Radivoje Đurić, Zbirka zadataka iz osnova elektronike DIODA. Elektrotehnički fakultet, Odsek za elektroniku

v G
V CC
V C
−
R
R2
1
D 1
Slika 1.19a
V m
−V m
V m
i D2max
i D1max
I D20
−
v G
v I
i D2
i D1
+
D 2
R 3
T /2
( V −V
)
CC
D
T /2
T /2
v I
Dioda 1.17
Napon na kondenzatoru je V C = V D , a zbog C →∞ napon na
njemu se ne menja sa promenom ulaznog napona. Na osnovu ovoga
na slici 1.19a prikazano je ekvivalentno kolo pri promenljivom
ulaznom naponu.
Kada je v G > 0 provodiće dioda D 2 , a njena struja je
vG + VC −VD v
i
G
D2
= = = ( 10 vG)
µA .
R3 R3
Maksimalna vrednost ove struje je
V
i
m
D2max
= = 50µA .
R3
Napon na izlazu tada je
vI = vG + VC − vD2
= vG + VD − VD = vG, v G > 0 ,
dok je struja diode D 1
VCC −VD ( vG + VD)
−VD
VCC −VD v
T t i
G
D1
= + = + ⇒
R R R R
T
T
t
t
je
v
I
1 2 1 2
( v )
iD1 = G + 4,4 mA , v G > 0 .
Maksimalna vrednost ove diodne struje je
iD1max = ( Vm
+ 4,4)
mA = 9,4 mA .
⎧ vg
⎧⎪ VD + vg − VD = vg, vg
≥0
v , vg
0
= ⎨
i i
I
D2
3
⎪⎩
0, vg
< 0
= R
R
= ⎪ ≥
⎨ .
3 ⎪ ⎩
0, vg
< 0
Kada je v G < 0, zakočena je dioda D 2 . Struja diode D 1
VCC −VD v
i
G
D1
= + .
R1 R2
Sa smanjenjem napona pobudnog generatora smanjuje
se i struja diode D 1 , sve dok se ne zakoči. U graničnom
slučaju je
VCC −VD v
i
G
D1
= + = 0 ⇒
R R
1 2
( )
vG = V1 = − VCC − VD
= − 4,4 V .
t Trenutak kada se dešava zakočenuje diode D 1 određuje se
0 T /2 t 1 t 2 T iz uslova
1 ⎛ V
t
1
⎞
Slika 1.19b
1 = arcsin ⎜ ⎟=
671µs .
2π
f ⎝Vm
⎠
Za −Vm
≤vG
≤ V1
dioda D 1 je zakočena.
Na slici 1.19b prikazani su relevantni vremenski dijagrami.
iD
D
Trenutak t 2 , kada dioda D 1 ponovo počinje da vodi, slika
v P
1.19b, simetričan je u odnosu na 3 T /4, pa je
+
t2 = ( 3 T / 4) + (( 3 T / 4)
− t1)
= 828,8 µs .
v
+ v D −
G
C
−
1.20. U kolu sa slike 1.20 može se smatrati da je dioda idealna.
Ako je vG( t) = Vm sin ( 2 π ft)
, f = 1kHz , odrediti i nacrtati
Slika 1.20