Istorija 7

Мирослав Филиповић
ИСТОРИЈА
УЏБЕНИК СА ОДАБРАНИМ
ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА ЗА
СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

САДРЖАЈ
1. ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . 2
1.1. Опште карактеристике позног новог века . . . . . . 4
1.2. Историјски извори за историју
позног новог века . . . . . . . . . . . . . . . 8
2. ЕВРОПА И СВЕТ НА ПОЧЕТКУ ИНДУСТРИЈСКОГ ДОБА . . . . . . .14
2.1. Индустријска револуција . . . . . . . . . . . . . 16
2.2. Енглеска и Америчка револуција . . . . . . . . . . 21
2.3. Просветитељство и просвећени апсолутизам . . . . . 27
2.4. Француска револуција . . . . . . . . . . . . . . 32
2.5. Наполеоново доба . . . . . . . . . . . . . . . 38
2.6. Европа након Наполеонових ратова . . . . . . . . 44
2.7. Балкански народи и Источно питање . . . . . . . .49
3. СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД ДО СРЕДИНЕ XIX ВЕКА . . . . . . . .54
3.1. Срби под туђинском влашћу
на почетку позног новог века . . . . . . . . . . . 56
3.2. Први српски устанак . . . . . . . . . . . . . . 62
3.3. Други српски устанак и борба за аутономију . . . . .69
3.4. Доба уставобранитеља . . . . . . . . . . . . . 76
3.5. Црна Гора у доба владичанства . . . . . . . . . .80
4. EВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА . . . . . . . . . .86
4.1. Револуције 1848/49. године . . . . . . . . . . . .88
4.2. Уједињење Италије и уједињење Немачке . . . . . . 93
4.3. Успон САД и борба за колоније . . . . . . . . . .99
4.4. Промене у привреди,
друштву и култури на крају XIX века . . . . . . . . 105

5. СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД
У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
5.1. Друга владавина кнеза Милоша и кнеза Михаила . . 114
5.2. Како је Србија стекла независност? . . . . . . . . 119
5.3. Независна Србија за време краља Милана . . . . . 124
5.4. Стицање независности Црне Горе . . . . . . . . 129
5.5. Срби у Аустроугарској и Османском царству
у другој половини XIX века . . . . . . . . . . . 133
6. ЕВРОПА, СВЕТ И СРБИЈА НА ПОЧЕТКУ XX ВЕКА . . . . . . . . . 138
6.1. Међународни односи на почетку ХХ века . . . . . . 140
6.2. Развој науке и културе на почетку ХХ века . . . . . 146
6.3. Србија у време Александра Обреновића . . . . . . .151
6.4. Краљевина Србија од Мајског преврата
до балканских ратова (1903–1912) . . . . . . . . . 155
6.5. Црна Гора на почетку XX века . . . . . . . . . . 160
6.6. Срби под влашћу Аустроугарске и
Османског царства на почетку XX века . . . . . . 164
6.7. Балкански ратови . . . . . . . . . . . . . . 168
7. ЕВРОПА, СВЕТ И СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ . . . . . . . . . . . . 174
7.1. Почетак Првог светског рата и
ратне операције 1914–1916. године . . . . . . . . 176
7.2. Србија и Црна Гора 1914–1916. године . . . . . . . 182
7.3. Први светски рат 1917–1918. године и
револуције у Русији . . . . . . . . . . . . . . 188
7.4. Завршетак Првог светског рата у
Србији и Црној Гори . . . . . . . . . . . . . 193
7.5. Друго лице Великог рата . . . . . . . . . . . . 199
Речник кључних и непознатих појмова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
Библиографија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

2. ЕВРОПА И СВЕТ НА ПОЧЕТКУ
САДРЖАЈ:
ИНДУСТРИЈСКОГ ДОБА
2.1. Индустријска револуција
2.2. Енглеска и Америчка револуција
2.3. Просветитељство и просвећени апсолутизам
2.4. Француска револуција
2.5. Наполеоново доба
2.6. Европа након Наполеонових ратова
2.7. Балкански народи и Источно питање
ШТА ВАС ОЧЕКУЈЕ
У ОВОМ ПОГЛАВЉУ?
У XVIII веку Европу и свет је захватио убрзан индустријски развој. Откриће парне машине
изазвало је индустријску револуцију, што је довело до брже изградње фабрика и ефикаснијег
начина производње. Паралелно са развојем индустрије, у Европи се појавио нови
интелектуални покрет – просветитељство. Учени људи, надахнути просветитељским
идејама, све више су критиковали апсолутистичку монархију. Сукоб између присталица
апсолутистичке монархије и народа који је желео друштвене промене прерастао је у револуцију.
Француска револуција је уздрмала стари апсолутистички систем у целој Европи.
После револуције, у Француској је на власт дошао Наполеон. Он је на територијама
које је освојио ширио идеје просветитељаства, које су европски апсолутистички владари
у првој половини XIX века покушали да спрече. У време када су се велике европске државе
бориле са Наполеоном, балкански народи су почели борбу за ослобођење од Турака.
ПРЕДИНДУСТРИЈСКО ДОБА
(РАНИ НОВИ ВЕК)
И Н Д У С Т Р И Ј С К О
1642–1649. г.
Енглеска револуција
1733. г.
откриће
летећег чунка
1769. г.
откриће парне машине
1776–1783. г.
Амерички рат за
независност
1793–1794. г.
Јакобинска
диктатура
1789. г.
почетак
Француске револуције
1807. г.
откриће пароброда
1804. г.
почетак Српске револуције
доношење
Наполеоновог кодекса

На слици је приказан дворац Версај, један од
најлепших европских двораца. Данашњи изглед
добио је за време Луја XIV, о коме је било речи у
шестом разреду. Версај је настао у XVII веку у близини
Париза. Читаво столеће, од 1682. до Француске
револуције 1789. године, у њему су боравили
француски краљеви. У том периоду овде су се
одиграли веома важни догађаји, о којима ћеш учити у
седмом разреду. Овај дворац је симбол моћи владара
у апсолутистичкој монархији. Окружен бројним
парковима и фонтанама представља оличење луксуза
и раскоши.
КАДА ОВЛАДАШ САДРЖАЈИМА ОВОГ ПОГЛАВЉА, МОЋИ ЋЕШ ДА:
објасниш како је индустријска револуција утицала на развој друштва у индустријском добу;
наведеш разлоге незадовољства народа апсолутистичким режимом у Европи;
набројиш основне тековине Француске револуције и упоредиш их са данашњим вредностима;
именујеш најзначајније европске и светске личности од средине XVIII до средине XIX века;
покажеш на историјској карти правце Наполеонових ратова и објасниш њихов утицај на европске народе;
препознаш утицај књижевности и уметности на развој националног духа код европских народа;
објасниш положај и начин живота припадника различитих друштвених слојева у Европи и свету у позном новом веку;
наведеш узроке и последице побуна балканских народа против Турака;
упоредиш карту савремене Европе са картом Европе из индустријског доба и уочиш разлике међу њима.
Д О Б А ( П О З Н И Н О В И В Е К )
1814. г.
откриће парне
локомотиве
1815. г.
Битка код Ватерлоа
– Наполеонов
коначни пораз
1829. г.
Једренски мир
1878. г.
Берлински конгрес
1814–1815. г.
Бечки конгрес
1821. г.
почетак Грчке револуције
1853–1856. г.
Кримски рат
1875–1878. г.
Велика источна криза

2.1. Индустријска револуција
Почетком новог века у Европи се развио начин производње који је познат под називом
мануфактурна производња. Она је довела до отварања великог броја радионица,
укључивања већег броја људи у производни процес и строге поделе рада. У односу на
средњовековну епоху, производни процес је знатно олакшан и омасовљен. Последица
је била нагли развој градова широм Европе. Тиме су створени и предуслови за
индустријску револуцију.
1. Подсети се градива шестог разреда и објасни које су основне одлике мануфактурне
производње.
2. Шта је то индустрија и које гране индустрије постоје?
3. Објасни шта се подразумева под појмом „револуција”.
НЕПОЗНАТЕ
РЕЧИ:
чунак
алатка која се користи као покретни
део разбоја за ткање, на коју се
намотава конац или канап
ПОМОЋ
ПРИ УЧЕЊУ:
Поред политичких револуција, које
углавном означавају наглу и насилну
промену друштвеног поретка, постоје
и социјалне, културне и индустријске
револуције – корените промене у некој
области друштвеног живота.
Почетак индустријске револуције
Почетком XVIII века, мануфактурна производња је постала широко
распрострањена у Европи. Међу европским земљама, овај вид производње,
пре свега у текстилној индустрији, најбрже се развијао у
Великој Британији. Како је расла потреба за тканинама, произвођачи
Велике Британије су настојали да унапређењем производње задовоље
нараслу потражњу.
Значајан напредак у текстилној индустрији начињен је 1733. године,
када је откривен летећи чунак, којим је убрзана техника ткања. Поред
летећег чунка, на развој текстилне индустрије утицао је и проналазак
посебне машине за предење – предилице, конструисане 1765. године.
У то време настао је и механички разбој за ткање платна и сукна,
чиме је обрада тканине у Великој Британији доживела велики напредак.
Откриће летећег чунка сматра се почетком наглог технолошког развоја,
познатог као индустријска револуција. Индустријска револуција је
довела до великих промена у свим сферама друштвеног живота – привреди,
трговини, саобраћају, култури.
Развој текстилне индустрије омогућен новим изумима довео је до све
већег улагања енглеских индустријалаца у иновације. Најпознатији изум
Летећи чунак служи пре свега да убрза и олакша процес ткања. Осмислио га је
Џон Кеј и тиме омогућио производњу памучне тканине у жељеној ширини, као и
бржу и квалитетнију израду конца.
који је у великој мери променио дотадашњи начин производње била је
парна машина. Конструисао ју је Џејмс Ват 1769. године. За покретање
великих машина некада је била потребна снага речног тока. Парна машина,
како јој само име казује, радила је уз помоћ паре. Захваљујући њој,
фабрике више нису зависиле од енергије воде, то јест близине водених
16

токова. Могле су да се граде у свим гушће насељеним местима, без обзира
на то да ли је град имао реку или не. Да би се роба брже транспортовала
до великог броја људи, било је потребно обезбедити добру повезаност
међу градовима (фабрикама). Тако се након индустријске револуције
почело и са изградњом нових путева – макадама.
НЕПОЗНАТЕ
РЕЧИ:
макадам
врста пута (коловоза) изграђеног од
крупнијег и ситнијег ломљеног камена
и песка
Џејмс Ват (1736–1819) био је шкотски научник. Најпознатији је по открићу парне
машине. Његово откриће било је значајан корак у развоју индустрије. Поред
парне машине, Ват је развио и систем коњских снага, који се и данас користи у
аутомобилској индустрији при одређивању снаге мотора. У физици је по њему
названа међународна (СИ) јединица за снагу – W (ват).
Све већа примена парне машине имала је значајне последице. Мануфактурни
рад, који су обављали људи, замењен је фабричким, где су велики
део посла обављале машине. Тако је производња знатно олакшана и
убрзана. За разлику од мануфактурне производње, фабрике су за врло
кратко време могле да обезбеде велику количину производа, и то по
много повољнијој цени. Индустријска роба постала је доступна ширем
кругу становништва.
На слици је приказан цртеж парне машине из 1784. године. Машине које су
се тада користиле расипале су велику количину енергије. Због тога је Ват
дошао на идеју да одвоји посебан кондензатор за пару (суд са водом у коме
се згушњавала израђена пара), чиме се штедела енергија и трошило мање
горива, док је снага машине била већа. Дакле, парна машина је топлотну
енергију водене паре претварала у механички рад, који је покретао разне
машине. Осим што се користила у индустрији (раду машина у фабрикама),
била је и покретач пумпи, парних локомотива и пароброда. Она представља
један од темеља индустријске револуције.
ЗА РАДОЗНАЛЕ:
Замах индустријске револуције
Откриће парне машине довело је до убрзаног развоја индустрије. Напредак
се најпре осетио у машинској индустрији, а касније и у металургији, отварањем
топионица гвожђа. Наиме, машине које су користиле водену пару као
погон морале су бити израђене од чврстог материјала – гвожђа. Због развоја
металургије, повећала се потреба за металима и рудом, што је покренуло и
развој рударства. Убрзано су се градиле и фабрике на главним поморским
и копненим саобраћајницама, како би се роба што брже транспортовала.
Количина произведене робе постала је прави изазов за транспорт. Због
тога је дошло до иновација и у сфери саобраћаја. Роберт Фултон изумео
је пароброд – брод који се покретао на пару, а не на једра као дотадашњи
Роберт Фултон (1765–1815)
17

бродови. То је значајно допринело развоју поморског саобраћаја и брзини
транспорта робе. Пароброд је први пут запловио по реци Хадсон у Њујорку.
Први српски пароброд, који је допловио Дунавом
1862. године, био је „Делиград”. Овај брод је припадао
Српском краљевском повлашћеном бродарском
друштву и саобраћао је до 1914. године. „Делиград”
је био и први званични дипломатски брод српских
владара – кнеза Милоша Обреновића и кнеза Михаила
Обреновића. Колико година је протекло од настанка
пароброда до његовог првог појављивања у Србији?
Џорџ Стивенсон (1781−1848)
Следећи крупан корак у развоју саобраћаја и трговинске размене јесте
откриће парне локомотиве 1814. године. Њен творац био је Енглез
Џорџ Стивенсон. Откриће парне локомотиве утицало је на развој
железничког саобраћаја. Убрзана је градња пруга, јер је железница
представљала брзо и повољно средство за транспорт индустријске
робе, а касније и путника.
Због открића и примене већине наведених изума, Велика Британија је
постала најразвијенија индустријска земља у Европи у другој половини
XVIII и првој половини XIX века. У том периоду, она је била главни произвођач
машина, текстила, разних метала и других производа. Поред
тога, имала је најбоље развијену железничку мрежу у ХIХ веку, која јој
је омогућила брз транспорт робе до најудаљенијих крајева земље. Железница
је потпуно променила и начин превоза људи. Уместо дотадашњих
несигурних копнених и речних путева, становници Велике Британије
користили су железницу јер је била бржа, поузданија и безбеднија.
Индустријска револуција је донела значајне промене у још једној грани
привреде – трговини. Трговање на пијацама, вашарима и улицама опстајало
је кроз читав ХIХ век. Револуционарне промене у саобраћају, пре
свега развој пароброда и железнице, довеле су и до развоја трговине.
„Радостан крик конвоја”
Репортер лондонског листа Тајмс је 1825. године са одушевљењем
написао: „На дати знак, конвој је кренуо на пут; маса је пустила
радостан крик. Момци на коњима који су покушали да прате вагоне
били су брзо остављени; тамо где је низбрдица била највећа, брзина
конвоја се пењала све до 26 миља (40 километара) на сат.”
На основу године и места из којег извор потиче,
закључи о којем догађају се говори.
18

Размена добара у претходним вековима у међународној трговини углавном
се ограничавала на скупу робу, као што су разне врсте тканине, кафа,
зачини. Захваљујући индустријској револуцији, вишак производа, као и
основне сировине, сада се могао извозити у све делове света. Индустријски
напредак убрзо се из Велике Британије проширио на Сједињене
Америчке Државе, а затим и на немачке државе, пре свих на Пруску.
Нешто касније, нагли развој индустрије, као и изградња железнице,
захватили су и Француску, Аустрију и друге европске земље.
Друштвене промене и свакодневни живот
Једна од најзначајнијих последица индустријске револуције биле су велике
промене у свим сферама друштвеног живота. Јачањем фабрика и
наглим развојем индустрије, растао је и број градског становништва. Феудална
газдинства морала су да се модернизују јер више нису доносила
довољан приход, па су ослобађала кметове. У новонасталој ситуацији,
велики број сада слободних пољопривредника напуштао је сеоске средине
и одлазио у градове, где је посао налазио у фабрикама и другим
индустријским погонима. На тај начин формиран је нови друштвени
слој, познат као радничка класа. Овај слој друштва, који су чинили
радници у индустрији (фабрикама, радионицама, железници), постајао
je све бројнији. У потпуности је зависио од воље индустријалаца, често
радећи тешке физичке послове, много часова дневно, а за мало новца.
У фабрикама, нарочито у текстилној индустрији, радио је и велики број
жена. Поред бриге о домаћинству и деци, жене из сиромашних породица
морале су и да зарађују за живот. То се односило и на децу, која су
неретко проводила 8 до 12 часова у фабричким погонима, и то радећи
на врло опасним машинама. Жене из богатијих друштвених слојева биле
су у доста бољем положају. Оне су остајале код куће да се брину о дому
и породици, а могле су и да приуште послугу.
Уништавање машина 1812. године од
стране припадника лудистичког покрета
Наглу појаву машина у индустрији нису сви радници дочекали са одушевљењем. Напротив, велики број људи
се побунио, страхујући да ће због све учесталије употребе машина изгубити посао, тј. да ће их оне заменити.
У Великој Британији је 1811. године дошло до побуне радника, који су своје незадовољство изражавали тако
што су разбијали машине. Овај покрет познат је као „лудизам”, а назив је добио по вођи побуњених радника
Неду Луду. Масовно уништавање машина од стране припадника лудистичког покрета престало је 1816.
године, када је већина побуњених радника осуђена на смртну казну.
ЗА РАДОЗНАЛЕ:
Индустријска револуција довела је и до промена на селу. Сеоско становништво,
прилагођавајући се потребама тржишта, све више почиње да
користи машине у пољопривреди. На тај начин убрзана је и производња
хране. Сељаци који нису успели да се прилагоде променама напуштали
су села и одлазили у градове или су постајали најамни радници на великим
сеоским поседима. Мануфактурне радионице су, с појавом машина,
све више слабиле и пропадале. Последице индустријске револуције у
потпуности су промениле изглед села и градова, као и целокупан начин
живота у индустријским земљама света.
19

Време индустријске револуције је уједно и доба великих научних открића. Без неких од њих, данашњи свет би био
незамислив. Половином XVIII века, амерички научник и политичар Бенџамин Френклин конструисао је громобран. Око
1800. године, италијански физичар Алесандро Волта изумео је батерију. Француски учитељ Луј Брај је двадесетих година
ХIХ века створио азбуку за слепе, која је и данас у употреби, и носи назив по свом изумитељу – Брајева азбука.
Шта смо научили?
Индустријска револуција представља нагли привредно-друштвени развој који је започео у
Великој Британији у другој половини XVIII века. Основна одлика индустријске револуције јесте
промена начина производње. Уместо дотадашње ручне производње, све више се почињу користити
машине. Открића која су довела до развоја текстилне индустрије, попут летећег чунка,
предилице и механичког разбоја за ткање платна и сукна, подстакла су нагли развој других грана
индустрије, а изум Џејмса Вата, парна машина, довео је до убрзаног развоја индустрије. Почињу
да се граде фабрике и индустријски погони. Потреба за бржим транспортом произведене робе
постајала је све већа, а крупан корак на том пољу било је откриће пароброда и парне локомотиве.
Ови изуми су покренули развој поморског и железничког саобраћаја. Индустријска револуција
довела је и до значајних промена у друштву. Људи су све чешће напуштали село и одлазили у
градове, где су тражили посао у многобројним фабрикама. Ова кретања становника довела су
до наглог развоја градова, у којима је настао нови друштвени слој – радничка класа.
ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ
1. Шта се подразумева под појмом „индустријска револуција”?
2. У којој земљи је започела индустријска револуција?
3. Повежи проналазаче са њиховим изумима:
Џејмс Ват
Џорџ Стивенсон
Роберт Фултон
пароброд
парна машина
парна локомотива
4. Изуме из претходног задатка поређај према времену њиховог настанка, почевши од најстаријег:
1) _____________________ 2) _____________________ 3) _____________________
5. Објасни на који начин је индустријска револуција утицала на настанак радничке класе. Наведи и
друге друштвене промене до којих је ова револуција довела.
6. Које су биле предности железнице у односу на дотадашњи начин транспорта?
кључне речи
20
индустријска револуција – нагли
технолошки развој, започет у Великој
Британији у XVIII веку, који је довео
до великих промена у свим сферама
друштвеног живота
парна машина – откриће Џејмса Вата
из 1769. године, које је користило снагу
водене паре за покретање погона, убрзала
је индустријску производњу и покренула
индустријску револуцију
радничка класа – нови слој друштва
настао у време индустријске револуције,
који су чинили радници у фабрикама и
другим индустријским погонима

2.2. Енглеска и Америчка револуција
Индустријска револуција довела је до значајних друштвених промена. Открића у
другој половини XVIII века променила су изглед села и градова. Доминантан облик
владавине у Европи, апсолутистичка монархија, све више слаби. Ипак, Енглеска, упркос
јачању краљевске власти за време владавине династије Тјудор у XVI веку, није постала
апсолутистичка монархија. У XVII веку, на енглеском престолу Тјудоре је заменила
династија Стјуарт, која је такође владала Шкотском. Током овог периода уследили су
покушаји да се у овој земљи уведе апсолутизам, што је довело до Енглеске револуције.
За то време, Енглеска је (од 1707. године Велика Британија) у Северној Америци
основала своје колоније, које су се временом шириле и јачале. У другој половини
XVIII века сукоб Велике Британије и њених колонија у Северној Америци довео је до
америчке револуције и настанка Сједињених Америчких Држава.
1. За који период је карактеристична апсолутистичка монархија у Европи?
2. Које су основне одлике апсолутистичке монархије?
Покушај стварања апсолутистичке монархије у Енглеској
Облик владавине у Енглеској, успостављен у средњем веку, није доживео
веће промене. Поред енглеског краља, велику улогу у политичком животу
имао је Парламент. Циљ Парламента био је ограничавање краљеве
власти. Због тога је процес успостављања апсолутистичке монархије у
Енглеској текао веома споро.
Енглески краљ Чарлс I Стјуарт покушао је да влада самостално, не
ослањајући се на Парламент. Због оваквог начина краљеве владавине
побуниле су се присталице Парламента, предвођене Оливером Кромвелом.
Енглеску је захватио грађански рат који је трајао је од 1642. до
1649. године. Овај период је познат и под називом Енглеска револуција.
Краљеве присталице су доживеле пораз, а краљ је заробљен. Парламент
му је понудио да се часно повуче са власти. Краљ је то одбио, као и могућност
да се брани пред судом. Сматрајући да је своју власт добио од
Бога а не од Парламента, те да стога Парламент не може ни да му суди.
Краљ Чарлс I је потом осуђен и јавно погубљен 1649. године. Тада
присталице Парламента преузимају власт и укидају монархију.
Енглеска као република (1649–1660)
Укидањем монархије Енглеска је прешла на републиканско уређење.
Државу је водио Парламент, али је главна личност био Оливер Кромвел.
Он је 1653. године проглашен за лорда протектора, чиме је званично
постао први човек Енглеске.
Кромвел је владао диктаторски. У Парламенту су се налазиле само
његове присталице. Забранио је игранке, позоришта и остале видове
забаве. Због тога је република постала врло непопуларна у народу. Након
што је 1658. године Оливер Кромвел умро, Парламент је његовог сина
Енглески краљ Чарлс I Стјуарт,
(1625–1649)
Погубљење Чарлса I 1649. године
Оливер Кромвел (1653–1658)
НЕПОЗНАТЕ
РЕЧИ:
лорд протектор
титула типична за британско државно
уређење, означавала je првог
човека у држави, чија је власт само
привремена
21

Ричарда поставио за новог лорда протектора. Међутим, услед немира
и притисака које су на њега вршиле присталице монархије, Ричард се
повукао са власти. Уследили су преговори између Парламента и Чарлса
II, сина Чарлса I, који је преузео власт 1660. године.
ПОМОЋ
ПРИ УЧЕЊУ:
Habeas Corpus Act је документ који
је омогућио заштиту људских и
грађанских права од владареве
злоупотребе. У XVIII и XIX веку служио
је као узор многим законима о
политичким и грађанским слободама
који су се доносили у Европи и
Северној Америци.
Чарлс II Стјуарт (1660–1685)
Енглеска од 1660. године
Доласком Чарлса II (1660–1685) у Енглеској је поново успостављена монархија.
Избор новог енглеског краља потврдио је Парламент. Током своје
владавине, Чарлс II се ослањао на Парламент. Међутим, пред крај своје
владавине, он је покушао неке законе да донесе мимо одлука Парламента.
Најзначајнији документ донет за време Чарлса II био је Хабеас корпус
акт (Закон о неповредивости човекове личности). Овај закон, донет
1679. године, штитио је грађанска права од злоупотребе власти. По њему,
нико није смео бити ухапшен без добро образложеног судског налога.
Краљ Чарлс II је умро 1685. године, а наследио га је брат Џејмс II
Стјуарт (1685–1688). Он је дошао на власт у јеку сукоба две политичке
групације у Парламенту – торијеваца и виговаца. Торијевци
су се залагали за снажну краљевску власт, док су виговци тражили
превласт Парламента над краљем. Већину у Парламенту чинили су
виговци. Они су снажно протестовали против одлуке краља Џејмса
II да крсти сина као католика. Наиме, после више од једног века
верских сукоба између католика и припадника Англиканске цркве
у Енглеској, члановима Парламента је била недопустива краљева
политика која је била више наклоњена католицима. Резултат акције
виговаца у Парламенту била је одлука да се збаци краљ Џејмс II, а на
његово место доведе нови владар, Виљем Орански, супруг Џејмсове
кћерке Мери. Ово се догодило 1688. године, а догађај је у историји
остао познат као Славна револуција. Смена власти је протекла
мирно, без проливене крви.
Одмах по ступању на власт, енглески краљ Виљем Орански (1689–1702)
заклео се да ће поштовати Декларацију права, коју је донео Парламент
1689. године. Према Декларацији, Парламент је имао превласт над краљем.
То значи да ниједна краљева одлука није могла да се спроведе без
сагласности Парламента. Доношењем Декларације права унутрашње
прилике у Енглеској су се стабилизовале.
ЗА РАДОЗНАЛЕ:
Главни противник Енглеза на мору била је Холандија. Она је поседовала
велико колонијално царство. Током XVII века сукоби између Енглеске и
Холандије око превласти на мору били су чести. Из сукоба је Енглеска
изашла као победник, проширивши своје колонијално царство на рачун
холандских територија. Најпознатији град на америчком тлу који су
подигли и контролисали Холанђани био је Нови Амстердам. У току XVII
века град је прешао у руке Енглеза, који су га назвали Њујорк (Нови Јорк).
Џејмс II Стјуарт (1685–1688)
22

Како Виљем Орански и Мери Стјуарт нису имали деце, након краљеве
смрти 1702. године наследила га је Ана (1702–1714), кћи Џејмса II. За време
њене владавине, 1707. године, Енглеска и Шкотска су се ујединиле у
једну државу – Велику Британију. Пошто ни Ана није имала деце, ова
краљица била је последњи представник династије Стјуарт.
Захваљујући стабилизацији унутрашњих прилика, Велика Британија се у
току XVIII и XIX века посветила ширењу свог утицаја на друге континенте
и јачању својих позиција на мору. Већ почетком XVIII века она је постала
водећа светска сила. Њена снага најбоље се огледала на мору, где су Британци
проширили своје колоније на рачун поседа Холандије и Француске.
Амерички рат за независност
Од тренутка Колумбовог открића Америке, 1492. године, кренуло је насељавање
новог континента. Временом је процес колонизације постао
масовнији, па се у току XVII и XVIII века формирало тринаест енглеских,
односно британских колонија дуж обале Атлантика. Колоније су углавном
биле насељаване људима са британских острва. Међутим, однос британских
власти према колонијама створио је велико незадовољство
међу насељеницима.
Краљица Ана (1702–1714)
Карта 2.1: САД уочи рата за независност
Покажи на историјској карти у ком делу САД су се формирале прве колоније.
Насељеници (колонијално становништво) били су подвргнути разним
порезима које су им наметнуле власти из Велике Британије. Заузврат нису
добијали ништа. Није им било омогућено ни да имају своје представнике
у британском парламенту. Када је Велика Британија увела Закон о таксама
(опорезивању) 1765. године, представници америчких колонија састали су
се на конгресу у Њујорку одлучивши да закон игноришу. Тврдили су да
они не треба да плаћају порез пошто немају представнике у британском
23

НЕПОЗНАТЕ
РЕЧИ:
протест
приговор, енергичан израз
негодовања против нечега
Бостонска чајанка, слика из XIX века
парламенту. Овај догађај сматра се почетком Америчке револуције. Она
представља борбу колонија за независност, која је трајала све до 1783. године.
Незадовољство насељеника достигло је врхунац 1773. године. Тада су
одбили да плате таксе за чај који је стигао бродом из Велике Британије
у Бостон. Попели су се на брод и у знак протеста све товаре са чајем
бацили у море. Овај догађај је познат у историји као Бостонска чајанка.
Одговор Велике Британије био је повећање пореза и слање војних снага
да угуше незадовољство колониста.
Док се сукоб заоштравао, представници тринаест колонија сазвали су
1776. године Конгрес у Филаделфији. На њему је изгласана и потписана
Декларација о независности Сједињених Америчких Држава. Овај
потез изазвао је оштру реакцију Велике Британије. Конгрес у Филаделфији
и доношење Декларације о независности 1776. године означили
су почетак Рата за независност САД.
ЗА РАДОЗНАЛЕ:
Аутор највећег дела Декларације о независности из 1776. године био је
Томас Џеферсон. Потписници Декларације и неки од твораца америчког
устава били су Бенџамин Френклин, Џон Адамс, Џорџ Вашингтон, Томас
Џеферсон, Александар Хамилтон, Џон Џеј и Џејмс Медисон. Они су због
тога познати као „оци оснивачи” Сједињених Америчких Држава. Поред
Вашингтона, председници САД су касније постали и Џон Адамс, Томас
Џеферсон и Џејмс Медисон.
Стварање Сједињених Америчких Држава
Прочитај одломак Декларације о независности из 1776. године:
„Дакле, ми се као представници уједињених држава Америке,
окупљени на генералној скупштини, обраћамо највишем суду света:
наше су намере честите и искрене и спроводимо их у име и под
ауторитетом доброг народа ових колонија; свечано објављујемо и
изјављујемо, да ове уједињене колоније имају право да буду слободне
и независне државе, и да оне то јесу, да су оне ослобођене сваке
верности британској Круни и да све политичке везе између њих и
Велике Британије, јесу и морају бити у целости раскинуте…”
Потписивање америчке Декларације о независности
1776. године
Какве би, по мишљењу потписника Декларације, америчке колоније требало да буду? Чије власти се оне ослобађају?
24

Британска војска је покушала оружјем да смири ситуацију међу побуњеним
колонијалним становништвом. Међутим, колонисте су у борби
против Велике Британије подржале друге европске државе. Најзначајнију
помоћ пружила је Француска, која је претходно морала да Великој
Британији препусти своју колонију Канаду. У отвореном сукобу Велика
Британија је доживела пораз. Ратне операције завршене су падом последњег
упоришта британске круне – Јорктауна 1781. године. Победничку
америчко-француску војску предводио је Џорџ Вашингтон.
Мир је склопљен 1783. године у Версају, а Велика Британија је тада
признала независност САД.
На састанку у Филаделфији 1787. године донет је Устав САД, као највиши
правни акт једне државе. То је најстарији писани устав на свету. У
њему је извршена јасна подела власти на законодавну, извршну и судску.
По Уставу, извршну власт има председник САД, законодавну Конгрес,
а судску власт врши Врховни суд. Тада је у Сједињеним Америчким
Државама успостављен федерализам, тј. оне су постале федерална
држава. Устав је почео да се примењује годину дана касније, а од 1789.
формирају се државни органи САД, независни од британске круне. Први
председник САД био је Џорџ Вашингтон.
Устав САД из 1787. године је на снази и данас, уз мање допуне (амандмане).
Први председник САД, Џорџ Вашингтон, увео је долар као јединствено
средство плаћања у САД. За време његове владавине подигнута је данашња
престоница САД, која је и названа по њему – Вашингтон. Године 1792. почела
је изградња Беле куће у Вашингтону. Она је и данас резиденција америчких
председника.
Џорџ Вашингтон (1789–1797)
НЕПОЗНАТЕ
РЕЧИ:
федерализам
политички систем који повезује
групу држава у већу, савезну државу,
при чему свака држава чланица
има одређени степен самоуправе;
други назив за федералну државу је
савезна држава
Шта смо научили?
Незадовољство нижих слојева друштва у Европи довело је до кризе апсолутистичке монархије
током XVIII века. Талас револуција био је све ближи. Прве револуције, које су биле увод у
каснија европска догађања, избиле су у Енглеској и Америци. Револуција у Енглеској догодила
се у XVII веку када је енглески краљ Чарлс I покушао да влада апсолутистички, мимо воље
Парламента. Такав начин владавине довео је до револуције у којој је 1649. године краљ Чарлс I
погубљен. Успостављено је републиканско уређење, на челу са Оливером Кромвелом. Након
његове смрти поново је успостављена монархија. На челу Енглеске били су краљеви Чарлс II
и Џејмс II. Они су се током владавине саветовали са Парламентом. Ипак, Парламент је тражио
превласт над краљем, па је у Славној револуцији 1688. године збачен краљ Џејмс II, а на трон је
постављен Виљем Орански. На америчком континенту је почетком друге половине XVIII века
дошло до изражаја незадовољство житеља колонија. Притиснути тешким наметима енглеских
власти, колонисти су се побунили. Побуна је почела „Бостонском чајанком”, а наставила
се Ратом за независност (1776–1783). Године 1776. потписана је Декларација о независности.
Након победе Американаца над Великом Британијом, створени су услови за стварање нове
државе. САД су добиле устав 1787. године, а први председник био је Џорџ Вашингтон.
25

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ
1. Због чега је избила побуна против краља Чарлса I у Енглеској? Како је она завршена?
2. У ком периоду је Енглеска била република? Ко је најзначајнија личност тог периода?
3. Која су два најзначајнија закона донета у Енглеској у XVII веку?
4. Које две политичке струје се јављају у енглеском парламенту? По чему се оне разликују?
5. На линији поред догађаја упиши да ли се он односи на историју Енглеске или Америке:
Бостонска чајанка
Хабеас корпус акт
Славна револуција
Декларација о независности
6. Одговори на питања која се тичу САД:
а) Када је вођен Рат за независност?
в) Ко је био први председник?
б) Када је донет Устав САД?
г) Ко је по уставу вршио законодавну власт?
кључне речи
Енглеска револуција – период у историји Енглеске од
1642. до 1649. године у којем су се сукобиле присталице краља
и Парламента; резултат револуције био је погубљење енглеског
краља Чарлса I и проглашење републике
Америчка револуција – период борбе америчких
колонија за независност од Велике Британије; трајала је од
1765. до 1783. године, а завршила се стварањем Сједињених
Америчких Држава
26

2.3. Просветитељство и просвећени апсолутизам
Током XVI и XVII века многе европске државе постале су апсолутистичке монархије.
Најзначајнији представници овакве врсте власти били су француски краљ
Луј XIV, шпански краљ Филип II и руски цар Петар I. У XVIII веку, под утицајем
научних достигнућа јавља се нови правац у филозофији и политичкој мисли међу
интелектуалцима Европе, који је извршио велики утицај на апсолутистичке монархе и
државно-друштвено уређење уопште.
1. Шта је то апсолутистичка монархија и по чему се она разликује од феудалне?
2. Подсети се шта је то филозофија.
Просветитељство – ново поглавље у филозофији и друштву
Научна достигнућа, пре свега у природним наукама, као и техничке иновације
у XVII веку и првој половини XVIII века, довели су до настанка новог
филозофског и интелектуалног правца у Европи – просветитељства.
Засновано на разуму и научним истраживањима, просветитељство је
у потпуности мењало дотадашњи поглед на свет. Филозофи и писци који
су припадали овом правцу веровали су да једино рационални (разумски)
приступ животу омогућава људима да побољшају сопствени живот и помогну
пре свега сами себи, а тако ће онда побољшати и друштво у целини.
Према овим мислиоцима, главни циљеви сваког људског бића треба да
буду знање, слобода и срећа, а они се могу постићи снагом разума.
Најистакнутији представници просветитељства јављају се у Француској.
Француски просветитељи, међу којима су најпознатији Волтер, Дени
Дидро, Жан Жак Русо и Монтескје, врло оштро су критиковали постојећи
државни и друштвени систем, како у Француској тако и у целој
Европи. Главни узрок заосталости и сиромаштва већине народа видели
су у незнању, тј. необразованости друштва. За такво стање кривили су,
пре свега, апсолутистичку монархију и католичку цркву. Идеал просветитеља
био је ширење знања међу ширим друштвеним слојевима,
које би довело до неких кључних друштвених промена – пре свега до
једнакости свих грађана пред законом. Залагали су се за ограничавање
привилегија племства и свештенства.
Француска поштанска марка са
ликом Волтера и Русоа из 1978.
године
Франсоа Мари Аруе Волтер (1694–1778), француски филозоф и књижевник, једна
од водећих личности просветитељства. Оштро је критиковао католичку цркву
и борио се против религијског фанатизма. Писао је поезију, драме, историјске
и научне радове. Међу њима се највише истичу филозофски роман Кандид и
историјско дело Век Луја XIV.
Иако су делили иста основна начела са просветитељима из остатка
Европе, француски просветитељи су имали другачије идеје о начину на
који се до жељених промена у држави и друштву може доћи. Волтер се
27