Umetnici na uslovnoj slobodi
Umetnici ovde predstavljeni, Vladimir Mojsilović, Jelena Gorički i Zampa di Leone, u svakom pogledu su prošli sve društvene simptome krize, rata i političkih gibanja baš na način srastanja sa njima. No, kaže se ono što te ne ubije to te ojača pa u ovom slučaju umetnici ne postaju gradivni elemenat patologije sistema već kao unutrašnji izgnanici deluju nezavisno, gerilski i, svakako, vaninstitucionalno, s obzirom da je tzv. mainstream zauzeo i ono malo preostalih institucija kulture koje su na taj način postale nepropusne za mlade umetnike. A ovi umetnici se prkosno vraćaju tradicionalnom formatu slikarstva i, u umetnosti nešto manje uobičajenom, formatu kontekstualnog crteža kako bi održavali napetost među aktivnim činiocima sistema umetnosti. Održavanjem te napetosti održava se i energija umetnosti bez obzira u kojoj formi se realizovala. Bez te napetosti energija bi nestajala, pa bi se, što je ponegde i vidljivo kada se energija izgubi, umetnost utopila u popularnu kulturu, advertajzing i komercijalizam. Tako proizilazi da je slikarstvo konstanta umetničkog sistema, bar do tačke gde će uvek i iznova regulisati odnose sa nekom drugom tradicijom i praksom, u ovom slučaju sa digitalno-elektronskom slikom. A crtež/tekst-tekst/ crtež, kao snap-shot kontekstualizacija umetničke scene koja se distribuira u oba sveta, i fizičkom i virtuelnom, predstavlja sociopolitički diskurs koji čini protivtežu apolitičnoj, nemoj i etički i estetički obesmišljenoj umetničkoj praksi. Ili jednostavno kontrapunkt kukavičluku. Slavko Timotijević
Umetnici ovde predstavljeni, Vladimir Mojsilović, Jelena Gorički i Zampa di Leone, u svakom pogledu su prošli sve društvene simptome krize, rata i političkih gibanja baš na način
srastanja sa njima. No, kaže se ono što te ne ubije to te ojača pa u ovom slučaju umetnici ne postaju gradivni elemenat patologije sistema već kao unutrašnji izgnanici deluju nezavisno, gerilski i,
svakako, vaninstitucionalno, s obzirom da je tzv. mainstream zauzeo i ono malo preostalih institucija kulture koje su na taj način postale nepropusne za mlade umetnike. A ovi umetnici se prkosno
vraćaju tradicionalnom formatu slikarstva i, u umetnosti nešto manje uobičajenom, formatu kontekstualnog crteža kako bi održavali napetost među aktivnim činiocima sistema umetnosti.
Održavanjem te napetosti održava se i energija umetnosti bez obzira u kojoj formi se realizovala.
Bez te napetosti energija bi nestajala, pa bi se, što je ponegde i vidljivo kada se energija izgubi, umetnost utopila u popularnu kulturu, advertajzing i komercijalizam. Tako proizilazi da je slikarstvo
konstanta umetničkog sistema, bar do tačke gde će uvek i iznova regulisati odnose sa nekom drugom tradicijom i praksom, u ovom slučaju sa digitalno-elektronskom slikom. A crtež/tekst-tekst/
crtež, kao snap-shot kontekstualizacija umetničke scene koja se distribuira u oba sveta, i fizičkom i virtuelnom, predstavlja sociopolitički diskurs koji čini protivtežu apolitičnoj, nemoj i etički i estetički
obesmišljenoj umetničkoj praksi. Ili jednostavno kontrapunkt kukavičluku.
Slavko Timotijević
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>Umetnici</strong> <strong>na</strong> <strong>uslovnoj</strong><br />
<strong>slobodi</strong> /// Artists on<br />
Conditio<strong>na</strong>l Release<br />
„Lying girls and falling boys”, 158x135 cm, akrilik, april 2013,<br />
Nešto nije u redu sa da<strong>na</strong>šnjom omladinom!<br />
1080 x 1296 pixels,<br />
72 pixels/cm,<br />
digitalnipredložak,<br />
april2013,<br />
11
Change language