Adaptacija Muzejskog Kompleksa Terra u Kikindi

UNIVERZITET U NOVOM SADU
FA KU LT E T T E H N I Č K I H N AU K A U
N OVO M SA D U
Petar Mitrović
ADAPTACIJA MUZEJSKOG KOMPLEKSA TERRA U KIKINDI
Novi Sad, 2021.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
2100 0 НО ВИ СА Д, Трг Д оси теј а О б рад о ви ћа 6
КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА
Редни број, РБР:
Идентификациони број, ИБР:
Тип документације, ТД:
Тип записа, ТЗ:
Врста рада, ВР:
Аутор, АУ:
Ментор, МН:
Наслов рада, НР:
Монографска публикација
Штампани материјал
Завршни рад
Петар Митровић
др Миљана Зековић
Адаптација музејског комплекса Терра у Кикинди
Језик публикације, ЈП:
Језик извода, ЈИ:
Земља публиковања, ЗП:
Уже географско подручје, УГП:
Српски
Српски
Република Србија
Војводина
Година, ГО: 2021.
Издавач, ИЗ:
Место и адреса, МА:
Физички опис рада, ФО:
(поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)
Научна област, НО:
Научна дисциплина, НД:
Предметна одредница/Кључне речи, ПО:
УДК
Чува се, ЧУ:
Важна напомена, ВН:
Ауторски репринт
Трг Доситеја Обрадовића 6, 21000 Нови Сад
5/63/5/5/26/33/7
Архитектура
Архитектонско пројектовање
Музејски комплекс, адаптација, земљана архитектура, архитектура
подземља
Библиотека Факултета техничких наука, Нови Сад
Извод, ИЗ:
Израда идејног архитектонског решења адаптације музејског
комплекса Терра на задатој локацији Музеја Терра у југоистичном
делу града Кикинде. Теоријским обухватом истраживања земљане
и подземне архитектуре, земљом као грађевинским материјалом и
затеченим објектима на локацији успоставља се архитектонски
концепт.
Датум прихватања теме, ДП:
Датум одбране, ДО:
Чланови комисије, КО:
Председник:
Члан:
Члан, ментор:
др Миљана Зековић
Потпис ментора
Образац Q2.НА.04-05 - Издање 1

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES
2100 0 NO VI S AD, Tr g Dos it ej a O br ad ovi ć a 6
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number, ANO:
Identification number, INO:
Document type, DT:
Type of record, TR:
Contents code, CC:
Author, AU:
Mentor, MN:
Title, TI:
Monographic publication
Printed material
Bachelor’s thesis
Petar Mitrovic
Miljana Zekovic, PhD
Adaptation of Museum Complex Terra in Kikinda
Language of text, LT:
Language of abstract, LA:
Country of publication, CP:
Locality of publication, LP:
Serbian
English
Republic of Serbia
Vojvodina
Publication year, PY: 2021.
Publisher, PB:
Publication place, PP:
Physical description, PD:
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)
Scientific field, SF:
Scientific discipline, SD:
Subject/Key words, S/KW:
UC
Author’s reprint
Dositej Obradovic Square 6, 21000 Novi Sad
5/63/5/5/26/33/7
Architecture
Architectural Design
Museum complex, adaptation, earth architecture, underground architecture
Holding data, HD:
Library of the Faculty of Technical Sciences, Novi Sad, Serbia
Note, N:
Abstract, AB:
Development of a conceptual architectural project for the adaptation of the
Terra Museum complex at the given location of the Terra Museum in the
southeastern part of the city of Kikinda. The theoretical scope of the research
of earth and underground architecture, the earth as a building material and the
existing buildings on the location establishes the architectural concept.
Accepted by the Scientific Board on, ASB:
Defended on, DE:
Defended Board, DB:
President:
Member:
Member, Mentor:
Miljana Zekovic, PhD
Mentor's signature
Obrazac Q2.НА.04-05 - Izdanje 1

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
2 1 0 0 0 Н О В И С А Д , Тр г Д о с и т е ј а О б р а д о в и ћ а 6
ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ ЗАВРШНОГ
(BACHELOR) РАДА
Број:
Датум:
(Податке уноси предметни наставник - ментор)
Студијски програм:
Руководилац
студијског
програма:
Архитектура
др Милена Кркљеш
Студент: Петар Митровић Број индекса: АУ 19/2017
Област:
Ментор:
Архитектура
др Миљана Зековић
НА ОСНОВУ ПОДНЕТЕ ПРИЈАВЕ, ПРИЛОЖЕНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ОДРЕДБИ СТАТУТА ФАКУЛТЕТА
ИЗДАЈЕ СЕ ЗАДАТАК ЗА ЗАВРШНИ РАД, СА СЛЕДЕЋИМ ЕЛЕМЕНТИМА:
- проблем – тема рада;
- начин решавања проблема и начин практичне провере резултата рада, ако је таква провера
неопходна;
- литература
НАСЛОВ ЗАВРШНОГ РАДА:
Адаптација музејског комплекса Терра у Кикинди
ТЕКСТ ЗАДАТКА:
На задатој локацији Музеја Терра у југоистичном делу града Кикинде испројектовати идејно
архитектонско решење адаптације музејског компекса Терра према задатим параметрима. За почетак
потребно је истражити земљану архитектуру и земљу као грађевински материјал, затим валоризовати
затечене објекте на локацији што ће даље дефинисати архитектонски концепт. Пројекат у
архитектонском програму треба садржати галеријске просторе, простор за радионице, за конзервацију
и рестаурацију артефаката, администрацију, конференцијску салу, библиотеку и кафе.
Руководилац студијског програма:
др Милена Кркљеш
Ментор рада:
др Миљана Зековић
Примерак за: - Студента; - Студентску службу факултета

SADRŽAJ
1. Uvod ........................................................................................................................ 8
2. Teorijski obuhvat istraživanja ............................................................................ 10
2.1. Zemljana arhitektura ..................................................................................... 10
2.1.1. Gando Stanovanje za nastavnike ...................................................... 13
2.1.2. Škola vizuelnih umetnosti .................................................................. 14
2.1.3. Bušej: Novo jevrejsko groblje ............................................................ 15
2.1.4. Pustinjski centar i vrtovi u rezervatu Springs ................................... 16
2.1.5. Sublimacija analiziranih primera ....................................................... 17
2.2. Arhitektura podzemlja .................................................................................. 18
2.2.1. Muzej umetnosti Čiku ........................................................................ 20
2.3. Industrijski razvoj u Kikindi i njen uticaj na kulturu ...................................... 21
2.3.1. Intervju sa Slobodanom Kojićem ...................................................... 23
2.4. U potrazi za novim pejzažem ....................................................................... 27
3. Projektantski rad ................................................................................................. 31
3.1. Polazište za projekat .................................................................................... 31
3.2. Kontekst ........................................................................................................ 32
3.2.1. Širi kontekst ........................................................................................ 32
3.2.2. Uži kontekst ........................................................................................ 33
3.3. Opis prostornog rešenja ............................................................................... 35
3.4.Programska struktura ................................................................................... 37
3.4.1. Obuhvat kompleksa ........................................................................... 37
3.4.2. Projekat Adaptacije Muzeja ............................................................... 38
3.4.2.1. Iznad zemlje ........................................................................ 38
3.4.2.2. Ispod zemlje ....................................................................... 41
3.5. Konceptualna postavka konstruktivnog sistema ....................................... 48
4. Zaključak .............................................................................................................. 50
5. Grafički prilozi ..................................................................................................... 52
6. Literatura .............................................................................................................. 61
7. Izvori ilustracija ................................................................................................... 62
6

Prvi put kad je upotrebio svoju ruku, čovek drevne prošlosti
zgrabio je šaku blata i pokušao da stvara. Prošli su milioni
godina. Pripadamo danas jednoj tehnološkoj do savršenstva
razvijenoj civilizaciji. Hodali smo po Mesecu. Slali sonde na
Veneru i Mars i svemirske letelice pored Jupitera i Saturna
duboko u svemir. Ušli smo u atom. Upravljamo sudbinom
materije. Pa ipak – najstariji zanat sveta opekarstvo, još uvek
živi. Čovekovih deset prstiju i grumen zemlje i grumen ljudske
duše pomešan sa tom zemljom, to je i temelj i krov sveta. 1
– Miroslav Mika Antić
1
Od pogona do giganta, Mihaljčić Milenko, Industrija građevinskog materijala Toza Marković, Kikinda, 1986.
godine, 4. str.
7

1. UVOD
Muzeji kroz svoj narativ u interpretacijskim okvirima koriste audiovizuelne tehnike za
prenošenje značenja sadržanih u artefaktima. Kroz rešenje Adaptacije muzejskog
kompleksa Terra u Kikindi, osim takvog sadržaja koji je ustaljen medijum za storiteling u
ovim ili sličnim programskim objektima, javlja se ideja da se arhitektura muzeja može
posmatrati kao novi medijum prostornog pripovedanja. Dalje se ova misao prostorno i
kognitivno manifestuje kroz posetioce muzeja.
Teorijski okvir istraživanja predstavlja podlogu za postavku idejnog arhitektonskog
rešenja sa osnovnim ciljem redefinisanja identiteta konteksta usmerenog na kulturu i
umetnost. Teorijsko istraživanje bazirano je na traganju ka nečemu što nije nužno
konvencionalna arhitektura muzeja, već kao Terra jedinstvena pojava u svetu, ono
neophodno mora definisati jednu novu, specifičnu misao o povratku izgubljenoj skulpturi
od terakote.
Ovaj rad polazi od prihvatanja činjenice da kontekst u kome nastaje sedište Centra za
likovnu i primenjenu umetnost Terra ima enormnu vrednost – zemlja. S tim u vezi,
pristupam istraživačkom delu rada preispitujući jedan do skoro izgubljeni zanata, a to je
zemljana arhitektura. Počevši od vernakularne, tradicionalne arhitekture uzimam
neophodne vrednosti i pokušavam da, kroz trenutnu reinterpretaciju ovog načina gradnje,
razumem tehnologiju gradnje istražujući savremene arhitektonske prakse. Uzimajući
8

primere gradnje zemljom iz celog sveta, tragam ne samo za razumevanjem nastanka
ovakvih objekata ili arhitekture kao glavnog pokretača društva već – tražim poetiku iznad
svega. Približavajući se samoj materiji, sve dublje i dublje, zalazeći u dubine zemljine kore
tragam za zvezdom. Iako arhitektura podzemlja zvuči veoma mračno, igram se sa
svetlom. I na kraju, kada uhvatim i razumem igru senki u podzemlju, shvatim težinu
grumena zemlje u svojim rukama, tad se vraćam na tlo i oblikujem jedan, posve razigran i
u isto vreme intrigantan pejzaž koji obuzima celokupni muzejski kompleks. Pragmatično
na kontekstualnom nivou prožimam i implementiram ideju o skulpturi kroz kako postojeću
zatečenu arhitekturu, tako i onu novu što se tek oblikuje u vajarskim rukama.
9

2. TEORIJSKI OBUHVAT ISTRAŽIVANJA
2.1. Zemljana arhitektura
Čovek je svoj nastanak povezao sa zemljom, jednim od četiri osnovna elementa sveta. To
verovanje da je čovek sačinjen od gline u koju je udahnut život potiče iz Sumera, a preko
judeo-hrišćanstva je opstalo do danas. /…/ Tako možemo reći da je zemlja u nas poimana
kao nešto sveto, kao oživotvorena materija, oduhovljena energija, sveprisutno strogo i
milostivo božanstvo. 2
– Lasta Đapović
Zemlja se u prošlosti koristila kako u arhitektonskoj tipologiji stambenih objekata tako i u
tipologiji javnih objekata. Usled sve rasprostranjenije tendencije ka upotrebi održivih
lokalnih materijala, zemlja je prisutna kao jedan od dominantnih materijala za izgradnju
modernih kuća. Osavremenjene tehnike za izgradnju zemljanih kuća razlikuju se u
zavisnosti od karakteristika regiona i arhitektonske tradicije. Kroz amblematska
ostvarenja u savremenoj arhitekturi pokazalo se da zemljane kuće imaju potencijal da
obezbede savremeni životni standard i da zadovolje estetske zahteve. Smatra se da
2
Zemlja: verovanja i rituali, Đapović Lasta, Etnografski institut SANU, Beograd, 1995. godine, 246. str.
10

trenutno u svetu između trećine i polovine svetske populacije živi u objektima sagrađenim
dominantno od zemljanog materijala.
Objekti građeni od zemlje percipiraju se kao manje vrednim ali zapravo svaka
arhitektonska tipologija može da prihvati ovakav način gradnje od svih ekonomskih i
socijalnih klasa. Aerodromi, ambasade, bolnice, hoteli, industrijski objekti su samo neki
od primera gde je moguće upotrebiti zemlju kao dominantnu materijalizaciju. Takođe,
zemljana arhitektura se uglavnom vezuje za ruralna naseljena mesta ali se može naći u
urbanim područjima. Najbolji primer jeste grad Šibam u Jemenu iz III veka, poznat i kao
Pustinjski Menhetn. Razlog tome jeste gusto naseljen grad koji prvi gradi tipologiju
nebodera u svetu. Objekti dostižu visinu čak do devet spratova, a građeni su samo od
opeke dobijene od blata.
prilog 1: Segment grada Šibam u Jemenu
Vitruvije, rimski pisac i arhitekta, u svojih Deset knjiga o arhitekturi u Knjizi II piše o
korišćenju zemljanih opeka u konstrukciji gradskih zidina i njima posvećuje ceo pasus
opisujući sa velikim poštovanjem ovaj način gradnje. Kasnije, napredovanjem tehnologije
građenja, tradicionalne zemljane konstrukcije nestaju, bivaju zamenjene novim
građevinskim materijalima. Tek pojavom modernističkih pokreta javlja se njena ponovna
11

upotreba. Nastanak savremenog betona se može direktno vezati za Francusku kada
neimar Fransois Kvantovu „otkriva“ pisé de terre (nabijenu zemlju). Konstrukcija se
sastojala od drvenog rama, vlakana i zemlje. Smatra se isto vrednim, iako tada nije bio
priznat, kao i njegovi savremenici Klod Nikolas Ledu i Etien Lui Bule.
Mnogi moderni arhitekti poput Antonija Gaudija, Edvina Latjensa, Luisa Baragana, Adolfa
Losa pa čak i Alberta Špera su gradili, u kvantitativnom mnogo manjem obimu u odnosu
na standardizovani način gradnje, koristeći se tehnologijom nabijene zemlje. Danas
postoje određene arhitektonske prakse koje se isključivo bave razvijanjem i dovođenjem
u savremeni okvir ovakvog načina gradnje. Jedni od najznačajnijih, svakako i najuticajnijih
na dalji tok zemljane arhitekture, jesu Arhitekti Kéré iz Burkine Faso, arhitektkinja Ana
Heringer iz Nemačke, arhitekta Martin Rauh iz Austrije i arhitektonski studio BC Arhitekti.
Svi oni koriste unapređeni vernakularni arhitektonski sistem izgradnje za širok dijapazon
arhitektonskih tipologija.
prilog 2: Ulazni portal Muzeja YSL u Marakešu, Moroko; izgrađen 2017. godine, arhitektonski studio KO
12

2.1.1. Gando Stanovanje za nastavnike
Kere Arhitekti
lokacija: Gando, Burkina Faso
status: izveden objekat
godina: 2004.
površina: 440 m 2
Stambeni prostor za nastavnike Gando zamišljen je kao novi atraktivni prostor namenjen
kvalifikovanim nastavnicima da se pridruže osnovnoj školi Gando. Ključni cilj projekta bio
je uključivanje okolne zajednice u njegovu izgradnju - jednostavnost dizajna i minimalna
upotreba kupljenih materijala. Kuće se sastoje od niza prilagodljivih modula, po veličini
uporedivih sa okolnom vernakularnim objektima, koji se mogu kombinovati na različite
načine u veće kompozicije, u zavisnosti od potreba u budućnosti. Šest celina raspoređeno
je u širokom luku južno od školskog kompleksa. Ovaj krivolinijski raspored podseća na
tradicionalni kompleks Burkinabe. Projekat promoviše upotrebu održivih građevinskih
materijala prilagođavanjem tradicionalnih metoda izgradnje na inovativan način.
arhitektonska
tipologija
arhitektonski
program
tehnologija
građenja
materijalizacija
kolektivno
stanovanje sa
javnim prostorom
stambeno naselje,
kulturni/društveni
centar, škola
tradicionalni
unapređeni sistem
nabijena zemlja,
opeka, armirani
beton, čelična
armatura, čelični
rebrasti lim
prilog 3: Spoljašnji prostor kompleksa Gando Stanovanja za nastavnike
13

2.1.2. Škola vizuelnih umetnosti
Mauricio Roša Arhitekti
lokacija: Oaksaka, Meksiko
status: izveden objekat
godina: 2008.
površina: 2270 m 2
Tokom gradnje kampusa dobijale su se ogromne količine viška zemlje. To je jedan od
uslovnih parametara zadat arhitektama. Konstrukcijom nabijenih zidova od zemlje, sa
ovim organskim materijalom, daje objektu karakter sa svojim estetskim nepravilnostima i
teksturama. Ovakav sistem izgradnje doprinosi stvaranju mikroklimatskih uslova,
pogodnu za ekstremnu klimu Meksika. Škola se sastoji od mnoštvo otvorenih prostora i
na taj način predstavlja socijalni katalizator jer okuplja učenike u svojim slobodnim
prostorima.
arhitektonska
tipologija
arhitektonski
program
tehnologija
građenja
materijalizacija
javni objekat
školski objekat,
biblioteka, galerijski
prostor
tradicionalni
unapređeni sistem
nabijena zemlja,
čelik, armirani
beton, kamen
prilog 4: Prikaz dela spoljašnjeg prostora škole
14

2.1.3. Bušej: Novo jevrejsko groblje
Vaug Tistleton Arhitekti
lokacija: Bušej, Ujedinjeno Kraljevstvo
status: izveden objekat
godina: 2017.
površina: 644 m 2
Njihovo proširenje groblja osmišljeno je oko postojećeg pejzaža kojeg čini 16 hektara
londonskog zelenog pojasa. Za 60 godina, kada se očekuje da groblje bude potpuno
preokupirano, izgrađeni objekti će biti srušeni, odnosno oni poseduju efemeran karakter
– zemlja se vraća nazad u zemlju. Objekti su postavljeni duž ose sever-jug sa drvenom
kolonadom čine procesijsku rutu do molitvenih sala, gde se ulazi sa zapada i izlazi na
istok. Te dve sale čine centralni prostor sagrađen od nabijene zemlje. Ovaj organski
materijal preuzet je sa lokacije i definiše celokupnu ambijentalnost projekta, a izabran je
zbog svoje simbolike za jevrejsku veru.
arhitektonska
tipologija
arhitektonski
program
tehnologija
građenja
materijalizacija
javni objekat
groblje, mrtvačnica,
molitvene sale
tradicionalni
unapređeni sistem
nabijena zemlja,
drvo, čelik, čelični
rebrasti lim
prilog 5: Objekti groblja u kontekstu‚
15

2.1.4. Pustinjski centar i vrtovi u rezervatu Springs
Lučesi Galati Arhitekti
lokacija: Las Vegas, Nevada
status: izveden objekat
godina: 2007.
površina: 54000 m 2
Rezervat Springs služi za upravljanje bogatim kulturnim i biološkim resursima
arheološkog okruga Veliki Springs. Rezervat se nalazi u srcu Las Vegasa i smatra se za
mesto početka razvijanja grada. Osim toga, u njemu se nalazi aktivni objekat za
upravljanje vodnim resursima koji predstavlja kritičnu kariku u isporuci pitke vode većem
delu gradskog područja. Centar nastoji da stvori jedinstven ambijentalni mikroprostor, a
istovremeno služi kao društveni katalizator šire zajednice. Sastoji se od pet glavnih
objekata i nekoliko manjih struktura integrisanih u novi pejzaž. Svaka zgrada ima različite
održive karakteristike za eksperimentisanje sa efikašnošću različitih principa održivog
dizajna.
arhitektonska
tipologija
arhitektonski
program
tehnologija
građenja
materijalizacija
javni objekat
edukacija, muzej,
izložbeni prostor,
savremeni sistem
nabijena zemlja,
armirani beton,
čelična
konstrukcija, drvo
prilog 6: Raznovrsnost i dinamičnost arhitektonske forme kompleksa
16

2.1.5. Sublimacija analiziranih primera
Na odabranim primerima arhitektonskih objekata možemo analizirati tehnologiju
građenja i upotrebljenu materijalizaciju za različite programske strukture. Lokacija i uslovi
u kojima nastaju projekti se razlikuju pa samim tim moramo i to uzeti u obzir. Znanje koje
je stečeno na odabranim primerima se ne koristi eksplicitno (direktna primena) već se
postavlja cilj da se razume u kakvom su odnosu projekti sa društvenim, ekonomskim i
socijalnim kontekstualnim karakteristikama i koji je razlog upotrebe zemljane arhitekture.
Analizirani primeri služe kao inspiracija za projekat koji nastaje nakon teorijskog obuhvata
istraživačkog dela rada.
arhitektonska
tipologija
arhitektonski
program
tehnologija
građenja
materijalizacija
Gando
Stanovanje za
nastavnike
kolektivno
stanovanje
stambeno
naselje,
kulturni/društven
i centar, škola
tradicionalni
unapređeni
sistem
nabijena zemlja,
opeka, armirani
beton, čelična
armatura, čelični
rebrasti lim
Škola
vizuelnih
umetnosti
javni objekat
školski objekat,
biblioteka,
galerijski prostor
tradicionalni
unapređeni
sistem
nabijena zemlja,
čelik, armirani
beton, kamen
Bušej: Novo
jevrejsko
groblje
javni objekat
groblje,
mrtvačnica,
molitvene sale
tradicionalni
unapređeni
sistem
nabijena zemlja,
drvo, čelik,
čelični rebrasti
lim
Pustinjski
centar i vrtovi u
rezervatu
Springs
javni objekat
edukacija, muzej,
izložbeni prostor,
savremeni
sistem
nabijena zemlja,
armirani beton,
čelična
konstrukcija,
drvo
17

2.2. Arhitektura podzemlja
Podzemlje predstavlja jedan neistraženi prostor, on je sakriven, neuhvatljiv. Njegova
zamisao o otkrivanju oduvek je predstavljala okidač za istraživanje. U čovekovoj mašti
ono nije prazno - prepuno je čudnih bića, beskonačnih dubina. O tome svedoče mnoge
slike i crteži iz prošlosti koji su u početku prenosili priče utkane tradiciju naroda, dok danas
ti isti mitovi služe kao večna inspiracija.
Čitajući o arhitekturi podzemlja, pre svega grčih i rimskih mitova i legendi o lavirintima i
podzemlju, o Danteovom struktuiranom paklu u nekoliko podzemnih nivoa, pa i kod nas,
katakombi Petrovaradinske tvrđave javlja se jedna univerzalna misao – podzemna
prostorna dimenzija iščekuje da bude otkrivena.
Istorija arhitekture čuva tajne podzemne izgradnje kroz celu svoju istoriju počevši od
starog veka, od najmarkantnijih spomenika podzemne arhitekture – od egipatskih i
nubijskih piramida i mastaba preko kamenog grada Petra u Jordanu uklesanog u kamenu,
drevnom podzemnom gradu Darinkuju u Turskoj preko katakomba u Rimu i sve do danas
– velelepnih zdanja savremene arhitekture. Nemoguće je nespomenuti velikog arhitektu I.
M. Pei-a i njegovu svedenu adaptaciju glavnog ulaza u muzej, nekada palatu francuskih
kraljeva, Luvr u Parizu.
prilog 7: Aksonometrijski prikaz adaptacije staklene piramide - novi ulaz u muzej Luvr, 1989. godine
18

Značajan deo grada u budućnosti zamišlja se nalazi pod zemljom. Takve papirne
arhitekture ima dosta koja je nastala tokom avangardnih pravaca u prošlom veku. Jedni
od imena koji se ponavljaju su grupa Archigram sa svojim futurističkim težnjama da se
sav transport odvija ispod tla. U drugim projektima kao što je Podzemni grad Hansa
Holajna ili nešto noviji projekat Odiseja od biroa Kumagaji Gumi, u središtu kompozicije se
nalazi udubljenje, stranice se stepenasto spuštaju naniže prema središtu kako bi
omogućili što veći prodor svetlosti. U sasvim podzemnim delovima smešta se saobraćaj
dok se ljudima ostavljaju otvoreni prostori.
Prednost podzemne gradnje se ogleda naročito u pogledu toplotne izolacije i zaštiti od
požara. Struktura okružena zemljom teži da sačuva istu temperaturu jer zemlja poseduje
veliku toplotnu inerciju. Zaštita životne sredine fizički, a i vizuelno arhitektonsko uklapanje
u kontekst, se može postići očuvanjem svega onog što je zatečeno, odnosno što se nalazi
iznad zemlje.
U priči o arhitekturi podzemlja nezaobilazna je tema namenjena infrastrukturi pre svega
metro stanicama koje se zanimljivim vizijama pretvaraju u izvanredna umetnička dela.
Prepoznatljive šeme boja i umetnička dela pomažu putnicima u orijentaciji, a postoje i
dokazi da se vandalizam smanjuje u privlačnim stanicama jer se dobar dizajn poštuje. Pa
tako singapurski i tokijski metori su prepuni hi-tech arhitekture, atinska metro stanica
pretvara deo svojih holova u muzejsku postavku dok stokholmskim i napuljskim metro
stanicama odišu umetnička dela slivajući se po tavanicama.
Percepcija podzemlja gradova može u početku izazvati zabrinutost, jer u početku mi
zamišljamo tamne, vlažne i neprijatne prostore. Ali ako odemo dalje od ovih predrasuda,
otkrićemo mnogo više senzualističkih percepcija novog pejzaža. On predstavlja snažan
katalizator za urbane mreže, prirodnu toplotnu inerciju, poštovanje zatečenog i
poboljšanje arhitektonskog nasleđa.
19

2.2.1. Muzej umetnosti Čiku
Tadao Ando
lokacija: Naošima, Japan
status: izveden objekat
godina: 2004.
površina: 54000 m 2
Muzej umetnosti Čiku izgrađen je kao ukopani muzejski kompleks posvećen stalnoj
postavci dela trojice umetnika. Impresioniste Klod Monea, i savremenih umetnika
Valtera de Marija i Džejmsa Turela. Drugim rečima, ovo je kuća u kojoj umetnička dela
treba stalno da borave - arhitektura i umetnička moraju se posmatrati kao
jedinstvena celina. U prostoru Turela korisnici su u bliskom kontaktu sa nebom, dok u
sobi Valtera, delo je postavljeno na izdignut plato sa ogromnim stepeništem. Taj prostor
odiše sakralnom atmosferom jer on zrači zlatnom bojom u svim pravcima. U Moneovoj
sobi, beli gipsani zidovi zaobljenih uglova zajedno sa mermernim podom stvaraju utisak
da se negde u drugoj dimenziji susrećemo sa njegovim lokvanjima.
Ovo je ambiciozan pokušaj stvaranja prostora u kojima posetioci mogu da dožive dela
na čist način, izolujući se koristeći podzemno okruženje. Posetioci su odsečeni
od spoljašnjeg sveta, a njihova percepcija postaje osetljivija što im omogućava da se
koncentrišu samo na posmatranje umetničkih dela.
prilog 8: Udubljenja u zemlji formiraju atrijumske prostore koji daju prirodno osvetljenje kompleksu
20

2.3. Industrijski razvoj u Kikindi i njen uticaj na kulturu
Zanat da se napravi sklonište, odnosno da se stvara arhitektura, je stara koliko i sam
čovek, a geneza izrade opekarskih proizvoda dolazi nešto kasnije. Ona je vezana početak
kulturne istorije čoveka. Rimljani prvi počinju da koriste pečenu opeku, dok su druge
civilizacije pre njih koristili samo sušenu.
Industrija u Kikindi počinje da se intenzivno razvija tek krajem XIX veka. Do tada, na
području grada, radili su parni mlinovi, desetak ciglana i više manjih preduzeća koja su
više ličila na zanatske radionice nego na fabrike u to doba. Jedna od najznačajnijih
pogona je ciglana, u tadašnjoj Dvojnoj monarhiji, osnovana 1866. godine kikindski
veleposednik Mihail Bon. Između dva svetska rata oni stiču evropsku reputaciju zbog
kvaliteta svojih proizvoda. Napredovanjem fabrike 1909. godine otvara se pogon livnice
„Kikinda“ u sklopu pri Bonovoj parnoj ciglani. Četiri decenije kasnije, nakon Drugog
svetskog rata, 1945. godine nastaje nova, velika fabrika sjedinjavanjem nekoliko ciglana -
Braće Bon, Jovančić-Ristić, Mesaroš i ciglane Šenk. Oni definišu novu fabriku - Industrija
građevinskog materijala „Toza Marković“. Septembra te iste godine, kao najveći
proizvođač građevinskog materijala u državi, počinje proizvodnja opeke i crepa za potrebe
obnove i izgradnje bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije nakon velikih
ratnih razaranja.
prilog 9: Panorama fabrike „Toza Marković“ u Kikindi nakon Drugog svetskog rata
21

Do 60-ih godina XX veka u Kikindi se proizvodnja opeke vršila u poljskim pećima, dok se
od tog perioda počinje ulagati u dalji razvoj, te se kasnije uvode parne mašine za
presovanje i industrijska organizacija rada. Takođe, tada se javljaju i početni modeli
industrijskog stanovanja u Kikindi.
U posleratnom periodu dolazi i do razvoja različitih vidova kulture. IGM Toza Marković se
uključuje u tu scenu i organizuje različita udruženja i događaje u vidu folklornog, dramskog
i likovnog amaterizma. Otvaraju se biblioteke, stvaraju kulturno-umetnička društva,
pozorišne trupe itd.
Neophodno je istraći da je 1981. godine u krugu fabrike osnovan Simpozijum skulpture u
tehnici terakote Terra čiji je osnivač akademski vajar Slobodan Kojić. Učesnici ove
jedinstvene vajarske kolonije, predani avanturi teže ponovnom stvaranju etrurskih
monumentalnih skulptura u terakoti. Svake godine tokom jula u prostoru industrijskog
graditeljskog nasleđa, nekadašnje fabrike crepa, održava Simpozijum.
Do sada je na simpozijumu učestvovalo preko 250 vajara iz 43 države. Skulpture nakon
simpozijuma se prikazuju javnosti u galeriji Tera i na kikindskom gradskom trgu, a nakon
toga postaju deo stalne postavke u Terinom Muzeju ili u bašti skulptura pri Terinom
Ateljeu. Ova izložba se otvara početkom jula što označava početak novog simpozijuma
(skulpturama je potrebno sušenje u periodu između dva simpozijuma, odnosno skoro
godinu dana).
Razvoj industrije u Kikindi zajedno sa politikom države, da se organizuju različita
udruženja u posleratnom periodu, direktno utiču i na samu kulturu grada.
Najreprezentativniji primer tog uticaja jeste Centar za likovnu i primenjenu umetnost Terra
danas se sastoji iz tri celine: Galerije Terra, Ateljea Terra i Muzeja Terra.
22

2.3.1. Intervju sa Slobodanom Kojićem
Slobodan Kojić (Kikinda, 1944.) je magistar vajarstva, osnivač i direktor Centra za likovnu
i primenjenu umetnost Tera u Kikindi. Diplomirao je 1971. godine na Akademiji likovnih
umetnosti u Beogradu, odsek vajarstvo. Na istoj Akademiji je 1974. godine završio
postdiplomske studije u klasi profesora Miodraga Popovića. Vajarski opus Slobodana
Kojića počinje sedamdesetih godina prošlog veka. Učestvovao je na brojnim kolektivnim
izložbama u tadašnjoj Jugoslaviji, ali i u inostranstvu. Autor je samostalnih izložbi u
Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu. Učestvovao je na sledećim simpozijumima i kolonijama:
Internacionalni simpozijum Tera (Kikinda), Borska likovna kolonija Bor – Bakar (Bor),
Internacionalni simpozijum skulpture Nanto Pietra (Venecija), Apatinski vajarski susret
Meander (Apatin). Oprobao se u radu različitim materijalima: mermeru, bronzi, drvetu,
uglju, kamenu, glini.
Kojićeve skulpture nalaze se i u zbirkama Muzeja savremene umetnosti Vojvodine,
Savremene galerije u Zrenjaninu, Galeriji savremene umetnosti Narodnog muzeja u
Kikindi, Centru za likovnu i primenjenu umetnost Tera u Kikindi, Savremenoj galeriji u
Pančevu, Muzeju mira u Španiji, Gradskoj kući u Izraelu, u muzejima i galerijama u bivšim
republikama SFRJ i privatnim kolekcijama u Japanu, Italiji, Norveškoj, Izraelu, Španiji, SAD.
Radio je i kao dugogodišnji redovni profesor Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju i na
Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi.
Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije i Udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Živi u
Kikindi.
1. Kao osnivač simpozijuma Terra i dugogodišnji direktor Centra za likovnu i
primenjenu umetnost Terra da li možete reći kako ste osetili potrebu, došli do ideje
osnivanja i pokrenuli celu priču?
Kada sam bio na trećoj godini vajarskog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u
Beogradu došao sam na ideju da se nakon završenih studija vratim u rodnom
23

mesto u Kikindu i osnujem vajarski simpozijum skulpture u terakoti velikog
formata.
U to vreme, u Jugoslaviji je bilo više vajarskih simpozijuma na kojima su nastajale
skulpture velikog formata u kamenu, drvetu, metalu, betonu i poliesteru (
Aranđelovac, Prilep, Kostanjevica, Ostrog, Portorož, Ravne, Maribor itd.), ali
simpozijuma skulpture velikog formata u terakoti nije bilo.
Napominjem da profesori a ni studenti nisu znali za postojanje takvog
simpozijuma u Evropi i svetu.
Kikinda je danas jedini punkt na planeti na kojem u kontinuitetu od četiri decenije
umetnici iz celog sveta mogu da naprave skulpture velikog formata u terakoti.
Napomena; poslednja značajna produkcija skulptura u terakoti velikog formata na
tlu Evrope, bila je u vreme Etruraca ( VIII – VI vek pre nove ere).
Tek sa pojavom Terre, velike monolitne skulpture od pečene zemlje su se značajno
vratile na „veliku scenu“.
Fundus Terre od preko 1200 skulptura predstavlja i na svetu najveću zbirku
skulptura iz domene savremene umetnosti.
2. Napretkom Terre došlo je i do razvitka muzejskog kompleksa, koji su planovi za
njegovo dalje programsko usložnjavanje?
Muzej Terra je smešten u adaptirani prostor zgrade Manjež koja se nalazi u bivšoj
kasarni (zgrada iz 1931.godine).
Levo od Muzeja Terra nalazi se zgrada koja je adaptirana za prodavnicu suvenira i
kafić.
Desno od Muzeja su tri jednospratne zgrade (bivše vojničke spavaone). Prve dve
će biti adaptirane u izložbeni prostor odnosno u zgrade legata, a treća je
namenjena za prirodnjački muzej.
24

U sklopu zgrade Muzeja nalazi se Salon i Mali salon u kojima se smenjuju izložbe
skulptura, slika, crteža, grafika, fotografija... afirmisanih umetnika iz zemlje i
inostranstva.
Naspram Muzeja Terra nalazi se jedna prizemna zgrada koja će biti Terin prodajni
salon (pripremamo i našu proizvodnju).
U delu kompleksa kasarne koji pripada Teri (oko 15 hektara) uz Manjež,
arhitektonski najatraktivnija je zgrada bivše komande. Urađenim idejnim rešenjem
adaptacije previđeni su sadržaji: dokumentacioni centar, organizovanje i
održavanje specijalističkih studija - skulpture u terakoti, kurseva terakote, majolike,
keramike za zainteresovane iz Srbije i inostranstva.
Pored navedenog, organizovaćemo i obuku za saradnike za našu buduću
proizvodnju, a jedan deo objekta biće namenjen „inkubatoru“. Projekat adaptacije
ove zgrade predviđa i salu za predavanja i projekcije.
Na površini od 12 hektara u kojoj su i pomenute zgrade, biće projektovana
botanička bašta - park skulptura. Najveći deo skulptura velikog formata koje se
sada nalaze u dva dvorišta oko Atelje Terra biće postavljene u prostoru parka. U
ovom parku, biće i koncertni podijum.
U kompleksu Ateljea Terra (površine 3,5 hektara) počela je adaptacija bivše sušare
za crep i njeno pretvaranje u smeštajni prostor (16 dvokrevetnih soba, klub,
kuhinja).
3. Pošto su ovo ipak realni, dostižni ciljevi – kako Vi vidite Terru u nekom daljem
periodu, recimo za sto godina?
Pošto je Tera jedinstvena planetarna pojava, siguran sam da joj je obezbeđena
sjajna budućnost.
Ona u dogledno vreme, s obzirom na sve neosporne adute mora postati svetski
pojam na planu umetnosti u vajarskoj tehnici terakote.
25

Teško je zamisliti da bi neko u Srbiji ili svetu mogao da nam predstavlja ozbiljnu
konkurenciju. Četrdeset godina svetskog liderstva na planu terakotinih skulptura
ne može se ni sa čim nadoknaditi.
Moj trud bio je, a i sada je usmeren upravo na obezbeđenje uslova za nesmetani
razvoj brenda Terra, koji podrazumeva i veliku proizvodnju skulptura u terakoti u
saradnji sa svim učesnicima Simpozijuma Terra iz celog sveta.
Predviđam u skorijoj budućnosti Terinu saradnju sa velikim svetskim brendovima
na planu plasmana naše produkcije (npr. Ikea – Terra)
Uveren sam da će se relativno brzo dogodititi i osnivanje umetničke Akdemije Tera,
pošto je u Kikindi akumulirano jedinstveno i dragoceno znanje na planu skulpture
u terakoti i kreativnosti u glini kao mediju širokih izražajnih mogućnosti.
Očekujem da će po završetku smeštajnog prostora mnogi vajari iz Srbije i sveta
dolaziti u Kikindu da realizuje svoje velike terakote koristeći već pomenuto
jedinstveno iskustvo i adekvatnu opremljenost Ateljea Tera (prostor od šest stotina
metara kvadratnih; osam keramičkih peći od kojih je najveća dimenzije
250x140x140 cm; dve dizalice i sav drugi potreban alat...).
Onima koji će u bliskoj i daljoj budućnosti voditi Terru ostavljamo ozbiljno nasleđe
i prostor od dvadesetak hektara unutar kog će bez poteškoća moći inkrustirati
svoje ideje.
26

2.4. U potrazi za novim pejzažom
Slika nije prikaz iskustva; ona jeste novo iskustvo. 3
– Mark Rotko
Centar za likovnu i primenjenu umetnost Terra u Kikindi u svom sastavu ima tri institucije
koje funkcionišu kao jedna celina. Likovna galerija, sa ulazom sa gradskog trga, svojim
delovanjem programski inkorporira i delovanje u javnom prostoru, odnosno njihov
izlagački deo se nalazi kako u prostoru galerije tako i na površini trga. Industrijski objekat
Ateljea smešten je na bivšoj fabrici crepa i datira iz 1895. godine na rubnoj zoni
jugoističnog dela grada. On predstavlja jedinstven prostor za umetnike i poseduje peći što
omogućuje pečenje jedinstvenih skultura čak do 2.5 metara visine. Takođe u površinu
Ateljea ulazi i zelena slobodna površina na kojoj se izlaže stalna postavka terakotinih
skulptura sa prošlogodišnjih Simpozijuma. Poslednji objekat dodat Centru jeste Muzej, a
njegova ideja o nastanku stara je koliko i Simpozijum. Revitalizacijom i adaptacijom
starog Manježa austrougarske monarhije, kasnije vojne kasarne „Servo Mihalj“, otvaraju
se još jedna vrata ljubiteljima umetnosti sa prostorom od 2100 metara kvadratnih. U
toku je izrada projekta za Botaničku baštu sa parkom skulptura na površini od dvanaest
hektara na prostoru muzeja.
prilog 10: Dispozicija delova Centra za likovnu i primenjenu umetnost Terra u gradu Kikinda
3
Raznovrsna umetnost četiri pionira, Seiberling Doroti, LIFE, Novembar 16, 1959. godine, 82. str.
27

28
prilog 11: Kolaž koji ilustruje integrisanu
atmosferu triju zasebnih institucija u
simbiozi sa krajolikom u jednu celinu

Tokom dalje razrade samog idejnog rešenja neophodno je dati Terri centralno delovanje
institucije na prostoru današnjeg Terrinog Muzeja. Takođe, sprovesti integrisanje
skulpture sa novom arhitekturom, odnosno pronaći univerzalni jezik. Vodio sam se
formalističkom ideologijom definisanja novog prostora muzeja polazeći od jednostavnih
grafičkih formi do formiranja trodimenzionalnih prostora.
prilog 12: Istraživanje grafičke forme u dvodimenzionalnom nivou
Novi pejzaž se stvara u početku prvo nanivou mikrourbanističke razmere, a kasnije kako
se površinski i prostorno novi adaptirani objekat muzeja Tere razvija i on se postepeno sa
njim širi linearno. U zavisnosti od programa i neophodnosti insolacije i provetravanja
adaptiranog objekta, njegovi delovi eruptiraju iz zemljinog epidermisa. Prostor skulpture
se, na vrlo jednostavan način, integriše sa novom arhitekturom koja izranja iz zemlje.
Uvodi se i šetna staza drugačka kilometar i po koja predstavlja hronološku trajektoriju, duž
po kojoj se postavljaju, terakotine skulpture – od prvog Simpozijuma pa do danas.
Napuštena i devastirana površina u obuhvatu ovog idejnog rešenja, na severoistočnoj
strani, se pretvara u veštačko jezero, a šetna staza preko jezera nastavlja da formira linijski
park koji okružuje ceo novi kompleks.
29

prilog 13: Konvertovanje iz dvodimenzionalnog u trodimenionalni nivo: Konceptualna postavka formiranja
prostora (gore) i njegova inverzira dobijena uranjanjem mase u ploču (dole)
Neophodno je u novi objekat integrisati sve delove triju institucija, pa tako izdvajajući sve
kvalitetne karakteristike prostora dobija se jedan novi koji pod zemljom, kroz svoju poetiku
prostora i terakotinim skulpturama, posetiocima daje novu atmosfersku dimenziju. U isto
vreme ona ideološki korespondira sa prostorom iznad zemlje – parkom skulptura, čineći
celinu onoga što je ispod i iznad zemlje.
30

3. PROJEKTANTSKI RAD
Teorijski obuhvat istraživačkog rada izdvaja zapažene, uticajne primere arhitektonske
prakse koji su direktno uticali na dalji tok projektantske misli. Istražujući postojeći
kontekst i pejzaž, zatečeno industrijsko graditeljsko nasleđe, te identifikujući sve pozitivne
vrednosti u odnosu na relevantne kriterijume dalje rezultiraju projektantskim rešenjem.
3.1. Polazište za projekat
Formirano arhitektonsko idejno rešenje Adaptacije muzejskog kompleksa Terre u Kikindi
nastaje kao direktan odgovor na neophodnost širenja institucije od velike kulturne
vrednosti za grad. Idejno rešenje adaptacije predviđa, sa osnovnim ciljem redefinisanje
novog umetnutog pejzaža, novi muzejski kompleks usmeren direktno na kulturu i
edukaciju. Mogućnosti koje ovo rešenje ima premašuje granice grada Kikinde i dostiže
podizanje kulture grada na svetski nivo. On nosi jasan stav o postavljanju postamenta
budućeg bastiona kulture kao jednog od najvažnijih aktera i branioca savremene
umetnosti u regionu.
S tim u vezi, izdvajaju se tri jasne teme čije razmatranje formira podlogu za konceptualnu
postavku idejnog rešenja:
31

1. Pejzaž: Definisanje novog pejzaža kao direktan odgovor na postojeći kontekst –
prostorni, društveni i istorijski sloj;
2. Skulptura: Kreiranje kuće direktno namenjena za stanovanje umetnosti i delovanje
umetnika – skulptura kao glavni motiv za dalje razvijanje rešenja;
3. Arhitektura: Formiranje autorovih težnji i ciljeva koji prethode konceptualnoj
postavci, a oslanjaju se na vrednosti identifikovane u okviru teorijskog obuhvata
istraživanja.
Planovi o daljem napredovanju muzejskog kompleksa su integrisani u diplomski rad kroz
saradnju rukovodilaca Centra za likovnu i primenjenu umetnost Terra u Kikindi sa
autorom.
3.2. Kontekst
3.2.1. Širi kontekst
Grad Kikinda je administrativni centar Severnobanatskog okruga u Vojvodini. U svojoj
osnovi građen je kao austrijski, tipski kolonistički grad, izdužene pravougaone osnove, sa
ortogonalnom mrežom ulica. Praktično, glavna ulica je bila duža osovina, koja se u sredini
proširila u gradski trg, gde su bile smeštene sve važne institucije i gde je vodila i poprečna
glavna ulica. U okolini grada postoje arheološki lokaliteti od praistorijskog do
srednjovekovnog doba, od kojih se ističe neolitsko nalazište Gradišta kod Iđoša. Na obodu
grada postoji spomenik kulture, žaštićeno kulturno dobro od izuzetnog značaja, mlinsuvača,
izgrađena krajem XIX veka, koja je radila sve do 1945. godine. Centar grada spada
u zaštićene kulturno-istorijske celine, i u nadležnosti je Zavoda za zaštitu spomenika
kulture u Subotici.
3.2.2. Uži kontekst
U svom sastavu on obuhvata prostor na rubnoj zoni jugoistočnog dela zgrada površine
30,9 ha ograničen ulicama Braće Arsenov i Stevana Sremca, putem za Rusko selo i
32

obodnim atarskim putem. U obuhvatu se nalazi kompleks austrougarske Manježi sa
pratećim objektima. Kasnije kompleks biva dodeljen Vojsci Srbije, a od 2017. godine deo
otkupljuje Opština grada Kikinde. Obuhvat uzet za definisanje arhitektonskog rešenja
diplomskog rada je proširen na ceo kompleks.
Postojeći objekat Muzeja Terra u Kikindi otvoren je decembra 2017. godine u nekadašnjoj
zgradi manježa kikindske kasarne. Ona predstavlja višedecenijsko zalaganje, trud i rad
Centra za likovnu i primenjenu umetnost Terra i osnivači su Internacionalnog
simpozijuma skulptura u terakoti Terra. Ideja o muzeju je stara koliko i sam Simpozijum,
a razvijala se uporedo sa konstantnim povećanjem broja skulptura koje su se realizovale
na simpozijumskim okupljanjima. U fundusu Terre trenutno se nalazi se oko 1.000
skulptura u tehnici terakote – monumentalnog i galerijskog tipa skulpture.
prilog 14: Situacija koja definiše obuhvat idejnog rešenja sa postojećim objektima i adaptacijom
Na inicijativu profesora i vajara Slobodana Kojića, kikindska opština od Vojske Srbije
otkupljuje staru kasarnu, menja namenu (slična onoj kada su fortifikacioni objekti na
Petrovaradinskoj tvrđavi bili dati umetnicima pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka).
33

Manjež, danas Muzej Terra, po svom značaju ima tretman zaštite kao objekat tehničke
kulture o čemu svedoči i zvanično mišljenje-preporuka Zavoda za zaštitu spomenika
kulture iz Subotice. Za adaptaciju zgrade manježa u muzejsko-galerijski prostor zaslužna
je arhitektinja Aranka Blat po čijem se projektu jasno ispoštovao i zadržao autentični
izgled manježi.
prilog 15: U eksterijeru Muzeja Terre u Kikindi jasno se vide načela očuvanja graditeljskog nasleđa
prilog 16: Enterijer sa pogledom na glavnu izložbenu galeriju Muzeja Terre sa adaptiranom krovnom
konstrukcijom, arhitektinja Aranka Blat, izveden projekat 2017. godine
34

3.3. Opis prostornog rešenja
Koncept predloženog rešenja predstavlja uranjanje novog adaptiranog objekta u zemlju,
čime se na taj veoma poetičan način dobija prostor koji nije niti u zemlji, niti iznad zemlje
- on zauzima međuprostor zemlje i atmosfere. Urbanističko pozicioniranje objekta je takvo
da ono izgleda kao da „grli“ postojeće objekte čime se formira centralni prostor u središtu.
prilog 17: Konceptualna maketa kao alat za istraživanje odnosa na relaciji ispod/iznad zemljine površine
Tok ulaska u zemlju se sprovodi sistemom kontinualnih rampi koji uvode posetioce ispod
zemlje. Tokom spuštanja oni imaju pogled na pejzaž, sa izloženim terakotinim
skulpturama, koji nestaje pred njihovim očima. Ispod ravni tla se formira novi prostor u
kom se kretanje svodi na izlomljenu putanju traganja za svetlom. Na tom putu se otkrivaju
programi koji su namenjeni umetnicima, posetiocima i naravno, muzejskim artefaktima,
skulpturama. Hodnik koji predstavlja „kičmu“ projekta materijalizovan je od nabijene
35

zemlje, visoko izražene taktilne površine definišu smer kretanja. Zidovi hodnika su
vertikalno nagnuti, on se sa porastom visine sužava, i na taj način definiše se jedinstven
prostor sa dinamičnom atmosferom.
prilog 18: Ilustracija preseka kroz kompleks (gore) i planom dobijenih prostora koji izranjaju iz zemlje, te definišu
park skulptura (dole)
Postoje dva glavna stepenišna ulaza, jedan koji iz zemljine kore eruptira sa
severnozapadne strane kompleksa i drugi koji izlazi na „gumno“ – središnji prostor
amfiteatralnog tipa namenjen za okupljanje ljudi. Takođe, rampa koja definiše glavno
kretanje ulaska u objekat prostorno su postavljene na severozapadu i jugu obuhvata. One
definišu kretanje od kilometar i po šetne staze koja opkružuje čitav kompleks.
36

3.4. Programska struktura
3.4.1. Obuhvat kompleksa
Objekti
1. Podzemna garaža
2. Portirnica
3. Adaptacija muzeja
4. Multimedijalni centar
5. Vizitorski centar
6. Restoran
7. Glavna galerija - Muzej Terra
8. Zgrada Legata
9. Muzej Industrije Kikinde
10. Prirodnjački muzej
11. Tehnički objekti
12. Stanovanje za studente
13. Stanovanje za profesore
14. Atelje
37

3.4.2. Projekat Adaptacije Muzeja
3.4.2.1. Iznad zemlje
Park skulptura
Iznad zemlje se formira park skulptura koji objedinjuje ceo obuhvat arhitektonskog
rešenja Adaptacije muzejskog kompleksa Terra u Kikindi. Uvođenjem šetne staze duge
kilometar i po kao i formiranjem veštačkog jezera stvara se novi pejzaž. Na ovoj putanji
hronološki se postavljaju skulpture od prvog Simpozijuma pa na dalje. Delovi objekta koji
izranjaju za svetlošću i vazduhom dodatno prostorno definišu park skulpture.
„Gumno“
Definiše žižu dešavanja pet objekata – matični muzejski objekat sa Glavnom galerijom,
Adaptirani objekat Muzeja Terre, Multimedijalni centar, vizitorski centar i restoran. Na
ovom prostoru moguće je organizovati Terra Viva Festival.
Dodatni sadržaji
Dva amfiteatra uronjena u zemlju služe kao prostori za edukaciju i relaksaciju u prirodnom
okruženju. Organski bazen, koji se nalazi između profesorskih i studentskih spavaona,
moguće je koristiti za kupanje u letnjim periodima.
38

prilog 19: Vizuelizacija eksterijera: park skulptura iznad zemlje
39

prilog 20: Vizuelizacija eksterijera: pristupanje ulazu kompleksu sistemom kontinulanih rampi
40

3.4.2.2. Ispod zemlje
prilog 21: Vizuelizacija enterijera: prikaz hodnika
41

Ulaz 1
Kontinualnim rampama se pristupa prvom ulazu sa vetrobranom čijim se kretanjem u
zemlju otvaraju nova prostranstva posetiocima.
Ulazni blok 1
Čine ga evakuaciono stepenište sa dva teretna lifta, biletarnica, garderober, trokadero i
mokri čvor.
Suvenirnica
Prostor u kom je moguće kupiti promotivni materijal Muzeja Terre kao i skulpture koje su
dobijene kao produkt umetničkog stvaranja.
Kafe
Prateći muzejski sadržaj namenjen za slobodno vreme posetilaca. Odvija se na dve etaže.
Gornja etaža dobija svetlost i prirodnu ventilaciju izranjanjem zidova iznad tla.
Konstrukcijski se sastoji od niza stubova.
Biblioteka
Prateći muzejski sadržaj namenjen za edukaciju umetnika, studenata i posetilaca. Odvija
se na dve etaže. Gornja etaža dobija svetlost i prirodnu ventilaciju izranjanjem zidova
iznad tla. Konstrukcijski se sastoji od niza stubova. Poseduje atrijumski prostor.
Ulaz 2
Stepenišnim silaskom se otvara novi ulaz u objekat sa vetrobranom.
Konferencijska sala
Omogućeno je okupljanje 140 ljudi. Ima dvostruku etažnu visinu sa svetlarnikom koji se
nalazi iznad zemlje čime se omogućava prirodno osvetljenje i ventilacija. Na staklenom
krovu postavljeni su brisoleji od terakote.
42

Galerijski prostor
Levi galerijski prostor, posmatranog u odnosu na hodnik, ima dvostruku visinu, dok desni
ima dve etaže. Stepenište iz levog galerijskog prostora vodi preko zastakljenih pasarela
do etaže desnog galerijskog prostora. Ovaj novi prostor izranja iz zemlje što omogućava
prirodno osvetljenje i ventilaciju i poseduje terakotine brisoleje za zaštitu od povišene
insolacije. Preko naredne pasarele koja vodi do stepeništa se spušta posetilac ponovo u
levi galerijski prostor sa duplom visinom koji prirodno osvetljenje dobija trakastim
obodom između zida i tavanice. Konstrukcijski se sastoji od masivnih zidova.
prilog 22: Vizuelizacija enterijera: prikaz galerijskog prostora sa duplom etažnom visinom
43

Ulaz 3
Stepenišnim silaskom zavojitih stepenica se otvara novi ulaz u objekat sa vetrobranom.
prilog 23: Vizuelizacija eksterijera: prikaz zavojitog stepeništa
44

Restauracija i konzervacija skulptura
Prostor je namenjen za restauraciju i konzervaciju skulptura od terakote. Poseduje svoje
svlačionice za umetnike i tehničare. Preko Ulaza 3 i svog atrijuma dobija prirodnu
svetlost i ventilaciju. Konstrukcijski se sastoji od niza stubova.
prilog 24: Vizuelizacija enterijera: Prostor namenjen konzervaciji i restauraciji skulptura
45

Radionica
Prostor je namenjen za stvaranje skulptura od terakote. Poseduje svoje svlačionice za
umetnike i studente. Deo plafonske ploče izranja iznad zemlje što daje prirodnu svetlost i
ventilaciju. Konstrukcijski se sastoji od niza stubova.
prilog 25: Vizuelizacija enterijera: Radni prostor namenjen održavanju studentskih radionice
46

Administracija
Na prvoj etaži se nalaze kancelarije, prostor za sastanke i pomoćne prostorije. Na sledećoj
etaži nalazi se coworking prostor. Plafonska ploča izranja iz zemlje i na taj način dobija
prirodno osvetljenje i ventilacija.
Ulaz 4
Kontinualnim nizom rampama se pristupa ovom ulazu što definiše zajedno sa Ulazom 1
kontinuirani tok sagledavanja objekta.
Ulazni blok 2
Čine ga evakuaciono stepenište sa dva teretna lifta, biletarnica, garderober, trokadero i
mokri čvor.
Ulaz 5
Stepenište koje izlazi direktno na „gumno“, centralno pozicionirani prostor namenjen za
okupljanje ljudi.
47

3.5. Konceptualna postavka konstruktivnog sistema
Savremena arhitektura ne znači upotrebu novih materijala; glavna stvar je oplemeniti
materijale u čovekovom pravcu. 4
– Alvar Aalto
Nabijena zemlja se koristi u građevinarstvu hiljadama godina, a dokazi o njenoj upotrebi
datiraju još iz perioda neolita. Najviše se koristila u Kini, tehnika je primenjivana i na
antičke spomenike i na tradicionalnu arhitekturu, pri čemu je Kineski zid celom svojom
dužinom od 8.851 km koristio ovu tehniku. Iako je interesovanje za nabijenu zemlju opalo
u XX veku, određeni arhitekti nastavljaju da zagovaraju njegovu upotrebu i danas, navodeći
njenu održivost u poređenju sa savremenim građevinskim metodama. Najvažnije,
konstrukcije od nabijene zemlje koriste isključivo lokalne materijale, što znači da imaju
niži koeficijent upotrebe energije i manje otpada.
Tehnika nabijene zemlje može biti jedna od najstarijih poznatih metoda izgradnje, ali
možda bi bilo vrednije istražiti njeno vraćanje u savremene tokove. Budući da je ekološki
prihvatljiv, jak, pa čak i estetski materijal, nabijena zemlja ima mnogo potencijala za
budućnost - baš kao što je bila i deo prošlosti.
prilog 26: Industrijski objekat „Rikola“ u Laufenu, Švajcarska; izgrađen 2017. godine, arhitektonski studio Herzog &
de Meuron, 2014. godine (levo) i prefabrikovani zidovi od nabijene zemlje korišćeni za izgradnju objekta (desno)
4
Aalto, Lahti Louna, Tacshen, Keln, 2015. godine
48

Dalje u tekstu, predstavitiću konceptualnu postavku konstrukcijskog sistema
upotrebljenog u arhitektonskom rešenju Adaptacije Terrinog Muzeja u Kikindi.
Kako konstrukcija od nabijene zemlje mora biti zaštićena od atmosferskih padavina u
našem području, neophodno je uraditi armiranobetonske trake ili ploče za izgradnju iznad
tla. Prefabrikovani zidovi od nabijene zemlje bi se postavljali na AB serklaže koji bi
ukrućivali masivni konstruktivni sistem. Ono što je neophodno dalje postaviti jeste način
izgradnje od nabijene zemlje ispod površine tla. S tim u vezi, predviđa se AB kada koja će
svojim kontinualnim zidovima i pločama prihvatiti izgrađene pregrade i prenositi
opterećenje dalje na tlo. Skeletni AB konstruktivni sistem se izrađuje unutar AB kade, a
ispune se vrše zidovima od nabijene zemlje i opeke.
49

4. ZAKLJUČAK
Arhitektura je odraz društva i kao takva neophodno je preispitivati odnos savremenog
čoveka i arhitekture koja nastaje. Ne misli se direktno na arhitekturu kao objekat već na
prostor koji je u teoriji prilagodljiv promenama i trenutnim tendencijama. Simultano ona
mora predstavljati i bunt ka svemu tome – arhitektura mora predstavljati sudar realnosti i
apstrakcije.
Tradicionalna i savremena umetnost izgradnje objekata od zemlje izostaje čak i u
najnovijim knjigama o arhitekturi, zanemarujući njenu istorijsku vrednosti i istinsku
raznolikost, kvalitet i modernost. Uz neke značajne izuzetke, ovo neznanje dovelo je do
nedostatka pouzdanih informacija o budućim upotrebama ovog prirodnog resursa,
lokalnog i ekološkog održivog građevinskog materijala. Taj nedostatak informacija
rezultira dugotrajnim i dubokim krizama kulturne amnezije. Otklanjanje ovog
nedostajućeg znanja omogućilo bi izgradnju širokog spektra arhitekture in situ, kako u
zemljama u razvoju, tako i u industrijalizovanim zemljama. Dok se osnovna građanska i
etička dužnost u borbi protiv klimatske krize sada sa zakašnjenjem usvaja u savremenoj
arhitekturi, materijal zemlja nudi arhitektama potencijal za akciju. Ono što nam preostaje
jeste da pokušamo da integrišemo ovu arhitektonsku praksu (ne kao novu već
zaboravljenu) koja nam omogućava da sa dostupnom resursu „naučimo“ ponovo da
gradimo i da prebrodimo sve one predrasude na koje smo nailazili. Veliki pokreti
50

transformacije uvek počinju na marginalan, devijantan, skroman ili čak nevidljiv način 5 , po
rečima filozofa i sociologa Edgara Morina.
Projektantski rad koji je proizašao iz istraživanja težio je da integriše sve postojeće
vrednosti zatečene u kontekstu i da ih amplifikuje uvođenjem novih programa u njih što
rezultira novim identitetom prostora. Međutim, prilika za ostvarivanje generativne funkcije
nove arhitekture kao osnovnog cilja projektantskog rada, pokazala se u uspostavljanju
objekta adaptacije muzejskog kompleksa ispod zemlje. Na ovaj način kreirana je nova
centralna ustanova i uspostavljeno prostorno jedinstvo. Težnja je bila pronalaženje
prostornog izraza koji u određenoj meri kontrastuje postojanom, a sa druge strane
pokušava da očuva zatečenu arhitekturu. Svo vreme vodeći se idejom o skulpturi dobijeno
je kreativno i uzbudljivo prostranstvo koje definiše novi pejzaž. Ovo nekonvencionalno
rešenje, polu ukopavanje objekta, ima za cilj da isto vrednuje prostor ispod i iznad zemlje.
Programski adaptirani objekat muzeja se uklapa u ideološku težnju o napredovanju i
razvijanju kompleksa trenutnog kolektiva Centra za likovnu i primenjenu umetnost Terra.
Ujedinjujući kulturnu scenu, pedagošku i edukativnu funkciju, javne i slobodne prostore u
jedan otvoreni sistem koji kreira sinergiju i razmenu između posetilaca, umetnika,
edukatora i studenata – jedan hibridni prostor namenjen za zajedničko korišćenje.
Objekti kulture i umetnosti predstavljaju jednu od najbitnijih institucija koji propagiraju
bunt protiv savremenog društva, a u isto vreme oni predstavljaju alat za kreiranje te iste
scene. Ideja Adaptacije muzejskog kompleksa predstavlja upravo to – kontrast između
posetilaca i umetnika koji zajedno sa skulpturom kao osnovnom idejom definišu
novoprojektovani muzejski kompleks Terre u Kikindi. Kroz ovakvu kreativnu praksu koja
nastaje umetnost zbližava ljude prožimajući ih istovetno.
5
Manifest za metamorfozu sveta, Morin Edgar, Gonod Piere, Pasuka, 2009. godine, 2. strana
51

5. GRAFIČKI PRILOZI
1. Dijagramski prikaz: iznad i ispod zemlje, u srazmeri
2. Šira situacija R1:2000
3. Uža situacija R1:850
4. Osnova na koti ±0.00 R1:600
5. Osnova na koti +4.00 R1:600
6. Izgledi i preseci R1:600
7. Aksonometrijski prikaz u srazmeri
52

6. LITERATURA
Đapović, Lasta (1995) Zemlja: verovanja i rituali, Beograd, Etnografski institut SANU
Frampton, Kenneth (2004) Moderna arhitektura, kritička istorija, Beograd, Orion art
Furijama, Masao (2004) Tadao Ando, Keln, Tacshen
Krnjetin, Slobodan i Milošević Brevinac, Dragana (2009) Zelena arhitektura, Beograd,
Akademska misao
Lukić, Mirjana (2016) Arhitektura podzemlja, Beograd, Orion art
Mihaljčić, Milenko (1986) Od pogona do giganta, Kikinda, Industrija građevinskog
materijala Toza Marković
Pušara, Miloš (2020) Obnova i razvoj Kikinde 1944 – 1956, Novi Sad, Master rad
Rael, Ronald (2010) Zemljana arhitektura, Nju Jork, Princeton Architectural Press
The Architectural Review (2020) Br. 1468, februar 2020, London, EMAP Publishing
Vitruvije Polion, Marko (2014) Deset knjiga o arhitekturi, Beograd, Orion art
Zeković, Miljana, Konstantinović, Dragana i Žugić, Višnja (2017) Koncepti, programi i
funkcije arhitektonskih projekata paviljonskih struktura, Novi Sad, FTN Izdavaštvo
61

7. IZVOR ILUSTRACIJA
Prilog 1. Segment grada Šibam u Jemenu, izvor:
https://www.dailysabah.com/gallery/shibam-yemens-ancient-manhattan-of-thedesert/images?gallery_image=30291
Prilog 2. Ulazni portal Muzeja YSL u Marakešu, Moroko; izgrađen 2017. godine, arhitektonski
studio KO, izvor: https://www.studioko.fr/#en-project-38
Prilog 3. Spoljašnji prostor kompleksa Gando Stanovanja za nastavnike, izvor:
https://divisare.com/projects/242941-kere-architecture-teachers-housing
Prilog 4. Prikaz dela spoljašnjeg prostora škole, izvor:
https://www.archdaily.com/154485/the-school-of-visual-arts-of-oaxaca-taller-dearquitectura-mauricio-rocha
Prilog 5. Objekti groblja u kontekstu, izvor:
https://waughthistleton.com/bushey-cemetery
Prilog 6. Raznovrsnost i dinamičnost arhitektonske forme kompleksa, izvor:
http://www.solaripedia.com/13/353/desert_living_center_exhibits_arid_green.html
Prilog 7. Aksonometrijski prikaz adaptacije staklene piramide - novi ulaz u muzej Luvr, 1989.
godine, izvor: http://www.archsociety.com/print.php?plugin%3Acontent.14
62

Prilog 8. Udubljenja u zemlji formiraju atrijumske prostore koji daju prirodno osvetljenje
kompleks., izvor: https://benesse-artsite.jp/en/art/chichu.html
Prilog 9. Panorama fabrike „Toza Marković“ u Kikindi nakon Drugog svetskog rata, izvor:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Toza_Markovi%C4%87_(preduze%C4%87e)
Prilog 10-14. Delo autora
Prilog 15. U eksterijeru Muzeja Terre u Kikindi jasno se vide načela očuvanja graditeljskog
nasleđa, izvor: https://Terra.rs/about-Terra-museum/
Prilog 16. Enterijer sa pogledom na glavnu izložbenu galeriju sa adaptiranom krovnom
konstrukcijom, arhitektinja Aranka Blat, izveden projekat 2017. godine, izvor:
https://Terra.rs/about-Terra-museum/
Prilog 17-25. Delo autora
Prilog 26. Industrijski objekat „Rikola“ u Laufenu, Švajcarska; izgrađen 2017. godine,
arhitektonski studio Herzog & de Meuron, 2014. godine (levo) i prefabrikovani zidovi od
nabijene zemlje korišćeni za izgradnju objekta (desno), izvor:
https://www.archdaily.com/634724/ricola-krauterzentrum-herzog-and-de-meurons
63