download - Savez pčelarskih organizacija Srbije

P^ELE TREBA TR VOLETI VO KAO KA
I ^LANOVE ^LA VE PORODICE
Pi{e: Petar @. \ergovi}
Predrag Spasi} iz sela Popovac (nedaleko
od Ni{a) veliki je zaqubqenik u p~ele
i p~elarstvo. Po~eo je da p~elari pre
dvadesetak godina i sada ima u velikom vo}waku
pored ku}e 110 DB ko{nica i oko 35
nukleusa sa po sedam ramova. Zaposlen je na
`eleznici. U radu oko p~ela poma`e mu supruga
Sne`ana, za koju ka`e da mu je i desna
i leva ruka i sinovi Aleksandar i Nenad,
studenti tre}e i ~etvrte godine Saobra}ajnog
fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Postao sam p~elar – ka`e Predrag – po
nagovoru kolega sa `eleznice. Od prvih dana
zavoleo sam p~ele. Do|em ku}i sa posla i
prvo svratim u p~eliwak, sednem i pratim
kako p~ele rade, a tek zatim odem u ku}u.
Sinovi mali, pitaju me: A ti tata, najpre
ide{ da vidi{ decu koja donose med, pa tek
onda do|e{ da vidi{ nas! Pravi p~elari
vole p~ele, a takav sam i ja.
Pri~ale su mi kolege sa posla – nastavqa
Predrag – da su wihovi preci zaposleni
na `eleznici imali znatno povoqnije
uslove p~elarewa. Bilo je vi{e pa{a, mawe
p~eliwih bolesti, a seoba p~ela na pa{e
izme|u dva svetska rata bila je regulisana
Zakonom. Zaposleni na `eleznici imali su
50% popusta za prevoz, a p~ele su prevo`ene
prioritetno. U Ni{u je 1938. formirana
@elezni~ka p~elarska zadruga, koja je snabdevala
p~elare ko{nicama i ostalim pri-
borom, kreditom na deset meseci. To je imalo
veliki uticaj na razvoj p~elarstva me|u
`elezni~kim radnicima i uop{te na sele}e
p~elarewe. Pred drugi svetski rat i nakon
wega, na prostorima Si}eva~ke klisure
koncentrisano je na hiqade ko{nica iz raznih
krajeva radi iskori{}avawa pa{e medonosne
`alfije.
Jesen, zimu, prole}ni razvoj na vo}noj
pa{i i prvi rascvetali bagrem iskori{}avam
u Popovcu. Na drugu bagremovu i livadsku
pa{u selim 80 dru{tava u vi{e predele
(Bojanine vode – Gorwa Studena), na obronke
Suve planine. Tako radim preko deset godina,
koriste}i svake godine tri pa{e.
Imam dobrog prijateqa ~iji kamion pla}am
medom i koji mi poma`e u selidbi.
Osnovni ciq svih prole}nih radova je
da pripremim dru{tva optimalne snage. Samo
jaka i zdrava dru{tva, sa kvalitetnim
maticama i dovoqnim prostorom i ventilacijom
iskoriste pa{u i ostvare dobre prinose.
Ovo zvu~i kao fraza, ali to nikako
nije. Vodim evidenciju o maticama koje sam
odgajam. Drugi uslov za razvoj kvalitetnih
zajednica je prirodna hrana (med i polen),
koje ne sme biti mawe od 15 kg u ko{nici.
Kvalitetne matice i prirodna hrana uvek
obezbe|uju dobro zimovawe i prole}ni razvoj.
U neposrednoj pripremi dru{tava za iskori{}avawe
pa{a, svaka zajednica mora da
ima najmawe 8 satova sa leglom, puno plodi-
P^ELAR, oktobar 2006. 461