Rotar 87-88

Rot 01:Rot 01.qxd 5/10/2018 6:17 PM Page 1

D-2483

SRBIJA

I

CRNA GORA

MAJ/JUN 2018. • GODINA VIII (LæææV) BROJ 87 i 88 ISSN 2217-723æ

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

MAJ 1992 - MAJ 2018. ROTARI KLUB BEOGRAD

Rotari klub Beograd osnovan je 8. aprila 1929. godine u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Rot 02-11:Rot 02-11.qxd 5/10/2018 6:25 PM Page 1

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

061.23(497.11)

SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart

2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd],

2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm

Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski

rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar

COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM

(latinski IMPRESSUM),

{tampana stvar po zakonu

obavezno ozna~avawe imena

izdava~a i urednika odgovornih

za sadrìnu

ISSN 2217-723æ

BROJ 87 i 88

MAJ / JUN 2018.

GODINA VIII (LæææV)

Ovaj ~asopis je nekomercijalan

i spada u domen nematerijalne

kulture. Podrìte ga.

Distrikt 2483

guverner 2017–2018.

Branislav Bane Ran|elovi}

Osniva~:

Rotari klub Beograd

Za osniva~a:

Pavle Bani}

Ýeb:

ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

E. po{ta:

office¿rotarÚbeograd.org

Mi smo uredili

prole}ni i letwi broj

SRPSKOG ROTARA:

Trivko Ti}a Savi}

Nikola Mandi} i saradnici

Zorica Milo{evi}

Zaglavqe i dizajn

naslovne strane:

Haxi Du{an Glu{ac

Branislav Bane

Ran|elovi}

Pavle Bani}

Trivko Ti}a Savi}

Nikola Mandi}

Elektronski prelom lista:

Zorica Milo{evi}

LEKCIJA

Budi, pre svega i iznad svega gospodin u pravom smislu te re~i.

Jer, toliko se prostakluka nakupilo, toliko prostote razlilo,

Da }e svaka lepa re~, xentlmenski gest te uqudno vladawe

biti od op{te koristi.

Kada govori{, govori kratko.

Jer, boqe je ne{to presko~iti i nedore}i,

nego gomilom suvi{nih re~i

zatrpati osnovnu misao.

Kada ne zna{ – pitaj, ako ne stigne{ – o}uti.

Jer, previ{e je onih koji su svojom naduto{}u krili

siroma{tvo duha i prazninu du{e.

]utawe u pravom trenutku je ja~e od svake re~i.

Ne zaziri od budala – smej im se.

Jer, smeh je zdrava stvar, a nema ve}eg ukora ni za jednog prostaka

nego mu se u lice smejati.

U~tivo }utawe u sukobu sa prostaklukom ne pomaè.

\avolska je to sorta.

Ne ponesi se za vla{}u.

Jer, nije uzalud re~eno da svaka vlast kvari.

Zato za savetnike uzimaj samo one koji te kritikuju.

ûvaj se laskavaca.

Jer, laskavci su gmizavci,

a gmizavci su i zmije.

Proveri da li si obnovio ~lanstvo u biblioteci (~lan biblioteke!).

Jer, isuvi{e je bilo onih koji su zaboravili da se upi{u

pa su ~itali iskqu~ivo TV dnevnik.

I...

Jo{ uvek smo na dnu bunara iz kojeg se vidi samo komad neba,

samo krug sunca.

Tek kada iza|emo, kada udahnemo punim plu}ima,

kada se prvo najedemo, pa uqudimo,

pa se upi{emo me|u narode, mo}i }emo

DA RASPRAVQAMO,

DA DISKUTUJEMO,

DA SE PROTERUJEMO I NATERUJEMO,

DA BUDEMO SUJETNII USKOGRUDI

Pa ~ak i da pomislimo da svega ovoga bez nas li~no ne bi ni bilo.

Sve do tada na{e je da se po svaku cenu ~upamo na povr{inu:

kolenima, laktovima, noktima, zubima, pi{taqkama...

Da trpimo i }utke podnosimo i uvredu i izdaju i zlu nameru.

Ni{ta od toga ne moè biti gore nego ostati na dnu,

u memli i pau~ini, u mraku i bezna|u.

Dole opstanka nema. Dole smo videli kako je.

Zato, glavu gore.

Iznad je nebo.

2

Naslovna strana:

Snimio Trivko Ti}a Savi}


^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD

MAJ 2018. GODINE

ANTI] ANDREA BANI] PAVLE BRAJER DRAGAN DESPOTOVI] P.

ZLATKO

@IVKOVI]

BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI]

DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI]

SR\AN

MILÎ] DRAGAN

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI]

SAWA

PETRIWAC

ÊDOMIR

PETROVI] IVAN

SAVI]

TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD SAMARYI] DUKA HAYI \OR\EVI]

QUBOMIR

NASTAVI]E SE

3


DOLAZE]I GUVERNERI NA[EG DISTRIKTA D 2483

4

VLADIMIR

MATI]

2018 – 2019.

godina

Guverner Distrikta 2483 za 2018/19.

godinu Vladimir Mati} ro|en je 11.

10. 1957. godine u Beogradu. Zavr-

{io je O[ „Banovi} Strahiwa” i æIII beogradsku gimnaziju

i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1980.

godine. Oèwen je suprugom Jadrankom (profesor engleskog

jezika), imaju dvoje dece, Jovanu i Du{ana.

U svom radnom i profesionalnom veku uglavnom je bio

fokusiran na dve oblasti: gra|ewe i humanitarnu aktivnost.

Radio je u GP „Dom”, a veliki deo svog profesionalnog

angaòvawa proveo je kao predsednik Izvr{nog odbora

a zatim i predsednik Op{tine ûkarica od 1989. do

2006. godine.

Za vreme wegovog mandata Op{tina ûkarica je postala

najve}e gradili{te u biv{oj Jugoslaviji jer je izgra-

|eno preko 10.000 stanova i veliki broj poslovnih objekata,

a re{eni su i mnogobrojni komunalni problemi od nehigijenskih

naseqa do uvo|ewa vode, kanalizacije, struje

i telefona. U tom periodu u op{tini ûkarica je otvoreno

preko 10.000 privatnih preduze}a i radwi.

Vladimir Mati} je organizovao i veliki broj humanitarnih

akcija kao {to su odlazak 1000 dece na letovawe

na Halkidiki u saradwi sa bratskom op{tinom Sikes iz

Soluna, turnir sredwo{kolaca „Mladi za mir” iz 10 gradova

sa Balkana, dolazak 25-oro dece iz Kobea-Japan u Beograd

posle katastrofalnog zemqotresa, pomo} bratskim

gradovima Novo Sarajevo i Bawa Luka i dr.

Osniva~ je De~ije ambasade „Poslovne ûkarice” koja

je organizovala veliki broj humanitarnih projekata za

decu po~ev od „Gradi}a Rodi}a” na Beogradskom sajmu, dodele

novogodi{wih paketi}a za siroma{nu decu i decu

bez roditeqa do organizovawa „Mat ratu” – {ahovske manifestacije

za Ginisa na 2000 tabli.

Dugo godina predsednik je Sportskog dru{tva „ûkari~ki”

koje u svom sastavu ima 12 klubova sa velikim brojem

reprezentativaca i osvaja~a medaqa ~ak i na svetskim

prvenstvima.

Za svoj profesionalni rad i humanitarno angaòvawe

dobio je veliki broj priznawa.

Vladimir Mati} je u Rotariju od 2007. godine kao

osniva~ i ~arter predsednik Rotari kluba Beograd ûkarica.

Sa prijateqima iz Kluba organizator je i pokreta~

mnogobrojnih akcija i projekata kao {to su tradicionalne

manifestacije Kluba „Druèwe i sluèwe”

i „Likovna kolonija” na Adi Ciganliji, stipendirawe

najboqih u~enika æIII beogradske gimnazije i Muzi~ke

{kole „Vatroslav Lisinski” i najboqeg mladog sportiste

sa ûkarice. Ve} 11 godina organizuje dva puta godi-

{we dolazak dece iz KUD-a „Kriva Reka” iz sela Berivojce

sa Kosova i Metohije u Beograd tokom raspusta.

Posebnu pa`wu sa prijateqima iz Kluba posvetio je pomo}i

{kolama za decu sa posebnim potrebama „Miloje

Pavlovi}”, „Sveti Sava” i „Anton Skala” kroz rekonstrukciju

zgrade na Umci, isporuku opreme (kamere,

laptop, ra~unari i dr.) pa do tradicionalne dodele novogodi{wih

paketi}a.

Inicijator je i mentor kod osnivawa Rotarakt kluba

Beograd ûkarica i Interakt kluba Beograd ûkarica.

Tako|e, inicijator je bratimqewa sa Rotari klubovima

Doboj, Bawa Luka, Ni{ Konstantin Veliki, Kumanovo,

Bijeqina i Tripolis iz Gr~ke.

Sa predsednicima ostalih beogradskih Klubova pre 10

godina zapo~eo je obeleàvawe 23. februara-dana Rotarija

uz obaveznu realizaciju zajedni~kih humanitarnih

projekata od izgradwe dve ku}e za ugroène porodice posle

zemqotresa u Kraqevu do donirawa medicinske opreme

za Institut za majku i dete.

Izuzetno je aktivan na me|unarodnom planu. Ostvario je

veliki broj poseta Klubovima u drugim Distriktima i

prisustvovao me|unarodnim konferencijama – Mirovni

forumi u Berlinu i Be~u, Instituti Zone u Solunu i Klu-

ù, Konferencija ICC u Var{avi i dr. Uspostavio je saradwu

sa velikim brojem Klubova u inostranstvu koji su

zna~ajno pomogli projekte Kluba kao {to su: Pomo} poplavqenom

stanovni{tvu u Obrenovcu, kupovina kombi

vozila za Crveni krst ûkarice i organizovawe ~etiri

zajedni~ka koncerta mladih muzi~ara iz Fuku{ime i Beograda

tokom gostovawa japanskog orkestra u na{oj zemqi.

U~estvovao je u radu Lider{ip timova Guvernera Distrikta

2483 kao predsednik Komiteta za sluèwe i Nacionalni

koordinator ICC za Distrikt 2483 í

RE^ GUVERNERA

Kao {to i sam dolaze}i predsednik Rotari Internacionala

Bari Rasin kaè, na{a organizacija se od osnivawa

mewala i upravo zbog toga postajala ja~a i boqa.

Wegov slogan za narednu 2018/19. godinu „Be the Inspiration”

je jasna i direktna poruka da svojim re~ima i delima,

otvoreni za promene i nove ideje, treba da budemo

inspiracija svom Klubu, lokalnoj zajednici i velikoj

Rotari porodici.

I na{ mladi Distrikt se svih ovih godina mewa i postaje

boqi. Kada ste me izabrali za guvernera, prihvatili

ste moj program pod sloganom „Be Active”. Upravo

ove dve teme za nastupaju}u Rotarijansku godinu saìmaju

se u sna`nu poruku da kroz li~ni primer svako od

nas, uno{ewem nove energije, moè da inspiri{e ~lanove

svoje porodice, Kluba i lokalne zajednice kako bismo svi

zajedno u~inili svet boqim.

U na{oj rotarijanskoj godini zajedno }emo raditi na

lokalnim projektima podr{ke zajednici, zajedni~kim

me|uklupskim i me|udistriktnim globalnim grantovima,

sa posebnim fokusom na mlade i obrazovawe. Upravo

su mladi i obrazovawe najdugoro~nija investicija u boqe

sutra svakog dru{tva. I na{e organizacije.


SRBIJA I CRNA GORA

Istovremeno treba da se trudimo da qudi oko nas

koji nisu Rotarijanci razumeju {ta radimo i koliko

je to va`no za sve u lokalnoj zajednici. Treba da unapredimo

na{ ugled u {iroj javnosti.

Pozivam sve vas da

ZAJEDNO AKTIVNO SLU@IMO U ROTARIJU

I BUDEMO INSPIRACIJA!

LJILJANA

LAINOVI]

2019 – 2020.

godina

Ro|ena

31. 12. 1969.

u Vr{cu

Obrazovawe:

Osnovnu {kolu „Jovan Popovi}”

u Novom Sadu

zavr{ila 1984. godine

Prirodno-matemati~ku gimnaziju „Jovan Jovanovi} Zmaj”

zavr{ila 1988. godine.

Diplomirala na PMF u Novom Sadu, departmanu za Fiziku

1992. godine

Sportska karijera:

1981-1986. godine {ampion SFR Jugoslavije u sportskoj

gimnastici

1984. godine priznawe za Fair PlaÚ sportistu SFRJ

1985. godine priznawe za najplemenitiji podvig deteta u

SFRJ

U~e{}e na OI u Atlanti 1996. godine

Osvaja~ vi{e medaqa na Balkanskim i Mediteranskim igrama

u sportskoj gimanstici od 1982-1986. godine

Me|unarodni sudija u gimnastici

16 godina obavqala funkciju Predsednika OU Sokolskog

dru{tva Vojvodina iz Novog Sada

Profesionalna karijera:

Osniva~ i direktor kompanije za promet medicinskom

opremom i sredstvima MIT DOO od 1991. godine do danas

Dobitnik nagrade za Lidera konkurentnosti i odrìvog

razvoja 2015. godine na „Danube Business Forum”

Majka }erke Jelene (17)

Golferka, skija{ica, nauti~arka, qubiteq umetnosti i vina...

Rotari karijera:

1996. godine osniva~ i charter predsednik RTC Novi Sad

1996 – 1997. godine Charter predsednik

1999 i 2000. godine u~esnik na svetskim Rotarakt konvencijama

1999 – 2000. godine funkcija DRR (District Rotaract

representative)

2005. godine osniva~ i charter predsednik RK Novi Sad Dunav

2007 i 2012. godine u~esnik na svetskim Rotari konvencijama

2005 – 2006 godine Charter predsednik

ADG 2014 – 2015. godine

ADG 2016 – 2017. godine

Poddistriktni sekretar 2007 – 2011. godine

Distriktni sekretar 2011 – 2012. godine

PHF 2010. godine

Distrikt Trener 2017 – 2018. godine

DGN 2019 – 2020. godine

5


DANILO

QEVNAJI]

2020 – 2021.

godina

U ~etvrtak 15.

marta 2018. godine

Izborna komisija

D 2483 Srbija

i Crna Gora pregledala je glasa~ke

materijale koji su pristigli od

Klubova. Posle prebrojavawa glasova

i sprovo|ewa celokupne procedure

predvi|ene sistemom BallotBÚMail, ve}inu glasova

Rotari klubova dobio je kandidat Danilo Qevnaji}

(RK Sremska Mitrovica).

On uìva ve}insko poverewe Klubova, ima}e ~ast da

vodi na{ Distrikt u Rotarijanskoj 2020 -2021. godini.

Danilo Qevnai} je ulaskom u RK Sremska Mitrovica

doneo nov pristup razvoju delatnosti kluba u lokalnoj

sredini. Ve} posle kra}eg vremena provedenog u klubu,

koji se smatra jednim od good standing klubova u na{em

Distriktu, po~eo je da daje pun doprinos u radu. Li~nim

zalagawem je doprineo da se aktivnosti, kao {to su postavqawe

memorijalnog miqokaza u centru Sremske Mitrovice,

u povodu 1300 godina od Milanskog Edikta, ili na

obnovi Doma kulture u selu Jamena, posle katastrofalnih

poplava, ostvare na zadovoqstvo celog kluba, kao i

lokalne sredine. Kao promoter ukqu~ivawa mladih,

obrazovanih i sposobnih qudi u Rotari pokret, Danilo je

postao osniva~ Rotarakt kluba Sremska Mitrovica 2013.

godine. Danas ovaj Rotarakt klub koji broji 16 mladih qudi,

uspe{no ìvi i radi na ponos Rotari klubu Sremska

Mitrovica.

Danilo je osniva~ i Interakt kluba Sremska Mitrovica

koji je ~arterovan 2017. godine. Promoter Rotarija na

lokalnom nivou, gde je li~nim doprinosom uve}ao vidqivost

kluba u zajednici, kako kroz nastupe u javnosti, tako

i preko dru{tvenih mreà. Facebook stranica RK Sremska

Mitrovica ima preko 3200 pratilaca. Na nacionalnom

nivou, svojom aktivno{}u uspostavio je odli~nu saradwu

RK Sremska Mitrovica sa svim klubovima u Distriktu,

a broj poseta drugim klubovima predstavqa svojevrsni

rekord. Nosilac je zna~ke Paul Harris. Danilo

Qevnai} je od najranije mladosti profesionalno angaòvan

kao preduzetnik. Danas je vlasnik tri privatna preduze}a

koja zapo{qavaju oko 130 radnika. Sva preduze}a

beleè dobar poslovni rezultat u duèm vremenskom periodu.

Ovo je svojevrsno priznawe wegovih organizacionih

sposobnosti. Zbog svojih poslovnih uspeha Danilo je

dobio visoko priznawe Privredne komore Srbije. Vizija

i strategija razvoja Rotarijanskog pokreta u Srbiji koju

Danilo Qevnai} predlaè, po~iva na uverewu da su Rotari

klubovi u Srbiji neiscrpan izvor sjajnih qudi i èna

i potencijal koji nije uvek do kraja upotrebqen. Kada

razmi{qa o perspektivama razvoja Rotarija on izdvaja

slede}e oblasti u kojima vidi prostor za unapre|ewe rada:

Saradwa u okviru RK na{eg Distrikta, Saradwa sa

Rotari klubovima u regionu, Unapre|ewe saradwe u okviru

RotarÚ International, Boqe pozicionirawe u Rotari

fondaciji. U okviru na{eg Distrikta Danilo planira da

se bavi slede}im temama: pove}awe broja ~lanova RK; pove}awe

broja èna u RK; pove}awe broja Rotari klubova;

poboq{awe me|usobne saradwe Rotari klubova, kroz

ostvarivawe zajedni~kih projekata koji mogu da budu

osnova boqeg me|usobnog upoznavawa i saradwe; fokus na

prijem ~lanova u dobi od 30 do 40 godina starosti, ne

6

ograni~avaju}i, naravno prijem svih koji svojim radom i

karakterom, zasluùju da ponosno nose zna~ku Rotarija,

{to bi doprinelo poboq{awu starosne strukture klubova

na dugi rok; fokus na formirawe Rotarat klubova i

pa`qiv izbor mladih, kao sigurnog oslonca za prijem

proverenih i Rotari orijentisanih mladih pojedinaca;

planira da kroz dijalog RK u Srbiji odredimo uè poqe

aktivnosti, gde bi ukupan efekat bio ve}i, a prepoznatqivost

rotarijanskih aktivnosti u javnosti zna~ajnija;

planira da neprestalno radi na prepoznatqivosti Rotarija

u javnosti i razbijawu predrasuda i zabluda o Rotariju,

pre svega ve}im prisustvom u medijima; predlaè

{to ve}i broj akcija koje obuhvataju nadpolovi~an broj

RK u Srbiji, vode}i ra~una o finansijskim mogu}nostima

klubova; fokus na formirawe Interakt klubova jer je

Interakt ponos svih klubova i zalog za na{u svetlu budu}nost

í

NA[IM DRAGIM I PO[TOVANIM

GUVERNERIMA @ELIMO PUNO SRE]E

I POZITIVNE ENERGIJE

NA OVOM ODGOVORNOM ZADATKU.


VELIKO

PRIZNAWE

NA[EM

PRIJATEQU

NIKOLI

BO@I]U

DEKLARACIJA ROTARIJANACA

U POSLU I PROFESIJI

1.

SVOJU PROFESIJU KORISTIM

KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE;

2.

PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE

PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE

STANDARDE MOJE ZAJEDNICE;

3.

ÎNIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I

DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

4.

PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU,

ZAPOSLENIM I KOLEGAMA;

5.

PO[TUJEM SVE PROFESIJE

KORISNE ZA ZAJEDNICU;

6.

PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA;

7.

PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI

SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI;

8.

NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU

PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI

KOJE NE BIH INAÊ DAO DRUGIMA U POSLU.

7


8


MESECOSLOV

SVETSKI DAN BORBE PROTIV

ASTME

(prvi utorak u maju)

SVETSKI DAN SAJMA

(druga subota u maju)

ME\UNARODNI DAN VO@WE

BICIKLOM NA POSAO

(tre}eg petka u maju)

NEDEQA CRVENOG KRSTA

(druga nedeqa u maju)

MESEC MATEMATIKE

SVETSKI MAR[

KONOPQE - GANXA MAR[

(svake prve subote)

1

2

3

4

5

6

7

8

ME\UNARODNI

PRAZNIK RADA

DAN EVROPE

SVETSKI DAN

ZA[TITE NOSOROGA

SVETSKI DAN

ZA[TITE

DELFINA

SVETSKI DAN

SLOBODE [TAMPE

(ustanovqen 1993. godine)

SVETSKI DAN SUNCA

DAN SVIH SESTRI

ME\UNARODNI

DAN

VATROGASACA

ME\UNARODNI

DAN

BABICA

DAN EKOLOGA SRBIJE

ME\UNARODNI DAN

BEZ DIJETE

1997.

Vlada SAD osudila

[vajcarsku zbog prihvatawa

zlata i dragocenosti od `rtava

holokausta za vreme

Drugog svetskog rata.

ME\UNARODNI DAN

CRVENOG KRSTA

I CRVENOG

POLUMESECA

REOSNOVAN

ROTARI KLUB

BEOGRAD

1992. godine

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

MAJ 2018.

MAJ je mesec prijateqstva (Counsil of Legislation 2007).

OSNOVAN

ROTARI KLUB

NOVI SAD DUNAV

1995. godine

DAN EVROPE

DAN KRETAWA

SVETSKI DAN

PTICA, DRVE]A I

ODR@IVOG RAZVOJA

ME\UNARODNI DAN

TELESNE AKTIVNOSTI

SVETSKI DAN

PISAWA PISAMA

ME\UNARODNI DAN

HORSKOG PEVAWA

ME\UNARODNI

DAN

MEDICINSKIH

SESTARA

SVETSKI DAN

PRAVEDNE

TRGOVINE

SVETSKI DAN

PTICA

SELICA

ME\UNARODNI DAN

PORODICA

ME\UNARODNI DAN

AKCIJE ZA KLIMU

DAN PROTIV MALIGNIH

MELANOMA KO@E

ME\UNARODNI DAN

S. O. S.

TELEFONA

SVETSKI DAN

TELEKOMUNIKACIJA

OSNOVAN

ROTARI KLUB KULA

2005. godine

ME\UNARODNI

DAN

MUZEJA

1935.

Na dana{wi dan umro je

Tomas Edvard

Lorens - Lorens od Arabije

(ro|en 1888. godine.)

325.

Po~eo je

20

Nikejski sabor,

prvi hri{}anski ekumenski sabor.

21

DAN NEZAVISNOSTI

CRNE GORE

(2006. godine)

SVETSKI DAN KULTURNIH

RAZLIÎTOSTI, DIJALOGA

I RAZVOJA

22

SVETSKI DAN

BIODIVERZITETA –

ZA[TITE PRIRODE

DAN BORBE PROTIV

NE@EQENE PO[TE

(na predlog kompanije ÙAHOO)

23

1533.

Tomas Kranmer,

kenterberijski

nadbiskup, poni{tio je brak

Henrija VIII i Katarine Aragonske,

{to je dovelo do raskida

Anglikanske crkve i Vatikana.

24

25

EVROPSKI

DAN

PARKOVA I CVE]A

ME\UNARODNI DAN

PE[KIRA

(u ~ast Daglasu Adamsu,

piscu kwige „Autostoperski vodi~

kroz galaksiju”)

ME\UNARODNI DAN SPORTA

DAN AFRIKE

NEDEQA SOLIDARNOSTI

SA NARODIMA BEZ

SAMOUPRAVE I TERITORIJE

26

30

31

1998.

Na dana{wi

dan vlada Australije

izvinila se starosedeocima

Aborixinima

zbog asimilacije.

DAN

MIROVNIH

27

SNAGA

UJEDIWENIH NACIJA

28

29

SVETSKI

DAN

LEPTIRA

SVETSKI

DAN

MIROVNIH

SNAGA OUN

1249.

Zapo~eo je Sedmi

krsta{ki rat.

ME\UNARODNI

DAN

BEZ DUVANSKOG

DIMA

SVETSKI DAN

PAPAGAJA

OSNOVANI

ROTARI KLUBOVI

BUDVA, CRNA GORA

2002. godine

9


Konvencija u Istanbulu

2012. godine...

10

VESNA BRAJER

UNUTRA[WI

TOÂK

ROTARIJA

Svaka me|unarodna organizacija koja do|e

u Srbiju, ima}e neki svoj (srpski) oblik!

Prva predsednica prvog Inner Ýheel kluba u Beogradu u tada{woj

Jugoslaviji, bila je gospo|a Vesna Brajer, supruga

uglednog beogradskog advokata Dragana Brajera. „Inner

Ýheel klub predstavqa udruèwe gra|ana u koje se po pozivu,

slobodno i dobrovoqno udruùju supruge, udovice, partnerke,

majke, sestre i }erke starije od 18 godina, sada{wih i

biv{ih ~lanova Rotari kluba Beograd, s tim da se radi o

~lanicama i gra|ankama dobrog karaktera, na dobrom glasu

u porodi~nom, li~nom i profesionalnom ìvotu, radi {irewa

humanizma i ideje dobre voqe, spremnosti da se bude na

usluzi u svakodnevnom ìvotu osobama kojima je takva vrsta

pomo}i potrebna. U Klubu se neguju iskrena prijateqstva,

unapre|ewe internacionalnog razumevawa, poslovna prijateqstva,

bez obzira na rasnu, versku i ideolo{ku pripadnost,

kao i podsticawe ideala li~nog doprinosa radom” – obja{wava

u razgovoru za „Srpski Rotar” Vesna Brajer.

[ta je Internacionalni Inner Ýheel i kada je osnovan

u Srbiji?

International Inner Ýheel je jedna od najve}ih internacionalnih

organizacija èna u svetu sa preko 100.000 ~lanica

udruènih u oko 4.000 Klubova u preko 100 zemaqa i geografskih

regiona u svetu. U Man~esteru, Engleska, je 10.

januara 1924. godine, osnovan prvi Inner Ýheel Club

(IÝC). Prva predsednica Kluba bila je gospo|a Oliver

Golding. Godine 1967. osnovan je Intenational Inner Ýheel

(IIÝ) sa devet zemaqa ~lanica. IIÝ, kao nevladina organizacija

i ima savetodavni status pri Ujediwenim nacijama.

[ta je Inner Ýheel ideja, na ~emu se zasniva i koje

principe sledi?

Klub predstavqa udruèwe gra|ana u koje se po pozivu,

slobodno i dobrovoqno udruùju supruge, udovice, partnerke,

majke, sestre i }erke starije od 18 godina, sada-

{wih i biv{ih ~lanova Rotari kluba Beograd, s tim da se

radi o ~lanicama i gra|ankama dobrog karaktera, na dobrom

glasu u porodi~nom, li~nom i profesionalnom ìvotu,

radi {irewa humanizma i ideje dobre voqe, spremnosti

da se bude na usluzi u svakodnevnom ìvotu osobama

kojima je takva vrsta pomo}i potrebna. U Klubu se neguju

iskrena prijateqstva, unapre|ewe internacionalnog razumevawa,

poslovna prijateqstva, bez obzira na rasnu, versku

i ideolo{ku pripadnost, kao i podsticawe ideala

li~nog doprinosa radom. Generalno, u Rotariju ali i u IÝ

na svetskom nivou dolazi do opadawa ~lanstva. Nikada ne

bi trebalo da kvantitet uti~e na kvalitet, boqe je imati

mawe Klubova koji imaju kvalitetno ~lanstvo, nego masu

sli~nih i mawe kvalitetnih. Bord RI je vi{e puta, zbog

toga, predlagao Bordu IÝ da se cela organizacija prikqu-

~i RI, me|utim, Inner Ýheel dame su na taj poziv negativno

reagovale, èle}i tako da sa~uvaju specifi~nost ove

me|unarodne organizacije èna. Razume se, da su mu{karci

i ène, ravnopravni, ali nisu jednaki. Na najvi{em nivou,

dame imaju Predsednicu IÝI, Bord direktorki i èle

da sa~uvaju osobenost Inner Ýheel Internationala. Tre}eg

februara 1998. godine osnovan je prvi Inner Ýheel klub u

Srbiji - IÝC Zrewanin. ârter predsednica bila je gospo|a

Beatrisa Dragi}.

êtvrtog aprila 2002. godine osnovan je Inner Ýheel

klub Beograd. Dvadeset drugog januara 2003. godine IÝC

Beograd primqen je u IIÝ, a 20. februara 2004. godine

odràna je ~arter proslava. Prva predsednica prvog IÝC

kluba u Beogradu u tada{woj Jugoslaviji, bila je na{a sagovornica

gospo|a Vesna Brajer.

Moète li uporediti Internacionalni Inner Ýheel

uop{te i Inner Ýheel u Srbiji?

U Srbiji danas postoje tri Inner Ýheel kluba: IÝC Zrewanin,

IÝC Beograd i IÝC Beograd: „Singidunum”.

Objektivno radi se o mawem broju Klubova, najmawem u

okruèwu biv{e Jugoslavije. IÝC klubovi u Srbiji. Jo{

uvek nemaju svoj Distrikt, pa su samim tim umawene mogu}nosti

da udruènim sredstvima u~estvuju u radu IIÝ.

Humanitarne akcije ograni~ene su kako finansijskom mo-

}i Klubova i nemogu}no{}u da vi{e pomognu globalnu akciju

Rotari Internacionala „End POLIO noÞ”, sredstva

za obnovu manastira Hilandar, nastradalima u naletu cunamija

na Haitiju i drugo. IIÝ je, svakako finansijski neuporedivo

mo}niji i izvanredno umreèn {irom sveta.

Ko su ~lanovi Inner kluba Beograd i kako se postaje Inner?

^lanice IÝC Beograd su supruge i udovice sada{wih i

biv{ih ~lanova RK Beograd.

Kada ste Vi postali ~lan Inner Ýheel kluba Beograd?

Postala san ~lan IÝC jula meseca 1999. godine. Sada

ve} pokojni gospodin Du{ko Milovi}, biv{i ~lan RK

Beograd, na{ kum, upoznaje me sa Draganom Brajerom, mojim

budu}im suprugom. Ideja Rotarijanstva koju su oni

ve} ìveli i {irili odmah mi je prirasla za srce... Iste

godine postala sam ~lanica IÝC Zrewanin, a ubrzo nadahnuta

idejom Inner Ýheel osnovala sam IÝC Beograd.

Moja ideja bila je da okupim dame, supruge iz svih tada-

{wih Klubova u Beogradu, a to se i ostvarilo. Ra|awe prvog

IÝC u Beogradu podràla su tada ~etiri Rotari kluba:

RK Beograd, RK Beograd Stari grad, RK Zemun i RK

Beograd Singidunum.

Da li je ~lanstvo uticalo na Va{ ìvot i kako?

^lanstvo u IÝC Beograd kao i ideja Rotarijanstva obogatilo

je, oplemenilo moj ìvot i ìvot moje porodice u


na pravi na~in. Jo{ uvek ima mnogo neznawa, predrasuda,

zabluda i predube|ewa o ovim organizacijama. Sa jedne

strane, mislim da mi ~lanovi, tih organizacija moramo

u~initi mnogo vi{e na vidqivosti i prepoznatqivosti u

javnosti, u medijima, mada je situacija sigurno mnogo boqa

u odnosu na onu od pre 27. godina kada se kod nas po~iwalo

sa Rotarijem. Jednom je jedan pametan Srbin rekao:

„Svaka me|unarodna organizacija koja

do|e u Srbiju, ima}e neki svoj (srpski)

oblik!” Ipak, smatram da je danas

dosta pomaka napravqeno da ove organizacije

budu vidqivije i vi{e uvaàvane

od strane svih va`nih faktora

na{eg dru{tva u ostvarivawu zadatih

ciqeva i zapo~etih akcija í

... Monte Karlo aprila 2018. godine

Razgovarala: Biqana @ivkovi},

Rotari klub Beograd

svakom pogledu. Ideali „druèwa i sluèwa”, kumstva i

sticawe prijateqa i prijateqica u celom svetu, predstavqaju

nemerqivo bogatsvo. Na{a }erka Sofia je od samog

ro|ewa uz svoje roditeqe postala beba sa najve}om Rotarijanskom

kilometraòm, jer smo je svuda vodili na Rotarijanska

putovawa. Imala je tek nekoliko meseci, kada

joj je, na portikli, dodeqena zna~ka po~asne ~lanice RC

Bansko „Razlog” u Bugarskoj.

Recite nam ne{to o humanitarnim akcijama koje organizujete

i kakvi su Vam planovi u narednom periodu?

Ve} je re~eno da humanitarne akcije IÝC Beograd nisu

{irih razmera zbog nedostatka finansija, ali smo ipak

sprovele brojne humanitarne akcije kao {to su: Pomo}

za nezbrinutu decu op{tine Vra~ar „Jusa”, likovne radionice

za decu sa Daunovim sindromom „Pohvala ruci”, deci

sa posebnim potrebama op{tine ûkarica, Gerijatrijskom

odeqewu KBC Zemun, prikupqawe igra~aka za decu

iz Velike Ho~e (Kosovo i Metohija) i Ba~kog Petrovca,

stalna akcija prikupqawa polovne ode}e za prihvatili-

{te za odrasle na Vo`dovcu, pomo} za nevladinu organizaciju

„Atina” za borbu protiv trgovine qudima i svakog

nasiqa nad ènama. Posledwa u nizu bila je humanitarna

modna revija odràna u saradwi sa RC klubovima, Inner

Ýheel klubovima i Rotarakt klubovima iz Beograda. U

tom duhu nastavqamo na{u misiju daqe… IÝC Beograd

osniva~ je IÝ u Makedoniji, a ponu|eno nam je i kumstvo

za osnivawe IÝC Bijeqina.

Moète li da ocenite odnos na{e sredine prema Rotarijanstvu,

koliko zablude i predube|ewa uti~u na pozicije

pripadnika Kluba i mogu}nosti ostvarewa ciqeva

zapo~etih akcija?

Doslovni prevod engleske re~i Inner Ýheel je „unutra-

{wi krug”. ^lanstvo u Rotariju i Inner Ýheelu je apsolutno

neodvojivo, jer da nije bilo Rotarija ne bi bilo ni

Inner Ýheela. Rotari je porodi~na organizacija koja okupqa

sve ~lanove Rotarijanskih porodica, a bez posve}ene

i privrène supruge, dece, Rotarijanska porodica ne bi

mogla da opstaje i daje svoj doprinos zajednici u kojoj ìvi.

Iako, mnogi smatraju da ~lanstvo u Rotariju, ima mnogo

ve}u specifi~nu teìnu, smatram da ~lanstvo u Inner

Ýheelu ili Rotaraktu, Interaktu, Bebiaktu i Priaktu

ima ni{ta mawu specifi~nu teìnu, naprotiv èna ~lanica

Inner Ýheela radi vi{e u Rotarijanskoj porodici,

jer prati svog supruga ili dete koje je u Rotaraktu ili

Interaktu! Iako su danas sve informacije o Rotariju i

Inner Ýheelu dostupne na internetu, na{a zemqa Srbija,

nije u potpunosti zrela za prihvatawe ovih organizacija

11


Pojedincima i firmama koji su podràli

akciju uru~ene su zahvalnice.

Proslava je ukra{ena izvo|ewem

de~jeg hora „ârobne note”.

Orkestar je svirao popularnu muziku

uz koju su gosti igrali i druìli se

do kasno u no} í

AKTIVNOSTI

NI[ MEDIJANA

ROTARAKT KLUB

NI[ MEDIJANA

Pripremila

Dragoslava Spasi}

PPr Rotari klub Leskovac

ZAVRTI TOÂK

Proslava osam godina Rotari kluba Ni{ Medijana i

~etiri godine Rotarakt kluba Ni{ Medijana odràna je

u subotu 24. marta 2018. godine u restoranu „Svrqiànka”.

Prisustvovali su gosti iz sedam Rotari klubova Ni-

{a, Vrawa, Leskovca,

Zaje~ara i Bora.

Na proslavi su

uru~ene nagrade autorima

prvoplasirane

tri pri~e na

konkursu koji Rotari

klub Ni{ Medijana

u saradwi sa piscem

Branislavom

Jankovi}em organizuje

ve} drugu godinu.

Veliko interesovawe

aktuelnih i

budu}ih kwièvnih

stvaralaca je motivisalo

~lanove Rotari

kluba Ni{ Medijana

da obaveste

medije, da prona|u

sponzore me|u Rotarijancima

i da zavrte

to~ak i ove godine.

@eqa im je da sovaj konkurs postane tradicionalan.

Od preko 200 pri~a prispelih na konkurs odabrano je 20

najboqih i od{tampano u zbirci „Zavrti to~ak II”.

12


AKTIVNOSTI

LESKOVAC

GRADONAÊLNIK U MILANOVU

Nau~no-tehnolo{ki park u Milanovu kod Leskovca, ~iji

je vlasnik Ivica Savi} ~arter predsednik Rotari kluba

Leskovac, 27. marta 2018. godine je posetio gradona~elnik

Leskovca Goran Cvetanovi}.

Poseta je bila èqa gradona~elnika da li~no vidi {ta

se u Nau~no-tehnolo{kom parku radi posle razgovora sa

Gradona~elnik predlaè da se svi Leskov~ani koji su

bili ili su sada dekani fakulteta nagradi Oktobarskom

nagradom grada Leskovca.

On je rekao da je gradska samouprava otvorena za saradwu

sa inovatorima i moè da izdvoji nekoliko miliona

dinara godi{we za nauku.

Ivica Savi} je rekao da je bitna

podr{ka porodice i da je zahvaquju-

}i porodici uradio sve inovacije i

da se nada saradwi Nau~no-tehnolo-

{kog parka i lokalne samouprave i u

budu}nosti í

AKTIVNOSTI

Pripremila

Dragoslava Spasi}


LESKOVAC

LESKOVA^KI ROTARIJANCI

UÊSNICI KONVENCIJE

NA PALI]KOM JEZERU

U SUBOTICI

predstavnicima Rotari kluba Leskovac u kabinetu gradona~elnika

koji su ponudili re{ewe za septi~ke jame.

Gospoda Savi} i gradona~elnik su kolege i li~no se

poznaju. Gradona~elnik prati rad gospodina Savi}a.

Posle li~nog predstavqawa Ivice Savi}a, wegovog rada

i dela, odràna je konferencija za {tampu.

Na konferenciji za {tampu gradona~elnik je predlo-

ìo Ivici Savi}u da se prijavi za Oktobarsku nagradu

grada Leskovca.

^lanovi Rotari kluba Leskovac (humanitarno

udruèwe profesionalaca uspe{nih u svojim

profesijama), vikenda 14 - 15. aprila 2018. godine,

u~estvovali su na regularnoj konvenciji Rotari

Distrikta 2483, koji ~ine Srbija i Crna Gora.

Na konvenciji je odràn seminar PETS koji

podrazumeva obuku budu}ih predsednika i sekretara

Rotari klubova u Distriktu.

Predavawa na seminaru su obuhvatila prezentaciju

ideja pomagawa stanovni{tvu u {est osnovnih oblasti

delovawa Rotarija:

1. Promocija mira i prevencija nasiqa;

2. Le~ewe bolesti;

3. îste vode;

4. Majka i dete;

13


5. Obrazovawe i opismewavawe stanovni{tva;

6. Rast ekonomije u lokalu.

Predava~i na seminaru bili su i reprezentativac

Republike Srbije u odbojci i osvaja~ olimpijskog zlata

Andrija Geri}, vlasnik Ginisovog rekorda

u 55 uzastopno istr~anih maratona Goran Nikoli},

diretor UNICEF-a za Srbiju

Mi{el Sent-Lot,

koji je ovom prilikom potpisao

ugovor o saradwi Rotari Distrikta

Srbije i Crne Gore i UNICEF

kancelarije Srbije í

„MOJ GRAD LESKOVAC”

Pripremila Dragoslava Spasi},


AKTIVNOSTI

BEOGRAD

„BAWA” U MIRISU TUJA

I najstariji Klub u na{em Distriktu D2483 Srbija i

Crna Gora, Rotari klub Beograd je u~estvovao u globalnoj

akciji sadwe drve}a.

Na terenima Tenis kluba „Bawa” u Beogradu (ul. Vi-

{wi~ka 113a), u vlasni{tvu dvojice na{ih ~lanova

14

Zlaje i Gagija, na kojima smo pro{le godine odràli prvi

teniski turnir RotarÚ Beograd Open, zasadili smo

mini park, koji ima pet „klasi~nih” stabala, deset tuja i

dvadesetak ukrasnih biqaka raznolikih po visini, obliku,

boji i dr.

Napravili smo malu oazu za odmor, druèwe i rekreaciju

u kojoj }emo se druìti sa prijateqima iz Rotarija, osta-


lim prijateqima i qudima dobre

voqe, i uìvati u hladovini posa-

|enog drve}a i sveèm vazduhu í

Pripremio Nenad Sakovi}

PPr Rotari klub Beograd

Direktorka {kole Radmila Laban i predsednik Rotari

kluba Beograd Pavle Bani} ovom prilikom potpisali

su Ugovor o poklonu koji se sastoji od 14 kompleta tastatura

i mi{eva u ukupnoj vrednosti od 150.000 dinara.

Ana Koceva Blagojevi}, marketing menaxer u Filmskoj

i video produkciji ÙU-BI-NET D.O.O. i Vladimir U~a

Jovanovi}, snimateq u istoj produkciji, medijski su, re~ju

i slikama propratili ovo humano druèwe dugogodi-

{wih prijateqa i saradnika í

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

HUMANI SUSRET

DRAGIH PRIJATEQA

U ponedeqak 23. 4. 2018. godine ~lanovi Rotari kluba

Beograd posetili su [kolu za decu o{te}enog vida

„Veqko Ramadanovi}” u Zemunu i uru~ili im svoj godi-

{wi poklon za slabovide |ake [kole u vidu specijalnih

tastatura sa mi{em za ra~unare. U ime Rotari kluba Beograd

bili su Pavle Bani} aktuelni predsednik Kluba,

Trivko Ti}a Savi} i Haxi Du{an Glu{ac, PPr Kluba.

15


GODINA 2018...

TRAJE...

Qudi koji se ove godine upisuju na

fakultet ro|eni su 2000.

Za wih je Tito samo jo{ jedan lik iz istorije.

Dan Republike – 29. 11.? Koje Republike?

Vrlo verovatno ne znaju {to je {tafeta

Mladosti.

Nisu nikad bili Titovi pioniri.

Ivo Lola Ribar – neki novi peva~??

Ne znaju ko su Tihi i Prle,

ili Mirko i Slavko.

Za Bo{ka Buhu da i ne pitamo.

Zar je mogu}e da je Olimpijada stvarno odràna

u Sarajevu, a Univerzijada u Zagrebu?

Zar su Iran i Irak ratovali?

Se}aju se samo jedne Nema~ke.

U wihovom ìvotu AIDS je oduvek

postojao.

Izraz: „Zvu~i{ kao pokvarena plo~a”

wima ni{ta ne zna~i.

„Ratovi zvezda” izgledaju vrlo la`no,

a specijalni efekti su komedija.

CD je pu{ten na trì{te

jedanaest godina pre wihovog

ro|ewa.

Zar su postojali i crno-beli

televizori?

Oduvek je postojao video.

Ve}ina ne moè ni da zamisli kako je uop{te

postojao televizor bez daqinskog upravqa~a.

Ro|eni su kada je ve} oko 13 godina

postojao „Þalkman”.

„Titanik” je prona|en.

Zar je i bio izgubqen?

Majkl Xekson je oduvek bio belac.

Ti isti qudi po~etkom ove godine

svi imaju pravo glasa! í

16


LEGENDARNA

FOTOGRAFIJA

GODINA 1912.

SRPSKI VOJNICI PRAVE SNE[KA BELI]A

Srpske snage pod komandom generala Stepe Stepanovi}a su stigle 6.

novembra 1912. u mesto Mustafa Pa{a, na èlezni~ku stanicu ispred

Jedrena. General Stepanovi} se odmah javio vrhovnom komandantu

opsadnihtrupageneraluNikoliIvanovu.

Srpske trupe su ~inile Timo~ka divizija bez 14. puka, Dunavska

divizija drugog poziva, oja~ana 4. prekobrojnim pukom

prvog poziva i Drugim drinskim artiqerijskim divizionom.

Ukupno je bilo 47.275 srpskih vojnika sa 72 artiqerijska

oru`ja, 4.142 kowa i volova i 3.046 kola.

Pravqewe Sne{ka Beli}a itekako ume da opusti ~oveka,

pa se i srpska vojska na taj na~in zabavqala i prekra}ivala

trenutke odmora tokom zime 1912. na 1913. godinu kada je krenula

da pripomogne saveznicima Bugarima. Ali, da su „poslu”

pri{li vrlo ozbiqno i predano vidi se po tome da ~ak

wih devetorica pravi ~ove~uqka od snega.

Ta~nije, taj ~ove~uqak je vi{i od prose~nog ~oveka, ima

neobi~no dug vrat i klempave u{i. Ko zna, mo`da su srpski

vojnici hteli da zavaraju neprijateqa da po mraku i magli

pomisle da je u pitawu ìv ~ovek na straì... í

¡ ¡ ¡ ¡ ¡ ¡ ¡ ¡ ¡ ¡ ¡ ¡ ¡

To je bila vojska!

Seqa~ka a gospodska!

PISMO ZA PONOS I SUZE

Nekada davno, kada je svet bivao obojen krvqu,

kada se vodio Veliki rat, uprkos silnom neprijateqstvu

- znalo se da su sa obe strane ratovala gospoda.

Nekada davno, kada su preko Ade Ciganlije leteli

meci i bombe, Srbi su u~inili ne{to {to

Austrijanci i danas pamte, odaju}i po~ast nejakoj

ali gospodskoj srpskoj vojsci.

Te davne 1914. godine vodila se borba za Adu

Ciganliju. Bila je to borba koja je odbranila Beograd.

Poru~nik Petar Kunov~i} komandovao je ~etom koja je

imala zadatak da odbrani Adu, ali niko od wih nije ni

pomi{qao da }e jedno pismo preokrenuti bitku i

u~initi da se osvaja~i povuku.

Naime, tokom bitke austrijski potpukovnik August

[mit primio je pismo. Srpski vojnici mislili su da je to

depe{a kojom se nare|uje napad i zato je kaplar Milutin

Jankovi} dobacio bombu koja je pala tik ispred [mita –

usmrtiv{i i wega i jo{ dvojicu neprijateqskih vojnika.

Posle strahovite bitke, srpski vojnici sahranili

su `rtve – oficire obe strane, uz vojne po~asti. Tada

su u xepu potpukovnika [mita prona{li pismo za koje

su mislili da je naredba za napad. Bilo je to

neotvoreno pismo wegove }erke iz Be~a.

Preìveli srpski oficiri, na ~elu sa majorom

Svetomirom \uki}em, napisali su pismo mladoj

Austrijanki. Po se}awu poru~nika Kunov~i}a, ovo su

bile zapisane re~i:

Po{tovana gospo|ice, sa te{kim srcem i bolom u

du{i, iako smo neprijateqi, prinu|eni smo da Vam

prvi javimo te{ku vest da je Va{ neumrli tata,

heroj oficir i komandant 32. austrijskog puka, danas

herojski pao na ~elu svoga puka, brane}i svoga cara,

svoju zemqu i svoju zastavu, a u te{koj borbi na

srpskom zemqi{tu u Adi Ciganliji.

Iako ste izgubili oca, imate wim da se ponosite,

jer je herojski i dostojno jednog viteza-heroja, pao na

poqu ~asti, brane}i svoju otaxbinu. (...) U isto

vreme Vas izve{tavamo da smo dana{wom uputnicom

poslali Vam 4.000 kruna, koji smo novac na{li u xepu

Va{eg pokojnog oca sa pismom i molimo Vas da nas o

prijemu ovog novca izvestite, jer nam je mnogo stalo

do toga da primite i novac i pismo.

Va{eg oca dostojno smo sahranili sa svim

po~astima, obeleàvaju}i wegov grob jednom

primernom krsta~om, tako da kad se svr{e ratne

operacije i zavede mir, Vi moète sa Va{om

po{tovanom porodicom do}i u Srbiju i na}i telo

Va{eg tate pristojno sahraweno i grob o~uvan. (...)

Primite na{e najiskrenije vite{ko sau~e{}e, da

Vama i ostalima Va{ima Bog podari dug i sre}an ìvot.

Po~etkom 1915. godine stigao je odgovor gospo|ice

[mit:

Po{tovana gospodo, Va{e pismo primila sam sa

najve}om zahvalno{}u, iako je za mene bilo posve

kobno, bez obzira na Va{u utehu. Zaista, ovakva

pa`wa dostojna je samo srpskih heroja oficira i ja

sam Vam za to ve~no zahvalna. Isto tako, i novac sam

tako|e primila na ~emu Vam tako|e hvala.

U ovim te{kim momentima za celu na{u porodicu,

Va{e pismo je zaista okrepqavaju}e, utoliko pre i

vi{e {to je na{ tata zaista zavr{io svoj ìvot na

braniku svoje otaxbine, dostojno svakog divqewa. (...)

Ja sam ve} sa mnogim mojim drugaricama, uplakanih

o~iju, davala Va{e pismo da ga pro~itaju i one su

zajedno sa mnom plakale i divile se pa`wi srpskih

oficira heroja.

Posle ovog pisma naro~ito cenimo podvige malene

srbijanske vojske, koja je dostojna svakog divqewa (...) í

17


TERMINI I MAR[RUTA VII ROTARI REGATE

\ERDAP 2018.

18

12. 7. (~etvrtak) – Beograd – marina „Vidra”

– Ceo dan okupqawe na marini „Vidra” – reka Sava, leva

obala (Novi Beograd)

– 7. kilometar (ispod Ade Me|ice) Obezbe|en vez, voda,

struja, restoran. Mogu} izlet na Adu Ciganliju ~amcima

koji javno saobra}aju tokom celog dana.

20h - Ve~e dobrodo{lice i ispra}aj Reagate u

organizaciji Rotari kluba Beograd

1. dan

13. 7. (petak) – Beograd – Pan~evo

25 km (duìna puta)

2h plovidbe

14h - Polazak za Pan~evo. Plovidba 7 km nizvodno rekom

Savom ispod beogradskih mostova, pored Beogradskog

sajma, „Beograda na vodi”, Pristani{ta, Kalemegdana do

Velikog ratnog ostrva i u{}a Save u Dunav – a zatim

nizvodno Dunavom 16 km, pored SC 25. Maj, Dor}olske

marine, Pan~evackog mosta, Luke Beograd, Ade Huje,

Vi{wice, vikend naseqa Bela Stena, pa rukavcem

Velike Vode do u{}a reke Tami{ u Dunav, a zatim

Tami{om jo{ 2 km do pristana u Pan~evu.

17h - Pristan Pan~evo leva obala reke Tami{ (2 km), sa

mogu}om kra}om plovidbom Tami{om (vrlo lepa reka,

plovna 10 km). Program i druèwe sa RK Pan~evo i RK

Pan~evo - Mihajlo Pupin

2. dan

14. 7. (subota) – Pan~evo - Smederevo

36 km

3h plovidbe

12h - Polazak za Smederevo. Plovidba 2 km rekom Tami{

do u{}a u reku Dunav, a zatim nizvodno Dunavom od 1154

do 1120 km, pored Vin~e, Ritopeka, Ivanovog ostrva,

Grocke, Gro~anske ade, Banatskog Brestovca, Ore{ca do

ispod Jugova – mesta gde je bio stari most/skela i gde je

Dositej Obradovi} prvi put kro~io u Srbiju.

15h - Pristan Smederevo – ateqe i umetni~ka radionica

Zorana Kuzmanovi}a, ~lana RK Smederevo (1120 km)

desna obala. Polagawe cve}a ispred spomenika Dositeju

Obradovi}u – Program i druèwe sa RK Smederevo.

3. dan

15. 07. (nedeqa) – Smederevo – Dubova~ka ada (sa kra}om

plovidbom Velikom Moravom)

35 km Dunavom + 10 km Velikom Moravom

4h plovidbe

10h - Polazak za Dubova~ku adu. Plovidba nizvodno

Dunavom 15 km od 1120 do 1105 km, pored Kovina i

Deliblatske pe{~are do u{}a reke Velike Morave u

Dunav. Ulazak u Veliku Moravu pored turske tvr|ave

„Kulic” (Margum) i plovidba ovom rekom oko sat

vremena (5 km uzvodno i 5 km nizvodno) u znak javne

podr{ke izgradwe vi{enamenskog sistema: Dunav,

Morava, Vardar, Egejsko more. U ovu reku za sada retko

zalaze nauti~ari, iako je pri povoqnom vodostaju to

vrlo lepa reka – plovna sve do Qubi~evskog mosta – a

zatim nastavak plovidbe Dunavom nizvodno jos 8 km do

Dubova~ke Ade (naspram Stojkove Ade) leva obala

1097km – ulazak u Dubova~ki rukavac jo{ 2 km i pristan

na plaì „Milo{ Gaj”.

14h - Pristan Dubova~ka ada izleti{te „Milo{ Gaj”.

Program i druèwe u organizaciji nauti~ara.

Napomena:

Izleti{te MILO[ GAJ odlikuje se izuzetnom

lokacijom. Nalazi se na plaì „Raj”, u rukavcu Dunava

nedaleko od Kovina. U okviru kampa postoji restoran na

samoj plaì (ribqi specijaliteti, ro{tiq, pe~ewe).

Mogu}e je kampovawe u {atorima kao i kampovawe sa

kamp prikolicama (vozilima). Na samoj plaì postoji

niz sportsko-rekreativnih sadràja.

4. dan

16. 07. (ponedeqak) – Dubova~ka ada – Ram-Srebrno jezero

(Veliko Gradi{te)

37 km

3,5h plovidbe + 2h Ram

10h - Polazak za Srebrno jezero (Veliko Gradi{te);

plovidba 2 km Dubova~kim rukavcem do glavnog toka

Dunava, a zatim Dunavom nizvodno 35 km,

(od 1097 do 1062 km) pored Kostolca, u{}a reke Mlave,

Ade Zilovo, Zavojske Ade i Ade îbuklija do „Ramske

tvr|ave” Ram, (1078 km)

12h - Tvr|ava Ram – obilazak tvr|ave, sa odmorom i

osveèwem u restoranu na obali u prisustvu doma}ina

gosp. @ivorada Sekuli}a.

14h - Nastavak plovidbe pored skele koja povezuje Ram na

desnoj obali Dunava sa kanalom DTD kod Stare Palanke na

levoj obali Dunava i u{}a reke Nere u Dunav, (odakle leva

obala pripada Rumuniji, a desna Srbiji), pa pored Bazijasa,

Zatowa do Srebrnog jezera kod Velikog Gradi{ta.

15:30h - Pristan Srebrno jezero – mogu}nost vezivawa za

obalu, kameni nasip, ili pla}eni privez u ure|enoj

marini (sa prikqu~kom na struju i vodu).

Dobrodo{lica i druèwe sa ~lanovima RK Veliko

Gradi{te u obli`wem restoranu „Kod Brke”

5. dan

17. 07. (utorak) – Srebrno jezero (Veliko Gradi{te)

- Dan bez plovidbe

- Celodnevni izlet na obli`woj reci Pek (ru~ak gula{;

ve~era jagwetina sa ra`wa; hladno pivo i {priceri - sve

„na sred zlatonosne reke”)

- Program i druèwe sa Rotarijancima iz Velikog

Gradi{ta, Poàrevca i Rumunije

6. dan

18.07. (sreda) – Srebrno jezero – Golubac – Dobra

41 km

3:5h plovidbe + 2h Goluba~ka tvr|ava

10h - Polazak za Golubac nizvodno Dunavom 23 km (od

1062 do 1039 km) pored Velikog Gradi{ta, u{}a reke

Pek, naseqa Poèèno, rumunskog grada Stara Moldova,


Goluba~ka tvr|ava

oko ostrva Moldova i na{ih naseqa Vinci, Usje i

Rado{evac – do Goluba~ke tvr|ave.

11:30h - Pristan Goluba~ka tvr|ava – obilazak

rekonstruisane tvr|ave, sa kra}im odmorom i osveèwem

u restoranu na obali.

13:30h - Nastavak plovidbe nizvodno Dunavom 18 km

(od 1039 do 1021 km Goluba~kom klisurom, pored Brwice

i Qubkova~ke kotline do Dobre.

15:30h - Pristan Dobra – vez „Apartmani Cvetkovi}”

(na raspolagawu nam je travnato dvori{te, kotli},

ro{tiq, teku}a voda, struja, mogu}e preno}i{te

u apartmanima po ceni od 10 evra po osobi).

- Program i druèwe u organizaciji nauti~ara.

7. dan

19.7 (~etvrtak) Dobra – Dowi Milanovac – Pore~ka reka

33 km

3h plovidbe + 2h Dowi Milanovac

10h - Polazak za Dowi Milanovac nizvodno Dunavom 31 km

plovidbe (od 1021 do 990 km) pored rumunskih naseqa

Berzaska, Drenova i Kozla i na{e Livadice, pa pored

arheolo{kog nalazi{ta „Lepenski Vir”, u{}a Boqetinske

reke, Karetine, vikend naseqa „Hladne vode”, na{eg

Pore~a, rumunske Svinice, Litvice, u{}a reke Zlatice,

do Doweg Milanovca.

12:30h - Pristan Dowi Milanovac – obilazak grada,

nabavke, snabdevawe gorivom...

14:30h - Nastavak plovidbe svega 2 km sa ulaskom u

Pore~ku reku.

15h - Pore~ka reka. Vezivawe na obali kod Zareta, ili

sidrewe na sred reke (to je vi{e jezero nego reka, pa je

voda gotovo staja}a i nema plovnog puta).

- Program i druèwe u organizaciji nauti~ara - mogu}

odlazak u Dowi Milanovac zbog ve~ere u nekom od

restorana).

8. dan

20. 7. (petak) – Pore~ka reka – Tekija

35 km

3:5h plovidbe (sa zastojem kod Trajanove table)

11h - polazak za Tekiju nizvodno Dunavom 35 km. plovidbe

(od 990 do 955 km). Ovo je najatraktivniji deo plovidbe!

Pored Velikog i Malog Golubiwa, kroz Veliki i mali

kazan, pored Hajdu~ke vodenice do Trajanove table, (gde

sledi kra}i zastoj sa fotografisawem) do Tekije.

Trajanova tabla

14:30h - Tekija – pristan u marini, na plaì ili na

biv{em vojnom vezu.

- Program: obilazak Tekije, zajedni~ka ve~era u

restoranu na plaì „Joce Krofne”

9. dan

21. 7. (subota)

- Dan bez plovidbe

- Fakultativno izlet do Kladova (taksi/javni prevoz)...

10. dan

22. 7. (nedeqa)

- Dan bez plovidbe

11. dan

23. 7. (ponedeqak) – Tekija – Pore~ka reka

33 km

4,5h plovidbe (sa zastojem kod Trajanove table)

11h - Polazak za Pore~ku reku, uzvodno Dunavom 35 km.

plovidbe (od 955 do 986 km).

16:30h - Dolazak u Pore~ku reku.

- Program: Vezivawe svih brodova Regate jedan do

drugoga; u toku dana kupawe, a uve~e zajedni~ka ve~era na

najve}em brodu, uz prethodni dogovor oko pripreme.

12. dan

24. 7. (utorak) – Pore~ka reka – Dobra

33 km

4,5h plovidbe

11h - polazak za Dobru, uzvodno Dunavom 31 km plovidbe

(od 990 do 1021 km)

15:30h - pristan Dobra vez „Apartmana Cvetkovi}”


13. dan

25. 7. (sreda) – Dobra – Srebrno jezero (Veliko

Gradi{te)

41 km

5:5h plovidbe

10h - Polazak za Srebrna jezero uzvodno Dunavom 41km

(od 1021 do 1062 km).

15:30h - Srebrno jezero

– Program i druèwe sa RK Veliko Gradi{te.

– Mogu}e organizovati ~i{}ewe obale prikupqawem sme}a

uz pomo} lokalnog stanovni{tva i u prisustvu medija.

19


20

(Sme}e bismo skupqali sat-dva, a jedina investicija

bile bi ekolo{ke kese i rukavice koje bi obezbedio

Rotari i koje bi bile podeqene skupqa~ima).

Projekat bi mogao da se zove „O~istimo na{e reke” ~ime

bismo na najboqi na~in promovisali Regatu.

14. dan

26. 7. (~etvrtak) – Srebrno jezero (Veliko Gradi{te)

- Dan bez plovidbe. Mogu} odlazak za „Viminacijum”

na rimski ru~ak

15. dan

27. 07 (petak) – Srebrno jezero – Dubova~ka ada

„Milo{ Gaj” (alternativa Kostola~ki rukavac)

37 km

5h plovidbe

11h - Povratak za Dubova~ku adu izleti{te „Milo{ Gaj”

uzvodno Dunavom (od 1062 do 1097 km + 2 km Dubova~kim

rukavcem). Ako se umesto „Milo{ Gaja” ide u Kostola~ki

rukavac, duìna i vreme putovawa su ne{to kra}i.

16h - Pristan na istom mestu kao prilikom odlaska,

a ukoliko se ide u Kostola~ki rukavac, pristan je na samom

kraju rukavca gde se nalazi ure|ena plaà i dobar restoran.


16. dan

27. 07 (subota) – Dubova~ka ada (ili Kostola~ki rukavac)

– Ivanovo

39 km

5h plovidbe

11h - Polazak za Ivanovo uzvodno Dunavom (od 1097 do

1136 km), pored u{}a Velike Morave, Kovina,

Smedereva, Jugova, Ore{ca, Gro~anskih ada i Grocke do

ulaska u Ivanova~ki rukavac.

16h - Pristan u Ivanova~kom rukavcu, leva obala Dunava

1136. kilometar.

- Program i druèwe u organizaciji nauti~ara

17. dan

28. 07 (nedeqa) – Ivanovo – Beograd

33 km

4h plovidbe

10h - Polazak za Beograd, uzvodno Dunavom

(od 1136 do 1169 km) pored Ritopeka i Vin~e,

ovoga puta sa ulaskom na 1149 km u tzv. „Male vode”,

zatim Malim vodama pored Dowe ade i Cakqana

({to skra}uje put za nekoliko kilometara),

Bele Stene, Vi{wice, Ade Huje, Krwa~e, Luke Beograd

i Dor}olske marine do u{}a reke Save u Dunav kod

Beogradske Kalemegdanske tvr|ave, pa pored Velikog

ratnog ostrva do u{}a Save u Dunav.

14h - Beograd, u{}e Save u Dunav – Zavr{etak regate í

Kontakt:

River crusing Committe Chair 2018-19

District 2483 Montenegro & Serbia

Past District Governor 2009-10

District 2481 Northern Greece,

Kosovo,

Macedonia, Montenegro & Serbia

Adv. Dragan I. Brajer

14 Kursulina st. Belgrade, Rep.of

Serbia

tel:+381-11-2440-440;

tel.faØ:+381-11-2436-522

mob.tel:+381-63-200-444; e-mail:

brajer¿brajer.net

MIRIS BELOG GRADA

TOPONIMI OD A DO...

Tekst koji sledi objavqen je u „Godi{wici Nikole ûpi}a”,

kwiga ææII, u Beogradu 1903. godine, pod naslovom

„Crtice za raniju sliku srpske prestonice”, zapisao

M. \. Mili}evi}, i s godinom na naslovnoj strani – 1902.

VRAÂR ZAPADNI

Tako se zove onaj deo beogradske varo{i od kragujeva~koga

druma do Lude ku}e (Doktorove kule). Na ovom su

Vra~aru: Velika kasarna, Vojna akademija, Nova kasarna,

Etnografski muzej, Bolnica kraqice Drage, Ku}a za gluvoneme

i Opservatorija.

VRAÂR ISTO^NI

Vra~arom isto~nim zove se onaj deo dana{weg Beograda,

koji se od Dvora pruà navi{e ka selu Mokrom lugu, a

{iri se izme|u kragujeva~koga druma i palilulske crkve.

Na tom je Vra~aru Velika vojna bolnica, poslanstva: nema~ko

i austro-ugarsko, katoli~ka crkva, Englezovac, i

crkva Sveti Sava.

TRI KQUÂ

Ona ulica koja vodi od Velike pivare onamo ka monopolima,

i koja ide naporedo s ulicom Milo{ Veliki, zove

se Tri kqu~a.

Najpre je tu bila jedna firma gde su izmolovana bila

tri kqu~a i ozgo kruna, pa se posle to izgubilo, a ime

ulici ostalo do danas í

OD JU@NU PRUGU

Tuj u jedno selo u okolinu do{ja Qubi{a kude Stevu.

ûkne na vrata, i otvori mu Stevin najmalej sin.

Qubi{a ga pituje: „Sinko, dom li su ti tatko i

majka?”

„Nema gi, oto{e u varo{.”

„A brat \oka, on ima li ga?”

„Ne, i on otide s' wi. A {to ti trebav, a ~i~a Qube?”

Qubi{a se uzvrte i po~e ne{to da {'pka. A dete }e:

„Abe ~i~a Qube, ako ti treba ne{to od alat, ja znam

kude je pa }u ti dam!”

„More, ne mi treba toj, nego reko da popri~am sa

tatka ti u vezi \oku. Kako da ti kaèm, tvoj brat

\oka napravi dete na moju }erku Milevu!”

Dete se malo zamisli, pa }e kaè:

„E pa za toj }e mora pri~a{ s' tatka. Znam da za bika

uzima pet iqade, za vepra dve, al' za \oku stvarno ne

znam kolko.” í


MIRIS BELOG GRADA

I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe

pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti

Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i

mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i

odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po

kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili

predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu.

Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{

Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse-

}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih àrdina

spravqen je i parfem.

Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva-

}en }elijama sluzokoè nosa.

U sebi sadrì zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno,

upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve-

}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina,

na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan-

~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni

znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i

bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva,

starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti

i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost.

Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno

s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije.

Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

NEDOUMICA BELOG GRADA

AKO IMAMO NOVO GROBQE,

GDE JE ONDA STARO?

Grobqe koje se nalazi u Ruzveltovoj ulici

verovatno je najlep{e i najure|enije grobqe

u Srbiji i svojevrstan beogradski

„muzej na otvorenom”.

Ovo mesto ve}ina prestoni~ana poznaje

pod nazivom „Novo grobqe”.

Ali, ako je tako – gde je onda Staro grobqe?!

Srpska prestonica nekada je izgledala potpuno druga~ije

od grada kakav danas poznajemo. U vreme kada je Beograd

bio tek jedna od turskih varo{i, centar grada za srpsko

stanovni{tvo nalazio se u Kara|or|evoj ulici, a ne u

ulici Kneza Mihaila koja je bila daleka periferija.

Srpska kosturnica

iz Prvog svetskog

rata 1914 – 1918.

Grob vojvode Radomira Putnika

Zato i ne ~udi {to se upravo tu, nedaleko od Varo{ kapije,

na mestu gde je po~iwala Gospodska, a danas Brankova

ulica, nalazilo i najstarije srpsko prestoni~ko grobqe.

Ono se jo{ u 17. veku delilo na Veliko grobqe, koje

se prostiralo na padinama Zelenog venca, i na Ku`no

grobqe gde su se sahrawivali umrli od zaraznih bolesti,

naro~ito od kuge, koje se nalazilo du` dana{we Ulice

mar{ala Birjuzova.

Srpska uprava nad gradom donela je sa sobom i promene

{to se ti~e mesta sahrawivawa tada{weg stanovni{tva.

Knez Milo{ je uvideo zna~aj starog jezgra grada, pa je

1826. godine naredio preseqewe varo{kog, starog grobqa

sa Zelenog venca na tada{wu „daleku periferiju” Beograda

– Ta{majdan.

Bilo je to prvo „novo” grobqe, ali je rastom prestonice

i {irewem Beograda na Vra~ar, Slaviju i Ta{majdan

i ono „zastarelo”. Nekih 50 godina posle prvog seqewa,

prestoni~ki pokojnici su ponovo bili spremni za pokret.

Ta{majdansko grobqe se na{lo u sred naraslog grada

i postalo je nedovoqno za wegove potrebe.

Ideja o novom izme{tawu i pravqewu „novog, novog

grobqa” pojavila se ve} 1871. godine, da bi Ta{majdan kona~no

bio „raseqen” 1927. godine.

I tako je, kao tre}e organizovano grobqe, Beograd dobio

svoj „muzej na otvorenom” – Novo grobqe.

OSTAVITE STRAH KOD KU]E

ZA[TO JE NOVO GROBQE JEDNO

OD NAJLEP[IH MESTA U BEOGRADU

Imena velikih i zna~ajnih li~nosti iz srpske istorije

kojima je Novo grobqe ve~no po~ivali{te duga je i

stalno se dopuwuje. Ovo mesto u Ruzveltovoj ulici na jedinstven

na~in beleì i pamti sve doga|aje iz burne

istorije Beograda, ali i cele Srbije. Ovo je samo jedan od

razloga zbog kojeg treba da posetite ovo mesto.

Kada je pre nekoliko godina „No} muzeja” u svoj program

uvrstila i Novo grobqe ovaj potez se mnogima u~inio

~udan, jer „kako jedno grobqe moè da bude muzej”.

Ipak, svi oni koji su prevazi{li predrasude i strahove

mogli su da se uvere da prestoni~ko Novo grobqe zaista

skriva neverovatne lepote i ~udesa.

21


Novo grobqe u Beogradu nije samo „grobqe” – po~ivali{te

pokojnika, ve} mesto nadgrobnih spomenika od

kojih su mnogi visoke umetni~ke vrednosti. Radili su

ih srpski, jugoslovenski i strani zna~ajni vajari – \or-

|e Jovanovi}, Ivan Me{trovi}, Sreten Stojanovi},

Petar Palavi~ini, Lojze Dolinar, Toma Rosandi}, Neboj{a

Mitri}... Sem toga, ono je i svojevrsna u~ionica

istorije zbog mno{tva grobova znamenitih istorijskih

li~nosti, i memorijalnih celina – grobaqa i kosturnica

vezanih za istorijske doga|aje – obja{wava Neda Kova~evi}

koja je zbog svog specifi~nog hobija dosta vremena

provela na ovom mestu.

Naime, ova Beogra|anka posledwih nekoliko godina

radi na popisivawu svih prestoni~kih spomenika, a zna-

~ajan deo te celine predstavqaju i oni koji se nalaze

upravo na Novom grobqu u Ruzveltovoj ulici. Grobqe je

nastalo 1886. godine kao tre}e prestoni~ko grobqe za sahrane

hri{}ana. Prvi put je ubeleèno na planu Beograda

iz 1884. godine, na mestu na kome se i danas nalazi.

Pariàni imaju Per La{ez,

a Beogra|ani Novo grobqe

Imena velikih i zna~ajnih li~nosti iz srpske istorije

kojima je Novo grobqe ve~no po~ivali{te duga je i

stalno se dopuwuje. Tu su glumci Mija Aleksi} i Pavle

Vuisi}, kwièvnici Ivo Andri} i Milo{ Crwanski,

vojvode @ivojin Mi{i} i Radomir Putnik, politi~ari

Nikola Pa{i} i Zoran \in|i}...

22

Tamara @urùl (Beograd, 1927-

1944), u~enica [este ènske

gimnazije u Beogradu, skojevka i

u~esnica NOB. Borac [este

srpske NOU brigade na Jastrepcu.

Prema novinskom izve{taju

iz „Politike” od 17. novembra

1944. godine, posle borbe s Keserovi}evim

~etnicima, rawena i

uhva}ena u jednoj pe}ini. Wu i

jo{ osam rawenih drugova sprovodili

su ~etnici po Blacu,

Aleksincu i Kru{evcu, vre|aju-

}i ih i tuku}i. Potom je bila zato~ena

i mu~ena u zatvoru u Kru-

{evcu, a na kraju, 1. avgusta 1944.

godine, u selu Jasika je streqana.

Pred samo pogubqewe, iako

krajwe iznemogla, Tamara je

skupila snage i uzviknula: „@ivela

revolucija! Smrt izdajicama

i slugama okupatora! @ivela

sloboda!”

Prvi memorijalni spomenik na Novom grobqu je bio

Srpska kosturnica izgra|ena 1907. godine u kojoj su sa

Starog ta{majdanskog grobqa, kod crkve Svetog Marka,

preneti posmrtni ostaci ratnika iz srpsko-turskih i

srpsko-bugarskog rata. Ipak, svakako jedan od najupe~atqivijih

spomenika je Spomen kosturnica srpskih ratnika

od 1912. do 1918. godine.

Ovaj spomenik-kosturnica podignut je na prostoru

ranijeg Srpskog vojni~kog grobqa. U kosturnicu su preneti

i zemni ostaci izginulih ratnika u vreme Balkanskih

ratova. Monumentalni monolit spomenika nad kosturnicom

simbolizuje snagu naroda koja je istaknuta u

vidu dvoglavog kamenog belog orla. Pod wegovim nogama

leì orao na poloènim zastavama, izliven u crnoj

bronzi. Na vrhu stene je vojnik, pobednik, spreman da

pu{kom u ruci brani svoju Otaxbinu, koju simboli{e

Grob vojvode @ivojina Mi{i}a

Grob Serdar Janka Vukoti}a

visoko podignuta zastava – pri~a Neda Kova~evi} i dodaje

da kwiga sa imenima sahrawenih u Kosturnici beleì

3529 identifikovanih i 1074 neindentifikovanih

ratnika.

Posebnu znamenitost Novog grobqa ~ine vojni~ka

grobqa gde su sahraweni kako pripadnici srpske i savezni~kih

armija tako i italijanskih, austrougarskih i

bugarskih snaga. Na{a sagovornica naro~ito isti~e

spomenik „Ruska slava”: Spomenik „Ruska slava” predstavqa

kriptu-postament na kojem stoji figura an|elapobednika

s ma~em. U kriptu su preba~eni ostaci 387

oficira i vojnika ruskog ekspedicionog korpusa, koji

su poginuli 1916 – 1918. godine na Solunskom frontu,

gde se ruska vojska borila rame uz rame sa srpskim i

francuskim vojnicima. Tako|e, tu je sahraweno 136

oficira i vojnika dve ruske artiqerijske brigade, koji


Grob Branislava Nu{i}a

Grob Ive Andri}a

su branili Beograd tokom opsade austro-ugarske i nema~ke

vojske. Ovde je pohrawen i prah ~etiri ruska vojna

zatvorenika, koje su streqali Austrijanci u Gora-

`du zato {to su odbili da utovare municiju za front,

kao i dva mornara s broda „Tiraspoq”, poginulih u luci

kod Kladova, i jo{ oko sto ruskih vojnika preminulih

u bolnicama okupirane Srbije 1915–1918 – isti~e

Neda Kova~evi}.

Dve zasebne celine na Novom grobqu predstavqaju grobqe

boraca NOR-a i Aleja zaslu`nih gra|ana.

Ipak, mo`da jo{ i vi{e od ovih „zvani~nih” delova

grobqa, Novo grobqe ve} 130 godina predstavqa jedan

ogroman, jedinstveni spomenik svih onih obi~nih, „ma-

Grob Zorana \in|i}a

lih” Beogra|ana koji su u proteklim decenijama ìveli

na ovim prostorima. A oni nisu zasluìli zaborav.

Zato, ostavite strah kod ku}e i krenite u obilazak beogradskog

„muzeja na otvorenom”. Neka to bude prva strana

va{e li~ne velike enciklopedije srpske istorije i

kulture í

Ra{a Petrovi}

@IVOT PRO\E

A DA GA NISMO NI (PRO)@IVELI

Blaènopo~iv{em patrijarhu Pavlu

Razmi{qam da povu~em ru~nu ko~nicu, zaustavim i

iza|em iz voza, da pro{etam poqem, polomim po koji

kukuruz, nadi{em se sveèg vazduha i usput pozdravim

i pitam neznanca: „Dobar dan, kako ste, da li vam

ne{to treba?”

Pro|e mi ìvot u potrazi za boqim, za egzistencijom i

mirnim snom. Za ìvotom koji nije od danas do sutra, od

meseca do meseca, od plate do plate. U toj jurwavi i beskona~noj

borbi za mestom pod suncem vreme leti jo{ brè.

Doga|aji se re|aju ko na traci, kao brzi voz koji juri

kroz poqa, a ja gledaju}i kroz prozor tog voza ne mogu da

doku~im {ta ta~no vidim. Brzina ne diktira samo tempo,

ve} i moj doìvqaj vi|ewa stvari.

U toj vizuelnoj magli izgubi se ono {to u krajwem slu-

~aju ~ini ìvot - male stvari.

Kako i kada zaustaviti taj voz i uìvati u magiji zvanoj

ìvot. Na}i na~in i to sve uskladiti, a pri tom ne

izgubiti iz vida sve te male stvari, alhemi~arski je posao.

U tu|ini su mi posebno osetqivi periodi pred neke

na{e praznike. Ne samo zbog ~iwenice da ìvim u ino-

23


24

stranstvu ve} da nisam blizu qudi koji mi mnogo zna~e,

kojima bih voleo da pomognem, a ne mogu, nisam pri ruci.

Ni da podelim radost s wima, ni tugu, ni da im skuvam kafu,

ni da im spremim ogrev, odem u kupovinu, izvedem na

ru~ak ili jednostavno sednem s wima i podelim koju toplu

re~.

To se posebno odnosi na na{e starije, bake i deke sa sela

koji se svakodnevno bore sa nema{tinom. Koji, iako nisu

u ratu, vode neprekidnu borbu za ìvot.

Osvr}em se oko sebe, vidim i ovde u tom istom inostranstvu

starije qude, onako bespomo}ne, same, i {to je

najgore, u nema{tini.

Pa ja sam mislio da ovde toga nema. Kad sam kr~io put

sebi iz Srbije, mislio sam da ovde svi ìve dobro, i mladi

i stari. Da je penzija velika i dovoqna, da qudima ne

mawka.

Sedim i pri~am sa Dominikom, mojim najboqim i

dugogodi{wim prijateqem ovde, koji je iz Poqske

i saznajem jednu tu`nu ali istovremeno i nadahnutu

pri~u. Po prirodi je sportista i rekreativac i ~esto

tr~i u obli`woj {umi. Na putu do staze zastane i

poigra se sa kom{ijskim psom onako preko ograde, pa

onda vremenom u dvori{tu. Zatim krene da {eta tog

psa, pa da ga hrani, pa preko psa upozna i vlasnicu,

baku koja sama ìvi u ku}i, preciznije vikendici.

Wena deca su poput Dominika i mene, negde u emigraciji

u potrazi za boqim ìvotom.

Ima li ve}e ironije? Dominik i wegova verenica produbquju

to poznanstvo sa bakom, jednom nedeqno joj nose

namirnice, pomaù oko teìh poslova u dvori{tu. Sada

joj gradi potporni zid duìne nekih 16 metara, i dva metra

visine.

Pa je l’ zna{ ti to da radi{, pitam ga ja?

Dobijam odgovor da danas ima svega na mreì jutjub i da

on ne ùri nigde. Ina~e, to wegovo poznanstvo sa bakom

traje vi{e od godinu dana. Nije to pomo} kratkog daha.

Nije bazirana na nekoj materijalnoj koristi s wegove ili

wene strane. To je jedna pre svega ~ista qudskost. Iako

smatram da smo prijateqi, da dosta toga delimo, prvih godinu

dana nisam ni sam znao za taj wegov poduhvat. Heroj

bez re~i.

Osvrnem se malo oko sebe i vidim da ve} tradicionalno

jedna grupa qudi organizuju kupovinu skromnih poklona

za Boì} starijim qudima bez igde ikoga. Oni

imaju skromnu listu èqa, poput zimske kape, {ala, ~okolade,

pribora za li~nu higijenu i sli~no. Upi{e{

svoje ime pored imena osobe i u~ini{ malu radost nekome

kome to verovatno mnogo zna~i. Male stvari, mali

qudi a velika dela.

Koleginica s posla, izvrsna kuvarica, ve} sedmu godinu

redovno sprema i pe~e kola~e i prodaje kako u firmi

tako i na trgu. Sav prilog od toga ide onom kome je ta pomo}

u trenutku potrebna.

Nedavno sam na toj pomenutoj mreì jutjub pogledao

prilog televizije Pirot o grupi studenata Fakulteta

za bezbednost u Beogradu koja je jednog vikenda pritekla u

pomo} starima u selu Studena, op{tina Babu{nica. Spremili

su im ogrev i dali nadu. Heroji bez re~i.

[ta je zajedni~ko starima iz Babu{nice, baki iz ê-

{ke, studentima bezbednosti i Dominiku?

Brzi voz juri ka stanici Evropa. Juri misle}i da svi

problemi nestaju onog trenutka kad se u|e u stanicu.

Ali ìvot ne ~eka. @ivot se de{ava oko nas. Kad malo

boqe razmislim, ìvot u Srbiji i nije toliko druga~iji

od mog inostranstva. Ili je tako ili sam ja re{io da iza-

|em iz voza? í

Marko Stojiqkovi},

ê{ka Republika

GR^KI PRAVOSLAVNI HRAM

NA MESTU SRU[ENIH

„BLIZNAKIWA”

Proslavqeni {panski arhitekta Santiago Calatrava

potpisuje projekat nove crkve koja }e se graditi

u okviru Ýorld Trade Centra u Wujorku.

Umemorijalnom parku posve}enom tragi~nom doga|aju

iz 2001. godine kada su sru{ene kule blizakiwe,

po~ela je izgradwa Crkve Sveti Nikola ~iji

dizajn je inspirisan ~uvenom Ajom Sofijom i crkvom

Hora u Istanbulu. Crkva }e biti sagra|ena na

mestu nekada{weg objekta iz 19. veka a kojeg su sru-

{ile krhotine koje su padale sa ÝTC-a.

Konstuktivni deo crkve bi}e poplo~an mermerom

dok }e kupola i ostatak zidova biti napravqeni od

transparetnog materijala koji }e dozvoqavati prolaz

svetlosti stvaraju}i efekat iluminacije.

Gr~ka pravoslavna crkva traì donaciju od 20 miliona

dolara za ostvarewe ovog projekta í

Igor Coni}


SRBIJA U VREME OBRENOVI]A

Ovo je 47 stvari koje je Srbija dobila za vreme

dinastije, ali se ovoj listi moè dodati

i stipendirawe 1000 studenata svojim novcem

od strane Kraqa Milana, mimo onih 1000

koje je Srbija slala po svetu.

Osim himne „Boè pravde” koja je nastala za vreme

vladavine dinastije Obrenovi}a, ova dinastija je

jo{ mnogo toga darivala Srbiji i srpskom narodu.

Evo {ta je sve ura|eno za vreme wihove vladavine:

4. Kraqica Natalija je osnovala fond „Natalijanum”

i poklonila je Univerzitetu u Beogradu Kraqevski

domen u Majdanpeku od oko 8.000 hektara, a rudnik zlata,

koji se na wemu nalazi, srpskoj siro~adi.

Tim gestom Kraqica Natalija je ubedqivo najve}i

dobrotvor Beogradskog Univerziteta.

5. Kraq Milan je poklonio imawe Jevremovac

u Beogradu za Botani~ku ba{tu.

6. Knez Mihailo je dao plac

za srpsku Akademiju.

1. Za vladavine Obrenovi}a Srbija je postala dràva:

vazalna (1830), nezavisna (1878), Kraqevina (1882), uz ne

mala teritorijalna pro{irewa. Bila je pravna i ustavno

ure|ena dràva. Ako izuzmemo ustavna akta iz Prvog

ustanka, svi ustavi novovekovne Srbije doneti su za

vladavine Obrenovi}a (1835, 1838, 1869, 1888 – 1903.

vra}en sa malim izmenama – i 1901.)

7. Kwaz Milo{ je 1859. godine uveo op{tinske ko{eve

u koje su seqaci bili obavezni da daju odre|ene

koli~ine ìta, koje se potom delilo narodu

u slu~aju gladi ili nekih drugih neprilika,

kao {to su su{ne godine, poplave ili kasnije, posle

Milo{eve smrti u ratnim uslovima. Ovo je trajalo

do 1915. godine.

Milo{ Obrenovi}

2. Ustavom iz 1888. godine, koji je bio jedan od

najnaprednijih ustava u Evropi, uvedena je

parlamentarna vladavina u Srbiji. Ovim Ustavom je

garantovana za{tita slobode od samovoqe dràvne

vlasti, zabrawen progon srpskih gra|ana, zajam~ena

prava i li~ne slobode gra|ana i sloboda govora,

misli, {tampe i udruìvawa, izvr{ena

decentralizacija dràve (uvedena okru`na,

sreska i op{tinska samouprava), obezbe|ena

sudska nezavisnost, itd.

3. Kwaz Milo{ je tako|e uveo jedno od kapitalnih

obele`ja dràvnosti u Srbiji, a to je takozvana „staja}a

vojska” ili dràvne oruàne snage.

Qubica Milo{a Obrenovi},

1851. rad Anastasa Jovanovi}a

8. Obrenovi}i su posebno vodili ra~una o za{titi prava

mawinskih zajednica u Srbiji. Vrhunac te brige je

dono{ewe ustava iz 1888. godine u kome se garantuju sva

prava svim gra|anima Srbije.

9. Kwaz Milo{ je osnovao tajnu srpsku slu`bu i to za

vreme Drugog srpskog ustanka, a prvi veliki tajni agent

je bio narodni knez Vasilije Vasa Popovi} iz Ber{i}a

kod Gorweg Milanovca.

10. Kwaz Milo{ je za vreme posete sultanu Mahmutu u

Carigradu otplatio dugove Vaseqenske Patrijar{ije.

Iz zahvalnosti prema ovom lepom i plemenitom gestu

25


srpskog vladara, Patrijarh i Sveti Sinod sporazumeju

se, da se na liturgijama spomiwe vladarski srpski dom

i srpski narod.

11. Te, za Srbiju, a posebno za Srbe, va`ne 1896. godine,

Kraq Aleksandar je prisustvovao prvim obnovqenim

Olimpijskim igrama u Atini i to kao jedini strani

dràvnik. O tome svedo~i filmski zapis.

12. Li~nim novcem Obrenovi}a ili wihovim zalagawima

je sagra|eno ili, u najmawu ruku obnovqeno,

preko 400 crkava i manastira.

13. Glavni ktitori manastira Vujan, gde je kao

isku{enik boravio i blagopo~iv{i Patrijarh Pavle i

gde se na ~udesan na~in izle~io od tuberkoloze, su bili

Knez Nikola Mili}evi} Luwevica, deda Kraqice Drage,

Vojvoda Milan Obrenovi} i Gospodar Jakov Obrenovi}.

14. Sedmog juna 1840. godine u Srbiji je po~ela sa radom

prva Po{ta na Kalemegdanu u Beogradu.

15. Godine 1866. je donet prvi Zakon o po{tama i izdate

prve po{tanske marke koje su bile sa likom Kneza

Godinu dana kasnije je proradio tramvaj

na elektri~ni pogon.

19. Prvi Licej-Velika {kola otvorena je 1838. godine u

Beogradu.

20. Prva kwiàra otvorena je 1827. godine kod Saborne

crkve (kwiàr Gligorije Vozarevi} - Leìmir, Srem,

1. avgust /12. avgust 1790 – Beograd, 10. januar /22. januar 1848.)

21. Prva {tamparija je po~ela sa radom 21. maja 1831.

godine (doneli je iz Sankt Peterburga Cvetko Rajovi}

i Avram Petronijevi}).

22. Sa radom je po~elo 1859. godine Narodno pozori{te

koje je izgra|eno pre svega li~nim sredstvima kneza

Mihaila uz u~e{}e Kraqa Milana i Kapetana Mi{e

Anastasijevi}a.

23. Prva biblioteka osnovana je 1815. godine pri

Kwaèvskoj kancelariji, a biblioteka u Beogradu je

osnovana 1838. godine kao za~etak Narodne biblioteke.

Za narodnu biblioteku na Kosan~i}evom vencu Knez

Mihailo je dao na raspolagawe svoj plac.

Milo{ Obrenovi},

sin Jevrema Obrenovi}a

Mihaila (u svetu je prva marka izdata u Engleskoj

1840. godine).

Mihailo Obrenovi},

kraq Srba i Bugara

Milan Obrenovi}

24. Prvo u~eno dru{tvo – Dru{tvo srpske slovesnosti,

osnovano je 1841. godine.

26

16. Godine 1874. Srbija je sa jo{ 21 zemqom iz sveta

postala osniva~ Svetskog po{tanskog saveza.

17. Petnaestog septembra 1884. godine je pu{tena u

saobra}aj prva pruga izgra|ena u Srbiji izme|u

Beograda i Ni{a.

18. Prvi gradski prevoz u Beogradu je krenuo

1892. godine kada su tramvaji sa kowskom zapregom

prevozili putnike po Beogradu.

25. Prvi bal u Srbiji je prire|en 1827. godine.

26. Prvu apoteku i bolnicu je 1826. godine otvorio

gospodar Jevrem Obrenovi} u [apcu.

27. Prva apoteka u Beogradu je otvorena 1830. godine

kod Saborne crkve (vlasnik Mateja Ivanovi}).

28. Prva bolnica u Beogradu osnovana je

1832. godine.


29. Prvi put ène su sele za trpezu zajedno sa muèvima

i ostalom gospodom januara 1838. godine na sve~anoj

ve~eri na Milo{evom dvoru.

30. Prvi bilijar je stigao u Srbiju 1822. godine.

31. Prvi klavir 1824. godine dobila je Savka, mla|a k}i

Kwaza Milo{a.

32. Prvi srpski i beogradski sajxija je bio g. Piler od

1835. godine.

33. Prva polisa osigurawa izdata je 1839. godine

(osigurana ku}a Lazara Zubana).

34. Prvi telefon, samo sedam godina kasnije

od prvog Belovog telefona, uveden je u Beogradu

14. marta 1883. godine.

35. Prvi me|ugradski razgovor obavili su Kraq Milan

i Milutin Gara{anin, napredwa~ki prvak,

izme|u Beograda i Ni{a 1886. godine.

36. Javni telefonski saobra}aj u Beogradu po~eo je 1898.

41. Srpska crta~ka i slikarska {kola

osnovana je 1895. godine.

42. Mokraw~eva Srpska muzi~ka {kola

osnovana je 1899. godine.

43. [estog maja 1830. godine je u Poàrevcu postrojena

prva ~eta Kwaèvske garde – Gvardije koja je prete~a

elitne jedinice vojske Srbije – Garde.

44. Knez Mihailo 1868. godine donosi re{ewe o kovawu

srpskog novca – pare, a dinar je iskovan prvi put

1875. godine odlukom Kneza Milana.

45. Dvadeset tre}eg septembra 1893. godine u Beogradu je

upaqena prva sijalica (ugao Kolar~eve i Makedonske

ulice).

46. Na Dor}olu je 1893. godine izra|ena prva elektri~na

centrala koja je snabdevala tramvaj i javno osvetqewe

u Beogradu, koji je tada imao 55.000 stanovnika.

Elektrika je u Beogradu uvedena osam godina posle

Pariza i pet posle Berlina, a pre mnogih evropskih

metropola.

Natalija Obrenovi}

godine kada je u Kolar~evoj zadu`bini postavqena

telefonska centrala sa 50 brojeva.

37. Prvi putuju}i bioskop se pojavio 1900. godine.

38. Godine 1895. je osnovano Dru{tvo za podizawe Hrama

Svetog Save.

39. Srpska Kraqevska Akademija je ustanovqena zakonom

1. novembra 1886. godine.

40. Godine 1823. Kwaz Milo{ je naredio da se Dan Svetog

Save obeleàva kao {kolska slava u Srbiji.

Draga i Aleksandar Obrenovi}

47. Prva industrijska hidrocentrala u Srbiji je pu{tena

u pogon na Ilindan 1900. godine na \etiwi kod Uìca.

To je prva hidrocentrala na Balkanu i prva u Evropi po

Teslinom principu.

Sa slobodom je Srbija tog vremena i{la u korak

sa Evropom í

Neboj{a Dovezenski

27


BEOGRADSKA AJA SOFIJA

Bila je `rtva mnogih bitaka, a na kraju je sru{ena po naredbi kneza Milo{a za vre}u dukata

Me|utim, ~im su Turci potukli austrijsku vojsku kod

Grocke 1739. godine i vratili se u Beograd, zapo~eli su sa

obnovom zdawa. Radovi su zavr{eni tek 1766. godine, a u

ovu svrhu potro{eno je 7.000 gro{a.

Svoj sjaj xamija nije dugo zadràla

U borbama za Beograd, 1789. godine, ponovo je o{te}ena.

Turci su je koristili za odbranu, a glavnokomanduju-

}i austrijskih trupa, mar{al Laudon, je prema wenom minaretu

usmeravao i odre|ivao pravce napada na grad. Austrijanci

su tada po tre}i put od Turaka preuzeli Beograd,

ali su se u wemu zadràli samo dve godine.

Zla kob Batal-xamije jo{ nije bila zavr{ena. Tokom

borbi za oslobo|ewe Beograda u Prvom srpskom ustanku

1806. godine, Turci su iz we pruàli snaàn otpor usta-

28

Verovali ili ne, na mestu dana{we Skup{tine u Beogradu

nekada se nalazila Batal-xamija, najlep{a i

najve}a gra|evina u Srbiji, kako su je opisivali putopisci

tog doba.

Batal xamiju izgradio je imu}ni beogradski nazor Ejnehan-beg

1585. godine i nazvao je svojim imenom pod kojim

je bila poznata sve do 1789. godine.

Lokacija je pa`qivo izabrana na periferiji kao, kako

}e kasniji ratovi pokazati, strate{kom mestu za o~uvawe

grada. Ovo potvr|uje i jedan austrijski izve{taj s kraja 18.

veka u kome se precizno navodi da je xamija „1000 koraka

daleko od onog gradskog bedema koji je opasivao varo{”.

Svojim izgledom Batal-xamija je mamila uzdahe. Bila

je izgra|ena od tesanog kamena pe{~ara koji je vremenom

dobio crvenkasto-sivu boju. Bila je visine 18 metara, dok

su bo~ni zidovi imali 15 metara. Unutra{wost je osvetqavalo

20 prozora koji su se zavr{avali za{iqenim lukovima.

Ulazna vrata bila su postavqena na severnoj strani,

dok je minaret izgra|en na pijedastalu koji je imao osam

strana. Iznutra, zidovi su bili bogate dekoracije, a ni-

{e ispod svoda imale su ukras u obliku stalaktita. Iznad

mihraba, isticali su se povijeni dekorativni lukovi, izra|eni

od naizmeni~no nanizanih kamenih blokova, tamnih

i svetlih.

Pored xamije nalazilo se grobqe na kome su sahrawivani

vi|eniji Turci. Sa wenog minareta mujezin je pozivao

vernike na molitvu, a sam objekat predstavqao je

glavnu tursku bogomoqu od 11 xamija u Beogradu.

Na po~etku, Turci su, sa leve strane xamije, izgradili

{upe salane (klanice) u kojima su sekli ovnove, drali ko-

ù i topili loj. To je u~iweno jer se xamija nalazila na

periferiji grada tako da stanovni{tvu nisu smetali te-

{ki mirisi.

U brojnim prevratima, ova bogomoqa je ru{ena i obnavqana

u vi{e navrata. Tek 1766. godine je prvi put popravqena,

a ve} 1789. godine je te{ko o{te}ena. Tada je i zaradila

svoj naziv Batal-xamija, {to na turskom zna~i zapu{tena.

Prvi put Batal-xamija bila je o{te}ena u napadu Austrijanaca

na Beograd 1717. godine pod vo|stvom Eugena

Savojskog. Tokom druge austrijske okupacije Beograda

(1717–1739.) bila je pretvorena u skladi{te uniformi

regimente princa Aleksandra Virtember{kog.

nicima u{an~enim na podru~ju Ta{majdana. U ovim borbama

xamija je katastrofalno o{te}ena kada su je Kara-

|or|evi artiqerci pogodili iz tre{wevog topa i raspolutili

minaret.

U vreme Drugog srpskog ustanka, ustanici su u xamiji

postavili straù i odatle kontrolisali dunavsku stranu

Beograda i Vidin kapiju.

Zaludna carigradska molba

Beogradski vezir, Jusuf-pa{a, po okon~awu borbi,

imao je nameru da popravi Batal-xamiju, o ~emu je obavestio

kneza Milo{a, 20. juna 1836. godine. Tada mu je pisao

da je „...inèwer Ethem-bej, video kako stoka ulazi u ovu

xamiju, zbog ~ega su joj zazidana vrata...”

Uzalud je pa{a obja{wavao da mu je poslato 50.000 gro-

{a, dva zlatna polumeseca alema i feman kojim mu se nare|uje

da opravi Batal-xamiju, da „...na{ Car... ima veliku

èqu za popravqawem zadu`bina” i isticao da bi „popravku

trebalo izvr{iti kako bi nizami, koji }e ve`bati

na Vra~aru, mogli kad do|e vreme i namaz da klawaju u

xamiji”.

Knez Milo{ be{e tvrda srca. Odbio je renovirawe xamije

uz obja{wewe da je taj deo u srpskim rukama i u blizini

palilulske crkve. Uzalud su bile i urgencije iz Carigrada.

Knez je smatrao da popravak Batal-xamije zna~i

{irewe turske vlasti van granica beogradske varo{i,

{to hati{erifom, kojim je re~eno da je sva zemqa van varo{i

u srpskim rukama, nije bilo dozvoqeno.


Milo{ je ~ak naredio da se zemqi{te prekopa i preore,

a „da se oko Batal xamije vi{e pandura na|u”. Da bi

bio siguran da se turska vojska ne}e vratiti, Milo{ je

naredio da se spali Savamala, a neposlu{ni Savamalci

nasele oko Batal-xamije, a tu je bila postavqena i sto~na

pijaca.

Sru{ena za {aku dukata

Kad je Kara|or|e osvojio Beograd, {erefe i vrh minareta

bili su ve} sru{eni, ali je centralni deo xamije jo{

prkosio zubu vremena. Tada{wi upravnik Biblioteke

Janko [afarik je

imao ideju da se Batal-xamija

pretvori

u Srpski narodni

muzej, a knez Mihailo

zagovarao je

wenu popravku i

sme{tawe Dràvne

arhive u wu.

K.N. Hristi} zapisuje:

„Unutra{-

wost xamije bila je

smetli{te, za ~itavu

okolinu, puno

svakojake ne~isti.

Glavni joj je ulaz

bio sa severne strane

prema varo{i,

ali su joj svi prozori unaokolo bili razvaqeni, gotovo do

zemqe, te je izgledala kao da stoji na svodovima. Vrh u minareta

bio je podrubqen... Po dupqama na xamiji legli su

se, na hiqade, vrapci i ~avke, a uve~e su je obletala ~itava

jata slepih mi{eva. Krov, godinama zasipan zemqom i

pra{inom, bio je pokriven trwem i travuqinom. âk je

iz onih pukotina nikao jedan mali dud crnoga roda, oko

koga su vrapci xaveqali, da vam ~ak dole u{i zaglu{nu”.

Na kraju, ubrzo posle odlaska Turaka Osmanlija 1867. godine,

stara Batal-xamija je 1869. (ili

1878) godine, po nare|ewu namesnika

Blaznavca, sravwena sa zemqom. Ru-

{ewe su obavili Cincari za 230 dukata

koje je isplatio kafexija Pan|alo.

To je bio kraj beogradske Aja Sofije

í

Izvor: 011 Info

JUGOSLOVENSKI

@ELEZNI^KI RADIO

U Austriji su, u toku 1927. godine, putnicima

na èleznici omogu}avali da u specijalnim

„radio vagonima” slu{aju radio program

dok putuju, nalik na dana{wu mogu}nost

putnika u avionu da preko specijalnih slu{alica

slu{aju muziku ili gledaju filmove.

To je bilo relativno jednostavno. Na krovu vagona

postavili bi, celom duìnom vagona, dva ili tri

reda nosa~a sa porcelanskim izolatorima, i instalirali

antenu.

Zatim bi antenu sproveli u posebnu kabinu na kraju vagona,

gde bi smestili radio prijemnik, mikrofone i ure-

|aje za filtrirawe i poja~avawe signala.

Pripremio Trivko Ti}a Savi}

PPr Rotari klub Beograd

Od te kabine bi sproveli kablove do svakog kupea i sedi{ta

u vagonu, gde bi instalirali prikqu~ke za slu{alice.

Putnik bi kupio kartu za radio vagon, seo na svoje

mesto, a ubrzo bi do{ao operater sa slu{alicama koje bi

prikqu~io na kabl i ustupio ih putniku. Na samo nekoliko

relacija u Austriji na kraju kompozicija su prikqu~ivali

jedan ili dva radio vagona, zavisno od broja prodatih

karata.

I na Jugoslovenskoj èleznici se razmi{qalo o uvo-

|ewu ove novine (me|u prvima u svetu). Me|utim, taj pro-

29


kleti novac! Nije pro{la ni decenija od Svetskog rata,

pa je trebalo sve obnoviti...

Izgleda da je najboqa varijanta bila koncesija. Prvi

se, 1930. godine, pojavio Beogra|anin Milorad Risti}, sa

svojom kompanijom „Jugoslovenski èlezni~ki radio”.

Sa Ministarstvom saobra}aja se dogovorio i dobio koncesiju

da radio vagone moè prikqu~ivati na relaciji

Beograd – Zagreb – Qubqana, te je po~etkom aprila 1930.

godine otpo~eo sa radom.

To se slede}e godine i dogodilo, te je u toku 1932. godine

ugovor raskinut. Interesantno je da postoje podaci da

su u isto vreme funkcionisali radio vagoni na èlezni~koj

pruzi uskog koloseka: Beograd – Obrenovac – Vaqevo

– â~ak – [argan – Vi{egrad – Sarajevo.

Ovako je izgledao radio vagon za uske koloseke

30

Me|utim, kao i danas, sre}u je pokvarila svetska ekonomska

kriza. Ve} po~etkom slede}e godine Risti} moli Ministarstvo

da mu se periodi~na naknada za kori{}ewe koncesije

smawi za 50%, jer }e ina~e morati da prekine ugovor.

Zna se, tako|e, da je u isto vreme (1930) englesko predstavni{tvo

firme „His Masters Voice – Victor” imalo

predstavni{tvo u Beogradu i da je tako|e konkurisalo za

koncesiju na relaciji Beograd – Ni{. O tome pi{e neposredni

izvo|a~ radova Paul Ajzler:

- Desilo se da sam slu~ajno ~uo da jedna Engleska kompanija

poznata po svojim plo~ama, HMV (His Masters Voice),

traì mladog elektro-inèwera za nekakav specijalan

posao u Beogradu. U to vreme HMV je jo{ uvek imala

filijalu u Be~u, koja se bavila trgovinom sa zemqama

starog Austro-Ugarskog carstva i Balkana. Wihov agent

za Kraqevinu Srbiju imao je radwu u centru Beograda u

kojoj su se prodavale wihove plo~e, radiogrami i ostali

proizvodi koji su bili uvoèni direktno iz Hejsa u Engleskoj;

on ih tako|e zastupao i u ostalim poslovima s

tim u vezi. Re~eno mi je da, ukoliko prihvatim posao u

HMV-u, da }e me on primiti, uputiti u pojedinisti u vezi

mojih obaveza, i uop{te biti za mene odgovoran. Sa

svoje 23 godine, i u politi~ki nezavidnoj situaciji, ova

ponuda mi se u~inila kao sre}an preokret: bila je to jedna

avantura, a u isto vreme i dobitak u vidu zaposlewa.

Istog trenutka sam ponudu prihvatio i nedugo zatim, ve}

sam se nalazio u vozu za Beograd. Tamo sam, kao jedan od

wenih mla|ih ~inovnika, stekao svoja prva saznawa o poslovawu

kompanije.

Moj posao podrazumevao je angaòvawe na razvoju opreme

za otklawawe velikih ometawa radio prijema i prenosa

zvuka u vozovima. Emitovawe muzike sa radioprijemnika

iz jednog vagona ka svim ostalim delovima voza, moè

biti veoma isplativo ukoliko bi postojala mogu}nost da

se svakom putniku naplati iznajmqivawe slu{alica – rana

verzija dana{weg „SonÚ” vokmena. Mnogi putnici bili

su nepismeni, ali ~ak i oni koji su umeli da ~itaju, nalazili

su da je ta radwa jako naporna, u uslovima konstantno

lo{eg osvetqewa. Usled svega toga, pruìla se o~igledna

prilika za otvarawe novih mogu}nosti koje bi putnicima

skrenule pa`wu sa monotonije putovawa. Ali bilo

koji zvu~ni sistem da je bio u pitawu, morao je biti

oslobo|en od bilo koje vrste ometawa ili me{awa, koliko

god je to bilo mogu}e. Glavni konkurent HMV-a u ovom

poslu bila je Nema~ka firma Koerting, a ona kompanija

koja bi na{la najekonomi~nije re{ewe, znatno bi profitirala

od ovog posla. HMV kompanija je za taj zadatak odabrala

mene. Znali smo da jedan prihvatqiv sistem funkcioni{e

na provincijskoj èlezni~koj liniji od Beograda

do Sarajeva u Bosni, ali vozovi koji su tom linijom saobra}ali

bili su primitivni i bez elektri~nog osvetqe-


wa, pa stoga i nisu imali dinamo koji bi izazivao ometawa.

Ipred mene su bila znatno ve}a isku{ewa. U prvo vreme

radio sam na vozovima koji su saobra}ali od Beograda

ka Ni{u, u kojima bi se, zbog otklawawa smetwi izazvanih

dinamom u modernijim vagonima na glavnoj liniji,

ovaj posao mogao raditi u znatno ozbiqnijem obimu.

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

Radio vagon za {iroke koloseke, na kakvom je radio

Paul Ajzler

Nosilac posla je trebalo da bude Jugoslovenska dràvna

èleznica, a HMV je trebalo da iznajmquje opremu i

osobqe. Posle probnog perioda, nastao je problem sa na-

~inom pla}awa: u robi (na{a varijanta pla}awa zakupa je

bila u p{enici) ili novcu (HMV). Ugovor nije sklopqen.

Onda se Paul Ajzler na{ao u politi~ki nezavidnoj situaciji

(~itaj: bio je Jevrejin, a Nema~ka se spremala da

anektira Austriju). Emigrirao je u Britaniju, gde je u

svojoj kuhiwi u Londonu sklepao prvi radio aparat koji

je umesto ìca imao {tampana kola. Rat je ve} po~eo, vojska

ga je preuzela i on je u engleske i ameri~ke avione

ugra|ivao {tampana kola. Zatim je oti{ao u Ameriku, i

od svog patenta je pristojno zara|ivao. Me|utim, nikad

nije zaboravio svoj sklepani radio aparat:

Tako je, od 1930. do 1932. godine, J@ sa Jugoslovenskim

èlezni~kim radiom Milorada Risti}a imala svoj blistavi

period, jer je bila jedna od samo nekoliko èleznica

u svetu koja je nudila takvu uslugu.

To {to nas je napustio takav genije, kao {to je Paul Ajzler,

mo`da je i dobro. Jer bi se on ovde zasigurno prizetio,

postao bi Paja, Paj~e, a ènica i ta{ta bi ga kqukale

sarmicama, pe~ewcem, salaticama od pe~ene paprike,

kajsijeva~om, ùpskim i kwaèva~kim vinom... Ko bi se onda

baktao kojekakvim ìcama i lampama, da ih |avo nosi! í

RU@ICA SI BILA...

1

Pas je:

A) bitl

B) bigl

V) smigl

4

Koji je najja~i

mi{i} u qudskom

telu?

A) srce

B) jezik

V) stomak

2

Jedna lepa turska

re~ u jo{ lep{em

na{em jeziku – {ta

5

Trnova Ruìca je:

zna~i re~ jaran?

A) Pepequga

A) brat

B) Uspavana

B) kum

lepotica

V) drug

V) Pal~ica

3

Pi}e koje se u svetu najvi{e pije posle vode je:

A) kafa

B) koka kola

V) ~aj

RE[EWA KVIZA:

2 V Jaran (turski yaran, od persijskog yaran),

drug, prijateq, pobratim, dragan, qubavnik.

1 B

Bitl (eng: beatle) je buba;

bigl (eng: beagle) je mali kratkonogi

lova~ki pas, goni~;

cmigl (engl: smeagle) je izmi{qeno bi}e

i lik iz fima „Gospodar prstenova III”.

3 V

4 B

5 B

31


NA[A PRIÂ

VA [E ÎTAWE

MIRKO KOVA^

(1938 – 2013)

„Uvod u drugi

ìvot”,

1983. godina

MOLITVA ZA INTELEKTUALCE

@ao mi je svih onih intelektualaca koji gledaju na jedno oko,

koji primaju po~asti a prave se da im nije do wih.

@ao mi je svih onih neslobodnih qudi koji strahujunad svojom egzistencijom, koji su postali

robovi sopstvene sudbine.

@ao mi je svih onih nesre}nika koji cijeloga ìvota pribavqaju sebi alibi.

@ao mi je svih onih koji se slijepo drè jednog mjesta,

jer nijesu za neko drugo.

@ao mi je intelektualaca koji vjeruju da su miqenici vlasti.

@ao mi je svih poltrona, svih onih koji primaju mito laskavaca.

Molim se za one nesre}ne dostavqa~e da se {to prije vrate svome Ja.

@ao mi je svih onih nesre}nika koji tu|e mi{qewe saop{tavaju kao svoje.

@ao mi je qudi pohlepnih na vlast, ào mi je svih karijerista, svih materijalista.

@ao mi je svih onih koji vjeruju da zna~e ne{to u o~ima onih koji ne zna~e ni{ta.

@ao mi je onih koji nemaju snage re}i: Ne, kada se ne moè kazati: Da!

@ao mi je onih nesretnika koji za slobodoumnost odmah traè nagradu.

@ao mi je svih onih koji ni{ta ne znaju o istini, i onih koji nikad ne}e otvoriti o~i,

nikada iza}i iz svog lunarnog vrta.

@ao mi je onih za koje je efemerna slava – vje~nost.

@ao mi je onih skorojevi}a koji sebi pribavqaju maske snobova.

@ao mi je svih onih koji idu na premijere, koji za trpezom ùde za prvim mjestima.

@ao mi je svih onih koji zavide drugima, koji su ta{ti i koji se ne mogu izlije~iti od

oholosti.

@ao mi je i onih qudi koji misle da je wihova {utwa principijelnost.

@ao mi je svih onih nesre}nika koji cijelog svog ìvota ne mogu rizikovati, svih onih

slabi}a koji drhte nad sobom, koji weguju svoj strah, svih onih intelektualaca koji se lako

odri~u svog mi{qewa.

@ao mi je svih onih koji èle uspjeti na tu|u {tetu.

@ao mi je onih qudi koji bi htjeli biti slobodoumni, a po prirodi su svojoj kukavice.

@ao mi je svih onih koji mrze qude sposobnije od sebe.

Molim te, Gospodine, za sve nesretnike koji su sami uzrokom svoje nesre}e.

32

POEZIJA

NA KRAJU KRAJEVA O DECI

Kao dete sam mislio:

Svaki leptir kojeg spasim

Svaki pu` i svaki pauk

I svaka muva, svaka uholaà

I svaka ki{na glista

Do}i }e i zaplakati

Kad me budu pokopali.

Jedanput sam ih spasio

Nijedno vi{e ne mora umreti

Svi }e do}i

Na moj pogreb.

A kada sam odrastao

Shvatio sam:

To je besmisao

Nijedno ne}e do}i

Sve }u ih naxiveti.

Sad u starosti

Pitam se: Ali ako ih

Spasavam sve do kraja

Mo`da }e ipak do}i dvoje ili troje?

Erih Frid

(1921 – 1988)

austrijski

pesnik

A èna koja staja{e sa ~edom na prsima re~e:

Govori nam o deci.

I on re~e:

Va{a deca nisu va{a deca.

Ona su sinovi i k}eri ~e`we ìvota za samim sobom.

Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas,

I premda su s vama, ne pripadaju vama.

Moète im dati svoju qubav, ali ne i svoje misli, Halil Xubran

Jer, ona imaju vlastite misli.

(1883 – 1931)

Moète oku}iti wihova tela, ali ne wihove du{e,

Jer, wihove du{e borave u ku}i od sutra, koju vi ne moète posetiti,

~ak ni u svojim mislima.

Moète se upiwati da budete kao oni, ali ne traìte od wih da budu

poput vas.

Jer, ìvot ne ide unatrag niti ostaje na prekju~e.

Vi ste lukovi sa kojih su va{a deca odapeta kao ìve strele.

Strelac vidi metu na putu beskona~nosti, i On vas napiwe svojom snagom

da bi wegove strele poletele brzo i daleko.

Neka va{a napetost u Strel~evoj ruci bude za sre}u;

Jer, kao {to On qubi strelu koja leti, isto tako qubi i luk koji miruje.

Remek-delo Halila Xubrana, „Prorok”,

vaì za jednu od naj~itanijih kwiga dvadesetog veka.

Objavqeno 1923. godine, prevedeno je na preko dvadeset jezika, a ameri~ka izdawa ove

kwige prodata su u vi{e od devet miliona primeraka.


[ETA(J)MO SRBIJOM!

CARIÎN GRAD

BISER ISTORIJE

U Srbiji je u 6. veku postojao veli~anstveni grad

sa vodovodnom mreòm i podnim grejawem

Na svega 28 km od

Leskovca i 7 km

od Lebana, na jugu Srbije,

u{u{kani izme-

|u Lebana i planine

Radan, ponosno stoje

ostaci ~uvenog Cari-

~inog grada, koji je

podigao posledwi rimski

i prvi vizantijski

car Justinijan

Prvi (Flavius Petrus

Sabbatius Iustinianus

– Flavije Petar Savatije

Justinijan, oko

Car Justinijan Prvi

483 – 565), isti onaj koji je svetu u nasle|e ostavio legendarnu

Crkvu Svete mudrosti – Aja Sofiju u Istanbulu.

Ro|en je u Taurezumu i iz qubavi prema rodnom kraju i

èni Teodori, podiè veli~anstveni grad po imenu Justinijana

Prima, koji je u narodu postao poznat kao Cari~in

grad, koji se nalazi na na u{}u reke Cari~ine u

Sviwaricu.

Ovo je jedini grad iz rimsko – vizantijskog perioda koji

je ostao isti kao pre 15. vekova. Podignut na blagim padinama

koje se spu{taju od planine Radan ka leskova~koj

kotlini, Cari~in grad se prostire na platou od 42.000

kvadratnih metara.

Cari~in grad je podignut na mestu autohtone gradine

Bederijane, a ovo potkrepquju ostaci monumentalne bazilike

sa autenti~nim Justinijanovim monogramom i velika

episkopska bazilika na akropoli. U gradu je, pored

profanih objekata, otkriveno i deset bazilika.

Grad je bio vaàn crkveni, administrativni i vojni

centar, sedi{te novoosnovane arhiepiskopije – Justiniana

Prima. Bio je okruèn bedemima, a pored spoqnih

utvr|ewa otkriveni su i unutra{wi bedemi koji grad dele

na tri dela: Akropoq, Gorwi i Dowi.

Na najuzvi{enijem mestu u gradu sagra|en je Akropoq

– sedi{te crkvene uprave, a tu je otkrivena velika katedralna

crkva sa tri apside, atrijumom i krstionicom, koja

spada u red najmonumentalnijih spomenika vizantijske

arhitekture na Balkanu. Episkopska palata unutar grada

imala je sistem podnog grejawa.

Grad je jo{ tada bio opremqen vodovodnom i kanalizacionom

mreòm i bio je u svoje vreme jedan od najnaprednijih.

Otkri}a poput carskih pe~ata i staklare jedinstvena

su otkri}a na ovim prostorima. U sredi{wem delu isti~e

se centralni kru`ni trg gde se odvijao javni ìvot grada,

~ije su ulice bile poplo~ane

pravougaonim

kre~wa~kim plo~ama i

okruène radwama sa

pokrivenim tremovima

i lu~nim arkadama, gde

su zanatlije nudile svoju

robu.

Ostaci fortifikacija,

ulica, bazilika,

javnih i privatnih gra-

|evina, bedema, sistema

Carica

Teodora

33


vodosnabdevawa sa akvaduktom i velikom cisternom, ali

i podni mozaici u luksuznim objektima ~ine ovaj lokalitet

jednim od najzna~ajnijih spomenika anti~ke arhitekture

i urbanizma. Blizu trga otkopana je trobrodna bazilika

sa kriptom, a prona|eni su fragmenti podnog mo-

zaika i fresaka. Jugoisto~no od foruma

bila je tre}a crkva, krstoobrazna

bazilika sa atrijumom.

Spomenici crkvene i svetovne arhitekture

po svojoj urbanisti~koj postavci,

mozai~kim podovima i dekorativnoj

plastici, u potpunosti odgovaraju

Prokopijevom opisu Justiniane

Prime. Grad je na vrhuncu bio osam decenija, od 535.

do 615. godine. Posle ~estih upada Avara i naseqavawa

Slovena, oko 615. godine, grad napu{ta doma}e stanovni-

{tvo. @ivot u gradu se gasi i stanovnici su ga napustili

u 6. veku, a postoji nekoliko teorija:

34


– jedna je da su Sloveni prekinuli vijadukt koji je u

grad dovodio vodu sa obli`we Radan planine;

– druga je da su uporni i svakodnevni napadi Avara slomili

odbranu grada;

– tre}a, zasnovana na prou~avawu ekolo{kih ostataka,

navodi da je u gradu zavladala lepra, koja je naterala stanovnike

na preseqewe.

Justinijanu Primu godi{we obi|e oko 10.000 turista,

a broj raste iz godine u godinu.

[to uz sa~uvane ostatke grada, {to uz detaqe koje pri~aju

turisti~ki vodi~i, kao i uz zrno ma{te, stvara se uvid u

drevna vremena rimskih imperatora.

Srpska pravoslavna crkva proslavqa

Svetog Justinijana, cara vizantijskog,

14. novembra po Julijanskom kalendaru,

odnosno 27. novembra po Gregorijanskom

kalendaru, zajedno sa wegovom

ènom, caricom Teodorom í

Vladan Zdravkovi}

Pripremila Dragoslava Spasi}


35


U SREDI[TU SREDE

Povodom samostalne izlo`be kolaà Haxi Du{ana M. Glu{ca

u Galeriji STEPENI[TE Centra za likovno obrazovawe – [umatova~ka br. 122 u Beogradu

H

36

„Politika”

dan pre

Haxi Du{an M. Glu{ac ceo svoj radni vek proveo je, kako

sam voli da kaè, zabavqaju}i se na mestu dizajnera

grafike, a kasnije i likovnog-grafi~kog urednika, u jednom

od najpoznatijih i najvoqenijih Politikinih izdawa

– „Politikinom Zabavniku”.

Qubav prema kolaù, formi kojoj su ~ak i veliki Pikaso,

Brak, Kle a kod nas Ivan Tabakovi} bili skloni, rodila

se spontano i vremenom joj se posvetio u potpunosti.

Prijem~ivost kolaà leì u ideji da se celina sklapa od

mno{tva deli}a koji pripadaju razli-

~itim kontekstima.

„Collage” je francuska re~ i vodi poreklo

od glagola „coller” {to zna~i „zalepiti”

ili „prilepiti”. Re~ je o lepqewu

deli}a papira i drugih materijala

na podlogu (platno, karton, papir, drvo...)

kako bi se ostvarila odre|ena

umetni~ka vizija i na taj na~in nastalo

novo delo. Svoju popularnost me|u umetnicima

doìvqava po~etkom 20. veka.

Sloboda koju ovaj umetni~ki izraz pruà, beskona~na je.

Ne postoji {ablon, dobro utabana staza koja se mora pratiti

ili kanon koji se mora ispo{tovati. Mnogi poznati slikari

su u kolaù traìli mogu}nost da se „razma{u” i prepuste

se kreativnim impulsima bez osvrtawa na kruta pravila.

Samim tim, ne ~udi da se ~esto svi oni, navikli da slede

sopstveni unutra{wi glas, odlu-

~e ba{ za ovu formu. Haxi Du{an

Glu{ac jedan je od wih.

Ro|eni Beogra|anin, od oca iz

Stare Hercegovine i majke Crnogorke,

proveo je detiwstvo na

„{trafti” i letovawa na ostrvu Jakqan

kod Dubrovnika. Kao deli}i

kolaà, u celinu koja se zove ìvot,

sklapaju se najranije uspomene. Jo{

kao dete, po~iwe da se zanima za

umetnost, pa poha|a Likovnu sekciju

pri Domu pionira Beograda.

Posledwu samostalnu izlo`bu

imao je 2009. godine. Posle raspisanog

konkursa dobija priliku da

aprila ove godine u galeriji

STEPENI[TE Centra za likovno

obrazovawe u [umatova~koj

ulici izloì radove na kojima je

vredno radio posledwih pet godina.

Nema poseban pristup ve} je

svaki wegov kola` spoj jedinstvenog,

originalnog, autenti~nog i,

samim tim, neponovqivog.

Ne radi sa unapred zadatom temom

ve} pu{ta da sve ono ba~eno, a

{to nije zaista ba~eno, kako kaè,

u wemu probudi inspiraciju. Iz

istog razloga zbog koga su mnogi veliki

umetnici traìli beg, i wemu

rad na kolaù prija jer se oslawa

na stari model rada, ba{ kako pamti

svoje prve dane u „Politikinom Zabavniku”,

bez ra~unara, po sistemu „seci i lepi”.

Naziv U SREDI[TU SREDE pri~a pri~u o jednom

par~etu Beograda i otuda i naziv kolaà „Od Terazija do

Makedonske sve mi je Politika”, koji sve sublimira jer

se upravo na ovom potezu de{avao ~itav ìvot Haxi Du-

{ana Glu{ca. Voli da se na{ali, pa kaè da je to wegov

bermudski trougao.

Pored ovog, tu je i

„Skit Svetog Andreja

u Kareji” pred kojim

}e svaki posetilac zastati

opijen upe~atqivo{}u

boja. Posle

boravka na Svetoj Gori,

pod sna`nim utiscima,

poku{avaju}i

da do~ara no} i deli}

atmosfere, bira crvenu

i crnu boju.

I daqe pun de~ijeg

entuzijazma i zapitanosti,

pravi „Matovilku

u svetu slova,” a

ne snova, aludiraju}i

na tipografiju i grafi~ki

dizajn jer su

upravo od toga sazdani

kako wegovi svetovi

tako i wegov kreativni

izraz.

Kao {to glasi tekst

kritike objavqene u

„Politici” sada ve}

daleke 2001. godine:

...Sve slike su mu

opijene bojama svetlim

i jarkim, veselim

i radosnim, pa

onima kojima su se o~i

umorile od sivila svakodnevnice

kaèmo –

gledajte slike svetla

i optimizma... í

Iskra Bebler


„Skit Svetog Andreja u Kareji”

„ûdno drvo”

„Matovilka u svetu slova”

37


PE]INA OD [KOQKI

U

okrugu Kent u jugoisto~noj

Engleskoj, na obali

Severnog mora, nalazi se grad

Margejt (Margate), danas sa

oko {ezdeset hiqada stanovnika.

Krajem 1835. godine ~uvar

lokalne {kole Xejms Wulav

(James NeÞlove) i wegov

sin Xo{ua u dvori{tu ku}e

kopali su rupu kako bi napravili

jezerce za patke. U jednom

trenutku de~ak je propao

u rupu, no, zaustavio se na ispustu

i otac je si{ao da ga izvu~e

pomo}u a{ov~i}a kojim

su kopali.

Ono {to su ugledali bilo

je impresivno – neverovatna

gra|evina i hodnik koji je vodio

u mra~nu unutra{wost, a

~iji su zidovi i svodovi bili

pokriveni - {koqkama!

Portret Xo{ue Wulava Xejms je krenuo u ispitivawe

pe}ine, i posle dvogodi{weg

ure|ewa ulaza i hodnika otvorio je za posetioce

– 22. maja 1838. godine.

Podzemni prolaz-hodnik je duga~ak 104 metra, visine

oko 2,4 metra i vodi do velike pravougaone oltarske sobe

veli~ine 5 h 6 metara.

Pod mozaikom od raznih vrsta {koqki (dagwe, ostrige)

i rakova, pokriveno je oko 2000 metara kvadratnih.

Ina~e, pe}ina je od po~etka u privatnom vlasni{tvu, a

godine 1932. tada{wi novi vlasnik preuzeo je pe}inu i

ubrzo je zamenio elektri~no osvetqewe za gasno koje je

tokom decenija zatamnelo nekad {arene sedefne {koqke.

î{}ewa pokazuju da su u ve}em delu pe}ine {koqke izgubile

boju ispod prqav{tine, a bile su bele. Naj~e{}e

kori{}ene {koqke {irom ovog velikog mozaika su dagwe,

ostrige i druge vrste koje su u velikim koli~inama

dono{ene sa obli`we morske obale.

Mogle su se na}i u dovoqnom broju iz ~etiri mogu}a

obli`wa zaliva. Me|utim, ima delova {koqki koje se retko

nalaze samo na lokalnom nivou, tako da su se najverovatnije

sakupqale sa obala zapadno od Sautemptona, gde ih

ima u obiqu. Iskopavawa su pokazala da je pe}ina potpuno

podzemna i da nema drugih hodnika koji vode na povr{inu.

Prolaz {irine 1.7 metra, grubo je isklesan i spu{ta se na

serpentinski na~in sve dok ne stigne do luka, a zidovi i

krov nad kojim se ovde nalaze pokriveni su mozaikom od

{koqki. Luk vodi do centralne kru`ne kolone – rotonde,

koja se sastaje na daqoj strani kupole – osovina koja se podiè

na povr{inu, ograni~ena da dopusti neku dnevnu svetlost

u strukturi. Baza kupole je trougao, jednakostrani~ni

i sa lukom u sredini svake strane. Dva luka na stranama

su ona koja vode od rotonde, dok luk u bazi vodi u serpentinski

prolaz. Ovaj prolaz, sa svojim krivudavim zidovima

i nadvi{enim svodovima bogat je mozaikom razli~itog oblika.

Na kraju serpentinskog prolaza, daqi luk vodi u pra-

38


vougaonu prostoriju oltarskog tipa, gde dekoracija dobija

formalniji i geometrijski karakter, ali i daqe fino nacrtan

i pravilnih linija. Predmeti su uglavnom zvezda i

oblici sunca. Fokalna ta~ka – oltar je ni{a koja se suo~ava

sa ulaznim lukom. Ve}ina mozaika se formira iz ravnog

zgloba, koji se koristi za kreirawe pozadine.

Sad dolazimo do pitawa koja i danas traè odgovore –

~emu, kome, za{to je podignuto ovo prelepo zdawe?

Svrha ove pe-

}ine je nepoznata,

a razne hipoteze

su dobile

svoje upori{te u

bilo koje vreme u

posledwih 3.000

godina, koliko je,

pretpostavqa se,

stara.

Hipoteze daju

mogu}nosti:

– bio je praistorijski

astronomski

kalendar;

– da je ovo bilo mesto ranih masonskih (slobodnozidarskih)

rituala kao i za rituale Vitezova Templara;

– o~igledno je da je pe}ina kori{}ena kao mesto bogosluèwa.

Na kraju hodnika je oltar. Kru`na raskrsnica

mo`da je odigrala glavnu ulogu. U nekoliko svetskih religija

tr~awe ili hodawe koncentri~no je bilo uobi~ajeno

da se stupi u kontakt sa bogovima. Dervi{i ple{u

beskrajne krugove dok ne u|u u ekstazu i time pribliè

Bogu. Biblija govori o stanovnicima najstarijeg grada na

svetu Jerihona koji su trebali da hodaju sedam puta oko

opsednutog grada kako bi uz zvuk truba sru{ili zidove.

Muslimani {etaju sedam puta tokom molitve oko svetog

kamena ]abe u Meki da bi bili uzdignuti. Da li je kru-

`na ravan u pe}ini tako|e sluìla za hodawe kako bi se

stupilo u dodir sa ve}om snagom tokom inicijacije?

Istraìva~ Majk Tviman (Mick TÞÚman) iz istorijskog

dru{tva grada Margejt smatra da je pe}ina mo`da izgra|ena

u 12. veku. On obja{wava vezu izme|u pe}ine i

hramova Vitezova Templara.

Za vreme svog istraìvawa, on

nije dozvolio da se odvoji i zanemari

zna~aj oblikovawa pe-

}ine {koqkama.

Naprotiv, prvo je pogledao

veli~inu i izgradwu same pe}ine.

Do{ao je do zakqu~ka pa-

`qivim merewem uglova u pe-

}ini i posmatraju}i poziciju

projektovane sun~eve svetlosti

na kupoli, 21. juna u 12:00, svetlost

koja prolazi kroz kupolu

izgleda kao jaje koje se odraàva

na stomu mozai~ke zmije. Tada

se svetlost ogleda kvadratnim

otvorom u vrhu pe}ine koja

usmerava svetlost na oltar u

pravougaonoj oltarskoj prostoriji.

Moè li postojati veza sa

kulturom naroda Maja koja je

dozvolila u izgradwi î~en

Ice, zmiju koja se spu{ta du`

zidova hrama istog dana i vremena?

Izme|u marta i oktobra

(vreme plodnosti prema drevnim

Keltima) projekcija sun-

~eve svetlosti na kupolu mogla

se koristiti kao sun~ali{te. Na osnovu ovog fenomena i

sloènih matemati~kih prora~una, uzimaju}i u obzir promenqivi

ugao ravnoteè svakih 72 godine, Tviman je izra-

~unao da se izgradwa pe}ina odvijala oko 1141. godine.

Prilikom posete pe}ini posetiteqke su govorile da

se ima snaàn ose}aj oboàvawa ènske mo}i. îwenica

da su {koqke li~ile na matericu oja~ale su to ose}awe.

Tokom istraìvawa Tviman je uo~io sli~nost izme|u

39


40

osmokrake zvezde (va-

`nog simbola u nekoliko

kultura, povezanih

sa stvarawem). Vi-

{e puta na zidovima

pe}ine u Margejtu

prikazana je zvezda

I{tar (bogiwa I{-

tar je vrhovno ènsko

boànstvo drevne Mesopotamije,

glavno bo-

ànstvo Asiraca, bogiwa

za{titnica gradova

Ninive i Arbele

u sredi{wem delu

Asirije i posle A{ura

glavno je boànstvo

Asiraca) koja

predstavqa plodnost,

qubav, polni odnos i

rat. I{tar je tako|e

povezana sa planetom

Venera. Moè biti da

je otvarawe u kupoli

kori{}eno da se posmatra

planeta Venera

kako bi se utvrdilo

ta~no vreme oboàvawa?

Ko je ukrasio pe-

}inu i za koju svrhu,

osta}e nepoznato. Bar za sada! Jasno je da je umetnik morao

da bude visoko obu~en i morao je da ima znawe o drugim

kulturama da ih spaja u obrascima od toliko miliona

{koqki. Svaka teorija koja se ti~e pe}ine zasniva se na

mudrosti skrivenoj u oblikovawu {koqki.

Ostaje zapisano tokom brojnih poseta ovoj izuzetnoj

pe}ini da je primetan nedostatak priznawa za {koqke u

ovoj lokaciji, jer da je ovaj poseban i divni podzemni

hram prona|en na bilo kom drugom mestu a ne u Margejtu,

sigurno bi bio prepoznat kao jedno od ~uda sveta!

Zapisi, pri~e, da je ovako ukra{ena pe}ina nastala

1141. godine, ili oko 1700 godine postaju mit, legenda.

Prvo i najva`nije, bilo bi potrebno mnogo rali~itih

{koqki, da bi se osiguralo od kada poti~u sakupqene

najranije {koqke, a ne samo one koje su kori{}ene u

prethodnim (nepoznatim) restauracijama tokom minulih

vekova.

Drugo, to je skupo, a novac koji pristiè se mora brè

i pametnije tro{iti na o~uvawe postoje}eg, kao i nau~no

i savremeno osvetqewe pe}ine, a ne na spekulativno istraìvawe.

Tre}e, mnogo bi qudi bilo potrebno za sakupqawe

{koqki da bi ih doneli u pe}inu, ako je utvr|eno da su

one skoro sve sakupqane sa britanskog dela mora.

Ina~e, tridesetih godina pro{log veka, u oltarskoj

prostoriji pe}ine, okupqali su se ~lanovi raznih dru-

{tava kako bi kontaktirali duhove graditeqa! O wihovom

boravku, naàlost, svedo~e i brojni zapisi koje su ispisivali

po {koqkama!

Ovo je sigurno mogu}nost za sada{weg vlasnika da organizuje

daqe istraìvawe.

Iako je od pronalaska pe}ina bila u privatnom vlasni-

{tvu, posledwi radovi na restauraciji ura|eni su tokom

2006. godine u partnerstvu sa humanitarnom organizacijom

koja se bavi stvarawem i o~uvawem zbirki engleskog

kulturnog nasle|a i sveukupnom nacionalnom ba{tinom

zemqe.

Zanimqivo, ali do danas nije izvr{eno nikakvo zvani~no

nau~no istraìvawe ove pe}ine i davawe stru~nog

mi{qewa.


Ponekad je jednostavno najboqe dozvoliti da ma{tar

uspe i omogu}i posetiocima da stvore svoju istoriju za

ovo neverovatno mesto.

Danas se u pe}ini nalazi savremeni muzej, prodavnica

poklona i kafi}.

A, da, ulaznica za obilazak pe}ine ko{ta ~etiri funte! í

41


42


MESECOSLOV

1

2

455.

Pleme Vandali su upali

u Rim i zapo~eli dvonedeqnu

pq~ku koja }e docnije posluìti

kao osnova termina vandalizam.

3

4

5

1837.

Uspostavqeni su

diplomatski odnosi izme|u

Velike Britanije

i Kneèvine Srbije.

ME\UNARODNI

DAN DECE @RTAVA

NASIQA

SVETSKI DAN ZA[TITE

@IVOTNE SREDINE

(osnovan od strane Generalne

skup{tine OUN 1972. godine)

DAN NACIONALNOG PARKA

\ERDAP

6

7

8

9

SVETSKI DAN MLEKA

ME\UNARODNI DAN

ZA[TITE DECE

(Odlukom OUN od 1949. godine)

10

1664.

Novi Amsterdam

preimenovan je u Wujork.

1929.

Italijanski parlament

ratifikovao je Lateranski

sporazum, ~ime je uspostavqen

Vatikan u Rimu.

SVETSKI

DAN

OKEANA

1357.

U Pragu, na Vltavi,

po~ela je izgradwa

Karlovog mosta.

1926.

U predve~erje

u Barseloni tokom

uobi~ajene {etwe od Sagrade

ka crkvi San Felipe Neri,

gde je po{ao na redovnu ve~erwu

molitvu, poginuo je veliki

{panski arhitekta Antoni Gaudi

i Kornet, kada ga je udario

tramvaj. Umro je u bolnici

na dana{wi dan, sahrawen

u kripti crkve Sagrada familija

(Sveta porodica) kojoj je

posvetio skoro ceo ìvot.

11

12

13

JUN 2018.

JUN je mesec posve}en proslavama i druèwu.

1183.

Kraqu Ri~ardu Prvom

umire stariji brat

i Ri~ard postaje naslednik

engleske krune i poseda

dinastije Anù.

1943.

U juri{u prilikom

probijawa obru~a iznad

Tjenti{ta na Sutjesci poginuo je

komandant Tre}e divizije NOVJ

Sava Kova~evi}.

14

15

SVETSKI DAN

DOBROVOQNIH

DAVALACA KRVI

SVETSKI

DAN

HRANE

DAN OSNIVAWA

ROTARI KLUBA

LESKOVAC

1935. godine

2010.

Na dana{wi dan

16

Kraqevina Butan

(Druk Jul – Zemqa zmaja)

potpuno je zabranila uzgajawe

i ograni~ila upotrebu duvana.

17

18

19

SVETSKI

DAN

SUNCA

1978.

Na dana{wi dan

ro|en je Garfild,

najpoznatiji ma~ak u stripu,

koji tamani pice i lazawe

u vidokrugu, autora

Xejmsa Roberta (Xima) Dejvisa.

19

SVETSKI DAN

PROTIV

RADA DECE

SVETSKI DAN

ZA BORBU PROTIV

POPLAVA I SU[E

SVETSKI

DAN

IZBEGLICA

21

22

23

24

25

26

SVETSKI

DAN MUZIKE

SVETSKI DAN

MIRA I MOLITVE

1949.

Ro|ena je Meril Strip,

ameri~ka glumica.

DAN JAVNOG

SERVISA OUN

OLIMPIJSKI DAN

TRÂWA

SVETSKI

DAN RODA

1925.

U Uìce je stigao

prvi voz, popularno

nazvan „}ira”.

DAN POVEQE OUN

ME\UNARODNI DAN

PROTIV ZLOUPOTREBE

DROGE I TRGOVINE QUDIMA

ME\UNARODNI DAN

ZA PODR[KU

@RTVAMA NASIQA

27

30

1358.

Osnovana je

Republika

Dubrovnik.

1874.

Umro je

28

Ilija Gara{anin,

srpski politi~ar i dràvnik.

29

EVROPSKI

DAN

REKE DUNAV

ROTARI KLUB

BEOGRAD ÛKARICA

OSNOVAN

2007. godine

1905.

Abert Ajn{tajn {aqe

„Analima za fiziku”

~lanak u kome iznosi specijalnu

teoriju relativiteta.

43

Rot 01:Rot 01.qxd 5/10/2018 6:18 PM Page 2

Snimio Trivko Ti}a Savi}

Da li je

ISTINITO?

Da li je

PO[TENO

prema svima?

Da li }e proiste}i

DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO?

Da li }e biti

KORISNO

za sve?

Rotar 87-88

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?