9

ШКОЛСКИ ЛИСТ УЧЕНИКА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ КИРИЛО САВИЋ “ , ИВАЊИЦА
Сећање на
колегиницу
Славицу
Бојовић
Комбиновани
модел
наставе
Разговор са
бившим ђацима
наше школе
Снимање
часова за ТВ
наставу
Како
смо прославили
Божић и колико
познајемо обичаје

Тијана Пунишић IV ₁
Дамјан Луковић III ₂
Милица Лишанин IV ₁
Александар Пунишић IV ₁
Вукашин Аничић IV ₁
2

Видовдан и
додела диплома
Поред ученика , награђени су и најуспешнији
наставници за посвећеност и залагање током
П
осле
онлајн наставе
више од три
месеца коначно смо
могли да се окупимо
у школском дворишту , ми,
осмаци, наши наставници,
учитељи, родитељи. Како је
директорка школе истакла,
после дужег времена , школа је
поново блистала. Дан диван,
сунчан, а повод , више него леп-
додела диплома и награда
најуспешнијим ученицима и
наставницима . Поздравили смо
се некако обазриво, али
расположени и срећни што смо
коначно поново у школи.
Школска година је прошла
без завршних такмичења ,
екскурзије и другарске вечери ,
али смо задовољни успехом и
спремни за средњу школу. Један
за другим , пред нама су
излазили најуспешнији ученици
наше школе да приме награду
за своје успехе у школи и на
такмичењима. Затим су награде
добили и наши наставници и то
најпре наше одељењске
старешине за посвећеност и
пажњу коју су нам пружили
током онлајн наставе (Анита
Пешић Ивковић, Јасмина
Ремовић , Невена Божовић и
Наташа Филиповић) . Затим су
награде примили наставници за
свој посебан допринос школи :
Мирјана Боторић, Данијела
Брадић, Биљана Мијаиловић ,
Носиоци Вукове дипломе на крају школске 2019/2020.
Велимир Јанковић, Петар
Станковић , Снежана
Богдановић , педагог Ивана
Перишић и психолог Милка
Златић . На крају, пожелели смо
да се обратимо нашим
учитељима и наставницима и
поздравимо нашу генерацију
која је бројала нас укупно сто.
Присећајући се наших првих
момената у овој школи растанак
није прошао без суза. Иако нам
се увек чинило да је у школи
немогуће уживати, присећајући
се драгих успомена, схватили
смо колико смо ових осам
година заправо били срећни .
Уместо на другарској вечери , са одељењским старешинама смо се поздравили у школском дворишту
3

Разговор са бившим ђацима наше школе
Питали смо наше прошлогодишње осмаке како су се снашли у средњој школи и како су они
доживели претходну школску годину
Kако је вама изгледао
крај школске године
без уобичајеног
опроштаја на
другарској вечери?
Да ли сте због онлајн
наставе били
недовољно
припремљени за
завршни испит или
сте тестове урадили
без проблема?
Мало је било "без везе", али шта да се ради, ситуација нам није дозвољавала да се скупимо и
прославимо другарско вече.
Некако су нам се у вези те опроштајне вечери наде полако гасиле што је дуже трајао карантин , па се
барем ја, нисмо ни надали, неком великом скупу. Наравно да ми је жао због тога, али смо сви уписали
средњу школу па ћемо право матурско вече имати на крају средње школе.
Изгледао је недовршенo, помало тужно, дуго смо маштали и спремали се за тај заједнички излазак који
се због ове ситуације није десио. Жао ми је што само наша генерација остаје без те лепе успомене.
Не баш лепо, али океј.
Ја мислим да смо били припремљени довољно. Наравно, још би се боље припремили да није било ове
ситуације.
Припремну наставу смо почели на време захваљујући дивним наставницима у основној школи.
Наставница Јасмина Ремовић из биологије, наставница Исидора Kнежевић из српског, наставница
Снежана Богдановић из математике, наставник Радомир Живковић из историје, наставник Јордан Златић
из географије, наставница Јулијана Томић из хемије. Имали смо могућност и да одласком у школу у току
карантина надокнадимо оно што нисмо успели током редовне наставе, колико знам , сви смо уписали
жељену средњу школу , што од срца желим садашњим осмацима.
Урадила сам без проблема.
Без обзира што је настава била онлајн ја сам вежбала и трудила сам се и тестове сам урадила без
проблема. Можда бих имала више бодова да је било више припремне наставе у школи.
Да ли су вам неки
предмети у средњој
школи захтевнији
него пре и у којим
предметима се
најбоље сналазите?
Да ли сте се навикли
на комбиновани
модел наставе (у
школи + онлине) и
које су предности а
који недостаци такве
наставе?
Шта се променило у
вашем друштвеном
животу , слободном
времену и начину
живота од када сте у
средњој школи?
Мени искрено нису много захтевни, наравно мора да се учи, али опет за све се нађе време. Само је
битно да се на почетку помучите, после је све лагано. За сада ,сви предмети ми иду супер, видећемо шта
ће бити даље.
Мене гимназија у многоме подсећа на основну школу. Можда је мало захтевнија физика и хемија,
другачији је приступ у предметима језик медији и култура и појединац, група и друштво, али се у свему
добро сналазим.
У свим предметима се супер сналазим, али највише волим програмирање и енглески.
Најбоље се сналазим у стручним предметима и енглеском језику,а информатика ми је захтевнија него
што је била у основној школи.
Па траже мало више, али биологија, анатомија, географија и историја ми иду најбоље.
Ја сам се, искрено, навикла. Kолико већ дуго по том моделу радимо, мислим да су се скоро сви навикли.
Јесте, мало је запетљано и тешко, али тако је свима, шта да се ради. Предности овакве наставе су те што
имамо много више материјала за учење. Професори шаљу потребан материјал, све скоро има на РТСпланети,
шта није јасно питамо у школи следећи дан... А мане су те што, ето, мање се дружимо, мање
комуницирамо, мање се скупљамо... Али све ће ово на крају, ваљда, надам се, проћи па ће имати
времена за све.
Јесам, навикао сам се. Предности нема док је недостатака безброј. Ја волим живу реч и сталну
комуникацију са професором.
Предности има пуно, једна од њих је та што нам је све на дохват руке, а недостатак је само то што
немамо физички контакт са професорима.
Навикла сам се на комбиновани модел наставе. Недостатак је што немам прилику да се више упознајем
са другарима из супротне групе. А предност је то што имам више слободног времена.
Па јесам, али није баш лако, предности су мало више времена, а недостаци су то што сами учимо.
Па ништа посебно, осим што имам много мање слободног времена, много више обавеза, али зато много
више бољих пријатеља него у основној . И мислим да је то најбитније, бар за мене у овом тренутку.
Наравно и школа је битна, али шта мени значи да имам неки врхунски успех и да ме сви наставници
хвале, ако немам ниједног пријатеља.
Па скоро ништа ,осим што сам упознао нове другаре. А што се тиче слободног времена, овакав тип
наставе ми прави превише слободног времена које се трудим да креативно потрошим, док се мој начин
живота уопште није променио.
Имам више пријатеља.
Није се много тога променило осим што сам упознала нове другаре који су дошли из других школа.Иако
сам се плашила промене схватила сам да свуда постоје добри другари и одлични професори и
презадовољна сам избором школе коју сам уписала.
Много ствари, а друштвени живот се није много променио.
4

СЕЋАЊЕ НА
КОЛЕГИНИЦУ
СЛАВИЦУ
БОЈОВИЋ
Остаћеш заувек да живиш у нашим
мислима и сећањима
26. септембра 2020.године преминула је наша
драга колегиница Славица Бојовић. Био је то
тужан дан за све нас, дан када је отишао неко
драг.
У холу ОШ ''Кирило Савић'' одржан је
комеморативни скуп на коме су присуствовали
чланови породице, родитељи ученика , колеге из
других школа и колектива у коме је скоро до
последњег дана радила.
је управо Лука. Дипломирани правник, добар
момак, њен понос, њена душа. Складан брак и
подршка мужа Милорада много јој је значила.
Знала је то да цени и поштује. Лука ће наставити
даље , као и Милорад. И увек када им буде тешко
сетиће се ко их је подржавао и ко је све могао и
све умео. Најбоља супруга и мајка, ћерка, сестра
и тетка, колегиница, али пре свега добар и
поштен човек.
Зато, драга Славице, путуј међу анђеле. Урадила
си добар посао, а сви који су прошли поред тебе
и примили макар мало твоје мудрости, памтиће
те заувек.
Ми, твоји пријатељи, колеге чуваћемо успомену
на тебе и све лепе заједничке тренутке које смо
имали.
Нека ти је вечна слава и хвала!
Колектив ОШ ,,Кирило Савић“
Славица нам је била драга колегиница, али и
више од тога. Савет од ње био је право благо.
Била је вредан и одговоран радник. Волела је
свој посао и своје ученике, бринула о њима,
штитила их. Зато су и они волели њу. И када се
није осећала добро, то се у њеном раду и
понашању није примећивало.
Свима ће нам много недостајати, да свратимо на
кафу, разменимо искуства, испричамо се.
Славица је знала како да нас охрабри када нам је
тешко, када смо љути и када нам у животу не иде
најбоље. Стамена и чврста, жена борац, заправо
је крила своју нежну душу и чувала је за своју
породицу. Уживала је у одрастању сина Луке и
њиме се поносила. Ако се осврнемо уназад и
покушамо да нађемо шта је најбоље урадила, то
Лепо смо се дружили , учили са њом. Када се вратимо са
распуста, први час смо се увек играли.
За мене је била најбоља учитељица. Волела сам је
и имам пуно лепих сећања на њу.
Жао ми је што сам је нервирао.
Када сам први пут дошла у школу , наставница није
била строга већ добра и фина.
Када је први пут ушла у учионицу, видело се да је добра
наставница и да никад неће повисити тон на нас и тако је
и било.
Обрадовали смо је за 8. март. Била је много срећна.
Сећам се да кад је наставници била слава,
јели смо њене колаче.
Најлепши тренутак је био када смо отишли на екскурзију на
Златибор. И сећам се да сам наставници случајно рекла: „ Мама“
5

Моја
породица
Када на пример тата и мама повисе тон на мене,
ја знам да повисе тон са разлогом, да бих ја ту
ствар боље урадио.
После пар дана поново питам брата: ,,На ком смо
ти месту?'' Мислио сам на маму , тату, бабе, деде
и мене.
Он таман почне: ,,Ви сте м...'' Кад поче да звони
телефон. Генерација породица се наставља са
колена на колено. Врти се у круг као кад неко
шутне лопту. Да није било мог првог претка не би
било ни мене . Ко зна шта се тада издогађало?
Неки причају једно, неки друго. Можда су Адам и
Ева наставили тај низ.
Неко каже да смо настали од мајмуна.
Моја породица је посебна. Знам да свако мисли
за своју да је посебна. Сви моји лепи тренуци су
проведени са њима.
Ми чинимо једну савршену породицу. Моја шира
породица је почетак једног сна. Сна који се
испунио. Толико лепих тренутака заједно. А
живот, живот је почетак тог сна. Ја све њих
толико волим, да осећам топлину у души када им
П
итао сам брата : ,, Која ти је ствар на
првом месту? ''
Он ми одговори: ,, Љубав!''
Ја сам се насмејао и рекао му: ,,А после
тога?''
Он ми је рекао: ,,Фудбал и здравље.''
Ја сам ставио руку на главу и питао сам га: ,,А ја?''
Он ми на то: ,,Шта ти?''
“На ком сам ти ја месту?” Звонио је неко на врата,
није стигао да ми одговори.
Да нема маме и тате не бисмо постојали ни ми.
Жао ми је онога ко нема породицу, али због неког
разлога Бог је тако одлучио. Моја породица је
веома сложна. И ми се помажемо и волимо .
Нормално!
6

Моја бака са села је много волела да ми прича
приче када сам био мали. Чак и дан- данас када
дођем код ње , она ми прича доста прича док
не заспим. Моји бака и дека из града , тачније
куће где ми живимо су људи доброг срца, који
увек помажу другима. Живе на другом спрату, а
мама, тата, брат и ја на првом. Најлепша
успомена са њима је када смо отишли у Грчку
на море.
Лепо смо се забавили. Дека ме је научио да
пливам, веома сам се плашио да одем у дубоко
док нисам научио. Чак сам се једног дана
сакрио у ормар у хотелу и једва су ме нашли.
Моја бака из града је спремала одличну питу.
Скоро сваког јутра одем код ње и питам је :
,,Можеш ли, молим те, да ми направиш питу?''
Она увек са осмехом одговори потврдно.
Увек када дођем код једне од те две бабе увек
ми постављају
иста питање:,, Да
ли си гладан?'''
Ја знам да се
брину за
мене ,али
превише
постављају то
питање. Сваки
минут.
Једног дана је
тата хтео да одсече моје омиљено дрво у селу
где сам научио да се пењем. Ја сам чуо тај
разговор маме и тате. Био сам јако тужан и
одмах сам рекао деки са села. И смислили смо
план како да то тата не уради. Измислили смо
да су неки људи тамо видели змију, а ја знам
колико се тата плаши гмизаваца. Када је тата
одбио да исече дрво био сам јако срећан, као и
дека.
И коначно питам брата: ,,На ком смо ти ми
месту?''
Он каже: ,,Они су ми први.''
Ја на то: ,,Који они?'' Гледам збуњеним изразом
лица.
Он се мало насмеје и каже: ,,Мама, тата, бабе и
деде.''
Па дода: ,,Само тебе, брате, не волим.''
А онда дода: ,, Шала, знаш да је данас први
април''.
Узвикнем радостан: ,,Уплаши ме!''
После тога ми је рекао да смо му на првом
месту и да је све оно било намештено због
првог априла. Ја сам му рекао да је то била
добра шала.
Све сам окупио и рекао сам им да их највише
волим. Иако већ знају.
Још једном кажем да је велика срећа имати
баку и деку.
То је као да се играш са дететом. То и јесу деца,
која су порасла. По мени породица је највеће
благо и највећа срећа.
Сви смо ми једна велика породица у свету.
Сви смо ми створени од Бога.
То је једна од низа вратоломија које смо
радили. Када сам се први пут попео на дрво, то
је била толика срећа у секунди, а онда несрећа.
Нисам знао како да сиђем, па сам почео да
паничим. Деда ми је рекао да не паничим. Тад
се највише греши. На крају ми је дека помогао
да сиђем са дрвета.
7

У
складу са програмом активности Дечије
недеље планиране су и организоване
активности у којима су учествовали
ученици и наставници наше матичне
школе , као и из ИО Осоница и ИО Луке у периоду од
5.10. до 10.10. 2020 .
Овом приликом значајна пажња
посвећена је
деци којима је емпатија , сарадња и солидарност
највише потребна: деци са сметњама у развоју и
деци са инвалидитетом , деци без родитељског
старања и породицама слабијег социјалног стања.
У реализовању активности учествовали су:
директорка школе, учитељи и ученици од 1. до 4.
разреда, наставница ликовне културе и ученици од 5.
до 8.разреда.
Активности у току Дечије недеље биле су:
ПОНЕДЕЉАК 5.10. 2020. ПРЕДСТАВЉАЊЕ ДЕЧИЈЕ НЕДЕЉЕ
• Најава Дечије недеље (постављање плаката и обавештења са Планом активности наше
школе у току Дечије недеље.
• Изложба ликовних радова у холу наше школе на тему ,, Подељена среће , два пута је већа''.
УТОРАК 6.10. 2020.
ДЕЦА И СПОРТ
• Посета заменика председника општине који је том приликом нашој школи поклонио
кошаркашке , одбојкашке и фудбалске лопте , као и лаптоп.
• Дружење са спортистима – младим кошаркашима Ивањице. Вежбе и игре са кошаркашима
организоване су на полигону наше школе.
СРЕДА 7.10. 2020.
ДЕЦА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
• Постављање кућица за птице и табли са порукама у дворишту наше школе.
ЧЕТВРТАК 8.10. 2020. ДЕЦА И ОБРАЗОВАЊЕ
• Читање и рецитовање песама Ј.Ј.Змаја
• Разглас – музика са ЦД – а ( дечје песме Ј.Ј.Змај , Љ. Ршумовић , Д.Лукић...)
Традиција је да ученици првог разреда посаде дрво генерације у
току Дечије недеље
8

ПЕТАК 9.10. 2020.
ДАН ПОСВЕЋЕН ИНКЛУЗИЈИ
Хуманитарна акција ,,Пакетић љубави'' за децу
наше школе као и за децу у
боравак ,,Отворени боравак ''
МНРО Дневни
Приредба поводом пријема првака у Дечији
савез (подела беџева , добродошлица и
маски за прваке)
Подела награда поводом ликовног конкурса ,,Подељена срећа , два пута је већа''
Прваци саде дрво генерације
Библиотека ,,Светислав Вуловић" из Ивањице и Ивањичко друштво учитеља организовали су
литерарни и ликовни конкурс на тему ,,Подељена срећа, два пута је већа". Конкурс је трајао од
6.10. до 12.10. 2020. год. Ученици I1 , I3 , II1 , IV1 и ученици другог разреда ИО у Осоници
ОШ ,,Кирило Савић" учествовали су на конкурсу. Том приликом освојене су и награде:
- Николина Лазовић (ИО Осоница) је освојила 3. награду на литерарном конкурсу за
песму ,,Подељена срећа два пута је већа"
Нађа Вуковић II1 је освојила трећу награду на литерарном конкурсу за састав ,,Подељена срећа ,
два пута је већа''.
На часовима ликовне културе ученици су цртали или сликали на тему ,,Подељена срећа , два пута
је већа ''. Ликовни радови су предати наставници ликовне културе Аурори Пивљаковић која је
изабрала најуспешније у две категорије ,прва од 1. до 4.разреда и друга од 5. до 8. разреда.
Награђени радови за ученике од 1. до 4. разреда су :
1.награда-Марта Калушевић III ₂
2.награда - Ђурђа Парезановић I₁
3.награда –Ксенија Ђогатовић II₁
Награђени радови за ученике од 5.до 8. разреда су:
1.награда-Јана Јовичинац VII₂
2.награда – Ива Петровић V ₂
3.награда – Милош Зарић VII₃
Сви наставници и ученици који су учествовали на конкурсу добили су захвалнице.
Ученици су са задовољством учествовали у свим активностима .
Извештај припремила наставник разредне наставе , Весна Сокић
9

Акција „Уредимо и
очистимо Моравички
округ“
Наша школа је почетком школске године
учествовала у акцији „Уредимо и очистимо
Моравички округ“ у категорији најлепше уређене
школе.
Први сусрет са школом остварује се преко лепо
уређеног школског дворишта и заувек се усели у
сећање.
Школско двориште је омиљни кутак сваког ђака,
место за дружење и састајање, игру и разоноду,
место са пуно потенцијала... Али ништа није довољно
јасно уколико не видите пример.
Зато је наша школа спровела поступак уређења
дворишта по стандардима који одговарају потребама
ученика.
Материјали који доминирају у изради су бехатон,
бетон, дрво и камен. Двориште је ограђено новом
оградом.
Централни део заузима велики спортски терен за
колективне спортове вишенаменског типа ( кошарка,
одбојка и фудбал).
Као контраст рекреацијском делу, други је
оплемењен травнатом површином на којој ђаци
прваци саде своје „Дрво генерације“ и називамо га
школским вртом. У том делу за разоноду и одмор
постављене су мале жардињере са цвећем и велике
жардињере са садницама дрвећа и клупама у склопу
њих.
Трећи део дворишта је декоративан, али и
функционално опремљен простор. Чине га дворишна
чесма, фонтана и летња учионица на отвореном.
Такав амбијент усклађен је са савременим методама
рада са децом где се боље и радије учи. Због
посебних услова за рад у нашем дворишту и
учионици на отвореном реализоване су бројне
активности: пријем првака и петака, родитељски
састанци, седница Наставничког већа и велики број
наставних активности.
На сврсисходним местима налази се довољан број
канти за одлагање ситног смећа. Контејнери су
измештени и ограђени. Ближа околина је безбедна
за долазак ученика – урађен је нови мост и тротоари.
Школски простор је покривен видео надзором.
Ученици и посетиоци су јасно подстакнути да
одржавају јавни простор и стичу свест о потреби
унапређивања свог животног окружења.
10

С
едмогодишњи дечак по
имену Тонино нам је испричао своју
причу по његовим сећањима. Роман је
емотиван, нежан, искрен и поучан.
Испреплетани су тужни и срећни догађаји. Тонино
нам углавном говори о деки Отавијану, али и о
његовој породици. Прича о свом детињству,
одрастању и сазревању.
На самом почетку његовог приповедања,
уочавамо да прави велику разлику између села и
града. Јасно нам ставља до знања да је
приврженији деки и баки са села, него онима који
живе у граду. Дека Отавијано и бака Теодолинда
јако воле свог унука Тонина,
којег непрекидно обасипају
безграничном љубављу.
Дечак се посебно везује за
деку Отавијана након смрти
баке Теодолинде. Заједно
проводе време тако што су
део разних авантура и
невоља. Али, зато је дечаку
лепши, занимљивији и
узбудљивији живот на селу.
Један од најлепших
догађаја за дечака је било
декино изненађење, када је
прерушен у Деда Мраза
дошао у школу. Том приликом Тонино је од њега
добио гуску Алфонсину. Од деке Отавијана је
спознао и научио однос човека према природи.
Приликом рођења дечакове мајке Феличите,
деда је посадио дрво трешње које је назвао
Феличе. Колико се и дечак везао за дрво, говори
нам и његов поступак, када није желео да сиђе са
дрвета, како би га оставио у животу и како би
сачувао успомену на деку.
Баба и деда из града, Антонијета и Луиђи,
нису превише бринули о свом унуку. Више пажње
су посветили свом псу , Флопију. Тонино не воли
град и често га изједначава са свађама његових
родитеља. Не одобрава изградњу путева у граду,
Тонино између села и града
11
јер сматра да је село због тога на губитку. Људи са
села су му ближи, дражи и питомији.
Имају више разумевања за децу, за
њихове потребе, жеље и несташлуке. На селу се
лакше подноси губитак вољене особе. Дека
Отавијано се сећао баке Теодолинде са благим
осмехом. Научио је свог унука да драге људе које
волимо, никада не губимо већ живе у нашим
сећањима. По њему се бака преобразила у гуску
зато што је јако волела Алфонсину, а он ће
постати дрво трешње, Феличе. Феличе, који док
дише говори Тонину и његовом деки.
Тако је Тонино уз свог деку Отавијана
сваким даном све више
сазревао и онога дана када
је деку изгубио , успео је
своју маму да утеши и
објасни јој да су драги људи
увек ту, у нашој близини.
Интересантно је да се неке
особе временом мењају. То
се највише приметило код
баке Антонијете из града.
Од прилично хладне и
незаинтересоване особе за
свог унука, рођењем
Тонинијеве сестре Корине,
она се из корена мења.
Постаје за Корину оно што је дека Отавијано био
за Тонина. Доказала је да љубав мења људе.
Тонино је био маштовит дечак, који је своје
виђење света (села и града), као и људи око себе
представио на њему својствен начин. Искрен,
наиван, осећајан, веома радознао, временом је
сазрео у паметног дечака који је храбро успео да
одбрани трешњу. Срећу проналази са својом
породицом и њиховим животом на селу.
Приказао је живот људи онаквим какав заиста и
јесте, са свим манама и врлинама, али и са пуно
љубави.
Миња Ресимић VI₁

ЧЕЗНЕМ ДА ТИ КАЖЕМ
Н
а енглеском се каже fall in love, што значи пасти у љубав. Заљубити се значи напустити себе,
заронити, пасти у празно, надајући се да је друга особа довољно луда да нас зграби пре него што
стигнемо до дна. Истина је да се у љубав пада, а падање боли док устајање постаје права битка.
Не можеш да знаш у кога ћеш се заљубити, то се једноставно деси, најчешће кад се томе најмање
надаш. На почетку бајке ти ниси потребан њој, а она није потребна теби, док се на крају бајке појављује
реченица: „И живели су срећно до краја живота“. У то сам престао да верујем кад сам приметио да недостаје
реч заједно. Већ кад смо код бајки, хоћу да вас подсетим шта нас оне заправо уче. Пепељуга бежи у поноћ да
би нас научила да све има крај чак и у сновима. Мала Сирена мења свој реп у ноге да би нас научила докле
можемо да стигнемо да бисмо били поред особе коју волимо.
I am in love with you значи - ја сам заљубљен са тобом, а не у тебе, као да друга
особа мора осећати оно што ми осећамо према њој. Волим енглески зато што се
учити напамет преводи као learn by heart. Истина је да се сећања не чувају у
мозгу, већ се скривају у срцу.
Имам дванаест година и мислим да је то јако мало година да бих знао шта је
љубав као и дефиницију живота. Али, да не бих изгледао као да сам узалудно
потрошио ове године, рећи ћу вам шта сам научио. Научио сам да променим рукопис, а не да мењам стране.
Научио сам да не верујем у коинциденције, већ у судбину. Од Роберта Бенинга сам научио да се увек смејем,
нека други мисле да сам луд, а не тужан. Научио сам да ценим људе који не иду даље док везујем пертле, већ
ме сачекају. Научио сам да ми је најбољи штит осмех, па се трудим да га што чешће обучем. Научио сам да се
сан не завршава кад се пробудимо, већ кад га остваримо.
Чезнем да ти кажем све ово... Теби која си ушла у мој живот без најаве... Чезнем да ти кажем све ово, али се
плашим... Плашим се шта ће бити после.
Иван Милосављевић VII₁
Празници нам стижу
У
својој чаробној кочији полако нам стиже зима, а са њом и најлепши и
најчаробнији празници, Нова година и Божић.
Ближи нам се крај године, и празници који ме чине срећним и који ми стварају
широк осмех на лицу. Празници су идеално време да се породица окупи, опусти
и посвети пажњу, како себи, тако и другима. Време је љубави и даривања, дани када смо
срећни и све ружно заборављамо и остављамо за нама. Китимо јелку, украшавамо дом и
нестрпљиво чекамо да падне сребрни, бели снег и све учини још магичнијим и
чаробнијим. Улице су окићене, а на све стране сијају прелепе разнобојне лампице.
Блажена атмосфера осећа се у читавом граду. Не могу да дочекам тај тренутак када ћу заједно са својом
породицом одбројавати за крај године, и када ће у исто време на небу почети да пуцају прекрасни шарени
ватромети.
Пар дана након тога долази нам Божић, који ћемо прославити у породичној атмосфери. На столу је Божићна
трпеза, а у центру погача. У тој погачи се налази новчић који тражимо за успешнију и богатију годину. Након
тога отварамо поклоне које су нам родитељи ставили испод јелке и радујемо се што нам је Божић Бата испунио
жеље.
Празници су мој омиљени део године, јер их проводим са породицом, јер ширимо позитивну енергију,
љубав и делимо радост и срећу.
Петар Совић V ₂
12

ПРОЈЕКТНА НАСТАВА У ОДЕЉЕЊУ II₁
13

Лик Пилипенде,
сиромашног
поносног човека
В
ера и понос представљају нешто што
нема цену, али људи који их поседују
су духовно најбогатији. Такав је и лик
Пилипенде у приповеци Симе
Матавуља.
У селу К., у горњој Далмацији живео је Пилип
Бакљина, са својом женом Јелом. У то време по
селима Далмације владало је покатоличавање
православаца, поготову сиромашних којима су
поклањали храну да би променили
веру.
Суочени са опаком глађу, многи православци су
мењали своју веру, како би преживели.
Међутим, Пилип и његова супруга Јела, остали су
доследни православљу, без обзира на све.
Остати чврст у вери према Богу и доследан
својим
уверењима,
моментима
у
највеће глади,
јако је тешко. То
могу да постигну
само они који
заиста верују и
спознају истинске
вредности, које су изнад материјалног. Колико је
заправо глад и немаштина тешка, видимо у
моменту када Пилипенда и његова жена Јела
једу качамак који су некако успели да направе,
суздржавајући се у сваком залогају , јер ако
поједу више, следећи пут неће имати шта да једу.
Тада у човеку проради нагон за преживљавањем,
али је наш јунак, ипак, успео да сачува свој
понос, издижући се својом чврстом вером изнад
животињских нагона и овоземаљских добара.
Одлучује тада да прода најбољу кокошку Пиргу,
како би својој жени купио мараму да не би ишла
гологлава на причешће. На путу до града среће
Јована Кљака, који се одрекао вере, што
Пилипенду дубоко погађа. Било је то још једно
искушење, које је изазвало бес у Пилипу, да је
ударио свог магарца. Међутим, као човек пун
емпатије, он се одмах сажалио и покајао, чиме
нам је показао да људи као што су он, третирају
сва жива бића једнако и с љубављу. Лик
Пилипенде није очајник у беди, већ лик
материјално сиромашног, али духовно богатог
човека, који ни у најгорој глади и искушењу, не
издаје своју веру.
Пилип је остао поносан и духовно уздигнут,
као пример свим људима, да постоји нешто
скупље од новца, а то су вера и понос.
Ива Пантовић VIII₃
14

Далибор Зучковић VIII₃
Иван Милосављевић VII₁
Иван Милосављевић VII₁
Милица Зарић VI₂
Јелена Ђиновић VII₂
Немања Маричић VII₂
Сања Белчевић VII₂
Ана Милуновић VI₂
Сања Белчевић VII₂
Тијана
Ђурашевић VI₃
Сања Белчевић VII₂
15

Моја породица
Чико се зове Мићо и он је мој “човек за све”. Вози
ме у школу и назад, купи играчку или
слаткиш...Увек тих, попустљив, никад глас да
повиси, ту је и да ми позајми телефон кад ми
родитељи забране.
и као сваки учитељ, уме да буде врло строга и
врло попустљива. Насмејана је све док не
направим неку глупост, а када се то деси онда
следи казна – нема телефона, компјутера, игрица.
Али, љутња је брзо прође и све буде по старом.
Увек је ту да ми помогне шта год ми затреба.
Тата се зове Микан. Он вози велику машину,
прави и чисти путеве, увек је на терену. Кући
долази касно, тек предвече, а са врата увек иде:
“Мали, јеси ли био добар данас?“ Ако јесам,
онда обично има нешто слатко, ако нисам иде
још један круг
без телефона,
компјутера...
Није лоша
казна, нека
деца за казну
морају да
ломе прут.
Баба и деда - Милуника и Добрица. Имена
говоре више од речи, онда је јасно о каквим се
особама ради. Када сам код куће највише
времена проводим са њима. Према мени су увек
добри, када ме родитељи грде, покушавају да ме
заштите. Они су увек код куће, бака спрема
П
најлепша јела на свету, док је деда задужен за
ородица је најважнији део свачијег послове ван куће. Остали кажу да је он “спољњи
живота. Колико год ми волели момак”, а ја увек додам најбољи спољњи момак.
другове, комшије, тетке... круг
Жућо је, сигурно сте већ погодили, пас, друг и
породице је тај где је увек најлепше и члан породице. Увек расположен за игру,
најсигурније. Моју породицу чине мама и тата, јурњаву, увек расположен да скочи на мене,
мој чико и један Жућа.
нарочито кад сам у новом оделу. Специјалност му
Моја мама се зове Наташа. Она је учитељица је да отера мачку на дрво, да раскопава цвеће
око стазе и да пробуши лопту. Поред тога ми га
сви волимо, а воли и он све нас. Добро, осим
мачке.
Са мојом породицом никад нећу да будем
сам. У њој ћу увек наћи учитеља и саветника,
неосвојиву тврђаву да ме заштити, друга за игру.
За мене, и више него довољно.
Владимир Чегањац VI ₁
16

Да ли сте се навикли на комбиновани модел наставе?
И нисам баш се навикла. Недостају ми дружења и обавезе које сам испуњавала сваки дан, док ми је то
било омогућено , док сам била прва смена. Није леп комбинован распоред часова , па се понекад деси
да неке часове код свог наставника/наставнице немам по 2 недеље због појединих околности. Много се
лакше разуме лекција када наставник уживо објасни , јер ако има неких недоумица , може да се пита за
објашњење. Код комбиноване наставе је једино добро што макар сваки други дан идемо у школу, јер
би по мени било лоше да се иде нон стоп онлајн, јер би се деца олењила и изгубила радне навике.
Навикла сам се. Јако је незгодно испратити све обавезе и учити овако. Поготово када на онлајн часовима
каснимо са лекцијама у односу на школу. На онлајн часовима када су у питању предмети као што су
математика, хемија, физика, ретко шта може да се научи...Просто нам је овај систем школовања нова ствар.
Јако бих волела да се све врати на старо и на стари систем школовања. Овако смо доста изгубили када је у
питању знање!Допада ми се то што су наши наставници стварно ангажовани и труде се да што више научимо
и да разумемо све.
Навикла сам се на комбиновани модел наставе. Не свиђа ми се то што не можемо заједно да
идемо у одељење сваког дана.
Настава је добра и у школи и на мрежи ,само што је настава на мрежи пребрза и не стигнемо
све да препишемо....
Скоро да сам се навикао. Допада ми се што имамо више времена за рад домаћих задатака. Не
допада ми се то што мање научимо и једва чекам да кренемо у школу нормално.
Навикла сам се , али би ми много лакше било да идем у школу сваки дан и да могу да седим
са другарима у клупи.
Навикавам се зато што морам .Не волим онлајн предавање , више волим да присуствујем настави.
Навикао сам, али ми се не свиђа што не идем стално у школу. Не свиђа ми се што некад на ТВ-у буде
оно што смо већ радили пре.
Мени се баш и не свиђа овакав начин наставе, јер ми је тренутно веома тешко да разумем и не стижем да
урадим лекције које је друга група радила. Искрено ,много бих више волела да се све врати на старо и на
нормално.
Навикла сам се,а допада ми се што имам више слободног времена , а не допада ми се то што се ретко
виђам са другарима и наставницима.
Да, навикла сам се. Не свиђа ми се то што не могу да постигнем да гледам ТВ наставу.
17

Да ли сте се навикли на комбиновани модел наставе?
На почетку ми је било тешко да све постигнем. Пуно сам писала, преписивала...за учење ми је остајало
мање времена.Kасније сам схватила и почела да пишем по тезама. Наставници су нам пуно помогли са
Гугл учионицама. Могу да кажем да сам се навикла. Више волим када идемо у школу. Позитивно је то
што нам наставници олакшавају рад. Шаљу нам лекције , ми преписујемо, излазе нам у сусрет....
Навикла сам се на комбиновни модел наставе, али по мом мишљењу ,треба
да буде или скроз онлајн или да нормално идемо у школу.
Ова цела ситуација је сама по себи страшна и опасна. Ови онлајн часови су занимљиви,
забавни и поучни. Допада ми се то да су наставници веома добри. И веома нам добро
објасне. Већ сам се навикао на ове онлајн часове. Школа је пре ове ситуације била пуно
боља, али ипак се морамо чувати и пазити се. Верујем да ће ова ситуација проћи, и да ћемо
се вратити у школе без маски и дезинфекционог средства.
Све је супер сад, лепше је барем мало да будемо у школи.
Допада ми се што идемо у школу , а не допада ми се онлајн настава.
Не допада ми се онлајн настава, волим уживо да наставник објашњава. Боље памтим.
Морао сам да се навикнем на овакав начин рада. Теже је пратити математику, физику и хемију, посебно
када пропустимо часове, јер смо друга група. Пропустили смо 2 екскурзије, дружење целог одељења,
бринемо се за завршни испит. Можда је једино добро што не устајемо рано.
На питања у анкети одговарали су ученици петог и осмог разреда
18

МОЈ ГРАД
М
ој град је мало место. Налази се у југозападном делу Србије. Име је добио по дрвету
иви,па се зато зове Ивањица.
Много волим свој град. У њему одрастам. Учим многе игре и имам мноштво
другара. Након школских обавеза, често се скупимо и дружимо на тргу у близини
моје куће. Ивањицу окружују села и најлепше
планине. Једна од мојих омиљених планина је
Голија. На Голију идем сваке зиме са сестром на
скијање. Мој град је познат и по туризму,а такође
и по производњи малина. У њему се одржава
најлепши фестивал „Нушићијада“. Кроз мој град
протиче река Моравица. Уживам шетајући стазом
крај ње, која ме води у велики парк. У њему
уживам да проводим слободно време.
који одише љубављу и пружа ми много радости.
Срећна сам, јер одрастам у тако малом граду,
Марта Калушевић III₂
О чему маштам
Т
амо далеко, где је бајковито, тајновито, маштовито, у том свету проналазим се ја, да, баш
ја, добро сте чули...
Седим ја једне вечери поред отвореног прозора на месечини, а изнад мене плаво небо,
обасајано звездама. Размишљам како би било дивно да одем у свемир, да обиђем сваку
планету, избројим сваку звезду, и
19
обиђем цео небески свет. Како би
било сјајно: да видим мог старог,
доброг друга Меркура, да поздравим
Венеру, да нешто важно кажем
Марсу, да видим тај чувени велики,
црвени Јупитер, да обиђем око
Сатурновог прстена, да упознам плави Уран и обиђем цео Плутон. О, како би све то било дивно! Да
звезде чине моју животну стазу, да насмејана трчкарам по њима, а да ме облаци сусрећу и показују
ми пут, да су дуге свуда около и да је све чаробно.
Да одем на небо, прво бих поздравила златно Сунце које ме греје, и Месец који ми месечину пружа.
Ја сам убеђена да бих на Марсу расла као ружа.
Ана Милуновић VI ₃

Виктор Луковић V₂
Данијела Јеротијевић V₁
Стефан Милосављевић VI₃
Лана Драмићанин V₃
Лазар Петровић VI₁
Лука Нешовановић V₃
Лана Драмићанин VI₃
Петар Совић V₂
Сања Белчевић VII₂
20

Излет радника школе
У недељу 4.октобра 2020. године, двадесет шест радника наше школе је ишло на
једнодневни излет. Преко Ужица и Кадињаче , стигли смо у Перућац , одакле смо
бродом кренули у живописну пловидбу реком Дрином. Посетили смо манастир
Рача и Врело, речицу са водопадом на извору, која се после само 365 метара тока
улива у Дрину .
За све нас је ово била једна авантура и леп одмор на реци нестварно зелене боје.
21

ТВ часови
Према упутству Школске управе Чачак ,
наставници наше школе били су задужени за
снимање одређеног броја часова који ће на РТС –у
бити емитовани у периоду од 24. марта до 7.
априла
Снимање часова је протекло у неколико фаза . Најпре су се састала стручна већа како би се
поделила задужења и у првој фази доставиле припреме за час и Power Point презентације. Након
што су стручни супервизори, задужени од стране Школске управе , прегледали часове и
предложили евентуалне измене , наставници су приступили снимању часова. Наставници су
снимање часова обавили самостално и у последњој фази , било је потребно сачекати позитивну
рецензију супервизора што је значило да је час одобрен за емитовање.
За припрему часова за први циклус образовања била су задужена сва стручна већа од 1. до 4.
разреда а наставници који су снимили часове су :
1. Наставник разредне наставе , Данијела Брадић , 1 час музичке културе за 3. разред
2. Наставник разредне наставе , Весна Митровић, 1 час музичке културе за 3. разред
3. Наставник разредне наставе , Невена Ненадић, 1 час музичке културе за 4. разред
4. Наставник разредне наставе , Милијана Тотовић , 1 час музичке културе за 4. разред
За припрему и снимање часова за други циклус образовања , били су задужени следећи
наставници:
1. Наставник историје , Радомир Живковић , 2 часа историје за 7. разред
2. Наставници енглеског језика Бојана Радовић и Слађана Бошковић , 2 часа енглеског језика за
3.разред
3. Наставник енглеског језика , Бојана Пејовић , 2 часа енглеског језика за 4 .разред
4. Наставник хемије , Ивана Ивановић , 3 часа хемије за 7. разред и супервизор за 5 часова хемије
за 8.разред
22

Реализован пројекат „Стварамо знање“
Н
аша школа је у току јуна и јула 2020. године учествовала на конкурсу Телекома Србије у
сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја. Пројекат „Стварамо
знање“ односи се на опремање школског простора. На основу гласања грађана
одређени су добитници. Добитници вредне донације од 1.000.000,00 динара су 20
школа у Србији, међу којима је и наша школа. Ова средства искоришћена су за опремање кабинета
рачунарском опремом. Реализација пројекта доприноси повећању квалитета наставе информатике и
рачунарства и технике и технологије. Сада школа располаже са два кабинета информатике и два
кабинета за технику и технологију. Сви кабинети и учионице су дигитализовани и омогућавају
извођење наставе у савременим условима.
Захваљујемо се Школској управи Чачак (посебно начелници Слађани Парезановић) која је
предложила нашу школу за учешће на конкурсу Телекома Србије
и Министарству просвете, науке и технолошког развоја за ову
вредну донацију, као и свима који су гласали за нашу школу.
Директор школe
Невенка Милошевић
Међународно тестирање ПИРЛС 2021.
Наша школа у овој школској години учествује у студији под називом
Међународно истраживање развоја читалачке писмености, ПИРЛС 2021.
Више од 60 земаља је укључено у реализовање ПИРЛС 2021 међународне студије.
Република Србија први пут учествује у овом важном међународном пројекту.Наша школа
је једна од 170 школа у Републици Србији која ће бити укључена у ово истраживање.
Ово истраживање организује независна међународној организацији Међународна агенција за
евалуацију образовних постигнућа ученика, ИЕА.
Носилац овог истраживања у Републици Србији је Завод за вредновање квалитета образовања и
васпитања, а потписник спровођења студије је Министарство просвете науке и технолошког развоја.
Национални центар (Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања) одабрао је
одељење четврто два наше школе ( учитељица Валентина Николић) да учествује у овом истраживању a
координатор у нашој школи је педагог Ивана Перишић .Тестирање је планирано за март/април 2021.год.
ПИРЛС мери међународне трендове развоја читалачке писмености ученика четвртог разреда и
пружа земљама учесницима у истраживању јединствену прилику да прикупе међународно упоредиве
податке о читалачким компетенцијама ученика у том узрасту.Поред тога обезбедиће и податке о
подстицању читања у школи и код куће,као и информације о настави у школама.
Намера реализовања студије није да се на било који начин индивидуално процењују
ученици, наставници или директори школа већ како би се унапредио развој и квалитет наставе.
23

24

Тијана Јовићевић VIII ₂
Жељко Нешковић I ₃
Тијана Јовићевић VIII ₂
Јана Јаковљевић VI ₁
Обрен Ђурић VIII ₂
Милош Јаћовић VI₁
Видан Миленковић V ₃
Лазар Петровић V₁
Ана Зучковић VI₁
Тина Златић VI₁
Данило Марковић VIII ₃
Ђурђина Јаћовић VI₁
25

Пројекти Тима за међупредметне
компетенције и предузетништво
Тим је у првом полугодишту реализовао три обимна пројекта у којима смо покушали да
повежемо знања и компетенције наших ученика из готово свих предмета. Детаљи о овим
пројектима као и радови ученика објављени су на сајту школе, а овде ћемо поменути шта је од
пројеката реализовано.
У организацији школског тима за
предузетништво, у нашој школи
је од 10. септембра до 10.
октобра 2020. реализован
пројекат под називом ,, Више
језика, више пријатеља". Kао
завршна активност пројекта,
направљен је видео запис и
дигитални часопис у коме су
приказане све реализоване
активности.
Поводом Нове године и Божића
ОШ ,, Кирило Савић” је на челу
са Тимом за међупредметне
компетенције и предузетништво
организовала пројекат
,, Празнична магија”.
Наша школа већ неколико година
обележава Светски дан хране 16.
октобра. Ове године је Тим за
предузетништво одлучио да више
дана буде посвећено здравој храни и
да се реализују активности кроз које
ћемо моћи да испоштујемо све
епидемиолошке мере. Од 19. до 31.
октобра, реализовали смо пројекат
под називом
,, Чоколадом се слади,
али вежбе ради"
Упркос томе што је пројекат у
највећем делу организован на
даљину, ученици су радо и са
одушевљењем прихватили
да учествују и покажу своју
креативност.
26

Одељење IV ₂
Радови за ликовни
конкурс „ Лик и дело
Светог Саве”
27

Како се у вашој кући прославља
Божић и које обичаје везано за
овај празник знаш?
На питање у анкети одговарали су ученици
трећег разреда
Код нас се Божић прославља тако што уносимо бадњак у кућу и правимо ручак , а за Божић
гађамо деду кукурузом кад унесе бадњак.
За Божић сам добио поклоне од баке.
За Божић правимо чесницу и у њу ставимо : новчић, гранчицу и жито. На Божић нам долазе
тетка , бака и комшије.
Ја за Божић идем по бадњак . Онда уносимо сламу у кућу и по њој постављамо храну. Онда
ручамо , па мало касније ломимо чесницу. Ја сам ове године освојила новчић.
Ја идем са дедом и сестром по бадњак , па уносимо сламу и сечемо колач.
Моја бака Снежана спрема чесницу , а моја мама Гордана спрема колач који носимо у бадњак .
Идемо мој тата , сека и ја по бадњак.
Код мене се у породици , уноси бадњак , ломи се чесница и бацају се петарде.
Божић се прославља тако што мама спреми укусну вечеру . Онда ставимо ћебе и сви легнемо.
Мало касније ломимо чесницу. Бацамо ватромет и сви смо срећни.
За Божић смо ја и тата отишли у цркву и прекадили колач.
За Божић мама прави погачу и сваке године се преједем .
За обичаје знам да се једе на поду на Бадње вече и спрема се чесница. У мојој кући за Божић
зовем ужу породицу и спремамо пуно хране.
Припрема се 12 јела и пије се вино.
Ломимо чесницу , тата уноси бадњак , а ми бацамо жито на
њега . Он нама каже : „ Христос се роди“ , а ми њему
„ Ваистину се роди“ .
У мојој кући се прославља Божић тако што нам бака долази
на ручак , ломи се чесница и одрасли пију вино.
Ја прво за Божић одлазим у цркву , па онда идем кући да једем са својом породицом. И
ломимо чесницу.
У мојој кући Божић се прославља прављењем чеснице и извлачењем новчића. За Божић ми
спремамо богату трпезу и долазе нам гости.
28

Наставница Јулијана Томић
Н
а крају првог полугодишта ове школске
године , у пензију је отишла наша наставница
хемије, Јулијана Томић, а са вама делимо
кратку причу о њеном образовању,
почецима рада у школи и начину раду са ученицима наше
школе.
Р
ођена је двадесетог децембра 1955. године у Ковину. Основну школу и гимназију
природно-математичког смера завршила је у Ковину. Након завршене средње школе
уписала је природно-математички факултет (студијска група хемија) у Новом Саду. После
завршеног факултета стекла је звање дипломираног хемичара. Органска хемија је шира
специјалност наставнице Томић, а угљени хидрати ужа специјалност.
Прва радна места добила је у средњој школи „Бранко Радичевић“ и „Вељко Влаховић“ у Ковину.
Радни стаж наставила је у гимназији „Венијамин Маринковић“ у Ивањици, а затим у Основним
школама: „Кирило Савић“ и „Милинко Кушић“ у Ивањици и „Мајор Илић“ на Кушићима.
Посао сваког наставника захтева изузетан труд и напор како би се деци пренело знање које им неће
служити само у школи, већ кроз цео живот. О залагању наставнице Томић најбоље сведоче бројне
освојене награде ученика на такмичењима из хемије. Трудила се да ђаке упути на важност правог
знања и на то да не треба учити само за оцену и научено градиво одмах заборавити. Савет по којем је
њени ђаци памте је да благовремено и са разумевањем уче градиво.
На породичном плану испунила се као супруга, мајка и бака двоје унучића, којима ће посветити
слободне пензионерске дане .
Текст приредила Соња Ајдачић, ученица гимназије
29

Путем знања и
вере
Ово је пројекат који се реализује поводом
Дана школе (26.јануар) и школске славе
Савиндана.
Изложба ликовних радова ученика у холу школе
Презентација о Кирилу Савићу и о школи на сајту
школе
Изложба „ Музика у средњем веку у Србији“
Портрет Светог Саве , Николина Лазовић ,
2.разред , издвојено одељење наше школе
у Осоници
Свечано обележавање
Савиндана
Ломљење славског
колача
Кратак културни
програм
Додела награда за
радове на конкурсу
„ Лик и дело Светог
Саве“
Додела награда
радницима школе
Интерактивни квиз „ Свети
Сава“ за све ученике школе
Литерарни радови ученика на сајту
школе
30

Огњен Нешковић IV 1
Тијана Јовићевић VIII ₂
Вук Богдановић IV 1
Марија Пурић VIII ₃
Урош Перишић VI₂
31

Мина Вуковић VII₁
Лана Јаковљевић VI₁
Славиша Кимчетић VIII ₃
Ђурђина Јаћовић VI ₁
Обрен Ђурић VIII ₂
Школски лист ученика Основне школе „ Кирило Савић “ , Ивањица
Главни уредник: Слађана Бошковић, наставник енглеског језика
Лектура текста: Милка Петровић, наставник српског језика
Сарадници: учитељи, наставници и ученици ОШ „ Кирило Савић”
За издавача: Невенка Милошевић, директор школе
Тираж: 150 примерака
Година издања : 2021.
32