180 ГОДИНА КЊАЖЕВСКО СРПСКОГ ТЕАТРА КРАГУЈЕВАЦ (1835-2015)

BIQANA OSTOJI]

180 godina

KWA@EVSKO SRPSKOG TEATRA

KRAGUJEVAC

(1835–2015)

2015.

Izdava~

MUZEJ POZORI[NE UMETNOSTI SRBIJE

USTANOVA KULTURE OD NACIONALNOG ZNAÂJA

11000 Beograd, Gospodar Jevremova 19

e-mail: office@mpus.org.rs www.mpus.org.rs

Glavni i odgovorni urednik

Mom~ilo Kova~evi}, direktor

Autor kataloga i izlo`be

Biqana Ostoji}

Lektor i korektor

Irina Kiki}Stojkovi}

Dizajn kataloga i obrada fotografija

Svetozar Stanki}

[tampa:

Slu`beni glasnik, Beograd

ISBN

Tira`: 400 primeraka

Realizaciju kizlo`be i kataloga omogu}ilo je

Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije

Sadràj

Prestonica (1818) ............................................5

Joakim Vuji} i Milo{ Obrenovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Kwaèvsko-serbski teatar (1835) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Postprestoni~ki pozori{ni kontinuitet (do 1944) . . . ....................24

Srpsko narodno pozori{te Okruga kragujeva~kog (1942–1944) . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Narodno pozori{te narodnooslobodila~kog odbora (1944) . . . ...............29

Narodno pozori{te (1945–1965) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Pozori{te Joakim Vuji} (1965) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Teatar Joakim Vuji} (1970) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Kwaèvsko-srpski teatar Kragujevac (2007) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

32

32

Repertoar kragujeva~kog pozori{ta Kritike Nagrade

(Sezone 1944/1945. do 2014/2015). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

3

Kragujevac, pogled na grad,

po~etkom 20. veka

Kragujevac, glavna ulica,

po~etkom 20. veka

4

Prestonica (1818)

Srbija i istorijska vremena u permanentnoj su simbiozi, te je vrednovawe

i gradirawe istorijskih doga|aja komplikovan i obiman zadatak.

Ipak, ve}ina srpskih istori~ara mapira Drugi srpski ustanak i vladavinu

kneza Milo{a Obrenovi}a kao jedan od najzna~ajnijih perioda u

pro{losti Srbije i srpskog naroda.

U zbirku ukupnih rezultata vladavine Milo{a Obrenovi}a, istori~ari

isti~u „politi~ko bi}e“ i organizovanu politi~ko-nacionalnu teritoriju

dela oslobo|enog srpskog naroda. 1

Drugi hati{erif (1830) postavio je pravne osnove prosvetnom i kulturunom

razvoju Srbije. To je prekretnica i okvir za {iru organizaciju

prosvete, nauke i kulture. U hatu su nagla{ene samo neke ustanove ({kole,

crkve, bolnice, {tamparije...) koje Srbi mogu slobodno osnivati i unapre-

|ivati. Me|utim, pod ste~eno pravo unutra{we samouprave mogle su se

podvesti i druge kulturno-prosvetne delatnosti i slobodno se razvijati. 2

Dakle, stvoreni su elementarni preduslovi za osnivawe prvog dràvnog

(dvorskog) pozori{ta u Kneèvini Srbiji ...

Posle Drugog srpskog ustanka Kragujevac je dobio „petnaest minuta

slave“ i postao prestonica Kneèvine Srbije.

Izbor je sasvim prirodan, ako posmatramo geografski i teritorijalno –

naime, [umadija je popri{te i Prvog i Drugog srpskog ustanka. Uprkos

tome, skoro dva veka, Kragujevac je bio izvan glavnih dru{tvenih tokova –

malo naseqe na obali Lepenice, skriveno od o~iju neprijateqa i zvani~ne

evidencije – na marginama istorijskih doga|awa – iako u „srcu [umadije“.

îni se da su strate{ki poloàj grada, plodna i „sklonita dolina“ odigrali

presudnu ulogu u preokretu pozicije grada posle Drugog srpskog ustanka.

Administrativni i vojni~ki razlozi naveli su Turke da osnuju Kragujevac;

tu poziciju i va`nost uvideli su i Austrijanci. Dovoqno razloga da i knez

Milo{ Obrenovi} 1818. – kada je napustio Crnu}e – u~ini Kragujevac svojom

prestonicom, „ìlom kucavicom“ za vreme od dvadeset dve godine. Mala

turska kasaba voqom kneza „proizvedena je u prestonu varo{“, bazu materijalne

i duhovne kulture, presudnu za formirawe nove dràve i vlasti.

Istorijski i arheolo{ki izvori veoma su oskudni ili ih nema, kada

treba utvrditi – bar okvirno, precizne godine osnivawa, spomiwawa Kragujevca

kao naseqenog i organizovanog prostora. Stefan Nemawa je samu

teritoriju osvojio od Vizantije u 12. veku. Iznose se pretpostavke i verovawa

da Kragujevac, kao naseqeno mesto, postoji jo{ pre dràve Nemawi}a,

ali to su, zaista, samo pretpostavke. Naàlost, jedini validni izovor

1 Istorija srpskog naroda, Peta kwiga,

Prvi tom (od Prvog ustanka do Berlinskog

kongresa 1804–1878), Srpska

kwièvna zadruga, Beograd 1981, 147-

–155.

2 Rado{ Qu{i}, Kneèvina Srbija

(1830–1839), SANU, Beograd 1986, 396-

–410.

Izgled Kragujevca iz 1837. godine, u

vreme kneza Milo{a

5

3 Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko

pozori{te 1835–1951, Svetlost, Kragujevac

1975, Muzej pozori{ne umetnosti

SR Srbije, Beograd 1975, 9.

Kragujeva~ka gimnazija u XIX veku

4 M. M. Nikoli}, „Licej“, iz Kwièvnog

severa (Kwiga II) u: M. A. Pavlovi},

Iz pro{losti Kragujevca, „Prvo

pozori{te“, Subotica 1926.

i najraniji zapis je (tek) iz perioda turske administracije – u „tapu-defteru“

(poreska kwiga) Smederevskog sanyakata iz 1476. zabeleèno je: „Selo

Kragujevya pripada Smederevu, u wemu je ranije odràvan pazar i pana|ur i

po{to se nalazilo na putu neprijatequ, wegova je raja raseqena“. Ovaj

zapis, ujedno je prvi popis sa statisti~kim podacima: selo sa 32 ku}e, 15

doma}instava, 32 mu{ka ~lana – pripadalo je Ibrahim-begu 3 (dokument se

nalazi u arhivu Turske dràve). Prvobitno trg, potom selo, iz dva veka

uspavanosti probudi}e, krajem 17. veka, austro-turski ratovi, {to }e definitivno

poremetetiti „ti{inu wegovih {uma“ iz kojih }e nestati i ptica

grabqivica kraguj (vrsta jastreba), po kojoj je Kragujevac, opet po pretpostvkama,

dobio ime. Granice imperije, pomera}e se intezivno (grad je bio

pod Austro-Ugarskom vladavinom od 1718–1739). Zahvaquju}i toj dinamici,

naseqe se razvijalo, postalo raskrsnica puteva, nahijsko mesto, administrativni

centar, utvr|ewe na Lepenici, punoj vode u to vreme. Mesto se

formiralo uz levu obalu reke ka zapadu. Izazvana permanentnim migracijama,

promenila se i demografska struktura stanovni{tva. Re~ju, okolnosti

su u~inile da grad iz anonimnosti pre|e u fazu stvarawa novog identiteta.

U tekstu o pozori{nom ìvotu Kragujevca 1926. suboti~ki Kwièvni

sever – opisao je grad kao „Oblasni grad [umadije...sa istorijom, veoma

oskudnom podacima koji ne upu}uju na daleku pro{lost. Nema starinskih

ostataka koji bi o tome svodo~ili. Mnogo pre Kragujevca, sredi{ta ovih

krajeva bile su dve varo{i: Gradac (selo pored pruge Kragujevac – Lapovo) i

Petrovac (selo pored druma Kragujevac – Topola). I tek kada su ove dve

varo{i poru{ene u ratovima, mogao je Kragujevac do}i do zna~aja. Zasnovan

kao tursko mesto, po svoj prilici, po~etkom 17. veka na reci Lepenici „koja

se kao zmija vijugala“ i svojim izlokanim koritom delila varo{ na dve

polovine: s leve strane na glavnu ~ar{iju i s desne, neprivla~an za oko

posetilaca, sirotiwski deo. Turski geograf iz prve polovine 17. veka Hayi

Kalfa, pomiwe ga pod imenom Kara|of~e, na beogradskom drumu. U wemu se

na kraju 17. veka naseli{e jani~ari, te zbog toga postade znatnije mesto“. Iz

perspektive Vojvo|ana, Kragujevac je tridesetih godina 19. veka imao svoje

najslavnije dane: „Kao preko no} on se i u politi~kom i kulturnom pogledu

istakao vrlo brzo. I kad se bude pisala kulturna istorija na{ega naroda u

19. veku Kragujevac }e biti na zavidnom mestu. Kao {to je iz wega po~ela da

struji prava politi~ka svest, on je bio i kulturni centar, odakle se, zahvaquju}i

jednoj generaciji u~enih Vojvo|ana, prosve}enost {irila i kora~ala

napred. U wemu su za~eci obnovqenog kulturnog ìvota posle Drugog ustanka,

i docnije kad mu je Beograd preuzeo i politi~ku i kulturnu misiju, on

je mogao mirno i zadovoqno navu}i na sebe izgled }utqive palanke i gordo

gledati kako se nova prestonica uzdiè na wenim temeqima.“ 4

Budu}u prestonicu opisao je i Panta Sre}kovi}, u Brankovom kolu za

1898. „Kad su se u wemu nastanili jani~ari imao je bogatu ~ar{iju s mnogo-

6

brojnim du}anima i raznim zanatlijama, dva karavanseraja i ~esme. I po

postanku i po stanovni{tvu Kragujevac je bio prava turska varo{. Imao je

uzanu, izvijuganu i prqavu ~ar{iju, du}ane s }epencima i ku}e, zagra|ene

visokim zidovima, mahom drvene gra|e. Od vremena austrijske okupacije u

wemu su se po~eli nastawivati Srbi, Grci i Cinari, pored ne{to malo

Nemaca koji su ve}im delom bili austrijski ~inovnici. Ali ni to novo

stawe ni stanovni{tvo nije moglo izmeniti izgled Kragujevca, iako mu je

unekoliko morao biti promewen na~in ìvota. Po{to je austrijska okupacija

trajala samo dve decenije, a posle we ponovo do{li turska uprava u

Beogradskom Pa{aluku, koja je trajala do Srpskog Ustanka, Kragujevac je

zadrào tip prave turske varo{i sve do po~etka 19. veka.“

Prilikom druge posete Kragujevcu 1826. i Joakim Vuji} je opisao grad u

svom ~uvenom i kontroverznom delu Pute{estvije po Serbiji: „Ova varo{

leì na jednom oceditom mestu nedaleko od goro{umni planina pri reki

Lepenici koja od juga i zapada kroz jednu ~ast ove varo{i te~e a ~islo

domova u woj nahodi se do 270.“

Kada je 1818. varo{ postala prestonica – imala je 193 doma}instva, bez

komunikacija, infrastrukture, sa oskudnim stambemim prostorom, bez administracije,

sudstva. Ukratko, bez tekovina moderne evropske civilizacije,

ali s entuzijazmom koji donosi sloboda i pobedni~ki duh. Milo{

Obrenovi} je poloìo temeqe svojim konacima (dvoru) i novom Kragujevcu,

na breùqku, gde se su~eqavaju paliluska i erdoglijska kosa, u luku koji

zatvaraju Lepenica i Erdoglijski potok. Posle Drugog srpskog ustanka,

izdvajalo se samo nekoliko zgrada (koje su se, eventualno, mogle pokazati

strancima): sedi{te kneèvog dvora i „centralnog pravlenija“, kneèv konak,

crkva od kamena, „zdanije na ~ar{iji zvano gostinski konak“. Sve druge

ku}e bile su niske, oblepqene blatom i bez reda pore|ane jedna pored druge.

I dva mosta preko Lepenice, koja su vezivala dva dela varo{i – „]iftina

}uprija“ se i danas tako zove. Ulice su bile tesne i kaqave. Jedan ruski

pisac beleì da se krajem tridesetih godina 19. veka tek po~ela podizati

ne{to boqa varo{ sa ulicama poplo~anim kamenom. Ipak, oko posetilaca

vi{e je privla~ila egzoti~na i despotska figura Kneza Milo{a, nego neravni

krovovi siroma{nih kragujeva~kih ku}a i {iroki }epenci isto~wa-

~ke ~ar{ije.

Ipak, Kragujevac brzo postaje trgova~ko, politi~ko i kulturno sredi-

{te. Grad je bio osiguran od neprijateqa, {to je bio preduslov za razvoj

trgovine. Iako je u ostatku Srbije turski uticaj bio i daqe vrlo prisutan,

iz Kragujevca su brzo „oterani“ svi Turci. Prestonica je iskqu~ivo srpsko

mesto. Jedini Tur~in Mula Salina bio je u slu`bi kneèvoj: korespodent za

po{tu na turskom jeziku i vlasnik posledwe kafane za Turke. Postojao je i

jedan turski dom i stara, polusru{ena yamija. To je sve {to je ostalo od

otomanskog carstva u prestonom Kragujevcu. Zbog stalnog prisustva kneza

Knez Milo{ Obrenovi}

Pe~at Milo{a Obrenovi}

7

Dimitrije Davidovi}

Dimitrije Isailovi}

Milo{a Obrenovi}a, koji je odatle upravqao ostatkom oslobo|ene zemqe,

grad je postao politi~ki dominantan. Iako su nominalno vlast i administracija

srpski, grad je zadrào svoje orijentalno i egzoti~no obele`je.

Prestonica nove dràve jedinstveni je konglomerat civilizacije koja nestaje

i pitoresknosti obi~aja, mentaliteta i kulture u za~etku – sve to

sjediweno pod apsolutisti~kom vla{}u harizmati~nog kneza Milo{a. Sa

oreolom prestonice Kragujevac privla~i Evropqane, pisce, diplomate,

avanturiste, ali i pojedince iz Vojvodine, ostalih delova Austro-Ugarske;

oni dolaze iz najrazli~itijih pobuda: patriotsko-nacionalnih (stavqaju

svoje znawe u slu`bu knezu) i egzistencijalnih. Novoj prestonici nedostaje

sve: majstori, zanatlije, u~iteqi, profesori, pisci, administrativno osobqe,

novinari, pravnici... Sveop{ti dru{tveno-kulturni polet prestonice

imao je magnetsko dejstvo – naro~ito za „pismeni“ i „intelektualni svet“;

li~nosti su to, koje }e trajno ostati u kulturnoj istoriji Kragujevca i

ujedno su esencija onda{we srpske elite – tek u povoju: Dimitrije Davidovi},

Vuk Karayi}, Dimitrije Isailovi}, Atanasije Teodorovi}, Adolf

Berman, Atanasije Nikoli}, Josif [lezinger, Joakim Vuji}, Filip Hristi},

Jovan Marinovi}, Sreten Popovi}... Postojala je, dakle, „kriti~na

masa“ povoqnih uslova za realizovawe najzna~ajnijih tekovina duhovne i

materijalne kulture Kneèvine Srbije.

Impresivan je niz nacionalnih institucija, duhovnih, verskih, obrazovnih,

simboli~kih, istorijiskih koje obeleàvaju i ozna~avaju po~etak

dràvnosti i imaju oznaku prvih: knez Milo{ Obrenovi} 1818. sazidao je

pravoslavnu crkvu (Stara crkva), uz crkvu bilo je i sedi{te prve Mitropolije

oslobo|ene Srbije; 1834. sazidana je zgrada za kneèvu kanceleariju,

dvor sa upravnim i administrativnim aparatom; osnovane su {kole „prve i

ftore normalne klase“, prvi Licej 1838. (prete~a Univerziteta); kwigoveznica,

biblioteka; pravi kulturni preporod i prekretnica po~iwu {tampawem

Novina Srbskih (prvi broj 5. januara 1834), osniva se kwaèv orkestar

„Voena banda“ sa dirigentom (kapelnikom) [lezingerom i Peva~ko

dru{tvo (osnovano 1835); vi{efunkcionalna dràvna zgrada – kasarna za

garnizone trupe na levoj obali Lepenice – 1833. avanzovala je u {tampariju

(Tipografija), zatim Gimnazija (prva u Srbiji, ju`no od Beograda), prvo

pozori{te (Kwaèvsko-serbski teatar), Vojna bolnica (~ija je zgrada, na-

àlost, zavr{ila kao zatvor); prva Topolivnica 1853. prete~a je industrijske

proizvodwe u Srbiji... U Kragujevcu su se odràvale sve va`nije

Narodne skup{tine u prvoj polovini 19. veka. Progla{en je prvi Ustav

1835. (tkz. Sretewski ustav), zaveden je kratkotrajni ustavni reìm. Pored

nahijskih sudova u Kragujevcu je osnovan i prvi Veliki narodni sud, zatim i

sedi{te zakonodavne komisije.

8

Joakim Vuji} i Milo{ Obrenovi}

O ìvotu i radu Joakima Vuji}a ve} je napisano mnogo – u razli~itim

kontekstima i konotacijama (dragoceni izvor je wegovo @ivotoopisanije).

Od ro|ewa 9. septembra 1772. u Baji do smrti u Beogradu 8. novembra 1847. u

te{kim okolnostima (ìveo je u jednoj sobici), siroma{an i zaboravqen,

odvijao se mukotrpan ìvot, odre|en te{kim istorijskim i dru{tvenim

okolnostima. Doprinos srpskoj pozori{noj umetnosti i vrednost wegovog

rada ocewuju se u rasponu od, neupitno oca srpskog pozori{ta do nipoda{tavaju}e

figure comice. U stalnom procepu izme|u egzistencijalnih problema

i èqe da i Srbija postane integralni deo evropskog pozori{nog

prostora – ìvot Joakima Vuji}a pokazateq je neshva}enosti i nerazumevawa,

na ve{ta~ki podeqenom kulturnom prostoru srpske nacije. Iako ~esto

na ivici egzistencije, optuìvan za {pijunaù, hap{en i proterivan,

on je u me|uvremenu vredno radio – reìrao, glumio, prevodio, izdavao

kwige. Pozori{te je za Vuji}a bila „nu`dna {kola“ u kojoj se moè „{togod

du{epoleznie ~uti i nau~iti“. Ali ostvarivawe ideje o pozori{tu nije

bilo lako – po pravilu, neuke sredine pokazuju atavisti~ki strah od novina,

to je preveliki izazov. U takvim situacijama najvi{e trpe promoteri tih

ideja. U slu~aju Joakima Vuji}a cena je podrazumevala uvrede, ismejavawe,

ruèwe, neshva}enost, optu`be da je ruski {pijun. 5 Bio je neshva}en ~ak i

od supruge koja ga je nazivala „pelivanskom propalicom“ – dodu{e, ni on woj

nije ostajao duàn – on je wu nazivao „beslovesnom krokodilkom“ i „besnom

paklenom ku~kom“. Samo nabrajawa mesta u kojima je ìveo („geografska i

intelektualna lutawa“), {kolovao se, radio, u~io jezike, raznovrsna zanimawa

i interesovawa, pokazuju zanimqivu psiholo{ku strukturu, difuzna

interesovawa, avanturisti~ki duh, renesansnu prirodu: prevodi, putopisi

(stvarni i izmi{qeni), biografije, gramatika, istorije, drame. Joakim

Vuji} je ìveo i radio u multikulturalnom i multinacionalnom prostoru –

veoma otvoren za kulturne uticaje, koji }e, napokon, filtrirati i fokusirati

wegova interesovawa i osnovnu vokaciju: pozori{te. Do osnivawa

Kwaèvsko-serbskog teatra i dolaska u Kragujevac, Joakim Vuji} je pre-

{ao put od Baje – osnovna, tj. slavenosrpska, latinska, ma|arska, nema~ka

{kola; Novoga Sada – nastavak {kolovawa; Kalo~e – Gimnazija; Segedina –

upisao ~etvrtu klasu i postao sintaksista; Bratislave – Evangelisti~ki

licej, Katoli~ka akademija, pravne nauke, ~asovi starogr~kog i hebrejskog

jezika, prvi susret s pozori{tem; \ura i Ostrogona usputne stanice izme|u

{kolovawa; Trsta (1801) – u kome je, zapravo, zavoleo pozori{te i dramu –

bio je doma}i u~iteq, u~io italijanski, francuski, engleski jezik, obilazio

italijanske gradove. U Trstu je po~eo i prva prevo|ewa pozori{nih

Joakim Vuji}

5 Feliks Pa{i}, Joakimovi potomci,

Taeatar „Joakim Vuji}“, Kragujevac,

Muzej pozori{ne umetnosti Srbije,

Beograd 2006, 11–15.

Naslovna strana Vuji}evog

“@ivotoopisanija”

sa posvetom knezu Milo{u, 1833.

9

Izgled pozori{ne zgrade u Rondeli u

kojoj je Vuji}, 1813. prikazao prvu

predstavu na srpskom jeziku

6 Prema: Olga Markovi}, Joakim Vuji},

Muzej pozori{ne umetnosti Srbije,

Beograd 1997, 14.

Naslovna strana Vuji}eve

“Kre{talice”, {tampane

u Budimu 1814.

7 Isto, 17.

komada: Izli{na qubav Irine i Filandra (prvi prevod s italijanskog

jezika), s nema~kog Fernanda i Jariku Karla Ekartshauzena, Nagra`denije i

nakazanije Saloma Fridriha [lepera i Qubovnaja zavist ~rez jedne cipele

Josifa Rihtera. Odlazio je ~esto u italijansku operu – u Firenci je slu{ao

Il matrimonio segreto (Tajni brak) Domenika ]imaroze, gde je „vnimatelno s

veli~aj{om ohotom slu{ao prekrasno anglelsko slatkopjenije“. U Pe{ti je

postao bele`nik i {tampao prevode mnogobrojnih kwiga; kao u~iteq radio

je i u Novoj Gradi{ki. Omladinu je pou~avao francuskom i italijanskom

jeziku u Zemunu 1806. Na kraju je postao u~iteq u Srpskoj osnovnoj {koli. U

Zemunu je imao i prvo neprijatno iskustvo – koje je – donekle doprinelo

wegovom imiyu „avanuturisti~ke li~nosti“. Naime, austrijske vlasti su ga

sumwi~ile zbog, navodnih, tajnih veza sa Kara|or|em i srpskim ustanicima.

Zavr{io je u zatvoru kao buntovnik i konspirator, morao je ~ak i da napusti

celo podru~je Vojne granice. 6 Ali u Zemunu je objavio i seosku igru u dva

~ina Nagra`denije i nakazanije (1809). U Sent-Andreji je kratko bio

profesor u latinskoj {koli, tu se i oènio bogatom udovicom Pelagijom

Manojlovi}, od koje }e se razvesti, uz skandal. I daqe pi{e i bavi se

izdavawem kwiga. Ponovni Vuji}ev dolazak u Pe{tu, ispostavi}e se, bi}e

od krucijalnog zna~aja za srpsku pozori{nu istoriografiju: prvo se 1812. u

Ma|arskom pozori{tu davao komad Crni \or|e ili Zauze}e Beograda od

Turaka I{tvana Baloga. Ta predstava je imala ogroman uticaj na Joakima

Vuji}a. Ve} 14. avgusta 1813. i on }e u ma|arskom pozori{tu „Rondela“

prirediti Kre{talicu Augusta Kocebua, prvu pozori{nu igru (u tri ~ina)

na srpskom jeziku – u „sadruèstvu u~enika gimnazije pe{tanske“. Pe{ta je,

u to vreme, jedno od najzna~ajnijih srpski kulturnih sredi{ta. Publika,

uglavnom srpska, odu{evqeno je reagovala na predstavu. Bio je to prvi

veliki uspeh za Joakima Vuji}a. Prihod od predstave je razdelio siroma-

{nim studentima, ma|arskom pozori{nom dru{tvu i Sent-Andrejskoj preparandiji.

Humanitarni rad }e biti jo{ jedno bitno obele`je u ìvotu

Joakima Vuji}a. I naravno, nagla{eni patriotizam koji je apostrofiarao u

predgovoru Kre{talice, {tampane 1814. „Pro{ed{ago leta, 1813, Avgusta

12-go, imao jesam ~est ovo pozori{te, imenuemo Kre{talica, qubimomu

Serbskom Rodu mojemu publi~no u Pe{ti, u Mayarskome Teatru, proizvesti,

gde veliki glas i slava Serbskago Roda pro~ulo se...“ 7 Iz Vuji}evog

opusa jo{ se izdvaja – pre svega politi~kim, nacionalnim zna~ajem- herojski

komad u ~etiri ~ina Georgije Petrovi} vo`d Serbijskij iliti Crni \or-

|e, prikazan 5. avgusta 1815. u Segedinu. Car je odmah potpisao odluku o

skidawu predstave, vlasti su ubrzo zabranile svaku delatnost koja govori o

pobuni Srba – i {tamapawe kwiga i izvo|ewe predstava. Usledile su i

zabrane prikazivawa istoimene predstave u Novom Sadu (izvedene sa novosadskim

|acima 1815). Po re~ima \or|a Maleti}a – Vuji}eva pozori-

{no-kwièvna misija, imala je, pre svega kulturno-nacionalni i humani-

10

tarni karakter i bila je veoma sra~unata „da u srpskom narodu budi svest o

svojoj narodnosti, istoriji, svest o lepom, plemenitom, uzvi{enom i da

veliki deo prihoda od predstava deli siroma{nim |acima, ratnim udovicama

i za podizawe crkava.“ Posle zabrana i proterivawa, Vuji} se povukao

na duì period u svoju omiqenu Sent-Andreju, gde je pisao, prevodio i

prirpemio za {tampu delo koje mu, po mnogima, ne sluì na ~ast (i predstavqa

odstupawe od wegovog uobi~ajenog kwièvno-prevodila~kog opusa)

Novjej{e Zemqeopisanije. Ova kwiga je bila povod za prvi susret Joakima

Vuji}a i Milo{a Obrenovi}a, novembra 1823. Motivi su bili krajwe utilitaristi~ki,

a ne prosvetiteqsko-nacionalni: Vuji}u je nedostajao novac

za {tampawe kwige, kao i za prethodna izdawa, bio mu je potreban dobrotvor.

Iz Beograda se uputio knezu Milo{u u Kragujevac na „volovski

koli“, izloìo mu snishodqivo, da je ~uo za wegovo „veliko ime“ i sa opasno{}u

po ìvot preko tolikih zemaqa do{ao da ga „smirewej{e“ zamoli za

pomo} da izda Zemqeopisanije. Oprezni Milo{ Obrenovi} je obe}ao pomo},

„osobito usrdno ga primio“, ali nije se dogodilo ni{ta konkretno. Joakim

Vuji} se sna{ao na drugi na~in, iako je, ipak poslao Milo{u Obrenovi}u 25

primeraka Zemqeopisanije i tom prilkom dobio 1.000 gro{a. Ova pomo}

bila je povod Vuji}evog ponovnog dolaska avgusta 1826. „u predragu na{u

Srbiju... u zemqu mlekom i medom napojenu, u zemqu na{i svetih careva,

kraqeva i despota... da padne na zemqu i izqubi je s radosnim suzama...“

@eleo je da se zahvali knezu li~no. Na{ao ga je u Poàrevcu i tom prilikom

Vuji} je dobio novu du`nost: da proputuje Srbiju i opi{e manastire.

Knez je, verovatno hteo da uz svoje ime veè jedan {iri opis znamenitosti

svoje zemqe. Vuji} je bio star, preponizan, prezahvalan i laskav, i kao takav

je dobro do{ao knezu. Ja~a individualnost mu je smetala – voleo je da se

{ali sa kwièvnicima, za uzvrat, ovi su ga prekomerno hvalili. 8 Po èqi

i preporuci kneèvoj, Vuji} je krenuo, na put po Preobraèwu, u pratwi

momka Pante. Tom prilikom su obi{li manastire u isto~nom i zapadnom

delu Srbije. Posle nepuna ~etiri meseca, objavqeno je Budimu 1828. Pute-

{estvije po Serbiji, „spisano u Kragoevcu“, skra}eno i zavr{eno u Sent-

Andreji. Joakim Vuji} je ponovo bogato nagra|en. Usledile su obaveze oko

distribucije kwige i mnogobrojna putovawa. Zanimqiva je i op{te poznata

netrpeqivost izme|u pojedinih struktura srpske kulturne elite toga vremena,

a posebno je bilo nagla{eno neprijateqstvo izme|u Joakima Vuji}a i

Vuka Karayi}a. Jedna kra}a poseta Kragujevcu (1831), u vreme boravka Vuka

Karayi}a i wegovih pristalica, kulminirala je pismom Joakima Vuji}a u

kom se prepoznaje to neprijateqstvo, ali i vidi sasvim primitivna borba za

naklonost kod kneza Milo{a: „Pri koncu ovoga mog pisma i to Vas pokorwej{e

molim, Milij Ot~e moj, da ne slu{ate koekakve la`ne nevjerojatne

protiv mene re~i ot la`qivog, {antavog i zlobnog Vuka i pro~i na{ij

{vabskoj vrabaca, koji su se tamo kod Vas Va{e proe na`derali, erbo e to

Sent Andreja

8 Dr Mira{ Ki}ovi}, u Zborniku 125

godi{wica Kwaèvsko-srbskog teatra

u Kragujevcu 1960, Odbor za proslavu,

Kragujevac 1960, 14.

Joakim Vuji} na svom

pute{estviju, litografija

J. [mid, Pe{ta 1833.

11

9 Olga Markovi}, nav. delo, 30.

Plakat Vuji}eve predstave

“Inkle i Jarika”, 1833.

sve la`, kleveta, zloba, zavist i pakost“. 9 Ovo je bio po~etak jednog, krajwe

specifi~nog odnosa i obrasca u komunikaciji ? pre svega na psiholo{kom i

kulturolo{kom nivou. Predistorija osnivawa Kwaèvsko-serbskog teatra

utemeqena je na jednom paternalisti~kom obrascu u pona{awu kneza

Milo{a Obrenovi}a prema Joakimu Vuji}u. S druge strane, osobine i pona-

{awe Vuji}evo, veoma su pogodovali apsolutisti~kom modelu vladavine

kneza Milo{a. Postoje tvrdwe da se Joakim Vuji} vezao za kneza Milo{a

kao ni za koga drugoga u ìvotu i srodio se toliko, da ga je zvao „ocem“, iako

je bio sedam godina stariji. U me|uvremenu, pre istorijskog dolaska u Kragujevac,

Joakim Vuji} pi{e autobiografiju „slaveno sebskago spisatelÔ“

@ivotoopisanie (1833). U ovom periodu, u {kolskoj 1832/33. radio je predstave

u Pan~evu. Koliko je, u stvari, Joakim Vuji} bio egzistencijalno

ugroèn potvr|uje svedo~anstvo jednog wegovog savremenika, u~esnika u

predstavi: „... A da je siromah bio, to sam otud sudio {to je slabo odeven bio.

I{ao je u nekim belim al prqavim ~arapama i nekim cokulama......On je po

selu i{ao i svoje kwige prodavao.“ Izdvajaju se jo{ i predstave – Paunka

Jagodinka u Gradskom pozori{tu u Aradu, „jedno javno pozori{te u pet

dejstvija“, Ekartshausenova Inkle i Jarika odigrane marta 1833. u Karlovcu.

Plakat ove predstave, {tampan na nema~kom jeziku (goticom) i srpskom

jeziku (}irilicom) najstariji je {tampani plakat u istoriji srpkog

pozori{ta. U @ivotoopisaniju opisuje epizodu iz Arada, u kojoj poku{ava

da se odbrani od napada klevetnika koji su ga smatrali ruskim {pijunom.

Naime, Vuji} im uzvra}a re~nikom, nimalo prikladnim za jednoga misionara

u kulturi imenuju}i ih „mazgovi, ov~i kowi i blebetu{e“. Zanimqiva

je ta wegova kontradiktorna priroda; s jedne strane vredan, radoznao, human,

obrazovan, s druge, prenagla{ene reakcije na napade i potreba da se brani

neadekvatno. Sve to baca senku na wegov integritet intelektualca i izaziva

nezasluèno nepo{tovawe izvesnih krugova u srpskoj kulturi. Neki

wegovi savremenici imali su lo{e mi{qewe o wemu: Vuk Karayi}, Tirol,

Kopitar... Jovan Skerli} ga nije cenio ni kao pisca ni kao li~nost. Pavle

Popovi}, tako|e tvrdi da je Joakim Vuji} „komi~an tip“ , dovode}i u pitawe

wegova svetska putovawa i avanture na Sredozmnom moru, Javi. I u novijim

analizama pro{ao je lo{e, pre svega, kao pisac – dovodi se u pitawe originalnost

wegovih radova. Ipak i na sre}u, napravqena je distinkcija izme|u

Vuji}a pisca i wegove prakti~ne pozori{ne delatnosti. Istori~ari isti~u

rediteqsku ve{tinu, brzinu, lako}u u organizaciji i pripremi predstava

u mestima privremenog boravka. Vuji}ev dvadesetogodi{wi (ili tridesetogodi{wi,

po tvrdwama drugih – ni{ta nije pouzdano u istorijskim

izvorima iz tog perioda) pozori{ni anga`man u Ugarskoj nazivaju ~ergarewem,

avanturom, lutawem. Ostaje ~iwenica je da je on prvi „pozori{ni

inicijator i animator“ (istina sa pretenzijama ve}im od mogu}nosti), koji

je uspeo da izgradi identitet pisca, prevodioca, rediteqa i glumca u nepri-

12

jateqskom okruèwu. Prvi je stvorio raznovrsni repertoar, izvodio je

originalne, svoje ili posrbqene komade. A ako citiramo Josipa Kulunyi}a

– nedvosmisleno je da Joakim Vuji} zna~i datum u istoriji srpskog teatra i

prvo srpsko otvarawe ka evropskom pozori{nom prostoru. Ne postoji drugo

ime niti drugi datum.

Kwaz Milo{ je bio centralna tvora~ka figura oko koje su se okupqali

neimari nove dràvnosti i wenih gra|anskih institucija. On je, dodu{e,

smatrao nepojmqivom i sme{nom podelu vlasti sa drugima, jer „boqe je

vladati i upravqati po svojoj voqi, nego se vezati za artiju“. Ipak, u politi~kom

i dràvotvornom smislu za osamnaest godina (1815–1833) je uspeo

da Srbiju izvu~e iz famoznog Beogradskog pa{aluka. Na va`nost kulture za

novu dràvu ukazivali su mu znameniti i ugledni qudi u wegovom okru-

èwu, delom pozvanih, delom prido{lih iz drugih srpskih zemaqa. Vuk

Karayi} je stvorio poeti~esku sliku kwaza Milo{a, koja se kasnije konvertovala

u nesporazum i pristrasni animozitet: „Milo{, koji ne zna ni ~itati

ni pisati... je tako nepostojan, la`qiv i vratoloman, da se ~ovek ni na

kakvu wegovu re~, ni zakletvu, ni uredbu (da }e postojana biti) osloniti ne

moè, niti mu iko, ko ga poznaje, i{ta veruje bez nevoqe.“ 10 Postoji zanimqivo

vi|ewe osnovne ideje, inicijative i zasluge u osnivawu Kwaèvsko-

-serbskog teatra. Naime, pored Joakima Vuji}a, za postojawe prvog tetara

„kriva“ je kwaèva „nadrealisti~ka i poeti~eska priroda“. Sklonost da od

ìvota pravi „kalambur“ i izrazita naklonost prema igri svake vrste,

pesmi, svirci kao i wegove mecenatske èqa i dràvni~ka pragma – da

Srbija ne zaostane za dvorovima velikih, dove{}e do zna~ajne epizode u

wegovoj dràvni~koj karijeri – osnivawa prvog teatra u Kneèvini Srbiji.

Jela{in Sinovec iznosi zanimqivo vi|ewe, po kome je Vuk nepravedno

kritikovao Milo{a, ne shvatju}i wegovu humornu ma{tovitost, wegovu veselost,

opako zbijawe {ala, ~esto i grubih, prekomernih, nadrelanih. âk i

Milo{eva reakcija na pozori{noj predstavi, kada je „u {umi hoteo korabq

videti“, gest je wegove nadrealisti~ke poeti~ne prirode. I druga predstavlenija,

svakojakih „yozbojayilika“ – kwazu dragih ma|ioni~arskih atrakcija,

fajerveka, tako|e spadaju u sferu magijskog, ~udesnog, pomerenog.

Proìmawem ìvotnog i teatralnog, teatarskog i ìvotnog, kwaz je u velikoj

meri personalizovao ìvot prvog teatra. Specifi~nost vladavine i

Milo{evu li~nost, mo`da najboqe opisuje wegova ~uvena re~enica „Ako

ho}e{ ho}e{, ako ne}e{, opet ho}e{“. ûvena fraza „dràva to sam ja“, u

slu~aju kwaza Milo{a Obrenovi}a – bi zna~ila – „teatar to sam ja“.

Kwaz Milo{ Obrenovi}

10 Jela{in Sinovec, „Kwaz – prvi srpski

nadrealista“, Koraci, „Pozori-

{te u doba Joakima Vuji}a“, 1985, 111.

Vuk Karayi}

13

Kwaèvsko-serbski teatar (1835)

Joakim Vuji} iz mla|ih dana

11 Slobodanka Bogdanovi}, Verka Milenkovi},

Sto pedeset godina pozori{ta

u Kragujevcu, Odbor za obele-

àvwe sto pedeset godina prvog srpskog

pozori{ta, Kragujevac, 8.

12 Olga Markovi}, nav. delo, 37.

13 Rado{ Qu{i}, nav. delo, 409.

[kolske predstave sa u~iteqima i |acima kao glavnim akterima, uveliko

su bile poznate u Vojvodini. U ostatku Srbije, me|utim, tu tradiciju je

do Vuji}evog dolaska ba{tinio jedino Kragujevac. Najistaknutija je bila

Diletantska pozori{na druìna \or|a (Georgij) Evgenijevi}a, u~iteqa

kragujeva~ke osnovne {kole, mladi}a od 28 godina, Uì~anina iz sela Vrane.

On je zavr{io srpsku normalnu {kolu, gimnaziju i bogosloviju u Sremskim

Karlovcima. Prve {kolske pozori{ne predstave igrale su se u Kragujevcu

1825. (|aci, odrasla deca i mladi}i). Na~in rada i repertoar nisu

utvr|eni (ne postoje dokazi). Pretpostvqa se da je, prilikom drugog dolaska

u Kragujevac u ovim predstavama u~estvovao i Joakim Vuji}. Retke materijalne

dokaze o postojawu i radu {kolskog teatra zabeleìla je 16. septembra

1829. kwaèva kancelarija – u odeqku „Finansije“, pod rubrikom

„Izdaci“. Iz narodne blagajne je izdato kragujeva~kim u~iteqima za pozori{te

(u~iteqem zdje{wim o teatru) 200 gro{a. Ovi podaci nalaze se u

kwizi Mite Petrovi}a Finansije i ustanove obnovqene Srbije od 1842. Re~

je o honoraru za pozori{ni rad za kragujeva~ke u~iteqe. Poznata su tri

termina ovih „predstavlenija“: 1825, 1827. i 1829. Kada im se gubi svaki trag.

To, naravno ne zna~i da su prestale aktivnosti ove druìne, koje su zavisile

od {kolskog kalendara (predstave su, uglavnom, igrane o velikim praznicima).

Rad {kolskog teatra imao je posebnu teìnu, zbog elementarne

nepismenosti stnaovni{tva, bez obzira, na kasniju razli~tu valorizaciju

wihovog rada. Gimnazija }e, desetak godina kasnije, nastaviti pozori{ni

rad u najboqoj tradiciji {kolskog teatra.

Dosada{wi izvori razli~ito interpretiraju razloge, ideje i motive

koji su doveli do po~etka rada Kwaèvsko-serbskog teatra. Nema pouzdanog

odgovora ni dokaza, ali ima razli~itih pristupa:

„Na poziv kneza Milo{a u jesen 1834. godine u Kragujevac dolazi Joakim

Vuji}... 11 „Mo`da zbog svojih nezgoda s policijom jer je na svoju ruku izdao

@ivotoopisanije, a mo`da i zbog toga {to je doznao da se u Kragujevcu

stvara pozori{te, Vuji} se septembra 1834. po tre}i put obreo u Kragujevcu...“

12 „Tre}i dolazak Joakima Vuji}a u Srbiju vezan je za osnivawe ’Kwa-

èvsko-serbskog teatra’. Uz pomo} Bermanovu, Vuji} je brzo ubedio kneza u

neophodnost osnivawa pozori{ta za onda{wu srpsku prestonicu...“ 13 „I

posle dvadeset godina ~ergarewa, Vuji} je hteo da prenese pozori{ne predstave

i u Srbiju. Stoga je, ~im je stigao u Kragujevac, podneo knezu molbu da

mu dozvoli osnivawe pozori{ta. Ne{to zbog Vuji}a, koga je bio zavoleo i

cenio, ne{to i da sebi na|e zabave, Knez Milo{ uvaì molbu i naredi da se

sagradi pozori{te o dràvnom tro{ku, postavi Vuji}a za ’kwaèsko-srb-

14

skog teatra direktora’, odredi mu stalnu platu koja se sastojala od 120

talira godi{we,’kosta i kvartira’ i jednog ’zimweg odela’.“ 14

„... A pokreta~ osnivawa pozori{ta i wegov direktor bio je Joakim

Vuji}. Razume se, pokroviteq celog poduhvata bio je knez Milo{ Obrenovi},

pa je i ovo pozori{te, kao i drugi dvorski teatri u Evropi, u su-

{tini bilo li~no Kneèvo.“ 15 „Ve} umoran i bolestan, 1834. Joakim Vuji}

je ~etvrti put do{ao u Kragujevac (prvi put 1823, drugi put 1827, tre}i put

1830) da osnuje prvo pozori{te u Srba, a on se podi~i titulom kwaèsko-

-serbskog tetra direktor.“ 16

„Nema podataka da je Vuji} u Srbiju i Kragujevac do{ao na poziv kneza

Milo{a, nego }e pre biti da je gowen od austrijskih vlasti i bez sredstava

za ìvot, sam kod wega potraìo uto~i{te...“ 17

„Kad je, u kom trenutku nastala ideja o pozori{tu u Kragujevcu i da li su

izme|u Vuji}a i Milo{a postojali kakvi prethodni razgovori i dogovori o

stvarawu pozori{ta? Da li je Vuji}, septembra 1834. do{ao u grad na Lepenici

sa nekim koncepcijama o teatru? Reklo bi se da istori~ari vole ba{

ovakvu hippotezu, da je Joakim Vuji} pozvan radi pozori{ta da ga organizuje

i da ga vodi. Toboè, Vuji} stiè u Kragujevac u jeku priprema, adaptirawa

zgrade. Me|utim, za ovakve pretpostavke nisu na|eni nikakvi dokazi. Naprotiv,

svi podaci (jako oskudni) iz toga vremena indiciraju suprotan zakqu~ak:

da Vuji} nije pozvan u Kragujevac sa zadatkom da otvori pozori{te,

niti se u trenutku poziva Milo{evog govorilo o tome. Ideja o teatru je

iskrsla slu~ajno, negde po wegovom dolasku, u oktobru ili novembru mesecu

1834.“ 18

Naàlost, osta}e tajna kako je ta~no sve po~elo, iako, to nije jedina

nepoznanica. I oko zgrade i pozornice (scene) postoje dileme. Ali najcitiranija

re~enica u istoriji srpskog pozori{ta, ~uvena stilizacija iz

Novina srbskih – koje su prve objavile vest o otvarawu Kwaèvsko-serbskog

teatra neupitna je: „Od kako je sretenska skup{tina bila, od onog doba i za

vreme iste skup{tine, uveseqava nas g. A}im Vuji} poznati srpski spisateq,

predstavqewem raznih igara u pozori{nom domu (teatru), nagra-

|enom u zdaniju tipografi~eskom.“

Razli~ito se opisuje zgrada prvog pozori{ta – {iri opis lokacije pozori{ne

zgrade dao je i Vladimir Jak{i}, sin Jakova Jak{i}, kwaèvog

haznadara, zaduènog i za pozori{te: „[tamparija je bila sme{tena u zdawu

dràvnom niè mosta k crkvi vode}eg, koji je prvo kao kasarna za garnizonu

vojsku, zatim u pomenuto vreme kao lokal za Tipografiju, a posle za Gimnaziju,

pa za vojnu bolnicu sluìo“. Zgrada je zidana za sme{taj garnizone

vojske i imala je kasarnu i ahar kowani~ki, koji se u vreme transfrormacije

zgrade u Tipografiju (kasnije u pozornicu) „dao pokriti i olepiti“. Neki

pisci, ~ak „zidaju“ posebnu zgradu, pored Tipografije ili je „dozi|uju“, {to

14 M.A.Pavlovi}, nav. delo.

15 Dr Petar Marjanovi}, Pozori{te

ili usud prolaznosti, FDU, Muzej pozori{ne

umetnosti Srbije, Beograd

2001, 49-51.

16 Feliks Pa{i}, nav. delo, 11–15.

17 Dr Mira{ Ki}ovi}, nav. delo, 17.

18 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 19.

Bermanova Spomenica

knezu Milo{u, 1933.

15

Prva srpska {tamparija

Vest u “Novinama serbskim”

o pozori{nim predstavama, 1835.

po tvrdwama istori~ara „nikako ne stoji“. Zgrada pozori{ta dobijena je

preude{avawem dela zdawa Kwaèvsko-serbske kwigope~atwe (za stru-

~nost izvedenih radova velike zasluge imao je direktor [tamparije, Prus

Adolf Berman). Kwaèvsko-serbski teatar sme{ten je u adaptiranim prostorijama

Tipografije i imao je binu, loè i parter. Pod Vuji}evim nadzorom

sagra|en je poseban pozori{ni dom u zgradi [tamparije, tamo gde je

bila {kola, do maloga mosta s leve strane Lepenice. Dom je imao binu,

parter i loè i bio je patosan ciglama. Zgrada je ra|ena u zimu 1834. i 1835.

Sa~uvani ra~uni za radove idu od 4. decembra 1834. do 28. februara 1835. Iz

jednog pisma upu}enom kwazu od 9. juna 1835. indirektno saznajemo da se

teatar nalazio u dvema sobama Tipografije izme|u kojih je bio sru{en zid.

Obarawem zida izme|u dve sobe, stvorena je pozori{na sala, koja je pomalo

podes}ala na „kong“: I bina i parteri i loè – sve je bilo u dosta prostranom

kongu, koji je ciglama bio patosan.

Iste nedoumice prate i ta~an datum nastanka teatra (nema zvani~nog

dokumenta). Jedini relevantni izvori bili su datumi iz narodnih blagajni

i na osnovu wih, istori~ari zakqu~uju da je to novembar 1834. kada je Vuji}

primio prvu platu od 100 gro{a kao direktor teatra. Izdaci nisu bili

veliki, a knez Milo{ se starao da Vuji} ima sve {to je neophodno za rad

pozori{ta. I za Vuji}a se li~no starao, pa je 12. decembra 1834. preporu~io

Jakovu Jak{i}u da wegovom „sinu Vuji}u“ daje novac za tro{ak, napravi

zimsko odelo i uop{te, da se stara da ni u ~emu ne oskudeva. Uz du`nost

direktora (postavqen u septembru 1834, zakqu~uje se to, na osnovu pisma

kwazu od 1. juna 1835. u kome kaè „kako je ve} pro{lo devet meseci otkako

uìva wegova blagodjejanija“), Joakim Vuji} je bio rediteq, dramaturg, prevodilac,

adaptator, autor tekstova i najzad, glumac u skoro svim predstavama.

Uglavnom se Vuji}u pripisuje i pronalazak pogodnih prostorija u

Tipografiji. On je predloìo neznatne adaptacije i prilago|avawa, izgradwu

pozornica i klupa. Adaptacija sale po~ela krajem novembra. Iz

ra~una Narodne blagajne moè se zakqu~iti da su bina, sedi{ta, nabavka

platna za zavese, glavna zavesa, molovawe i ostala „ukra{enija teatra“

zavr{ena decembra 1834. Drugi broj ra~una napla}en je u drugoj polovini

februara 1835. posle Sretewskih premijera. Zvani~no, dràva je bila nosilac

svih tro{kova oko pozori{ta (ta~nije, knez Milo{ kao nosilac svih

dràvnih ingerencija). Zapo~ete probe su za kratko prekinute zbog „Miletine

bune“ protiv Milo{evog samovla{}a. Ipak, kwaz rastura pobunu i

obe}ava veliku Sretewsku skup{tinu, koja }e sve re{iti i urediti. Pobuna

je zavr{ena bez ispaqenog metka. Priprema skup{tine bila je „torènstvena“

i sve~arska. Pozori{te ovom prilikom ima specijalan zadatak: da

slavqe digne na vi{i nivo, da uveseli u~esnike – skup{tinske delegate

(„kmetove“) i Kragujev~ane. Prvi ansambl ~inili su |aci gimnazije, mla|i

~inovnici i Joakim Vuji} li~no, koji je komade odredio i podelio uloge.

16

Josif [lezinger je komponovao muziku, uve`bavao orkestar i peva~e. Wegova

delatnost i muzika, ispostavi}e se, bi}e od krucijalnog zna~aja za rad

Kwaèvsko-serbskog teatra. Najkompletniji i najpouzdaniji spisak prvog

srpskog gluma~kog ansabla dao je \or|e Maleti} u svojoj Gra|i za istoriju

srpskog pozori{ta (ìveo je i radio u Kragujevcu od 1838. do 1840. kao

sudski pisar): Sreten A. Popovi}, Filip Hristi}, Arsa i Mili} Mili-

}evi} – Luwevica, Jovan Marinovi}, Dimitrije Crnobarac, Stojan Jovanovi}

– Cuki}, Stevan Grubarovi}, Jovan Peruni~i}, Antonije Majstorovi},

Milan Davidovi}, @ivadin Vesovi}, svi |aci kragujeva~ke Gimnazije i

dva starija ~lana: „pisar Suda narodnog“ Todor Rozimirovi} i profesor

Petar Radovanovi}. Upraviteq, rediteq i glumac „po primjeru po~iv{ago

g. Voltera“ – Joakim Vuji}. Akteri Joakimovog teatra postali su kasnije

elita srpskog dru{tva: diplomate, sudije, politi~ari, dràvnici, ~inovnici.

O garderobi i „drugoga {to je za pozori{te potrebno“, \or|e Maleti}

pi{e: „Garderobu za {pansko i divqa~ko odelo dao je Vuji} praviti u

Kragujevcu o kneèvom tro{ku kod nekakvog {ivca, kroja~a, a ra~une ispla-

}ivao je dràvni blagajnik Jak{i}. Drugog odela evropskog, frakova i

kaputa, nisu imali, a onda{we srpsko odelo i sve rekvizite skupqao je

obi~no isto g. Sreten od gra|ana, pra}en kneèvim momkom Kni}aninom.

Bili ti rekviziti aqine, zlato, biser, drago kamewe ili ma kakav nakit –

sve se to dragovoqno daval“ – ~ime su sticali pravo „da mogu u teatar

dolaziti“. Ostatak umetni~ko-tehni~kog ansambla ~inili su: Adolf Berman,

tehni~ki {ef, „ma{inista“ obrazovan u Evropi. On je spremio kulise

i zavese, projektovao scenske ma{ine, bio je i stru~wak za svetlost i zvu~ne

efekte, znao je da crta, gradio dekor, i rekvizite za scenu; wegova kreativna

i dragocena saradwa ocewuje se i kao koautorstvo. Supruga Jelisaveta

Jeca Berman je mu{karce „obla~ila i name{tala“ da li~e {to vi{e na ène

– prakti~no bila je prvi zvani~ni kostimograf i {minker u Srbiji. Jovan

Isailovi}, pozori{ni slikar i „moler“ za slikawe zavesa i kulisa dobio je

70 gro{a i hvalio se knezu u februaru 1835. uspehom koji je postigao „ukra-

{enijem ovda{weg teatra“. Jovan „ti{ler“, je izradio bine i klupe za gledaoce.

Jakov Jak{i}, kwaèvski haznadar (blagajnik), bio je Vuji}ev finansijski

kontorlor. Dimitrije Davidovi}, nadzirao je i Jak{i}a i Vuji}a, sve

u duhu apsolutisti~ke kontrole. Pomiwu se jo{ Andreja „{loser“, momak

Kni}anin... 19

Sretewska skup{tina po~ela je 15. februara 1835. (2. februara po starom

kalnedaru). Bilo je to trodnevno op{te slavqe koje se odvijalo na

Kwaèvoj livadi, pokraj Stare crkve. Rituali su podrazumevali parade,

~itawe Ustava, predaju poklona, topovske salve, za one prilike ozbiqan

spektakl. U Kragujevac su pozvani onda{wi srpski velikodostojnici (duhovni

i svetovni). Uve~e, 2. februara 1835. pod vatrometom raketa („umetni~ki

fajerverk majstora Bermana“) odigrala se istorijska prva premijera

\or|e Maleti}

Dimitrije Crnobarac


17

20 Borivoje S. Stojovi}, Istorija srpskog

pozori{ta od sredweg veka do

modernog doba (drama i opera) I, Muzej

pozori{ne umetnosti Srbije ustanova

kulture od nacionalnog zna~aja, Beograd

2014, 98.

21 M.M. Nikoli}, nav. delo, 8.

Naslovna strana Vuji}evog prevoda

Kocebuovog dela “La Perjuz”,

koje je prikazivano u Kragujevcu

u Srbiji: Fernando i Jarika (Ekartshauzen – Vuji}). Shodno vaòsti doga-

|aja i slu`bene Novine srbske prenele su vest koja }e zauvek za kulturnu

istoriju ostati dragoceni izvor verodostojnosti, tekst od 16. februara

1835. saèto prenosi: „od kako je sretewska ovogodi{wa skup{tina bila, od

onog doba i za vreme iste skup{tine, u pozori{nom domu, u zdaniju tipografi~eskom,

pod nadziranijem g. Vuji}a... i sa sadejstovawem g. Direktora

Bermana, kao ma{iniste.“ 20 Datumi predstava su: 2, 3. i 4. februar. Prve

ve~eri predstavi su prisustvovali skup{tinski delegati („kmetovi biv{i

na skup{tini“), kwaz i sva svetla familija kwaèva (supruga Qubica, deca,

Mihajlo i Petrija, bra}a Jovan i Jevrem), ~inovnici, pozvani gosti. Svi su

se oni „uveseqavali predstvaqenijima odabranog druèstva upotrebqavanog

k istim igrama.“ Za tri ve~eri odigrana su ~etiri komada: Fernando i

Jarika (Ekartshauzen – Vuji}, 2/15. februara 1835), La Pejruz (Kocebu –

Vuji}, 3/16. februar 1835), Bedni stihotvorac (Kocebu – Vuji}, 3/16. februar

1835), Begunac (Kocebu – Aleksandar Zagorica, protokolist Kabineta

Kwaza Milo{a, 4/17. februar 1835). Za jo{ tri dela postoje pouzdani naslovi

i datumi: Sestra iz Budima ili [najderski kalfa, (Henzler – Vuji},

16/29. februar 1835), jedna opera u dva dejstvija, prevedena sa mayarskog na

slavenoserbski: „Wegovo Kwaèvsko Viso~estvo blagovolilo je pozvati

Sovjetskoga Sekretara i Kabinetskog pisara Nabi Efefndiju do{av{eg iz

Carigrada u tetara: G. Vui} predstvqao je u wemu veselu igru pod imenom

[najderskog kalfe; posle ovoga je i vi{e pesama odpevano. Nabi Efendija

uveselio se mnogo srbskim pozorjem.“ 21 Dva mimi~eska dejstvija – tabloa

(tableaux) sa pesmom i muzikom (povodom „blagopolu~nog“ prispe}a topova

koje je Milo{ dobio u Carigradu i koji su stigli pred konake). Padenije

Serbije u vreme Svetog Kwaza Lazara (8/21. februara 1836) i Vostanovlenije

Serbije ~rez Svetloga Kwaza Milo{a (9/22. februar 1836). [est

sultanovih topova u Kragujevcu, zna~ajni su, pre svega na simboli~nom nivou

– kao jasan znak nezavisnosti Srbije. Uz ove dve naru~ene i prigodne

predstave, prire|eno je veliko slavqe 8. i 9. februara 1836. Iako ime pisca

i naslov ne postoje (joji se naslu}uje iz prepri~anog sièa sièa), istori-

~ari pretpostavqaju da autorstvo pripada Vuji}u. Siè predstave – istorija

pada srpskog carstva (Kosovo, Milo{ Obili}, knez Lazar) i vaskrs, obnova,

zaslugom drugog Milo{a. Prakti~no je to „veli~awe trenutka“ i apoteoza

wegovom juna{tvu i zaslugama. Publika ga je prepoznala i pozdravila.

Ove predstave se unekoliko izdvajaju izvesnim novinama. Pre svega, to

su „mimi~eska dejstvija“ – bezglasna (kako ih sam Vuji} ozna~ava) sa tabloima,

originalna i aktuelna. Recezenti Novina srbskih za oba predstavlenija,

a naro~ito za „vtoro“, kaù, „prekrasno su ispali, na ~est g. Vui}a,

mnogozasluènog Spisateqa Serbskog“. Joakim Vuji} je u to vreme bio ve}

star i bolestan, predstave je radio uz veliki napor. Ipak nije izneverio

kneza. Posle ovih izvo|ewa Teatar se spomiwe u jo{ jednom kratkom izve-

18

{taju Novina srbskih (22. februara 1836): „U Kragujevcu, 18. februara. Dan

ro|ewa Svetlij{eg gospodara i kneza na{ega Sveta Todorova Subota proveden

je i ovde torènstveno. Isti dan bio je veliki ru~ak a uve~e je bio

teatar... G. Profesor Poezije Isidor Stojanovi} i vi{e u~enika poezije

pozdravili su kwaza pesmama. U ovom kontekstu se ne spomiwe Joakim Vuji}.

Ovo su bile posledwe vesti o radu kragujeva~kog pozori{ta. U su{tinskom

smislu, pala je posledwa zavesa u Kwaèvsko-serbskom teatru.“

Rad Joakima Vuji}a u Kragujevcu u posledwoj fazi, pra}en je te{kim

politi~kim, dru{tvenim, privatnim okolnostima... Iako je pozori{te radilo

tek dve godine, ose}ala se zasi}enost i kriza na svim nivoima. Pre

svega, kod kneza Milo{a se gasi po~etni entuzijazam. Prestonica vi{e nije

adekvatna za wegove potrebe. Novi Ustav mu je zapravo prepreka u radu.

Knez Milo{ bio je kivan i na kreatora Ustava i direktora Novina Srbskih

Dimitrija Davidovi}a. I Joakim Vuji} je upleten u intrige, postao je predmet

surovih {ala i izrugivawa kao i Davidovi}. Na wih se „ustremio“ Jakov

Jak{i}, ~ovek ratnih zasluga, blagajnik kwaève narodne kase, sa bliskim

vezama sa knezom Milo{em. Jakova Jak{i}a opisuju kao grubog i sirovog

osobewaka koji otvoreno prezire „gospodina“ Vuji}a. Za wega su i Vuji} i

Davidovi}, „[vabe“, „[vaburine“. Bilo je to veliko nerazumevawe na kulturulo{kom

i komunikacijskom nivou. Jak{i} je bio {krt posebno kada je

trebalo novac izdvojiti za pozori{te i Vuji}a (zbog {tedqivosti knez

Milo{ ga je posebno cenio). Za wega je Vuji} bio „neradnik koji yabe jede

hleb“, a pozori{te rasko{ i rasipawe. Joakim Vuji} je pisao knezu i po-

àlio se na Jak{i}evo „cicija{ewe“ i tom prilikom nazvao ga „razbojnikom,

pustahijom i hajdukom koji pri isplatama zakida i krade“. Me|utim,

neo~ekivano, ovo je kneza veoma naqutilo, Vuji} je pao u nemilost i bio

izba~en iz Konaka. Jedva je ponovo izgladio odnose sa knezom. Sva ova

de{avawa udaqila su ga pozori{ta – pored starosti, bolesti, umora – materijalna

sigurnost mu postaje prioritet. Uz to, prestonica gubi svoje prerogative

seqewem {tamaprije u Beograd. Pozori{ne prostorije sada su

namewene {pitaqu (bolnici). Sa Tipografijom odlazi i Adolf Berman,

tehni~ki {ef teatra i wegova supruga Jelena Berman. Ostalo je upra`weno

veoma va`no Bermanovo mesto. Jula 1835. usledila je reorganizacija, koja je

podrazumevala promenu upravne strukture: Vuji} je samo upravnik, rediteq

i glumac, i wegov rad kontroli{u Jak{i} (koji formalno mewa Bermana) i

Davidovi}, kao vrhovna nadzorna vlast. Ova raspodela za wih je bila zlosre}na.

Do{li su do punog izraàja sav cinizam i smisao za {alu kneza

Milo{a – spojio je qude koji se me|usobno ne podnose i odredio im uloge

kontrolora. Naravno, odmah su po~ele me|usobne àlbe i optu`be, ali knez

je ta~no znao {ta se de{ava. Ipak, kako prime}uje Viqem Rihter „kwa-

èvsko-serbski inèwer“: „Malo pomalo, knez izgubi voqu na pozori{te,

do{le su i druge stvari i celo ovo preduze}e ubrzo i{~eze“. Usledilo je

Naslovna strana Vuji}evog

rukopisa “Fernando i Jarika”, sa

~ijim prikazivawem je zapo~eo rad

Vuji}ev teatar u Kragujevcu

19

Najava u “Novinama serbskim”,

za Vuji}evu predstavu “[najderski

kalfa” u Kwaèsko-serbskom

teatru u Kragujevcu, 1835.

22 Dr Mira{ Ki}ovi}, nav. delo, 20.

protivure~no pona{awe Joakima Vuji}a, koji samo èli da ostane u „milosti

kneza“ i finansijsku sigurnost. Vuji} se potpisao posledwi put kao

„teatra direktor“ na priznanci za platu avgusta 1836. Na poloàju direktora

ostao je, dakle, od septembra 1834. do septembra 1836. Ovim je zvani~no

zavr{eno wegovo slu`bovawe u Srbiji. Knez Milo{ penzioni{e

„svog direktora pozori{ta“ u septembru 1836. prihodima u visini plate: 100

gro{a ili 10 talira, koju }e primati do juna 1839.

Prema ocenama nekih istori~ara i teatrologa repertoar Kwaèvsko-

-serbskog teatra imao je osobenosti popularnog sredwoevropskog repertoara

na prelazu 18. u 19. vek. Vuji} se trudio da napravi kompromis izme|u

evropskih tendencija i doma}e publike bez sluha i iskustva za scensku

umetnost. Pozori{te je, zvani~no funkcionisalo bez utvr|enog repertoara.

Radilo se bez plana, u dane praznika i prigodnih sve~anosti, za koje se na

dvoru smatralo da zasluùju teatar – svakako po èqi gospodara Milo{a.

Pripreme i probe ~ekale su „jednu izvanrednu priliku“. Joakim Vuji} je bio

isqu~ivi kreator repertoara. Prema wegovoj koncepciji to nisu bila dela

velikih pisaca, uglavnom je igrao pisce koji za predmet svojih komada nisu

uzimali dvorove i aristokratiju, ve} gra|anski ìvot sredwih staleà

(~inovnika, radnika, zanatlija, trgovaca) sa wihovom plemenitom du{om i

suznom sentimentalno{}u, kakve je negovao Kocebu. Teme su – ~isto prijateqstvo,

po{tewe i ne`nost kod ameri~kih divqaka, koji su ponekad ~ove-

~niji od kulturnih Evropqana. Ovakva moralizatorsko-rodoqubiva literatura,

plemenita po nameri i jednostavna po radwi, odgovarala je, po Vuji}evoj

proceni, onda{woj du{evnoj i malo obrazovanoj publici. 22

Kratkotrajno postojawe Kwaèvsko-serbskog teatra – iako skromnih

esteskih dometa – spada u prve organizovane dràvne projekte u Kneèvini

Srbiji (pozori{te, tipografija, gimnazija). Kao deo {ireg kulturnog entuzijazma

i aktivnosti „nadqudskih razmera“ onda{we kulturne elite u nimalo

naklowenoj socijalnoj sredini. Pozori{te je bilo dvorsko i zavisilo

je iskqu~ivo od kneza Milo{a. Nijedna predstava nije prikazivana bez

wegovog prisustva – teatar nije radio kada kneza nije bilo u Kragujevcu.

Joakim Vuji} je priznao da je knez Milo{ bio zaista nezgodan gledalac,

samovoqan, da je prekinuo izvo|ewe komada Kre{talice jer mu je bilo

tjagotno bez muzikalni pesama djelo daq{e slu{ati pa se digao i oti{ao

u Konak. Naravno, posle i svi sli{ateqi, dignu se i otidu za wim. Predstave

su bile (polu)javne nije bilo objava ni plakata ni ulaznica i odvijale

su se u opu{tenoj, familijarnoj atmosferi. Izvori informisawa bili su

dvorjani iz Konaka. Glumci i rekviziteri obave{tavali su gra|ane kada su

pozamqivali garderobu. I najzad, vatromet uo~i predstave, kao najboqa

reklama. Knez i svita prvo su uìvali u Bermanvom vatrometu sa doksata, a

onda su zajedno odlazili u pozori{te. Kada je re~ o mestima za sedewe,

storgo se vodilo ra~una o protokolu: u prvom redu sedeli su knez Milo{,

20

wegova porodica i ve}a gospoda. Krug gledalaca je bio ograni~en. Shodno

svojoj hijerarhijskoj pripadnosti zauzimali su mesta: svita, sitni ~inovnici,

po koji gra|anin i sluga. Intimnoj i doma}oj atmosferi doprinosile su

i ritualne radwe kneza Milo{a: pripqivawa ~ibuka, ispijawe kafa, razgovori

sa kapelnikom [lezingerom koji je sa svojim orkestrom ~ekao znak.

Deo folklora bile su aktivne sugestije, komentari i dobacivawa u toku

predstave. Banda bi obi~no svirala splet narodnih pesama koje je [lezinger

preto~io u uvertiru. Ako se knezu muzika dopadala, davao je znak da se

ponovi. Banda je svirala i u pauzama i vreme prekida predstave. Generalno,

knez Milo{ je vi{e cenio muziku i pevawe od pozori{ta i umeo je da

prekine predstavu ukoliko je bila bez muzike (Kre{talice). Doprinos

Josipa [lezingera bio je zna~ajan: komponovao je pratwu za pojedine komade

i pesme, solo numere za peva~e, inspirisao se narodnom muzikom. Zavesa se

dizala uz svetlost kandila i sve}a pore|anih po rampi i pojavqivao bi se

~udesan svet na pozornici: crnci, divqaci, trgovci robqem, {panski moreplovci,

bogate udovice, {najderske kalfe, gra|ani, zli i dobri sinovi,

udava~e, glupavi baroni i sluge. Po opisu kwaèvsko-serbskog inèwera

Viqema Rihtera, sve je to veoma li~ilo na seoska pozori{ta u Nema~koj. 23

Publika se smejala otvoreno glumcima, svojim preru{enim prijateqima.

Uop{te, mnogo je anegdotskih zapisa i osvrta na Vuji}eve umetni~ke domete.

Predsednik Francuskog geografskog dru{tva Ami Bue napisao je u kwizi

„Evropska Turska“ 1836/37. da su predstave prekidali publika bez dramskog

i pozori{nog iskustva i Milo{ intervencijama iz partera. Pored Vuji-

}evih komada, 1835. u kragujeva~kom pozori{tu izvo|ene su i ma|ioni~arske

predstave, „|ozbojayluci“ na kojima je pored ostaloga, jedan predstavqa~

punio pi{toq i iz wega izbacivao golu`dravu pti~icu. Saveremenici su se

kasnije prise}ali rada Kwaèvsko-serbskog teatra i u reminiscencijama

isticali da su „negda{we predstave i pesme izgledale sme{ne“, bez umetni~ke

vrednosti. Glumci, garderoba, pozornica, sredina sve je bilo na diletanstskom

nivou. Srpski teatarski po~eci bili su zaista na amaterskom

nivou – naro~ito u pore|ewu sa onda{wim evropskim pozori{tem. Sam

Joakim Vuji} je bio zadovoqan i tvrdio da su ...sva predstavlenija ta~no

bila izdejsvovana. Kwaèvsko-serbski teatar je bio slika i prilika obrazovne

strukture i nerazvijenog pozori{nog ukusa stanovni{tva Kneèvine

Srbije. Ipak, pozori{te u Kragujevcu ima istorijsku vrednost – osnovano je

po odluci vladara Srbije kao prvo dràvno pozori{te. Kwaèvsko-serbski

teatar ima obele`ja pravog pozori{ta. Bila je to stalna dràvna institucija

sa sopstvenom zgradom, pozornicom, direktorom, dràvnim slu`benicima,

glumcima, orkestrom, horom, predstavama. Usled nedostatka istorijskih

izvora, ne postoje jasno utvr|eni, formalni razlozi ukidawa Kwa-

èvsko-serbskog teatra 1836.

Vest u “Novinama serbskim”

o pozori{noj delatnosti

Joakima Vuji}a


21

Atanasije Nikoli}, profesor

gimnazije i rektor Liceja

Pe~at Liceuma iz 1839.

***

Komplikovana dru{tveno-politi~ka situacija ~ini Kragujevac neadekvatnom

i nepoèqnom prestonicom. Institucije se sele u Beograd: Arhiv,

Dràvna blagajna, Tipografija, Novine Srbske... Ali, to jo{ nije bio kraj,

jer 14. maja 1840. knez Milo{ objavquje ukaz o vra}awu prestonice u Kragujevac.

Rad pozori{ta se obnavqa u jesen burne 1840, ali i ovoga puta na

inicijativu pojedinca. Profesor gimnazije i rektor Liceja Atanasije Nikoli},

nastavio je pozori{nu tradiciju Joakima Vuji}a. Novine Srbske,

ovoga puta iz Beograda, u brojevima 47 i 52 ive{tavaju o predstavama kragujeva~kog

pozori{ta: „Kragujevac, 8. Nijemvrija. Danas smo bili u~astnici i

zriteqi torèstva, kakvo se samo po najve}im Evropejskim dràvama doga|a.

Jo{t sino} nam je grmqavina topova prevozvestila torèstvo, koje

nam je predstojalo, a od poldne ve} razdane su bile pozivatelne ceduqe...

Predstvlenije @enidba cara Du{ana g. Profesorom Matematike u ovda-

{wem Liceju Atanasijem Nikoli}em so~iweno je u pesmama na formu talijanski

opera i zaista je g. Nikoli} kako so~iwenijem ovim, tako i igrawem

rola sa svojim personalom... no je svako o~ekivawe kako kwaza, tako i oni

zriteqa, koji su imali prilike u najve}im Evropejskim teatrima biti,

prevozi{lo ... a celo predstavlenije je u note stvqeno, i za~udo svima, da se

nijedna pogre{ka u sogla{avawu peva~a sa svira~ima dogodila nije...“ Za

razliku od ranijih, ovaj prikaz Novina Srbskih zanimqiv je i stoga {to se u

tekstu o predstavi naslu}uju izvesna vrednosna i krit~ka zapaàwa. Sve

okolnosti u radu teatra ostale su iste: i daqe je to dvorski teatar, predstave

se izvode u ~ast porodin~nih sve~anosti Obrenovi}a: slave, imandani,

ro|endani... I ikonografija je ostla ista – uz slu`bu u crkvi, prijeme,

obavezne vatremote (na po~etku i kraju predstave), „vatrenim predstvlenijem

ariqerije“ (tom prilikom `rtva je bilo dete i rawen je vojnik).

Ovoga puta ingerencije Joakima Vuji}a preuzeo je profesor Atanasije Nikoli}.

Kao i Vuji} i on se bavio organizovawem pozori{nih predstava u

Vojvodini. Bio je pisac (veoma produktivan, najigraniji posle Sterije),

organizator, rediteq i glumac (verovatno glavne role u predstavi). Kapelnik

Josif [lezinger i wegova „banda“ i daqe ~ine organski deo predstave,

„komad je pun muzike, pesama i igara i Josif [lezinger se potrudio

da ih stavi u note“. Nedostatak arhivske gra|e i ovoga puta dozvoqvao je

autorima da pretpostavqaju gde su se predstave odvijale i ko su bili akteri.

Borivoje Stojkovi} je napisao da su se predstave igrale u hodniku Liceja.

Neki autori tvrde da je to {iroki deo gimnazijkog hodnika sa improvizovanom

pozornicom, a najbrojnije su, ipak, tvrdwe o tipografi~eskom zdaniju.

Prema tome Atanasije Nikoli} je obnovio Kwaèvsko-serbski teatar

u istoj ku}i u kojoj je je bio Joakimov Teatar. Tako|e, po nekim mi{qewima,

Atanasije Nikoli} pripremao je predstave sa u~enicima gimnazije i

22

Liceja i kneèvim ~inovnicima. Mada postoje indicije da ovoga puta |aci

nisu uop{te u~estvovali u predsatvama. Sam Atanasije Nikoli} u svojoj

Autobiografiji je pisao: „Kad ferije nastupe ve} nisam imao vi{e posla

sa mojim predmetima i upotrebim vreme na to da sa~inim dramu u tri ~ina sa

pevawem, @enidba cara Du{ana, i tu dramu uo~i sv. Arhan|ela Mihaila u

po~ast Kwazu predsatvimo u velikom hodniku {kolskom. Za predstvqawe

ovoga dela izaberem lica koje iz reda ~inovni~kog, koje od mojih kolega, pa

i sam uzmem ulogu cara Du{ana. Odelo i dekoracije skrpimo kako se moglo i

delo bude vrlo dobro i na zadovoqstvo Kwaza predstvqeno...“ Strukturu

publike ~inili su: svetli Knez Mihailo Obrenovi}, ~inovnici, zvani~nici

i „odli~ni“ gra|ani. Novina je da se ovoga puta ulaznice napla}uju.

Dodu{e u korist {kolskog fonda. Sa~uvani su ra~uni za pripremawe ove

predstave, cene radova, rekvizita, kostima, zavesa. Izgleda da su najve}i

izdaci bili za boje, ~etke, platna – teatar je bio obilno „farban“, zakqu~uju

duhovito neki autori. @enidba Du{anova trajala je tri sata po

„ak{amu“, {to je verovatno podrazumevalo velike pripreme i profesionalniji

pristup. Name}e se zakqu~ak da u kvalitativnom smislu predstavqa

izvestan pomak u odnosu na Vuji}eva predstvlenija. \or|e Maleti} je samo

kratko pomenuo rad Atanasija Nikoli}a: „Pod upravom Atanasija Nikoli}a

sklopila se druìna diletanata ponajvi{e od zvani~nika i po~ela

davati predstave najpre u Kragujevcu godine 1840, a posle u Beogradu 1841.“

(Teatar na \umruku i predstava Smrt Stefana de~anskog, predstavqa kontinuitet).

U Kragujevcu je igrano samo nekoliko predstava. Osim Du{anove

ènidbe igrano je jo{ nekoliko predstava – zna se za Nikoli}evu obradu (po

Marmonelovoj pripoveci) Adelaida, alpiska pastirka („pastirska igra“),

u ~ast proslave ro|endana Kneza Mihaila Obrenovi}a, 5. septembra. Knez

se zahvalio Atanasiju Nikoli}u i poèleo wemu i wegovim glumcima da

nastave sa svojim amaterskim radom. Ali samo godinu dana kasnije, sve se

zapravo zavr{ava i mewa. Period od 14. maja 1840. do 25. aprila 1841. definitivno

ozna~ava kraj prestonice i svega {to ona podrazumeva. Za nekoliko

dana demontirana je prestoni~ka scenografija – u Beograd se sele pozori{te

i sve institucije, uz dràvna nadle{tva i kancelarije, napokon i

Licej, odlazi kulturna i intelektualna elita. U Kragujevcu je ostala samo

Gimnzija. Neki hroni~ari ovaj period ocewuju sa pomalo pateti~nim opisima

„rana“, „poboqevawa“, degradacije i zaustvqenog razvoja grada. Beograd

postaje nova stalna srpska prestonica, a „Teater na \umruku“ (1841–1842)

predstavqa nastavak institucionalnog pozori{nog ìvota u Kragujevcu.

Josif [lezinger

Knez Mihailo Obrenovi}

23

Postprestoni~ki pozori{ni

kontinuitet (do 1944)

Hotel „Takovo“, 1900.

Kafana „Talpara“

Ponovni dru{tveni, ekonomski, demografski oporavak Kragujevca usledio

je posle po~etne letargije. Za dvadeset godina grad se uve}ao za ~etiri

hiqade stanovnika. To je posledica rada Vojno-tehni~kog zavoda i formirawa

prve radni~ke klase u Srbiji. Umesto nerazvijenog agrarno-zanatlijskog,

Kragujevac se transformisao u industrijski grad. Renesansa i ekspanzija

kulturnog ìvota su nu`ni pratioci razvoja „baze“ (izme|u ostalog,

osniva se îtali{te 1847). Nema stalnog institucionalnog pozori{ta, ali

kontinuitet (neki autori ~ak koriste termin psiholo{ki kontinuitet)

predstavqaju putuju}e trupe, dobrovoqna dru{tva, poluprofesionalna, akademska,

amaterska, sokolska, radni~ka pozori{ta, kulturno-umetni~ka dru-

{tva, Gradsko pozori{te Kragujevca, Narodno pozori{te Dunavske banovine.

Mnogobrojna putuju}a pozori{ta „otimaju“ se za gostovawa, a Kragujevac

je „Meka“ i za soliste, „tezgaro{e“, profesionalne druìne. „Kragujev~ani

svake jeseni i zime ùre krivim, mra~nim ulicama u „Iliyu“, „Park“, „Takovo“,

„Pivnicu“, „Talparu“, sa svojim familijama, s fewer~i}ima u ruci

da vide predstave, da se zasite te hrane...“ Prvo u nizu osnovano je Kragujeva~ko

dobrovoqno teatralno dru{tvo. Nema dovoqno izvora o godini

osnivawa (1847. ili 1850.) i radu ovog dru{tva – koje je najaktivnije {ezdesetihtih

godina 19. veka u vreme Omladinskog pokreta. ^lanovi Kragujeva~kog

dobrovoqnog teatralnog dru{tva bili su mladi ~inovnici, |aci,

profesori kragujeva~ke gimnazije. Dru{tvom je kolektivno upravqalo sedam

upravnika tkz. „Pravstviteqstvo“. Probleme finansirawa re{avali

su preko ~lanarina, doborvoqnih priloga, prihoda od predstava i povremenim

darovima kneza Aleksandra. Za uzvrat, Dru{tvo je u wegovu ~ast

prilikom svakog prolaska kroz Kragujevac prire|ivalo sve~ane priredbe.

Posle po~etnih problema oko prostorija, od vlasti su 1856. dobili salu –

neadekvatnu, malu, tesnu bez tavanica, neomalanu. To je zgrada docnijeg

lokala „Iliya“. Sve do osamdesetih godina 19. veka „Iliya“ je bila je

glavna pozori{na sala za sve putuju}e trupe toga doba u Kragujevcu. Raznovrstan

repertoar ovog dru{tva ~inili su salonski, nacionalni i istorijski

komadi. Prema nekim izvorima prva predstava Boj na Kosovu Jovana

Sterije Popovi}a, odigrana je 5. februara 1850. Novine srbske su 1850.

zabeleìle „telegrafi~eske“ vesti o predstavama Kraqevi} Marko i Arapin,

spev u tri slike Atanasija Nikoli}a, i u februaru 1856. o Pokondirenoj

tikvi Jovana Sterije Popovi}a. U ~ast dolaska kneza i knegiwe

igrale su se 1857. tri predstave Osvajawe Beograda u 1806. pod besmrtnim

vo`dom srpskim Karayor|em. Okosnicu repertoara ~inili su doma}i pis-

24

ci. Na osnovu rekonstrukcije pretpotostvqa se da je dru{tvo radilo od

1847. do 1867. prava retkost za onda{we uslove (u ovom periodu izveli su

preko 350 predstava). Ovakva vi{efunkcionalna organizacija imala je bitnu

ulogu u razvijawu pozori{ne kulture kod svih slojeva i staleà: ~inovni{tva,

zanatlija, radnika, profesora. Od osamdesetih godina 19. do po-

~etka 20. veka gostuju putuju}e pozori{ne druìne: prva u nizu je trupa Paje

Stepi}a (1867), veoma popularna, „odoma}ena“ kod Kragujev~ana, zatim trupe

Nikole Simi}a, Dimitrija Ni{li}a, Delinijeva, Baki}eva, Topalovi-

}eva... Ni{ko pozori{no dru{tvo „Sin|eli}“, gostovalo je od 2. maja 1898.

do 20. juna 1912. Bila je to najprofesionalnija i najkvalitetnija trupa

veoma popularna kod Kragujev~ana. âk su i lokalni listovi donosili op-

{irne recenzije. Mo`da je doprinos popularnosti „Sin|eli}a“ dao i Kragujev~anin

Dobrica Milutnovi}, ~lan ove trupe na po~etku karijere. Devedesetih

godina 19. veka osnovano je Dobrovoqno (polu)profesionalno pozori{no

dru{tvo „Sloga“. Ve} sama odrednica „profesionalno“ govori o

pozori{nim pretenzijama „Sloge“. îwenica da su izgradili svoju Arenu sa

pozornicom i dve loè, za predstavnike vlasti, magacinom, garderobom,

gledali{tem (tri stotine mesta) potvr|uje wihove namere. U radu ovog

dru{tva aktivno su u~estvovali razli~iti esnafi, staleì, radnici Vojno-tehni~kog

zavoda, intelektualci. Pretpostvqa se da je tro{kove izgradwe

donirala Topolivnica i da je pozornicu projektovao wihov inèwer.

Pozori{te je imalo tri profesionalna glumca, u sporednim ulogama nastupali

su diletanti. Za tri godine postojawa (1895–1898) na scenama u hotelu

„Takovo“ i u svojoj „Areni“ imali su dve stotine ~etrdeset izvo|ewa. Predstave

su igrane tri do ~etiri puta nedeqno i za to vreme – kaè se u

wihovom izve{taju o radu – Kragujev~anima nisu dosa|ivale „tu|inske dru-

ìne i artisti“. Iako su radili samo tri godine, iz izve{taja se vidi da su

imali obiman materijalni fundus: Arena, kwi`nica od 144 dramska dela,

garderobe od 298 numera, kompletne dekoracije od 21 broja i 97 komada

name{taja. O repertoaru se ne zna ni{ta – kompletna dokumentacija nestala

je u dva svetska rata. Po svedo~ewu savremenika neke od predstava su

bile: Madam sen @en, [okica, Mamzel Nitu{. Rad pozori{ta zavr{io se

likvidacijom. Pod rukovodstvom Dimitrija Ni{li}a formirana je i trupa

„Srbadija“ (1898). Wihov repertoar ~inile su predstave: Maksim Crnojevi},

Ri|okosa, Lukrecija Boryija, Ko{tana... Kao posledica postojawa

Topolivnice i radni~kog pokreta – osnovano je pozori{te s klasnim predznakom

Radni~ko pozori{te (1900–1918). U me|uvremenu, u jeku smene dinastija,

s velikim intezitetom gostuju trupe, ponekad i po dve istovremeno,

jedna preko puta druge u: „Takovu“ i „Pivnici“. Ali „za sve ima mesta,

qubavi, publike“. 24 Jo{ jednom su |aci glavni akteri pozori{nog ìvota u

Kragujevcu: \a~ko pozori{te poznato i kao Ikino pozori{te (po glumcu

Iliji Jovanovi}u u ~ijem dvori{tu su igrane predstave) radilo je u vreme

Prvog svetskog rata. Repertoar su ~inile nacionalne i patriotske pred-

Paja Stepi}

Dobrica Milutinovi},

na po~etku karijere

24 Rajko Stojadinovi}, u 125 godi{wica

Kwaèsko-srbskog teatra, Kragujevac

1960, 42.

25

Sokolski dom

(aktuelno sedi{te teatra)

Plakat predstave „[panska muva“

Sokolskog dru{tva,

Kragujevac 1932.

stave. Posle Prvog svetkog rata prvi kulturni doga|aj u oslobo|enom Kragujevcu

bio je „poku{aj“ da novosonovani „Gunduli}“ postane stalno pozori-

{te. Ipak, sve se zavr{ilo samo sa jednom sezonom. Inicijatori osnivawa

Akademskog pozori{ta (1923) bili su kragujeva~ki intetelktualci i talentovani

diletanti – bio je to prvi ozbiqan i veliki korak u stvarawu teatra.

Repertoar je bio raznovrstan i moderan (po ugledu na isto beogradsko

pozori{te). Gostovawa beogradskih rediteqa i glumaca uzdigle su predstave

na visok umetni~ki nivo. Pored ostaloga, izvo|eni su: Skampolo,

Bogat majdan, Igra u zamku, Je li @eraldina an|eo, Mali lord, Sumwivo

lice. Zbog visokih dràvnih taksi pozori{te je posle nekoliko godina,

1929. likvidirano. Iako Kragujevac nije imao stalno pozori{te 1929. dobija

stalnu pozori{nu zgradu Sokolski dom (aktuelno sedi{te teatra). Amaterska

pozori{na sekcija u okviru Sokolske organizacije Matica pod rukovodstvom

profesora Miloja Pavlovi}a najaktivnija je u periodu tridesetih

godina 20. veka (radi do 1941). Priredbe Sokolskog dru{tva bile su

oslobo|ene taksi. Na repertoaru su bili: Razbojnici, Gospo|a ministarka,

Karlova tetka, Mrak, U dolini, @enidba, Revizor, [panska muva, Naliv

pero, îkina ku}a, Hajduk Stanko, Devoja~ka kletva. Radnici Vojno-tehni~kog

zavoda osnivaju 1930. u Staroj radni~koj koloniji pozori{te Radni~ke

kolonije (radi do 1941). Finansijski neodrìvo, postalo je filijala

Sokolske organizacije. Radnici-amateri igrali su: Dva cvancika, Seoskog

lolu, Ko{tanu. Socijalna i klasna komponenta je bila prisutna i na scenama

radni~kih kulturno-umetni~kih dru{tava, posebno KUD „Abra{evi}“.

Prema teritorijalnoj podeli Pozori{te iz Poàrevca postaje povla{}eno

pozori{te i svojim radom pokriva Kragujevac u kome redovno

gostuje do 1934. Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka intezivna su gostovawa.

Ceo repertoar velikih profesionalnih pozori{ta tada{we Jugoslavije

izvo|en je i u Kragujevcu. Tako|e, gostuju putuju}a pozori{ta, a

redovno je bilo @ivoti}evo. Me|u gostima su i najzna~ajnija imena onda-

{weg glumi{ta: Dobrica Milutinovi}, @anka Stoki}, Qubinka Bobi}.

Kragujev~ka publika je uzvra}ala velikim posetama i zahvalno{}u. I pored

permanentnih kampawa i napisa, Kragujevac i daqe nije imao svoje profesionalno

pozori{te. Zarija Vuki}evi}, profesor i biv{i upravnik Akademskog

pozori{ta pi{e 1931. u Jugoslovenskom dnevniku: „Pored izgra|ene

publike u umetni~kom smislu, wene èqe za lepim i boqim kroz dramsku

umetnost... Kragujevac pokazuje ~vrsu odlu~nost da se jedanput oslobodi

potpuno svake r|ave pozori{ne trupe, koja bi bila ispod wegove publike.“

Tek 1935, posle stogodi{we pauze, inicijativom Branislava Nu{i}a osniva

se profesionalno Gradsko pozori{te. Prvi i jedini upravnik pozori{ta

bio je Rista Spiridonovi}. On je okupio elitnu dramsku druìnu: Radivoje

Dinulovi}, Aleksandar Ra{kovi}, Milan Vujnovi}, Dragutin Levak, Stanko

Kola{inac, Branko i Leposava \or|evi}, Sima Jani}ijevi}, Milica

Spiridonovi}, Ivona Petri, Milan @ivkovi}, Branko Jovanovi}, Lazar

26

Jovanovi}, rediteq je bio Radivoje Dinulovi}. Svet Branislava Nu{i}a

prva je premijera (17. oktobra) odigrana u Poàrnom (Vatrogasnom) domu.

Repertoar jedine sezone ~inile su predstave: Vaskrsewe, Gospoda Glembajevi,

Stanoje Glava{, Ne~ista krv, Leskov~ani u Parizu, Vitez êp, Stari

kaplar, Uzorni mu`, Oàlo{}ena porodica, Uje`, Gospo|a mininistarka,

Ko{tana, Ne~ista krv, Hajduk Stanko, Zona Zamfirova, Ana Karewina,

Mister dolar... U neverovatnom tempu, za kratko vreme odigrali su

38 premijera. Ubrzo su materijalni problemi doveli do likvidacije i ovog

pozori{ta. Odlukom Banovinske uprave u Novom Sadu, Gradsko pozori{te

postalo je filijala Pozori{ta Dunavske banovine. Deo sezone igrali su u

Kragujevcu, deo gostuju}i {irom Dunavske banovine. Rad i ovog pozori{ta

definitivno se zavra{ava po~etkom Drugog svetskog rata (1941).

Narodno pozori{te Dunavske banovine, ansambl predstave „Podvala“ na gostovawu u Kragujevcu 1937.

Prvi red, sede: Qubica Jovanovi}, Marija Vili}, Zlata Kova~evi}, Vuka Fazlovski; Drugi red: Milutin Tomi}, Qubica Lazarov,

Olga Stojadinovi}, Milena \or|evi}, sa {ubarom Bata Jani}ijevi} i muzika Cigana

27

Srpsko narodno pozori{te

Okruga kragujeva~kog (1942–1944)


Narodno pozori{te iz Beograda je premijerom Figarove ènidbe 1. septembra

1941. prvo po~elo sa radom pod okupacionim vlastima i wihovim

propagandnim odeqewem. Premijerom Devoja~ke kletve Kragujeva~ko pozori{te

zapo~iwe svoj ratni rad 9. maja 1942. I bioskop i pozori{te bili su

pod ingerencijom nema~kog Odseka za propagandu Na~elstva Okruga kragujeva~kog.

[ef odseka i upravnik pozori{ta bio je Sveta Pavlovi}, sudija.

U po~etku Pozori{te Okru`nog odbora za obnovu zemqe i spas naroda,

u oktobru 1942. mewa ime u Srpsko narodno pozori{te Okruga kragujeva~kog.

Za samo {est dana odigrali su pet predstava Devoja~ke kletve. Na

osnovu finansijske dokumentacije vidi se da je pozori{te radilo na ivici

siroma{tva i umetni~ke relevantnosti – uostalom, formirali su ga biv{i

amateri Sokolskog pozori{ta. Ipak, funkcionisalo je sa svim elementima

pravog pozori{ta. Imalo je upravu, ansambl, stalne rediteqe, tehni~ko

osobqe, scenu, repertoar. Predstave su izvo|ene vi{e puta u nedeqi, radilo

se brzo, premijera za premijerom. Pozori{te je bilo samofinansiraju}e

(izdràvalo se iskqu~ivo od prodaja ulaznica), a prihode je ubirao Propagandni

odsek. Na izvestan na~in ovo pozori{te je bilo i {kola za glumce.

Naime 1943. ansamblu su se pridruìli i Vasa Panteli}, Mija Aleksi},

Mihailo Q. Varagi}, Milena [avaja. Predstave su bile lo{e opremqene i

uigrane, pune improvizacije i „psiholo{kih“ pauza zbog neznawa teksta.

Pesma i muzika ~inile su izvesnu kompenzaciju za publiku kojoj je to bila

jedina zabava (bioskopi su prikazivali nema~ke propagandne filmove).

^lanovi ansambla uspeli su da zadrè autonomiju repertoara. Igrali su

iskqu~ivo komade iz narodnog ìvota i klasi~ne doma}e kwièvnosti.

Pozori{te je uspelo da izbegne nema~ku propagandnu ma{ineriju, zahvaquju}i

penzionisanom glumcu Iliji Jovanovi}u (poznatom i kao îka Ika)

– koji je brinuo o repertoaru. Tokom 1943. odigrano je 11 premijera i 68

predstava, a 1944. 15 premijera sa 112 predstava. 25 Veliki deo ansambla

nastvio je rad i u izmewenim dru{tveno-politi~kim uslovima, zahvqaju}i

upravo îka Iki i wegovom patriotskom dràwu za vreme okupacije. Kragujevac

je bio jedan od re|ih gradova u Srbiji koji je izbegao drasti~no

ka`wavawe i stigmatizovawe glumaca progla{avwem „za narodne neprijateqe“.

Kragujevac je napravio ne`nu pozori{nu tranziciju i glumcima

dao priliku za rad i u izmewenim dru{tveno-politi~kim prilikama (novom

sistemu) i novom pozori{tu – Narodnom pozori{tu Narodnooslobodila-

~kog odbora za grad Kragujevac – „novom pozori{tu slobodnog naroda u

slobodnoj [umadiji“.

28

Narodno pozori{te

narodnooslobodila~kog odbora (1944)

Iz razli~itih interpretacija kragujeva~kih pozori{nih po~etaka prvih

godina posle oslobo|ewa, name}e se nedvosmislen zakqu~ak: nova dràva

i vlast shvatale su veoma ozbiqno – ~ak i pozori{te. Za Kragujev~ane je

veoma bitna datumska podudarnost najtu`nijeg trenutka u novijoj istoriji –

streqawa gra|ana i |aka u [umaricama 21. oktobra 1941. i 21. oktobra 1944.

dana oslobo|ewa grada. Samo dvadeset dana kasnije, novembra 1944. formiran

je odbor za pozori{te, sa dr Vojislavom \uri}em na ~elu, prvim

upravnikom Narodnog pozori{ta Narodnooslobodala~kog odbora i Borivojem

Gli{i}em, prvim dramaturgom (prema drugom izvoru upravnik je bio

Bora Gli{i} – obojica su razre{eni du`nosti ve} 1945). Autori sa veoma

jasnim ideolo{kim predznakom negiraju kontinuitet sa prethodnim pozori{nim

iskustvom: novo pozori{te rezultat je novih uslova i potreba koje

je pobedonosni hod Narodne revolucije doneo sa sobom. Dakle nije nastavak

pozori{nih diletantskih trupa koje su ranije funkcionisale, nije skup

pasioniranih diletanata, ve} najprogresivnijih amatera i ozbiqnih umetni~kih

radnika. 26 Rajko Stojadinovi}, posve}eni hroni~ar kragujeva~kog

pozori{ta, pi{e pak, da je ve}ina ~lanova biv{eg Srpskog narodnog pozori{ta

Okruga kragujeva~kog stupila na scenu kulturnog ìvota tek oslobo|enog

grada, u hali Vojno-tehni~kog zavoda. Nedvosmisleno je da je odlukom

Kulturno-prosvetne sekcije Narodnooslobodila~kog odbora za grad

Kragujevac konstitucionalnim aktom osnovano pozori{te: „... Takozvano

Srpsko narodno pozori{te Ogruga kragujeva~kog koje je radilo za vreme

okupacije, raspu{ta se. Stvori}e se novo pozori{te slobodnog naroda u

slobodnoj [umadiji, koje }e raditi pod upravom Kulturno-prosvetne sekcije

Narodnooslobodila~kog Odbora za grad Kragujevac. Odmah }e se pristupiti

izboru novog ansambla. Prijave }e primati ekonom pozori{ta. Wih

treba u~initi pismeno uz kratak opis ìvota, u kome pored dosada{weg

rada na pozori{nom poqu, treba dati izjavu o dràwu za vreme Okupacije...

26 Milivoje Petrovi} u 125-godi{wica

Kwaèsko-srbskog teatra, Kragujevac

1960, 47.

27 Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko

pozori{te 1835–1951. Svetlost, Kragujevac

1975, 176.

Smrt fa{izmu – sloboda narodu! 17. novembar 1944, Kragujevac.“ 27 29

Narodno pozori{te (1945–1965)

Milosav Mija Aleksi}

Nova narodna vlast konstitui{e Narodno pozori{te i novo je sve: ansambl

(iz predratnog perioda ostali su Jovanka Krasni}, Sveta Vasiqevi},

Pera Nenkovi}), administracija, direktor, dramaturg, pomo}no osobqe. I

ina~e, pozori{te }e uìvati punu podr{ku vlasti u kontinuitetu (Okru-

`nog narodnog odbora do 1947, Gradskog narodnog odbora do 1949, Oblasnog

narodnog odbora do 1952, Narodnog odbora grada do 1955, Narodnog odbora

Sreza – do 1960). Novoformirano pozori{te uselilo se u staru, skromnu

zgradu biv{eg Sokolskog doma, koja definitivno postaje stalna scena, neudobna,

zimi hladna, sa plitkom pozornicom, ali uredna i sa prepoznatqivim

identitetom. Siroma{tvo pozori{ta je bilo mawe uo~qivo uz mnogo

po~etne qubavi: scena bez opreme, sala s dve furune, drvene {kriputave

stolice, reflektori od plehanih kanti, zavese od ~etiri bela i dva crvena

padobrana. Fundus je oboga}en tek 1950. stilskim name{tajem iz boqih

kragujeva~kih ku}a. Zvani~no je rad pozori{ta po~eo 23. decembra 1944. (u

okviru Komemorativnog programa), kultnim – neki autori tvrde („impresivnim“)

izvo|ewem Velike bitke Bore Gli{i}a. I tekst i predstava posve}eni

su se}awu na streqane gra|ane u [umaricama 1941. Kuriozitet je,

da se u ovom izvo|ewu kao statisti, po prvi put pojavquju budu}i gluma~ki

velikani Mija Aleksi} i Quba Tadi}. U po~etnoj fazi rada kragujeva~kog

pozori{ta debituju i Vasa Panteli}, Dragomir Felba, Branislav Ciga

Jerini}, Dragomir Bojani} Gidra, Rastko Tadi}. Ansambl je po~eo rad sa

~etrnaest glumaca i dva rediteqa (Ilija Jovanovi} i Milo{ Raj~evi}).

Prva posleratna sezona 1944/1945. je imala 13 premijera. Najve}i broj predstava

reìrao je Milo{ Raj~evi}. Atmosferu iz toga perioda pokazuje

odlomak iz kwige deùrstava (~uvawa ku}e od „neprijateqskih elemenata“)

od 5. marta 1945. „... Generalno ribawe sale. Salu su ribale na{e ~ista~ice

a pomagali su i stariji i mla|i ~lanovi. Sala je oribana do 11 ~asova. Od 11

~asova po~ela je ~itaju}a proba Golemanova. Uloge je podelio drug rediteq

Milo{ Raj~evi}“. Rad pozori{ta u prvoj posleratnoj deceniji obeleèn je

velikim ekonomskim i finansijskim problemima po~elo se sa dugovawima,

plate su bile minimalne, najvi{e se {tedelo na garderobi (odelo se nabavqalo

od Crvenog krsta, rekvizicijom, poklonima). Repertoar je odslikavao

duh vremena i morao je biti ideolo{ki podoban, ali dostupan publici

(u prvim godinama, ta~nije do 1948. dominatni su sovjetski pisci).

Igralo se osam do devet predstava nedeqno – dve predstave sedmi~no za

radnike, dve do tri za |ake, za vojnike besplatno. Mislilo se i na seqake, pa

je za wih obezebe|en termin petkom. Interni izve{taj iz 1947. beleì:

„Najbolnije je pitawe publike. Dok su radni~ke i |a~ke predstave pune,

30

gra|anske su poluprazne.“ Ipak, i pored evidentnog entuzijzma u prvim

sezonama, u me|uqudskim odnosima „nije cvetalo hiqadu cvetova“. To je

posledica dijalektike samog bi}a pozori{ta koje ne trpi razli~ite, neumetni~ke

(politi~ke) pritiske. U jednom trenutku to je stvorilo tenziju i

„psihozu“ izme|u dva razli~ita tabora i pristupa repertoaru i podeli

uloga. S jedne strane, zvani~na umetni~ka politika ku}e (upravnik je bio

Srba Todorovi}), i s druge grupa mla|ih umetnika koja je nametala svoju

koncepciju, dinami~niju, smeliju. Sve je to kulminiralo sukobima ve}ih

razmera, iako, prema tuma~ewu Rajka Stojadinovi}a te se grupe nisu mogle

jasno identifikovati.

U prvim decenijama rada preovladavala je doma}a klasi~na literatura

(Nu{i}, Sterija, Sremac, Gli{i}, Bora Stankovi}) zatim ruski i sovjetski

pisci i poneko delo svetske klasi~ne dramaturgije. Osnovni problem u

umetni~kom smislu, bio je, jo{ uvek prisutan diletantski duh u izvo|ewu

komada. Uop{te, nedostatak pozori{nih stu~waka i profesionalaca bio je

veoma aktuelan tih decenija. Postojala disproporcija izme|u velikog broja

novoosnovanih profesionalnih pozori{ta i malog broja {kolovanih – kadrova.

Do{lo je do „ne~uvene potra`we scenskih umetnika.“ Prvi repertoari

bili su {areni (folklor, salon, borba), patili su od lo{e interpretacije;

stariji glumci i rediteqi zadràli su staromodni kli{e u interpretaciji.

Da bi se izbegla jednoli~nost repertoara i rediteqska neinventivnost,

upravnici su angaòvali „ja~a“ rediteqska imena {kolovane profesionalce.

U prvim posleratnim sezonama u Kragujevcu gostuje ve} afirmisani

rediteq Petar Petrovi} Pecija (Ko{tana, Dva cvancika, Neprijateq i

Druìna junaka). Kao gostuju}i rediteqi pojavquju se jo{ i Braslav Borozan,

Strahiwa Petrovi}, Milan Stojanovi}, Teja Tadi}. Od 1952. {ansa

se daje i mladim reìserima, tek pristiglim sa beogradske Akademije: Milenku

Mari~i}u, Dimitriju \urkovi}u, Josipu Le{i}u. Iako su zvani~no

dobili priznawe od umetni~ke komisije Ministarstva prosvete za svoj rad

i koncepciju, Kragujev~ani se nisu opu{tali, ve} su poku{ali da re{e

problem publike kroz nacrt repertoara 1947. Postavili su veoma eksplicitne

ciqeve: repertoar aktuelan, za politi~ko i umetni~ko uzdizawe publike;

umetni~ko i tehni~ko podizawe nivoa predstava; borba za gledaoce.

Lokalni list Svetlost (uprkos ~iwenici da nisu imali zvani~nog kriti~ara

do kraja pedesetih) odani je pratilac svih de{avawa u kragujeva~kom

pozori{tu od 1946. U ~lanku od 22. avgusta 1947. ukazuje se publici na zna~aj

pozori{ta „kao va`nom ~iniocu ispuwavawa Petogodi{weg plana i da

prili~no slabe posete u toku pro{le sezone nisu dokaz kulturne izgra-

|enosti na{ih gra|ana“. Ambiciozni plan urodio je plodom, dobro skrojeni

repertoar nai{ao je na ve}i odziv publike, ve} 1948. po~iwu prve te{ko}e

oko nabavke ulaznica. Komunisti~ke vlasti ni{ta nisu prepu{tale slu-

~aju, kontrolisale su i rad pozori{ta. Jedan izve{taj Uprave (upravnika)

Quba Tadi}

Dragomir Felba

31

Scena iz predstave „Ko{tana“,

1951,

Mileva Vukoti} kao Ko{tana i

Milan Popovi} kao Mitke

Scena iz predstave „Monserat“,

1951.

32

upu}en Ministarstvu prosvete NR Srbije, Odeqewu za kulturu i umetnost,

o radu rediteqa u mati~noj ku}i pruà verodostojnu sliku: „Milan Stojanovi},

koji je sredinom sezone prekinuo radni odnos sa ovim pozori{tem i

koji radi u starom rediteqskom maniru, ’for{piluje’, trenutno je zadovoqio.

Reìrao je Tartifa, Laù i paralaù, Ma{ewku. Milutin Yimi}

’nema dubqu rediteqsku koncepciju’, radi po starom iskustvu, pa su predstave

Odrpanci, Devojka bez miraza okvalifikovane kao najslabije u sezoni.

Braslav Borozan donosi nov stil u reìji: prostudiran, izgra|en rediteqski

plan sa jasnom perspektivom predstave. Wegove se zasluge proteù

~ak i na reìju Nemrine starosti i Sumwivog lica koje }e u idu}oj godini

postaviti R. Radojkovi}. Teja Tadi} reìra na Stojanovi}ev na~in, bez

dubqe analize. U komadu je sve virtuozno postavqeno, ali neanaliti~ki i

bez izvu~ene ideje komada. Komad Za one na moru, reìran je sa dubokom analizom

teksta. Tu se osetio prelom u radu pozori{ta i glumaca, postavqen je

rediteqski plan po kome se radilo i komad je u potpunosti uspeo“. Na kraju

se konstatuje da se publika vratila u pozori{te i zahtevaju: pro{irewe

pozornice, tehni~ku opremu, vlasuqara, sopstvenu kroja~ku radionicu, osveèwe

ansambla novim glumcima, rediteqem i scenografom. Odlika prvih

posleratnih repertoara bila je podela na reprezentativne premijere, koje

se opremaju potpuno i drugorazrednih, „iskrpqenih“, koje su jasno predstvqale

nu`nu popunu repertoara (Dan odmora, Prst pred nosom). Simboli~no,

1949. zavr{ava se jedna etapa nekim zna~ajnim odlsacima: na akademsko

{kolovawe iz pozori{ta odlaze Qubomir Kova~evi} i Quba Tadi};

u Narodno pozori{te prelazi Mija Aleksi}. Rediteq Rajko Radojkovi} je

razre{en du`nosti upravnika teatra. Repertoarski plan je bio ostvaren,

iako je to godina sa najmawim brojem premijere od oslobo|ewa (5), ali i sa

najvi{e gledalaca (70.474). Uo~eni nedostaci koje je vaqalo ispraviti kod

izvo|a~a, bili su: jezik, dikcija, akcentuacija. Prema odluci Minisrstva

NR Srbije, pozori{te je nekoliko prvih posleratnih sezona svoj rad zapo-

~iwalo 1. avgusta, veoma uspe{nim gostovawima u Vrwa~koj Bawi.

Na osnovu mnogih indikatora i parametara, 1951. i 1952. godina svakako

spadaju u prelomne i zna~ajne u istoriji kragujeva~kog pozori{ta uop{te.

Prve promene nagovestila je suspenzija upravnika Srbe Todorovi}a 1950.

nekoliko dana pre premijere Galeba. Za vr{ioca du`nosti postavqen je

rediteq Sava Komnenovi}, {to je izazvalo dodatno nezadovoqstvo zaposlenih.

Kriza je bila sveop{ta. Atmosfera u ansamblu bila je naelektrisana,

puna intriga. Pozori{te nije imalo predstava, postoje}i komadi

kratko su se zadràli na repertoaru (Oàlo{}ena porodica 14 predstava,

Galeb 15). Usledilo je imenovawe Qubi{e Ruì}a za upravnika 4. januara

1951. kao mogu}e re{ewe krize. Ispostavilo se da je to bila dobra odluka.

Prema ocenama mnogih, Ruì}eva uprava ubraja se me|u najuspe{nije. Odmah

je napravqen repertoar i, unutra{wom mobilizacijom ansambla u okviru

Plakat predstave „\ido“, 1946.

Reìja Milutin Yimi}

Braslav Borozan

33

Scena iz predstave „Prozivka za

ve~nost“, 1971.

Scena iz predstave „Prsten u

izvoru“, 1971.

34

koje su glumci angaòvni u svojstvu rediteqa, ra|eno je paralelno nekoliko

komada. Od 8. marta do 12. maja odigrano je, ~ak pet premijera, ispostavi}e

se, adekvatnih za teatar u tom trenutku. Novi upravnik je zaista re{avao

probleme brzo – usledile su redukcije ansambla, op{ta {tedwa u opremi

predstava, nije bilo opu{tenog („studioznog“) rada, niti skupocenih gostovawa

scenografa i kostimografa. U maju 1951. nekoliko dana posle posledwe

premijere, ansambl (i zanatski pogon) je krenuo na veliku ~etrdesetodnevnu

turneju. Pozori{te je gostovalo u Ra{koj, Novom Pazaru, Kosovskoj

Mitrovici, Zve~anu, Trep~i, Skopqu, Kumanovu, Vrawu, Leskovcu,

Ni{u, Para}inu, Svetozarevu. [tampani su prvi Program (informacije o

teatru i predstavama) i Popis kolektiva Narodnog pozori{ta. Upravnik

Ruì} opisao je ovu veliku turneju u svojim se}awima 1970: „... Kragujeva~ko

pozori{te se prvi put predstavilo publici u gradovima kao {to su Skopqe,

Pri{tina, Kosovska Mitrovica, Kumanovo, Vrawe, Ni{, Leskovac... Zbog

uspeha koje smo postigli ... ~ini mi se da bi se}awe na ovu turneju bilo

nepotpuno ako ne bih spomenuo i organizaciju same turneje koja je tehni~ki

bila veoma glomazna. Nije bilo lako u to vreme dobiti kamion za prevoz

dekora od èlezni~ke stanice. U mnogim mestima su se koristile taqige.“

U sezoni 1951/52. ansamblu se pridruìo Qubomir Ubavki} Pendula, dugogodi{wi

prvak kragujeva~kog pozori{ta. Uprkos {iroj popularnosti,

Ubavki} je ostao veran svome tetaru i gradu. Kragujeva~ko pozori{te napravilo

je pomak u odnosu na ostala pozori{ta otvarawem vrata studentima

beogradske Pozori{ne akademije. Dragocenu priliku za debi prvo je dobio

rediteq Milenko Mari~i}. Za diplomski rad, mladi rediteq postavio je

predstavu Monserat Emanuela Roblesa, 26. aprila 1952. Jo{ jedan uspeh

sezone je udvostru~ewe broja gledalaca (52.107). Formirawem Pozori{nog

saveta i Rediteqskog (umetni~kog) ve}a iskqu~ivo iz mati~ne ku}e, zapo-

~ele su, tako|e te 1951. prve ve}e reforme u pozori{tu. Kreirawe politike

institucije, repertoar, podela uloga, reìja, ocewivawe predstava, zadatak

je ovoga ve}a. Najva`nije, upravnik Qubi{a Ruì} zapo~eo je 1952. prvu

veliku adaptaciju pozori{ne zgrade, „ruinirane, tesne i hladne“. Ruì} je

opisao pozori{te u svojim se}awima: „Zgrada je ruinirana. Pe}i su dimile,

sedi{ta {kripala, tavanica puna mrqa od proki{wavawa, sanitarni ~vor u

jadnom stawu... Zime su bile uàsno hladne ... publika se smrzavala, sedela je

u zimskim kaputima. Najvi{e su patili glumci. Mrzli su se u tankim kostimima

i ~esto puta su wihove re~i bile pra}ene oblakom pare iz wihovih

usta... Pozornica je bila veoma sku~ena, bez ikakve tehnike, bez manipulativnog

prostora... U zgradi je depo dekora mogao da primi dekor samo jedne

predstave...“ 28

Qubi{a Ruì} je sa delegacijom kragujeva~kog pozori{ta nai{ao na

razumevawe kod politi~ara Jovana Veselinova, predsednika republi~ke komisije

za investicije. Radovi su se odvijlali u etapama. U toku 1951. izgra-

Qubomir Ubavki} Pendula

u mla|im danima

Mila Stojadinovi}


35

Scena iz predstave „Na dnu“, 1973.

Scena iz predstave „Na{i sinovi“,

1976.

36

|eni su magacin za sme{taj dekora, sala za probe, bife za publiku, elektri~arnica,

pozornica. Gradski narodni odbor 1952. odobrio je sredstva za

dovr{ewe dogra|enog dela zgrade, pro{irewe pozornice, predvorja, garderobe,

radionica i magacina. Tek 1957. prilikom druge adaptacije, publika je

dobila znatno prikladnije gledali{te.

Zna~ajno mesto u istoriji kragujeva~kog pozori{ta ima i sezona 1953/54,

pre svega, po novinama koje su u politiku ku}e uveli mladi beogradski

rediteqi sa Akademije za pozori{nu umetnost: Milenko Mari~i}, Dimitrije

\urkovi}, Ilija Nikoli}, Josip Le{i}. Oni su pokazali jasan i nedvosmislen

pristup u radu „igra}e se samo savremena dela, uglavnom doma}a,

od kojih }e neka prvi put u na{oj zemqi imati premijeru“. Sezona se ocewuje

kao „eksperimentalna“, „prelazna“ sa mnogo hrabrih re{ewa u pristupu

predstavama, forsirawa savremenih tekstova, modernim rediteqskim

i gluma~kim re{ewima. I ovoga puta postojao je otpor starijih ~lanova

ansambla „programu mladih akademaca“. I nisu se samo oni ose}ali ugro-

èno, tiwao je i pravi mali lokalni rat izme|u gradskog lista Svetlost

(kriti~ari) i rediteqskog ve}a (Milenko Mari~i}, Dimitrije \urkovi},

Ilija Nikoli}, Qubi{a Ruì}, kasnije i Josip Le{i}). âk je objavqena

jedna karikatura u listu Svetlost (12. marta 1954) koja vrlo re~ito („mo-

`da preterano“) govori o odnosu kragujeva~ke {tampe i qudi u Pozori{tu.

U tekstu s ironi~nom interpretacijom, novinari su „ocenili svoj rad“: „... i

uop{te jedno neshvatawe, nedostatak pozori{ne kulture. Kritika na Pe-

~albare – plagijat, na Mandragolu – pa{kvila, na Spletku i qubav – zlobna

i potcewiva~ka, na Gospodara – kontradiktorni pamflet, na Karolinu Rije~ku

– lai~ka i zlonamerna... I zamislite jo{ nam pri{ivaju da ne trpimo

kritiku.“ Po{to je pozori{na kritika delom bojkotovala rad pozori{ta,

kompromis je poku{ao da napravi Dimitrije Tadi}, urednik kulture, ~lankom

u Svetlosti tvrdwom (opisuju}i kulturni ìvot u Kragujevcu) da je

postignut „znatan napredak“ u pozori{tu. Za posledwe predstave (koje su

rezultat repertoarske politike Mari~i}a, \urkovi}a i Le{i}a) te{ko se

dolazi do karata, {to zna~i da je Narodno pozori{te „u{lo pod koù“

Kragujev~anima: „Mo`da se u ovogodi{wem repertoaru nije i{lo utrtim

tragom, jer je u pozori{tu preovladao napor ka savremenosti. Glumci i

rediteqi zahtevaju pravo na smelo istraìvawe, traè svoj pravi sopstveni

izraz. Izvestan broj pozori{nih qubiteqa i kriti~ara, koji jo{ uvek

mnogo duguju pozori{tu, hladno, ~ak i konzervativno posmatraju ~itav proces

pozori{nog razvoja. Treba izdvojiti neva`no od bitnog.“ 29 Sredinom

pedesetih godina dogodila se i prva, ve}a afera, odnosno „skidawe predstave

s repertoara“, uz mnogo buke i besa. Ispostavilo se da je bilo „prerano“

za rediteqski koncept „beogradskih akademaca“ – promovisawe savremenih

doma}ih pisaca. Predstava Nasledstvo, po tekstu Miodrga \ur|evi-

}a, veoma je zasmetala delu kragujeva~ke javnosti. Pod izgovorom „neuspele

Milenko Mari~i}

Josip Le{i}

29 Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko pozori{te

1951–1984, Centar za nau~na

istraìvawa SANU i Univerzitet u

Kragujevcu, Kragujevac 2005, 30.

37

Scena iz predstave „Kamen za pod

glavu“, 1978.

Scena iz predstave „Laà i

paralaà“, 1980.

38

reìje (Dimitrije \urkovi}) najslabijeg posleratnog ostvarewa uop{te i

lo{eg teksta“ – pozori{te, rediteqi i pisac bili su akteri optu`be za

„politi~ku nezrelost“. âk je i Rajko Stojadinovi} napisao da je \ur|evi}

„ishitrio vreme... te da je za onaj soclijisti~ki moral, takva predstava,

komedija, satira, bila prava jeres“. Napad „troimene recenzije“ u listu

Svetlost oli~en u predsedniku Kluba kulturnih radnika, uredniku kulture

lista Svetlost i zvani~nom kriti~aru (pretpostavqa se da je to bio

zvani~ni stav, o~igledno, drugih sturktura) bio je strate{ki interpretiran:

„Premijera Nasledstvo je takva da je ve}ina prisutnih ~esto pomi{qala

da napusti predstavu dok je ona bila u toku.“ Dakle, ~itawe misli

publike posluìlo je kao argument za sinhroni napad na predstavu. Posledice

tih pritisaka bile su efikasne. Usledilo je skidawe predstave s

repertoara, ostavke s obrazloèwem da u „kragujeva~koj sredini ne mogu da

realizuju svoja umetni~ka shvatawa“ (rediteqi: \urkovi}, Mari~i}). Da li

je vreme „bilo ishitreno“ i publika zbiqa nezrela za tu vrsti izazova, ili

je ipak, neko brinuo u weno ime osta}e nedoumica u uvek intrigantnom

trouglu: pozori{te, politika, publika.

Na kraju pedesetih godina bilo je dramati~no i van scene... U op{toj

klimi finansijskih te{ko}a i ekonomske neodrìvosti pozori{ta u Srbiji

(nema novca, kadrova, a ni publike), i u kragujeva~ko pozori{te doprli

su glasovi o zatvarawu, iako nije bilo zvani~nih informacija ... Ipak, u

Politici (1958) izlazi uznemiruju}a vest o odluci Narodnog odbora Sreza

o zatvarawu pozori{ta: „Na ju~era{woj sednici Narodnog odbora Sreza

kragujeva~kog, prilikom usvajawa dru{tvenog plana i buyeta za ovu godinu,

doneta je odluka o ukidawu Kragujeva~kog narodnog pozori{ta... Zbog te{ke

materijalne situacije...“ „Poluprivatnom“ inicijativom ~lanova kolektiva,

formirana je delegacija koja je posetila najuticajnije politi~ara toga

vremena: Edvarda Kardeqa, @arka Veselinova... Rezultat posete je bio – po

preporuci Republi~kog izvr{nog ve}a, najstarije pozori{te u Srbiji, na

sre}u, nije ukinuto.

Fluktuacije kragujeva~kog ansambla bile su konstantne od osnivawa.

Svake sezone odlascima i dolascima mewala se struktura, pre svega, glumaca

i rediteqa. Dolazak i ostanak scenografa Save Bara~kova (zavr{io je

Akademiju za primewenu umetnost) u sezoni 1955/56, uspehom i nagradama

obeleì}e ~itavu epohu u radu kragujeva~kog pozori{ta. Petar Govedarovi},

rediteq suboti~kog Narodnog pozori{ta postao je novi stalni rediteq

u sezoni 1960/61. [ezdesetih i sedamdesetih godina wegove predstave

~inile su okosnicu repertoara kragujeva~kog pozori{ta.

Sumiraju}i prvi period posleratnog rada pozori{ta, Qubi{a Ruì}, ve}

biv{i upravnik, izdvojio je po kvalitetu predstave: Nemirna starost i

Dundo Maroje u reìji Rajka Radojkovi}a, Seoska u~iteqica i Galeb ureìji

Milana Popovi}a, Monserat u reìji Milenka Mari~i}a, Volpone Rajka

Dimitrije \urkovi}

Petar Govedarovi}

39

Scena iz predstave „Dr“, 1981.

Scena iz predstave „Sveti Georgije

ubiva a`dahu“, 1986.

40

Stojadinovi}a, Cvr~ak na ogwi{tu Vitomira Qubi~i}a i Qudi bez vida

Milenka [uvakovi}a... 30 Kraj pedesetih godina obeleìle su jo{ i predstave:

Karolina Rije~ka i Vu~jak u reìji Milenka Mari~i}a, Lov na ve-

{tice u reìji Josipa Le{i}a, Dnevnik Ane Frank u reìji Miodraga

Gaji}a...

[ezdesetih godina kragujeva~ko pozori{te se nalazilo na uzlaznoj liniji:

sa {est do osam premijera po sezoni. Okosnicu repertoara ~inila su

dela doma}e i strane klasi~ne kwièvnosti. Stabilno, bez eksperimenata.

Ovaj koncept je potvrdio stalni trend rasta broja gledalaca (1962/63. postignut

je rekord sa 250 predstava i 76.000 gledalaca, bila je to najuspe{nija

sezona). Kli{e da nije mogu}e napraviti uspe{nu predstavu i za kritiku i za

publiku, sru{ile su dve predstave – [ekspirov Otelo u reìji Du{ana

Vladisavqevi}a i scenografiji Save Bara~kova (rediteq Du{an Mihailovi},

u kwizi [ekspir na kragujeva~koj sceni 1835–1970 uvrstio je ovu predstavu

u najuspe{nija izvo|ewa [ekspira u Kragujevcu). Bila je to i najigranija

predstava u sezoni (9.508 gledalaca). I Sid Pjera Korneja u reìji

Du{ana Mihailovi}a, tako|e je bio doga|aj sezone, sude}i po kritikama i

pos}enosti. Dobru pose}enost ostvarile su i predstave: Romanov i \ulijeta,

Pesma, Profesor Mamlok, Talac, Mister dolar, Gospoda Glembajevi. Uovom

periodu intezivno su radili stalni rediteq Petar Govedarovi} i stalni

gostuju}i rediteq Du{an Mihailovi}. Sredinom {ezdesetih osnovana je

„Oktobarska scena“, u okviru oktobarskih manifestacija posve}enih se}awu

na gra|ane streqane u [umaricama 1941. Ova scena je radila sa usponima i

padovima, nekoliko sezona. U sezoni 1964/65. kragujeva~ko pozori{te bilo je

i suosniva~ Susreta profesionalnih pozori{ta Srbije „Joakim Vuji}“.


41

Scena iz predstave „Ruèwe

naroda“, 1988.

Scena iz predstave „Kraq Lir“,

1993.

42

Pozori{te Joakim Vuji} (1965)

Teatar Joakim Vuji} (1970)

Narodno pozori{te 1965. mewa naziv u „Pozori{te Joakim Vuji}“. Pored

ove formalne promene, kragujeva~ko pozori{te je, na àlost, zbog poàra 3.

janura 1969, dobilo i ime „Teatar na to~kovima“. Ansambl je radio bez zgrade;

na mnogobrojnim gostovawima od Bawa Luke (i drugih 30 gradova {irom

biv{e SFRJ) do êhoslova~ke odigrano je preko 150 predstava. Ova „prisilna

mobilna turneja“ bila je veoma uspe{na i pose}ena (70.000 gledalaca).

Za ceo posleratni period, zakqu~no sa sezonom 1969/70, odigrana je 5.181

predstava (ukupna pose}enost – 1.600.000 gledalaca).

Sedamdesete godine su bile ekonomski prosperitetan period za grad

Kragujevac (uspe{no poslovawe fabrike automobila Zavodi Crvena zastava).

Verovatno je i stabilno finansirawe teatra imalo udela u kvalitetanom

radu pozori{ta u ovoj deceniji. Kragujeva~ki ansambl je, posle

poàra, po~eo rad u adaptiranom Sokolskom domu, 19. juna 1970. I s neznatnim

izmenama u nazivu: „Pozori{te“ je ustupilo mesto „Teatru“ – „Joakim

Vuji}“. Nova zgrada i novo ime teatra, najavili su, po mnogim kriterijumima

(pre svega, po broju nagrada), najuspe{niji period u istoriji kragujeva~kog

teatra. Uostalom, jedina Sterijina nagrada (specijalna), dodeqena

je predstavi Dimitrija Tadi}a Prozivka za ve~nost u reìji Bode Markovi}a

u sezoni 1971/72. Mirko Babi} je imao uspe{an debi u sloènom liku

Vaska Pepela u predstavi Na dnu (reìja Petar Govedarovi}) u sezoni

1972/73. Za ovu ulogu Mirko Babi} je dobio nagradu za najboqeg mladog

glumca na Susretima profesionalnih pozori{ta SR Srbije „Joakim Vuji}“.

Bila je to najava veoma plodne karijere glumca, koji je, tako|e, do kraja

ostao u svom teatru. Doslovno je svaka sezona imala nagra|ene predstave (i

glumce) na nekom od festivala: Prsten u izvoru (1970/71, reìja Petar

Govedarovi}), Oàlo{}ena porodica (1975/76, reìja Petar Govedarovi}),

Tamni vilajet (1976/76, reìja Jovan Putnik), Na{i sinovi (1976/77, reìja

Miroslav Belovi}), Kamen za pod glavu (1977/78, reìja Jovan Gligorijevi}),

Laà i paralaà (1979/80, reìja Dejan Mija~).

Za period posle smrti Josipa Broza Tita (1980), karakteristi~na je repertoarska

preorijentacija (uz mala odstupawa) na izvo|ewe savremenih doma-

}ih pisaca: Du{an Jovanovi}, Radivoje Lola \uki}, Aleksandar Popovi}, Slobodan

Stojanovi}, Du{an Kova~evi}, Bo{ko Trifunovi}, Dragan Tomi}, Milo{

Nikoli}, Fadil Hayi}, Dubravka Kneèvi}, Tone Patrqi~, Miodrag

Ili}, Slobodan Seleni}, Qubomir Simovi}, Radoslav Pavlovi}, Goran Stefanovski,

Gordan Mihi}, Ivo Bre{an, Boìdar Ze~evi}, Jovan Radulovi}.

Osamdesete godine otvorile su teme i interpretacije koje su bile tabu u

prethodnom periodu. Po pose}enosti i nagradama izdvajaju se predstave: Laà

Slobodan Boda Markovi}, rediteq

predstave „Prozivka za ve~nost“,

dobitnik Sterijine nagrade

Mija Aleksi} u predstavi

„Fernando i Jarika“, 1985.

43

Scena iz predstave „Pokondirena

tikva“, 1996.

Scena iz predstave „Draga Jelena

Sergejevna“, 2007.

44

i paralaà (sezona1979/80, reìja Dejan Mija~), Dr (sezona 1981/82. reìja

Aleksandar \or|evi}), Balkanski {pijun (sezona 1982/83, reìja Jovan Gligorijevi}),

Moj tata socijalisti~ki kulak (sezona 1984/85, reìja @elimir

Ore{kovi}), Sveti Georgije ubiva a`dahu (sezona 1986/87, reìja Jovica Pavi}),

Ruèwe naroda u dva dela (sezona 1988/89, reìja Aleksandar Luka~).

Devastirana ekonomija devedesetih u Kragujevcu dodatno je oteàla,

ina~e veoma te{ku situaciju u kragujeva~kom pozori{tu. I ba{ u tim i

takvim okolnostima, Mirko Babi} je prihvatio ponudu za upra`weno mesto

upravnika. „Odlu~io sam se iz jedinog razloga, da vidim kako izgleda pozori{ni

ìvot i sa te strane. I nagledao sam se. Vrlo, vrlo iskustveno! ...

Dovodio sam dilere u pono} (tad smo dobijali plate) da narod odmah promeni

dinare u marke, {to }e re}i da bi imali bar deset nema~kih maraka

plate, a ne sutradanan – pet maraka... Odem kod Direktora Finansijske

policije... da ga pitam, ko u Kragujevcu ima para, da bi pomogao Pozori{te.

Poraz! Rekao mi je da u Kragujevcu ne traìm – nigde! U tim vremenima,

1994, 1995, 1996... Napravim proslavu 160 godina Teatra! Dosad nevi|ena

(imam dokument). Pokre}em rekonstrukciju Teatra, tj. gradwu novog na istom

mestu. Pla}en je prvi projekat i kraj. Nisam mogao da verujem...“ 31

Mirko Babi} je, izme|u ostalog, ukazivao na teàk materijalni poloàj

teatra u mnogim situacijama. I agencicji „Beta“ je rekao da se u najkriti~nijem

stawu nalaze zgrada i instalacije, ~ak je bilo teè nego u Jugoslovenskom

dramskom pozori{tu pre poàra. Nije bilo ni dobre komunikacije

sa gradskim vlastima. Sve se zavr{avalo jednostranim optu`bama.

Tokom izvo|ewa de~je predstave, glumac Sa{a Pilipovi} je propao u proscenijum!

Proki{wavala je tavanica magacina. Sve je kulminiralo 11. juna

1998. Odlukom protivpoàrne policije, zbog neispravnih elektri~nih instalacija,

zabrawen je rad pozori{ta. Ve} vi|ena situacija iz 1966. Uprkos

tako te{kim okolnostima, kako kaè Mirko Babi}, „pravili su predstave,

ni{ta spektakularno, ni{ta pretenciozno...“ Po ocenama kritike, publike

(i osvojenim nagradama) iz devedesetih godina izdvajaju se predstave: 1918.

Boìdara Ze~evi}a u reìji Aleksandra Luka~a (1990), Profesionalac

Du{ana Kova~evi}a u reìji Jovice Pavi}a (1990), Golubwa~a Jovana Radulovi}a

u reìji Jovice Pavi}a (1990), 1968. Boìdara Ze~evi}a u reìji

Aleksandra Luka~a (1991), Kraq Lir u reìji Petra Govedarovi}a (1993),

Crna rupa Gorana Stefanovskog u reìji Du{ana Tuzlan~i}a (1994), Balkan

ekspres Gordana Mihi}a u reìji Voje Soldatovi}a (1996).

Posle Mirka Babi}a, funkciju upravnika preuzeo je, prvo Dimitrije

Luki} (1998–2000), a od juna 2000. upravnik je bio Zoran Petrovi}. Od 2000.

zapo~ela je nu`na, delimi~na rekonstrukcija pozori{ta (sredstva su obezbedili

Skup{tina grada i Ministarstvo kulture). Za to vreme predstave su

izvo|ene u Domu samoupravqa~a, Klubu Vojske Jugoslavije i na gostovawima.

Posle tri godine intezivnih radova, 8. novembra 2001. okon~ana je

adaptacija: izvr{ena je rekonstrukcija krova, elektri~nih instalacija, u

Nada Juri{i}

31 Dragana Bo{kovi}, priredila, Mirko

Babi} uvek i svuda, Kwaèvsko-srpski

teatar, Kragujevac 2010, 131.

Mirko Babi}

45

Miodrag i Nada Juri{i} u

predstavi „Ko se boji Viryinije

Vulf“, 2000.

Scena iz predstave „Romeo i

Julija“, 2004.

46

potpunosti su renovirani sala i scena Teatra, nabavqena je i nova svetlosna

oprema. Adaptirani Teatar „Joakim Vuji}“ bio je otvoren premijerom

kabaretske predstave Radeta Marjanovi}a Stara dobra vremena 9. novembra

2001. Na istoj sceni je, dan kasnije, poznati kragujeva~ki i srpski glumac

Qubomir Ubavki} Pendula obeleìo zlatni jubilej – 50 godina glume. Od

2000. do po~etka 2015. repertoar pozori{ta je pro{ao kroz razli~ite faze:

od nedostatka koncepcije u po~etnoj fazi do otvarawa pozori{ta za me|unarodnu

saradwu i inostrana gostovawa rediteqa i pisaca. Gostuju}i rediteq

Neboj{a Bradi} (umetni~ki direktor od sezone 2011/2012.) postavio je:

Galilejev ìvot Bertolda Brehta (2002), Milo{ veliki Ma{e Jeremi}

(2004), No} u kafani Titanik Neboj{e Bradi}a (2011), Ubiti pticu rugalicu

Harper Li (2013), svoj komad Princip Supestar (premijera 28. februara

2015). Rediteq Dragan Jakovqevi} (direktor pozori{ta od 2006.)

postavio je dve nagra|ene predstave: Kod lepog izgleda Edena fon Horvata

(2004) i Laù i paralaù Jovana Sterije Popovi}a (2006). Igrane su i

~etiri predstave \or|a Milosavqevi}a: Iskoristi dan u wegovoj reìji

(2003), Gola Vera u reìji Juga Radivojevi}a (2003), Kontumac (2005) i \avo

i mala gospo|a u reìji @anka Tomi}a (2011). Nema~ki rediteq Pjer Valter

Polic gostovao je sa postavkama: Romeo i Julija – prvo izvo|ewe na

kragujeva~koj sceni (12. februar 2004), Seobe (2007), Do gole koè (2012).

Gostovali su jo{ i reìseri: Masimo Lukoni Posledwe mene (2006), Yon

Merdok Doktor Strap (2005), Matej Varodi Karnevalski prizori (2006),

Dan Tudor Teza (2008), Primo` Bebler Hladwa~a za sladoled (2013). Najnoviji

period u radu pozori{ta obeleìle su predstave: Pioniri u Ingol{tatu

(15. februar 2009, reìja Ivana Vuji}), Klub Novi svetski poredak

(27. septembar 2009, reìja Aleksandar Dun|erovi}), Moje biv{e,

moji biv{i (06. novembar 2012, reìja Sla|ana Kilibarda), ôvek, zver i

vrlina (30. maj 2013, reìja Marko Misira~a).

Najigraniji pisac u posleratnom repertoaru je Branislav Nu{i} sa 32

postavke. Najnagra|ivaniji glumci su Branislav Kova~evi} sa devet nagrada

za najboqeg glumca Susreta „Joakim Vuji}“, Qubomir Ubavki} Pendula

sa tri „Zlatna }urana“ na Danima komedije u Jagodini, Mirko Babi}...

Umetni~ki ansambl u sezoni 2012/2013. glumice: Nada Juri{i}, Vladanka

Pavlovi}, Marina Stojanovi}, Ana Todorovi} Dialo, Marija Vasiqevi},

Isidora Rajkovi}, Jasmina Dimitrijevi}, Sawa Mateji}, Katarina Mitrovi}

i Slavica Radulovi}; glumci: Mirko Babi}, Vladan @ivkovi}, Mili}

Jovanovi}, Aleksandar Milojevi}, Miodrag Pejkovi}, Sa{a Pilipovi},

Nenad Vulevi}, Dragan Stoki}, Nikola Milojevi}, Ivan Vidosavqevi},

êdomir [tajn, Zdravko Maleti}, Milo{ Krstovi} i Du{an Staniki}.

Direktor mr Vojo Lu~i}, Umetni~ki direktor Neboj{a Bradi}, rediteq:

Dragan Jakovqevi}; dramaturg: Marija Soldatovi}, kostimograf: Jelena

Jovanovi}, inspicijent-sufler: Rada Jovanovi} i Nikola Stevovi}, muzi-

~ki urednik: Dragan Tanaskovi}.

Qubomir Ubavki} Pendula

sa tri „Zlatna }urana“

Mirko Babi}

sa statuetom „Joakim Vuji}“

47

Scena iz predstave „Konak u

Kragujevcu“, 2007.

Scena iz predstave „Ubiti pticu

rugalicu“, 2013.

48

Kwaèvsko-srpski teatar Kragujevac (2007)

Od 14. februara 2007. Odlukom upravnog odbora, Teatar „Joakim Vuji}“

ponovo je Kwaèvsko-srpski teatar. Kragujeva~ko pozori{te je organizator

Joakim Festa (2004) i Me|unarodnog pozori{nog festivala malih

scena JoakimInterFesta (2006). Sa pozori{tem iz rumunskog grada Pite{tija

2005. potpisani su Protokol o saradwi i Poveqa o bratimqewu.

Od 1985. na Dan teatra 14. februara, dodequje se Statueta Joakim Vuji}

za izuzetan doprinos razvoju pozori{ne umetnosti u Srbiji. Dosada{wi

dobitnici su (1985–2015): Milosav Mija Aleksi}, Borivoje Gli{i}, Mira

Stupica, Quba Tadi}, beogradsko Narodno pozori{te, Sterijino pozorje,

Mira Bawac, Miroslav Belovi}, Milo{ @uti}, Du{an Kova~evi}, Mira

Trailovi}, Qubomir Quba Kova~evi}, Qiqana Krsti}, Dejan Mija~, Jovan

]irilov, Danilo Bata Stojkovi}, Aleksandar Popovi}, Qubomir Ubavki}

Pendula, Branislav Ciga Jerini}, Branko Ple{a, Petar Kraq, Stevo @igon,

Srpsko narodno pozori{te iz Novg Sada, Muzej pozori{ne umetnosti

Srbije, Svetlana Bojkovi}, Dejan Pen~i} Poqanski, Sava Bara~kov, Lazar

Ristovski, Milosav Buca Mirkovi}, Bora Todorovi}, Dani komedije u Jagodini,

Stevan [alaji}, Ruìca Soki}, Qubomir Simovi}, Olivera Markovi},

Vida Ogwenovi}, Mileva @iki}, Beogradsko dramsko pozori{te,

Predrag Ejdus, Rade Markovi}, Egon Savin, Vojislav Voki Kosti}, Biqana

Srbqanovi}, ni{ko Narodno pozori{te, Mirko Babi}, Miodrag Taba~ki,

Boro Dra{kovi}, Vlastimir \uza Stoiqkovi}, Milena Dravi}, Andra{

Urban, Dara Yoki} i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.

Sto osamdeset godina pozori{nog ìvota u Kragujevcu podrazumeva periodizaciju

~iji je osnovni kriterijum pozori{no trajawe, a ne postojawe

jedne institucije. Dràvno (dvorsko) pozori{te Kwaèvsko-serbski teatar

(1835–1836) i Teatar Atanasija Nikoli}a (1840) po~etak su institucionalnog

pozori{ta u Srbiji. Drugi period se odnosi na raznovrsne organizacije

pozori{nog ìvota u Kragujevcu, izvan zvani~nih institucija

(pozori{ni kontinuitet do 1944). I najzad, period posle Drugog svetskog

rata, kada se pozori{te ponovo vra}a u institucionalne okvire (1944–2015).

Kroz repertoar po sezonama od 1944. do 2015. prikazani su i selektivni

izbor kritika, prikazi, osvrti, kao i izbor nagrada.

Dosada{wi rad kragujeva~kog pozori{ta se odvijao u nepogre{ivom saglasju

sa promenama u dru{tvu, dràvi, gradu. I najmawi „potres“ se odrazio

na funkiconisawe pozori{ta kroz repertoar, finansirawe, me|uqudske odnose,

promene upravnika. Na àlost, subjektivne i objektivne okolnosti

(ratovi, poàr), onemogu}ile su adekvatno se}awe na rad najstarijeg teatra u

Srbiji (nema sa~uvane dokumentacije). Kragujeva~ko pozori{te je i daqe u

istoj zgradi Sokolskog doma, na staroj adresi, tu se ni{ta nije promenilo.

Logo JoakimInterFesta

49

50

Kwaèvsko-srpski teatar Kragujevac

Repertoar kragujeva~kog pozori{ta

Kritike 32 Nagrade

Sezone 1944/1945. do 2014/2015.

1944/1945.

1. Bora Gli{i}: Velika bitka

Dramski rekvijem u spomen na streqane u [umaricama,

oktobra 1941. Datum ove premijere 23. decembar, nekoliko

decenija kasnije obeleàvan je kao Dan teatra.

2. Mile Klop~i~: Mati

3. Blagoje @ivkovi}: Za slobodu

4. Branislav Nu{i}: Dr

5. Leonid Leonov: Najezda

Pecija postavqa Najezdu Leonida Leonova, u ~ast slavne

pobede Crvene armije kod Staqingrada u kojoj je ansambl

igrao veoma uspe{no. To je bio prvi skok, prvo odvajawe

od konvencionalnog teatra... (Rajko Stojadinovi}).

6. Stevan Sremac: Zona Zamfirova

7. Stefan Kestov: Golemanov

8. Jovan Sterija Popovi}: Kir Jawa

9. Valentin Katajev: O~inski dom

10. Branimir ]osi}: Sile

11. Branislav Nu{i}: Gospo|a ministarka

12. D. Popovi}: Izdajnik

1945/1946.

13. Zaharovi~-Abramovi~: Negde u Moskvi

14. Branislav Nu{i}: Protekcija

15. Vsevold [kvarkin: Tu|e dete

16. Janko Veselinovi}: Hajduk Stanko

Vredna je pomena i nova dramatizacija Veselinovi}evog

romana Hajduk Stanko, koju je sa~inio Milo{ Raj~evi}...

Zami{qena kao veliki spektakl iz prvog ustanka sa asocijacijama

na posledwi rat i borbu sa okupatorom, kao

veliki rekvijem tom doga|aju, sa prologom i epilogom, u

devet slika, zauzimala je vidno mesto u repertoaru tih

godina (Rajko Stojadinovi}).

32 Kori{}en je selektivan izbor kritika, prikaza i osvrta iz

Zbirke i Fonda Muezja pozori{ne umetnosti Srbije.

(primedba B. O.)

17. Boris Gorbatov: Mladost otaca

18. Aleksandar Kornej~uk: Misija mister Perkinsa u zemqi

boq{evika

19. Jovan Sterija Popovi}: Laà i paralaà

20. Viktor Eftimiju: Ho}u da budem predsednik

21. Lav Nikolajevi~ Tolstoj: @ivi le{

Poseban uspeh ove sezone bila je predstava @ivog le{a,

Tolstojeve drame koja se svojom pateti~no{}u i „ciganskim

pesmama“ dobro dràla na sceni.

Kritika, Svetlost: „...Teàk problem braka, teàk u

mnogim slu~ajevima jo{ i danas, dovodio je nekada do vrlo

sloènih odnosa... @ivi le{ na na{oj pozornici dat je

vrlo dobro, a mestimi~no i odli~no... Umetni~ko uìvawe

raste od prve scene i u zavr{noj ono je na pravoj umetni~koj

visini. Scena i dekor pokazuju veliku bri`qivost

a tehnika uve`banosti je na visini. Scena izme|u Fe|e i

Sa{e, koju tuma~i Desa Stepi}, bila je po prirodnosti i

nu`nosti dostojna prave umetnosti i za jednog i za drugog

glumca... Ina~e cela scena sa horom bila je vrlo prijatna,

premda je mogla biti ne{to ìvqa, a Jesewinovoj pesmi

’Dovi|ewa druè’ nije tu bilo mesta. Reìja na na{oj pozornici

treba da bude bri`qivija.“

22. Janko Veselinovi} – D. Brzak: \ido

23. Maksim Gorki: Vasa @eleznova

24. Svetozar ]orovi}: Zulum}ar

25. N.V. Gogoq: Revizor

26. Aleksandar Kornej~uk: Platon Kre~et

27. Aleksandrov-Staricki: Na poselu

28. Borisav Stankovi}: Ko{tana

U èqi da se Ko{tana Bore Stankovi}a da posebno mesto

u repertoaru, uprava pozori{ta sa rediteqem, zatra-

ìla je od Okru`nog narodnog odbora izuzetna sredtva za

wenu opremu... Pozori{te preuzima obavezu da sa ovim

komadom obi|e ceo biv{i okrug. Tako je ova Ko{tana

bila prva boqe opremqena predstava i izvo|ena je od 27.

aprila do 2. avgusta 1946. Komad je skinut sa repertoara

posle neuspele predstave u Aran|elovcu (Rajko Stojadinovi}).

51

29. Ivan Cankar: Kraq Betajnove

30. Plaovi} – \okovi}: Voda sa planine

1946/1947.

31. Stevan Sremac: Pop ]ira i Pop Spira

32. Branislav Nu{i}: Obi~an ~ovek

33. Aleksandar Nikolajevi~ Ostrovski: [uma

Iako bez odjeka u {tampi i bez publike, bila je jedna od

boqe opremqenih predstava.

34. N.V. Gogoq: @enidba

Komedija ruskog klasika Gogoqa u reìji ~lana beogradskog

pozori{ta Strahiwe Petrovi}a, nosila je vidan

otisak predstave Moskovskog hudoènstvenog teatra, koja

se mogla videti posle prvog svetskog rata (Rajko Stojadinovi}).

35. Vsevold [kvarkin: Prosta devojka

Triput pomerana i odlagana premijera komada Prosta

devojka od [varkina, u reìji M. Yimi}a, pojavila se

najzad 3. decembra 1946. (Rajko Stojadinovi}).

36. Yon Golsvordi: Srebrna kutija

Golsvordijeva drama Srebrna kutija ozna~ava prekretnicu

u repertoaru. Na àlost, savremena hronika jedva da

je to zabeleìla....O samoj predstavi re~eno je samo toliko

da je izvedena „sa dosta uve`banosti“. Sam upravnik

priznao je u izve{taju da Srebrna kutija nema pro|u kod

publike iako je tehni~ki najboqe opremqena (Rajko Stojadinovi}).

37. Milovan Gli{i}: Podvala

38. Milovan Gli{i}: Dva cvancika

39. Branislav Nu{i}: Pokojnik

40. Maksim Gorki: Neprijateqi

41. Branko ]opi}: Druìna junaka

42. Konstantin Simonov: Rusko pitawe

Uspeh kragujeva~kog pozori{ta, no bez velikog uspeha

kod publike, zbog nagla{enog politi~kog tona, koji je

smetao fabuli. Ovaj aktuelan komad imao je premijeru

pred polupraznom salom iako je ova predstava po svojoj

vrednosti, i{la u red najboqih koje su do sada vi|ene na

na{oj pozornici. I pored slabe posete, ova predstava

imala je odjeka, zapaèna je kao datum i jedna je od kota na

uzlaznoj liniji scenske umetnosti u Kragujevcu (Rajko

Stojadinovi}).

1947/1948

43. Matej Bor: Odrpanci

44. A. N. Ostrovski: Devojka bez miraza

45. @. B. Molijer: Tartif

Svakako prelom u kragujeva~kom pozori{tu. Ne mo`da po

po umetni~koj liniji koliko po materijalnoj, po tehni-

~koj opremi scene, dekora i kostima. Dekor je ra|en u

Beogradu, od beogradskih slikara i bio je zaista impresivan,

blistav, sav u goblenima i davao je sceni sjaj i

rasko{ nevi|en na kragujeva~koj sceni... glumci sa perikama

iz 17. veka – sve je to zna~ilo nov trenutak u pozori{tu

(Rajko Stojadinovi}).

46. Valentin Katajev: Dan odmora

47. Joè Horvat: Prst pred nosom

48. A. Afinogenov: Ma{ewka

Sovjetski tekst u reìji Milana Stojanovi}a, predstava

je dobro primqena od publike, uprkos „tanko}e“ i napadne

idejnosti; predstava je izvedena povodom tridesetogodi{wice

Oktobarske socijalisti~ke revolucije (Rajko

Stojadinovi}).


Rediteq Milan Stojanovi}, jedan od najobrazovanijih

({kolovao se u francuskim licejima) i najkvalifikovanijih,

radio je Laù i paralaù, predstavu shva}enu kao

„tampon“, sa zadatkom da ublaì oskudicu u repertoaru,

ponela je sve odlike rada ovog rediteqa. Wegova ~vrsta

ruka dràla je glumce u radnoj disciplini i omogu}avala

mu maksimum umetni~kog efekta. Glumci su se àlili,

ali su svi rado igrali kod wega i u wegovim reìjama jer

je to zna~ilo nau~iti puno od zanata i gluma~ke majstorije


50. Boris Lavrewev: Za one na moru

51. A. A. Fadajev: Mlada garda

Ovom predstavom rediteq Braslav Borozan doneo je pravog

Stanislavskog u Kragujevac.


U novoj reìji Petra Petrovi}a Pecija Ko{tana je oslobo|ena

tradicionalnog postvqawa (pro{le godine doìvela

veliki neuspeh) sada je jedna od najboqih predstava

na{eg pozori{ta. Nai{la je na op{te priznawe. Predstava

je bila vrlo ozbiqna, s minimumom pevawa i muzike,

duboko tragi~na. Bio je to potpuno novi rediteqski

koncept u tuma~ewu triju glavnih mu{kih likova. Tako je

napisao u izve{taju Odeqewu za kulturu i umetnost upravnik

Radojkovi}.

53. Bomar{e: Figarova ènidba

1948/1949.

54. Leonid Rahmanov: Nemirna starost

52

Komad sovjetskog pisca o susretu ruskog nau~nika sa Oktobarskom

revolucijom i wenim junacima – nije pisan

atraktivno, ni scenski efektno. Pun pogo|enih {timunga

i dobre kamerne igre, komad je imao uswpeha pa je idu}e

godine igran u Beogradu na smotri provincijskih pozori{ta,

koja su pokazivala svoja najboqa dostignu}a (Rajko

Stojadinovi}).

55. Branislav Nu{i}: Sumwivo lice

U ovoj predstavi rediteq Radojkovi} je tragao novim

vrednostima ove davne i nikad „izigrane“ komedije. Vrlo

racionalno i oprezno, rediteq skida sa teksta samo onu

patinu koje su donele brojne gluma~ke kreacije ranijih

generacija. Predstava je bila dobro opremqena, stilski

~ista i nosila je sve odlike ozbiqnog rediteqskog rada


56. Goa – D’Iso: Duboki su koreni

Prva reìja novoangaòvanog rediteqa Save Komnenovi}a;

ozbiqan i studiozan rad doneo je dobru predstavu

koja se dugo odràla na repertoaru i bila obnovqena



Nova premijera u reìji Save Komnenovi}a donela je evidentan

uspeh Ruìci Komnenovi} (Rajko Stojadinovi}).

58. Lilijen Helman: Male lisice

I pored studioznog rada Save Komnenovi}a ova predstava

pro{la je mlako i bez odjeka. Ova sna`na drama, zahtevala

je glumce drugog kova i afiniteta, {ire u dubqe

kulture. Kragujeva~i teatar nije ih imao i ostao nemo}an

pred wenim dilemama (Rajko Stojadinovi}).

59. Marin Drì}: Dundo Maroje

Po prvi put na kragujeva~koj sceni jedna sasvim nova dramaturgija,

novost i za glumce i za publiku – novi jezik,

nova razigrana igra, jurilo se po sceni, skakalo, tuklo

kao ni u jednoj predstavi do tada. Upravnik i rediteq

komada Rajko Radojkovi}, krenuo je pod parolom: svi i sve

za Dunda Maroja.

Najava, Svetlost: „... îtav kolektiv uloìo je mnogo

truda kako bi se postigao {to boqi uspeh... Prikazivawe

ove predstave ve}i je uspeh Narodnog pozori{ta. Premijera

je pokazala da se obradi uloga pri{lo sa mnogo zalagawa

kako od strane rediteqa tako i od glumaca. Dekor i

kostimi u stilu vremena koje se prikazuje, sna`no su delovali.“

Raspevana, razigrana, renesansna komedija del’arte, koja

osloba|a gledaoce od problema idejnih i politi~kih komada;

publika je bila o~arana sjajem re~i, pozornice, boja,

kostima, muzike, a najvi{e tekstom. Scena na po~etku

drugog ~ina, izme|u Pometa i Petruwele, svojom razuzdano{}u

i lascivno{}u delovala je u to vreme kao {ok,

kao velika sloboda ne~uvena na pozori{noj sceni. Prvi

put su se pojavili redovi pred pozori{nom blagajnom.

Dundo Maroje je ostao rekorder po broju predstava i gledalaca


60. N. V. Gogoq: Revizor

Reìja Save Komnenovi}a donela je studioznu obradu teksta,

originalne likove, autenti~nost mesta i vremena...

Predstava je izvedena kao udeo pozori{ta u proslavi 140-

-godi{wice Gogoqevog ro|ewa (Rajko Stojadinovi}).

1949/1950.

61. Jovan Sterija Popovi}: Pokondirena tikva

Predstava je i pored ambiocioznih najava ostala na standardnom

nivou, donela je skromne rezultate i vrlo slab

odziv kod publike. Gluma~ki napori nisu ni prime}eni


62. Molijer: Uobraèni bolesnik

Reìja Rajka Radojkovi}a (u me|uvremenu je zavr{io rediteqski

kurs u Narodnom pozori{tu) nije se ni izdaleka

pribliìla ranijim rezultatima, pogotovu reìji

Dunda Maroja. Predstava je ina~e bila rasko{no opremqena,

puna sjaja i lepih detaqa (Rajko Stojadinovi}).

63. Stevan Sremac: Zona Zamfirova

64. Bomar{e: Seviqski berberin

Reìja Save Komnenovi}a, prva posle zavr{enog rediteqskog

kursa u Narodnom pozori{tu – na kome je trebalo

da se oslobodi „apoliti~nosti, formalizma i konstruktivizma“,

na àlost nije doìvela uspeh Dunda Maroja,

bila je tek pitka, veoma prijatna, puna sjaja, humora

i smeha. Ipak je to bio drugi medijum (Rajko Stojadinovi}).

65. Svetolik Rankovi}: Seoska u~iteqica

Ozbiqna, realisti~ka predstava u dramatizaciji Petra

Petrovi}a Pecija i reìji Milana Popovi}a. Ra|ena je

studiozno, predstvqa veliki uspeh i osta}e zauvek me|u

najve}im datumima kragujeva~kog pozori{ta. Prva je pronela

slavu i donela prve uspehe izvan Kragujevca. U pogledu

reìje i glume, najve}a vrlina predstave bila je

skupna i ujedna~ena igra. Predstava je u toku nekoliko

godina dobila mnogobrojna priznawa.

Kritika, Svetlost: „Kragujeva~ko pozori{te je prvo u

zemqi prikazalo ovako prera|enu Seosku u~iteqicu. To

je svakako smelost, kojom je ovaj pozori{ni kolektiv oti-

{ao korak napred... Reìja bri`qiva i savesna davala je

utisak ozbiqno shva}enog i dobro re{enog zadatka, te je

komad u~inila zanimqivim i aktuelnim za na{ pozori-

{ni repertoar. Rediteqska koncepcija Milana Popovi-

53

}a ra|ena je realisti~ki i delovala je veoma ubedqivo i

sugestivno. Mogla bi joj se u~initi zamerka {to izvesna

lica nisu uvek poga|ala ton i dikciju, kao i ne{to malo

karikirawa u gestu i pokretima.

1950/1951.

66. Branislav Nu{i}: Oàlo{}ena porodica

Kritika, Svetlost: „Reìja Milana Stojanovi}a imala

je u osnovi realisti~ki karakter s o~iglednom te`wom da

izbegne onaj stari unekoliko ustaqeni i {ablonizirani

stil lakrdija{a, jeftinih efekata, teatarskih groteski i

kalambura... Wegov prilaz je savremeniji i sadràjniji...

@iv i dinami~an ton sa dobro pogo|enim i ve{to postavqenim

tipovima.... No, jedan deo glumaca podlegao je

èqi za efektom... Komedija je kao celina dakle i kao

kompozicija, imala i zrelo ostvarenih uloga.“

67. A.P. êhov: Galeb

Prvi êhov na kragujeva~koj sceni, ambiciozno ra|ena

predstava, kulturni doga|aj za grad Mo`da najboqa predstava

tog vremena, mada najmawe gledana. Opet je rediteq

bio Milan Popovi} sa svojim na~inom reìje uz saradwu

odli~ne gluma~ke ekipe. Ali publiku u Kragujevcu uop-

{te nije zanimao ovaj êhov, predstava je i{la svega 15

puta (Rajko Stojadinovi}).

Kritika, NIN: „Ostvarewe ove zaista te{ke pozori{ne

predstave pomogao je ceo kolektiv, a me|u wima, iako u

epizodnim ulogama, i Rajko Stojadinovi} (Medvedenko) i

Sveta Vasiqevi} ([amrajev). Dekor je bio uskla|en, raznobojan

i bogat.“ (11. februar 1951)

68. Grim: Ivica i Marica

69. Fridrih [iler: Spletka i qubav

Komad u reìji Save Komnenovi}a je imao za~u|uju}eg

uspeha kod publike, uprkos tome {to je predstava bila

siva, u pogledu opreme delovalao je vrlo oskudno (Rajko

Stojadinovi}).

Kritika, Svetlost: „Reìja Save Komnenovi}a nastojala

je da inteligntno i realisti~ki do~ara i oseti [ilerovo

vreme. Osnovna ideja drame je prili~no dobro uo-

~ena i nagla{ena. Reìja je nastojala da se oseti ono

harmoni~no jedinstvo i dva sva lica deluju skladno i povezano...

To je bez sumwe doprinelo kvalitetu predstave

koja je u celini davala lep utisak.“

Kritika, Bruno Begovi}, NIN: „... Na àlost, a za dobro

rediteqa i glumaca, mora}emo u ovom prikazu doneti ’nemilosrdni

popis grehova“ predstave Spletke i qubavi u

Kragujevcu, ne zato da bi se izvo|a~i osetili ’jadnim prestupnicima’

nego da im se tako pomogne ’izi}i na pravi

put“. Ovo je potrebno tim vi{e, {to kod izvesnog broja

wih postoji jo{ uvek tendencija omalovaàvawa svake

konstruktivne kritike i izjedna~avawa pozitivnog reagovawa

publike na predstavu sa apsolutnim uspehom re-

ìje i glume. Rediteq Spletke i qubavi postavio je [ilerovu

’gra|ansku tragediju’, iskqu~ivo kao li~nu dramu

Ferdinanda i Lujze... Ta rediteqska nedoslednost, nije se

odrazila samo kroz gluma~ka tume{ewa li~nosti nego i

stilu glume i predstave, pa i u dekoru i scenskim efektima...

Stilskog jedinstva u glumi nije bilo... Dekor je

tako|e pokazao tu neujedna~enost... Kod upotrebe scenskih

efekata rediteq je zaista bio formalista, da upotrebimo

tu otrcanu re~.“ (18. mart 1951).

70. Yon Pristli: Inspektor je do{ao

71. Karlo Goldoni: La`qivac

Ova predstava rediteqski je debi Rajka Stojadinovi}a,

glumca kragujeva~kog teatra. Naravno, kao sve komedije

ove vrste, wihove su vrednosti iskqu~ivo „scenske“ ili

jo{ boqe „mizanscenske“. I rediteq je obratio ve}i deo

pa`we na wih. Slikovit i zanimqiv dekor dao je mogu}nost

za igru i pored male i tesne scene.

72. Ivo Vojinovi}: Smrt majke Jugovi}a

Kritika, Svetlost: „Reìja Milana Popovi}a (i scenografija)

dala je ovu tragediju u ne{to hamletovskim

tonovima, {to se ose}alo u igri same majke, a anro~ito u

liku Kosovke devojke, koja nas je mestimi~no podse}ala

na Ofeliju. Qubav An|elije prema muù Damjanu ima

pomalo ~udan karakter, {to ba{ i nije u redu, u trenutku

kada se preìvqava slom celog jednog naroda. Majka Jugovi}a

je preterano herojska figura koja ponekad deluje

ledeno i neuverqivo.“

73. Mira Puc: Operacija

Kritika, Svetlost: „Premijera je do{la i suvi{e brzo,

svega nekoliko dana posle Smrti majke Jugovi}a. Reìja

Qubi{e Ruì}a u celini je dobra. Istina, samo delo

scenski i reìjski ne predstavqa neki komplikovan zadatak...

Ruì}eva koncepcija je pogodila atmsferu i {timung

vremena.“

1951/1952.

74. Antonije Panov: Pe~albari

Kritika, Svetlost: „Ovu dramu ~e`we i nostalgije, svu

u sivim i tamnim tonovima, bez naro~ite dramske akcije,

scenski neve{to komponovanu, ali zato punu {timunga –

postavio je Vitomir Qubi~i}, novi rediteq i glumac

pozori{ta. U wegovoj reìji ose}a se znatan smisao za

produbqivawe unutra{wih likova i me|usobnih odnosa

li~nosti, kao i prili~an dar za slikovitost i kompoziciju

scene. Me|utim, nama se ~ini, da on nije imao ni

54

potrebnog scenskog iskustva, ni dovoqno invencije, da iz

ovog skoro beskrvnog komada stvori koliko-toliko pozori{nu

predstavu a ne obi~an spektakl, koji ide za tim

da drì kod gledalaca samo najelemntarnija ose}awa.


êtvrta posleratna Ko{tana; rediteq Qubi{a Ruì}

(ina~e iz Vrawa), upravnik. Svojom igrom izdvojili su se

Milan Popovi} kao Mitke – pa`qivom i inteligentnom

igrom o~i{}enom od slojeva patetike, kao i nova ~lanica

Mileva Vukoti}, ~iji je zdrav, rasko{an sopran, bez ikakvih

problema i ograni~ewa prvi put ~ini se ta~no i

precizno savladao sve probleme muzike Petra Krsti}a


76. Ben Yonson: Volpone

Posle rediteqskog kursa u Narodnom pozori{tu u Beogradu,

prva reìja Rajka Stojadinovi}a. U vanrednoj opremi,

u dekoru Bojana Stupice i koloritnim kostimima

Mire Gli{i} i uz lepu pomo} glumaca.... delo je doìvelo

uspeh (Rajko Stojadinovi}).

77. Garson Kanin: Ju~e ro|ena

Jugoslovenska premijera teksta i predstave.

78. Emanuel Robles: Monserat

Kritika, Na{a stvarnost, broj 1, Kragujevac: „... Mladi

i doista talentovani rediteq Milenko Mari~i} postavio

je komad u osnovi savesno i ozbiqno. To se videlo ne

samo po onoj atmosferi koju je do~arao na pozornici tra-

è}i opravdane postupke na sceni i daju}i likovima ìvotnu

ubedqivost, nego po onoj op{toj harmoniji koja se –

mawe-vi{e – ose}ala u igri celog ansambla.“

79. Viqem [ekspir: Bogojavqenska no}

Kritika, Na{a stvarnost: „... Milan Popovi} se u svojoj

rediteqskoj koncepciji odlu~io vi{e na ovaj drugi

na~in, nastoje}i istina, da izbegne sve nezgode i jednog i

drugog re{ewa. Tako je inscenacija u zavesama i dekorom

koji je potenciran svetlosnim efektima posebno sa zamra~ewem

pozornice – omogu}ila da ~esti prekidi nisu

smetali zahvaquju}i dobrom tehni~kom re{ewu. Uz to i

muzi~ka kompozicija Milivoja Krsti}a ~inila je da se

odràva pa`wa publike kod mnogih promena i dosta dugih

pauza. Reìja je postavila komad u 17 slika nastoje}i da

mu da dosta ìvi tempo {to i jeste u osnovi Popovi}evih

rediteqskih re{ewa.“

80. Latraz: Buca

81. Arnold – Bah: Nesporazum

1952/1953.

82. Nikolo Makijaveli: Mandragola

Postavka Milenka Mari~i}a; scenografija Milenko [erban;

kostimi Mira Gli{i}; Mandragola je bila veliki

izazov Kragujev~anima. Nenaviknuti na scenske slobode,

gra|ani Kragujevca su se uzbudili sadràjem, porukom, nekim

rediteqskim re{ewima, koji su vre|ali wihov ukus

kao i ukus kriti~ara (Rajko Stojadinovi}).

Osvrt, Svetlost: „... Smeha je bilo, ne i bure od smeha...

zato je bio uzdr`qiv, tih, pomalo spontan, vi{e po zvani~noj

du`nosti ili prijateqskoj usluzi... Kroz salu ovde-onde

bqesne po koji pqesak, brzo se gasi i i{~ezava.

To je nagrada ne glumcu i glumi ve} piscu za aforizme s

popovima i ènama. Dobija se utisak ne~eg nesre|enog,

ne~ega nesre}no skra}enog, osaka}enog, neujedna~enog.

Uloge uigrane ali nema celine... Osloboditi igru tipizirawa,

treba da je osnova kod reìje. Naprotiv, ~ini se,

ona se trudila da sve ukalupi, standardizuje...“

83. ârls Dikens: Cvr~ak na ogwi{tu

Kritika, Milenko Misailovi}, NIN: „Poseban uspeh

rediteqa Vitomira Qubi~i}a ogleda se u tome {to je

postigao donekle izraàjnu ravnoteù iako u woj pored

scenskih iskusnijih u~estvuju i znatno mla|i izvo|a~i...

Mladi Dragomir Bojani} ima nekoliko uspelih poteza na

sceni – znak velikih nagove{taja... I rediteq i izvo|a~i

predstave ostvarili su zna~ajan uspeh za kragujeva~ki

teatar.“


Kritika, Revija, Beograd: „... Rediteq Milan Stojanovi},

kao gost, uspeo je da pruì uglavnom sredinu i qude

koje je Nu{i} kroz niz komi~nih i bezalenih naoko situacija

majstorski ìgosao. Me|utim, reditequ bi se moglo

zameriti {to je – isti~u}i humor i komiku situacije

– neosetno zapostavio o{tru satiru koja iz dela izbija.

Zato predstava ima vrlo uspelih i scenski zrelih momenata

i prili~no bezbojnih i neubedqivih. “

85. Mladen [irola: Dugowa, Vidowa i Trbowa

86. Stevan Sremac: Pop ]ira i Pop Spira

Reìja Qubi{e Ruì}a, vanredno dobrog pozori{nog rukovodioca,

po pozivu nastavnika, po~eo je karijeru u tek

formiranom profesionalnom pozori{tu u Vrawu. Po nu-

`di i po potrebi prihvatao se povremeno i reìje i glume.

Za ~etiri godine (1951–1954) u~inio je mnogo za kragujeva~ki

teatar. Tvrda, dosta osu{ena i osiroma{ena dramatizacija

koja je poku{avala da prona|e u Sreme~evom

tekstu savremenije tonove – u wegovoj ozbiqnoj i ~vrstoj

reìji potpomognuta skoro idelnom podelom – imala je

pun uspeh i nai{la na lep odziv publike (Rajko Stojadinovi}).

87. Molijer: Skapenove podvale

55

88. Josip Kulunyi}: Qudi bez vida

Diplomski rad Milenka [uvakovi}a apsolventa Akademije

za pozori{nu umetnost. Saradnici: Miomir Deni}

(dekor) i Mira Gli{i} (kostimi). Milenko [uvakovi}

jedan od prvih i talentovanijih iz generacija studenata

Akademije za pozori{nu umetnost u klasi Josipa Kulunyi}a.

Ra|ena u dva uporedno i ~vrsto kompziciono povezana

plana, davala je mogu}nosti za inventivan rediteqski

posao i bogatu gluma~ku igru. Razvijawe intimne

istorije dvoje glavnih junaka Jerka i Vande, ~ije je sudbine

ratni mete` razdvojio i ~udno iskomplikovao, prikaz

jedne galerije tipova koje je novo vreme uslovilo...

moralni preporod glavnih junaka u jednom finom, realisti~kom

tretmanu, pod dotle nevi|enom osvetqewu i svetlosnim

{timunzima – predstavqalo je na kragujeva~koj

sceni jedan mali, tihi datum. I dok je istoimena drama na

beogradskoj sceni u reìji samog autora pro{la mlako,

skoro na ivici neuspeha, u Kragujevcu je drama Qudi bez

vida imala uspeh i pove}i broj repriza (Rajko Stojadinovi}).

89. Plaovi} – \okovi}: Kad je sreda – petak je

Posledwa deveta premijera 1952/53. I{la je 6. juna.

90. Jovan Sterija Popovi}: @enidba i udadba

Reìja je poverena mladom glumcu Stevanu Mi{i}u i to

je wegov prvi rad na ovoj vrsti pozori{nog posla... Veliku,

glavnu ulogu „provodayije“ nosio je Rajko Stojadinovi},

Prosca i Mladoèwu – Qubomir Ubavki}, kome je

ovo bila jedna od prvih ve}ih uloga, a koju je doneo doneo

sa vanrednim komi~arskim darom i {armom (Rajko Stojadinovi}).

91. Milan Ogrizovi}: Hasanaginica

Drama u tri ~ina u reìji Ilije Nikoli}a; scenograf je

bio Miomir Deni}, premijera: 24. decembar.1953.

Kritika, Svetlost: „... Reìja je unela dosta ìvog tempa,

slikovitosti i dobrog dekora, naro~ito u prvom ~inu;

... tako|e je lepo uskla|ena i klasi~na orijentalska muzika...

@ivojin Petrovi} nije uspeo da nam do~ara muà

koji mnogo voli svoju ènu. Tako onaj wegov monolog u

prvom ~inu nije dovoqno nagla{en lirski i emocionalno...“

1953/1954.

92. Mila Markovi}: Gospodar

Prva premijera igrana 20. oktobra 1953. u okviru kragujeva~kih

Oktobarskih sve~anosti. Istorijska drama u 7

slika, sa dramatur{kom obradom i u reìji Dimitrija

\urkovi}a, bila je veliki poduhvat koji je angaòvao

skoro sve snage ansambla.

Kritika, Svetlost: „... U svom poku{aju da za pozornicu

spremi delo koje }e nam prikazati te minule doga|aje

na{e istorije, moè se slobodno re}i da Mila Markovi}

nije uspela... Reìja je zbog svega toga imala vrlo teàk i

ozbiqan zadatak, jer je trebalo da od dela, ~ija je sadr-

ìna, i pored svih nedostataka, ipak interesantna za gledaoca...

Rediteqev uspeh je naro~ito u tome {to je, i pored

nekih pogre{aka, odre|eno jasno uspeo da postavi i

prikaè izvesne likove... U predstavi ima dosta lepih i

reìsjki uspelo obra|enih scena... Me|utim, i pored svega

toga, reìja nije uspela i po svojoj neujedna~enosti,

predstavqa jednu od naslabijih predstava za posledwe dve

godine. Prosto za~u|uju}e kako su slabi i diletantski

neve{to obra|eni pojedini momenti. Na ovako {izofren

prikaz reagovao je Milenko Mari~i}, Svetlost: ... [ta

ste, u stvari, hteli da kaète svojim prikazom? [to pa-

`qivije ~itan va{ prikaz druè Ve{ovi}u ja o tome sve

mawe znam i zato, ne nalaze}i drugog izlaza, ja vam, u

èqi da re{im ovu zagonetku, predlaèm dve varijante

ovog va{eg prikaza pa vas molim da se za jednu opredelite...“

(6. novembar 1953)

93. Josip Le{i}: ôvek koji nije postojao

Savremena drama u tri slike, rediteqa cetiwskog pozori{ta,

ina~e svr{enog studenta Pozori{ne akademije u

Beogradu. Od sezone 1953/54. sa suprugom Melanijom, glumicom

dobio je anga`man u kragujeva~kom pozori{tu. Rediteq

komada je Ilija Nikoli}, tako|e novi ~lan. Komad

ima samo ~etiri lica, odigran je kao kamerna igra – bio je

to za~etak „Kamerne scene“.


95. Drago @erve: Karolina Rije~ka

Komedija u ~etiri ~ina u reìji Milenka Mari~i}a; scenografija

Miomir Deni}, kostimi Mira Gli{i}. Bila je

dobra predstava koja se dugo zadràla na repertoaru. Naro~ito

je bila dobra Nada Markovi} u naslovnoj ulozi...

Ina~e, reìja je bila uspe{na mada neobi~na (Rajko Stojadinovi}).

96. Branislav Nu{i}: Narodni poslanik

97. Emanuel Robles: Istina je mrtva

Druga Roblesova drama u reìji Dimitrija \urkovi}a.

Prikaz, Josipa Le{i}a, Svetlost: „... Predstava Istina

je mrtva nosi u sebi mnogo ~ega originalnog i interesantnog,

ali i tek naslu}enog, ne~eg {to je u magnovewu, u

prolazu dodirnuto a zatim ostalo nerazra|eno. [teta je

{to zbog tehni~kih mogu}nosti kragujeva~ke scene (koja

je bila najteà prepreka reditequ u radu) mnoge interesantne

zamisli nisu mogle da se realizuju, nego su tehni~ke

mogu}nosti prisiqavale rediteqa na kompromisna

56

re{ewa, na ublaèwa, na markirawa... Dimitrije \urkovi}

dao je jednu smelu i uspe{nu rediteqsku koncepciju

i samo navika na standardne rediteqske postavke kriva je

{to su mnogi i suvi{e olako negirali wene kvalitete. A

vreme je da se navike ru{e. U umetnosti pogotovu. Dimitrije

\urkovi} je u~inio zana~ajan korak.“

98. Vojin \or|evi}: Sneàna i sedam patuqaka

Muzi~ka bajka u pet slika s prologom i epilogom u reìji

Ilije Nikoli}a... Ova predsava sa pravim glumcima bila

je stalno rasprodata... Rediteq Nikoli} je na{ao na~in

da starije i krupne glumce podmladi i smawi patuqke,

trik koji je zabavqao ~ak i odrasle (Rajko Stojadinovi}).

99. Karlo Goldoni: Sluga dvaju gospodara

Prva reìja novog rediteqa i ~lana pozori{ta Josipa

Le{i}a, pomo}nik rediteqa Qubomir Ubavki}. Bila je

to dobra predstava u kojoj se proslavio Marko Oqa~i}

ostvariv{i ulogu svoje karijere (Rajko Stojadinovi}).

1954/1955.

100. Miroslav Krleà: Vu~jak

Sezona je po~ela ambicioznim projektom Milenka Mari~i}a,

koji je trabalo da najavi i uvede novi kurs u Pozori{tu.

Ceo napor i trud urodio je uspehom. Vu~jak }e

svakako ostati u istoriji ovog Teatra kao izuzetan domet


Kritika, Eli Finci, Politika: „Ozbiqni intelektualni

i stvarala~ki napori koje je uloìo mladi kolektiv

kragujeva~kog pozori{ta ipak su urodili znatnim rezultatima.

Iako ova predstava Vu~jaka i po {timungu i po

osobenostima likova i po intezitetu dramskog doìvqaja

znatno zaostaje za Gavelinom predsatvom u Narodnom

pozori{tu u Zagrebu i za Dinulovi}evom u Beogradskom

dramskom pozori{tu, ona se ’drì’ pre svega po ozbiqnosti

i savesnosti umetni~kog htewa, po stvarala~kim naporima,

koji su uloìli u weno ostvarewe. Mladi glumci

\or|e Vukoti} (Kre{imir Horvat), Nada Markovi} (Mirjana

Margeti}), Brank Petkovi} (Vjekoslav Hadrovi}),

Vitomir Qubi~i} (Venger Ugarkovi}), Radosav Pavlovi}

(Pantelija Crnkovi}) i drugi, dali su zanimqive i

celovite likove, psiholo{ki dobro uo~ene i sugestivno

realizovane.“

101. Joà Horvat: Rasprodaja savesti

Kritika, Borislav Vesni}, Na{a scena 1, Novi Sad: „...

Talentovani mladi rediteq J. Le{i} uspeo je ve{tim

manevrisawem od realnosti od realnosti do stilizacije

da pruì... publici jedno osveèwe i pored sve ozbiqnosti

i teìne sadràja... Mada se svi komplimenti ne

mogu potpuno uputiti Le{i}u, wegove su zasluge u ovom

uspehu neosporne... Posebno mesto u ostvarewu ove predstave

zauzima scenografija Save Bara~kova. Ona sama za

sebe predstvqa darovito, moderno slikarstvo i dekorativno

ostvarewe. Rajko Stojadinovi} za~u|en je ~iwenicom

da je ova predstava imala uspeha, 40 izvo|ewa sa preko

10.000 gledalaca... To je nerzumqiv pozori{ni fenomen,

koji je slabe komade drào na sceni a dobre tekstove

i predstave skidao pre vremena, zboh neinteresovawa publike.“

102. Jaroslav Ha{ek: Dobri vojnik [vejk

103. Miodrag \ur|evi}: Nasledstvo

Komedija u dva dela u reìji Dimitrija \urkovi}a. Sa

svojom fabulom, likovima, idejom – autor \ur|evi} je

malo ishitrio vreme. Komedija o jednom nasledstvu koje je

postalo predmet nekakvih {ekulacija jednog preduze}a,

sa likovima direktora-{pekulanta, filmayija, novinara

i drugih Ostapa Bendera, za to vreme, za onaj socijalisti~i

moral, takva predstava, komedija, satira, bila je

prava jeres! (Rajko Stojadinovi}).

Prikaz, Svetlost – potpisan sa tri imena: „Retko se kad

de{ava gledaocima renomiranih pozori{ta da napuste

pozori{nu salu àle}i za izgubqenim vremenom. Pa

ipak, svojom posledwom premijerom Kragujeva~ko pozori{te

priredilo je svojim gledaocima jedno retko neprijatno

iznena|ewe. Premijera Nasledstvo je bila takva

da je ve}ina prisutnih ~esto pomi{wala da napusti

predstavu dok je ona bila u toku.“

104. Artur Miler: Lov na ve{tice

Delo moderne dramaturgije u reìji Josipa Le{i}a;

Prikaz, Svetlost: „Lov na ve{tice je nesumwivo lep

uspeh... Cela predstava je zadivqeno i apsolutno vladala

geladili{tem... Nada Markovi}, ~iji je talenat spojen sa

retko intezivnom inteligencijom, u svakom trpetaju ìvela

je ìvotom Elizabet, ène Proktorove. Ona nosi u

sebi svu tragi~nost surovog, svu sre}u, nadawa. Glas joj je

prigu{en a pokreti u divnom skladu.“

105. Ferenc Molnar: De~aci Pavlove ulice

106. Servantes: Radoznalac

107. Terens Ratigan: Duboko plavo more

1955/1956.

108. Branislav Nu{i}: Svet

109. @il Roa: Cikloni

110. Jovan Sterija Popovi}: Zla èna

Predstava povodom 150-godi{wice ro|ewa i 100-godi-

{wice smrti Jovana Sterije Popovi}a;

57

Kritika, Svetlost: „... Rediteq Rajko Stojadinovi} je, u

intencijama Kulunyi}eve obrade, studiozno napravio jednu

dobru predstavu. Da bi nam sugerirao da se radwa ne

vezuje za odre|eno vreme i mesto... celu predstavu je postavio

tako da je gledamo u vol{ebnom ogledalu... Mileva

@iki} uverqivo je, bez povi{avawa tona, prikazala Zlu

ènu – Sultanu, koja zagor~ava ìvot svome muù...“

111. Bertolt Breht: Majka kura`

112. Andre Rusen: Nina

113. Viqem [ekspir: Mera za meru

114. @an Pol Sartr: Obzirna bludnica

Kritika, Mirko Miloradovi}, Svetlost: „Od glumaca

najvi{e uspeha je postigla Mila Stojadinovi}. Raspon

wenog izraza kretao se od uspelih realisti~kih detaqa,

do najsuptilnijih doìvqawvawa unutarwih sukoba...

ipak wena uloga nije uspela da osmisli predstavu... Inscenacija

Save Bara~kova – standardno moderna.“

115. Pero Budak: Me}ava

1956/1957.

116. Branislav Nu{i}: Put oko sveta

Kritika, Kwièvne novine, Vladimir Stamenkovi}: „Izgleda

da je jedina ispravna koncepcija za postavqawe dela

– udaqivawe likova od situacije u kojoj egzistiraju, do-

ìvqavawe sopstvenog ìvota iz odre|ene distance, dakle

– formirawe jedne logike koja je bliska onoj u snu

ili ko{maru... Rediteq Miodrag Gaji} samo je povremeno

postupao u skladu s takvim shvatawem... U gluma~kom pogledu

predstava je bila na visokom nivou i ispod wega je

bio samo mali broj glumaca. ... Sava Bar~kov napravio je

dekor u kom su podjednako bile va`ne i linije i boje i

koji je bio dostojan na{ih najve}ih scena...“

117. B. Timajer: Mladost pred sudom

118. Lope d’e Vega: Dovitqiva devojka

119. Rajko Stojadinovi}: Ro|ak iz Amerike

120. Juyin O’Nil: Ana Kristi

121. Aleksandar Kasone: Drve}e umire uspravno

Kritika, Svetlost: „Spontanost kojom je publika primila

prikazivawe pozori{nog komada Drve}e umire uspravno,

{panskog pisca Aleksandra Kasone svakako je

najve}e priznawe izvo|a~ima. Razlog za ovakav, u na{em

pozori{tu nesvakida{wi prijem (gledaoci su izda{no

nagra|ivali umetnike aplauzom na otvorenoj sceni) nije

te{ko na}i. Dopadqiva, skoro ki~erska literna podloga,

reìjska perfekcija talentovanog Du{ana Mihailovi}a

i nadahnuta igra svih u~esnkika, stvorili su predstavu,

koja ne moè da ostavi hladnim.“

122. Kristofer Fraj: Pre~esti Feniks

1957/1958.

123. \ura Jak{i}: Stanoje Glava{

124. Pavel Hanau{: Da li je ovuda pro{ao mladi ~ovek

125. Vladimir Nazor: Crvenkapa

126. Konstantin Trewev: Qubav jarovaja

127. Jan de Hartog: Saputnici

Premijera na novoosnovanoj „Maloj sceni“.

Kritika, Svetlost: „Ovog puta publika i izvo|a~i su se

potpuno razumeli. Dugotrajan aplauz kao i srda~na ~estitawa

posle premijere najlep{e su nagrade Mili i Rajku

Stojadinovi}u, za wihov uspe{an desetogodi{wi rad u

ovom Pozori{tu. Mila Stojadinovi} umela je ubedqivim

gluma~kim akcentima da prona|e i najskrivenije detaqe

u povre|enoj sujeti jedne razmaène i kapriciozne ène...

Majkl, slavni pisac i primeran mu`, na{ao je u Rajku

Stojadinovi}u ubedqivog tuma~a. Kao reìser Stojadinovi}

je uspeo svojim koncepcojama bliskim na{oj publici...“

128. Dragutin Dobri~anin: Zajedni~ki stan

129. Bo{ko Trifunovi}: Bajka o caru i pastiru

130. Viqem Iny: Autobuska stanica

131. Branislav Nu{i}: Op{tinsko dete

1958/1959.

132. @ika Gavrilovi}: Zlatni pesak

133. Branko ]opi}: Nikoletina Bursa}

134. Du{ko Roksandi}: Kula vavilonska

135. Milan \okovi}: Qubav

136. Gudri~ – Haket: Dnevnik Ane Frank

Kritika, Miroslav Anti}, Scena: „...Dnevnik Ane Frank

je zaista jedno duboko seriozna predstava, vo|ena darovitom

rukom mladom rediteqa Miodraga Gaji}a. Neke uloge,

me|u kojima se naro~ito isti~u Oto Frank (Jani}ije

Mitri}) i Ana Frank (Mira Nikoli}) do te mere su kompletne,

da mogu na}i mesto i na najve}im pozornicima...

Posledwi uspeh kragujeva~kog ansambla, i na premijeri

Dnevnik Ane Frank, draì je i skupqi nego priznawe u

najve}em gradu u zemqi. Jer palanka je skinula ruho nezainteresovanosti,

popela se na scenu i tri sata igrala

te ve~eri sa glumcima. I ravnodu{nost je pobe|ena.“

58

Kritika sa gostovawa u Beogradskom dramskom pozori-

{tu, Bora Gli{i}, NIN: „Rediteq Miodrag Gaji} je originalno

i sa izvanrednim pozori{nim nervom izgradio

predstavu i iz Ane Frank izvukao sve {to je najqudskije

i najlep{e. Pored toga impresioniraju lepota i jasnost

dikcije (ali ne uvek i akcenata) i u tom pogledu ova predstava

je bila ispred mnogih u Beogradu; zatim fini zvu~ni

efekti, suptilno nijansirawe veselog i tu`nog; jednostavnost

i geometrijske scenografije (Bara~kov – Mojsije Popovi})...

Mira Nikoli} je neposredno{}u i detiwstvom

stvorila tragi~nost Ane Frank...“

137. Rajko Stojadinovi}: Sultanov berberin

1959/1960.

138. Pavlovi}-\or|evi}: [ta gricka{ druè

139. Branislav Nu{i}: Sumwivo lice

140. Guqermo Figeirida: Lisica i gro`|e

141. Ivan Raos: Dve kristalne ~a{e

142. Alan Paton: Pla~i voqena zemqo

143. Karlo Goci: Gavran

144. Piter Justinov: Romanov i \ulijeta

Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „... Ansambl je

uspeo da taj humor prenese na scenu u koloritu koji je

autenti~an sa pi{~evim zamislima a izaziva srda~an i

spontan smeh. Kragujeva~ka publika mu je zahvalila {to

je u tome potpuno uspeo. Zasluga za taj uspeh u prvom redu

pripada reditequ Du{anu Vladisavqevi}u, koji je veoma

prisno osetio Justinova i pravi karakter wegove komedije...“

145. Oskar Davi~o: Pesma

Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „Rediteq Du-

{an Dobrovi} dobro je zapazio nedostatke dramatizacije

i sa nesumwivim uspehom nastojao da bogastvom re~i i

ìvom interpretacijom teksta i mizanscena da ìvopisan

tok predstavi... U ostvarewu wegovih zamisli (rediteq)

je imao punu podr{ku u dobro odabranom ansamblu...

Vrlo uspela tuma~ewa Davi~ovih likova dali su Quba

Kova~evi} (\or|e), Mihajlo Foro (Petar), Mila Stojadinovi}

(Ana), Jani}ija Mitri}a (Vekovi}), Jovanka

Krasni} (Majka)...“

146. Dra{ko [aqi}: Predsednik ku}nog saveta se èni

147. Arsen Dikli}: Pozdrav {erifu

148. Du{an Dobrovi}: Blago tajanstvene pe}ine

1960/1961.

149. Molijer: Tartif

150. Agata Kristi: Mi{olovka

151. Joakim Vuji}: [najderski kalfa

152. Velimir Suboti}: Vila lala

153. Viqem [ekspir: Otelo

Kritika, Svetlost: „... Naslovnu ulogu Otela, plemenitog

mleta~kog Crnca oìveo je veoma uverqivo Budimir

Jeremi}. On je vrlo sugestivno do~arao unutarwe sukobe

glavnog junaka drame rastrzanog izme|u qubavi i

qubomore. Dezdemona Mile Stojadinovi} spada me|u najuspelija

ostvarewa ove predstave...

Du{an Mihailovi} je u kwizi [ekspir na kragujeva~koj

sceni (1835–1970) napisao: „Predstava je jasna i ~ista...

ritmi~ki zavitlana i misaono slojevita, od publike odmah

primqena i postala najvi{e igrano [ekspirovo delo

i u Kragujevcu.“

U postavci Du{ana Vladisavqevi}a i scenografiji i kostimografiji

Save Bara~kova Otelo je najpose}enija i

najigranija predstava sezone (9.508 gledalaca).

154. Josip Le{i}: Oìqak

1961/1962.


156. Fridrih Volf: Profesor Mamlok

Druga reìja novog rediteqa Petra Govedarovi}a (prva

je bila Oàlo{}ena porodica).

Kritika, Svetlost: „...Rediteq Petar Govedarovi} sasvim

umesno je pri{ao drami sa ciqem da izna|e preciznu

koncepciju likova i produbqeno analizira wihove me|usobne

odnose. No, wegove osnovne namere su bile da istakne

humane pobude drame. Ali on to ~ini ne samo kroz

bogat scenski izraz, sa prikladno na|enim teatarskim

pojedinostima, nego i dobro obra|enom dinamikom sukoba,

iako mu je posao bio oteàn zbog dramske upro{}enosti

dela, koje ne obiluje zapletima... Scenograf Sava

Bara~kov dao je autenti~nu atmosferu klinike i stana

profesora Mamloka.“

157. Marjan Matkovi}: Na kraju puta

158. Stevan Sremac: Ivkova slava

159. Vojmil Rabadan: Kad je @ena nema

160. Du{ko Roksandi}: Eho 60

161. Robert Tomas: Klopka za bespomo}nog ~oveka

162. Vasilije [kvarkin: Tu|e dete

Kritika, Svetlost: „Za potpun uspeh ove predstave zasluàn

je u prvom redu rediteq Milutin Jasni}. On je u

potpunosti osetio su{tinu pojedinih likova, karakter

uzajamnih odnosa, realisti~ki smisao dela... Li~nosti su

59

osvetqene jednostavnom, ali plasti~nom izraàjno{}u

sa psiholo{kim prelivima... Ansambl kragujeva~kog Narodnog

pozori{ta odavno nismo gledali da kompletno igra

sa ovoliko ume{nosti i stvarala~ke snage...

1962/1963.

163. Fadil Hayi}: Hotel za ludake

164. Andre Lakur: Maturanti

165. Branislav Nu{i}: Mali komadi

166. Karl Vitlinger: Znate li mle~ni put

167. Totero: Ukradeni princ i izgubqena princeza

168. Somerset Mom: Sveti plamen

169. Pjer Kornej: Sid

„Sasvim sigurno da }e predstava Sid Pjera Korneja u re-

ìji Du{ana Mihailovi}a ostati istorijski datum u analima

ovog Pozori{ta“, impresije su Rajka Stojadinovi}a.

Kritika, Eli Finci, Politika: „Rediteq Du{an Mihailovi}

dobro je osetio da bi forsirawe na maksimalne

zadatke, na te`wu za {to potpunijim volumenom emotivnih

i moralnih su{tina u ovom delu odvelo interpretatore

u la`nu naduvenost i prividnu grandioznost... Ta

skromnost umetni~kih ambicija, bez naru{avawe unutra-

{wih i spoqnih proporcija dela, urodila je zanimqivim

rezultatima. Oni nisu mali. Pre svih i iznad drugih kvaliteta,

ja }u ista}i jednostavnost i ~istotu linije, tako

karakteristi~nih i za sam na~in Kornejeva dramskog postupka...

na kraju, ali sa akcentom na prvostepenoj va-

`nosti toga ~inioca, lepotu govora, te`wu da se osete

svi prelivi stila a da se ipak ne povredi misaoni i emocionalni

integritet re~i. Da je rediteq, u ovoj ve{to

svedenoj predstavi, razudio i razigrao ritam zbivawa, ti

kvaliteti do{li bi do jo{ potpunijeg izraàja... U jednom

gluma~kom kolektivu koji ne raspolaè izgra|enim

gluma~kim individualnostima, ovakav zna~ajan rezultat

mogao se posti}i samo disciplinovanim zalagawem svih

u~esnika... U tom smislu vredi posebno izdvojiti uloge

Bogoquba Dini}a (Don Rodrigo), Du{anke Mitrovi} ([imena),

Qubomira Kova~evi}a (Don Dijego), Mile Stojadinovi}

(Dona Urakve) i Budimira Jeremi}a (Don Gomes).

Sid je igran u jednostavnim, stilski upro{}enom

dekoru Save Bara~kova, i ne uvek podjednako uspelim kostimima

Ane Nestorovi}.“

Nagrade: Pet prvomajskih nagrada Udruèwa dramskih

umetnika Srbije (rediteq Du{an Mihailovi}, Mila Stojadinovi},

Bogoqub Dini}, Du{anka Mitrovi}. Predstava

je pohvaqena zbog „odnegovanog scenskog govora“.

170. Dra{ko [aqi}: Slu`beni put

1963/1964.

171. Bernard [o: \avolov u~enik


173. Borislav Mihailovi}: Banovi} Strahiwa

Kritika, Ve~erwe novosti: „Ovu predstavu u reìji Petra

Govedarovi}a, koja se vi{e govori nego glumi, kragujeva~ki

ansambl izneo je do kraja sa velikim àrom,

iskreno i ozbiqno. Izvestan pateti~ni manir Qube Kova~evi}a

dobro je do{ao da lik Strahiwe osvetli do samog

vrha wegove lirsko-epske dotojanstvenosti. Majda

Gorin{ek-\or|evi}, tuma~e}i wegovu ènu, suptilno i

nadahnuto je spajala tokove zbivawa i ~inila da se i u

scenama dugog }utawa ose}a weno prisustvo... Scenografija

Save Bara~kova, kao i obi~no, predstavqala je umetni~ki

prizor {to je samo doprinelo wenoj funkcionalnosti.“

174. Rober Tomas: Osam èna

175. Dragutin Dobri~anin: Stvarawe sveta

176. Viqem [ekspir: Sve je dobro {to se dobro svr{i

177. V. Gogoq: @enidba

1964/1965.

178. Stefan Stefanovi}: Smrt Uro{a V

179. Branislav Nu{I}: Protekcija

180. Irvin [O: Lusi Kraun

181. Branko ]opi}: Osma ofanziva

Kritika, Svetlost: „... Govedarovi} je ostao veran ]opi}evom

narativnom stilu i tako je sa~uvao verodostojnost

hronike, koja ovako dramatizovana najvernije iskazuje

unutra{we doìvqavawe junaka. U dramskom smislu,

me|utim, ona je ostala stati~na, monotona, dijalogizirana

pripovetka...“

182. Dugal – Alan: Dvostruko lice

183. Molijer: U~ene ène

1965/1966.

184. Joakim Vuji}: Kre{talica

185. Maksim Gorki: Deca sunca


187. Petar Petrovi} – Pecija: Olivera

188. Zoran Glu{~evi}: Zeleni se livada

189. Efraim Ki{on: Ven~anica

190. Brendan Bien: Talac

60

Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „Rediteq Petar

Govedarovi} uloìo je puno truda i napora da Bienovo

delo u~ini {to pristupa~nijim, da {to jednostavnijim

realisti~kim tuma~ewem pokrene i i oìvi dijalo-

{ki karakter dramske radwe... Kao retko kad, u okviru

jedinstvene scenske stilizacije protkane prou~enim nijansama

uspostvqena je pravilna linija dikcije i manira...

Ansambl kragujeva~kog pozori{ta jo{ jedenom je potvrdio

svoju vrednost i svoje solidne interpretatorske

mogu}nosti. Tuma~a glavne uloge Qubu Kova~evi}a (Pat)

odavno nismo videli da tako dobro igra...“

Nagrade: Na drugim susretima profesionalnih pozori-

{ta SR Srbije „Joakim Vuji}“ odrànih u Kragujevcu

1966, za najboqu ènsku ulogu nagra|ena je Mila Stojadinovi}

(Talac – Meg Dilon), Nagrada za scenografiju –

Sava Bara~kov (Talac), Nagrada publike za najboqu predstavu

(Talac).

1966/1967.

191. @an Pol Sartr: Nesahraweni mrtvaci


193. Aleksandar Obrenovi}: Mica IiMikica

194. Sofokle: Car Edip

Kritika, Borba: Predstavom je dominirao lik cara Edipa,

kojeg je igrao Qubomir Kova~evi} sa mnogo istinskog

i emocionalnog doìvqavawa...

195. Branislav Nu{i}: Mister dolar

Nagrade: Na tre}im susretima profesionalnih pozori-

{ta SR Srbije u Ni{u, 1968, ìri publike je dao kragujeva~kom

teatru „Nagradu za najpopularniju predstavu“ i

nagradu za najboqeg glumca Qubomiru Ubavki}u za ulogu

@ana.

196. Borislav Mihajlovi}: Komandat Sajler

1967/1968.

197. Branko ]opi}: Odumirawe me|eda

198. Yon Arden: Brlog

199. @or` Fejdo: Barionovo ven~awe

200. P. A. Greidanus: Hodl de bodl

201. Miroslav Krleà: Gospoda Glembajevi

Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „... Zagreba~ki

rediteq Bogdan Jerkovi}... je u punoj meri osetio snagu i

smisao Krleìne drame... Drama nijednog trenutka nije

izgubila od svog inteziteta i dinamike i sigurno je da

reditequ pripala velika zasluga, {to je kragujeva~ka

publika imala priliku da vidi na sceni predstavu, koja je

zaista pravi umetni~ki doìvqaj.“

Kritika, Mirko Miloradovi}, Borba: „Ansambl Kragujeva~kog

pozori{ta, uz smelu i ~isto izvedenu scenografiju

Save Bara~kova, sproveo je dosledno sve rediteqeve

ideje – pa i malo prenagla{enu patolo{ku notu odnosa u

ovoj plutokratskoj familiji. Barunicu Kasteli tuma~ila

je Mila Stojadinovi} brane}i je najqudskijim sredstvima.“

Nagrada: Na ~etvrtim susretima profesionalnih pozori{ta

Srbije u Titovom Uìcu, 1968, Nagrada za najboqu

ènsku ulogu na Susretima – Mila Stojadinovi}, za ulogu

barunice Kasteli u predstavi Gospoda Glembajevi.

202. Frenk Gilroj: Ko }e da spase ora~a


1968/1969.

204. Aleksandar Popovi}: Razvojni put Bore [najdera

Kritika, Svetlost: „Predstava u reìji gosta iz Zagreba

Bogdana Jerkovi}a; nismo do sada bili u mogu}nosti

da upoznamo kragujeva~ki ansambl u jednom novom izdawu,

modernog pozori{nog manira, oslobo|enog staromodne

scenske patetike. I {to je posebno zna~ajno, spremnog da

stvori potpuno originalnu interpretaciju, unese sveìnu

i nove boje u tuma~ewu likova...“

205. Branislav Nu{i}: Uje`

206. Ivan Studen: Kojoti

Predstava u okviru Oktobarske scene;

Nagrade: Na petim susretima „Joakim Vuji}“ odrànih u

[apcu 1969, dodeqena je nagrada Qubomiru Kova~evi}u

za ulogu Arhimedosa u predstavi Kojoti i Savi Bara-

~kovu za scenografiju u istoimenoj predstavi.

207. Simas Makgonejl: Usre}iteq

Posledwa premijera u staroj zgradi ; neposredno pre po-

~etka dnevne predstave za |ake, 3. janura 1969. poàr je

zahvatio krov zgrade (gredu pod krovom) – u pitawu je bio

spoj na elektri~nim kablovima. Ironija naslova Usre-

}iteq nije mogla biti ve}a za kragujeva~ko pozori{te.

1969/1970.

208. Robert Anderson: Tri pri~e

209. Dragutin ]iri}: Proces

210. Maksim Gorki: Malogra|anin

211. Skarna~i – Tarabuze: Kavijar i so~ivo

Ovom komedijom Kragujeva~ani su otvorili, novu adaptiranu

zgradu teatra (19. jun 1970). Istovremeno, na pred-

61

log Bore Gli{i}a i Milana \okovi}a, pozori{te postaje

Teatar „Joakim Vuji}“.

Kritika, Svetlost: „Rediteq Aleksandar Kova~evi}

prezentirao je komediju svu u pokretu i tempu... Zato je

likovima dao ìvopisnu, ponegde i grotesknu boju stvaraju}i

{iroke mogu}nosti da vic i geg spontano prdru u

gledali{te... Qubomir Ubavki} je znala~kom smireno-

{}u plemenito izraènog humora osvojio publiku. Radmila

Ubavki} (ranije Bursa}) je dala raznolika stawa od

gneva i prkosa do patetike i sentimentalnosti. Du{ica

Mitrovi} je autenti~nim bojama ostvarila lik mlade devojke

koja zna {ta ho}e...“

1970/1971.

212. Viqem [ekspir: Magbet

213. Juyin O’Nil: Dugo putovawe u no}

214. Dobrica Eri}: Prsten u izvoru

Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „Ovako heterogeno

pisana drama je samo ve{to usmerenim rediteqskim

intervencijama Petra Govedarovi}a dobila svoju

scensku celovitost. To se osetilo najpre u stvarawu scenske

stilzacije brehtovskog teatra, zatim isticawu individualnih

fizionomija likova i striktnom zahtevu da se

do~araju wihova unutra{wa doìvqavawa. ... najvi{e pohvala

zasluùje Quba Kova~evi} koji je bio veoma verna

slika starog gruànskog seqaka, radnika i veseqaka...“

215. Piter [efer: Mra~na komedija

216. Bora ]osi}: Rado ide Srbin u vojnike

217. @ika Lazi}: Kwaèv sekretar

1971/1972.

218. Vadim Sobko: Tajna

219. Zoran Petrovi}: Banatske slike i prilike

220. Dimitrije Tadi}: Prozivka za ve~nost

Premijera u okviru „Oktobarskske scene“ (19. oktobar

1971). Predstava je ocewena kao potpuno iznena|ewe –

zbog po~etnih predrasuda o namenskom tekstu i povodu

(obeleàvawe godi{wice stradawa u [umaricama) unapred

je odba~ena. Me|utim, predstava je doìvela uspeh –

rediteq Boda Markovi} i scenograf Sava Bara~kov napravili

su predstavu za „ve~nost“.

Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „Svom neobi-

~no bogatom daru invencije sa odre|enim i konkretnim

scenskim vizijama prepustio se realizaciji ovog dela beogradski

rediteq Boda Markovi}. Zamislio je ovu predstavu

u modernim koncepcijama totalnog teatra oslobodiv{i

je svih mogu}ih banalnosti i u jednom veoma prisnom

ambijentu izme|u publike i izvo|a~a ostvario konkretna

re{ewa formi i karaktera, pokreta i tempa... âk

se ispoqila i velika ujedna~enost pojedinaca u kvalitetu

kreirawa likova. Zbog toga, iako bismo èleli da nekog

posebno izdvojimo te{ko bismo se opredelili izme|u Budimira

Jeremi}a, Qubomira Ubavki}a, Nikole Jurina,

Qubomira Kova~evi}a, Miodraga Mari}a... Jednostavno

re~eno nije bilo slabih mesta. A takva ocena odavno nije

upu}ena ovom pozori{nom kolektivu Kritika, Milosav

Mirkovi}, Politika Ekspres: ... Po{to je gledali{te

radikalno preselio na pozornicu, i od duboke pozornice

sivih zidova i nedirnutih kulisa na~inio je tragi~no

stani{te – baraku u kojoj }e ìveti svoju posledwu psovku

i molitvu... Sre}om, rediteq nije pristao na recitalnost

poruke, niti na uko~enost mizanscena... Pozori-

{te Bode Markovi}a ne oprvdava protagoniste, nego situacije

i zato u wemu igraju slobodni qudi u tamni~kim

(neslobodnim) stawima...“

Nagrade: @iri 17. Jugoslovenskih pozori{nih igara u

Novom Sadu dodelio je vanrednu Sterijinu nagradu – diplomom

i Sterijinom figurinom izvo|a~ima Prozivke za

ve~nost Dimitrija Tadi}a, u izvo|ewu Teatra „Joakim

Vuji}“ i posebno rediteq Boda Markovi}. Nagradu Saveza

udruèwa likovnih umetnika primewenih umetnosti

i dizajnera Jugoslavije – dobio je Sava Bar~kov „za izbor

i obradu novog scenskog prostora“. Nagrada SUBNOR-a

Jugoslavije „4. juli“ i nagradu novosadskog lista Dnevnik.

Na osmim susretima profesionalnih pozori{ta Srbije

„Joakim Vuji}“ u Zaje~aru predstava je dobila pet nagrada:

za najboqu predstavu, druga nagrada za reìju Bodi

Markovi}u, Qubomir Ubavki} jednu od ~etiri ravnopravne

nagrade za glumu; nagrada ìrija doma}ina dobio

je Qubomir Ubavki} za najboqu epizodnu ulogu. Prozivku

je videlo preko 10.000 gledalaca.

221. Fridrih Direnmat: Poseta stare dame

222. Belovi} – Pe{i}: Legenda O Bo{ku Buhi

223. Branislav Nu{i}: Narodni poslanik

224. Yon Hopkins: Ta va{a pri~a

225. Radivoje Lola \uki}: Budibogsnama

1972/1973.

226. Maksim Gorki: Na dnu

Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „... Rediteq Petar

Govedarovi} je pristupio sa punom merom ovog britko

odre|enog sveta Gorkijevih junaka i oìveo ga na sceni u

jednoj solidnoj ansambl predstavi u realisti~nom tonu...

Debi mladog glumca Mirka Babi}a bio je vi{e nego za-

62

paèn. Sloèni lik Vaska Pepela igrao je sa bri`qivo

na|enim registrom desperacije i snagom temperamnta...

Nagrade: Na Susretima profesionalnih pozori{ta SR

Srbije „Joakim Vuji}“ u Kragujevcu, Na dnu je naboqa

predstava festivala. Petar Govedarovi} za reìju istoimene

predstave dobio je tre}i nagradu. Naboqi mladi

glumac bio je MIRKO BABI].

227. Branko ]opi}: Ba{ta sqezove boje

228. @arko Komanin: Pelinovo

229. Miodrag Ili}: Pu~

230. Du{an Radovi}: @enski razgovori

231. Branimir Jankovi}: Aleks iz Kutlova

232. N. V. Gogoq: Dnevnik jednog ludaka

1973/1974.

233. N. V. Gogoq: Revizor

234. Oskar Davi~o: Pesma

235. \or|e Radi{i}: Branite qubav

236. Jovan Sterija Popovi}: Rodoqupci

Kritika, Svetlost: „Stvaraju}i od Sterijinih likova

komi~ke karikature vizuelno neobi~no bogate qudskim

strastima i slabostima, {to se impliciraju kao ovejana

oli~ewa nastranih gledawa na ìvot i svet, rediteq Petar

Govedarovi} je na{ao pravu meru i prava sredstva da

autorvou re~ adekvatno na scenu prenese... Osta}e sigurno

dugo u se}awu utisak da je ova predstava imala kao

retko kada, kvalitetna i ujedna~ena gluma~ka ostvarewa...

Za kompletno povoqan utisak o predstavi puno zasluga

imaju scenograf Sava Bara~kov i slikar kostima

Ana Nestorovi}.“

237. Piter Justinov: Napola na drvetu

238. August Strndberg: Otac

1974/1975.

239. I{tvan Erkeq: Porodica Tot

240. Eshil: Okovani Prometej

241. Miroslav Krleà: Na rubu pameti

242. Joakim Vuji}: Teatar Joakima Vuji}a

243. Banko ]opi}: Doìvqaji Nikoletine Bursa}a

244. Slobodan Pavi}evi}: Svetozar

245. A. P. êhov: Tri sestre

1975/1976.


Nagrade: Na Festivalu „Dani komedije 76“, Svetozarevo,

nagradu za najboqe gluma~ko ostvarewe i statuetu „Zlatni

}uran“ dobio je Qubomir Ubavki} za ulogu Agatona;

nagradu Udruèwa dramskih umetnika Srbije dobio je

Qubomir Ubavki} za ulogu Agatona u predstavi Oàlo{}ena

porodica.

247. Jur Frani~evi} – Plo~ar: Vir


249. Mom~ilo Nastasijevi}: Tamni vilajet

Nagrade: na Susretima profesionalnih pozori{ta „Joakim

Vuji}“ u [apcu, nagrada za najboqe gluma~ko ostvarewe

Qubomiru Kova~evi}u za ulogu Gospodara Mladena;

nagrada za najboqe gluma~ko ostvarewe Miodragu Mari-

}u za ulogu Yambe; nagrada za najboqe gluma~ko ostvarewe

Milevi @iki} za ulogu Kaje.

250. Jovan Putnik: Budu}nost je po~ela

251. Dragi{a Pewin: Kameni kurir

1976/1977.

252. Novak Novak: Stolica koja se quqa

253. Kole â{ule: Crnila

254. \or|e Radi{i}: Smrtono{e

255. Milan Miti}: Bdewa

256. Vojislav Jovanovi}: Na{i sinovi

Nagrade: Susreti profesionalnih pozori{ta SR Srbije

„Joakim Vuji}“ u Leskovcu, nagrada za najboqu predstavu

– Na{i sinovi; nagrada za najboqu reìju – Miroslav

Belovi} za reìju istoimene predstave; nagrada za najboqu

ènsku ulogu Mileva @iki} za ulogu Lene; nagrada za

najboqu mu{ku ulogu – Mirko Babi} za ulogu Danila;

nagrada najboqem mladom glumcu – Slavoqub Fi{ekovi}

za ulogu Rajka; nagrada za najboqu epizodnu ulogu – Rajko

Stojadinovi} za ulogu Simice; nagrada za negovawe scenskog

govora – Miodrag Mari} za ulogu Posluìteqa; nagrada

„Mila Stojadinovi}“ – Mileva @iki} za ulogu Lene.

257. Lui|i Pirandelo: ôvek; ìvotiwa i vrlina

1977/1978.

258. Qubomir Simovi}: ûdo u [arganu

259. Petar Ko~i}: Jazavac pred sudom

260. @ivorad Mihajlovi}: Ne priznajem ovaj sud

261. Miroslav Krleà: Leda

262. Maksim Gorki: Jegor Buli~ov

263. Milica Novkovi}: Kamen za pod glavu

63


Srbije „Joakim Vuji}“ u Ni{u, Nagrade za gluma~ka ostvarewa:

Miodrag Mari} za ulogu Vu~ka i Mileva @iki}

za ulogu Simane u predstavi Kamen za po glavu; nagrada

„Sima Krstovi}“ Budimiru Jeremi}u za ulogu Novaka;

nagrade Udruèwa dramskih umetnika Srbije: Mirku Babi}u

za ulogu Krsmana; Ivana Krstovi} za kostime i Du-

{an Mihajlovi}-Spira, za muzikz u istoimenoj predstavi.

1978/1979.

264 Branislav Nu{i}: Sumwivo lice

265. Arsen Dikli}: Balada o Radopoqu


267. Jovan Hayi-Kosti}: Trn

268. Lav Nikolajevi~ Tolstoj: Od slame ku}a izgori


Srbije „Joakim Vuji}“ – nagradu ìrija publike dobio je

Quba Kova~evi} za ulogu Mitri{e u predstavi Od slame

ku}a izgori; Mirko Bai} dobio je nagradu „Sima Krstovi}“

za ulogu Nikite u istoimenoj predstavi.

1979/1980.

269. Aleksandar Vampilov: Pro{log leta u ûlimsku

270. Du{an Jovanovi}: Oslobo|ewe Skopqa

271. Radivoje Lola \uki}: ôvek na ~etiri noge

272. Ivan Cankar: Kraq Betajnove


Kritika, Svetlost: „... Igrati Steriju kao zanimqiv i

komi~ni spektakl i veselo pozori{te, zna~i prevideti

satiri~ne osobenosti, dakle ne{to {to je najzana~ajnije

u delima jednog od vode}ih tvoraca i prete~e na{eg dramskog

stvarala{tva. Rediteq Dejan Mija~ je upravo takav

pristup realizacije odbacio i sa umetno{}u pravog majstora

scene, prezentirao ono {to je najkvalitetnije u

Sterijinoj komediji: dru{tveno-satiri~nu poentu. Takav

pristup ozna~en je i veoma dobro prostudiranim i temeqno

postavqenim likovima verodostojih dimenzija u

realisti~kim okvirima, koji ni{ta ne naru{avaju ritam

predstave uz veoma funkcionalno implicirane groteskne

stilizacije, tamo gde je bilo potrebno. U tuma~ewu ove

Sterijine komedije ansambl kragujeva~kog Teatra pokazao

je zavidnu inventivnost... Ipak, ton ~itavoj predstavi

dao je Qubomir Ubavki}, igraju}i Mitu u zaista neodoqivim

bojama banatskog {vindlera i lakrdija{a ~ije dosetke

i domi{qatost su prosto ovladali scenom...“

Nagrade: Na Susretima profesionalnih pozori{ta Srbije

„Joakim Vuji}“ u Kragujevcu – Druga nagrada Stru-

~nog ìrija za predstavu Laà i paralaà; prva nagrada

za najboqu reìju – Dejan Mija~; prva nagrada za najboqu

scenografiju – Sava Bara~kov; nagrada za najboqu glumu –

Nada Juri{i} za ulogu Jelice.

274. Belovi} – Pe{i}: Omer o Merima

275. F. M. Dostojevski: Bra}a Karamazovi

Kritika, Svetlost: „Zama{nim poduhvatom da na scenu

postavi Bra}u Karamazove monumentalno delo... Teatar

’Joakim Vuji}’ je istovremeno obeleìo tridesetogodi-

{wicu bogatog umetni~kog rada prvaka drame Budimira

Jeremi}a. ... Rediteq Petar Govedarovi}, dobro je osetio

snagu i smisao ove drame. On je u realisti~ki zami{qenoj

i dosledno sprovedenoj scenskoj koncepciji, u modernoj

ali verodostojnoj scenografiji Save Bara~kova podvukao,

a gde treba a gde treba samo nagovestio mogu}nosti

drame... [to bi se moglo zameriti to je duìna predstave

(traje skoro tri ~asa), jer je reiteq sigurno mogao neke

scenske slike skratiti... Dimitrija Karamazova tuma~io

je slavqenik Budimir Jeremi} koji je jo{ jednom potvrdio

da je izrastao u zrelog stvaraoca... Treba posebno

ista}i i interpretaciju Radmile Ubavki} koja je samo

mnogo finih pojedinosti dala lik Gru{ewke prevtqive i

}udqive kurtizane...“

1980/1981.

276. Aleksandar Popovi}: Razvojni put Bore [najdera

Prikaz, Narodne novine, Ni{: „Student tre}e godine

Fakulteta dramskih umetnosti (odsek reìja) Ivana Vuji}

prihvatila se ozbiqnog posla: ona je u Teatru ’Joakim

Vuji}’ u Kragujevcu reìrala Razvojni put Bore [najdera,

tekst koji je Aleksandar Popovi} napisao, kako sam

kaè da dokaè da ume da pi{e i klasi~ne drame. Rediteq

Ivana Vuji} je izjavqivala da je i sama èlela da napravi

klasi~nu, realisti~ku predstavu, jer samo tako ovaj tekst

ima pravu dimenziju... Od èqe do realizacije, ipak, ima

„nesporazuma“. Predstava i jeste klasi~na, realisti~ka

ali i stilizovana. Ali, ako ni zbog ~ega drugog ovu predstavu

treba gledati zbog jednog glumca. Qubomir Ubavki}

je jo{ jednom pokazao da je u samom vrhu jugoslovenske

gluma~ke ekipe, igrao u isto vreme sugestivno i nenametqivo.“

277. Bernard [o: Pigmalion

Kritika, Svetlost: „... Za pravu meru oìvqavawa ovog

[oovog dela uz modernu scenografiju Geroslava Zari}a

ve{tina je bila osavremeniti dijalo{ku vrednost teksta

i u~initi pristupa~nim, za nas, pomalo apstraktni engleski

humor. Petar Govedarovi} je to u~inio sa posebnom

intencijom na kwièvnu vrednost teksta. U okviru

64

jedinstvenog stila realisti~ke interpretacije, kao retko

kada ovaj ansambl ovog Teatra sa~inio je pravi odnos

dikcije i scenske igre u ovoj predstavi... Mirko Babi}

sarkasti~an i nekonvencionalni u~eni profesor, mo`da

sa previ{e eksplozivnosti i gestikulacije u zadwem ~inu

(ovo reditequ kao primedba)... Sve u svemu, vedra, vesela

predstava koju vredi videti.“

278. Slobodan Stojanovi}: Preno}i{te

279. Stevan Sremac: Ivkova slava

280. \oko Stoji~i}: Nezaboravnik

1981/1982.

281. Rouz – Budjuha: Velika porota


Nagrade: Na Susretima „Joakim Vuji}“ u Pirotu – predstava

Dr nagrada publike; Qubomir Ubavki} nagrada

stru~nog ìrija za najboqu ulogu ( @ivote Cvijovi}a) u

istoimenoj predstavi. Na Festivalu „Dani komedije“ u

Svetozarevu – predstava Dr progla{ena je za najboqu i

osvojila statuetu „Jovan~a Mici}“ – kao najboqa i najsme{nija

predstava festivala; Qubomir Ubavki}, za ulogu

@ivote Cvijovi}a prva nagrada stru~nog ìrija i

„Zlatni }uran“ (tre}a za ovog glumca); Mirko Babi} za

ulogu Velimira progla{en je za najboqeg mladog glumca.

Kritika, Svetlost: „Prvak kraguejav~kog Teatra, vrsni

komi~ar Qubomir Ubavki}, proslavio je tridesetogodi-

{wicu umetni~kog rada... slavqeni~kom interpretacijom

@ivote Cvijovi}a... To je bila jo{ jedna wegova velika

gluma~ka parada. Osnovna ideja rediteqa Aleksandra

\or|evi}a, bila je da se odrekne kli{iranih nu{i}evskih

verzija i da predstavu postavi u moderne scenske

okvire... Sve u svemu, predstava u celini daje sliku studioznog

rediteqskog i gluma~kog rada.“

283. Du{an Kova~evi}: Maratonci tr~e po~asni krug

284. Bo{ko Trifunovi}: Bajka o caru i pastiru

285. Dragan Tomi}: Raskr{}e

Kritika, Svetlost: „Svi Tomi}evi junaci, kao da su iznikli

iz svakodnevice na{eg sela, tamo gde najve}e dileme

su oti}i, ili ostati... U svom tekstu Tomi} psiholo{ke

valere i nemire sagledava kao dru{tvenu dramu. Autenti-

~nost qudskih motiva i verodostojnost su osnov da on krene

za esencijom istinitosti... Rediteq Petar Govedarovi},

postavio je Raskr{}e kao dramu iz koje je hteo da izvu~e

{to vi{e realisti~ke uverqivosti. I u spoqnom

izgledu (scenografija Save Bara~kova), i u postavci likova

prate}i pi{~eve tendencije, dramu je postavio na osnovu

realisti~ke naracije...Miodraga Tadi}a, ratnika i

ratara, rudimentarne snage i silne surovosti u postupcima,

igrao je autenti~nim okvirima i bojama Qubomir

Kova~evi}.“

286. Branodn Tomas: ârlijeva tetka

1982/1983.

287. Du{an Kova~evi}: Sabirni centar

288. Milo{ Nikoli}: Svetislav i Mileva

289. \ura Jak{i}: Stanoje Glava{

290. L. N. Tolstoj: @ivi le{

291. Du{an Kova~evi}: Balkanski {pijun

Kritika, Svetlost: „... Britak tekst sjajnih replika,

o{troumnih dijaloga, svrstan u atmosferu porodi~nog

kruga, uz dosetke nu{i}evskog kalibra, neprestano je u

valerima komi~nih slika, sa dramskim okvirom... Ve{tinom

pravog velemajstora scenskog kazivawa Kova~evi}

iznalazi pravi spoj dramskog i komi~nog, tako da je Jovanu

Gligorijevi}u bio otvoren put da u realisti~ki usmerenoj

reìji prona|e verodostojne tokove, istina, znatno

harmini~nije u drugom, nego u prvom delu predstave... U

gluma~kom ansambli izdvaja se jedna izuzetna figura besprekorne

transformacije, u pravom trenutku i na pravom

mestu, od pikturalnog vica do strindbergovske tragike.

Naime, Qubomir Ubavki} je jo{ jeanput odu{evio gledaoce

svojim zaista {irokim gluma~kim dijapazonom... U

scenografiji Save Bara~kova je sve na svome mestu...“

1983/1984.

292. Fadil Hayi}: Zmija

293. Dubravka Kneèvi}: Kako se moè umreti u snu

Kritika, Svetlost: „Ovaj dramski prvenac, na{e mlade

sugra|anke Dubravke Kneèvi} kako ga ona naziva ’album

sa porodi~nim fotografijama’, gra|en je kao mozaik

scenskih slika o woj, rodbini, qudima koji je okruùju...

Ovakav tekst, bez dramatur{ke okosnice, rediteq Slavenko

Saletovi} je predstavio kao {iroko platno mozai-

~kih celina na kome se odslikava svakodnevni ìvot nekoliko

porodica i glavne junakiwe... No i pored te brige

o pojedinostima rediteq je svoju pa`wu ozbiqno usredsredio

na karakter celine, na jedinstvenost kompozicije...

Neosporne su vrline dobro postvqena linija dikcije

i dijalekta govora... Od pojedinih intrpretacija vaqa ista}i

Budimira Jeremi}a, koji je rudimentarnom i finim

pojedinostima ostvario lik penzionisanog prvoborca...

294. Dragi{a Pewin: Kameni kurir

295. Mom~ilo Nastasijevi}: Kod „Ve~ite slavine“

296. Slavomir Mroèk: Policajci

297. Gernatov – Gurovi~: Nesta{no pa~e

65

1984/1985.

298. Nikolaj Erdman: Samoubica

U reìji Petra Govedarovi}a

299. Tone Partqi~: Moj tata socijalisti~ki kulak

Kritika, Milutin Mi{i}, Borba: „... Premijera u kragujeva~kom

teatru ’Joakim Vuji}’, samo je potvrdila pretpostavku

da }e ona lako i efektno utrti put do simpatija

gledalaca. Pogotovu {to se reìje prihvatio, po prvi

put gostuju}i u Kragujevcu @elimir Ore{kovi}, osvedo-

~eni majstor za komi~ni ànr... sjajni scenski zapleti,

ve{to su~eqeni odnosi, pitoreksni karakteri... Pod wegovom

sigurnom rukom kragujeva~ki ansambl deluje kao

podmal|en... Naravno, igru predvodi osvedo~eni majstor

ovov ànra ne samo u kragujeva~kom ve} i u srpskom pozori{tu

Qubomir Ubavki} Pendula... Pomenimo zatim,

Marinu Peri}, zato {to nam se ~ini da se ovom kreacijom

najavquje kao vrsna komi~arka. Vragolasta oka, lake kretwe

i ìvog temperamenta...“

300. Vladimir Jovi~i}: Bio jednom jedan ~ovek

301. Joakim Vuji}: Fernando i Jarika

302. N. V. Gogoq: @enidba

Kritika, Svetlost: „... Zahvaquju}i izvrsnoj reìji Steve

@igona, sve vrline Gogoqevog teksta dobile su prave

dimenzije... To se pre svega odnosi na precizno postavqawe

likova ... Vratolomni titam predstave ne gubi ni{ta od

svoje satiri~ne vrednosti, sve se odvija po odre|enom redu...

Jedinstvu stila predstave zaista je doprinela zaista

besprekorna inscenacija Todora Lalickog... Za puno}u i

sveìnu interpretacije puno zasluga ima gluma~ki kolektiv

teatra. Briqantno razigrana bila je Mileva @iki}...“

303. Miodrag Ili}: Valcer poru~nika Nidrigena

1985/1986.

304. Slobodan Seleni}: Kosan~i}ev venac 7

305. Bora Gli{i}: Velika bitka

306. Frank Baum: ârobwak iz Oza

307 Qubomir Simovi}: Putuju}e pozori{te [opalovi}

Kritika, Qubi{a Obradovi}, Svetlost: „... U mane

predstave u reìji Petra Govedarovi}a, pored neujedna-

~enosti prvog i drugog dela, gotovo razlika u stilu, treba

ubrojati pomalo prenatrpanu scenu kao i ponavqawe re-

{ewavi|enihuudrugimpredstavama ove ku}e. To je donekle

umawilo visok vizuelni nivo Putuju}eg pozori-

{ta [opalovi} (kostimografija Qiqane Dragovi}) koji

je odli~no korenspondirao sa odli~nom muzikom Vrawe{evi}a

i ’Laboratorije zvuka’. Najkra}e: Da li se to,

mo`da, Putuju}im pozori{tem [opalovi} ne vra}a poquqano

samopouzdawe qudima iz Teatra!“

308. Jordan Plevne{: Jugoslovenska antiteza

309. Branislav Nu{i}: Put oko sveta

310. Radoslav Pavlovi}: [ovinisti~ka farsa

1986/1987.

311. Goran Stefanovski: Tetovirane du{e

312. Gordan Mihi}: Vrata doma

313. Viqem [ekspir: San letwe no}i

314. Du{an Kova~evi}: Sveti Georgije ubiva a`dahu

Kritika, Qubi{a Obradovi}, Svetlost: „Renesansa koju

doìvqava Teatar ’Joakim Vuji}’ u posledwe vreme, najvi{e

zahvaquju}i angaòvawu mladih gostuju}ih rediteqa,

krunisana je postavqawem Kova~evi}eve drame Sveti

Georgije ubiva a`dahu. ’Voznesewu’ ovda{weg pozori-

{ta do takvih, i tako dugo o~ekivanih, visina doprinela

je sre}no i znala~ki spojena postava pisac – rediteq –

glumci, dok su scenografija, kostimi i muzika samo upotpunili

doga|aj. Rediteq Jovica Pavi} je sa pravom merom

pro~itao Kova~evi}ev tekst...on izvodi li~nosti drame

iz podzemnog sveta u novi bezizlaz, tunel prekriven blatom

kroz koje se kre}u i u kome ostaju... Gluma u kragujeva~kom

Georgiju za hroni~are ovda{weg pozori{ta mo-

è predstavqati najprijatenije iznena|ewe...u predstavi

nije bilo slabih mesta... Najprijatnije iznena|ewe je

Vladan @ivkovi} u ulozi Gavrila... on je precizno i nadahnuto

odigrao ~oveka koji mu~i i sebe i druge. Videli

smo i Mirka Babi}a u novom izdawu, on je potpunom transformacijom

prigu{io agresivnost vlastitig fizikusa i

doneo uverqivo sloèn lik \or|a Yandara. Nada Juri-

{i} (Katarina) demonstrirala je, po obi~aju, visok nivo

profesionalne glume... Uostalom Georgije je vanserijska

predstava Teatra i jo{ joj se vredi vra}ati.“

Nagrade: Nagrada za najboqu predstavu XXIII pozori{nih

susreta „Joakim Vuji}“, Zaje~ar; na istoimenom festivalu

nagrade su dobili i: za najboqu reìju – Jovica Pavi};

nagrada za naboqu muziku – Enco Lesi}; nagrada za

najboqi dramski tekst – Du{an Kova~evi}; nagrada za

najboqeg glumca – Mirko Babi}; nagrada „Mila Stojadinovi}“

– Nada Juri{i}; nagrada grada doma}ina za najboqeg

glumca – Goran Jovanovi}. Prvo u~e{}e jedne predstave

iz unutra{wosti na sarajevskom festivalu MESS.

315. Sem [epard: Ludi od qubavi

1987/1988.


66

317. Du{an Kova~evi}: Klaustrofobi~na komedija

Kritika, Qubi{a Obradovi}, Svetlost: „Pozori{no

potkazivawe ìvota, Klaustrofobi~na komedija vode}eg

srpskog dramskog pisca Du{ana Kova~evi}a, dobila je jo{

vi{e oporosti i uznemiravaju}ih zna~ewa u kragujeva~koj

postavci Vladimira Lazi}a... Rediteqsko ~itawe koje iz

~ovekove onemogu}enosti politikom kao krajwi produkt

vidi totalitarizam ipak nije beznade`ni pesimizam. Pre

bi se reklo da je u podtekstu Lazi}evog ~itawa, ona vrsta

uznemirenog moralizma (u najboqem zna~ewu te re~i) koja

poseè za drasti~nim slikama, radi opomene... Klaustrofobi~na

komedija jeste autenti~an pozori{ni ~in, ma-

{tovito reìran i najve}im delom nadahnuto glumqen.

Savre{eno je funkcionisala i saradwa rediteqa sa scenografom,

koreografom i kostimografom...“

1988/1989.

318. Slobodan Seleni}: Ruèwe naroda u dva dela

319. @an Anuj: @enski orkestar

320. Slavomir Mroèk: Tango

321. Nenad Ili}: Boè mili ~uda velikoga

1989/1990.

322. Aleksandar Geqman: Nasamo sa svima

323. Qudmila Razumovska: Draga Jelena Sergejevna

324. Stevan Pe{i}: Grad sa ze~jim u{ima

325. Ivo Bre{an: Predstava „Hamleta“ u selu Mrdu{a dowa

326. Boìdar Ze~evi}: 1918

Nagrade: Nagrada okruglog stola kritike za najboqu

predstavu i Druga nagrada stru~nog ìrija na XXVI pozori{nim

susretima „Joakim Vuji}“, [abac; na istoimenom

festivalu nagra|eni su i: nagrada za najboqi doma}i

dramski tekst – Boìdar Ze~evi}; nagrada za gluma~ko

ostvarewe – Mirko Babi}; nagrada za epizodnu ulogu –

Mili} Jovanovi}; nagrada za najboqu scensku muziku –

Ivica Pen~i}.

Kritika, Dubravka Kneèvi}, Ve~erwe novosti: „... Ze-

~evi} je dramatur{ki ve{to isprepletao tu`ne ju`noslovenske

vojni~ke sudbine, tragi~ne i tragikomi~ne junake,

ne upustiv{i se ni jednog trenutka u pateti~nu nacionalnu

àlopojku {to je za o~ekivati od materijala

kojim je raspolagao. Reìja Aleksandra Luka~a, uz neznatne

intervencije, bila je ovog puta prili~no verna

samom komadu... Za razliku od svojih koleginica, mu{ki

deo ansambla bio je uglavnom kompaktan. Mirko Babi} u

ulozi kapetana Luki}a trpeo je u sebi svu tugu univerzuma

i nosio svoju qudsku slabost kao svoj krst... “

327. Du{an Radovi} & Petar Govedarovi}: Sve je zezawe – bez

zezawa

1990/1991.

328. Aleksandar Popovi}: Kus petli}

329. Ksenija Stojanovi}: Mala princeza

330. Du{an Kova~evi}: Profesionalac

331. Jovan Radulovi}: Golubwa~a

Kritika, Vladimir Stamenkovi}, NIN: „Ove jeseni,

osam godina posle novosadske premijere, koja je traumatizovala

~itavo onda{we jugoslovensko dru{tvo, izazavala

u wemu o{tre estetske i politi~ke podele, kragujeva~ka

predstava Golubwa~e ima {ansu da bude primqena kao i

svako drugo umetni~ko delo to jest normalno. ... âk i

izvo|ewe koje nije na najvi{em nivou, koje ne moè da

izdrì pore|ewe s Mija~evom predstavom iz 1982, jasno

pokazuje da Golubwa~a nije regionalan komad iz seoske

svakodnevie... Iz ove predstave se vidi da Golubwa~a pripada

onom dragocenom prelaznom obliku moderne drame u

kojem se bri{e razlika izme|u umetni~kog i stvarnog...

Ukratko, rediteq Jovica Pavi} interpretira Golubwa~u

kao surovu, mra~nu pri~u o qudima koji su, u osnovi, nesahraweni

mrtvaci, koji, omamqeni suncem, o{trim vetrovima

i poniàvaju}om oskudicom... Takav pristup navodi

Pavi}a da u predwi plan zbivawa dovede decu u ~ijem se

pona{awu kao u iskrivqenom ogledalu reflektuje svet

odraslih. Ona tako postaju glavni protagonisti ove drame...

I potomci su zakopani u sada{wost koju nisu izabrali,

s kojom se nikad nisu pomirili, i wihovi preci,

koji ustaju iz svog neosve}enog groba, u stvari podjednako

beli i mrtvi.“

1991/1992.

332. Rej Kuni: Bri{i od svoje ène

333. Boìdar Ze~evi}: 1968

334. Alfred @ari: Kraq Ibi

Kritika, Aleksandar Milosavqevi}, Dnevnik: „... Upe-

~atqivu rolu je ponudio Qubomir Ubavki}, kome je pripala

naslovna uloga. Ovaj izuzetan glumac je svom Ibiju

pristupio, svestan da }e }e pore|ewe s Radmilovi}em biti

neminovno, sigurno, otvoreno i po{teno. ...Vladao je

scenom znaju}i da nema potrebe da se (nadmo}no) nadigrava

sa svojim partnerima, ostvaqaju}i im, pri tom, dovoqno,

mo`da ~ak i suvi{e, prostora za igru. Uzgred, ovaj

izuzetan glumaculogom u Kraqu Ibiju obeleàva 40 godina

svog umetni~kog rada. “

335. Sini{a Raki}: Sad se smej Sotire

67

1992/1993.

336. Bora Stankovi}: Ko{tana

337. Mima Jankovi}: Zemqa jesmo

338. Viqem [ekspir: Kraq Lir

Ovo je {esto izvo|ewe [ekspira na kragujeva~koj sceni i

angaòvan je celokupan ansambl. U{li smo u veliku umetni~ku

avanturu jer smatramo da smo kadri da iznesemo i

jedan ovakav projekat, rekao je upravnik Du{an Mandi}.

Glavna uloga poverena je Mirku Babi}u; reìser Petar

Govedarovi} uz ovu predstavu obeleàva 40. godi{wicu

rada.

1993/1994.


340. Rej Kuni: Bri{i od svoga brata

1994/1995.

341. Sini{a Kova~evi}: Srpska drama

342. Goran Stefanovski: Crna rupa

Kritika, Ma{a Jeremi}, Politika: „Vizija drame rediteqa

Du{ana Tuzlan~i}a – prvi deo pri~e – psihodeli~an

je i nestvaran; drugi – rezru{en, iskasapqen, izrawavqen

i pretvoren u |ubri{te – zapravo stvaran poput bosankse

rane... Ansambl kragujeva~kog pozori{ta relativno precizno

prati namere rediteqa u ovakvoj, te{koj za izvedbu,

gragmentarno postavqenoj predstavi. ... Crna rupa

kragujeva~kog Teatra ’Joakim Vuji}’, uprkos problemima,

predstava je koja uznemirava i tera na razmi{qawe.“


344. Bo{ko Trifunovi}: Car i pastir

345. Branislav Kova~evi}: Balkan Boy

1995/1996.

346. Du{an Kova~evi}: Limunacija

347. Gordan Mihi}: Osmeh an|ela

1996/1997.

348. Gordan Mihi}: Balkan ekspres

349. Jovan Sterija Popovi}: Pokondirena tikva

350. Teofilo Kaqe: Duga

351. Harold Pinter: Qubavnik

352. Mladen [irola: ârobna frulica (De~ija scena)

1997/1998.

353. Jelica Zupanc: Ogwena kupina

354. Qudmila Razumovska: Draga Jelena Segejevna

355. Lenford Vilson: Zapali me

356. Joakim Vuji}: La Pejruz ili Velikodu{je jedne divje

1998/1999.

357. Stevan Jakovqevi}: Na le|ima jeà

1999/2000.

358. Nikolaj Koqada: Murlin Murlo

359. \ordano Bruno: Dangube

360. Edvard Olbi: Ko se boji Viryinije Vulf?

361. Jakob Grimi&Vilhelm Grim: Ivica i Marica

362. Vojislav Savi}: ûje{ li, mama, moj vapaj?

Osvrt, Politika: „Na sceni Teatra ’Joakim Vuji}’ u

Krgujevcu, najstarijeg srpskog pozori{ta, premijerno je

izvedena komedija ûje{ li, mama, moj vapaj? u reìji

Dragana Jakovqvi}a, stalnog ~lana ove ku}e. Muziku je

komponovao Bora Dugi}, kostime Jelena Patrnogi}, a

scenografiju Krstomir Milovanovi}. Igraju: Bratsilav

Slavkovi}, Dejan Cicmilovi}, Danica Krqar, Aleksandar

Milojevi}... Publika je veoma dobro primila ovu

predstavu, za koju rediteq kaè da je „veoma provokativno

i dobro delo...“

2000/2001.

363. Du{an Kova~evi}: [ta je to u qudskom bi}u {to ga

vodi prema pi}u

364. Stanica Lazarevi}: Oni dolaze

365. Qudmila Razumovska: Draga Jelena Sergejevna

366. Stanica Lazarevi}: Oni niotkuda

2001/2002.

367. Du{an Radovi}: Stara dobra vremena

368. Mom~ilo Nastasijevi}: Kod „Ve~ite slavine“

369. Du{an Kova~evi}: Doktor [uster

370. Molijer: Sme{ne precioze

371. Ksenija Stojanovi}: Mi-[i-Ko i Mi-[i-San (Scena za

decu)

372. Stevan Pe{i}: Guska na mesecu

2002/2003.

373. Bertold Breht: Galilejev ìvot

Kritika, Sawa Domazet, Danas: „... Neboj{a Bradi} postavqa

ovu dramu, u kojoj nema heroja, ali ima sumwi, u

kojoj je svaka vrlina dovedena u pitawe, a qubav biva samo

kratki predah izme|u dijaloga dve mo}i, koje èle da vla-

68

daju, bilo da su intelektualne, politi~ke ili socijalne.

Na sceni kojom vlada de kirikovski princip tegobe, koloraturne

svedenosi i bezna|a (za scenografiju se pobrinuo

rediteq predstave), jedan prema ìvotu pantagruelovski

raspoloèni Galilej (odli~an Mirko Babi}), zapo~iwe

svoje uzbudqivo tragawe za nau~nim istinama...

Bradi} precizno, iskusno i saèto donese na scenu Galilejevu

sudbinu, pri tom uspevaju}i da dramska napetost i

pregnantnost sadrèbrehtovsku gor~inu i reskost... Iz

brojne gluma~ke ekipe izdvojili su se Isidora Sekuli}

kao galilejeva k}i, Mili} Jovanovi} kao Sagredo, Nada

Juri{i} kao gospo|a Sarti i Nenad Vulevi} kao Ludoviko

Marsili...“

374. \or|e Milosavqevi}: Iskoristi dan


376. Mirjana Ojdani}: @ivot je sve {to te sna|e

2003/2004.

377. @or` Fejdo: Hotel „Slobodan promet“

378. \or|e Milosavqevi}: Gola Vera

Osvrt, M. \o{ovi}, Ve~erwe novosti: „Nezapam}enim

ovacijama u Teatru ’Joakim Vuji}’ pozdravqen je ansambl

predstave Gola Vera... Prema re~ima Zorana Petrovi}a

upravnika Teatra, uprava je mo`da pogre{ila {to je gostima

iz Beograda i drugih gradova Srbije omogu}ila da

prate predstavu, pa su mnogo stajali. Karte za prvu reprizu

su rasprodate za samo sat vremena... Predstavu niko od

gledalaca nije napustio i skoro pola sata su ovacijama

dozivali na bis mladu gluma~ku ekipu predvo|enu Katarinom

Mitrovi} iz Beograda, Igorom Bojovi}em iz Uìca,

Draganom Stoki}em i Miodragom Pejovi}em iz Kragujevca.

Reìser Jug Radivojevi} kaè da je bio u pravu

{to ovu dramu nije postavio u Beogradu, jer je iskreno

reagovawe publike moglo da se dogodi samo u najstarijem

pozori{tu u Srbiji... Nema sumwe da je srpsko pozori{te

ovom predstavom otvorilo novu stranicu srpskog teatra,

konstatovao je Jovan Gligorijevi}, reìser i pozori{ni

kriti~ar.“

379. Ma{a Jeremi}: Milo{ veliki

380. Viqem [ekspir: Romeo i Julija

Osvrt, Blic: „Kragujeva~ki Teatar ’Joakim Vuji}’ ima

~ast da prvo izvo|ewe [ekspirove drame Romeo i Julija

na sceni prvog srpskog pozori{ta reìra Pjer Valter

Polic, nema~ki reìser trenutno angaòvan u pozori-

{tu u Ingol{tatu: [ekspir je poeta, zato je moj ciq da

uvek, iznova, prona|em nove slike za stari, svima poznat

tekst. Tako on u svakoj novoj predstavi dobija novi zna~aj.

Sam rad se sveo na specifi~nu vrstu umetni~ke radionice,

na moj zahtev su glumci pravili improvizacije iz

kojih su se potom ra|ale originalne, nove scene. To je

najve}a dragocenost, jer su glumci samostalno kreirali i

izneli svoje likove.“

Kritika, @eqko Jovanovi}, Blic: „Iako zanimqivo postavqena,

predstava kragujeva~kog pozori{ta, me|utim,

ima ’{izofreni’ karakter. Ovo pozori{te, naime, nije

imalo dovoqno ’duga~ku klupu’, tako da za odre|eni broj

uloga nije bilo adekvatnog re{ewa. Zbog toga je najnovija

verzija [ekspira na na srpskim scenama jasno pozicionirana

predstava sa obiqem izuzetnih re{ewa, u kojoj je

dolazilo do ozbiqnih padova. Tako smo nasuprot neobi-

~no nadahnute i znala~ki vo|ene igre Katarine Mitrovi}

kao Julije, imali Romea, u tuma~ewu Nikole Milojevi}a

~iju neodoqivost nije bilo lako uo~iti. Ako smo

daqe, na jednoj strani imali vrlo ubedqiva re{ewa, poput

Nade Juri{i} kao Dadiqe, ili Dragana Stoki}a u

ulozi Merkucija, na drugoj je, blago re~eno, bilo prili~no

nejasnih re{ewa... Na ambivalentan karakter ove

predstave, koji poti~e od unutra{wih problema kragujeva~kog

pozori{ta, mo`da najboqe ukazuje sasvim jasna

scenografija i potpuno nejasni kostimi, delo istog autora

Dejana Panteli}a.“

2004/2005.

381. Leonid Andrejev/êrvinski/Beket : Rekvijem – The Requiem

382. Eden fon Horvat: Kod lepog izgleda

Osvrt, Narodne novine, Ni{: „Sa komadom Kod lepog izgleda

Kragujeva~ni su se pre mesec dana pojavili i na drugom

’Joakimfestu’, dobili priznawe publike i kritike, a

stru~ni festivalski ìri dodelio je jednu od ~etiri ravnopravne

nagrade Milo{u Krstovi}u za ulogu Milera. Nagradu

stru~nog ìrija dobila je i Sneàna Kova~evi} za

kreaciju kostima. Ono {to u predstavi pleni jeste izvanredna

gluma~ka igra svih protagonista. Rediteq Dragan

Jakovqvi} naparvio je ta~nu, pravu podelu, pa je zadovoqstvo

gledati kako se glumci na sceni nadme}u u èqi

da postignu (svi skupa) veliki umetni~ki efekat.“

383. Nikolaj Koqada: Bajka o mrtvoj carevoj k}eri (Mala scena)

384. Slavomir Mroèk: Na pu~ini (Mala scena)

385. Nil Labjut: Adakia

Mala scena; Diplomska predstava @ozefine Nahas, Fakultet

umetnosti, Pri{tina.

2005/2006.

386. \or|e Milosavqevi}: Kontumac ili Berman i Jelena

69

387. Karlo Kolodi: Pinokio


Nagrade: Najboqa predstava na Internacionalnom festivalu

komedije – nagrada „Mostarska liska“. Predstava

u postavci Dragana Jakovqevi}a.

389. Furio Bordon: Posledwe mene

Koprodukcija Teatar „Joakim Vuji}“, Kargujevac&Teatro

del Giglio di Lucca. Projekat italijanske Fondacije

„Emilia Romawa“ u postavci poznatog italijanskog rediteqa

Masima Lukonija. Uloge: Mirko Babi}, Marina

Peri} Stojanovi} i Miodrag Pejakovi}.

390. Vaclav Havel: Audijencija (Mala scena)

391. Yon Merdok: Doktor Strap

Na Maloj sceni premijerno je igran komad Doktor Strap,

autora Yona Mardoka iz [kotske. Tekst koji je dramska

parafraza Geteovog „Fausta“, reìrao je sam Yon Merdok.

Doktora Strapa igra Mirko Babi}. Scenu je postavio

Milivoje [tulovi}, kostime je kreirala Jelena Jovanovi}.

392. Yon Mortimer: Dezmond

393. Eshil: Sedam

U okvoru muzi~ko-scenskog repertoara; koprodukcija

Teatra „Joakim Vuji}“, Kragujevac & Akademski kamerni

hor „Liceum“, Kragujevac. Reìja Uro{ Jovanovi}.

2006/2007.

394. @an @ene: Slu{kiwe (Mala scena)

Kritika, Gordana Joci}, Svetlost: „Kragujevac je dobio

dve nove mlade {kolovane glumice Dariju Ne{i} i Nevenu

Brzakovi}... Druga dobra vest je {to su dve mlade

glumice izabrale @eneov komad za svoj diplomski rad,

jer je to komad kakav mawka sceni Teatra „Joakim Vuji}“...

To je kemp tekst, kemp autora. Govori, dakle, o

jednoj skrivenoj situaciji, vi{egodi{woj izopa~enoj, bolesnoj,

incestuoznoj povezanosti dve sestre...To, da je za

wih svet, iza vrata stana u kojem su slu{kiwe, ogromna

zemqa ~uda istkla je rediteqka Ivona [ijakovi}, kojoj je

ovo tako|e diplomska predstava... Zahtevno gluma~ko suo-

~avawe Darije Ne{i} (Kler) i Nevene Brzakovi} (Solan`),

upotpunila je svojom maestralnim iskustvom i

ume}em Gorica Popovi} (Madam) koja gostuje u ovoj predstavi.

“

395. Aleksandar \aja: Povratak kneèvog sokola (Mala scena)

Kritika, Dragana Bo{kovi}, Danas: „...Povratak kne-

èvog sokola je, pre svega, eksperiment u domenu aristotelovskog

teatra, koji ra~una sa katarzom. Publika prati

komad u posve}enoj ti{ini... Rediteq Bo{ko Dimitrijevi},

opredelio se za simbol krsta, na kojem se igra predstava...

Nada Juri{i}, Danica Krqar i Katarina

Mitrovi} su svoje junakiwe prikazale kao ìve ène,

rawene doga|ajima... Scenografiju je potpisao Milivoje

[tulovi}, kostim Jelena Jovanovi}, a drgocen lektorski

posao ovoj anti~koj tragediji, uradila je Andrijana Videnovi}.

„Povratak neèvog sokola“ je povratak ìve,

tragi~ne, ubojite re~i na pozori{nu scenu. Lekovit doga|aj,

u svakom smislu.“

396. Nikolaj Vasiqevi~ Gogoq: Dnevnik jednog ludaka (Mala

scena)

Monodrama ra|ena po istoimenoj pripoveci, u izvo|ewu

Ivana Vidosavqevi}a. Rediteq Dragan Jakovqevi}, a

konsultanti na predstavi bili su Predrag Ejdus i Mirko

Babi}.

397. Jon Luka Kara|ale: Karnevalski prizori

Osvrt, Svetlost: „Jon Luka Kara|ale je najzna~ajniji

rumunski dramski pisac, a komedija Karnevalski prizori

jedno od wegovih najboqih dela. Re~ je o ansambl predstavi

(reìja Matej Varodi), komediji koja govori o sujetama,

qubavnim parovima i qubavnicima, raznim prevarama,

a sve se de{ava u Bukure{tu. U jednoj berbernici

kod poznatog berberina (igra ga Sa{a Pilipovi}), zanat

u~i mladi {egrt (Milo{ Krstovi}). Scenografiju potpisuje

Milovoje [tulovi}, kostime Jelana Jovanovi}. Na

Festivalu u Bukure{tu (april 2007) oven~ana je nagradom

za scenografiju, koja je pripala Milivoju [tulovi}u.“

398. Petar Mihajlovi}: Pisati skalpelom

Prikaz, Arsenije Luki}, Blic, provincija: „Pisati

skalpelom je prvenac Kragujev~anina Petra Mihajlovi}a

(student Fakulteta drmaskih umetnosti u Beogradu) i diplomski

rad rediteqke Ivane Koraksi}. To je pri~a o

sredove~nom dramskom piscu koji poput patologa prijateqe

secira do nasitnijih detaqa traè}i za uzvrat novac

i razna priznawa. Te{ko bolestan on odbacuje sve,

me|u kojima i biv{u suprugu, koja ga te{i da }e preìveti.

Osim Ivana Vidosavqevi}a i Katarine Mitrovi} u

predstavi igraju i Mirko Babi}, Nikola Milojevi}, Nenad

Vulevi}, Bratislav Slavkovi}, Vladan @ivkovi} i

13-godi{wi Mirko Mari}.“

Kritika, Gordana Joci}, Svetlost: „... Drama turobnih

misli i emocija ima fine lirske pasaè upravo kroz lik

De~aka koga igra snala`qivi Mirko Mari}... Naravno,

svi likovi predstvaqaju odre|ene ’arhetipove’ ìvota:

detiwstvo, starost, emocije, posao, tu je ~ak i Doktor...

No, najzanimqiviji deo ove praizvedbe je ’predstava u

predstavi’, to jest oìvotvoravawe scena iz wegovih drama,

uspe{nim re{ewima Ivane Koraksi}, koje, ina~e, sve

70

od reda bave te{kom temom nezamislivih vrsta qudskog

zla...“

399. Radoslav Zlatan Dori}: ûdo po Joakimu

400. Milo{ Crwanski: Seobe

Nagrade: Nagrada za najboqu reìju dodeqena je Pjer

Valter Policu na Joakim Festu (2007).

401. Darijo d’Ambrofijo: Sawaju}i more (Mala scena)

2007/2008.

402. Milo{ Janou{ek: Gusari

403. Danko Popovi}: Konak u Kragujevcu

404. Geri Dukes&DejvidParnel&Pol Mid: Teza

Koprodukcija sa trupom „Gua Nua Teatar“ iz Dablina;

reìja gost iz Rumunije Dan Tudor.

2008/2009.


406. Marilujze Flajser: Pioniri u Ingol{tatu

407. Pinter, Hajner Miler, Platon: Klub novi svetski poredak

Koprodukcija Kwaèvsko-srpski teatar, Kragujevac &

John Thaw Studio Theatre, Man~ester, SAD . Reìja Aleksandar

Dun|erovi}.

2009/2010.

2010/2011.

408. \or|e Milosavqevi}: \avo i mala gospo|a

2011/2012.

409. Neboj{a Bradi}: No} u kafani Titanik

410. Martin Makdona: Lepotica Linejna

411. Ri~ard Bin: Jedan ~ovek, dvojica gazda

412. Reyinald Rouz: Dvanaestorica gnevnih qudi

Koprodukcija Kwaèvsko-srpski teatar, Kragujevac, &

Bosansko narodno pozori{te, Zenica, Fderacija BiH &

Kazali{te, Virovitica, Hrvatska.

2012/2013.

413. Pjer Valter Polic: Do gole koè

414. D. C. Yekson: Moje biv{e, moji biv{i

415. Ruìca Vasi}: Hladwa~a za sladoled

416. Lui|i Pirandelo: ôvek, zver i vrlina

2013/2014.

417. Harper Li: Ubiti pticu rugalicu

418. Goran Markovi}: Zeleni zraci

419. Ken Ludvig: Prevaranti u sukwi

2014/2015.

420. Neboj{a Bradi}: Princip superstar

Premijera 28. februar 2015. Autor teksta i reìja Neboj{a

Bradi}.

Literatura:

Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko pozori{te 1835–1951,

Svetlost, Kragujevac 1975 i Muzej pozori{ne uetnosti

SR Srbije, Beograd 1975.

Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko pozori{te 1951–1984,

Centar za nau~na istraìvawa SANU i Univerziteta u

Kragujevcu, Kragujevac 2005.

Zbrornik, 125 godi{wica Kwaèsko-srbskog teatra u

Kragujevcu, Odbor za proslavu, Kragujevac 1960.

Slobodanka Bogdanovi}, Verka Milenkovi}, Sto pedeset

godina pozori{ta u Kragujevcu, Odbor za obeleàvawe

sto pedest godina prvog srpskog pozori{ta, Kragujevac.

Dr Petar Marjanovi}, Pozori{te ili usud prolaznosti,

Fakultet dramskih umetnosti, Muzej pozori{ne

umetnosti Srbije, Beograd 2001.

Borivoje S. Stojkovi}, Istorija srpskog pozori{ta od

sredweg veka do modernog doba I, Muzej pozori{ne umetnosti

Srbije Unstitucija kulture od nacionalnog zna-

~aja, Beograd 2014.

Feliks Pa{i}, Joakimovi potomci, Teatar „Joakim Vuji}“,

Kragujevac, Muzej pozori{ne umetnosti Srbije, Beograd

2006.

Dragana Bo{kovi} priredila, Mirko Babi} uvek i svuda,

Kwaèvsko-srpski teatar, Kragujevac 2010.

Olga Markovi}, Joakim Vuji}, Muzej pozori{ne umetnosti

Srbije, Beograd 1997.

âsopis Koraci, Sto pedeset godina prvog srpskog pozori{ta,

Godina XX, kwiga XX, Sveska 1–2, Kragujevac

1985.

71

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

72

180 ГОДИНА КЊАЖЕВСКО СРПСКОГ ТЕАТРА КРАГУЈЕВАЦ (1835-2015)

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?