Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
01godina I<br />
broj 1<br />
zima 2011
SVETLOST NAD<br />
ZATAMNJENIM TEMAMA<br />
piše: PROFESOR MIHAJLO MITROVIĆ, ARHITEKTA, AKADEMIK, KOLUMNISTA DNEVNOG LISTA “POLITIKA”<br />
Dobro poznata floskula što nije zapisano nije se ni dogodilo, naročito važi za<br />
arhitekturu. U našoj sredini, arhitektura se dugo vremena nalazi na marginama<br />
kulturnih zbivanja i interesa najšire javnosti. A sve oko nas: kuća i okućnica,<br />
stan, kancelarija, prodavnica, škola, bolnica, kafe bar, stolica, stadion, trg,<br />
park, pešačka zona, sve je arhitektura! Nije li onda prirodno da sve to što je<br />
arhitektura bude što lepše, udobnije i humanije? Ako jeste, zašto je onda<br />
arhitektura skrajnuta sa lica svoje suštine?<br />
Zašto naše društvo arhitekturi ne posvećuje gotovo<br />
nikakvu pažnju i zašto ju je prepustilo stihiji, zašto<br />
oko nas vlada prostorni haos, zašto je utihnula reč<br />
prosvećenih, časnih, stručnih ljudi? Duboki su koreni.<br />
A jedan je valjda i taj što uglavnom u orkestriranim<br />
medijima nema, sem u slučajnom zapećku, informacija<br />
o arhitekturi, o njenom nastajanju, njenom<br />
funkcionalnom i estetskom značaju. A zašto onda tih<br />
informacija o arhitekturi nema u esnafskoj i stručnoj<br />
štampi? Pa i zbog toga što stručna periodika kod nas<br />
jedva da postoji. Posle ukidanja prvog, posleratnog<br />
pravog kultnog jugoslovenskog, odnosno srpskog<br />
časopisa <strong>Arh</strong>itektura i urbanizam, više godina u Srbiji<br />
nema nijednog relevantnog arhitektonskog časopisa,<br />
ako izuzmemo nekoliko pokušaja koji su se završavali<br />
sa dva, tri, četiri broja ili koji su izlazeći neredovnim<br />
ritmom, pokušavali da slikovnicama opstanu kao arhitektonsko<br />
glasilo. U novije vreme, održala su se dva<br />
časopisa u Beogradu i jedan u Novom Sadu, što je s<br />
obzirom na njihove specifičnosti premalo za potrebno<br />
praćenje prave misije arhitekture. Mnoga važna<br />
dešavanja u ovoj stvaralačkoj, umetničkoj, socijalnoj<br />
i ekonomskoj oblasti, ostala su nezabeležena.<br />
Kod nas, može se reći da neme stručne periodike,<br />
stručnih glasila u kojima se afirmišu uspešna i vredna<br />
arhitektonska dela i u kojima se tretiraju važna pitanja:<br />
ko i kako gradi, koliko društvena zajednica stvara<br />
klimu i pomaže graditeljstvo, koliko upitno pismeni,<br />
birokratski aparat svojim famoznim, takozvanim<br />
odobrenjima katastrofalno oštećuje jednu ogromnu<br />
oblast nacionalne privrede ili koliko oni rasteruju<br />
sve moguće potencijalne graditelje, pogotovo one iz<br />
inostranstva. Isto tako,trebalo bi da se šire raspravlja<br />
i o najopštijim problemima arhitekture, o autorskoj<br />
arhitekturi, sintezi likovnih umetnosti i o njenim ekonomskim<br />
i socijalnim pitanjima.<br />
Kao neka vrsta odgovora na ovu situaciju, investiciono-graditeljska<br />
asocijacija Neimar V, odlučila je<br />
da pokrene izdavanje stručnog časopisa <strong>Arh</strong><strong>Art</strong>, da<br />
afirmiše zanemareno arhitektonsko stvaralaštvo, da<br />
otvori zatamnjene ideje i teme i ispuni neopravdanu<br />
dugogodišnju medijsku prazninu, da ne ostane blasfemija<br />
da se nije dogodilo ono što se dogodilo.<br />
U svetu ima priličan broj časopisa koje izdaju različite<br />
asocijacije koje se bave graditeljstvom. Jedan od<br />
najboljih je arhitektonski časopis Materija ravan najuglednijim<br />
italijanskim arhitektonskim mesečnicima<br />
Domus i Kazabela, koje izdaje firma koja se bavi proizvodnjom<br />
keramike. Glavni urednik časopisa Materija<br />
je bard italijanske arhitekture Paolo Portogezi, što<br />
svedoči o kakvom se nivou časopisa radi.<br />
Kada se započne neki novi posao, upućuju se čestitke<br />
sa lepim željama za uspeh. Pa prirodno je da<br />
i našem novom časopisu <strong>Arh</strong><strong>Art</strong> treba poželeti sve<br />
najbolje, kao i uspešno trajanje, da bude na tragu<br />
Minićevog časopisa <strong>Arh</strong>itektura i Urbanizam, Portogezijeve<br />
Materije, našeg aktuelnog DANSa i još da<br />
na arhitektonskom planu nastoji da zatvori floskulu<br />
– što nije zapisano nije se dogodilo. Imate u rukama<br />
<strong>Arh</strong><strong>Art</strong> pa se već vidi da se nešto važno dogodilo.<br />
Profesor Mihajlo Mitrović,<br />
predsednik je Akademije za<br />
arhitekturu od 1999. godine.<br />
Dobitnik je Oktobarske<br />
nagrade grada Beograda,<br />
Salona arhitekture, Velike<br />
nagrade za arhitekturu<br />
SAS, Sedmojulske nagrade<br />
za životno delo i mnogih<br />
drugih nagrada. Jedno od<br />
najvažnijih i najznačajnijih<br />
dela profesora Mihajla Mitrovića<br />
su Geneksove kule,<br />
jedno od prvih upečatljivih<br />
arhitektonskih obeležja<br />
izvedenih u Beogradu, a<br />
široj publici poznate kao<br />
zapadna kapija Beograda.<br />
zima 2011<br />
3<br />
REČ DOAJENA
uvODNik<br />
RADIVOJ CVETIĆANIN<br />
predsednik izdavačkog<br />
saveta<br />
Rođen je 1947. godine.<br />
Kao novinar, komentator<br />
i urednik radio je u NIN-u,<br />
Politici, Borbi i Našoj Borbi.<br />
Suosnivač je Danasa, gde je sada direktor lista.<br />
Autor je knjige Nova Evropa o Milošu Crnjanskom. Sa<br />
Savom Dautovićem napisao je Prilog za biografiju Slobodana<br />
Jovanovića. Bio je predsednik Filmskog festivala u<br />
Puli, i beogradskog Festa. Takođe, bio je član Umetničkog<br />
veća Avale filma. Bio je savetnik predsedniku Srbije Ivanu<br />
Stamboliću, i premijeru SRJ Milanu Paniću. Između 2005. i<br />
2009. nalazio se na dužnosti ambasadora Republike Srbije<br />
u Zagrebu.<br />
ZORAN LAZOVIĆ<br />
glavni i odgovorni urednik<br />
Rođen je u Londonu 1954.<br />
Redovni profesor na <strong>Arh</strong>itektonskom<br />
fakultetu. Diplomske<br />
i poslediplomske studije<br />
u Beogradu, Kopenhagenu na Kraljevskoj danskoj akademiji<br />
lepih umetnosti - stipendista danske vlade, i Parizu, gde je<br />
živeo od 1992. do 2000. Izvedena stambena naselja i zgrade<br />
u Sarajevu, Leskovcu, Bajinoj Bašti i Ivanjici do 1989, hotel<br />
na Dedinju i enterijer turističke poslovnice u Beogradu do<br />
1993, šest vila na Dedinju i Banovom Brdu u Beogradu do<br />
2002, vila u Bloumsfildu, Mičigen, parterno uređenje bloka<br />
20, i stambeno naselje na Voždovcu u Beogradu do 2010.<br />
Uporedo se bavi crtežom i slikarstvom. Samostalne izložbe<br />
u Parizu, Delftu, Antverpenu, Luven la Nuvelu, Beogradu itd.<br />
Objavio više knjiga i brojne studije i tekstove iz oblasti arhitekture<br />
i likovnih umetnosti. Dobitnik desetak najprestižnijih<br />
nagrada iz oblasti arhitekture i urbanizma. Autor, kurator,<br />
kustos i umetnički direktor izložbi koje promovišu srpsku<br />
arhitekturu na bijenalu u Veneciji, Pragu i Beogradu.<br />
VLADIMIR BOBETIĆ<br />
izvršni urednik<br />
Rođen je u Beogradu.<br />
Žurnalistiku je završio na<br />
New Mexico State University<br />
u Sjedinjenim Američkim<br />
Državama. Kao novinar, urednik i voditelj radio je na više<br />
televizijskih i radio stanica. Bio je izvršni urednik nedeljnika<br />
„Objektiv“. Trenutno je angažovan u jednoj od najvećih<br />
producentskih televizijskih kompanija u Evropi „Constantin<br />
Entertainment“. Dobitnik je nagrade „Zlatni zapis“ za najbolju<br />
televizijsku minijaturu i unapređenje televizijskog izraza<br />
na festivalu „Press vitez“ u Novom Sadu, 2007.godine.<br />
4 zima 2011<br />
POČETAK<br />
LEPOTA ĆE<br />
SPASITI SVET<br />
Ulagati u kriznim vremenima za neke je ludost, a za druge hrabrost. Ulagati u<br />
teškim vremenima u časopis koji je posvećen isključivo umetnosti, a arhitektura<br />
i dizajn to svakako jesu, velika je hrabrost. Nepunih dva mesaca bilo je potrebno<br />
da jedna ideja postane stvarnost , a ta stvarnost zove se <strong>Arh</strong><strong>Art</strong>. Brzina<br />
života, brige koje nas svakodnevno opterećuju, ostavljaju nam malo vremena<br />
da se osvrnemo oko sebe, da podignemo pogled i primetimo jednu drugačiju<br />
dimenziju sveta oko sebe. <strong>Arh</strong>itektura, dizajn i umetnost jesu deo naše svakodnevice<br />
i više nego što to mislimo, ali malo je onih koji imaju vremena, volje i želje<br />
da to i primete. Brzina života učinila je da imamo malo vremena za bilo šta drugo<br />
osim za redovne obaveze, a u takvoj situaciji sa svih strana nudi nam se brza<br />
zabava bez suštine i sadržaja, kako u elektronskim, tako i u pisanim medijima.<br />
<strong>Arh</strong><strong>Art</strong> bi trebalo da napravi iskorak, za početak mali, ali veoma značajan.<br />
Iskorak prema svim onim ljudima koji lepotu življenja sagledavaju na sasvim<br />
drugačiji način i koji je ocenjuju drugim vrednosnim sistemom. Ubeđeni smo da<br />
broj takvih ljudi nije mali. Naprotiv. Za sve vas, osmislili smo koncept časopisa<br />
koji će jednostavnim jezikom, svima razumljivim, približiti arhitekturu, umetnost,<br />
dizajn i sve one druge stvari koje naše živote čine lepšim, a da pri tome ni u<br />
jednom delu nismo izgubili kompetentnost i autoritet, zahvaljujući saradnicima<br />
i članovima redakcije, a reč je o ljudima koji su se u gore navedenim oblastima<br />
više puta potvrdili. <strong>Arh</strong><strong>Art</strong> nije za brzo čitanje, već za uživanje, časopis koji ćete<br />
rado čuvati i koji ćete uvek iznova rado čitati ili bar prelistavati. Osim toga, u<br />
brojevima koji će slediti, veliki deo časopisa biće posvećen mladima, koji će na<br />
taj način dobiti prostor da svojim delima iskažu stavove o trenutku u kome se<br />
školuju ili stvaraju. Naravno da ne smatramo da je posao završen. Naprotiv, tek<br />
nas čeka, baš kao što nas čeka i najozbiljniji i najteži sud, sud vas čitalaca. Od<br />
vas očekujemo primedbe i sugestije kako bismo napredovali i bivali bolji, jer ovaj<br />
časopis nikada neće biti plod gordosti i sujete, već naprotiv, stalne i dvosmerne<br />
komunikacije između njegovih stvaralaca i njegovih čitalaca. Na kraju, citiraću<br />
deo intervjua koji je naš veliki umetnik i akademik Vladimir Veličković, dao za<br />
prvi broj našeg časopisa:<br />
Poruka za <strong>Arh</strong><strong>Art</strong> je da traje, da efikasno deluje u okviru promocije pravih vrednosti,<br />
da ne odustaje od konstruktivne i objektivne kritike svega što smatra<br />
nedostojnim u pogledu građevinarstva, načina življenja, da se beskrupulozno i<br />
odvažno obračunava sa svim onim što naše gradove i sela čini ruglom i užasom<br />
od nedozvoljenog kiča… Imamo mlade i darovite dizajnere, treba im dati šansu<br />
kako ne bi pečalbarili po svetu…. Našoj sredini itekako su potrebni, čak neophodni<br />
časopisi dobrog ukusa. Krajnje je vreme, pojava <strong>Arh</strong>art-a dolazi u pravom<br />
trenutku…<br />
Na kraju, želim vam dobrodošlicu u jedan lepši svet, svet arhitekture i umetnosti,<br />
u svet <strong>Arh</strong><strong>Art</strong>-a.<br />
Vladimir Bobetić<br />
Izvršni urednik
6<br />
10<br />
12<br />
14<br />
16<br />
20<br />
23<br />
24<br />
26<br />
6<br />
BESMRTNIK,<br />
FRANCUSKI I<br />
SRPSKI<br />
Intervju sa akademikom<br />
Vladimirom Vladom<br />
Veličkovićem<br />
BESMRTNIK, FRANCUSKI I<br />
SRPSKI<br />
Intervju sa akademikom<br />
Vladimirom Veličkovićem<br />
SRBIJA NESTABILNA ZA<br />
STRANE INVESTITORE<br />
Dr Bruno Ettenauer, izvršni<br />
direktor CA IMMO - Beč<br />
VESTI IZ ARHITEKTURE<br />
KANTON TORANJ<br />
Najviši televizijski toranj na<br />
svetu<br />
gRADITELJSTVO<br />
UPRKOS KRIZI<br />
Najbolje građevine izvedene<br />
prošle godine<br />
SAVOGRAD<br />
Heliodrom za ptice i feniksa<br />
POHVALE AMERIČKIH<br />
ARHITEKATA<br />
KUĆA NA MESTU<br />
Takovski zapis<br />
WONLICH NA VRAČARU<br />
28<br />
30<br />
34<br />
36<br />
38<br />
42<br />
46<br />
48<br />
10<br />
SRBIJA<br />
NESTABILNA<br />
ZA STRANE<br />
INVESTITORE<br />
Dr Bruno Ettenauer,<br />
izvršni direktor CA IMMO<br />
POVRATAK PRAVOJ RAZMERI<br />
STANOVANJA<br />
Nova poslovna stambena<br />
zgrada na Novom Beogradu<br />
BORIS PODRECCA<br />
<strong>Arh</strong>itekta koji ne robuje<br />
stilovima<br />
NEOBIČNI RIBNJAK<br />
Odavde se ne ide, ovde se<br />
dolazi<br />
EXPO 2010<br />
Početak kineske globalne<br />
koračnice<br />
LJUDI SE (PRO)NALAZE U<br />
ARHITEKTURI<br />
Poslednji osvrt na Biennale<br />
arhitekture u Veneciji<br />
OTKRIVANJE SKRIVENIH<br />
ĆOŠKOVA BEOGRADA<br />
ČUVAR MINULIH EPOHA<br />
Zemun<br />
BUDUĆNOST STANOVANJA<br />
MADE IN SERBIA<br />
52<br />
54<br />
58<br />
62<br />
66<br />
68<br />
70<br />
74<br />
78<br />
80<br />
24<br />
KANTON<br />
TORANJ<br />
Najviši televizijski toranj<br />
na svetu<br />
QUICKART<br />
KRAJ DECENIJE, POČETAK<br />
GODINE<br />
Flash back<br />
IKONE DIZAJNA<br />
20. VEKA<br />
Retro art<br />
LAMBORGHINI<br />
ESTOQUE 2012<br />
MERKUR<br />
Britanski voz budućnosti<br />
PARK SLOBODE I LEPOTE<br />
La Vilet<br />
ENTERIJER ZA DUŠU<br />
PESNIK BEZ PESME<br />
Gordana Ćirjanić<br />
PLANSKA KUĆA SA TRI<br />
PROZORA<br />
Kratka priča o nama<br />
NAJNOVIJA IZDANJA IZ<br />
ARHITEKTURE, UMETNOSTI I<br />
DIZAJNA<br />
42<br />
SKRIVENI<br />
ĆOŠKOVI<br />
BEOGRADA<br />
Beograd iz drugog ugla<br />
ŠAMONI I BANSKO<br />
Kuda na zimovanje?<br />
PAPAK A SLAVAN<br />
Gurmanski raj Parižana<br />
MAHARADŽA IZ SENT ESTEFA<br />
Kutak za hedoniste<br />
QUAI DE L’ILE<br />
Ljubav na prvi pogled<br />
BREITLING TRANSOCEAN<br />
LIMITED<br />
Osvoji nebo<br />
BITI POSEBAN, SAMO SVOJ<br />
Modni trendovi<br />
ŽENSKA MODA 2011<br />
RAZVOJ MUZIČKIH I<br />
PSIHOFIZIČKIH SPOSOBNOSTI<br />
KOD DECE<br />
DOGAĐAJI KOJE NE TREBA<br />
PROPUSTITI<br />
Osnivač i izdavač: “Neimar V” a.d. , Kneginje Zorke 2, 11000 Beograd<br />
<strong>Arh</strong>art – časopis za arhitekturu i umetnost. Adresa redakcije: Knjeginje Zorke 2.<br />
Predsednik izdavačkog saveta: Radivoj Cvetićanin. Glavni i odgovorni urednik: prof. Zoran Lazović. Izvršni urednik: Vladimir Bobetić.<br />
Zamenik izvršnog urednika: Ivan Kleut. Direktor projekta: Tanja Milićević. <strong>Art</strong> Direktor: Milan Novičić. Fotograf: Dejan Petrović. Lektor:<br />
Marijana Shamantz. Sekretar redakcije: Jovanka Marić. Članovi redakcije: Milica Šajfar, Nevena Đukić. ISSN: 2217-4761. Distribucija:<br />
NeuMedian. Tiraž: 5.000. Časopis izlazi tromesečno.<br />
82<br />
86<br />
90<br />
92<br />
93<br />
96<br />
98<br />
100<br />
106<br />
sADRžAJ
iNtERvJu bROJA<br />
VLADIMIR VLADA VELIČKOVIĆ, SLIKAR, PROFESOR, AKADEMIK<br />
BESMRTNIK,<br />
FRANCUSKI I SRPSKI<br />
MRŽNJA JE NAJODVRATNIJA OSOBINA KOJA KRASI LJUDSKI ROD<br />
RAZGOVARAO: MILOVAN ĆIROVSKI - PARIZ<br />
U teškim vremenima nacije, kakvo je bilo vreme, koje smo neposredno preživeli, Veličković je bio<br />
počastvovan sa dva najveća francuska priznanja. Izabran je za člana Akademije umetnosti Francuske,<br />
Hrama kulture, čiji se član može postati tek pošto neko od članova Akademije premine i njegovo mesto<br />
ostane upražnjeno. Istovremeno, predsednik Republike Francuske, dodelio mu je Legiju časti. Time se<br />
svrstao među francuske besmrtnike, u zemlji u kojoj, u to vreme, srpsko ime nije bilo baš na ceni.<br />
A on, iako lice epohe, znak, legenda, institucija – ostao je isti: tih i skroman, gord i dostojanstven.<br />
Ostao je slikar i stvaralac, a pre svega Čovek i Patriota u pravom i najlepšem smislu tih reči.<br />
6 zima 2011<br />
Ako se i za jednog našeg poznatog slikara može reći da je slikar–institucija, onda se to bez<br />
dvoumljenja može reći za Vladimira Veličkovića.. Njega i njegovo umetničko delo već decenijama<br />
prati karavan poznatih galerista, kritičara, istoričara umetnosti, pesnika i filozofa. Njegovim<br />
crtežima mogao bi se prekriti čitav jedan evropski bulevar, a slikama čitav jedan grad–muzej.<br />
Prisutan na svim kontinentima, komentarisan maltene kao vizionar apsurda naše civilizacije,<br />
samo u jednoj godini imao je 12 izložbi, od Pariza i Grčke do Argenitine. Kao i figure koje su žurile<br />
olimpijskom brzinom njegovim platnima, tako i on žuri da prenese neke važne poruke, sve više<br />
poprimajući karakteristike velikog majstora. Reklo bi se da mu je i večnost nedovoljna, ali imajući<br />
viziju slikarstva dublju od mnogih svojih savremenika, možda mu je i slikarstvo nedovoljno.<br />
Potresa ga život, a sa njegovih brojnih izložbi u svetu, posetioci izlaze potreseni. Decenijama je<br />
ljudsko telo bilo osnovni predmet njegove umetničke imaginacije, danas su to orlovi ili pak straš-
ne ptičurine, islikane sada već zrelom<br />
rukom majstora. U svakoj od tih ptičurina,<br />
smestio je vizije današnjeg čoveka,<br />
unezverenog i zastrašenog jer je izgubio<br />
tačku svog oslonca. Pravo rečeno, kada se<br />
pogledaju te nove slike, rekli bismo da je<br />
umetnik zamenio filozofa. Nije to zamena<br />
žanrova, nego zamena važnih poruka o<br />
svetu u kome živimo.<br />
Vladimir Veličković je bio prvi stranac u<br />
kulturnoj istoriji Francuske koji je dvadeset<br />
godina bio profesor na pariskoj Likovnoj<br />
akademiji. Nosilac je visokih odlikovanja,<br />
a pre neku godinu, izabran je za člana<br />
Francuske akademije na mestu preminulog,<br />
francuskog slikara, Bernara Bifea. Tom<br />
prilikom nije do kraja ispoštovao ritual,<br />
to jest nije prihvatio sablju kao ratoborni<br />
simbol govoreći da je njegov narod, pre<br />
svega, po svojoj duhovnosti evropski. On<br />
je i u našoj zemlji dobitnik mnogobrojnih<br />
priznanja, član je Srpske akademije nauka<br />
i umetnosti i već dugo se smatra jednim<br />
od temeljnih umetnika 20. veka. Jarkocrvena<br />
boja na Veličkovićevim platnima je i<br />
direktni simbol vulkana koji nosi u sebi, a<br />
koji je likovna kritika umela da prepozna.<br />
Misel Onfre, savremeni francuski filozof,<br />
lepo kaže : Ljudi kopaju svoje grobove,<br />
a umetnik se zadovoljava da ih osvetli<br />
crnom bojom.<br />
Gospodine Veličkoviću, studirali ste<br />
arhitekturu u Beogradu i diplomirali<br />
1960. godine. Da li ste tokom studija<br />
razmišljali o tome da ćete jednog dana<br />
postati slikar?<br />
Po kazivanju mojih roditelja, ja sam već u<br />
osnovnoj školi rekao da ću biti skulptor.<br />
Dakle, ta odluka da budem vajar/slikar je<br />
doneta i pre nego što sam se latio studiranja<br />
arhitekture koja nije bila baš moj izbor,<br />
ali u dogovoru s mojim ocem, bio je to<br />
jedini, baš jedini kompromis u mom životu.<br />
Sin jedinac nije bio posebno dobro viđen u<br />
jednoj takvoj avanturi kao što je slikarstvo.<br />
Ja sam crtao, slikao i izlagao već od<br />
mojih ranih šesnaest godina, tako da su<br />
studije arhitekture (koje sam odlično završio<br />
– kad radite nešto, radite najbolje što<br />
umete) bile jedan petogodišnji intermeco.<br />
Vreme studija je bilo podeljeno na slikanje,<br />
crtanje, statiku, projektovanje. Diploma je<br />
bila i kraj bavljenja arhitekturom. Za vreme<br />
studija, učestvovao sam na nekolikim<br />
projektima spomeničke arhitekture<br />
sa Dušanom Džamonjom i Bogdanom<br />
Bogdanovićem i to je bilo sve što se tiče<br />
arhitekture. Zaboravio sam jedan, ipak moj<br />
projekat spomenika u Zaječaru koji je izveden,<br />
ali ga nikada nisam video iz razloga...<br />
ali da ne duljim, nije ni važno.<br />
zima 2011<br />
iNtERvJu bROJA<br />
7
iNtERvJu bROJA<br />
Obraćanje Vlade Veličkovića članovima francuske Akademije nauka i umetnosti<br />
Prvo u Beogradu, zatim u Parizu, bili ste<br />
često bliski raznim slikarskim grupama.<br />
Koja Vam je slikarska grupa najbliža?<br />
Bio sam blizak Medijali, ali to je sve. Grupe<br />
i zajednički koncepti me nisu nikada zanimali.<br />
Medijala mi je ,pre svega, bila prilika<br />
za izlaganje. Bio sam jedino Titov pionir i<br />
nosio sam štafetu.<br />
Nedavno ste u jednom razgovoru spontano<br />
izjavili da slikate ono što čovek radi<br />
čoveku .<br />
Pa zar nije tako? Homo homini lupus est<br />
(Čovek je čoveku vuk), kako reče stari<br />
mudrac, i ta potreba čoveka da čini zlo<br />
je nešto iskonsko, recimo, čak prirodno.<br />
U ljudskoj je prirodi da bude kao što je<br />
bilo pre, kao što je danas i kao što će biti<br />
i sutra. Nema nikakvih znakova poboljšanja<br />
ljudskog ponašanja jer to je tužna<br />
konstanta ovog našeg boravka na planeti<br />
Zemlji. Mržnja je najodvratnija osobina koja<br />
8 zima 2011<br />
krasi ljudski rod. Od nje svo zlo počinje.<br />
Rat, kao tema, takođe je prisutna u<br />
Vašem slikarstvu, zašto?<br />
Rat, nasilje, teror, agresivnosti svih mogućih<br />
vrsta, oduvek su bile moja tematika<br />
i ne vidim razloga da ta vrsta svedočenja<br />
(nemam iluzija o eventualnom menjanju<br />
ljudske prirode), nestane sa mojih crteža<br />
i slika. Svakodnevna informacija ide ovom<br />
mom stavu u prilog. Nažalost.<br />
Odnedavno, na Vašim platnima primećujemo<br />
i nove motive, kao na primer,<br />
raspeće Hrista. Šta Vas je inspirisalo da<br />
počnete sa ovom tematikom?<br />
Hrist, ne bilo koji – Hrist se pojavio davnih<br />
60-tih u drugačijoj formi – ovaj kojim se<br />
bavim danas pored ostalih tema , direktno<br />
je inspirisan Grinevaldovim Raspećem iz 16.<br />
veka. Zašto baš Grinevald? Pa nalazim da je<br />
to jedan od retkih, retkih raspeća koje svo-<br />
jom snagom, brutalnošću trpljenja i bola,<br />
izražava sav užas torture. I danas imamo<br />
primere iz ovog našeg nedavnog vremena.<br />
To je razlog i potvrda onog gorepomenutog<br />
Čovek čoveku….<br />
Kao novoizabrani član Francuske akademije<br />
nauka, po protokolu, pored medalje<br />
predsednika Francuske, sa ugraviranim<br />
Vašim imenom, svečanog odela akademika,<br />
pripao Vam je i mač. Njega ste<br />
odbili da primite?<br />
Bio je to presedan u analima Akademije.<br />
Predmet mi se ne dopada, oružje bilo kakve<br />
vrste mi se ne dopada. A da taj presedan<br />
ne bude sam, prati ga i podatak da je<br />
jedan Srbin ušao u Akademiju po prvi put<br />
u istoriji!<br />
Rođeni ste u Beogradu, dugo godina<br />
živite u Parizu, često ste u Beogradu.<br />
Kako Vam izgleda Beograd danas i šta
ZGRADA AKADEMIJE UMETNOSTI FRANCUSKE<br />
biste sugerisali neimarima da urade<br />
kako bi Beograd bio još lepši?<br />
Beogradu se uvek radujem i svaki moj<br />
dolazak je i očekivanje izvesnih promena.<br />
A ima ih i posebno se tome radujem.<br />
Uredniji je, čistiji je, obnavlja se i fasadno<br />
i prizemno. Naravno, daleko smo od<br />
željenog, no postoji očigledan napor da<br />
se stanje popravi. Znam da to nije ni lako<br />
ni jeftino, ali rezultati su ipak vidljivi golim<br />
okom. Ima novih građevina, stambenih i<br />
poslovnih zgrada, vila, koje se mogu meriti<br />
sa bilo kojom arhitekturom u svetu i to mi<br />
pričinjava zadovoljstvo. Naši su arhitekti<br />
uvek bili izuzetno daroviti i još uvek mislim,<br />
iz ličnog iskustva, da je naš <strong>Arh</strong>itektonski<br />
fakultet izvanredan, u svakom slučaju bolji<br />
od francuskog, a i šire. Ali da ne ostane<br />
bez gunđanja, pitam se zašto su vozila<br />
gradskog saobraćaja, sem japanskih o<br />
kojima vode računa Japanci, pokrivena<br />
pozamašnim slojem prljavštine. Da li je to<br />
toliko teško i skupo da se svaka dva-tri<br />
dana operu najobičnijim šmrkom?<br />
Onda hajde još i ovo: sva taksi vozila sa<br />
svojim taksi oznakama na krovu – pa to je<br />
nešto najružnije što sam video na svetu,<br />
svi su drugačiji i sve jedan gori od drugoga,<br />
čisti kič, da ne može biti kičevskiji! Beograd<br />
je i onako haotičan, a ovo tom haosu<br />
samo doprinosi. Zanima me zašto je svaka<br />
druga ulica neobeležena ? Zašto su table<br />
ispisane samo ćirilicom ?<br />
Koja bi bila Vaša poruka našem ARHARTu,<br />
časopisu za arhitekturu i umetnost ?<br />
Poruka je da traje, da efikasno deluje u<br />
okviru promocije pravih vrednosti, da ne<br />
odustaje od konstruktivne i objektivne<br />
kritike svega što smatra nedostojnim u pogledu<br />
građevinarstva, načina življenja, da<br />
se beskrupulozno i odvažno obračunava<br />
sa svim onim što naše gradove i sela čini<br />
ruglom i užasom od nedozvoljenog kiča,<br />
kako u eksterijeru, tako i enterijeru, da<br />
vaspitno deluje u smislu kako treba živeti<br />
i ponašati se, voleti svoje okruženje, davati<br />
konkretne i lako ostvarljive predloge.<br />
Imamo mlade i darovite dizajnere, treba im<br />
dati šansu kako ne bi pečalbarili po svetu,<br />
treba raskrinkati taj neukus onih koji<br />
imaju sredstava. Našoj sredini itekako su<br />
potrebni, čak neophodni časopisi dobrog<br />
ukusa. Krajnje je vreme, pojava ARHART-a<br />
dolazi u pravom trenutku i s obzirom na to<br />
da u imenu časopisa ima reč ART, treba da<br />
popunite tu već duže vremena prisutnu<br />
prazninu nepostojanja bilo kakvog<br />
ozbiljnog časopisa koji se bavi likovnom<br />
i vizuelnom scenom ( ne samo likovnom,<br />
nego i šire) i koja je, kao što znamo,<br />
veoma bogata i zaslužuje i te kako pažnju<br />
i ozbiljnu stručnu obradu. Veliki Vas posao<br />
očekuje, krajnje odgovoran i u nadi da ćete<br />
ga uspešno obaviti, srećno Vam bilo.<br />
zima 2011<br />
iNtERvJu bROJA<br />
9
tRžiŠtA NEkREtNiNA<br />
10<br />
The Tower 185, Frankfurt - CA IMMO<br />
CA Immo osnovan je 1987.godine.<br />
Kompanija se bavi izgradnjom i<br />
ulaganjem u komercijalne nekretnine<br />
( a posebno u poslovni<br />
prostor )u Austriji, Nemačkoj i<br />
istočnoj Evropi. U toku protekle<br />
dve godine CA Immo učvrstio je<br />
svoju poziciju i na nemačkom<br />
tržištu. CA Immo je 1.januara<br />
2011.godine preuzeo Europolis<br />
AG, na taj način došavši u posed<br />
nekretnina u centralnoj i istočnoj<br />
Evropi u vrednosti od 1,5 milijardi<br />
evra, što je u velikoj meri podgilo<br />
profit kompanije na ključnim<br />
tržištima istočne Evrope. CA<br />
Immo je upisan na Bečku berzu<br />
od 1988.godine, a u ovom trenutku<br />
raspolaže sa 90% slobodnih<br />
sredstava.<br />
zima 2011<br />
SRBIJA NESTABILNA<br />
ZA STRANE INVESTITORE<br />
PIŠE: DR BRUNO ETTENAUER, IZVRŠNI DIREKTOR CA IMMO - BEČ<br />
fotoCREDITS CA IMMO<br />
U 2010. godini, zabeležen skroman oporavak industrije nekretnina u<br />
Evropi. Investitori oprezni prema srpskom tržištu i nezadovoljni stalnim<br />
pogoršavanjem uslova. CA Immo završio dva velika projekta i prati<br />
situaciju u Srbiji.<br />
Sektor nekretnina je čvrsto isprepletan sa makroekonomskim kretanjima na sopstvenim tržištima.<br />
Što se tiče potražnje, naročito u komercijalnom sektoru nekretnina, pokazalo se da ekonomski<br />
rast predstavlja presudan faktor. Stoga su nedavne godine recesije bile onoliko izazovne koliko se<br />
to moglo i očekivati. Ne samo da se tržište investicija prepolovilo, već su i kompanije odložile svoje<br />
razvojne planove na police, čime je znatno smanjena potražnja za poslovnim prostorom.<br />
PRVI ZNACI OPORAVKA<br />
U prošloj godini, gotovo dve godine od nastanka finansijske i ekonomske krize, aktivnosti u globalnoj<br />
ekonomiji su počele da oživljavaju, ukazali su se prvi znaci oporavka i obnovljenog rasta kako<br />
se godina približavala kraju. Međutim, ta kretanja ekonomskog oporavka se razlikuju od države do<br />
države.
Dr Bruno<br />
Ettenauer je<br />
izvršni direktor<br />
CA Immo sa<br />
sedištem u<br />
Beču. Jedan<br />
je od vodećih<br />
stručnjaka<br />
u industriji<br />
nekretnina.<br />
Mada je region jugoistočne Evrope bio pogođen krizom jače<br />
od nekih stabilnih tržišta, kao što je nemačko, investicije u<br />
sektoru nekretnina su se u 2010. godini razvijale relativno<br />
brže. Imajući u vidu da ekonomski učinak umnogome varira u<br />
Istočnoj Evropi, razumljivo je i da je tržište investicija takođe<br />
bilo nedosledno. Oko tri četvrtine svih ulaganja u nekretnine,<br />
izvršeno je u Poljskoj i Rusiji, dok je likvidnost i dalje pod<br />
ozbiljnim organičenjima u zemljama jugoistočne Evrope, npr.<br />
u Bugarskoj, Hrvatskoj i Srbiji. Jaz između centralne i jugoistočne<br />
Evrope se takođe odslikava i u kretanju maksimalne<br />
dobiti i cena zakupa.<br />
NESTABILNO SRPSKO TRŽIŠTE<br />
Poslednjih nekoliko godina, srpsko tržište poslovnog prostora<br />
se smatralo veoma atraktivnim. Usled turbulencija na<br />
svetskom finansijskom tržištu, investitori su i dalje prilično<br />
oprezni kada su u pitanju donošenje odluka o ulaganju ili<br />
projekti, i više se traže sigurnije investicije, kao i one sa<br />
nižim stepenom rizika. U međuvremenu, većina projekata<br />
u Srbiji je stavljena na čekanje ili odložena na neodređeno<br />
vreme. Bitan razlog odsustva investitora je bez sumnje nedostatak<br />
transparentnosti na srpskom tržištu nekretnina u<br />
vezi sa zakonom o zemljištu, oporezivanjem i cenom zemljišta.<br />
Investitori se susreću sa porezom na imovinu, zakupom<br />
zemljišta i porezom na gradsko građevinsko zemljište, što<br />
sve znatno raste u kratkom vremenskom roku. Imajući sve<br />
to u vidu, Srbija se ne pokazuje kao stabilno okruženje za<br />
strane investitore. Sa investicionog stanovišta, Srbija je<br />
nazadovala u odnosu na period od pre 7–8 godina. Zadatak<br />
je srpske državne politike da Srbiju učini transparentnom,<br />
čitkom i profitabilnom za investitore, kako strane, tako i<br />
domaće.<br />
Kada je reč o kompaniji CA Immo, mi smo na srpsko tržište<br />
ušli 2007. godine. Danas u vlasništvu imamo dva investiciona<br />
objekta, i to Belgrade Office Park i Sava Business Center.<br />
Ovim objektima upravlja lokalni tim naše srpske kompanije.<br />
Pošto će buduće investicije zavisiti od kretanja na tržištu, mi<br />
srpsko tržište pratimo veoma pažljivo.<br />
DRAGINJA<br />
ĐURIĆ –<br />
BANKARKA<br />
DECENIJE<br />
Klub poslovnih novinara Srbije proglasio je 7.februara ove<br />
godine Draginju Đurić, predsednicu izvršnog odbora Banca<br />
Intese za “Bankarku decenije”. Mnogobrojne renomirane ličnosti<br />
iz javnog i političkog života, kao i eminentni stručnjaci iz oblasti<br />
ekonomije, bili su prisutni na ceremoniji dodele nagrada pod<br />
nazivom “Lideri – stvaraoci vizija”, koja je održana u Narodnom<br />
pozorištu.<br />
U želji da i u narednoj deceniji dobija slična i vrednija priznanja<br />
kao i da postiže još bolje rezultate sa svojom bankom, a u interesu<br />
srpske ekonomije, osnivač časopisa „<strong>Arh</strong><strong>Art</strong>“, izdavački odbor i<br />
redakcija, pridružuju se čestitkama gospođi Draginji Đurić.<br />
zima 2011<br />
tRžiŠtA NEkREtNiNA<br />
11
vEsti iZ ARHitEktuRE<br />
Rehabilitacioni centar<br />
budućnosti<br />
Novi rehabilitacioni centar za narkomane<br />
uskoro će početi da se gradi u samom<br />
centru Amsterdama na samom obodu<br />
Bijlmer parka. Projekat studija Atelier<br />
Kempe Thill kombinuje male sobe u<br />
kojima će boraviti pacijenti, veličine od<br />
15 do 25 meta metara kvadratnih i veliki<br />
i prostrani zajednički prostor ili kako su<br />
ga arhitekte nazvale, velika zajednička<br />
dnevna soba. Upravo ta prostorija, kao<br />
centar svih zajedničkih aktivnosti, nudi i<br />
najviše svetla, što zahvaljujući atraktivnom<br />
osvetljenju, što velikim prozorskim<br />
površinama sa pogledom na smirujuće<br />
zelenilo Bijlmer parka. Kao mali dodatak,<br />
arhitekte su na vrhu zgrade osmislile<br />
malo dvorište koje će ponuditi dodatni<br />
privatni prostor za sve one koji pomoć<br />
budu zatražili u ovom centru. Holandija<br />
je poznata po svojim blagim zakonima<br />
vezanim za distribuciju lakih opojnih<br />
sredstava, a posedovanje droga poput<br />
kanabisa ne nosi nikakav rizik od kazni.<br />
Centar za lečenje narkomana arhitektonskog<br />
studija Atelier Kempe Thill<br />
prati te tredove i više liči na hotel, čime<br />
se zadržava tolerantan pristup prema<br />
zavisnicima.<br />
Amsterdam, Holandija<br />
Atelier Kempe Thill<br />
Idejni projekat<br />
12 zima 2011<br />
Hamburg<br />
Toranj Marko Polo<br />
Na samoj obali reke Elbe u hamburškoj<br />
luci, sagrađena je 55 metara visoka<br />
stambena zgrada, nazvana toranj<br />
Marko Polo. Toranj ima sedamnaest<br />
spratova od kojih je svaki za nekoliko<br />
stepeni uvrnut oko svoje ose, čime je<br />
postignuto da stanari svih 58 stanova<br />
uživaju u spektakularnom pogledu na<br />
luku i sam grad. Stanovi su veličine od<br />
60 do 340 kvadratnih metara. Spoljne<br />
varijacije prenete su i na unutrašnji<br />
prostor, tako da nijedan stan ne liči na<br />
drugi. Strukturni noseći elementi kao i<br />
zidovi, svedeni su na minimum, tako da<br />
svaki stanar može sam da odluči gde<br />
će spavati, kuvati, jesti ili se odmarati.<br />
Od samog ulaska u stan, stanari<br />
imaju neograničen pogled na okolni<br />
pejzaž, pre svega velikim staklenim<br />
površinama. Stanovi se prodaju u dve<br />
varijante. U prvoj su potpuno opremljeni,<br />
dok u drugoj imaju mogućnost da<br />
uz pomoć već plaćenog arhitekte stan<br />
urade po sopstvenom ukusu. Toranj<br />
Marko Polo spaja stanogradnju visoke<br />
klase i holističko-ekološki koncept<br />
sa naglaskom na prirodnoj svetlosti<br />
i pogledu. Kolektori na krovu zgrade<br />
skupljaju toplotnu energiju koja se uz<br />
pomoć posebnih uređaja kasnije koristi<br />
u sistemu za hlađenje, dok novi inovativni<br />
izolacioni sistem koristi posebne<br />
žaluzine koje omogućavaju provetravanja<br />
stana bez povećanja buke koja se<br />
stvara napolju.<br />
Hamburg, Savezna Republika<br />
Nemačka<br />
Behnisch Architekten<br />
Završen objekat<br />
Stambeni blok na mestu<br />
nekadašnjeg silosa<br />
Mnogi gradovi u Danskoj imaju industrijske<br />
silose i što je najgore, postavljeni<br />
su u samim centralnim četvrtima gradova.<br />
Većina ih je odavno van upotrebe,<br />
ali i dalje dominiraju horizontom. To je<br />
bio slučaj i sa gradom Logten u kome je<br />
industrijsko zemljište kojim je dominirao<br />
silos pretvoreno u ekskluzivno građevinsko<br />
zemljište, na kome je sagrađena<br />
i prva višespratnica. Reč je o stambenoj<br />
zgradi ili kako su to projektanti u šali<br />
rekli, dvadeset i jednoj vili poređanoj<br />
jedna na drugu. Stanovi u ovoj zgradi<br />
alternativa su onima već viđenim kako<br />
u evropskim, tako i u danskim predgrađima.<br />
Zgrada je projektovana tako da<br />
i najniže etaže imaju savršen pogled i<br />
da nijedan stan nije identičan. Na krovu<br />
se nalazi i zajednička terasa–bašta.<br />
Stanovi su građeni oko čelične konstrukcije<br />
, upadljivog oblika i istureni<br />
prema okolnoj prirodi. Zgrada privlači<br />
poglede prolaznika jer svojim oblikom<br />
podseća na građevinu sagrađenu od<br />
lego kockica. Ova neobična građevinska<br />
struktura, sa svojim neobičnim izbočinama<br />
pomalo pomerenim u odnosu<br />
na osu zgrade, pruža svojim stanarima<br />
za urbane pojmove velikodušni izlaz u<br />
otvoren prostor. Svaki stan projektovan<br />
je tako da prima dnevnu svetlost tokom<br />
čitavog dana, od jutra do mraka, bez<br />
obzira da li je okrenut severnoj ili južnoj<br />
strani.<br />
Logten, Danska<br />
Arkitektfirmaet C. F. Møller<br />
Završen objekat
Plutajuća četvrt<br />
Glazgov bi mogao postati prvi grad u Velikoj Britaniji koji će imati plutajuću četvrt. Studio Baca<br />
Architects u saradnji sa studiom ZM Architecture, projektovao je plutajuću četvrt različite namene<br />
u neposrednoj blizini Naučnog centra Glazgov i zgrade BBC Škotske. Masterplan za Canting Basin<br />
predviđa most koji će se pružati od novosagrađenog skvera do južnog doka dok će se sa leve i desne<br />
strane mosta nalaziti jahting klub i hotel sa 120 soba. Sa mosta, posetioci i stanari buduće plutajuće<br />
četvrti, moći će da se kreću zapadnom plutajućom ulicom koja će voditi do rezidencijalnih objekata,<br />
i istočnom plutajućom ulicom koja će voditi do ugostiteljsko- trgovačkih objekata. Centralno mesto<br />
zauzimaće marina sa 80 vezova koji će biti dati u najam na 50 godina. Kompletna infrastruktura od<br />
instalacija za grejanje, preko struje, grejanja do kanalizacije, biće sprovedena preko prilaznog mosta.<br />
Glazgov, Velika Britanija Baca Architects i ZM Architecture Idejni projekat<br />
PROJEKAT CENTRA ZA PROMOCIJU NAUKE<br />
Pobednik međunarodnog konkursa za projekat Centra za promociju nauke, koji će se graditi u novobeogradskom<br />
bloku 39, austrijski je arhitekta Volfgan Čapeler. Na konkurs je stiglo 232 idejna rešenja<br />
iz 47 zemalja, pa je uspeh Čeplera time i veći. Austrijski arhitekta ponudio je jedinstveno rešenje u<br />
kome će objekti imati dva glavna nivoa na kojima će se nalaziti izložbeni prostori, konferencijske sale,<br />
naučne laboratorije i planetarijum. Gradnja centra koštaće 20 miliona evra koji će biti obezbeđeni iz<br />
kredita Evropske investicione banke. Kako je najavljeno, projektna dokumentacija biće gotova do proleća<br />
2011. godine za kada je planiran i početak gradnje. Završetak kompleksa, optimistički je planiran<br />
za 2012. godinu.<br />
Beograd, Republika Srbija Wolfgang Tschapeller Idejni projekat<br />
vEsti iZ ARHitEktuRE
NA PiJEDEstALu<br />
14<br />
SPOJ ISTOKA I ZAPADA - KINA<br />
KANTON TORANJ<br />
NAJVIŠI TELEVIZIJSKI TORANJ NA SVETU<br />
NEVENA ĐUKIĆ<br />
photo: Information Based Architecture<br />
www.iba-bv.com www.cantontower.info<br />
zima 2011
Naš cilj je bila suptilna i krhka, pre svega, graciozna kula<br />
koja će predstavljati Guangdžou kao osetljiv, dinamičan<br />
i uzbudljiv grad, reči su glavnog arhitekte Kanton tornja,<br />
Marka Hemela.<br />
Guangdžou, grad na jugu Kine koji se brzo razvija<br />
i gradi, nedavno je dobio i prostornu dominantu,<br />
novi simbol grada - Kanton toranj.<br />
Oktobra 2010. godine, povodom šesnaestih Azijskih<br />
igara, završena je izgradnja najvišeg televizijskog<br />
tornja na svetu, visokog čak 610 metara. Toranj je<br />
izgrađen prema pobedničkom konkursnom projektu<br />
studija Information Based Architecture (IBA), u saradnji<br />
sa građevinskom kompanijom Arup, koja je poznata<br />
po izgradnji objekata izuzetno složene konstrukcije.<br />
Prema konkursnom rešenju, televizijski toranj je bio<br />
samo deo projekta koji je obuhvatao uređenje parka<br />
veličine 17,9 hektara, kao i okolno područije veličine<br />
56,6 hektara. Projekat je predviđao veliki denivelisani<br />
trg, poslovne i komercijalne objekte, TV centar i hotel.<br />
Glavna ideja prilikom projektovanja ovog tornja, bila<br />
je da se stvori neboder u obliku ženske siluete. Autori<br />
projekta, arhitekti Mark Hemel i Barbara Kuit, pošli su<br />
od činjenice da su svi neboderi snažni, jaki, kubični,<br />
i da se zasnivaju na ponavljanju ustaljene forme. U<br />
suprotnosti sa stereotipnim dizajnom, ideja autora je<br />
bila da stvore nešto novo, nešto nežno i prepoznatljivo.<br />
Upravo zbog toga, Kanton toranj poseduje izuzetno<br />
kompleksnu zakrivljenu strukturu koja je ujedno elegantna,<br />
laka i transparentna. Rotiranjem rešetkaste<br />
konstrukcije oko vertikalne ose, dobijena je složena,<br />
ali prepoznatljiva forma. Interesantan je podatak da<br />
konstrukciju čini 1100 različitih čeličnih elemenata,<br />
koji zajedno obrazuju skladnu celinu.<br />
U podzemlju tornja, spajaju se infrastrukturne veze,<br />
kao što su stanica metroa, autobusko stajalište i<br />
pešački prolaz. Od podzemnog nivoa do 80 metara<br />
visine, smeštene su kancelarijske prostorije, muzej i<br />
parking, a u prostoru od 80 do 170 metara visine, nalazi<br />
se 4D bioskop, ugostiteljski i komercijalni prostor.<br />
Najuža tačka tornja sa prečnikom od samo 30 metara,<br />
ujedno i struk tornja, nalazi se na 170 metara visine,<br />
odakle počinje spiralno stepenište visoko 200 metara.<br />
Prelaskom ove razdaljine, stiže se do najviše tačke<br />
tornja, gde se nalaze vidikovac i restoran. Interesantan<br />
je podatak da toranj ima šest liftova koji dostižu<br />
čak 438. metara, što ih čini najvišim na svetu. Da bi<br />
stigli od dna do vrha tornja, potreban im je samo jedan<br />
minut.<br />
Posebna atrakcija tornja je eliptični karosel koji se<br />
nalazi na samom vrhu tornja. Čini ga šesnaest kabina<br />
širine 3,2 metra u kojima se komotno može voziti<br />
šestoro ljudi. Vožnja oko vrha zgrade sa pogledom na<br />
Guandžou traje od 20 do 40 minuta.<br />
Kanton toranj, sa svojih 610 metar visine, ne samo da<br />
je najviši televizijski toranj u Aziji, već je i druga najviša<br />
građevina na svetu. Za sada, neprikosnoveno prvo<br />
mesto drži Burdž Kalifa (Burj Khalifa) sa 800 metara.<br />
Ipak, Kanton toranj je najlepši od svih objekata za pružanje<br />
usluga prenosa televizijskog signala, a njegova<br />
neobična rešetkasta strukutura nalik silueti nežne<br />
žene, dugo će mamiti uzdahe kako stručne javnosti,<br />
tako i posetilaca.<br />
zima 2011<br />
15<br />
NA PiJEDEstALu
MOJ iZbOR<br />
MAXXI<br />
16 zima 2011<br />
TOP 10 - SVET<br />
GRADITELJSTVO<br />
UPRKOS KRIZI<br />
NAJBOLJE IZVEDENE GRAĐEVINE U PRETHODNOJ GODINI<br />
LJILJANA MILOVANOVIĆ - ARHITEKTA<br />
U svetskoj arhitekturi, 2010. godina ostaće upamćena po stremljenju stvaralaca da<br />
naprave iskorak ka do sada nedostupnim visinama, ekstremnim konstrukcijama, neobičnim<br />
oblicima, ali i dizajnu prečišćenih linija. Od zadivljujućih radova skulpturalne arhitekture do<br />
domova sa staklenim zidovima, ovi objekti predstavljaju najbolje i najinovativnije objekte<br />
u 2010. godini. Mnogo je više objekata koji se mogu naći na ovakvim listama, ali je bilo<br />
neophodno predstaviti najinteresantnije objekte poštujući različitost njihovih funkcija.<br />
Maxxi, nacionalni muzej umetnosti 21. veka<br />
Projekat Zahe Hadid je obeležio svetsku arhitektonsku<br />
scenu 2010. godine. Maxxi je prvi italijanski muzej<br />
posvećen savremenom stvaralaštvu u umetnosti i arhitekturi,<br />
a nastao je kao realizacija ideje koja potiče iz<br />
1998. godine od Ministarstva kulture. Maxxi je zamišljen<br />
da promoviše umetnički izraz današnjice koji će biti sačuvan<br />
za budućnost. Tri ključne reči koje predstavljaju<br />
kulturnu misiju su inovacija, multikulturalnost i interdisciplinarnost.<br />
Koncept dizajna za Maxxi bio je da se udalji od ideje o<br />
muzeju kao objektu i da se postavi kao prostor pristupačan<br />
za sve. Koncept je razvijen kao ušće linija, i osnovna<br />
snaga ovog prostora je u zidovima<br />
koji se neprestano seku i kreiraju<br />
odvojene otvorene i zatvorene prostore.<br />
Forma ima kontinuirani tok i<br />
nameće posetiocu ujednačen ritam<br />
kretanja. Elementi koji karakterišu<br />
ovaj projekat su betonski zidovi<br />
koji definišu galerijske prostore i<br />
transparentni krov koji moduliše<br />
prirodno svetlo. Krovni sistem je<br />
u skladu sa najvišim standardima<br />
potrebnim za muzej sa uređajima<br />
za filtriranje sunčeve svetlosti.<br />
Prirodnim osvetljenjem, koje je<br />
dodatno kontrolisano unutrašnjom arhitektonskom<br />
formom, omogućava se optimalno osvetljenje izloženih<br />
umetničkih dela. Betonski zidovi su savršena pozadina<br />
za promovisanje umetnosti, a visoki plafoni sa maksimalnom<br />
visinom od 22.9 metara, omogućavaju mesto za<br />
izlaganje najvažnijih dela. Zaha Hadid je sa svojim timom<br />
uspela da oduševi jednostavnim oblicima i isprepletanim<br />
strukturama. Dizajniran kao istinski multidisciplinarni<br />
objekat umetnosti i kulture, Maxxi sadrži pored<br />
dva muzeja i amfiteatar, biblioteke, knjižaru, kafeteriju,<br />
prostor za povremene izložbe, razna događanja, komercijalne<br />
aktivnosti, mesta za radionice i razonodu.
Soccer city<br />
Soccer City, National Stadium The<br />
Melting Pot<br />
Stadion je izgrađen u Johanezburgu u<br />
Južnoj Africi za potrebe Svetskog prvenstva<br />
u fudbalu 2010. godine. Projektanti<br />
su Boogertman Urban Edge & Partners<br />
iz Južne Afrike u saradnji sa Populous iz<br />
Engleske.<br />
Poseban napor u dizajnu, kako unutrašnjosti,<br />
tako i okoline, čini ovaj stadion<br />
jednim od najupečatljivijih, najimpresivnijih<br />
i najopremljenijih stadiona na<br />
svetu. Glavna forma inspirisana je tradicionalnom<br />
afričkom tikvom Kalabaš,<br />
koja je izabrana kao najprepoznatljiviji<br />
objekat koji predstavlja Afrički kontinent.<br />
Sfernim oblikom fasade postiže<br />
se prostorni kvalitet koji unutrašnjost<br />
stadiona odvaja od okoline. Slojevitost<br />
fasade postignuta je upotrebom<br />
otvorenih polja, glaziranih panela i fiber<br />
armirano betonskih ploča, korišćenjem<br />
osam boja i dve različite teksture.<br />
Tokom dana, nijanse boja predstavljaju<br />
Afriku, dok noću obrazac postaje<br />
invertovan i predstavlja istoriju i značaj<br />
afričke kulture.<br />
Stadion ima ukupno 88.958 sedišta od<br />
kojih je 1732 namenjeno VIP ložama.<br />
Stadion se sastoji od tri nivoa, gde se za<br />
komunikaciju koriste rampe ugrađene u<br />
sferni deo fasade.U lođe se ulazi preko<br />
VIP ulaza, koji se nalazi na četiri strane<br />
stadiona, gde su smešteni i liftovi i<br />
stepenice, pa je olakšana komunikacija<br />
još jedan od pokazatelja dobrih<br />
funkcionalnih rešenja. Svojim izgledom,<br />
ovaj stadion će se svakako izboriti da<br />
postane jedan od prepoznatljivih simbola<br />
Južne Afrike.<br />
Burj Khalifa<br />
Projektovana od<br />
strane Skidmore,<br />
Owings and Merril,<br />
sa 828m, Burj<br />
Khalifa je najviši<br />
objekat na svetu.<br />
Projekat ove kule<br />
obuhvata kulturne<br />
i istorijske<br />
elemente regiona u kome se nalazi i<br />
zasnovan je na islamskoj arhitekturi,<br />
a inspirisan je cvetom himenokalis<br />
(Hymenocallis). Toranj se sastoji od tri<br />
elementa raspoređena oko centralnog<br />
jezgra. Sistem je modularan i u obliku<br />
je slova Y, koji omogućava maksimalno<br />
iskorišćen pogled na zaliv, kao i<br />
smanjenje uticaja vetra na kulu. Jezgro<br />
se pojavljuje na samom vrhu formirajući<br />
završnicu kule. Od početka stvaranja<br />
koncepta pa do završetka radova, korišćene<br />
su kombinacije više tehnoloških<br />
inovacija, od šipova pobodenih na 43m<br />
dubine, preko fasadnih obloga koje su<br />
projektovane da izdrže ekstremne temperature<br />
leta do teleskopskog sistema<br />
burj khalifa<br />
za pranje staklene fasade, i sakupljanja<br />
kondezacije za potrebe navodnjavanja<br />
zelenih površina. U kuli su smešteni<br />
luksuzni stanovi sa bazenima, poslovni<br />
prostori, hotel kao i mnogi prateći sadržaji<br />
poput biblioteke i otvorenog bazena<br />
na 76. spratu. Bez sumnje, Burj Khalifa<br />
ne predstavlja samo najvišu zgradu na<br />
svetu, već i simbolički svetionik progresa<br />
Bliskog istoka.<br />
CAPITAL GATE<br />
Capital gate u Abu Dabiju<br />
Projektovan od strane RMJM iz Dubaija,<br />
našao se na listi koja je obeležila 2010.<br />
godinu, kao jedan od konstruktorski<br />
najzahtevnijih objekata.<br />
Vizija graditelja ovog objekta je bila da<br />
poštujući prošlost, proslavljaju budućnost.<br />
Capital gate ima prepoznatljiv<br />
futuristički dizajn, koji svojom estetikom<br />
i tehničkim dostignućima ima za cilj da<br />
odražava dinamiku Abu Dabija.<br />
Ono što izdvaja ovaj objekat je njegova<br />
nestandardnost i nesimetrija. Svaka prostorija<br />
unutar njega je drugačija, svaki<br />
stakleni panel je postavljen pod drugim<br />
uglom.<br />
Objekat koji ima 18 stepeni nagiba<br />
našao je svoje mesto u Ginisovoj knjizi<br />
rekorda. Njegova visina je 160m i ima<br />
35 spratova od kojih su prvih dvanaest<br />
vertikalni, da bi se posle toga svaki naredni<br />
sprat smicao za 30 do 140 cm. Za<br />
izgradnju objekta, prvi put su korišćene<br />
inovativne tehnike koje omogućavaju<br />
zima 2011<br />
17<br />
MOJ iZbOR
MOJ iZbOR<br />
velike raspone neopterećene stubovima<br />
i gredama. Capital Gate je s pravom proglašen<br />
najprepoznatljivijom ikonom Abu<br />
Dhabi National Exhibition Centra.<br />
Kuća 8 (8 House)<br />
Projektovali su je BIG architects i<br />
nalazi se u Danskoj. Locirana je na ivici<br />
kopenhagenskog kanala sa pogledom<br />
na otvoreni prostor Kalvebod Faelled.<br />
To je velika stambena celina sa svim<br />
neophodnim pratećim sadržajima, u<br />
kojoj mogu da žive ljudi u svim fazama<br />
svog života.<br />
Zgrada je inspirisana gradskom blokovskom<br />
arhitekturom, ali se u projektovanju<br />
otišlo dalje, da bi se obezbedio<br />
maksimalan kvalitet svim stambenim<br />
jedinicama. Zgrada je u obliku leptir<br />
mašne ili osmice koja deli prostor na<br />
dva odvojena dela. Zgrada je povučena<br />
u severoistočnom delu, da bi se<br />
isturanjem jugozapadnog dela maksimalno<br />
iskoristila sunčana svetlost, svež<br />
vazduh i pogled na Kalvebod Faelled.<br />
Funkcije su podeljene po horizontalama,<br />
tako da se uslužne delatnosti i komercijalni<br />
prostori nalaze pri dnu, a stanovi i<br />
bašte na gornjim etažama objekta. Ono<br />
što ovaj objekat izdvaja od drugih je<br />
povezivanje partera sa gornjim etažama<br />
objekta sistemom stepenastih bašti i<br />
8 house<br />
18 zima 2011<br />
drvoreda. Kuća 8 bi trebalo da bude prva<br />
u grupi zgrada s namerom da se razvije<br />
ovo predgrađe Kopenhagena.<br />
Alila Villas Uluwatu<br />
Hotelski kompleks sa vilama koji se nalazi<br />
na Baliju u Indoneziji delo je arhitektonskog<br />
studija WOHA iz Singapura. Ovaj<br />
kompleks izdizajniran je kao ekološki<br />
održiv objekat. Dizajn kombinuje čari<br />
tradicionalne arhitekture Balija, ruralnih<br />
predela sa savremenim dinamičnim<br />
tretmanom prostora i forme. Dizajn je<br />
pre svega usmeren ka očuvanju okolnog<br />
alila villas<br />
prostora. Maksimalno je propraćen reljef<br />
okruženja, a sačuvana su i stara stabla<br />
koja su se zatekla na terenu. Za materijalizaciju<br />
su korišćeni lokalni materijali.<br />
Urađen je sistem za skupljanje kišnice, a<br />
sva otpadna voda se reciklira. Odnosom<br />
prema prirodi, utiče se i na svest gostiju,<br />
gde se potencira na tome da luksuz ne<br />
znači prekomernu potrošnju, već radost<br />
i uživanje u prirodnim lepotama i osećanju<br />
prostora.<br />
Kanton kula (Canton Tower)<br />
Kanton kula , autora Marka Hemela i Barbare<br />
Kuit , preuzeo je titulu najvišeg TV<br />
tornja na svetu i nalazi se u Guangyhou<br />
u Kini. Oblik i struktura tornja, nastali su<br />
canton tower<br />
kao rezultat rotacije dve elipse, jedne u<br />
odnosu na drugu. Sa 600 metara visine,<br />
Kanton kula uliva strahopoštovanje,<br />
mada joj se u javnosti odomaćio<br />
naziv Supermodel jer kula nosi ženske<br />
karakteristike, kao što su gracioznost,<br />
transparentnost, uvijenost i kompleksnost<br />
sadržaja (5 zona sa nazivima<br />
okusite, predvidite, otkrijte, opustite<br />
se i posmatrajte). Unutrašnjost tornja<br />
je podeljena na programske sadržaje,<br />
vidikovac, restorane, bašte, tv stanice...<br />
Osvetljenje je projektovano tako da<br />
toranj ne bude osvetljen već da isijava<br />
noću. Oko 7000 led lampi je prikačeno za<br />
strukturu fasade sa tim ciljem. Iako se<br />
koncept tornja zasniva na jednostavnoj<br />
ideji uvrnute kule, rezultat je veoma<br />
složen i izazovan dizajn.<br />
Most Heliks (The Helix Bridge)<br />
Most Heliks, delo arhitektonskog tima<br />
Cox Architecture iz Brizbejna, smešten<br />
je u Singapuru. Uz jedinstvenost svog<br />
oblika i forme, on je projektovan kako<br />
bi bio ogledalo odgovarajuće scene na<br />
usću singapurske reke u zaliv–marinu<br />
ka kojoj je usmeren grad. Most je dobio<br />
oblik dvostruke spiralne strukture koja<br />
je omogućila da se staza za pešake
the helix bridge<br />
odvoji od kolovozne trake. Tim je došao<br />
do zaklju<br />
ka da je za ovu dvostruku spiralnu strukturu<br />
potrebno pet puta manje čelika<br />
nego za konvencionalnu konstrukciju.<br />
Dužina mosta je 280 metara i simboliše<br />
nastojanje Singapura ka ekološkim postulatima<br />
grada okrenutog pešacima.<br />
Stakleni paviljon (Glass Pavilion<br />
House)<br />
Projektant je Steve Hermann i ovo je<br />
jedan od najboljih radova stambene arhitekture.<br />
Nalazi se u Kaliforniji u mestu<br />
Montesito. Ova kuća po mnogo čemu<br />
podseća na kuću Mies van der Rohe-a,<br />
ali je prilagođena vremenu u kojem je<br />
pravljena. Jake horizontalne ravni poda i<br />
krova koje dominiraju, dopunjene su belim<br />
hladnim zidovima, dok je prozračnost<br />
postignuta staklenim ravnima koje povezuju<br />
te dve horizontale. Kuća ima pet<br />
stakleni paviljon<br />
spavaćih soba sa kupatilima i kuhinju<br />
sa prostorijom za vina. Sve prostorije, ka<br />
spoljašnjosti kuće, imaju zidove urađene<br />
od najkvalitetnijeg stakla koje se, zbog<br />
svoje prozirnosti, koristi za izradu<br />
nakita. Privatnost prostora je obezbeđena<br />
uređenjem okolnog prostora,<br />
kao i njegovom veličinom. Ovaj objekat,<br />
urađen u maniru modernizma, izveden<br />
je do poslednjeg detalja vrhunskim<br />
materijalima, što ga na neki način čini<br />
ikonom stambene arhitekture današnjeg<br />
vremena.<br />
Katedrala semena (Seed Cathedral)<br />
Tomas Heatherwick je ovim delom<br />
predstavio Veliku Britaniju na Šangajskoj<br />
izložbi 2010. godine. U Kini su ga<br />
prozvali Maslačak. Ovo zadivljujuće delo<br />
skulpturalne arhitekture je sačinjeno od<br />
60 000 providnih šipki, koje deluju kao<br />
optička vlakna i tokom dana osvetljavaju<br />
seed cathedral<br />
unutrašnjost paviljona. Noću ova struktura<br />
svetli iznutra, a štapovi propuštaju<br />
svetlost ka spolja, što stvara krajnje impresivan<br />
izgled. Svaka šipka na unutrašnjem<br />
kraju ima postavljeno seme biljke<br />
iz Milenijumske banke semena. Dizajner<br />
je pri stvaranju paviljona bio inspirisan<br />
odnosom između prirode i gradova. Ovaj<br />
objekat ima dvostruku ulogu. Jedna je<br />
da primi i informiše posetioce Šangajske<br />
izložbe, a druga da posluži kao banka<br />
semena u kojoj će se nalaziti arhiva<br />
ekološke istorije planete. Ovaj paviljon<br />
zaslužuje mesto na ovoj listi odnosom<br />
između inovativnosti, prirode i nauke i<br />
podsticanjem na razmišljanje o rešenjima<br />
za budućnost planete.<br />
<strong>Arh</strong>itektura, za razliku od drugih umetničkih<br />
formi, ostaje vidljiva prolaskom<br />
vremena, bez obzira na to da li je dobra<br />
ili loša. Ono što je obeležilo godinu za<br />
nama, možda nije po meri čoveka i možda<br />
je rezultat stremljenja ka izazovima<br />
u savladavanju visina i ekstremnih konstrukcija,<br />
ali je u svakom slučaju iskorak<br />
ka ekologiji i životnom okruženju. O<br />
lepoti ne vredi diskutovati, ali će ovi<br />
objekti nesumnjivo doprineti afirmaciji<br />
arhitektura, kako različitim funkcijama,<br />
tako i nesvakidašnjim oblikovanjem.<br />
zima 2011<br />
19<br />
MOJ iZbOR
iZDvAJAMO<br />
20 zima 2011
ARHITEKTURA U SVETU I KOD NAS<br />
SAVOGRAD:<br />
HELIDROM ZA<br />
PTICE I FENIKSA<br />
PIŠE: PROFESOR MIHAJLO MITROVIĆ, ARHITEKTA, AKADEMIK, KOLUMNISTA DNEVNOG LISTA “POLITIKA”<br />
foto: Zoran Jovanović Maccak<br />
U Beogradu je sredinom oktobra održana konferencija Američkog instituta arhitekata,<br />
osnovana 1857.godine. To je najstarija i najznačajnija asocijacija arhitekata Amerike.<br />
Tradicionalno, Institut svake godine organizuje stručnu godišnju manifestaciju u<br />
raznim gradovima sveta. Prošle godine, izbor je pao na Beograd.<br />
Sa velikim razlogom, na našu čast. Tema konferencije<br />
je bila Moderni i postmoderni Beograd.<br />
Za okosnicu konferencije odabrana su četiri značajna<br />
arhitektonska ostvarenja: Muzej savremene<br />
umetnosti, Knez Mihailova ulica, kula Nebojša i<br />
Poslovno-rezidencijalni kompleks Savograd na<br />
Novom Beogradu.<br />
U Beogradu je krajem prošlog veka izgrađeno<br />
nekoliko značajnih arhitektonskih objekata, a<br />
izgradnja Novog Beograda je najveći graditeljski<br />
poduhvat u njegovoj istoriji. Spada u vrhove<br />
evropskih kolektivnih dostignuća i jedan je od<br />
fokusa svetske pažnje, uprkos činjenici da se<br />
mali narodi posmatraju kroz neodgovarajuću<br />
dioptriju. Novi Beograd, opsesivna vizija našeg<br />
velikana arhitekte Nikole Dobrovića (1897–1967),<br />
počeo je da se gradi četrdesetih godina prošlog<br />
veka, najpre kao velika spavaonica grada, zatim,<br />
isključivo sa domaćim snagama, kao najveće<br />
graditeljsko poprište socijalističke izgradnje sa<br />
predominantnim socijalnim predznakom, da bi na<br />
prelomu dva veka sve više prihvatao izostavljene<br />
i neophodne sadržaje modernog grada. I iz dana u<br />
dan se kompletirao i dovršavao značajnim javnim<br />
objektima u uređenim javnim površinama. Ovoga<br />
puta uz izvesnu i neveliku pomoć stranih kompanija<br />
koje su našle interes da ovde grade.<br />
Najnovija realizacija je Poslovno-apartmanski<br />
kompleks Savograd. Završen je prošle godine,<br />
čime je zaokružena celina najlepše sekvence<br />
grada – likovni trougao: hotel Hajat – Sava centar<br />
– Geneks apartmani, trougao u čijem je sedištu<br />
Savograd koji se sada sa susedima srodio u impozantnu<br />
mozaičku celinu.<br />
Savograd su projektovali arhitekte Mario Jobst<br />
i Miodrag Trpković, pošto su pravo na projektovanje<br />
nadmoćno izborili na konkursu održanom<br />
2004. godine. Kompleks Savograda sastoji se od<br />
tri kule međusobno povezane parternim vezama<br />
i podzemnim garažnim prostorom. U dvema<br />
kulama je poslovno-kancelarijski prostor, dok<br />
je treća namenjena isključivo apartmanskom<br />
stanovanju. Ukupna površina izgrađenih prostora<br />
iznosi 55.000 kvadratnih metara. Ovo su suvoparni<br />
podaci o ličnoj karti Savograda. A kako on izgleda<br />
u nekim finim i egzaktno nemerljivim emanatima?<br />
Odmah i bez okolišanja to je najreprezentativniji,<br />
najlepši, najkoherentniji, najopremljeniji,<br />
najprimetniji i najdovršeniji prostor grada, kako<br />
po estetici arhitekture, parternim rešenjima,<br />
funkcionalnosti, tako i po inplanatu u već ranije<br />
afirmisanu sredinu. Savograd je tu svoje prethodnike<br />
sabrao u svoju žižu pa ih i pretekao u svojim<br />
ubedljivim kvalitetima. U prvom redu, to je široko<br />
zima 2011<br />
21<br />
iZDvAJAMO
iZDvAJAMO<br />
22 zima 2011<br />
razuđeni i atraktivni parter u kome se međuprostori<br />
kula, veliki i mali atrijumi i pasaži povezuju<br />
parkovskim mostovima, cvetnim pergolama, stepenastim<br />
platoima i travnjacima, slično makrošemama<br />
japanskih vrtova.<br />
Iz tog jedinstvenog prostora , kakav ne postoji na<br />
drugom mestu u gradu, uzdižu se kule različitih<br />
namena, ne iste, ali istorodne, istom kaligrafijom<br />
crtane. Eksterijerna arhitektura ne pripada ni jed-<br />
nom izmu, a odvaja se od naplavina majuritetno<br />
aktuelne arhitekture Novog Beograda koja predstavlja<br />
modifikaciju Binkmana, Belušija ili SOMOove<br />
Lever hausa iz pedesetih godina. Ništa od tih<br />
modifikacija ne možete naći u velikoj Tašenovoj<br />
knjizi <strong>Arh</strong>itektura u XX veku koja obuhvata period<br />
zaključno sa 2004. godinom, znači vreme kada<br />
je kod nas počela ekspanzija uvoznih staklenih<br />
inostranih kompanija. Zbog toga je bio važan zadatak<br />
projektanata da Savograd bude odvojen od<br />
navedenih stereotipa. Plaćajući neveliki danak,<br />
Jobst i Trpković uspeli su da prevaziđu recidive<br />
prethodnika i donesu Beogradu nešto novo,<br />
različito i potrebnije. Najpre su dobro odmereni i<br />
postavljeni uglovni azimuti iskošene osnove kula,<br />
iznijansirane njihove visine i usklađena elevacija<br />
osnovnih konstruktivnih struktura obloženih alubond<br />
tablama. Dobar deo betonskih konstrukcija<br />
nisu prekrivene staklom, već su ostale naglašeno<br />
vidljive, kao držači velikih staklenih ravni iza kojih<br />
se nalaze veliki prozorski otvori. Dakle, staklo<br />
samo u punoj funkciji.<br />
Fasadnu kompoziciju natkriljuje atraktivna<br />
fasada, na oko formalistička, jer prolaznici ne<br />
znaju da je to lak i otvoren rešetkasti raster koji<br />
u potpunosti krije ispod sebe brojne izduvnike i<br />
tehnološke odžake. Pesnici bi tu rešetkastu ravan<br />
videli kao odmorište za jata ptica na putu ka jugu,<br />
a astrolozi, da ne čuje zlo, helidrom za feniksa<br />
SAVOGRAD JE NAJREPREZENTATIVNIJI, NAJLEPŠI,<br />
NAJKOHERENTNIJI, NAJOPREMLJENIJI, NAJPRIMETNIJI I<br />
NAJDOVRŠENIJI PROSTOR GRADA<br />
koji je više puta sletao u Beograd.<br />
Na ovoj kompleksnoj građevini ne može se naći<br />
nijedna izvođačka aljkavost, nijedan profesionalni<br />
propust, zahvaljujući odličnim zidarima,<br />
tesarima, majstorima kolektiva Neimar-V. Ceo<br />
kompleks Savograda je snabdeven najmodernijim<br />
instalacijama i opremom podržanom elektronskim<br />
upravljanjem.<br />
Posećujući i stambene i poslovne prostore Savograda,<br />
učesnici konferencije Instituta američkih<br />
arhitekata, izneli su veoma visoku ocenu o ovom<br />
delu koji će biti i predmet određenih aktivnosti<br />
njihovog instituta.<br />
Savograd u punoj meri afirmiše srpsku arhitekturu,<br />
srpske građevinare i privredne potencijale<br />
koji ih podržavaju. Beograd danas više nego ikada<br />
ranije može da se predstavi svetu kao ozbiljna<br />
evropska metropola.<br />
preuzeto iz dnevnog lista Politika
IMPRESIJE O SAVOGRADU<br />
POHVALE<br />
AMERIČKIH ARHITEKATA<br />
IVAN KLEUT - ISTORIČAR ARHITEKTURE<br />
foto: OLIVERA INĐIĆ<br />
Kako nekome ko nije iz Beograda, a poznaje umetnost<br />
arhitekture, ukratko opisati grad koji istorijski toliko<br />
postoji, a koji s graditeljske tačke gledišta ne prati<br />
srazmerno sve istorijske epohe? Ili je terenski susret s<br />
teorijskom potkovanošću dovoljan?<br />
Šarm grada zasniva se na mešavini stilova urbanizama<br />
i arhitekture – kombinaciji različitih pristupa<br />
planiranju grada i pažljivo određenom odnosu između<br />
novih i starih građevina.<br />
Stojeći na putu mnogih pohoda sa Zapada na Istok<br />
i napada sa Istoka na Zapad, Beograd je neprekidno<br />
uništavan i ponovo građen. Tek krajem 19. veka, urbanističkom<br />
regulacijom i prihvatanjem arhitektonskih<br />
stilova, Beograd dobija evropski izgled.<br />
Grad se širi, Sava razdvaja staro jezgro grada od novog.<br />
Posetioci vrlo dobro zapažaju kontraste u Beogradu<br />
između onoga što se razvija, novog, i onog što je staro i<br />
zapušteno, jer je to u Beogradu jako blizu jedno drugom.<br />
Reka je za njih idealna prirodna granica kontrastnih<br />
strana. Oni to registruju i shvataju kao potencijal i provokaciju,<br />
razumeju problem kontinuiteta razvoja.<br />
U Beogradu je početkom oktobra prošle godine održana<br />
konferencija Američkog instituta arhitekata. Osim struč-<br />
nih predavanja, posetioci su na terenu i družeći se sa<br />
domaćinima, imali priliku da otkriju Beograd izbliza. Tom<br />
prilikom posetili su Savograd. Posetioci su prepoznali<br />
funkcionalnost kompleksa i stambenih jedinica, ističući<br />
jednostavnost projekta i njegovu prostornu organizaciju.<br />
Pohvala stručnjaka svakako je još jedno priznanje<br />
Mariju Jobstu i Miodragu Tripkoviću.<br />
Čarls Kroini, predsednik ogranka za kontinentalnu<br />
Evropu Američkog instituta arhitekata, bio je iznenađen<br />
i oduševljen Beogradom i arhitekturom grada. Ne znajući<br />
šta da očekuje, zapazio je kvalitet arhitekture, naročito<br />
onih građevina iz komunističkog režima koje poredi sa<br />
građevinama na Zapadu iz tog vremena, za koje kaže<br />
da izgledaju jeftino, čak i ružno. U celokupnoj graditeljskoj<br />
matrici, Kroini ističe progres od socrealističkog<br />
ka savremenom, što uviđa u orijentisanju gradnje ka<br />
privatnom maniru. Takvom utisku, kako kaže, doprinosi<br />
i mešavina različitih arhitektonskih stilova, pri čemu nijedan<br />
stil nije dominantan, pa samim tim ni ne narušava<br />
svojevrsnu harmoniju celine. Ta mešavina stilova sadrži<br />
lokalni kontekst obogaćen savremenim elementima.<br />
Prema mišljenju Čarlsa Kroinija, bar na osnovu onoga što<br />
je imao priliku da vidi u Beogradu, savremena srpska arhitektura<br />
umnogome prati svetsku, ali se opet razlikuje<br />
od arhitekture u Tokiju, Los Anđelesu i Parizu. Čini mi se<br />
da je u Beogradu izraženija kontrola razvoja. U Belgiji,<br />
na primer, arhitekte imaju malo više slobode da rade<br />
šta hoće. Ali mislim da bi trebalo da postoji svojevrstan<br />
diktat, tako da društvo ima koristi od arhitekture i posle<br />
30 godina, kaže Kroini.<br />
Domaći graditelji pak smatraju da savremena srpska<br />
arhitektura kaska za svetom otprilike dvadeset godina.<br />
Mislim da su devedesete ostavile veliki trag i da se to<br />
sad primećuje. Cela generacija mlađih arhitekata je<br />
nestala, a oni bi trebalo da reaguju na te impulse koji<br />
su aktuelni, jer ovo sad što se dešava je neki zaostatak<br />
s kraja osamdesetih, smatra Milutin Prišić, diplomirani<br />
inženjer i jedan od učesnika konferencije Američkog<br />
instituta u Beogradu.<br />
zima 2011<br />
23<br />
iZDvAJAMO
iZDvAJAMO<br />
24<br />
zima 2011<br />
KUĆA NA MESTU<br />
TAKOVSKI ZAPIS<br />
MR BOJAN KOVAČEVIĆ, ARHITEKTA<br />
foto: DEJAN PETROVIĆ<br />
<strong>Arh</strong>itekta Mihajlo Mitrović (1922) zidao je, kroz decenije, po centru Beograda stambene i<br />
stambeno-poslovne zgrade sa izuzetnim uspehom. Iako predstavljaju mali broj u njegovom<br />
opusu trocifrenog obima, adrese u ulicama Jovanovoj, Zahumskoj, Braće Jugovića,<br />
Kondinoj, Dositejevoj i Ljube Davidovića (Denkova bašta), samo su jedan tip među<br />
građevinama ovog jedinstvenog neimara nepojamne energije. Značajno je i pomenuti da je u<br />
svojoj 88. godini dovršio najnovije delo Takovski zapis, u istoimenoj ulici na broju 5.<br />
Novo Mitrovićevo zdanje zgrada je zapravo u nizu, uz<br />
činjenicu da jedan sused ima niski deo, imanentan<br />
više regulaciji slobodnostojećih kuća nekadašnjeg<br />
periferijskog karaktera ove zone, no današnjeg centralnog<br />
gradskog poteza kojim obdan tutnji saobraćaj<br />
između dunavskog i savskog Beograda. <strong>Arh</strong>itekta je svoj<br />
kalkan, koji to i jeste i nije, zadržao slepim, tek jednom<br />
dekorativnom trakom naznačivši da nailazak fasadne,<br />
ulične ravni na bočnu nije nekakav sudar bez stava.<br />
Dvorišna strana kao da je galerija za gledanje Korunovića<br />
i Tanazevića u unutrašnjosti bloka. Struktura zgrade<br />
vrlo je jednostavna. Na spratovima su po dva trosobna<br />
stana, u ogledalu, a na poslednjim etažama, povučenim,<br />
nalaze se dupleksi. Dva nivoa iznad prizemlja su poslovni<br />
prostori, u likovnom smislu čvrst dvoetažni mezanin, koji<br />
nosi sav volumen iznad sebe.<br />
<strong>Arh</strong>itektura Takovske ulice broj 5 mogla bi se tumačiti<br />
kao pomalo neambiciozna kada su u pitanju maniri aktuelne<br />
produkcije. Osnovna oblikovna površ je od tankih<br />
terakot ploča, patenta Renca Pjana, koji je ovaj Đenovljanin<br />
prvi put koristio na IRKAM-u u Parizu krajem 1980-ih<br />
godina. Besprekorno čisto modulisana i složena, ona,<br />
kao zaboravljeni nam zidani zid, lako i lepo prima na sebe<br />
po tri vrste otvora na dnevnim sobama stanova. Kažu
da je danas anahrono po vertikali nizati iste<br />
elemente i kada se po vertikali ponavljaju iste<br />
prostorije. Daleke 1964.godine, Mitrović kao da<br />
je šejkerom ispomerao otvore i mesta otvora<br />
po spratnim vertikalama antologijske kuće u<br />
ulici Braće Jugovića 14. To oneobičavanje je,<br />
tada, bilo protest protiv JUS-ovih standarda za<br />
prozore u vezi sa promenom struktura stanova<br />
i odgovarajućim fasadnim otvorima prostorija<br />
po spratovima, bez traga nekog modnog manirizma<br />
u raskolu sa mikrofunkcijama prostorija<br />
iza. Mutna stakla balkonskih ograda dala su<br />
2010. godine fini sfumato ovoj kompoziciji<br />
gustog rastera fuga.<br />
No, značaj kuće u Takovskoj ulici broj 5 nije<br />
samo u prethodno navedenome. Mihajlo Mitrović,<br />
sa pravom da bude ličan u izrazu kakvo<br />
teško da bilo ko ima u arhitekturi Beograda,<br />
poput Sinsinatusa skida vlast nad kućom sa<br />
samog sebe i uvodi koautore, memoriju mesta,<br />
događaj i još umetnika... Do nedavno je na<br />
placu Takovske ulice broj 5 bilo, za naša današnja<br />
shvatanja, skromno prizemno zdanjce<br />
podignuto krajem XIX veka. Tadašnji vlasnik<br />
kuće odvojio je novac i prostor i predmoderno<br />
ukrasio kuću trima velikim bareljefima koje su<br />
izvajala braća Bertoto. Mitrović, s novim investitorom<br />
koji iskazuje razumevanje za ovakav<br />
pristup, uz velike napore uspeva da sačuva<br />
te umetnine i impostira ih na delove prizemlja<br />
gde je to sada bilo moguće. Drugi memorijski<br />
zahvat je obeležavanje da je u ovoj kući<br />
živeo Svetislav Strala (1891–1957), znameniti<br />
srpski slikar, koji nam je ostavio izvanredne<br />
akvarele beogradskih krajolika. Konačno, nad<br />
prizemljem je friz u kome je slikar i vajar Miloš<br />
Šobajić izronio pticu kao simbol žrtve nasilja<br />
koje, na žalost, ispunjava našu savremenost.<br />
Sve ove povesti i forme, kao i konstrukciju<br />
zgrade, rečeno i stvarno i figurativno, drži<br />
jedna okomita crvena mačeta posred kuće,<br />
za koju se može reći da kuću i drži i cepa. S<br />
Mitrovićevim dopuštenjem.<br />
Veoma retko na beogradskoj sceni imamo<br />
priliku da vidimo ostvarenje koje nije masovna<br />
konfekcija visokog, ali očekivanog profesionalizma,<br />
sve dok ne prelistamo recentne i nešto<br />
bajatije časopise prekograničnih arhitektura.<br />
Mihajlo Mitrović ne bi bio ličnost sa prestola<br />
srpske arhitekture da ne pripada ovde trećoj,<br />
ali po svemu prvoj opciji po vrednosti i po<br />
retkosti. On je nosilac autopoetičkih istraživanja<br />
decenijama unatrag, bez preuzimanih<br />
matrica i vokabulara kopista koji su sinonim i<br />
hronična bolest provincije, kreativna ličnost<br />
inspirisana svetskom arhitekturom,a koja<br />
dalje obogaćuje našu kulturu arhitekturom,<br />
kritičkim mišljenjem razbacujući buljuke mediokritetstva.<br />
Opus i bitisanje Mihajla Mitrovića,<br />
njegovi projektantski, spisalački i širi angažmani<br />
u domenu kulture u našoj sredini deluju<br />
kao ison, kao položeni ton koji je decenije<br />
našeg graditeljstva protkao svojim prisustvom.<br />
Tako treba videti i Takovsku ulicu broj 5, izvan<br />
receptura koje mile Beogradom. Značaj neke<br />
arhitekture se meri u vremenu koje će tek doći,<br />
a ne iz revolveraškog treptaja sadašnjosti.<br />
Čuvena rečenica upozorava da se svi plaše<br />
Vremena, a Vreme se plaši jedino piramida<br />
(u Gizi). <strong>Arh</strong>itektura, ona zidana, u današnje<br />
vreme hiperubrzanosti je posebna, utoliko<br />
što se može smatrati zasejanjem arheoloških<br />
slojeva već na rođenju. Ciklusi moda i poetskih<br />
sklopova jurcaju, ljudi se menjaju do granica<br />
dnevne neprepoznatljivosti, ali gradske adrese<br />
ne mrdaju nikuda. Možda naturbetonski trougaoni<br />
brisoleji koji pervaže Mitrovićeve prozore<br />
ulične fasade u Takovskoj ulici, imaju apotropejsku<br />
ulogu. Brane zgradu starog majstora od<br />
nasrtaja Hronosa i od, selimovićevski rečeno,<br />
bolesnih osporavanja.<br />
preuzeto iz dnevnog lista Politika<br />
VEOMA RETKO NA<br />
BEOGRADSKOJ<br />
SCENI IMAMO<br />
PRILIKU DA VIDIMO<br />
OSTVARENJE KOJE<br />
NIJE MASOVNA<br />
KONFEKCIJA<br />
VISOKOG, ALI<br />
OČEKIVANOG<br />
PROFESIONALIZMA,<br />
SVE DOK NE<br />
PRELISTAMO<br />
RECENTNE I NEŠTO<br />
BAJATIJE ČASOPISE<br />
PREKOGRANIČNIH<br />
ARHITEKTURA.<br />
zima 2011<br />
25<br />
iZDvAJAMO
AktuELNO<br />
26<br />
WOHNLICH<br />
NA VRAČARU<br />
zima 2011<br />
NOVA STAMBENA ZGRADA U NOVOPAZARSKOJ ULICI<br />
PIŠE: PROF. ZORAN LAZOVIĆ<br />
foto: DEJAN PETROVIĆ<br />
Beograd je dobio jednu novu i lepu stambenu zgradu<br />
na vračarskom prostoru, tačnije u Novopazarskoj<br />
ulici. Inače je dobro poznato da je Beograd grad koji<br />
neumorno i neprekidno nastavlja da učvršćuje svoj<br />
urbanitet i modernitet zamenjujući oslabljena morfološka<br />
mesta svoje neposredne prošlosti, popunjavajući<br />
ih savremenim stambenim višespratnim zgradama, i na<br />
taj način fino transformišući semantiku ambijentalne<br />
istoričnosti, ovog puta čuburskih sokaka, vračarskih<br />
udžerica i potleušica u ulice evropskog standarda i<br />
savremenog stanovanja, ali i sa ponekim zadržanim<br />
elementima atmosfere i zelenila nekadašnjih vrtova i<br />
bašti manjih porodičnih zgrada. Postupnost prelaza je<br />
omogućila da se radikalno ne menja postojeći ambijent<br />
mirnog i otmenog stambenog kraja u kome još aktivno<br />
postoji komšiluk, i u kome se susedi poznaju. To čini<br />
i jedan od najvažnijih elemenata vračarskog Wohnlich-a,<br />
pristojnosti i komfora stanovanja male i srednje<br />
razmere. Neposredna blizina skverova u ulici Vojvode<br />
Dragomira i Petrogradskoj ulici, drvoreda Mileševske,<br />
čuburskog parka, neimarske padine i Kalenić pijace daje<br />
dramatičnu posebnost i apsolutnu neponovljivost ovoj<br />
lokaciji.<br />
Takav vračarski kontekst predstavlja predivan paspartu<br />
ove jedne veoma uspešne interpolacije diskretnog, jed-
nostavnog i efektnog lica koje je svojim staklenim kristalima<br />
okrenuta nasmejanom jugu i zrači refleksijama<br />
sunca i neba sa putujućim oblacima, pre svega svetlom<br />
i estetikom. Autorke ove elegantne zgrade su arhitekte<br />
Irena Videnov i Vanja Miletić, projektni biro Perpetuo<br />
d.o.o, a investitor i graditelj je preduzeće Neimar V-a.d.<br />
Građenje kao kulturni čin ovde je potvrđen umešnošću<br />
arhitekata koji se odlikuje nepretencioznošću, pažljivim<br />
odabirom materijala, odmerenim High-Tech-om, prosvećenim<br />
minimalizmom, dobrom funkcionalnom organizacijom,<br />
nerasipništvom i elegancijom. Ovde je arhitektura<br />
potpuno u funkciji stanovanja i života i ne akcentuje<br />
samu sebe. Pravilne i kreativne autorske odluke su se<br />
ovde tiho i fino ugradile, bez nepotrebnih arhitektonskih<br />
egzibicija u formi i stavljanja projektanata u prvi plan.<br />
Korpus zgrade čini pet spratova sa jasnim segmentom<br />
poslovanja u prizemlju i penthouse-om u potkrovlju.<br />
Dve podzemne etaže sa po jednim garažnim mestom<br />
po stanu sa kolskim pristupom, auto liftom povezane<br />
su sa stanovima unutrašnjim komunikacionim jezgrom<br />
koje čine stambeni lift i stepenište. Stambeni prostor<br />
organizovan je tako da daje ekskluzivitet privatnosti i<br />
komfora, a projektovan je sa dva veća stana na etaži<br />
razvijenih oko stepeništnog i liftovskog jezgra – dvoiposobnim<br />
i četvorosobnim stanom dvostrane orijentacije.<br />
Preko svetlarnika je omogućena prirodna ventilacija<br />
kuhinje i kupatila. Posebno treba naglasiti da je orijentacija<br />
i visina novog objekta tako koncipirana da pruža<br />
mogućnost sagledavanja okruženja, sa čistim vizurama<br />
ka zelenilu i budućim akcentima unutar bloka. Pravilna<br />
dispozicija stanova, spavaćih soba prema unutrašnjosti<br />
bloka i dnevnih soba i trpezarija prema ulici i jugu, omogućila<br />
je dnevnim prostorima preko zastakljene lođe<br />
produžetak i nepreknutu transparentnost sa dugim<br />
pogledima na jug, ujedno i duboko prodiranje niskog<br />
zimskog sunca. Stakleni nabori klizajućih panela lođe,<br />
osim što daju dodatnu zaštitu od buke, zapravo su jedini<br />
elementi koji formiraju fizionomiju zgrade i njeno lice<br />
prema ulici, uz deo fasade sa žaluzinama prema zapadu<br />
koja treba da pokupe poslednje, visoke i pregrevajuće<br />
zrake popodnevnog, zapadnog letnjeg sunca.<br />
Neimar V je višedecenijskim građevinskim poduhvatima<br />
stekao zavidnu reputaciju ne samo kao veoma kvalitetan<br />
investitor i izvođač, nego je i izborom odličnih<br />
arhitekata stvorio opus kvalitetno izgrađenih građevina<br />
vrhunskog standarda u svakom pogledu uz najsavremeniji<br />
arhitektonski izraz i živu i savremenu arhitektoničnost.<br />
Posle Savograda, stambene zgrade u Takovskoj<br />
ulici, ova stambena zgrada predstavlja još jedan biser<br />
nove stambene arhitekture Beograda.<br />
zima 2011<br />
27<br />
AktuELNO
AktuELNO<br />
28 zima 2011<br />
STANOGRADNJA<br />
POVRATAK PRAVOJ<br />
RAZMERI STANOVANJA<br />
NOVA STAMBENA POSLOVNA ZGRADA NA NOVOM BEOGRADU<br />
PIŠE: PROF. ZORAN LAZOVIĆ<br />
Istaknuti neimar, urbanolog, protomajstor i bivši gradonačelnik Beograda, profesor Bogdan<br />
Bogdanović, govorio je kako svakom novom gradu treba dati vremena da postane grad. Razmišljajući<br />
baš o Novom Beogradu, govorio je: Dajte mu pedeset godina i videćete. Bio je u pravu.<br />
Novi Beograd, kao jedan od veoma retkih, novih, planiranih, projektovanih<br />
i modernih gradova u svetu, konačno je postao grad<br />
koji je dobio svoj identitet, atmosferu, svoju publiku, svoje zaljubljenike,<br />
svoje stanovnike koji ga vole i koji ga nikad ne bi menjali kao<br />
mesto stanovanja. Pri tome, kao slika koja nije do kraja završena,<br />
Novi Beograd još uvek poseduje daleko više prostornog potencijala<br />
nego što ga danas ima sam Beograd u svojim istorijskim granicama.<br />
Jedan od tih mnogobrojnih potencijala Novog Beograda leži i u<br />
prostornoj snazi bulevara Jurija Gagarina, koji sigurno i neumitno<br />
postaje jedna nova gradska okosnica, ne samo sa sadržajima stanovanja,<br />
već i zbog toga što se razvija u pulsirajuću arteriju javnog,<br />
komercijalnog i društvenog života nadomak reke Save, kao i u novi<br />
gradski centar neposredne budućnosti.<br />
Na tom potencijalnom i snažnom potezu bulevara Jurija Gagarina,<br />
početkom februara započeta je izgradnja novog stambeno-poslovnog<br />
objekta, tačnije na uglu ulice Dušana Vukasovića, u zoni bloka<br />
61, na Novom Beogradu, a čiji je završetak predviđen već početkom<br />
2012. godine. Sadržaji ovog celovitog ugaonog korpusa, zgrade<br />
jasne i racionalne volumetrije, uključuju funkcije stanovanja, poslovnih<br />
apartmana, lokala uslužnih delatnosti, prostore stacionarnog<br />
kolskog saobraćaja kao i neophodne tehničke prostorije, a koji<br />
su organizovani u tri potceline – u dve stambene i jednu centralnu<br />
lamelu sa poslovnim apartmanima, gde je svaka od njih ponaosob<br />
povezana sa ulazom i garažnim prostorom u dva nivoa svojim nezavisnim<br />
vertikalnim komunikacionim jezgrom. Visinu razvijenih bočnih<br />
krila zgrade čini prizemlje i šest spratova, dok ugaoni akcenat sred-
njeg, centralnog dela zgrade sa poslovnim apartmanima ide u visinu<br />
još dva sprata, uz još jednu, završnu i povučenu etažu.<br />
Međutim, posebnost kvaliteta ovog neimarskog poduhvata sadržala<br />
se već u preambuli projektantskih namera, u ekspertnom, pažljivom<br />
i kreativnom izboru lokacije. Njena mikro pozicija sa pružajućom podužnom<br />
osom paralelnom bulevaru Jurija Gagarina, koincidira svoju<br />
glavnu ekspoziciju prema jugoistoku sa izvanrednom orijentacijom<br />
i osunčanošću, sa širokim, frontalnim pogledom na Savu. Fasada iz<br />
ulice Dušana Vukasovića okrenuta je prema severoistoku, i prema<br />
beogradskoj tvrđavi i rečnoj, savskoj veduti starog grada, dok su<br />
dvorišne fasade eksponirane prema severoistoku, severo- zapadu<br />
i sremskoj ravnici. Blaga zarotiranost lokacije u odnosu na strane<br />
sveta omogućila je tako veoma dobru insolaciju sa svih strana za<br />
sve stambene prostore zgrade.<br />
Strateški izvanredan potencijal lokacije počiva još i na nekoliko drugih<br />
i veoma važnih činjenica: stambeno-poslovna zgrada nalazi se u<br />
neposrednoj zoni priobalnog naselja Sunca (blok 45), udaljena je od<br />
leve obale reke Save pešačkom distancom od nekoliko stotina metara,<br />
direktno ozračena veoma intenzivnim uticajem vodenog i vazdušnog<br />
koridora reke Save i svih faktora okolnog rezervata prirode,<br />
bujnog i divljeg zelenila Ade Međice, a zatim malo dalje, uređenog<br />
sportsko-rekreativnog kompleksa Ade Ciganlije. Datost prirodnog<br />
faktora čini samo jednu od nekoliko višestrukih ravni koje doprinose<br />
kvalitetu i pospešuju standard stanovanja na ovoj poziciji. Leva, uređena,<br />
gradska obala reke Save, sve do mostova i centra Beograda,<br />
isprepletana je pešačkim stazama i šetnicama utonulim u prirodno<br />
rastinje i visoko zelenilo. Tu su i brojni objekti na vodi, splavovi,<br />
sojenice, adaptirane i preuređene barže i rečni brodovi sa sadržajima<br />
ugostiteljstva, zabave, rekreacije i odmora. Sama pozicija lokacije,<br />
kroz postojeću razvijenu mrežu kolskog saobraćaja, omogućuje brz<br />
i lak pristup stambeno-poslovnoj zgradi privatnim vozilima i vozilima<br />
javnog prevoza preko obližnjih stajališta, ali i obrnuto, od stambenoposlovne<br />
zgrade do centralne zone Novog Beograda (2 km), Zemuna<br />
ili Beograda (6 do 8 km), ili aerodroma Nikola Tesla (10 km). Dodajući<br />
na predhodno i direktnu vezu sa novim mostom preko Ade Ciganlije,<br />
jasno je da su ovde izraženi neophodni i podstičući uslovi koji utiču<br />
na poželjnost stanovanja na ovoj poziciji, kao i njegova logistika koja<br />
se bazira na odličnoj opremljenosti neposredne okoline – pešačka<br />
distanca do škole i dečijeg vrtića, zelene pijace, doma zdravlja i<br />
tržnih centara.<br />
Prizemlje ovog objekta je isključivo namenjeno komplementarnim<br />
sadržajima stanovanja, lokalima sa uslužnim delatnostima i potpuno<br />
je otvoreno prema tangentnim pešačkim trajektorijama i zelenim<br />
površinama. Sam korpus zgrade je lepo razvijen sa brojnim širokim<br />
otvorima i dubokim lođama prema reci Savi. Naglašena ugaona<br />
pozicija lamele sa poslovnim apartmanima ima veoma značajan<br />
kompozicijski zadatak repera, ali ne samo u vertikalnom, nego i u<br />
horizontalnom smislu. Naime, tri poslednje etaže preko svojih lođa<br />
i terasa imaju izvanrednu poziciju dominirajućeg i sveobuhvatnog<br />
pogleda koji se pruža na sve strane: prema sremskoj ravnici i Fruškoj<br />
gori, Avali preko reke Save, ka starom gradskom jezgru Beograda.<br />
Lamela poslovnih apartmana i stambene lamele su sačinjene od<br />
dvostranih većih i jednostranih manjih stanova visoke funkcionalnosti<br />
i kvalitetnog rasporeda prostorija. Stanovi se nalaze na pravilno<br />
raspoređenoj skali strukture stanova i kreću se od jednosobnog<br />
(33 m²), pa sve do četvorosobnog (93 m²) i petosobnog (184 m²)<br />
stana. Poslovni apartmani se kreću od jednosobnog (49 m²), do<br />
četvorosobnog (186 m²) i petosobnog (149 m²) apartmana. Lokali<br />
su površine od 24 do 127 m². Ukupno zgrada obuhvata oko 8 500 m²<br />
stambene površine i površine poslovnih apartmana, oko 1 000 m²<br />
lokala i 2 000 m² podzemnih saržaja, garaža i tehničkog prostora. Svi<br />
elementi opremanja i ugradnje, kao što su između ostalih fasadna<br />
stolarija, sanitarije, keramika su najviše klase.<br />
I ovog puta je pionirsku ulogu u transformaciji rigidne zapadne<br />
novobeogradske matrice preuzeo Neimar V-a.d. Stvarajući u<br />
novobeogradskom okruženju uslove za pravu razmeru stanovanja i<br />
života, formirao je stambenu enklavu u poluatrijumskom bloku, pri<br />
tome unoseći, za njega dobro poznate postojane standarde solidne<br />
gradnje, u kojima nema takmičenja među građevinskim preduzetni-<br />
cima, izvođačima i investitorima. Sasvim je izvesno da ovde neće biti<br />
rasipanja energije kroz zidove ili letnjeg pregrevanja stanova koje<br />
je tako karakteristično za sve okolne objekte izgrađene tokom poslednjih<br />
dekada. I ovde je prisutna jedna za Beograd veoma retka, ali<br />
konsekventna posvećenost urbanom zelenilu, uz duboko shvatanje<br />
njegovog značaja za život beogradskih užarenih leta, a koji ujedno<br />
predstavlja i jednu veoma važnu komponentu brenda kompanije Neimar<br />
V. Prirodno vrtloženje vazduha koje stvara drveće i njihova senka<br />
su jedino ono što može da donese rashlađenje leti, kao i padajuće<br />
zelenilo ili veće zatravljene površine. Stvaranje kvalitetnog životnog<br />
prostora podrazumeva visok stepen kulture uopšte, zatim traži opet<br />
visok stepen kulture u činu projektovanja, i što je najvažnije najviši<br />
stepen odgovornosti u toku samog procesa građenja. U tome je<br />
Neimar V višestruko dokazan.<br />
zima 2011<br />
29<br />
AktuELNO
LJuDi i DELA<br />
30<br />
OBLICI JEDNOG UMETNIKA<br />
PODRECCA<br />
bORIS BEČ,<br />
Nevena ĐukiĆ<br />
<strong>Arh</strong>itektura je velika borba<br />
i jedino što vam preostaje<br />
jeste da imate inteligentne<br />
argumente. Kada bih imao<br />
tri života, u jednom bih<br />
bio konzervativan i gradio<br />
katedrale, u drugom bih bio<br />
moderan, a u trećem bih se<br />
odmarao. Budući da imam<br />
samo jedan, moram da<br />
zastupam to u šta verujem,<br />
reči su arhitekte Borisa<br />
Podreke.<br />
zima 2011<br />
AUSTRIJA<br />
ARHITEKTA KOJI NE ROBUJE STILOVIMA<br />
Boris Podreka je rođen 30. januara 1940. godine u Beogradu. Otac mu je bio Slovenac<br />
iz Trsta, a početkom rata je emigrirao u Beograd gde je bio ađutant na dvoru kralja<br />
Aleksandra. Borisova majka, Hercegovka iz Mostara, došla je u Beograd sasvim drugim<br />
povodom, da uči na francuskom koledžu. Kako sam Boris kaže, u Beogradu su se sasvim<br />
slučajno upoznali, a sasvim se slučajno i on u njemu rodio. Po završetku rata, porodica<br />
se vratila u Italiju, u Trst, gde je Borisov otac dve godine bio komesar grada. U njemu<br />
je Boris proveo detinjstvo i upisao Slovenačku gimnaziju. Učitelj crtanja u školi je bio čuveni<br />
tršćanski slikar i avangardni konstruktivista Avgust Černigoj, koji je svojom strašću<br />
prema umetnosti probudio kreativnost mladog Podreke i među prvima prepoznao njegov<br />
talenat. Međutim, pre nego što je završio gimnaziju, porodica se ponovo preselila, ovoga<br />
puta u Beč. U ovom gradu je završio gimnaziju i upisao skulpturu, koja mu je nakon<br />
dve godine dosadila. Duboko opčinjen gradom i svim njegovim pojavama, Boris je izabrao<br />
drugi poziv i upisao arhitekturu na Tehnološkom univerzitetu. Diplomirao je 1968.<br />
godine u klasi profesora Rolanda Rajnera. Nakon toga, otvorio je arhitektonski biro u<br />
Beču i probio se u sam vrh bečke, a kasnije i evropske arhitekture. Danas je Podreka<br />
jedan od najpoznatijih Evropskih arhitekata srednje generacije. Osim što je profesor na<br />
Štutgartskom tehničkom univerzitetu i direktor Instituta za unutrašnji dizajn i planiranje<br />
prostora od 1988. godine, povremeno drži i predavanja na univerzitetima širom Evrope<br />
i Amerike – u Lozani, Parizu, Veneciji, Londonu, Filadelfiji, Harvardu i mnogim drugim.<br />
Njegov studio u Beču privlači veliki broj studenata arhitekture čitave Evrope, da provedu<br />
makar malo vremena u učenju njegove majstorske škole. Autor je velikog broja projekata,<br />
od kojih je izvedeno više desetina u različitim gradovima Austrije, Nemačke, Italije i<br />
drugih evropskih zemalja, kao i u Americi.
milenijumska kula, beč<br />
Podreka važi za pionira postmodernizma i dekonstruktivizma,<br />
kao njegove grane. Međutim, on ne robuje ustaljenom arhitektonskom<br />
izražavanju, i nije mu strano kombinovanje različitih<br />
pravaca u cilju rešavanja specifičnosti zadataka. Za sebe kaže<br />
da nije čovek stila i da je njegova tehnika konstantan dijalog sa<br />
stvarima.<br />
Sa nekim od svojih ranih radova, moglo bi se reći da je Podreka<br />
uveo pojedine nove elemente postmodernističke arhitekture.<br />
U savremenoj arhitekturi je svojim tolerantanim pristupom ka<br />
nasleđenim, klasičnim elementima, ponovo istakao važnost<br />
kolonada i detalja, koji su sada zahvaljujuići savremenim tehnologijama<br />
izvedeni od najrazličitijih materijala. Zatim, ponovo<br />
je pokrenuo raspravu o ulozi svetlosti, kao neizostavnog faktora<br />
u doživljaju prostora, a kasnije je istakao i dominantnu ulogu<br />
jasnih i svetlih boja. Ne bi bilo na mestu tvrditi da je on prvi te<br />
vienna biocentre 3, beč<br />
milenijumska kula, beč<br />
elemente uveo, jer je postmodernizam rođen istovremeno u<br />
nekoliko delova sveta, ali je bez sumnje ličnost koja je dala<br />
legitimitet novim trendovima u srednjoj Evropi i koja je definisala<br />
kriterijume kvaliteta, zajedno sa ostalim predstavnicima postmodernizma<br />
na Zapadu.<br />
Najznačajniji Podrekini radovi su: Muzej moderne umetnosti Ca’<br />
Pesaro i Milenijumska kula. Mermerna barokna palata Ca’ Pesaro<br />
u Veneciji, arhitekte Baldezara Longene, sada zdanje Muzeja<br />
moderne umetnosti sa ogromnom kolekcijom slika najpoznatijih<br />
svetskih slikara, svakako čini specifičan i osetljiv prostor za<br />
arhitektonske intervencije. Autori projekta njene rekonstrukcije,<br />
Boris Podreka i Mark Zordan, pre svega su pristupili detaljnoj<br />
analizi okruženja i istorije same palate, ne bi li sačuvali najupečatljivije<br />
elemente, ali i postigli harmoničan odnos građevine sa<br />
okruženjem u kojem egzistira već vekovima.<br />
Milenijumska kula je treća po veličini građevina u Austriji, sa svojih<br />
170 metara. Pored Podreke, na projektu su radili i arhitekte<br />
Gustav Peil i Rudolf Veber. Kula ima pedeset i jedan sprat koji<br />
služe različitim namenama, i centralna je tačka kompleksa koji je<br />
poznat pod nazivom Milenijumski grad. Dovršena je 1999. godine,<br />
simbolično, pred sam početak trećeg milenijuma. Osnovni oblik<br />
zima 2011<br />
31<br />
LJuDi i DELA
LJuDi i DELA<br />
32<br />
punta skala hotels, zadar<br />
kule formiraju dva vertikalna, međusobno preklopljena cilindra<br />
na čeličnoj konstrukciji dok je kompletan fasadni omotač izveden<br />
od stakla.<br />
Od ostalih realizovanih projekata u Austriji, izdvajaju se šoping<br />
centar Palmers, enterijer Prve austrijske štedionice koji je urađen<br />
u sasvim pragmatičnom, klasičnom dekonstruktivističkom<br />
stilu, Centar Slovenaca koji je nastao preuređenjem slovenačkog<br />
studentskog doma, međunarodni Biocentar i saloni Mazda<br />
automobila.<br />
Kada su u pitanju projekti realizovani van Austrije, najznačajniji<br />
su muzej koji je još u izgradnji Porcellaine u Limožu (Francuska),<br />
Muzej nauke i tehnike u Beogradu, adaptacija Univerziteta<br />
u Mariboru i stambenog naselja Judeca Nove u Veneciji,<br />
mnogobrojni hoteli u Dubrovniku, Zadru, u Italiji hotel Campione<br />
Lago di Garda koji je u izgradnji, Grifone hotel u Bolzanu, hotel<br />
Mons u Ljubljani. Na osnovu njegovih projekata, realizovani<br />
su i mnogi javni prostori u Beču, Salcburgu, Leobenu kada je<br />
Austrija u pitanju, zatim u Italiji, u gradovima Cormons, Verona,<br />
Ravena i Trst. U Sloveniji su to trgovi u Piranu i Idriji, a u Hrvatskoj,<br />
u Splitu.<br />
Boris je imao brojne izložbe svojih radova u Veneciji, Parizu, San<br />
Francisku, Denveru, Beču, Bolonji, Budimpešti, Zagrebu, Ljubljani,<br />
Trstu, Rimu, Londonu, Beogradu i Kembridžu. Međutim, pored<br />
toga što je izlagao svoje radove, zavidnu reputaciju je stekao i<br />
tako što je postavljao izložbe drugih arhitekata u glavnim evropskim<br />
kulturnim centrima. Najpoznatije takve izložbe su bile izložba<br />
radova arhitekte Karla Skarpe u jednoj od venecijanskih crkvi,<br />
zima 2011<br />
ca’ pesaro, venecija<br />
i izložba radova slovenačkog arhitekte Jože Plečnika, u Centru<br />
Pompidu u Parizu. O Podrekinom talentu i umeću, govore i podaci<br />
da je bio predsednik bečkog međunarodnog seminara o arhitekturi,<br />
da je stalan član Srpske akademije nauka i umetnosti od<br />
1988. godine, da je proglašen za viteza umetnosti u Parizu, 1986.<br />
godine i da je imenovan za počasnog člana Saveza nemačkih arhitekata,<br />
1996. godine. Pored toga, dobitnik je i mnogih nagrada<br />
iz oblasti arhitekture - nagrade arhitekata na Letnjoj akademiji<br />
u Salcburgu 1964. godine, nagrade Plećnik u Ljubljani 1982. godine,<br />
nagrade dvanaestog Salona arhitekture u Beogradu 1986.<br />
godine, nagrade kulture grada Beča za arhitekturu 1990. godine i<br />
Pilgrim nagrade u Beču 1991. i 1995. godine.
REPORtAžA<br />
34<br />
NEOBIČNI RIBNJAK<br />
ODAVDE SE NE IDE,<br />
OVDE SE DOLAZI<br />
MILINKO BUJIŠIĆ<br />
foto: Zoran JovanoviĆ MaCCak<br />
Da sam putopisac kakvih je nekada bilo, da sam krenuo sa vrha<br />
Evrope prema Aziji, kuda su nekad putopisci išli da opisuju<br />
predele i ljude, ne bih nijedan korak dalje napravio od mesta<br />
Neuzine kod Sečnja. Zadovoljio bih se sa polovinom pređenog<br />
puta. Tu bih imao da zapisujem danima i noćima, a da ne stignem<br />
da zapišem sve što sam video.<br />
Prvo što bih pitao je otkud ovoliko raja na zemlji, da li je od Boga<br />
ili od ljudi stvoren? Siguran sam da bi mi rekli da su to božije i<br />
ljudske ruke zajedno stvorile. Polja su prekrivena zlatnim zrnom<br />
pšenice, kukuruza i ječma, soje...Savršeni red vlada među<br />
voćkama u voćnacima, a grane stabala su savijena do zemlje od<br />
zlatnog roda.<br />
zima 2011<br />
Hiljade hektara uređenih jezera sa čistom vodom ulepšava<br />
ove pejzaže. Da mi nisu rekli da je u blizini Tamiš, pomislio bih<br />
da ovuda protiče reka Tara, jedna od najčistijih svetskih reka i<br />
puni ova jezera. Tone i tone ribe koje se hrane zdravom hranom<br />
sa okolnih polja i plivaju u čistoj vodi, izuzetnog su kvaliteta.<br />
Ekološka je hrana na mnogim trpezama.<br />
Između vode i kopna, a na samoj obali, nalaze se predivni<br />
objekti, koje je osmislio i isprojektovao čuveni arhitekta Mihajlo<br />
Mitrović, za koje se ne može utvrditi da li spajaju vodu i kopno ili<br />
ih razdvajaju. Objekti su tu da zagreju i nahrane radne ruke, da<br />
dočekaju i isprate svakoga ko bi naišao.<br />
Ovde se priča o ovom čudu ne završava. Već u narednom broju<br />
očekuje Vas opširnija reportaža.
oglas<br />
35<br />
MuZikA
POgLED<br />
36 zima 2011<br />
EXPO 2010<br />
POČETAK KINESKE GLOBALNE KORAČNICE<br />
SANJA DRAGOSAVLJEVIĆ - ARHITEKTA<br />
Odavno je jasno da će se tehnološki napredak teško odvijati<br />
bez Kine. Najmnogoljudnija zemlja na svetu ne štedi na<br />
ulozima u znanje mladih koji će svojim idejama možda jednom<br />
predvoditi čitav svet. Na velikoj svetskoj izložbi u Šangaju Kina<br />
je počela koračnicu<br />
Optimizam koji je početkom prošlog veka obuzeo Ameriku, i koji je na<br />
svojim krilima odveo Ameriku i zapadni svet čak i do Meseca, danas se<br />
presilio u Aziju i njegova kulminacija je u novoj, modernoj, ponosnoj Kini, koja<br />
na svoj sopstveni način sprovodi reforme i razvoj. Gradovi u Kini razvijaju se i<br />
modernizuju nezapamćenom brzinom, i niko ne može više da predvidi kako će<br />
budućnost izgledati. Zato je i interesovanje za EXPO 2010 prevazišlo očekivanja.<br />
Iskustva i projekti predstavljeni na ovoj izložbi trebalo bi da doprinesu<br />
boljem i kvalitetnijem urbanom razvoju i boljim odnosima među zemljama<br />
učesnicama.<br />
„Ako neće breg Muhamedu, Muhamed će bregu“ - bila je logika kojom su se<br />
poveli Kinezi kad su se kandidovali za organizaciju EXPO 2010. S obzirom na to
da je mali procenat državljana Kine ikada bilo u inostranstvu, ovo<br />
je bila idealna prilika da se ostatak sveta približi Kini i Kinezima.<br />
Posebno treba imati u vidu ulogu i značaj Kine u svetskoj<br />
ekonomiji, i u tom smislu EXPO kao arenu za uspostavljanje novih<br />
ekonomskih kontakata sa kineskim tržištem.<br />
EXPO 2010 je izložba nezapamćenih razmera, čiji su ukupni<br />
troškovi dvostruko premašili budžet za organizaciju Olimpijskih<br />
igara u Pekingu 2008. godine. Samo u infrastrukturu i doterivanje<br />
Šangaja, grada domaćina velike svetske izložbe, potrošeno je 45<br />
milijardi američkih dolara.<br />
Na izložbi su učestvovale 192 zemlje i 50 organizacija, sa 20 000<br />
kulturnih manifestacija i izložbi, među kojima se predstavila i<br />
Srbija.<br />
Kao zemlja domaćin, Kina se između ostalog predstavila svojim<br />
63 metra visokim paviljonom – „Orijentalnom krunom“. Tema<br />
kineskog paviljona bila je beg sa sela i način na koji grad i industrija<br />
omogućavaju bolji život. Zapravo, bio je to lajtmotiv celog<br />
sajma u Šangaju – „Bolji grad-bolji život“. Na 30 000 kvadratnih<br />
metara kineske „Orijentalne krune“ publici su predstavljene kineske<br />
provincije i regioni, sem Hong Konga, Makaa i Tajvana koji<br />
su skućeni u zasebne paviljone. Domaćinski paviljon formiran je<br />
po ugledu na kineske hramove i ofarbana u tradicionalnu crvenu<br />
boju, inače, simbol sreću. Na krovu paviljona nalazi se tradicionalna<br />
kineska bašta sa jezerom i 8 ostrva, inspirisana Letnjom<br />
palatom u Pekingu iz dinastije King (1644-1911).<br />
Osim Kineskog pavljona, još četiri zgrade ostaće u Šangaju<br />
utopljene u sveopštu urbanističku strukturu grada: EXPO centar,<br />
Tema.paviljon, konsetna hala i EXPO bulevar.<br />
Obala reke Huangpu na kojoj je održan EXPO takođe je doživela<br />
malu renesansu u režiji pejzažnih arhitekata. Ono što su pejzažne<br />
arhitekte ovde stvorili ostaje stanovnicima grada na korišćenje.<br />
Na 20,18 hektara, Bailianjing park predstavlja remek-delo<br />
pejzažne arhitekture u kome svako može da nađe svoj kutak. To<br />
je još jedan pokušaj približavanja prirode urbanom stanovništvu<br />
Šangaja, jednog od novih gradova budućnosti.<br />
Kina je postala veoma angažovana po pitanju održivog razvoja<br />
i kvalitetnog okruženja, pa je posetiocima izložbe jasno stavljeno<br />
do znanja da se bez kvalitetnog okruženja i harmonije sa<br />
prirodom ne može ostvarirti ni kvalitetan život u gradovima.<br />
Kinezi se sve više interesuju za racionalno korišćenje energije,<br />
energetsku efekasnost i primenu znanja za pronalaženje rešenja<br />
za ekološki zdravije okruženje. Tako su van Šangaja već izgrađene<br />
prve off-shore vetrenjače, a obnovljivi izvori energije, kao što<br />
su geotermalna energija i ona koja za izvor koristi snagu vetra, u<br />
budućnosti će predstavljati velika ulaganja u Kini, kao što je to<br />
već slučaj u jednom delu zapadnoevropskih zemalja.<br />
Svetske izložbe vode poreklo od srednjovekovnih evropskih<br />
vašara. Modernu reinkarnaciju ovakvi sajmovi doživeli su 1851.<br />
godine u Londonu Velikom svetskom izložbom industrijskih do-<br />
stignuća iz svih delova sveta, a sve u cilju predstavljanja velikih<br />
dostignuća viktorijanske engleske imperije. Najveći arhitektonski<br />
poduhvat velike londonske izložbe bila je čuvena Kristalna<br />
palata – pravo revolucionarno tehnološko dostignuće. Nakon<br />
ove, svetske izložbe organizovane su u gradovima Amerike i<br />
Evrope i predstavljale su arenu za emancipaciju novih arhitektonskih<br />
i tehnoloških invencija i dostignuća. Među značajnijim<br />
EXPO-ima bili su Paris Exposition Universelle 1889. sa Ajfelovom<br />
kulom, zatim Chicago World´s Columbian Exposition 1893. sa<br />
Midway-om ili Expo 67 u Montrealu sa Buckmisnter Fuller-ovom<br />
Montreal Biosphere kupolom.<br />
I ovoga puta, u Šangaju su se pojedine zemlje predstavile<br />
spektakulrnim paviljonima. Među naročitim izdvajaju se paviljon<br />
Velike Britanije - The Seed Cathedral, dizajnera Tomasa Hitervika;<br />
zatim paviljon Ujedinjenih Arapskih Emirata koji je projektovao<br />
britanski tim Foster&Partners; paviljon Švajcarske koji je projektovao<br />
Buhner Brindler AG, sa fasadom od aluminijumske mreže<br />
u koju su utkani mali solarni akumulatori; elegantni paviljon<br />
Poljske koji je bio jedan od favorita publike itd.<br />
zima 2011<br />
37<br />
POgLED
PREsEk<br />
38 zima 2011
12. MOSTRA INTERNAZIONALE DI ARCHITETTURA<br />
LJUDI SE (PRO)NALAZE U<br />
ARHITEKTURI<br />
POSLEDNJI OSVRT NA BIJENALE ARHITEKTURE U VENECIJI<br />
IRENA VIDENOV – ARHITEKTA<br />
fotografije: Nebojša Glišić-Modular<br />
Posetu bijenalu arhitekture ostavila sam za sam<br />
kraj petodnevnog poslovnog obilaska Italije.<br />
Namerno.<br />
Svake druge, parne godine, negde pred kraj leta,<br />
običaj je da se okupi naša mala grupa arhitekata<br />
i poseti ovu najpoznatiju međunarodnu izložbu.<br />
Uvek je to na dan otvaranja, kada su sva velika<br />
imena svetske arhitekture tu,kada je sve tek<br />
postavljeno. Služe se kokteli, puno je medija.<br />
Druženja je više, posmatranja izložbi jako malo,<br />
tek se obiđe ponešto, onako intuitivno, ili po<br />
preporuci, ukoliko ste dobro informisani unapred.<br />
Najviše se, zapravo, boravi na domaćem, srpskom<br />
paviljonu. Tako sam, do tada, stekla jedan, malo<br />
defektan utisak o celoj toj manifestaciji.<br />
Od polovine oktobra, kažu, posećenost je jako<br />
slaba, uglavnom dolaze studenti ili slučajni turisti.<br />
Kažu, ne treba tada ići na bijenale arhitekture.<br />
Ovoga puta nisam bila na bijenalu u tom uobičajenom<br />
periodu. Namerno. Ostavila sam to za<br />
sam kraj novembra. Kraj mostre arhitekture. Htela<br />
sam da, ovoga puta, obiđem nacionalne paviljone<br />
na Đardiniju i Arsenalu kao običan zainteresovani<br />
posetilac, pri tom (ne)srećom – kao arhitekta.<br />
Opet sam se zadržala najduže na domaćem srpskom<br />
paviljonu! Ovoga puta sa jakim razlogom!<br />
Bio je to pun pogodak na temu ovogodišnjeg<br />
bijenala: People meet in architecture – Ljudi se<br />
(pro)nalaze u arhitekturi.<br />
Dok sam prilazila našem paviljonu, zaintrigirao<br />
me je dečak u zanosu igre, koji je pored eksponata<br />
– velike klackalice, na samom ulazu u srpski<br />
paviljon, pravio od grana i pronađenih daščica<br />
svoju malu klackalicu! On je pronašao svoj<br />
smisao u prostoru osmišljenom da se rodi ideja,<br />
gde se razmenjuju iskustva u komunikaciji, jedan<br />
preko puta drugog, ili dvoje, troje preko puta jednog...<br />
Pronalaženje u igri, pokretu, muzici, prostoru<br />
– to je arhitektura srpskog paviljona! I bilo<br />
je puno ljudi, sasvim običnih, naših arhitekata,<br />
studenata, slučajnih posetilaca i turista. Sasvim<br />
obični ljudi su se pronašli i podelili osmehe za<br />
neko vreme.<br />
Kako je, po običaju iz prethodnih godina, srpski<br />
paviljon bio prvi koji sam posetila, neverovatna<br />
pozitivna energija je nastavila da se širi kroz<br />
ostale postavke drugih država. Austrija, Grčka,<br />
SAD, Rusija, Japan, Velika Britanija, Francuska,<br />
Skandinavske zemlje, Kraljevina Bahrein... Ali,<br />
da se vratim na najjači utisak koji će dugo ostati<br />
inspiracija. Kako je pogođena tema i vreme za<br />
postavljanje iste?<br />
Reče mi onomad moja žena/Za koju bih učinio<br />
sve /E, da mi je jedno malo drvo/ Da svud trči za<br />
zima 2011<br />
39<br />
PREsEk
PREsEk<br />
40 zima 2011<br />
mnom ulicom – stihovi su Velegradske pesme<br />
Vaska Pope. Upravo su oni poslužili kao inspiracija<br />
Škartu za ovogodišnji nastup na bijenalu<br />
arhitekture, spojivši poeziju, umetnost i filozofiju<br />
arhitekture.<br />
Seesaw Play-Grow – Klackalište, naziv je<br />
postavke umetničke grupe Škart, projekta koji je<br />
odabran na javnom konkursu u konkurenciji od 34<br />
projekata.<br />
Hteli smo da se pozabavimo igrom, jer je ona<br />
sama po sebi jedna frivolna stvar – svako može<br />
kad hoće, koliko hoće i sa kim hoće da se igra, ali<br />
svaka igra ima i svoja pravila i nosi neku odgovornost<br />
sa sobom. Razmišljali smo šta bi bila<br />
objektna manifestacija igre i tako došli do motiva<br />
klackalice kao nestabilnog objekta i metafore ne<br />
samo našeg društva nego i stanja u svetu uopšte,<br />
reči su Dragana Protića, jednog od članova<br />
Škarta.<br />
Inače, ovogodišnju izložbu međunarodne arhitekture<br />
osmislila je Kazuyo Sejima, skorašnji dobitnik<br />
Prickerove nagrade i prva žena na funkciji direktora<br />
Venecijanskog bijenala. Njena namera je da<br />
kroz stotinak nacionalnih i pojedinačnih postavki<br />
prikaže različite poglede na ono što arhitekturu<br />
očekuje u XXI veku, u koji smo već zakoračili.<br />
Kazuyo Sejima, rođena 1956, Ibaraki prefektura,<br />
japanski je arhitekta. Posle studija arhitekture na<br />
univerzitetu u Japanu, 1995. godine, osnovala je<br />
u Tokiju firmu Sanaa (Sejima i Nishizava i saradnici),<br />
zajedno sa svojim bivšim radnikom Riue<br />
Nishizava, sa kojim zajedno dobija Prickerovu<br />
nagradu ove godine za arhitekturu.<br />
Da li je samo slučajnost, a verujemo da jeste, da<br />
je 12. bijenale arhitekture u Veneciji otvoren na<br />
petu godišnjicu uragana Katrine i propasti Nju<br />
Orleansa. Sudbinom ovog grada se, doduše pre<br />
svih drugih, bavio američki paviljon, ali i na drugim<br />
izložbenim mestima u gradu na laguni, jedna<br />
od glavnih tema je bila obnova i novi početak.<br />
To bi moglo da posluži kao uteha i hrvatskim<br />
arhitektama čiji rad, zbog oluje, nije uspeo stići<br />
do Venecije. Konstrukcija je znatno oštećena na<br />
putu do bijenala, i morala je biti vraćena u Kraljevicu<br />
gde je čeka novi početak.<br />
Ipak, pored mnogih radova slavnih imena, koja<br />
su nacionalni paviljoni poslali na ovogodišnju<br />
trku, Zlatni lav 12. bijenala arhitekture u Veneciji,<br />
pripao je jednoj zemlji koja se prvi put pojavljuje
na ovoj smotri. Ponovno ujedinjenje je rad koji predstavlja<br />
kraljevinu Bahrein. Jaka tema munjevite promene u arapskom<br />
svetu u kojem za tradicije, u ovom slučaju ribarstva, ima sve<br />
manje mesta.<br />
Ostali nacionalni paviljoni takođe su se više posvetili tematici,<br />
a ne estetici. Pored pomenutog američog paviljona čija je tema<br />
obnova Nju Orleansa, kojeg je pre pet godina razorio uragan<br />
Katrina, i Italijani su se takođe posvetili promeni životnog<br />
prostora uzrokovanoj katastrofom, u ovom slučaju, potresom<br />
u Lakvili.<br />
Novim početkom, koji doduše još nije na vidiku, pozabavio se i<br />
ruski paviljon prilogom o gradu Višnom Voločoku, nekadašnjom<br />
uzdanicom sovjetske tekstilne industrije, a danas samo<br />
postkomunističkom ruševinom. U sličnom tonu je koncipiran i<br />
izraelski paviljon koji se bavi propašću kibuca, a time i arhitektonske<br />
forme koju je ovaj socijalno-arhitektonski eksperiment<br />
sa sobom doneo.<br />
Ruševinama se bavi i dobitinik ovogodišnjeg Zlatnog lava za<br />
životno delo, slavni arhitekta Rem Koolhaas, koji se kritički<br />
odnosi prema rušilačkom pohodu kojeg je moderna, nakon<br />
Drugog svetskog rata, pokrenula protiv tradicije. Sa tradicijom,<br />
ali nepoželjnom, bave se i Nemci. Oni su u svoj paviljon, koji je i<br />
sam istorijski svedok nacističkog poimanja arhitekture, ukrasili i<br />
dizajnerskim detaljima iz tog vremena.<br />
Zadovoljna, i nadasve ispunjena idejama, napuštam Đardini sa<br />
zalaskom sunca nad Jadranom. Za dve godine eto nas ponovo,<br />
sa novom temom, zasad je samo naslućujemo, negde između.<br />
Do tada, uplašeni narednim kriznim godinama, stvaramo za bolje<br />
buduće generacije dečaka koji se igraju klackalice.<br />
Po povratku u Beograd, čitam iznete podatke na sajtu 12.Mostra<br />
Internazionale di Architettura: Rekordna poseta bijenalu od<br />
čak 170.801 posetilaca. Poređenja radi, 2004. godine, Đardini i<br />
Arsenal je obišlo 115.000 ljudi. Bravo!<br />
O GRUPI ŠKART:<br />
ŠKART JE KOLEKTIV NASTAO OKO<br />
1990. GODINE NA ARHITEKTONSKOM<br />
FAKULTETU U BEOGRADU.<br />
KOLEKTIV VOLI DA ESPERIMENTIŠE U<br />
RADU, A NAJVIŠE U POEZIJI I DIZAJNU.<br />
BAVI SE I ARHITEKTUROM LJUDSKIH<br />
ODNOSA.<br />
KROZ STALNI SUKOB UNUTAR<br />
KOLEKTIVA, KOJI IH PRATI OD POČETKA,<br />
ČLANOVI POKUŠAVAJU DA IZ TOGA<br />
IZVUKU NOVU VREDNOST.<br />
VEŠTI SU DA GREŠKU UČINE LEPOM.<br />
UPORNI SU U POKUŠAJIMA DA SPOJE<br />
RAD I ZADOVOLJSTVO.<br />
zima 2011<br />
41<br />
PREsEk
ARt<br />
42<br />
bEOGRAD IZ DRUGOG UGLA<br />
OTKRIVANJE<br />
SKRIVENIH ĆOŠKOVA<br />
bEOGRADA<br />
IVAN KLEUT - ISTORIČAR ARHITEKTURE<br />
foto: DEJAN PETROVIĆ<br />
Sve ono pored čega većina ljudi prolazi, a što ni ne<br />
primećuje, uviđaju tumači prošlosti beogradske<br />
arhitekture. Zato je grupa mladih istoričara<br />
arhitekture odlučila da predstavi publici Beograd<br />
izložbom gradskih detalja.<br />
zima 2011<br />
Beograd nema Ajfelov toranj, Koloseum ili Empajer stejt<br />
bilding, ali sintezom različitih stilova, koja je svojevrsna<br />
podneblju na kom se nalazi, predstavlja specifičnu arhitektonsku<br />
celinu zanimljivu stručnjacima i turistima koji se nađu u njoj.<br />
Za razliku od većine evropskih gradova, Beograd nije građen u<br />
koncentričnim krugovima, već onako kako se razvijao – stihijski.<br />
U toj raznolikosti i neujednačenosti, ogleda se arhitektonski<br />
identitet grada i njegova unikatnost.
Osim neizostavnih simbola, u arhitektonskom smislu,<br />
karakterističnost jednog grada čine i namenske kulise konstruisane<br />
od kamena, stakla i drugih materijala, u kojima se živi, radi,<br />
obrazuje, leči… Međutim, usled tempa savremenog života, malo<br />
pažnje se poklanja posmatranju, uočavanju i uživanju u detaljima<br />
na tim objektima. Zato se događa da se otkrivanjem detalja<br />
u gradu u kome živimo, osećamo kao posetioci koji se prvi put<br />
susreću sa novim ambijentom, i ta vrsta otkića postaje zanim-<br />
ljiva igra otkrivanja i prepoznavanja već poznatog.<br />
Takvu ideju imala je i grupa mladih istoričara arhitekture, čije<br />
je znanje usmeravao profesor dr Aleksandar Kadijević, kada je<br />
odlučila da publici približi arhitekturu i populariše svoju struku.<br />
Izložbom fotografija Skriveni ćoškovi Beograda, koju je podržala<br />
i Turistička organizacija Beograda, posetioci su imali priliku da<br />
vide sve ono pored čega ljudi prolaze svakog dana, ali retko to<br />
primećuju. To je svojevrstan doživljaj gradskog duha, koji govori<br />
zima 2011<br />
43<br />
ARt
ARt<br />
44 zima 2011<br />
da ne znači da nešto ne postoji ako se ne vidi. To nisu samo lepe<br />
celine i njihove pojedinosti, već i zapušteni delovi kao što su<br />
napuknuta stakla, grafiti, oronule fasade. Prikazujemo neki doživljaj<br />
gradskog duha i hteli smo građanima da podignemo nivo<br />
kolektivne svesti o kulturnom nasleđu našeg grada. Ideja nam<br />
je da posete ta mesta, kaže Ivan R. Marković, selektor i inicijator<br />
izložbe.<br />
Da pojedini elementi na gradskim fasadama zaista deluju skriveno,<br />
svedoči i par javnih satova na građevinama u Beogradu.<br />
Sunčani sat na kući u Glavnoj ulici, za mnoge Zemunce je izne-
nađenje. Nikad ga, kažu, nisu videli. S druge strane, na jednoj<br />
od najlepših građevina u Beogradu - staroj zgradi Beogradske<br />
zadruge u Karađorđevoj ulici, tik ispod skulptoralne kompozicije<br />
iznad balkona, na mestu gde je nekada stajao sat, sada je<br />
rupa. No, ni sat, ni rupu niko ne primećuje. Većina veruje da je to<br />
umetnički doživljaj arhitekte, odnosno arhitekata koji su zgradu<br />
projektovali. Ipak, pojedinosti poput kupola ili fontana za većinu<br />
posmatrača su prepoznatljivi gradski motivi. To su ona opšta<br />
mesta koja se vide iz svih delova grada ili pak stoje u najvećim<br />
gradskim parkovima.<br />
S obzirom na to da glavni grad priprema kandidaturu za prestonicu<br />
kulture 2020. godine, ćoškovi Beograda trebalo bi da postanu<br />
sinonim za graditeljsko-umetničku odliku kojom će se grad<br />
preporučiti za tu titulu i jedinstven ambijent koji neće čekati<br />
do tada da bude otkriven. Ljudi čine grad, ali ljudi brzo dolaze i<br />
odlaze, a arhitektonska slika grada se sporo menja. Zato je te<br />
skrivene ćoškove potrebno upoznati i čuvati,ali i preporučivati<br />
kao osobenost radi koje Beograd može biti centar, makar ovog<br />
dela sveta.<br />
zima 2011<br />
45<br />
ARt
MOJ kRAJ<br />
46<br />
ZEMUN<br />
ČUVAR<br />
MINULIH EPOHA<br />
MILICA ŠAJFAR<br />
foto: DEJAN PETROVIĆ<br />
Menjajući vladare iz milenijuma u milenijum, dozvoljavao je najjačim vojskama da ga pokore, a<br />
najsrčanijim da ga oslobode. Od keltskog Taurunuma, kako ga prvo pominju, stasao je u Zemun,<br />
prepoznatljiv po svojoj bogatoj istoriji i osvajačima koji nisu uvek bili graditelji, ali su uvek nosili sa<br />
sobom duh novog i drugačijeg. Na ovom mestu, na ušću Save i Dunava, taj duh je izrastao u neke od<br />
najlepših i najvrednijih građevina na našim prostorima.<br />
podnožju Gardoša, na svetom mestu na kome se nekada davno<br />
U nalazio hram, podignuta je Svetonikolajevska, inače najstarija<br />
zemunska crkva, koja ove godine obeležava 280 godina postojanja.<br />
Građena je u baroknom stilu, a takav je i njen enterijer u kome<br />
se izdvaja živopisni, pozlaćeni ikonostas iz 1762. godine. Ovo delo<br />
poznatog rezbara Aksentija Markovića, oslikao je Dimitrije Bačević<br />
i to je jedini u potpunosti očuvani ikonostas ovog umetnika. Zidne<br />
slike je dosta kasnije, 1847. godine, izradio zemunski slikar Živko<br />
Petrović, koji se školovao na Akademiji likovnih umetnosti u Beču.<br />
Najzad, crkva je dobila novo ruho tridesetih godina prošlog veka<br />
kada su umesto prozora s rešetkama od kovanog gvožđa ugrađeni<br />
zima 2011<br />
raskošni vitraži prema predlošcima slikara Milenka Đurića. Najveća<br />
vrednost koja se čuva u ovoj crkvi su čestice moštiju svetog<br />
apostola Andreje Prvozvanog. Pored ovog rasadnika duhovnika, u<br />
Zemunu su početkom XX veka, tačnije 1909. podignuti i škola i dom<br />
Srpske pravoslavne crkve tzv. Srpski dom. Podignut je na mestu<br />
stare školske zgrade i gostionice Kod Kneza Miloša, a zidan je prema<br />
planovima zemunskog arhitekte Koste Atanackovića Stanišića. Za<br />
ono vreme, ova građevina je s pravom nazvana remek-delom – imala<br />
je , između ostalog, uvedenu toplu vodu, muzičku učionicu, izuzetno<br />
raskošnu svečanu salu Srpske pravoslavne opštine, ukratko, bila je<br />
najmodernija i najvelelepnija školska zgrada u Karlovačkoj mitro-
poliji. Prema saznanjima do kojih je došla Gordana Korać, muzejski<br />
savetnik Muzeja grada Beograda, u izgradnji Srpskog doma je prvi<br />
put korišćen beton po Milankovićevoj metodi. Ovu veličanstvenu<br />
jednospratnicu u srpsko-vizantijskom stilu grle tri zemunske ulice:<br />
Bežanijska, Svetosavska i Rajačićeva.<br />
Govoreći o najznamenitijim građevinama Zemuna, ne možemo<br />
zaobići Karamatinu kuću, zdanje po kome je i ulica u kojoj se nalazi<br />
dobila ime. Od druge polovine XVIII veka, otkad je Dimitrije Karamata<br />
za 4.000 forinti kupio ovu kuću od Kupine, udovice Kuzmana<br />
Jovanovića, ona je ostala u vlasništvu poznate cincarske porodice. U<br />
njihovom raskošnom domu boravile su znamenite istorijske ličnosti<br />
poput cara Josifa II, potonjeg cara Franca I, feldmaršala Lasija i feldmašala<br />
Laudona. Jedno vreme u njoj je stanovao i patrijarh srpski,<br />
Josif Rajčić, za vreme revolucije, a čekajući prelaz u Beograd, u njoj<br />
je ugošćen i veliki reformator, Vuk Karadžić, s kćerkom Minom. Karamatina<br />
kuća je zidana i uređena po osnovnim baroknim načelima,<br />
ali je dobila fasadu u duhu klasicizma 1827. godine kada je Jovan<br />
Karamata, Dimitrijev sin dozidao sprat u srednjem delu kuće. Ovo<br />
prelepo zdanje baštini i zbirku porodičnih portreta koji nose pečat<br />
srpskog slikarstva XVIII i XIX veka, a zbog svoje izuzetne istorijske,<br />
umetničke i dokumentarne vrednosti od 1950. godine, nalazi se pod<br />
zaštitom države.<br />
Pored najuglednijih kuća, veliku istorijsku vrednost imaju i danas<br />
pomalo zanemareni spomenici prošlosti. To je slučaj s kafanom<br />
Beli medved, jedinim očuvanim spomenikom balkanske arhitekture<br />
u ovom delu grada. Veruje se da je Beli medved jedan od tri<br />
velika turska hana, a kako je bio dobro utvrđen, u njemu je, prema<br />
zapisima, 1717. odseo austrougarski car Evgenije Savojski u vreme<br />
borbi za Beograd. Ovaj objekat je imao dvojnu namenu: na spratu su<br />
se nalazili stanovi, a u prizemlju kafana. Pored toga, ispod njega se<br />
nalazi lagum, hodnik dug dvadesetak metara koji je pre svega služio<br />
za skladištenje vina. Do svog zatvaranja šezdesetih godina prošlog<br />
veka, kafana Beli medved je bila omiljeno mesto za okupljanje<br />
meštana.<br />
Najzad, ni u najsažetijoj priči o Zemunu ne može se izostaviti Spirtina<br />
kuća, podignuta za potrebe ove cincarske porodice, a u kojoj je<br />
danas smešten Zavičajni muzej Zemuna. Ovaj apsolutni raritet među<br />
zemunskim građevinama projektovao je poznati bečki arhitekt<br />
SPIRTINA KUĆA U KOJOJ JE DANAS SMEŠTEN ZAVIČAJNI<br />
MUZEJ ZEMUNA APSOLUTNI JE RARITET MEĐU ZEMUNSKIM<br />
GRAĐEVINAMA, A IZDVAJA SE PO TOME ŠTO SU NA NJOJ DO<br />
NAJSITNIJIH DETALJA ISPOŠTOVANI POSTULATI GOTSKOG STILA.<br />
Ferstl, a izdvaja se po tome što su na njemu do najsitnijih detalja<br />
ispoštovani akademski postulati gotskog stila. Čuveni hol Spirtine<br />
kuće oslikan je predstavama iz grčke mitologije koje datiraju iz 1855,<br />
plafoni i niše su takođe bogato oslikani, a u jednoj od soba nalazi se<br />
i plemićki grb koji je ova porodica dobila sredinom XIX veka. U sobi s<br />
grbom nalaze se i slike porodice Spirt rađene u al seco tehnici. Treba<br />
istaći da u svim sobama postoje stilske peći i kamini, te ne iznenađuje<br />
da su ovo zdanje raskošno u svakom pogledu nazivali i Spirtina<br />
palata. Adaptacija ovog objekta i dalje traje kako bi mu se u potpunosti<br />
vratio negdašnji sjaj, jer on zaokružuje povest ovog mesta koje<br />
je svedok mnogih promena i različitih epoha i koje je čuvar njihovih<br />
najdragocenijih spomenika.<br />
zima 2011<br />
47<br />
MOJ kRAJ
EkO gRADNJA<br />
48 zima 2011<br />
EKO GRADNJA<br />
BUDUĆNOST STANOVANJA<br />
MADE IN SERbIA<br />
SAMOGREJNA EKOLOŠKA KUĆA<br />
JOVANKA MARIĆ<br />
Međunarodna fondacija Energy Globe, koja tradicionalno od 1999. godine dodeljuje najprestižniju<br />
međunarodnu nagradu za očuvanje životne sredine u svetu, 2010. godine proglasila je samogrejnu<br />
ekološku kuću, idejnog tvorca akademika Veljka Milkovića iz Novog Sada, nacionalnim pobednikom<br />
Energy Globe Award 2009 za Republiku Srbiju. Samogrejna ekološka kuća nagrađena je za uspešno<br />
rešenje upotrebe solarne energije u arhitekturi i postignute rezultate energetske efikasnosti u<br />
zidarstvu. Prvobitno inspirisan svojim istraživanjem Petrovaradinske tvrđave, Milković već 30 godina<br />
istražuje i razvija ovakav princip solarne gradnje.<br />
Samogrejna ekološka kuća suštinski se razlikuje od klasične<br />
kuće, prvenstveno zbog potpuno nove koncepcije grejanja<br />
prostorija – pojačanim direktnim sunčevim zračenjima i<br />
maksimalnim iskorišćenjem energije. Ušteda energije se postiže<br />
upotrebom reflektujućih površina – sjajnih aluminijumskih folija<br />
– koje se postavljaju iznad i ispod prozorskih okvira kuće, sa<br />
ciljem da se poveća količina sunčevog zračenja u objektu, što<br />
je u ovom slučaju 2,5 puta više. Ovakve reflektujuće površine,<br />
pored toplotnog dejstva, služe i za povećanje unutrašnje osvetljenosti<br />
objekta.<br />
Samogrejna eko kuća umesto klasičnog krova ima zemljanu<br />
zaštitu, koja štiti objekat od niskih zimskih i visokih letnjih temperatura,<br />
a pored toga, zidovi su zaštićeni od erozije. Svojom<br />
jedinom otvorenom stranom, orijentisana je isključivo ka jugu,<br />
zbog maksimalnog zahvata sunčevog zračenja.<br />
Solarna zemunica ne zahteva nikakvu instalaciju etažnog grejanja,<br />
a samim tim ni pomoćne prostorije za kotao ili ogrev. Zbog<br />
orijentisanosti svih unutrašnjih prostorija ka suncu uz reflektujuće<br />
površine, ostvaruje se ušteda u električnom osvetljenju<br />
od oko 30%. Površina fasade solarne zemunice iznosi svega
jednu desetinu površine klasične kuće, te<br />
su troškovi malterisanja i održavanja fasade<br />
kod zemunice deset puta niži.<br />
Samogrejnoj eko kući, za razliku od klasičnih<br />
kuća, nisu potrebni krovna konstrukcija,<br />
gromobranske instalacije, oluci, tri spoljne<br />
fasade, duboki temelji, velika ostava za<br />
ogrev, znatne grejne instalacije, rashladni<br />
sistemi i ostalo.<br />
Samogrejna kuća s pravom nosi epitet<br />
ekološka, jer je neutralna prema životnoj<br />
sredini. Dakle, ona ne oduzima zelenu<br />
površinu i ne zagađuje životnu sredinu,<br />
jer ne troši gorivo za ogrev. Kao dugotrajan<br />
stambeni objekat, sa 10 puta nižim<br />
troškovima održavanja i nekoliko puta<br />
dužim životnim vekom objekta u odnosu<br />
na klasične kuće (procenjeni vek trajanja<br />
eko kuće je 300 godina), ova kuća ima i<br />
prirodan omotač, jer zemljani sloj štiti od<br />
spoljnih elektro-magnetnih zračenja, buke<br />
i vibracija, a okruženje zelenilom produžava<br />
životni vek stanara, pružajući tako<br />
zdrav i bezbedan život uz veliku sigurnost<br />
stanovanja u slučaju zemljotresa, olujnih<br />
vetrova pa i ratova.<br />
ZAŠTO SAMOGREJNE EKOLOŠKE KUĆE?<br />
Ako se izračunaju troškovi grejanja u zimskoj<br />
sezoni i hlađenja u letnjoj, u jednospratnoj<br />
stambenoj zemunici, površine 140<br />
m2 i u isto takvoj klasičnoj kući, sa istom<br />
debljinom osnovne termo izolacije od 5 cm,<br />
dobijaju se sledeći podaci:<br />
Godišnji utrošak energije za dogrevanje<br />
zemunice: 4.000 kWh<br />
Godišnji utrošak energije za grejanje ekvivalentne<br />
kuće: 20.000 kWh<br />
Godišnji utrošak za hlađenje ekvivalentne<br />
kuće leti: 3.000 kWh (za ostvarivanje istog<br />
komfora i leti, kakav pruža solarna zemunica)<br />
Ukupna razlika utrošene energije u korist<br />
zemunice je: 19.000 kWh godišnje.<br />
Ekvivalentna cena ovako ušteđene energije,<br />
prema sadašnjim vrednostima, iznosi oko<br />
1.250 evra godišnje. Ovo znači da će u<br />
periodu od 40 godina, solarna zemunica<br />
sigurno uštedeti preko 50.000 evra, a za 60<br />
godina će isplatiti samu sebe. S obzirom na<br />
to da solarna zemunica ne zahteva nikakvu<br />
instalaciju etažnog grejanja, te samim tim ni<br />
pomoćne prostorije za kotao ili ogrev, ušteda<br />
na svemu ovome je preko 10.000 evra.<br />
Zbog orijentisanosti svih unutrašnjih<br />
prostorija ka suncu, u zemunici imamo<br />
idirektnu uštedu u električnom osvetljenju<br />
od oko 30% , tako da, u toku svog veka, u<br />
zemunici se na osvetljenju može uštedeti<br />
preko 3.000 evra.<br />
Površina fasade solarne zemunice iznosi<br />
samo jednu desetinu površine klasične<br />
kuće. Samim tim, troškovi malterisanja i<br />
održavanja fasade kod zemunice su samo<br />
jedna desetina takvih troškova na klasičnoj<br />
kući.<br />
Isto tako, zbog svog položaja u zemlji,<br />
zemunica ma koliko bila velika, ne zahteva<br />
nikakvu gromobransku instalaciju, kao ni<br />
oluke za odvođenje vode sa krova. Ušteda<br />
na ovome je veća od 1000 evra.<br />
Međutim, ono što kod ovakve zemunice<br />
predstavlja značajnu prednost koja se ne<br />
može izračunati, svakako jeste i velika<br />
sigurnost stanovanja u slučaju zemljotresa,<br />
olujnih vetrova pa i ratova. Poseban značaj<br />
ima i činjenica da je problem buke i vibracija<br />
sa izgradnjom zemunica uspešno rešen. Ze-<br />
munica je jedina kuća u kojoj nema košave,<br />
severca, a ni promaje!<br />
Dakle, nameće se zaljučak da je samogrejna<br />
kuća koncept ekološki i ekonomski potpuno<br />
prihvatljiv, jer se ostvaruje 100% ekonomska<br />
isplativost usled uštede u grejanju<br />
u periodu od 40 godina. Ovo znači i da će<br />
samogrejna kuća u toku svog procenjenog<br />
veka trajanja od 300 godina, isplatiti sebe i<br />
do 7,5 puta.<br />
Akademik Veljko Milković i njegov stručni<br />
tim, neprekidno razvijaju i usavršavaju ovakav<br />
princip solarne gradnje. U prilog tome<br />
govori i činjenica da su, uz podršku državnih<br />
institucija, pokrenuli i projekat pod nazivom<br />
Samogrejna eko-kuća − Za naš ekološki<br />
svet budućnosti (www.izgradnja.samogrejnekuce.com),<br />
koji ima za cilj praktično<br />
upoznavanje javnosti i građana sa jednim od<br />
najuspešnijih domaćih primera energetske<br />
efikasnosti u zgradarstvu, putem izgradnje<br />
javnog i pokaznog samogrejnog eko<br />
objekta, otvorenog tipa, na lako dostupnom<br />
i pristupačnom mestu, u cilju podizanja<br />
ekološke svesti, razvijanja energetski<br />
odgovornog ponašanja i promocije upotrebe<br />
obnovljivih i čistih izvora energije. Početak<br />
izgradnje ovog objekta predviđen je tokom<br />
2011. godine.<br />
Jedan od glavnih ciljeva Istraživačko-razvojnog<br />
centra Veljko Milković za budućnost,<br />
jeste izgradnja niza samogrejnih<br />
ekoloških objekata u stambene, poslovne i<br />
poljoprivredne svrhe, sa željom da se jednog<br />
dana formiraju i čitava samogrejna ekološka<br />
naselja i privredni objekti energetski nezavisni,<br />
uz maksimalno korišćenje alternativnih<br />
izvora energije, maksimalne energetske<br />
efikasnosti i ugodnosti, uz zdrav i bezbedan<br />
život u skladu sa prirodom.<br />
zima 2011<br />
49<br />
EkO gRADNJA
oglas
PREDSTRANA
QuickARt<br />
Šolja<br />
upozorenja<br />
Evo jednog proizvoda koji bi trebalo da<br />
probudi savest čovečanstva. Ako Vas je<br />
zanimalo koje to države najviše zagađuju<br />
planetu, ova šolja je idealan proizvod za Vas.<br />
Dok dodajete svoj omiljeni topli napitak, karta<br />
sveta koja se nalazi na spoljašnjoj strani<br />
šolje menjaće se pred vašim očima, ilustrujući<br />
koji su to delovi sveta koji proizvode<br />
najveću količinu CO2 gasa. Zahvaljući novoj<br />
termohromatik tehnologiji štampe, slika će<br />
se menjati u zavisnosti od toplote pića koje<br />
se nalazi u šolji. Što piće bude hladnije, to će<br />
se slika brže vraćati u prvobitan izgled. Ova<br />
šolja je jednostavno oružje u rukama svakog<br />
borca za očuvanje životne sredine, a ujedno<br />
i vrlo jednostavan način za prenošenje važne<br />
poruke, koliko CO2 gasa se upumpava u našu<br />
atmosferu.<br />
Novi Logitech miš<br />
Xoom<br />
tablet iz<br />
Motorole<br />
Izgleda da je vreme jurnjave za štekerima<br />
u koje ćete priključiti punjače ,na primer,<br />
svojih mobilnih telefona iza nas. Kompanija<br />
Termont Electric predstavila je uređaj nPower<br />
PEG koji generiše elektricite dok se krećete.<br />
Sve što treba da uradite jeste da nPower stavite<br />
u džep ili torbu i hodate. Dok se krećete,<br />
nPower sakuplja i skladišti kinetičku energiju<br />
koju zatim pretvara u korisnu struju kojom<br />
možete dopunjavati baterije vaših mobil-<br />
Švajcarska kompanija Lodžitek (Logitech), specijalizovana za računarske elemente,<br />
predstavila je novog miša M515. Taj bežični model sa nano prijemnikom<br />
USB, ne mora da se koristi samo na čvrstoj podlozi. Ovaj miš može da se pomera i po<br />
prekrivaču na krevetu ili jastuku, kao i po butini noge. Novi M515 sadrži prijemnik zaštićen<br />
providnom površinom kako bi se izbegao ulazak prašine i dlaka, kao i glatkom<br />
površinom, kako bi se obezbedila minimalna otpornost prilikom pokretanja. Ona se<br />
aktivira samo kada je u upotrebi i radi uštede baterije i produženja autonomije rada.<br />
Miš bi trebalo da se pojavi početkom aprila na evropskom tržištu gde će se prodavati<br />
po ceni od 49.99 evra.<br />
52 zima 2011<br />
Kompanija Motorola će od 17.februara početi prodaju<br />
svoje verzije tablet računara Xoom, prvo u Sjedinjenim<br />
Američkim Državama. Radi se o uređaju sa taktilnim<br />
ekranom od 10,1 inča i rezolucijom od 1.280x800 piksela.<br />
Xoom sadrži procesor Tegra sa dva jezgra od po jednog<br />
gigaherca i jedan gigabajt RAM DDR2 memorije, kao i 32<br />
gigabajta ROM memorije koja se može uvećati kroz memorijski<br />
port SD. Cena uređaja biće 699 dolara.<br />
nPower<br />
mali<br />
proizvođač<br />
struje<br />
nih telefona, MP3 plejera ili kamera. Što više hodate, proizvešćete više<br />
kinetičke energije, a samim tim i vaš nPower će praviti više struje. Možda<br />
će Vam ovo biti razlog da u ovoj godini više vremena posvetite zdravlju i<br />
šetnji. Cena ovog uređaja je 160 dolara.
Samsung<br />
SUR40<br />
Novi Sony<br />
Cyber – shot<br />
Od trenutka kada se pojavila 2007.godine, Microsoft Surface je<br />
bila veoma zanimljiva tehnološka platforma. Originalni Surface<br />
bio je baziran na 30 inčnom LCD ekranu sa rezolucijom 1024x768<br />
i mogao je da odgovori na 52 istovremena dodira. Osim toga,<br />
odlikovao ga je i 2.13 GHz Intel Core 2 Duo procesor. Uprkos ovim<br />
impozantnim podacima, Surface je zbog cene od 12.500 dolara<br />
u startu bio ograničen što se korisnika tiče, pa su ga kupovale<br />
samo velike kompanije. Ove godine, Microsoft će tržištu ponuditi<br />
novu platformu Samsung SUR40, koja predstavlja sledeću generaciju<br />
table-top kompjutera. Neki bi rekli da je reč o najvećem<br />
iPad-u na svetu, ali novi Surface će imati 40 inčni LCD HD ekran<br />
osetljiv na dodir. Osim toga, biće ugrađen novi i jači Phenom<br />
II dual core procesor od 2,9 GHz, a rezolucija će biti povećana<br />
1920x1080. Porudžbine su već stigle od kompanija Fujifilm, Red<br />
Bull, Royal Bank of Canada i Sheraton Hotels.<br />
Svetski proizvođači fotoaparata<br />
rešili su da nas ove godine<br />
iznenade mnogim novotarijama, od<br />
ekrana osetljivih na dodir, preko vodootpornih<br />
aparata, do onih koji će<br />
moći da prave 3D fotografije. Upravo<br />
tu mogućnost nudi novi Sony Cyber<br />
shot DSC-WX10/B. Osim toga, ovaj fotoaparat je otporan na<br />
vodu, prašinu i hladnoću. Izgleda da je Sony rešio da ponovo pokrene trku za megapikselima, pa<br />
će novi Cyber Shot imati čitavih 16.2. Osim toga,opcije koje nudi su 7x optički zum, 2.8 inči veliki<br />
ekran koji će imati pun HD i rezoluciju slike od 1080x60, kao mogućnost defokusiranja pozadine<br />
i kao što smo već rekli mogućnost pravljenja 3D fotografija. Ono što je neobično za Sony, to je da<br />
se opredeli za ekran osetljiv na dodir, kao način upravljanja fotoaparatom. Ono što nije neobično,<br />
jeste cena od 280 dolara, što je sasvim adekvatno u odnosu na ono što ovaj fotoaparat nudi.<br />
Novi Motorolin<br />
pametni telefon<br />
Smartphone Atrix 4G iz Motorole uskoro će se pojaviti u ponudi američkog AT&T, dok se njegova<br />
3G verzija na evropskom tržištu očekuje kasnije tokom godine. Ovaj telefon je poseban po<br />
tome što ako se priključi na pripadajući dock (ekran sa tastaturom), postaje prenosni računar. Što<br />
se hardverskih specifikacija tiče, Atrix radi na dvojezgrenom Tegra 2 procesoru i Android-u 2.2,<br />
ima čak 1GB RAM-a, 16GB interne memorije koja se može proširiti microSD memorijskim karticama<br />
kapaciteta do 32GB, zatim ima 4 inčni ekran rezolucije 540x960 piksela i digitalnu kameru rezolucije<br />
5 megapiksela. Ovakav hardver prati i jaka baterija kapaciteta 1930 mAh koja omogućava, barem<br />
kako kažu u Motoroli, više od devet sati razgovora.<br />
zima 2011<br />
53<br />
QuickARt
FLAsH bAck<br />
KRAJ<br />
DECENIJE<br />
POČETAK<br />
GODINE<br />
IZABRAO: RADOMIR VUKOVIĆ - ARHITEKTA I DIZAJNER<br />
POSLE SUROVOG RASPADA ZEMLJE I DUBOKOG<br />
EKONOMSKOG BEZNAĐA TREBALO JE VREMENA<br />
DA USPOSTAVE LOGIČNE DRUŠTVENE, TRŽIŠNE<br />
I KREATIVNE VEZE NEPHODNE ZA STVARANJE<br />
AMBIJENTA U KOJEM ĆE RADNI PROSTOR BITI<br />
MATRICA NAPREDKA I SREĆE.<br />
Proteklih deset godina se mogu posmatrati kao period u kojem se naša dizajner-<br />
ska participacija u svetu vizuelnih medija postavila kao suvereni komunikološki<br />
faktor spreman za sve vrste importovanih standarda i internacionalnih zahteva.<br />
To je decenija u kojoj je struka defi nitivno postala deo globalnog događaja i<br />
ravnopravni učesnik u kreiranju svih njegovih segmenata. Praktično, to znači da<br />
su radovi naših dizajnera u ravni standarda svetske produkcije. Razlika je samo u<br />
raspoloživoj energiji potrebnoj za njihovu medijsku promociju. Prošla godina bila<br />
54 zima 2011<br />
je označena njihovim radovima.<br />
SLAVIMIR STOJANOVIĆ<br />
Autor sa najviše nagrada na inostranim i<br />
domaćim festivalima oglašavanja i medijske<br />
promocije. U formalnom prostoru agencijskog<br />
rada, napravio je čitav niz sugestivnih i<br />
nadahnutih rešenja za promocije trgovačkih<br />
nastupa i kulturloških događaja. Početkom<br />
prošle decenije, ulazi u prostor tipografske<br />
naracije. On radi čitav niz dizajnerskih<br />
predložaka koje tekstualno kometariše,<br />
stvarajući tako jednu vrstu stripa koji radi do<br />
današnjih dana. Prošle godine, prikazao je<br />
poslednji nastavak ove priče u Galeriji Ozon.<br />
U tom vremenu, na fasadi Jugoslovenskog<br />
dramskog pozorišta u Beogradu, prikazao je<br />
seriju plakata koje je radio za predstave ovog<br />
teatra. Ovaj izvanredan grafi čki niz rešen<br />
je surovo, bez ornamenata i ilustrativnih<br />
aplikacija.<br />
To je pravi konceptualni pristup.
BORUT VILD<br />
Jedan od najznačajnijih autora koji deluju<br />
na ovom prostoru, krajem 2010. godine,<br />
realizovao je svoju izložbu u novootvorenom<br />
Paviljonu Čolaković u Beogradu.<br />
Postavku radova izdigao je iznad<br />
očekivanih galerijskih principa. U visokim<br />
standardima konceptualnog promišljanja<br />
prikazao je svoj široki autorski opus.<br />
Od Školigrice, gde se igrao sa decom,<br />
preko angažovanih radova u Centru za<br />
društvenu kontaminaciju, pokušaja da<br />
list Politika vizuelno bude drugačiji, pa<br />
do opreme niza knjiga i časopisa koje<br />
je radio za razne institucije. Ono što je<br />
svakako najznačajnije kod ovog dizajnera<br />
jeste činjenica da je on svoje ideje, u<br />
dužem vremenskom periodu, aplicirao<br />
u važnom i osetljivom prostoru kulture i<br />
urbanog delovanja.<br />
RADOŠEVIĆ<br />
BRANISLAV<br />
Autor velikog iskustva, prihvatio se<br />
zahtevne ideje da uradi regionalni<br />
znak – Najbolje iz Vojvodine. Njegova<br />
energija je podrazumevala realizaciju<br />
i onog drugog, važnijeg dela projekta,<br />
a to je njegova promocija i aplikacija.<br />
Kvalitet znak je prepoznat, tako da je<br />
društvena zajednica obezbedila sredstva,<br />
a autor uspeo da realizuje skoro<br />
neverovatan promotivni događaj koji<br />
je prezentovan u Ljubljani, Budimpešti<br />
i Berlinu. Kao deo evropske inicijative<br />
i regionalne saradnje, u Ulmu je prošle<br />
godine organizovan Donau fest, i na<br />
njemu je u nadahnutoj inscenaciji<br />
promovisan Novi Sad, odnosno ono što<br />
je najbolje iz Vojvodine.<br />
MIRKO ILIĆ &<br />
MILTON GLEJZER<br />
Društvena nebriga oko arhitektonskog<br />
i svakog drugog označavanja stratišta,<br />
STARO BEOGRADSKO SAJMIŠTE je posebna<br />
priča o našem mentalitetu inašim<br />
prioritetima. U ravni lične inicijative,<br />
svoje viđenje celog problema uradio<br />
je Mirko Ilić, naš istaknuti dizajner<br />
na stalnom radu u Njujorku. Svojim<br />
autoritetom, on uspeva da u ovaj posao<br />
uključi i Miltona Glejzera, istaknutog<br />
američkog majstora struke i teoretičara<br />
dizajna. Uz pomoć ino fondova,<br />
u Beogradu je predstavljeno obeležje<br />
budućeg centra. To je suza tuge i vatra<br />
sećanja. Dovoljno za početak posla.<br />
BELGRADE DESIGN WEEK<br />
Već petu godinu zaredom, početkom maja, u Beogradu se organizuje sastanak autora<br />
internacionalne reputacije sa domaćim dizajnerima. Ovi događaji se odvijaju pod pokroviteljstvom<br />
Skupštine grada Beograda, što daje autoritet ovom skupu, ali i nephodnu fi nansijsku<br />
potporu. Promoter ove ideje je Jovan Jelovac, koji kaže da je sve ovo priprema za kandidaturu<br />
Beograda za prestonicu kulture 2020. godine. U svakom slučaju, ovo je retka prilika da se<br />
upoznamo sa autorima i njihovim idejama, radovima i planovima.<br />
zima 2011<br />
55<br />
FLAsH bAck
FLAsH bAck<br />
MAŠIĆ<br />
SANJIN<br />
Neverovatan studentski rad. Zadatak<br />
je u najvišoj društvenoj, odnosno<br />
civilizacijskoj ravni. To je virtuelni znak<br />
povodom dolaska Pape Benedikta XVI u<br />
Niš 2013. godine. To je 1700 godina od<br />
Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo<br />
priznato kao veroispovest. Potpisnik tog<br />
dokumenta bio je imperator Konstantin<br />
koji je rođen u Nišu. Ovaj mladi dizajner<br />
je ćiriličnim pismom ispisao ime grada<br />
u formi kolonadne asocijacije. Ali prava<br />
parade je iznad ovoga gde se je u izvršeno<br />
komponovanje latinskog naziva za<br />
Niš, sa imenom Isusa. Izuzetno sugestivan<br />
rad koji navodi na razmišljanje.<br />
JELESIJEVIĆ<br />
SLOBODAN<br />
Projektovanje pisma smatra se vrhunskim<br />
izazovom za svakog dizajnera.<br />
Veoma mali broj uspeva da pojedinačne<br />
tipografske vežbe uspešno proširi do zahtevnog<br />
broja slova i brojeva. Ovaj autor<br />
živi u Gornjem Milanovcu i uspeo je da<br />
svoje pismo Nova lineta komercijalizuje<br />
kod vodeće Međunarodne strukovne<br />
organizacije (ITC). Međutim, on je posao<br />
nastavio dalje. Kombinujući pojedinačna<br />
slova tog pisma, on realizuje čitav niz<br />
fonetskih piktograma. Upravo to zadato<br />
ograničenje da se koriste samo slova<br />
iz pisma, daje ovom vizuelnom sistemu<br />
izvanrednu ujednačenost i upečatljivost.<br />
STOJANOVIĆ MARKO<br />
Ovaj mladi autor se prihvatio jednog izuzetno teškog zadatka. To je ona kategorija<br />
problema koji nema nikakvo figurativno uporište, već se rešenje mora tražiti u asocijativnom<br />
prostoru gde isčitavanja znaka zahteva određene predispozicije. REFORMA DRŽAVNE<br />
UPRAVE je apstraktan pojam koji je ovaj dizajner doveo u ravan alfabetskog rešenja. To<br />
je sugestivno ćirilično slovo (R) koje u sebi kanališe sve one segmente koji čine delove<br />
jednog organizovanog i uređenog društva. Sam logo svojom horizontalnom postavkom<br />
ukazuje na dugotrajnost samog procesa.<br />
56 zima 2011<br />
KONTRA STUDIO<br />
STANKOVIĆ MIROLJUB &<br />
ZORAN NIKOLIĆ<br />
Tandem arhitekata iz Niša već desetak<br />
godina radi u okruženju koje nema dovoljno<br />
razumevanja za njihov pogled na<br />
sagledljivo stanje stvari. Oni ne posustaju.<br />
Tako su od jedne male, skoro bizarne<br />
teme napravili veoma vrednu stvar. To<br />
je logo za Break café. Kvalitet rešenja<br />
zasniva se na činjenici da je slovni ispis<br />
urađen rotiranjem samo jednog elementa<br />
koji je simbolička veza za svako<br />
mesto okupljanja. Stolica. Svih pet slova<br />
imaju istu ravan opažanja, čime ovaj rad<br />
postiže maksimalnu kozistentnost. Ovo<br />
izvanreno delo nije ostalo nezapaženo.<br />
Nagrada u Italiji, izložba u Beogradu,<br />
promocija u štampi.<br />
MONIKA<br />
LANG<br />
Proteklo vreme bilo je pogodno za stvaranje<br />
niza alternativnih institucija koje<br />
su bile podržane od raznih evropskih<br />
fondova kulture. Sve to je bilo podržano<br />
političkim projektom regionalizacije<br />
ovog prostora. Alternativa je postala<br />
intelektualna vertikala oko koje su se<br />
okupljali pre svega mladi autori. Jedna<br />
od asocijacija jeste i Refrakt sa podnaslovom<br />
– regionalni festival alternativne<br />
kulture. Logo ovog projekta vrlo dobro<br />
interpretira samu sadržinu okupljanja.<br />
To je autorska tipografija uredno<br />
ispreturana, ali koja poštuje vizuelne<br />
standarde.
REtROARt<br />
58 zima 2011<br />
KADA JE DIZAJN BIO UMETNOST<br />
IKONE DIZAJNA<br />
20. VEKA<br />
VLADIMIR BOBETIĆ<br />
Koncept dizajna i dizajniranja relativno je nov. Zapravo, on<br />
je produkt modernog i industrijalizovanog društva. Tokom<br />
dvadesetog veka, talentovani pojedinci koristili su globalni<br />
razvoj tehnologije, ali i politički i društveni razvoj, za dizajniranje<br />
proizvoda koji su uticali na svet koji danas poznajemo, a koji su<br />
toliko zaživeli u svakodnevnoj upotrebi da o njima i ne razmišljamo<br />
kao o nečijoj inovativnoj ideji.<br />
Prva polovina dvadesetog veka za dizajn bila je poligon za ideje koje su postale realnost<br />
tek u posleratnim godinama, koristeći benefi te velikih tehnoloških dostignuća<br />
Drugog svetskog rata i novih, sve većih zahteva potrošača. A rezultati su veličanstveni.<br />
Velike arhitekte i dizajneri dvadesetog veka ostaju zapamćeni kao pioniri svog vremena,<br />
koji nisu imali strah da eksperimentišu sa novim formama i tehnikama.<br />
Dizajn je neretko ili često bio svedok vremena u kome je nastajao. Političke, ekonomske<br />
i socijalne klime su mogle, a često su i imale direktan uticaj na dizajn, koji je morao da<br />
se prilagođava zahtevima. Što su ti zahtevi postajali specifi čniji, to je i dizajn postajao<br />
sofi sticiraniji.<br />
Ipak, nisu samo potražnja i društvene prilike uticale na dizajn, već i umetnički pokreti<br />
i škole kao što su Bauhaus, <strong>Art</strong> Deco i nešto kasnije Pin Up. Upravo zbog toga, mnogi<br />
dizajneri nisu se libili samostalnih izložbi u najpoznatijim svetskim muzeijima. Gotovo da<br />
nema modernog muzeja umetnosti u svetu koji drži do svog ugleda, a da u svojoj postavci<br />
nema i dizajnerske radove dvadesetog veka.<br />
Iako je dizajn 21.veka još više napredovao zahvaljujući tehnološkom napretku, većina o<br />
njemu danas razmišlja kao o unosnom poslu. U prošlom veku, između dizajna i umetnosti<br />
stajao je znak jednakosti i to je razlog zbog čega Vam u ovom broju predstavljamo neke<br />
od ikona industrijskog dizajna dvadesetog veka.
MR CHAIR<br />
LUDWIG MIES VAN DER ROHE<br />
(1927)<br />
<strong>Arh</strong>itekta Ludwig Miese van der Rohe<br />
dizajnirao je svoju prvu stolicu napravljenu<br />
od čeličnih cevi 1927. godine, a<br />
širem krugu ljudi bila je poznata kao Mr.<br />
Chair. Od samog nastanka, ovaj, samo<br />
naizgled komad nameštaja, postao je<br />
ikona modernog pokreta u arhitekturi<br />
i dizajnu, poznatog kao Bauhaus. Svoj<br />
novi početak, ova stolica doživela je<br />
tokom četrdesetih godina prošlog veka,<br />
kada je američka kompanija za proizvodnju<br />
nameštaja Knoll Associates otpočela<br />
ponovnu proizvodnju te stolice. Bile su<br />
to godine kada je Mr. Chair smatrana<br />
neizostavnim delom savremeno opremeljenog<br />
enterijera. Od početka karijere<br />
arhitekte, Ludwig Meise, dizajnirao je<br />
komade nameštaja za zgrade koje je<br />
projektovao. U početku je koristio drvo,<br />
ali pojava lako savitljivih čeličnih cevi<br />
dala mu je mogućnost da pronađe novi<br />
izražaj u dizajniranju nameštaja koji<br />
će odgovarati njegovim minimalistički<br />
projektovanim zgaradama. Elegancija i<br />
praktičnost Mr.Chair, kombinovana sa<br />
tada modernom arhitekturom, učinili<br />
su da postane jedan od najznačajnijih<br />
dizajnerskih radova dvadesetog veka.<br />
MAPA PODZEMNE<br />
ŽELEZNICE U<br />
LONDONU<br />
HERI BEK (1931)<br />
Prva linija metroa u Londonu otvorena<br />
je 1863. godine i povezivala je stanice<br />
Pedington i Faringdon. Tokom narednih<br />
sedamdeset godina, londonski sistem<br />
javnog transporta, pa i sam metro, vodilo<br />
je čak 165 nezavisnih kompanija. U tom<br />
haosu, kompanije su se razlikovale po<br />
uniformama koje su nosili zaposleni, voznom<br />
parku i načinu opremanja stanica,<br />
koje su ponekad bile udaljene samo stotinu<br />
metara od konkurentskih. Savetodavni<br />
komitet je preporučio Ministarstvu<br />
saobraćaja, još 1924.godine, da nešto<br />
mora preduzeti po pitanju haotičnog<br />
stanja. Ipak, tek 1931.godine uspostavljena<br />
je jedinstvena kompanija London<br />
transport. I dok je dizajn logoa nove<br />
kompanije poveren dizajneru Edvardu<br />
Džonstonu, mapu metroa dizajnirao je<br />
jedan od električara. Heri Bek, samoinicijativno,<br />
dizajnirao je mapu podzemne<br />
železnice na osnovu mape električnih<br />
instalacija. Nakon što su ga nekoliko<br />
puta odbili, dobio je priliku da svoj dizajn<br />
usavrši. Prave linije, sa tačkama koje<br />
su predstavljale stanice i račvanja,<br />
predstavljena pod uglom od 45 stepeni,<br />
pre su bile apstraktna slika londonske<br />
podzemne železnice, nego njen tačan<br />
geografski položaj. Dizajn mape stavljen<br />
je na probu. Jednostvna za praćenje,<br />
jasna i pregledna, mapa je odmah bila<br />
prihvaćena od građana. Uz manje dizajnerske<br />
izmene, proširene godinama za<br />
nove linije, mapa londonske podzemne<br />
železnice koju je dizajnirao električar<br />
Heri Bek i danas je u upotrebi.<br />
VOLKSEMPFAGNER<br />
(NARODNI RADIO)<br />
VALTER MARIA KERSTING (1933)<br />
Mašine ili bolje rečeno sprave različite<br />
namene, tridesetih godina prošlog veka,<br />
predstavljale su metaforu modernog<br />
i koncept brzine i mobilnosti. Avioni,<br />
automobili, telefoni, ali i radio aparati,<br />
bili su tehnološka dostignuća modernog<br />
doba koja su i u vizuelnom smislu pratili<br />
koncept modernizma.<br />
Prvi radio aparati pojavili su se 1925.<br />
godine. Bilo je potrebno samo nekoliko<br />
zima 2011<br />
59<br />
REtROARt
REtROARt<br />
godina pa da radio postane proizvod<br />
koji će privući mase, proizvod koji će tim<br />
masama obezbediti zabavu i brz prijem<br />
informacija, prvi proizvod masovne elektronske<br />
komunikacije.<br />
Dizajn narodnog radija Valtera Marije<br />
Kerstinga, u neku ruku je paradoks.<br />
Njegov radio proizveden je od bakelita,<br />
industrijskog materijala, koji je ispunjavao<br />
zahtev Bauhausa da se proizvodi<br />
dizajniraju od novih materijala, koji će<br />
moći da zadovolje masovnu proizvodnju.<br />
Sa druge strane, ideja o dizajniranju<br />
narodnog radija došla je od onih snaga<br />
koje će 1932.godine zabraniti Bauhaus,<br />
kao nemački pokret. Iako je sam dizajn<br />
Krestingovog radio aparata bez sumnje<br />
pod uticajem Bauhausa, probudio je<br />
sasvim drugačiju emociju, onu koja je<br />
predstavljala trijumf nemačke tehnološke<br />
superiornosti i industrijske snage.<br />
Kerstingov radio aparat bio je i prvo<br />
sredstvo masovne manipulacije masama<br />
od strane nadolazećeg nacističkog režima.<br />
Sam radio aparat bio je projektovan<br />
tako da može da prima samo nemačke<br />
radio stanice, čime je postao sredstvo<br />
manipulacije, kontrole i legitimizacije<br />
svega onoga što je usledilo u godinama<br />
koje su tek došle.<br />
FIAT 500 TOPOLINO<br />
DANTE ĐAKOSA (1936)<br />
Tridesetih godina prošlog veka, u kompaniji<br />
Fiat, trošili su silno vreme kako bi<br />
osmislili dobro dizajnirani, praktični, za<br />
sve pristupačan automobil. Bila je to i<br />
ambicija dizajnera Dantea Đakose, koji<br />
je sa svojim timom 1936.godine dizajnirao<br />
tip 500, koji će kasnije postati<br />
poznat kao Topolino (italijanska reč za<br />
Miki Mausa).<br />
Sa maksimalnom brzinom od 80 kilometara<br />
na sat, inovativno dizajniranom<br />
šasijom, kompaktnim dizajnom, četvoro<br />
60 zima 2011<br />
cilindričnim motorom i cenom manjom<br />
od tadašnjih 10.000 lira, Topolino je<br />
među Italijanima odmah postao hit.<br />
Topolino se proizvodio do 1955.godine, a<br />
Đakosa je sa svojim timom 1957. godine<br />
dizajnirao novi fiat 500, koji će kasnije<br />
proizvoditi i Zastava i koji će postati<br />
poznat pod nadimkom Fića.<br />
MINOx KAMERA<br />
VALTER ZAP (1938)<br />
Minijaturni fotoaparat Minox je stekao<br />
popularnost zahvaljujući tajnim agentima<br />
i špijunima. Svaka špijunska priča iz<br />
perioda Hladnog rata bila je nemoguća<br />
bez ovog fotoaparata. Ipak, za sve one<br />
koji ne znaju, Minox kamera koju je<br />
dizajnirao Valter Zap, prekretnica je u<br />
industriji fotoaparata. Priča o Minoxu<br />
počinje tridesetih godina u gradu Talinu<br />
na Baltičkom moru, gde se Valter Zap<br />
iz čiste radoznalosti naselio. Već 1932.<br />
godine, zajedno sa prijateljem Rihardom<br />
Jurgensom, osniva kompaniju za razvoj<br />
fotoaparata srednje veličine. Kada su<br />
zapali u problem sa proizvodnjom svog<br />
prvog modela, Zap je ubedio prijatelja<br />
i saradnika u to da bi minijaturni<br />
fotoaparat bio sasvim siguran uspeh<br />
na tržištu. Prvo što je Zap uradio, bio<br />
je dizajn drvenog modela dimenzija<br />
12,5X28X75 milimetara. Sledilo je rešavanje<br />
problema kako u tako mali prostor<br />
staviti neophodnu tehniku. Ipak, najveći<br />
problem bio je pronaći odgovarajuće<br />
sočivo, s obzirom na to da u okruženju<br />
nije bilo baš mnogo proizvođača. Sa<br />
druge strane, Zap i Jurgens dosegnuli<br />
su maksimum finansijskih mogućnosti.<br />
U pomoć je priskočila kompanija za<br />
radio i električnu opremu VEF iz Rige,<br />
a prvi minijaturni Minox fotoaparat<br />
na tržištu se pojavio 12.aprila 1938.<br />
godine. Proizvodnja je nastavljena i pod<br />
sovjetskom okupacijom. Posle Drugog<br />
svetog rata, Zap seli firmu u Nemačku,<br />
a 1958.godine predstavljen je Minox B,<br />
naslednik prvog modela, koji je prodat u<br />
400.000 komada. Tokom vremena, urađena<br />
su mnoga tehnička poboljšanja,<br />
ali dizajn je ostao skoro nepromenjen<br />
decenijama.<br />
PANTON STOLICA<br />
VERNER PANTON (1960)<br />
Danski arhitekta i dizajner, Verner<br />
Panton, bio je jedan od najistaknutijih<br />
dizajnera koji su koristili plastiku.<br />
Prvu stolicu, kompletno napravljenu od<br />
plastike i bez nogara, dizajnirao je 1955.
godine. Ova genijalna stolica, napravljena<br />
iz jednog komada, proizvedena je<br />
ubrizgavanjem plastične mase u kalup,<br />
i to punih sedam godina, od 1960.<br />
do 1967. godine. Za razliku od drugih<br />
plastičnih stolica onog vremena, poput<br />
onih koje su dizajnirali Džoe Kolombo ili<br />
Helmut Bacner, Panton je uklonio nogare<br />
i zamenio ga osnovom u obliku trube.<br />
Dizajn stolice izražava optimizam nadolazećeg<br />
Pop <strong>Art</strong>a. Crvene i bele varijacije<br />
ove stolice i danas se mogu naći na<br />
tržištu. Sa prodatih 250.000 komada, ova<br />
stolica bez sumnje predstavlja Pantonov<br />
najuspešniji dizajn, a tokom<br />
svog života doživeće<br />
ekspanziju plastike<br />
u dizajniranju<br />
nameštaja.<br />
ARCO LAMPA<br />
(LUČNA LAMPA)<br />
AHILE KASTILJONI (1962)<br />
Kastiljonijeva podna lučna lampa jedan<br />
je od najboljih primera italijanskog post-<br />
ratovskog pokreta u dizajnu. Dizajnirana<br />
i proizvedena 1962.godine u fabrici Flos,<br />
ova lampa ističe nivo estetske sofisticiranosti<br />
koji je karakterizovao italijanski<br />
doprinos postratovskom dizajnu.<br />
Glavni elementi lampe su luk od nerđajućeg<br />
čelika koji se sastoji od četiri<br />
savijena dela. Najdeblji deo ugrađen je<br />
u mermerno postolje, što omogućava<br />
da lampa ostane u željenom položaju<br />
uprkos široko postavljenom luku. Na<br />
najtanjem delu luka, nalazi se sijalica<br />
koja je sakrivena u abužuru izgrađenom<br />
od aluminijuma, koji je sa gornje strane<br />
izbušen, što omogućava da svetlost<br />
prodire i kroz te otvore.<br />
Arco lampa bila je obavezan deo moderno<br />
opremljenih stanova onog vremena, a<br />
Kastiljonijev odabir savremenih materijala,<br />
učinio ju je savršenim pratiocem<br />
kožnih sofa i garniture i staklenih stolova.<br />
Što se samog Kastiljonija tiče, Arco<br />
lampa predstavljala je vrhunac njegove<br />
dizajnerske karijere.<br />
SONy wALKMAN<br />
SONy DESIGNE CENTER (1979 )<br />
Kada je 1965.godine predstavljena kaseta<br />
(magnetna vrpca upakovana u plastično<br />
kućište), bila je to prava revolucija<br />
u slušanju muzike. Nije prošlo mnogo<br />
godina, a popularna kaseta postala je<br />
mobilna, zahvaljujući kasetofonima koji<br />
su ugrađivani u kola. Ipak, pravi smisao<br />
reči mobilnost daće izum čuvene firme<br />
Sony iz 1979.godine, a to je popularni<br />
walkman.<br />
Da tadašnjem predsedniku kompanije<br />
Sony, Akiu Moriti, nisu na živce išla deca<br />
sa njihovom muzikom, pitanje je da li<br />
bi i kada bi nastao walkman. Morito je<br />
dugo razmišljao o prenosivom uređaju<br />
za puštanje kaseta koji će imati samo<br />
slušalice. Početkom sedamdesetih<br />
u Sony-u, prvo su osmislili i napravili<br />
vrlo male, lagane prenosive slušalice<br />
(zvučnike) koje su izuzetno kvalitetno<br />
reprodukovale zvuk. Ostatak nisu morali<br />
dugo da traže, walkman je razvijen iz<br />
Pressman modela diktafona.<br />
Na kraju, kućište za stereo uređaj i baterije<br />
imalo je dimenzije 14X9X2,8 centimetara,<br />
izrađeno od aluminijuma i bilo je<br />
toliko lako da je walkman mogao da se<br />
nosi i u džepu. Takođe, bio je otporan na<br />
udarce pa je bio idealan za džogere koji<br />
su voleli da trče i slušaju muziku.<br />
Gospodin Morita dobio je mir uz svoju<br />
muziku, a Sony je napravio veliki iskorak<br />
u odnosu pojedinca i društva. Pojedinac<br />
je sada mogao da sluša muziku do mile<br />
volje, glasno koliko hoće, dok bi ostatak<br />
sveta jedva čuo basove i to tek na korak<br />
od ponosnog vlasnika walkman-a.<br />
zima 2011<br />
61<br />
REtROARt
kONcEPti<br />
62 zima 2011<br />
NOVI MAČ IZ ITALIJE<br />
2012<br />
VLADIMIR BOBETIĆ<br />
LAMBORGHINI<br />
ESTOQUE<br />
Lambordžini Estoque je predstavljen na pariskom<br />
sajmu automobila pre dve godine,a u proizvodnju<br />
bi mogao da uđe 2012. godine. Mada ima sve<br />
karakteristike koje krase Lambordžinijeve<br />
modele, Estoque će biti prvi model u istoriji ovog<br />
italijanskog proizvođača sa četvoro vrata.
Da li slučajno ili namerno, Lambordžini je za ime ovog modela<br />
uzeo je špansku reč Estoque koja označava matadorski mač<br />
kojim se zadaje konačan udarac biku. Da li će Labmordžinijev<br />
Estoque to i biti za konkurenciju među sportskim automobilima,<br />
videće se kada naredne godine uđe u proizvodnju. Po onome<br />
što se trenutno zna o ovom modelu, konkurencija ima razloga za<br />
brigu.<br />
U modelu Estoque postoji sve ono što definiše Lambordžinijeve<br />
automobile. Ekstreman, beskompromisan, snažan i bez ikakve<br />
sumnje Italijan. Ipak, reč je o sedanu, sportskom automobilu za<br />
svaki dan, prvom koji izlazi iz fabrike u Santa Agati Bolonjeze.<br />
Ovim modelom, Lambordžini je uspostavio nove standarde među<br />
sportskim sedanima.<br />
Desetocilindrični motor Gallardo LP 560-4, zapremine 5,2 litara<br />
smešten je napred. Ovo nije končano rešenje jer postoji mogućnost<br />
da će u Estoque biti ugrađivan nešto ekonomičniji, a ipak<br />
dovoljno dinamični V8, pa čak i TDI motor.<br />
Estoque ima stalni pogon na sva četiri točka što mu omogućava<br />
sigurnu vožnju u svim vremenskim prilikama, ali ostavlja mogućnost<br />
i za ljubitelje ekstremnije sportske vožnje.<br />
Ovaj automobil, kao nijedan pre njega, kombinuje eleganciju i<br />
udobnost sa atributima sportskog automobila. U brojkama ta<br />
kombinacija izgleda ovako: dugačak je 5,15 metara, širok 1,99, a<br />
iako je visoko samo 1,35 metara, zadivljujuće je udoban. Međuosovinsko<br />
rastojanje iznosi 3 metra.<br />
Bez sumnje, Estoque će biti idealan partner za putovanje, bez<br />
obzira da li ste njime krenuli na poslovni sastanak, pozorište<br />
ili na odmor. Kad smo kod odmora, ovaj Lambordžinijev model<br />
pružiće vam mogućnost da u vožnji sportskog automobila ne<br />
uživate sami. Mesta, za razliku od drugih sportskih automobila,<br />
ima dovoljno za celu porodicu, a iz tog razloga i prtljažnik je<br />
povećan. Da za udobnost cele porodice ne treba brinuti, govori<br />
i to da je tim Centro Stile Lamborghini dizajnirao četiri odvojena<br />
sportska sedišta, koja se elektronski podešavaju, tako da je<br />
udobnost i na većim udaljenostima zagrantovana. Materijal koji<br />
dominira u kabini je najkvalitetnija Napa koža. Ono što budući<br />
kupci ovog modela mogu da očekuju od opreme je i LCD monitor<br />
koji će ih voditi kroz sve sisteme u kolima, ali i dati mogućnost<br />
da prate kretanje uz GPS uređaj. Instrument tabla izrađivaće se u<br />
dva modela, klasičnoj i digitalnoj verziji. Takođe, biće ugrađivani<br />
i najbolji audio sistemi, a klince koji će se voziti pozadi očekuje<br />
kompletni sistem za zabavu od video igara do filmova.<br />
Estoque je još jednom pokazao da će Lambordžinijevi modeli i u<br />
budućnosti biti ekskluzivni, izazovni, u isto vreme jaki i senzalni i<br />
ono što je najbitnije u pogledu dizajna, nepogrešivo italijanski.<br />
zima 2011<br />
63<br />
kONcEPti
kONcEPti<br />
MERKUR<br />
BRITANSKI VOZ BUDUĆNOSTI<br />
Konkord, Spitfajer, Rols Rojs i autobusi Rutmaster stavili su Veliku<br />
Britaniju u sam vrh svetskog dizajna 20. veka. Činilo se da Britanija,<br />
bar na početku 21.veka, neće imati šta da ponudi svetu. A onda je<br />
dizajnerski studio Priestmangood osmislio voz budućnosti nazvan<br />
Merkur, koji će bez sumnje, kada se pojavi na šinama, postati<br />
ikona svetskog dizajna 21.veka.<br />
Železnička mreža u Velikoj Britaniji od kraja 19. veka, pa skoro<br />
do osamdesetih godina 20. veka, spadala je među najgore u<br />
svetu. Zastareli sistemi, pre svega signalizacija i skretnice, tome<br />
su najviše doprineli. Međutim, Britanija je uz Francusku i Nemačku<br />
predvodila eru brzih inter city vozova.<br />
I kao da trenutne brzine nisu dovoljno brze, svetu se vrlo često<br />
predstavljaju novi i brži vozovi. Kina će tako uskoro dobiti Bombariderov<br />
Zafiro 380, koji će se baš tom brzinom kretati kineskim<br />
prugrama. U zemlji u kojoj je prosečna brzina vozova 45km/h ,<br />
ovakve brzine zvuče neverovatno.<br />
66 zima 2011<br />
VLADIMIR BOBETIĆ<br />
Voz Merkur je delo dizajnerskog studija Priestmangood . Prema<br />
ideji dizajnera, osim brzine, putnicima će se ponuditi luksuz, stil<br />
i uzbuđenje i, kako kažu, biće jedan od najboljih predstavnika<br />
transporta budućnosti zasnovanog na održivom transportu koji<br />
neće zagađivati okolinu. Zastavu Velike Britanije u tom pravcu<br />
sigurno će nositi ovaj 400 metara dug voz, koji će se kretati brzinom<br />
od 360 kilometara na sat i imati najizduženiji prednji nosni<br />
deo, zbog čega je već dobio nadimak srebrni metak. Biće to prvi<br />
voz na tlu Velike Britanije čiji će svi vagoni biti doubledecker,<br />
odnosno imati dve platforme.
Iako Merkur neće biti najbrži voz na svetu, multidisciplinarni<br />
dizajnerski studio Priestmangood potrudio se da enterijerom<br />
zapuši usta svakoj budućoj konkurenciji. Enterijer je koncipiran<br />
tako da nudi dovoljno privatnosti, iako će sve pregrade biti providne,<br />
dovoljno mesta za interakciju putnika za duža putovanja i<br />
dovoljno prostora za relaksaciju. Poseban deo voza činiće vagoni<br />
sa ležajevima, popularna spavaća kola, vagon za poslovne<br />
sastanke, vagon za decu, a sva sedišta biće opremljena i audio i<br />
sistemom za zabavu.<br />
Dizajnerski studio Priestmangoode nije nov u dizajniranju vozova.<br />
Britanskim prugama već se kreće Pendolino voz, posebno<br />
dizajniran za kompaniju Virgin railways. Dizajner Paul Priestman,<br />
koji je dizajnirao i Pendolino i Merkur, veruje da je njegov projekat<br />
brzog voza od vitalnog značaja za britansku budućnost, pre<br />
svega u pogledu razvoja održivog transporta koji minimalno zagađuje<br />
okolinu, ali i zbog prilike da se britanski dizajn i inženjerstvo<br />
vrate u sam svetski vrh, a time ponovo postanu konkurentni<br />
na svetskom tržištu.<br />
zima 2011<br />
67<br />
kONcEPti
PEJZAžNA ARHitEktuRA<br />
UMETNIČKA OAZA<br />
PARK<br />
SLOBODE I LEPOTE<br />
LA VILET<br />
NEVENA ĐUKIĆ<br />
Park La Vilet (La Villette) je smešten u severoistočnom delu Pariza,<br />
na mestu nekadašnje pijace. Francuski arhitekta Bernar Čumi<br />
(Bernard Tschumi), predstavnik dekonstruktivizma, 1980. godine je<br />
pobedio na velikom međunarodnom konkursu sa svojim projektom<br />
parka. Bernard je park osmislio kao sistem tačaka, linija i površina.<br />
Izgradnja parka počela je 1984.godine.<br />
Tačke u parku predstavljaju mali crveni paviljoni, oštrih ivica. Različitih<br />
su oblika, visoki oko deset metara, a postavljeni na svakih<br />
dvadeset metara. Nazivaju se foli (folie)(termin koji je korišćen u<br />
18. veku za male objekte u francuskim vrtovima koji su bili mesta<br />
za susrete i druženja). Svaka od ovih tačaka ima posebnu namenu.<br />
Neke su kafići ili restorani, neke muzički paviljoni i galerije, a ima i<br />
onih čija je uloga samo dekorativna.<br />
68 zima 2011<br />
La Vilet je po mnogo čemu jedinstven park u svetu. Kao idealan spoj<br />
prirode i arhitekture, u potpunosti je posvećen umetnosti, nauci i<br />
dokolici. Stvoren je da bude okvir za kulturu i interakciju. Performansi,<br />
predstave, izložbe i koncerti, čine da svaka poseta ovom prostoru<br />
bude potpuno novo iskustvo.<br />
Linije imaju ulogu staza za šetnju.To su prirodni pravci drvoreda,<br />
vodeni kanal i velika promenada. Kroz park prolaze dve glavne<br />
linije-staze, jedna se proteže pravcem sever-jug, a druga pravcem<br />
istok-zapad. Prva staza, karakteristična po svojoj talasastoj<br />
površini, zove se La Vilet. Druga se zove Urk (de l’ ourcq) i proteže<br />
se duž istoimenog kanala, a predstavlja vezu između centra Pariza<br />
i predgrađa.<br />
U Bernardovom sistemu, površine se nalaze između Muzeja nauke i<br />
industrije i Centra muzike. To je veliki otvoreni zeleni prostor koji se<br />
prostire na sedam hektara travnjaka, uključujući kružne i trouglaste<br />
prerije, na kojima posetioci uživaju u sunčanju, čitanju, odmoru i<br />
igri. Ovo je takođe prostor na kome se održavaju različiti festivali i<br />
bioskop na otvorenom.
Najatraktivniji detalj parka je Geoda, velika metalna sfera, na čijoj<br />
površini se ogleda parisko nebo. U njenoj unutrašnjosti se nalazi jedan<br />
od najsavremenijih 3D bioskopa na svetu, sa ekranom površine<br />
1000 m 2 . U blizini Geode je i Muzej nauke i industrije, takođe jedan od<br />
najvećih u svetu.<br />
Park La Vilet krasi i deset tematskih vrtova, među kojima pažnju<br />
najviše zaokuplja vrt Ogledala. Zahvaljujući svom čudesnom pejzažu,<br />
reflektovanom kroz dvadeset osam ogledala, ovaj vrt najveća je<br />
atrakcija za posetioce. Deci je posebno interesantan morski pejzaž<br />
u vrtu Vetrova i peščanih dina. Larter ( L’<strong>Art</strong>ere ) je vrt za crtanje, a<br />
deset hiljada crteža u njemu je posvećeno obolelima od HIV-a. Jedno<br />
od magičnih mesta koje se ne sme propustiti, jeste i Vrt dečijih<br />
strahova smešten između šuma jela i breza. Nepripremljenim šeta-<br />
čima može se desiti da budu neprijatno iznenađeni zastrašujućim<br />
zvucima, koji će ih sigurno podsetiti na neki nestašluk iz detinjstva.<br />
Na kraju spektakularnog putovanja kroz niz tematskih vrtova, u vrtu<br />
Zmaja, posetioce će dočekati ogromni čelični zmaj čiji jezik predstavlja<br />
dugački tobogan. Jedna od zanimljivosti parka je i Pokopani<br />
bicikl, čuvena skulptura Klesa Oldenburga (Claesa Oldenburga), koji<br />
ostavlja utisak kao da je na tom mestu boravio neki džin.<br />
Bernard Čumi, kao jedan od vodećih predstavnika dekonstruktivizma,<br />
ovim projektom je uspeo da odgovori na filozofiju začetnika ovog<br />
pokreta - Žaka Deride, filozofa i teoretičara, pa njegov projekat deluje<br />
kao arhitektonski eksperiment u prostoru. Lepota ovog parka je i u<br />
tome što posetiocu ne nameće aktivnosti, već mu daje slobodu da<br />
sam neprestano otkriva i istražuje.<br />
zima 2011<br />
69<br />
PEJZAžNA ARHitEktuRA
sAvEti<br />
ENTERIJER<br />
ZA DUŠU<br />
ILI KAKO PROSTOR ISPUNITI MATERIJALIMA I OBLICIMA KOJI<br />
ĆE BITI U SLUŽBI VAŠEG ŽIVLJENJA I UŽIVANJA U NJEMU<br />
IRENA VIDENOV - ARHITEKTA<br />
Kreiranje stambenog prostora je splet i<br />
rasplet zahteva, potreba, inspiracija<br />
i ograničavajućih faktora, prednosti koje<br />
pruža savremena tehnologija i proverene<br />
vrednosti tradicionalnog.<br />
Nimalo lak zadatak, koji predstavlja pravo<br />
zadovoljstvo za rešavanje, posebno je<br />
nadahnuće kada se ispuni sve što je očekivano.<br />
Za početak, prostor treba da se snimi do<br />
najsitnijeg i najskrivenijeg detalja. Preporuka<br />
je da se istovremeno definišu potrebe koje<br />
treba da ostvari zadati prostor . Najsigurniji<br />
put je, naravno, da sve to postavi na papir<br />
arhitekta, kao proveru mogućnosti prostora.<br />
<strong>Arh</strong>itekta će, takođe, u tom prvom inputu<br />
oceniti koje su aspiracije budućeg korisnika<br />
i krenuti inspirisan njima u oblikovanje<br />
zadatog.<br />
Najsigurnija razmena podataka između<br />
korisnika i arhitekte je zajedničko pronalaženje<br />
željenih efekata u najnovijim stručnim<br />
70 zima 2011<br />
časopisima, koji se mogu naći kod nas u<br />
prodaji, ili pregledom web stranica na internetu.<br />
Ponuda je ogromna, ali zasigurno je<br />
da svaka osoba ima izgrađen stav oko toga<br />
šta želi od svog budućeg prostora da dobije.<br />
<strong>Arh</strong>itekta usmerava te stavove na pravi put,<br />
ubacuje u razmeru i defineše detalje kako<br />
bi se postigla maksimalna funkcionalnost i<br />
udobnost.<br />
Korisnik ,koliko god to može, treba da<br />
prepusti da vrle ideje i novitete arhitekata<br />
implementira u enterijer. Današnje osmišljavanje<br />
prostora nikada nije bilo tako široko<br />
i humano, pažljivo osmišljeno i u funkciji<br />
savremenog načina života.<br />
Da li je prostor dovoljno svetao?<br />
Postoje proračuni koji mogu pokazati da li<br />
su prozori pravilno dimenzionirani u odnosu<br />
na strane sveta, zatim u odnosu na visine<br />
parapeta, površine poda prostora, uglova<br />
pod kojim svetlost ulazi u prostor i dr. Boje<br />
zidova, podova i (ne)postavljanje draperija<br />
ili raznih zavesa tj.zastora i roletni, rešavaju<br />
povećanje ili umanjenje jačine osvetljenja<br />
prostora. Trendovi su da prostor, u kojem<br />
savremeni čovek boravi, treba da bude<br />
maksimalno osunčan. S obzirom na vreme<br />
koje provodimo u zatvorenim kancelarijama,<br />
tržnim centrima, bankama, šalterima,<br />
kolima, prostorima gde čovek biva izložen<br />
stresu, jedino svetlost može da vrati svežinu<br />
u naš život. Svetlost i senka…dinamičnost<br />
prostora.<br />
Da li je prostor dovoljno izolovan od<br />
buke? Pažljivim odabirom profila spoljašnje<br />
stolarije i stakala, kao i obradom zidova i<br />
podova, nivo buke se takođe može umanjiti.<br />
Da li je visina prostora odgovarajuća?<br />
Ovde se najlakše i najsmelije rešava vizuelni<br />
osećaj izradom spuštenih plafona od gipsa<br />
sa ugrađenom rasvetom. Plafoni su najbolje<br />
osmišljeni kada su jednostavni, sa najviše<br />
dva različita visinska nivoa. Ponekad deo<br />
plafona može da bude efektan u drugoj boji
dupleks, potkrovlje - Shelton, Mindel Associates<br />
Lokacija: New york<br />
D’Aquino Monaco<br />
New york<br />
ili obradi, na primer, rešenje mogu biti drvo<br />
ili beton.<br />
Rasveta prostora? Rasveta, kako u plafonu,<br />
tako i u prostoru, po novim trendovima<br />
je minimalna u broju svetiljki, ali efektna,<br />
podešena tako da ne opterećuje prostor,<br />
daje pravi doživljaj i jačinu prirodne svetlosti,<br />
može ugrađenim potenciometrima da se<br />
smanjuje ili povećava. Naravno, savremene<br />
instalacije podrazumevaju sistem pametnih<br />
kuća koje olakšavaju korišćenje svih instalacija<br />
u prostoru, uz maksimalnu uštedu u<br />
energiji.<br />
I dalje o uštedi energije…? Ovde je naša<br />
stvarnost na nezavidnom nivou, bez ikakve<br />
podrške države u vidu kreditiranja investicija,<br />
koje podrazumevaju ugradnju takve<br />
instalacione opreme, koja, ili umanjeno<br />
troši potrebnu energiju ili je i sama proizvodi.<br />
Poslednje dve godine, svetski sajmovi građevine<br />
i opremanja su akcenat dali upravo<br />
ovakvoj opremi i materijalima koji su u službi<br />
Walzworkinc<br />
Los Angeles<br />
Paulo Flores; Ricardo Kendall; Victor Ortega<br />
New york<br />
obnovljive energije. A pri tome su i dizajnerski<br />
fenomenalno osmišljeni.<br />
Moderno ili klasično? I jedno i drugo,<br />
zajedno, odmereno, dobro osmišljeno i<br />
odabrano. Minimalizam u enterijeru je prošao<br />
kao pravac, i ostavio nam svoj pozitivan uticaj<br />
na opremanje stanova i drugih prostora u<br />
budućnosti. Enterijeri su danas jednostavni,<br />
opremljeni nameštajem koji je kvalitetan,<br />
udoban, proverenog dizajna iz prošlih<br />
vremena, i, kako smo se u modi vratili nekim<br />
davno zaboravljenim romantičnim godinama<br />
iz prošlog veka, tako i u arhitekturi, umetnosti,<br />
dizajnu i enterijeru crpimo sve što je<br />
iz tog vremena provereno dobro i efektno.<br />
Kombinovati sa Bergere foteljom, stolicom<br />
Thonet, uz lampu Tizio, tepihom Paole Lenti,<br />
na parketu Ivassalletti u jarkoj nijansi boje,<br />
kako bi se akcentovalo u prostoru. Obavezno<br />
ostaviti jedan zid za zaboravljenu biblioteku!<br />
Pored biblioteke je podna ili stona lampa<br />
i udobna fotelja.<br />
Osmose Design<br />
Portland, oregon<br />
New york<br />
Belo, sivo ili roze?Hrabro treba prepustiti<br />
to stručnjacima. Ništa brže ne dosadi<br />
nego boja koja je u vreme osmišljavanja<br />
enterijera bila u trendu, a već nakon godinu<br />
dana donosimo odluku da nam zapravo<br />
smeta u prostoru. Najbolje je da pod bude<br />
u prirodnom tonu boje drveta, keramike i<br />
slično, da zidovi budu beli ili pastelnih boja,<br />
sa akcentima u prostoru u vidu nameštaja,<br />
slika i drugih detalja. Tu se postiže efekat u<br />
paleti upotrebljenih boja, u stvarima koje se<br />
mogu pomeriti.<br />
Materijali? Koliko god mogu, treba da budu<br />
prirodni. Drvo, koža, kamen, pamuk, svila,<br />
staklo...Bolje je i staru fotelju presvući u<br />
novo ruho prirodnog materijala, nego kupiti<br />
novu u skaju ili plastici.<br />
Zaključak? Treba biti odmeren u svemu,<br />
kako u životu, tako i u opremanju budućeg<br />
prostora. Uvek se podsećati da u tom enterijeru<br />
treba uživati, a ne robovati njime. Polako<br />
i hrabro, rezultet može biti očaravajući.<br />
zima 2011<br />
71<br />
sAvEti
oglas
PREDSTRANA
iNtERvJu sA POvODOM<br />
74<br />
GORDANA ĆIRJANIĆ – DOBITNICA NIN-OVE NAGRADE<br />
PESNIK BEZ PESME<br />
razgovarala: MILICA ŠAJFAR<br />
foto: mARKO ĐURICA<br />
U svet književnosti kročila je pre mnogo godina, kako<br />
sama kaže „grlom u jagode“ pišući poeziju. Danas<br />
Gordanu Ćirjanić pre svega znamo kao romanopisca, a da<br />
je odabrala „pravi put“, dokazala je svojim romanom „Ono<br />
što oduvek želiš“ kojim je zaslužila NIN-ovu nagradu za<br />
najbolji roman 2010. godine.<br />
zima 2011<br />
Vaša dva romana „Pretposlednje putovanje“ i „Poljubac“<br />
već su nagrađivani Ženskim perom. Šta za Vas znači<br />
NIN-ova nagrada koja vam je dodeljena za roman „Ono što<br />
oduvek želiš“? Da li je ona kruna Vašeg rada ili podsticaj<br />
na stvaranje još boljeg dela? Da li u nekom trenutku<br />
možete da zamislite Vaš život bez pisanja?<br />
„Žensko pero“ je ustanovljeno pre deset godina, to je<br />
„mlada“ nagrada. Bila sam veoma ponosna što sam je<br />
dobila, i to dva puta, ali ona se ipak odnosila na polovinu<br />
sveukupne prozne produkcije u Srbiji. NIN-ova nagrada je<br />
došla kao neka vrsta konfirmacije „Ženskog pera“. No, sve je<br />
to možda važnije za moje čitaoce, nego za mene; potvrdilo<br />
se da je njihov sud ukusa bio ispravan. Nagrade su za pisca<br />
uvek dobrodošle, ali društveni ugled nije, ili ne bi trebalo da<br />
bude, naročito važna motivacija za stvaralački rad. Idemo<br />
dalje, istim putem, ali bez trunke opuštanja. Umetnikov rad<br />
se odlikuje strogošću i svim onim preprekama koje sam sebi<br />
nameće.
Roman „Ono što oduvek želiš“ predstavlja<br />
u neku ruku i počast Milošu Crnjanskom<br />
i njegovom „Romanu o Londonu“.<br />
Koliko je ovaj književnik uticao na Vaš<br />
rad i na neka Vaša ranija dela?<br />
Književnost je, između ostalog, polifoni<br />
dijalog sa prethodnicima. Nijedan ozbiljan<br />
pisac neće izgovoriti, na primer, misao o<br />
„stidu“, a da pri tom nema odnos prema<br />
Kafkinom „Stid će nas nadživeti“, ili razmišljati<br />
o zlostavljanju dece, bez svesti o<br />
Ivanu Karamazovu. Nekad će njegov odnos<br />
prema prethodnom tekstu ili rečenici biti<br />
deklarativan, nekad u vidu miga koji je<br />
samo za znalce prepoznatljiv, a nekad i<br />
nema vidljivog traga o takvom dijalogu.<br />
Crnjanski mi je uvek bio važan nemi sagovornik,<br />
ali sada sam prvi put ostavila traga<br />
o tome.<br />
Slobodan, glavni junak romana „Ono<br />
što oduvek želiš“, ima izvesne sličnosti<br />
s Rjepninom, junakom „Romana o<br />
Londonu“. Spaja ih osećaj gubitništva<br />
koji u nekim gorkim trenucima prerasta<br />
u splin. Da li je danas lakše oživeti<br />
nesrećne likove i da li književnik uopšte<br />
ima razloga da priča o sreći ili je njegov<br />
zadatak, kako ste jednom prilikom izjavili,<br />
„da govori o ljubavi i smrti“?<br />
Zadovoljstvo životom teško može biti<br />
pokretač umetničkog stvaralaštva. Retki<br />
su primeri u književnosti da iz „sreće“ proistekne<br />
neko vredno delo. Drugo je pitanje<br />
da li je ona uopšte moguća – pitanje na<br />
kome filozofi vekovima oštre pero – ali ako<br />
bi to bilo osećanje punoće života, onda je<br />
to period akumulacije. Ispunjen život ne<br />
daje prostora da se istovremeno nad njim<br />
nadnosimo ili kopamo u dubinu. Kažu da<br />
je Huan Ramon Himenes tokom Medenog<br />
meseca, koji je proveo na krstarenju<br />
sa svojom nevestom, napisao tri zbirke<br />
pesama – što se među španskim pesnicima,<br />
naravno, prepričava sa smehom, kao<br />
anomalija.<br />
Esej Oskara Vajlda „Propast laganja“,<br />
koji ste preveli na srpski jezik, govori o<br />
jednom idealu književnika. Da li ste i Vi<br />
nalik na Vivijana koji ne smatra da se<br />
umetnost stvara kako bi ulepšala život,<br />
već radi nje same? Da li danas i u kojoj<br />
meri možemo govoriti o idealu estetizma?<br />
Oskar Vajld je živeo u vreme nastanka<br />
industrijskog društva, i dobro je uviđao<br />
koliko će trgovački duh narušiti i promeniti<br />
odnos prema lepom. On je počeo kao<br />
zastupnik ili teoretičar umetničkog pokreta<br />
„prerafaelita“ i branio je eklekticizam u<br />
umetnosti, govoreći da je lepo uvek lepo,<br />
čak i kad stoji jedno pored drugog. Kasnije<br />
se, u svojim esejima, distancira od toga,<br />
nazivajući svoju grupu „društvo umornih<br />
hedonista“, a u svojoj poetici se, kao<br />
pesnik, sve više okreće simbolizmu. Uostalom,<br />
njegova najbolja dela, De profundis i<br />
„Balada o Redinškoj tamnici“, nisu nimalo<br />
odvojena od života, naprotiv. Za mene je<br />
Oskar Vajld, u esejima, beskrajno zanimljiv i<br />
provokativan. Neke njegove ideje su veoma<br />
aktuelne.<br />
Kako Vi doživljavate najveći uspeh čoveka<br />
danas? Da li je to možda vizija utopije<br />
koju nikako ne smemo da napustimo?<br />
Da li je paradoks što moderno doba<br />
odbacuje upravo tu viziju, a nameće nam<br />
milion drugih prohteva?<br />
Tačno je da savremenom svetu, savremenom<br />
društvu i savremenom čoveku<br />
nedostaje vizija. To nas možda najviše<br />
pogađa u političkom životu. Naši političari<br />
nemaju viziju, ali ni Evropska Unija nema<br />
viziju, sem ako to nije zajedničko tržište.<br />
Upravo o tome je govorio i Oskar Vajld, o jedinstvenoj<br />
Evropi koju bi morala da objedini<br />
kultura, a ne trgovina. U onome što danas<br />
imamo, jedinstvo kulture je postignuto<br />
kroz televiziju. Nažalost, to i nije kultura,<br />
nego uspavljivanje duha.<br />
U kojoj meri je slobodan junak Vašeg<br />
romana kome ste i dali simbolično ime<br />
Slobodan? Ako nije, da li za njega postoji<br />
put oslobođenja i koja je njegova cena?<br />
Kraj moje priče o Slobodanu je otvoren,<br />
ali još niko od kritičara nije primetio da on<br />
možda na kraju umire. On je TV zavisnik,<br />
ljubitelj serija o forenzičarima; na kraju<br />
romana se udvaja, sebe vidi na ekranu,<br />
na stolu za obdukciju. U mislima želi da<br />
pobegne, ali ne znamo da li uspeva u tome.<br />
Želi da pobegne na „most zaljubljenih“ u<br />
Vrnjačkoj banji, a nekoliko poglavlja ranije,<br />
sam je rekao za taj isti most da je to zapravo<br />
groblje ljubavi. Završna scena u romanu<br />
ima kopču sa jednom rečenicom koja se<br />
može pročitati na prvoj stranici, a koja ima<br />
ulogu ekspozicije: „Književnost zavodi,<br />
poput života; sa ekranom su čista posla,<br />
kao sa smrću.“<br />
Kroz ceo roman se obrušavate na „instant<br />
umetnost“ i „instant život“ uopšte,<br />
koji treba da zadovolje osnovne potrebe<br />
pojedinca. Kako razbiti to ogledalo<br />
privida?<br />
Nema opšteg uputstva. Pisci postavljaju<br />
probleme, ne rešavaju ih. Izlazak iz ogledala,<br />
koje danas možemo nazvati „ekran“,<br />
isključivo je stvar lične odluke. U mom<br />
slučaju, sam čin pisanja podrazumeva<br />
poziv na čitanje.<br />
Da li ste kroz roman „Ono što oduvek<br />
želiš“ namerno preplitali realnost i<br />
fikciju iz želje da pokažete kako je i u<br />
stvarnom životu granica između njih<br />
sve tanja?<br />
Stvarnost i umetnost su se uvek preplitale<br />
i dopunjavale. Opet ću se vratiti na<br />
Oskara Vajlda, koga u svom romanu dva<br />
puta citiram. On je vragolasto okrenuo<br />
naglavačke Aristotelovu teoriju mimezisa,<br />
koju niko nije dovodio u pitanje tokom dva<br />
milenijuma. Vajld tvrdi da život daleko više<br />
zima 2011<br />
75<br />
iNtERvJu sA POvODOM
iNtERvJu sA POvODOM<br />
oponaša umetnost, nego što umetnost<br />
oponaša život. Da bi nešto istakli, pisci<br />
katkad preteruju, a on i sam kaže da mu je<br />
više stalo do lepote dokazivanja, nego do<br />
predmeta dokazivanja. Istina je, međutim,<br />
da je odnos između umetnosti i života<br />
uzajaman. Danas je problem u tome što<br />
se ovo uzajamno ogledanje ne odigrava<br />
između stvarnosti i umetnosti, nego između<br />
stvarnosti i televizije. Ali pošto tvorci<br />
televizijskog sadržaja ne poštuju nikakav<br />
kanon, niti imaju bilo kakav sistem vrednosti,<br />
savremeni čovek, u svom savremenom<br />
ogledalu, ostaje jadan i ogoljen,<br />
nimalo lep.<br />
Kažete da Vaš roman ne nudi odgovore,<br />
ali svakako navodi na razmišljanje. Koliko<br />
ima angažovane književnosti danas?<br />
Svaka dobra knjiga je angažovana, i svako<br />
umetničko delo. Budite uvereni da to nije<br />
fraza.<br />
Pored proze, pišete i poeziju kojom ste i<br />
započeli književni rad.<br />
Više ne pišem poeziju; samo tu i tamo<br />
„prošvercujem“ neki stih u svojoj prozi.<br />
U mojoj poslednjoj knjizi pesama Gorka<br />
voda, zaključna pesma ima naslov „Poslednja<br />
pesma“. Ona je bila moje poetičko<br />
svođenje računa sa Poezijom. Tek kad<br />
sam shvatila da sam pesnik, odlučila sam<br />
da budem „pesnik bez pesama“. Nije to,<br />
naravno, bilo zaricanje, ali jeste odraz jed-<br />
76 zima 2011<br />
nog iskustva. U poeziju sam uletela „grlom<br />
u jagode“, činilo mi se da je to lakši put.<br />
Izašla sam izgrebana, i tu ne mislim na recepciju<br />
mojih pesama koja je, štaviše, bila<br />
dobra, već na svoj najličniji odnos prema<br />
pesmi. Danas znam da je poezija najteži<br />
put u književnosti.<br />
Ljubav prema pisanju i jeziku navela Vas<br />
je da se bavite i prevođenjem. Koja biste<br />
od odabranih dela koje ste prevodili<br />
izdvojili?<br />
Ja nisam mnogo prevodila, samo one<br />
pisce od kojih imam šta da naučim ili koji<br />
će me podsetiti na ono što već znam o<br />
ekonomisanju sa rečima. Pisanje romana je<br />
iscrpljujući posao, psihički i fizički. Obično<br />
prevodim između romana i romana, kako<br />
bih se odmorila, pre svega od sebe, a da<br />
se pri tom ne udaljavam previše od svog<br />
oruđa, a to je jezik. Sama biram knjige<br />
koje ću prevoditi. U kratkom spisku autora<br />
koje sam prevodila, svi su mi podjednako<br />
važni, u datom trenutku su bili najvažniji:<br />
veliki španki pesnik Luis Sernuda; briljantni<br />
stilista engleskog jezika, Irac, Oskar Vajld;<br />
čudesni Meksikanac Huan Rulfo, čija<br />
sabrana dela sadrže dvestotinak stranica;<br />
prefinjeni Argentinac i prijatelj Beograda,<br />
Huan Oktavio Prens.<br />
Da li Vas pored književnosti opčinjava<br />
još neka umetnost? Imate li posebno<br />
drage umetnike?<br />
Studirala sam ono što se popularno zove<br />
Svetska književnost, mada je naziv grupe<br />
Opšta književnost sa teorijom književnosti.<br />
Na toj katedri se izučavala, prilično ozbiljno,<br />
barem u moje vreme, istorija likovnih<br />
umetnosti i estetika. Ponešto sam pisala<br />
o slikarima, jednu studiju o Ljubici Mrkalj,<br />
i jedan tekst, koji su slikari zapazili, o Vladimiru<br />
Dunjiću. To su bili umetnici izabrani<br />
po afinitetu, iako vrednovanje slikarstva<br />
nije moj teren. Svim drugim umetnostima,<br />
bilo da je reč o muzici, baletu, arhitekturi<br />
ili filmu, puštam naprosto da me ponesu,<br />
ukoliko se javi doživljaj.<br />
Rođeni ste u Beogradu gde i danas<br />
živite. Koliko se on promenio u Vašim<br />
očima od detinjstva, kako biste opisali<br />
te promene i postoji li neko mesto u<br />
ovom gradu koje Vam je posebno drago i<br />
u kome pronalazite svoj mir?<br />
Kad sam se vratila u Beograd 1996, posle<br />
dugogodišnjeg izbivanja, najveća, ako ne<br />
i jedina vizuelna promena bili su „bilbordi“.<br />
Pun grad podivljalih reklama, ispod kojih<br />
je život bio teži i grublji nego ikad. Ali to je<br />
moj grad, koji sam naučila bolje da volim<br />
tek kad sam se od njega udaljila. Danas<br />
je moja oaza u njemu Ada Ciganlija, gde<br />
odlazim kad god mogu. Svakog leta sam<br />
u Andaluziji, i svi mi se čude kad kažem<br />
da tamo, pred kraj leta, sedeći na nekoj<br />
„rajskoj“ plaži, čeznem za Adom i svojim<br />
omiljenim lokalom na Adi.
NOvELA<br />
KRATKA PRIČA O NAMA<br />
PLANSKA KUĆA<br />
SA TRI PROZORA<br />
autor: MILINKO BUJIŠIĆ<br />
78 zima 2011<br />
Koja je ovo zima po redu kako se vi, deco<br />
moja, nesreće moje, dogovarate da s ranog<br />
proleća počnete da gradite kuću? – pitala<br />
bi majka. Znala je ona, čim sunce grane i<br />
dan oduža, da mi više ne pričamo o gradnji<br />
kuće kao da nam nikada neće ni trebati, kao<br />
da nikad zima neće doći.<br />
Duge zimske noći bile su pogodne za velike<br />
planove. Pogotovu ako dobro rode šljive.<br />
Samo jedne sušne godine, kad šljive nisu<br />
rodile, nismo planirali gradnju kuće jer nam<br />
nije bilo ni do čega, a najmanje do kuće.<br />
Što je noć više odmicala i što se više<br />
rakija bližila dnu flaše, kuća je u našoj priči<br />
bila sve veća. Na kraju bismo, najčešće,<br />
isplanirali tri sobe sa tri posebna ulaza; za<br />
svakog brata po jedna soba, kako ne bismo<br />
bili jedan pored drugog, a da nemamo ništa<br />
zajedničko, osim krova i pregradnih zidova.<br />
Naše žene i sitna deca su ćutali i radovali<br />
se našim planovima i našem dogovoru, verujući<br />
da će doći dan kad će svaka porodica<br />
imati svoju sobu i svoje krevete i da se više<br />
ne moraju uveče unositi slamarice. Sanjali<br />
su da se sa patosa presele u kakve-takve<br />
krevete.<br />
Dada bi nas stalno podsećao da nam je on<br />
za svoje snage iskopao i otesao kamen, da<br />
je ispekao kreč i da sve to može propasti<br />
ako brzo ne krenemo sa gradnjom. Molio<br />
nas je da kuća bude planska i da te tri sobe<br />
budu što veće, a prozori na sobama što manji.<br />
Njegove stare kosti nijedna furuna nije<br />
mogla zagrejati, a od pogleda u prozor ledile<br />
su mu se kosti. Govorio je da nema ništa<br />
gore od velikih prozora na kući i da možemo<br />
ako hoćemo da napravimo i velike prozore,<br />
ali onda cele zime moramo samo da cepamo<br />
drva i da ložimo vatru.<br />
Otac nam je već dojadio pričajući kako se
namučio dok je isekao i otesao građu i da je građa počela da<br />
trune. Ako ne počnemo sa gradnjom ove godine, dogodine će<br />
građa valjati samo za šporet, govorio je otac.<br />
Ponekad, kad bi mu dosadili naši dugogodišnji planovi, prekoreo<br />
bi nas da smo povukli na ujčevinu i ,to jest, da smo neradnici,<br />
čime je hteo na majku da prebaci odgovornost što smo mi ovakvi.<br />
Stalno je pitao kako su drugi ljudi napravili kuće bez ikakvog<br />
plana i dogovora. Navodio nam je primere neke braće koji su prvo<br />
napravili kuću pa se onda delili.<br />
Kao najstariji brat, tvrdio sam da je dobar plan već pola kuće, a<br />
kad se prvi kramp udari, možemo računati da je završena. Stalno<br />
sam pričao da je i najveća sirotinja zavrćila kuću ako je počela, a<br />
da je nije napravio samo onaj koji je nije počeo.<br />
I deda i otac su znali da kažu da ne bi žalili da umru samo da<br />
nas vide u svojim zasebnim sobama, razdvojene, a blizu jedan<br />
drugog. Ali sve se to nekako oduži – niti su oni umirali, niti smo<br />
mi pravili kuće.<br />
Žene su nam se stotinu puta posvađale oko podele nepostojećih<br />
soba. Jednoj je smetala sunčana strana, drugoj vetrovita,<br />
trećoj zaladak.<br />
Bilo je noći kad smo mi planirali i palate sa desetinama soba, ali<br />
sve smo to zaboravljali kad bismo se sutradan otreznili.<br />
Najviše nesporazuma je bilo o lokaciji na kojoj treba da gradimo<br />
kuću. Ako smo nas dvojica bili za jedno mesto, treći mu je nala-<br />
zio manu. Pobijali smo kolje po snegu i zatezali kanape,ali kad je<br />
trebalo uzeti krampove i lopate u ruke, uglavnom smo svi shvatili<br />
da to mesto i nije za kuću.<br />
Najmađi brat, koji je bio i najpismeniji, obično bi uzimao neke rašlje<br />
i i naučno nam dokazivao da predviđeno mesto nije zdravo<br />
jer ima podzemnih voda i magnetnih sila. Mi smo se familijarno<br />
plašili svake nauke i odmah smo odustajali od gradnje na takvim<br />
mestima.<br />
Ponovo smo se vraćali pravljenju plana jer to nas je najviše zanimalo<br />
i na tom polju smo bili najjači. Kakav kramp, kakva lopata,<br />
kakva snaga. Bili smo uvereni da ako dobro isplaniramo i ako se<br />
ljudski dogovorimo da će se kuća sama napraviti.<br />
Deda je umeo svojim svojim potrošenim glasom da kaže da se<br />
goveda bolje od nas razumeju u nauku. On je tvrdio da su nekad<br />
ljudi gledali mesto na kome će goveda zanoćiti. I tu, gde volovi<br />
polegaju, to je zdravo mesto i tu se kuća pravi. Neće goveče<br />
nikad leći ni na podzemnu vodu ni na podzemnu struju. I to smo<br />
uradili i videli da su goveda bila pametnija od nas. Ali na tom<br />
mestu je takav teren da nema tih krampova koja bi temelj mogla<br />
iskopati.<br />
Umro deda, umro otac, okrunio se kamen, satrula građa, a mi i<br />
dalje crtamo plan, tražimo pravo mesto za kuću, razmeravamo,<br />
svađamo se i mirimo se, pijemo i treznimo se.<br />
NOvELA
iZLOg<br />
PREPORUČUJEMO<br />
NAJNOVIJA IZDANJA<br />
IZ ARHITEKTURE,<br />
UMETNOSTI I DIZAJNA<br />
IVAN KLEUT - ISTORIČAR ARHITEKTURE<br />
COLLECTING DESIGN<br />
Popularna izdavačka kuća Taschen publikovala je novu knjigu za<br />
poštovaoce dizajna. Na 300 strana, trideset dva svetska eksperta<br />
otkrivaju zašto najvredniji nameštaj nije ono što mislite da jeste.<br />
Ideju za knjigu, Adam Lindeman dobio je upravo u svom stanu –<br />
opremajući ga. Ljubitelji umetnosti, kao što sam i ja, koji na zidove<br />
kače platna savremene umetnosti, odjednom uviđaju da u takvom<br />
ambijentu njihov nameštaj deluje staro i istrošeno, objašnjava<br />
autor u predgovoru. To je bilo polazište za odluku da razgovara,<br />
posavetuje se i nauči nešto od najvećih igrača globalne umetničke<br />
mreže.<br />
Bogata ilustracijama koje prate tekst, knjiga Collecting Design trebalo<br />
bi da vas uputi u opsesiju esteta, mecena i ljubitelja umetnosti<br />
sakupljanja umetnina, u nedoumice u vezi sa starim komadima<br />
nameštaja i ograničenih serija, velika imena dizajna i na šta treba da<br />
obratite pažnju.<br />
80 zima 2011<br />
ČETIRI KNJIGE O ARHITEKTURI<br />
Građevinska knjiga priredila je još jedno kapitalno izdanje iz oblasti<br />
teorije i istorije arhitekture – Četiri knjige o arhitekturi, arhitekte<br />
Andrea Paladija. Ovaj traktat, napisan krajem 16. veka, uticao je na<br />
arhitekturu u Italiji i van nje, inspirišući čitav pokret pod nazivom<br />
paladijanizam koji se zasnivao na Paladijevim strogim interpretacijama<br />
klasične arhitekture. Svoje stavove Paladio je potkrepio obiljem<br />
crteža i skica.<br />
Objavljivanjem ovog dela na srpskom jeziku, generacije arhitekata,<br />
istoričara umetnosti i arhitekture, imaće priliku da steknu bolji<br />
uvid u stvaralaštvo najuticajnijeg arhitekte novog veka. Osim toga,<br />
čitaoci će otkriti značaj Paladijevih teorija za razumevanje geneze<br />
arhitektonskih stilova od renesanse do moderne.<br />
Prevod je baziran na engleskom izdanju Četiri knjige o arhitekturi<br />
koje su priredili R. Tavernor i R. Skofild, upotpunjujući ga komentarima<br />
i objašnjenjima.
MUZEJI KOJI PRIVLAČE PAŽNJU<br />
Kako nastaju muzeji i kako se formiraju kolekcije? Šta je potrebno<br />
znati da bi projekat novog muzeja ili rekonstrukcija starog zdanja<br />
bila funkcionalna, na koje se istorijske modele u tom smislu treba<br />
ugledati, a na koje ne? Kako se stvara muzejska publika?<br />
Odgovore na ova i mnoga druga pitanja dao je Akile Bonito Oliva<br />
u knjizi Muzeji koji privlače pažnju, a koju je objavila izdavačka<br />
kuća Clio. Knjiga je nastala na osnovu usmenih ekspozea direktora<br />
svetskih muzeja okupljenih na simpozijumu Produkcija, čuvanje i<br />
protok savremene umetnosti. Poznato je da istorija muzeja počinje<br />
od davnina, da je pojam muzeja potekao iz prinčeve gordosti – svoje<br />
privatne odaje otvorio je za narod da bi im se ovaj divio. Ovaj pojam,<br />
ovaj običaj, razvijao se kroz vreme, socijalizovao se i na neki način<br />
postao mesto specifičnog povezivanja članova zajednice, idući<br />
dotle da predstavlja vrednosti samog društva. Muzej je zapravo mesto<br />
po izboru kolekcionara, ali postaje i mesto po izboru posetioca.<br />
Pošto mu je dopušteno da u njega uđe i da ga razgleda, posetilac<br />
uspostavlja vezu sa svojim domaćinom, onim koji je naručivao dela<br />
od umetnika, koji ih je kupovao, sakupio i čuvao.<br />
REČNIK SAVREMENE UMETNOSTI NA ITALIJANSKOM<br />
JEZIKU ZNAKOVA<br />
Dobar, sažet i kvalitetan rečnik savremene umetnosti namenjen u<br />
osnovi svakom zainteresovanom čitaocu. Rečnik savremene umetnosti<br />
na italijanskom jeziku znakova je prva i jedinstvena knjiga koja<br />
pojmove savremene umetnosti prevodi na jezik gluvih. On predstavlja<br />
veliki kulturni poduhvat čiji je cilj da se ljudima različitih sposobnosti<br />
približi savremena umetnost i razumevanje umetničkih pojava,<br />
stilova, tehnika i tipologija umetničkog rada.<br />
Ovu korisnu i važnu inicijativu pokrenula je Katerina Seja, nezavisni<br />
kulturni savetnik i projekt menadžer UCB, u saradnji sa Anom Pironti<br />
i Brunelom Mancardo iz Odeljenja za edukaciju Muzeja savremene<br />
umetnosti Kastelo di Rivoli u Torinu i Enrikom Dolzom, upravnikom<br />
Instituta gluvih u Torinu.<br />
Knjiga Rečnik savremene umetnosti na italijanskom jeziku znakova<br />
je istovremeno dobro priređen i koristan rečnik umetnosti koji može<br />
svako da koristi. Posebno je interesantan za škole i sve one koji žele<br />
da lakše prepoznaju i razumeju pojave, pokrete i pojmove savremene<br />
umetnosti kroz selektivne primere međunarodnih umetnika.<br />
Struja a.d. je vodeće preduzeće za izvođenje i projektovanje<br />
električnih instalacija, industrijske automatike, izgradnju trafo<br />
stanica, dalekovoda i mreža, dekorativno i javno osvetljenje.<br />
Već 50 godina smo sinonim za nabolju i najpouzdaniju uslugu.<br />
Naš ekspertski tim i iskusna operativa poseduju stručne, prostorne<br />
i tehničke kapacitete za izvođenje najzahtevnijih projekta.<br />
Struja a.d. Kostolačka 65, Voždovac, Beograd<br />
tel: +381 11 3092 557<br />
mob: +381 63 22 6665<br />
iZLOg
ODMOR sA stiLOM<br />
KUDA NA ZIMOVANJE?<br />
ŠAMONI I BANSKO<br />
NAŠI PREDLOZI, VAŠ IZBOR<br />
MILICA ŠAJFAR<br />
Charousse Ot Chamonix Pascal Tournaire<br />
82 zima 2011
Neki od prvih sportova nastali su upravo na snegu. Doduše, možda su tada bili<br />
manje zabava, a više borba za život na zavejanim obroncima najviših planina.<br />
U svakom slučaju, danas jedan od najpopularnijih zimskih sportova, skijanje,<br />
zahteva veštinu, traži trud, ali pre svega predstavlja užitak svima koji ovladaju<br />
njime. Zato ne čudi da nas upravo odmor na snegu osveži i pomogne da nakon<br />
njega preguramo još jednu radnu godinu.<br />
CHAMONIX, FRANCUSKA<br />
Zemlja vina, šansona, velikih umetnika i boema oduvek je<br />
bila omiljena destinacija turista, a u zimskim mesecima<br />
njeni ski centri su među najposećenijima u svetu. Jedan<br />
od njih je i Šamoni, smešten na severozapadu Alpa,<br />
podno Mon Blana, najvišeg planinskog vrha u Evropi. Već<br />
sredinom XVIII veka ovo mesto, u to vreme tek skromno<br />
planinsko seoce koje je pripadalo Pijemontu, bilo je interesantno<br />
evropskim piscima, umetnicima i naučnicima,<br />
a kada su Žak Balma i Mišel Gabrijel Pakar osvojili Mon<br />
Blan 1786, njegova sudbina je zauvek zapačećana: ime<br />
Šamonija nikada više neće biti zaboravljeno.<br />
Iako na visini od 1035 m, ovaj gradić je već 1901. dobio<br />
železnicu, što je učinilo da u njega pohrli još veći broj<br />
turista. Naravno, na ruku mu je išlo i to što se nalazi na<br />
15 km od švajcarske granice i na istoj toj udaljenosti<br />
od Italije s kojom ga od 1965. povezuje Mon Blan tunel.<br />
Isprva je akcenat bio na letnjem turizmu koji je i danas<br />
izuzetno popularan, tako da Šamoni koji ima oko 10.000<br />
stanovnika u toku leta dnevno ugosti neverovatnih<br />
100.000 turista dok je broj posetioca zimi oko 60.000 na<br />
dan.<br />
Danas je ovaj ski centar pre svega poznat kao odmaralište<br />
svetskog džet seta. Tako je čini se još od 1924.<br />
godine kada su u njemu održane prve zimske Olimpijske<br />
igre koje su privukle pažnju najuticajnijih i najbogatijih<br />
ljudi onog vremena. Najvećem nadmetanju u zimskim<br />
sportovima koje je do tada viđeno, usledila je izgradnja<br />
prvih žičara, tako da je ovaj alpski gradić ubrzo počeo da<br />
se razvija u moderan skijaški centar. Tome su svakako<br />
doprinele duge staze i najrazličitiji tereni ovog područja<br />
koji mogu da zadovolje i skijaše-početnike i profesionalce.<br />
Prvi se odlučuju za lagano skijanje kroz prirodu, a drugi<br />
traže veće izazove kao što su mitski spustovi niz glečere.<br />
Ovakvi spustovi su izuzetno opasni na pojedinim mestima<br />
gde je nagib i do 40°. Podrazumeva se da se nećete<br />
upustiti u osvajanje beskrajnih snežnih predela ukoliko<br />
niste iskusni skijaš i ne treba kriti da najsurovije tačke<br />
ove rute odnose živote onih koji joj ne priđu s dovoljno<br />
zima 2011<br />
83<br />
ODMOR sA stiLOM
ODMOR sA stiLOM<br />
84 zima 2011<br />
veštine i ozbiljnosti. Treba napomenuti da je ski pas Mon<br />
Blan, čija se cena kreće od 160 evra za decu do 200 evra<br />
za odrasle, paket za korišćenje svih skijaških domena<br />
cele doline, a nadmorska visina skijališta je od 1.300 do<br />
3.800 m.<br />
Ovaj domen ima 152 km ukupno uređenih staza: 34 km<br />
crnih, 70 km crvenih i 48 km plavih. Zahvaljujći ski liftovima<br />
kojih je ukupno 79, do njih se lako stiže. Prosečne<br />
temperature u februaru i martu kreću se od -7°C do +7°C,<br />
a debljina snežnog pokrivača u ovom periodu iznosi<br />
oko 50 cm na visini od 1000 m, dok preko 2000 nadmorske<br />
visine njegova debljina doseže između 80 i 120 cm.<br />
Pored skijanja i snoubordinga, mnogi se odlučuju da se<br />
baš u Šamoniju oprobaju u paraglajdingu ili penjanju po<br />
glečerima što je podjednako velik izazov.<br />
Kada poželite da se ugrejete, ali niste za pasivan odmor,<br />
možete posetiti sportski centar sa zatvorenim bazenima,<br />
klizalištem, spa centrom i terenima za tenis i skvoš.<br />
Naravno, sama šetnja Šamonijem je poseban doživljaj.<br />
Upoznavanje gradića obično počinje obilaskom baroknih<br />
crkvi, palata s art deco fasadama, a ne treba zaobići ni<br />
muzej i galeriju alpinizma u samom centru grada. Naravno,<br />
u pešačkoj zoni nalaze se atraktivne prodavnice i butici, a<br />
pauzu možete napraviti u osunčanim kafeima. Poseta bilo<br />
kog dela Francuske nije potpuna ako ne probate lokalne<br />
kulinarske specijalitete, a jedan od najstarijih restorana<br />
ovog kraja je L’impossible koji se i danas nalazi na farmi<br />
na kojoj je otvoren davne 1754. godine.<br />
Ako posetite Šamoni, obavezno probajte sireve koji se i<br />
danas pripremaju na tradicionalan način. Tipični lokalni<br />
sirevi su tom i reblošon, dok s Južnih Alpa možete probati<br />
sjajan bufort ili kremasti morbje, sir s Jure. Hedonisti će<br />
pored hrane i vina moći da uživaju i u bogatom noćnom<br />
životu u lokalnim klubovima u kojima gostuju populani<br />
muzičari i di-džejevi. Smeštaj u ovom delu Alpa možete<br />
potražiti u hotelu, ukoliko želite apsolutno sve pogodnosti<br />
ili vam je zbog posla neophodan internet, ali nadomak<br />
Šamonija nalaze se i gostoprimljive kolibe-apartmani koje<br />
na uštrb malo luksuza pružaju jedinstven doživljaj ovog<br />
planinskog kraja. Razlika u ceni nije velika- doručak je u<br />
oba slučaja 14 evra, smeštaj u hotelima srednje kategorije<br />
po danu se kreće od 70 do 115 evra po osobi dok<br />
se privatan smeštaj može naći već od 60 evra. S obzirom<br />
na to šta sve belo kraljevstvo ima da ponudi, i da pogled<br />
s nekog od alpskih vidikovaca nema cenu, ne treba se<br />
previše premišljati.<br />
BANSKO, BUGARSKA<br />
Mada ne može da se pohvali bogatom tradicijom kakvu<br />
imaju čuvena svetska zimovališta, Bansko danas pored<br />
epiteta relativno mladog odmarališta nosi i epitet modernog,<br />
bar kada je reč o ski stazama. Turisti ga posećuju tek<br />
desetak godina unazad, ali kad to jednom učine, retkost<br />
je da se ne vrate i naredne sezone.<br />
Razlozi za to su mnogobrojni, a među prvima je to što ih<br />
ovaj gradić, smešten na obodu planine Pirin, na svega
160 km od Sofije, očara svojom jednostavnom lepotom.<br />
Planinske kućice od drveta s naglašenim terasama,<br />
maleni trgovi, crkve, uske ulice pod kaldrmom i neizbežne<br />
mehane oživljavaju izgled negdašnjih bugarskih varoši.<br />
Ako bi vas ova idila za trenutak navela da pomislite da<br />
vam sledi miran i pasivan odmor, već prvi odlazak na ski<br />
staze uveriće vas u suprotno. Naime, nekoliko miliona<br />
uloženih u ovo zimovalište pretvorilo ga je za kratko vreme<br />
u najprestižniji ski centar u Bugarskoj, mnogi kažu i na<br />
Balkanu.<br />
Sve veći broj turista odlučuje se za njega umesto za<br />
Borovec ili Pamporovo, a statistički podaci svedoče da je<br />
Bansko 2009. godine posetilo preko 800.000 turista iz Velike<br />
Britanije, Grčke, Rusije, Španije i naše zemlje. Šta ih je<br />
dovelo u ovo mesto? Pored toga što svi žude za odmorom,<br />
dele i istu strast prema skijanju. Na sreću, sudar dveju klima,<br />
mediteranske i kontitentalne, učinio je da u Banskom<br />
snega ima od kraja novembra, a skijaška sezona se otvara<br />
sredinom decembra i traje sve do sredine aprila. Budući da<br />
se dva skijaška regiona nalaze na visini od 1.100 do 1.600<br />
m (Čalin Valog) i od 1.700 do 2.500 m (Šiligarnika) staze su<br />
stalno pod snegom, a prosečna temperatura u januaru<br />
kreće se dva, tri stepena ispod nule.<br />
Ako se i desi da vreme zakaže, slalom i veleslalom se ne<br />
odlažu, jer je čak 85 % terena opremljeno modernim topovima<br />
za veštački sneg. Ukupna dužina obeleženih staza<br />
u Banskom iznosi 70 km, a na njima se mogu pronaći<br />
savršene deonice i za početnike i za profesionalce. Ipak,<br />
treba biti oprezan, jer su zbog svoje širine staze koje bi<br />
na mapi inače bile obeležene kao crvene, označene kao<br />
plave, a pojedine crvene staze bi i oni iskusniji s pravom<br />
svrtsali u crne, dakle, najopasnije. Bez sumnje najopasnija<br />
na ovom terenu je ski staza Tomba, crne kategorije<br />
s visinskom razlikom od preko 2,5 km. Naravno skijaši iz<br />
Banskog do staza na planini Pirinu stižu ski liftom ili gondolom,<br />
a od ove sezone pored postojećih, puštena su u<br />
rad još dva ski lifta što znači da se dosadašnje čekanje na<br />
red s desetak skratilo na pet minuta, a ukupan kapacitet<br />
ski liftova sada iznosi do 24.000 ljudi po času!<br />
Dakle, danas najveći ski centar u Bugarskoj iz sezone u<br />
sezonu radi na svojoj modernizaciji, između ostalog i zato<br />
što je jedan od kandidata za Zimske Olimpijske igre koje<br />
će se održati 2014. U bližoj budućnosti, ove i naredne<br />
godine, Bansko će biti domaćin Svetskog kupa u skijanju,<br />
a to je zaslužio zahvaljujući tituli Zimske prestonice<br />
Balkana koju je ovo zimovalište dobilo na Međunarodnom<br />
sajmu turizma u Novom Sadu 2010. Zbog svega prethodno<br />
rečenog, pravo je iznenađenje da Bansko, pored<br />
Pojane Brašove u Rumuniji važi za najjeftiniji ski centar<br />
na svetu. Do ovog podatka je došao britanski Post Ofis<br />
koji je u svom istraživanju pre svega pratio cene hrane,<br />
pića, ski opreme i ski pasa. Kada je smeštaj u pitanju, ne<br />
možemo ga nazvati najjeftinijim, ali treba uzeti u obzir da<br />
se uglavnom radi o luksuznim hotelima, apartmanima, a u<br />
Banskom ima i četrdesetak malih porodičih hotela. Iako je<br />
izbor smeštaja bogat, nije zgoreg da na vreme rezervišete<br />
mesto.<br />
Cene sedmodnevnog smeštaja u hotelu kreću se između<br />
190 i 400 evra, u hotelima srednje kategorije, dok u<br />
onim najluksuznijim smeštaj košta i do 1.000 evra u jeku<br />
sezone. Što se tiče provoda u Banskom, uveče će svako<br />
naći nešto po svom ukusu. Mirno veče možete provesti<br />
u nekom od restorana s gastronomskim specijalitetima<br />
koji su nam relativno bliski dok su tradicionalne mehane u<br />
kojima se svira bugarska narodna muzika mesto na kome<br />
se okupljaju veseljaci. Naravno, Bansko ima još mnogo<br />
toga da ponudi. Sam obilazak suvenirnica načičkanih<br />
duž uskih ulica pod kaldrmom upoznaće vas s delićem<br />
lokalne kulture. Nije zanemarljiv ni podatak da se u ovom<br />
mestašcu nalazi oko 120 kulturnih spomenika od kojih će<br />
vas neki sigurno zainteresovati. Zaljubljenici u arheologiju<br />
svakako treba da posete nalazište Staro gradište udaljeno<br />
svega 4 km od ski centra na kome se nalaze očuvani<br />
ostaci tvrđave stare nekoliko vekova. Poseta Banskom<br />
je jedinstven doživljaj za skijaše koji su i veliki ljubitelji<br />
prirode i zato ne treba zaobići nacionalni park Pirin koji<br />
je pod zaštitom UNESCO-a. On svoje posetioce zadivljuje<br />
prelepim jezerima, vodopadima i skrovitim pećinama, a<br />
njihovo divljenje je utoliko veće, jer znaju da je u zimskim<br />
mesecima, ovaj nemi masiv njihov pravi domaćin.<br />
zima 2011<br />
85<br />
ODMOR sA stiLOM
iN<br />
86 zima 2011<br />
RESTORAN KOD SVINJSKOG PAPKA - PARIZ<br />
PAPAK A SLAVAN<br />
GURMANSKI RAJ PARIŽANA<br />
MILOVAN ĆIROVSKI I FRANCOIS CHOULy DE PERMANGLE<br />
U Parizu, u delu grada koji je Emil Zola opisao kao trbuh Pariza , uz čuvenu pijacu Lezal<br />
(Les Halles), nalazi se jedno od kultnih mesta francuskog ugostiteljstva, restoran Kod<br />
svinjskog papka (Au pied de cochon).<br />
Restoran “Kod svinjskog papka”, smešten je na tromeđi nekadašnje istorijske lokacije –<br />
čuvene kvantaške pijace Lezal (Les Halles), crkve Sveti Istaš (Saint Oustache) i Pariske<br />
berze. Gledan noću, sa bogatim osvetljenjem i arhitekturom, on podseća na palatu zadovoljstva<br />
koja omogućava da se brzo zaborave sve životne teškoće, svetska ekonomska kriza<br />
i duga hladna zima.<br />
Na Papku nema brava, jer je kuća gurmanluka otvorena non-stop, za sve one koji uživaju u<br />
životu, kaže nam u prijatnom razgovoru zamenik direktora ovog prestižnog pariskog restorana,<br />
gospodin Lamb Thanh, dodajući da na prostoru od 500 kvadratnih metara i sa tri salona,<br />
Papak ima 250 mesta za sedenje plus tradicionalni šank, sada rezervisan za čekanje mesta<br />
za sedenje.
REDOVNI GOSTI RESTORANA BILI I JEDAN ŽAK<br />
ŠIRAK, BORIS JELJCIN, VLADIMIR PUTIN, HELMUT<br />
KOL I FRANSOA MITERAN KOJI JE RESTORAN<br />
SMATRAO ZA JEDNU OD SVOJIH “KANTINA”<br />
U kasnim večernjim satima ili u ranu zoru,<br />
na ulazu restorana će vas dočekati jedna<br />
od pet elegantnih i više nego simpatičnih<br />
devojaka, posluživaće vas 50 konobara i<br />
šefova sala, dok će se za jela iz jelovnika<br />
pobrinuti 25 specijalno obučenih kuvara,<br />
koji svakodnevno spreme samo 200 porcija<br />
svinjskih papaka i oko 250 supa od luka,<br />
naravno uz sva druga jela koja se u ovom<br />
restoranu služe.<br />
Pored popularnih svinjskih radosti, u<br />
Papku se dnevno, u proseku, pojede i oko<br />
tri hiljade školjki, a 2000. godine, za vreme<br />
Lamb Thanh, zamenik direktora restorana Au pied de cochon<br />
Svetskog prvenstva u ragbiju, restoran je<br />
ugostio igrače ragbija i njihove navijače.<br />
Tada smo, ponosno naglašava gospodin<br />
Thanh, poslužili čak 1660 klijenata u toku<br />
jednog dana, što je dosadašnji rekord<br />
svoje vrste! U restoranu se, pored specijaliteta<br />
od svinje, služe i najsvežiji morski<br />
plodovi, puževi, riba.<br />
U razgovoru sa zamenikom direktora<br />
restorana, čovekom koji se svakom gostu<br />
posvećuje sa savršenom mirnoćom, gospodinom<br />
Thanhom, saznajemo da se dnevno<br />
servira oko sedam stotina obroka, među<br />
kojima je i bogat izbor morskih plodova.<br />
-To naročito važi za novembar i decembar,<br />
koji su, inače, meseci svinjokolja i u<br />
Francuskoj. Ali to nije sve! Kad se u zemlji<br />
petlova u jesen zarumeni njihovo slavno<br />
vino, predvođeno mladim vinom Božoleom,u<br />
restoranu Kod svinjskog papka, stalni<br />
gosti i stranci, tačno u ponoć otvaraju prve<br />
flaše Božolea, otpočinjući nezaboravno<br />
pijano veselje za sve Bahusove potomke,<br />
koje traje do jutarnjih sati.<br />
Kako je nekadašnji mali bistro pored<br />
kvantaške pijace evoluirao u jednog od<br />
šampiona francuske gastronomije, pitamo<br />
našeg ljubaznog domaćina, gospodina<br />
Thanha, koji svojom savršenom elegan-<br />
cijom i držanjem podseća na modernog<br />
finansijskog menadžera.<br />
-Restoran, kada je otvoren daleke 1934.<br />
godine, bio je bistro, u kojem su se u ranim<br />
jutarnjim satima okupljali ljudi koji su u<br />
neposrednoj blizini prodavali svoje proizvode<br />
na, u to vreme, najvećoj kvantaškoj<br />
pijaci u Parizu – ‘Lezal’, ali istovremeno i<br />
mali prodavci sa specijalitetima iz regiona.<br />
Već je tada restoran imao profilisanu klijentelu<br />
koja je obožavala svinjske specijalitete<br />
i zbog toga je bio vrlo popularno<br />
‘narodsko’ mesto. Godine rata su učinile<br />
svoje, restoran je morao da radi smanjenim<br />
kapacitetom, ali je uspeo, zahvaljujući svojim<br />
izvanrednim specijalitetima, da se održi<br />
BEOGRAĐANI U<br />
‘KOŠONU’<br />
Među mnogobrojinim gostima,<br />
česti posetioci restorana<br />
su turisti, političari, biznismeni,<br />
književnici i sportisti iz<br />
Beograda. Jedan biznismen<br />
i jedan advokat poznati su i<br />
najsimpatičniji gosti po tome<br />
što za predjelo naručuju jelo<br />
Sve od svinje, a za desert<br />
pohovani papak. Čuveni<br />
književnik Vuk Vučo, stalni<br />
gost, znao je po čitavu noć da<br />
kuva neko srpsko jelo i ujutru<br />
ga posluži gostima, što su svi<br />
sa oduševljenjem prihvatali.<br />
zima 2011<br />
87<br />
iN
iN<br />
88 zima 2011<br />
KONTROLA OD NJIVE DO<br />
TRPEZE<br />
Na putu do trepeze sivinjsko<br />
meso i sve druge namirnice<br />
su pod rigoroznom kontrolom.<br />
Kontorliše se hrana koja se<br />
daje svinjama, kontroliše<br />
se obrada mesa u klanicama<br />
kao i transport mesa,<br />
zatim čuvanje namirnica na<br />
oređenim temperaturama.<br />
Prostorije u kojima se priprema<br />
i prerađuje meso više<br />
liče na labaratorije, nego<br />
na klanice, au njih se ulazi<br />
po specijalnoj proceduri.<br />
Za toliko godina rada ovog<br />
restorana nikada se nije<br />
desilo da posle jela neko<br />
ima gastronokmske tegobe,<br />
a kamoli da se gost otruje<br />
hranom. I zato se često može<br />
čutu savet onima koji imaju<br />
stomačne tegobe da idu kod<br />
doktora, pa ako im ne bude<br />
bolje da idu “Kod papka” i tu<br />
će sve tegobe proći.<br />
čak i u okupiranom Parizu. Restoran već<br />
1948. godine uspeva da dobije od pariske<br />
prefekture prvu dozvolu za dvadeset<br />
četvoročasovni rad, a sa njim i povratak<br />
starih, ali i novih klijenata, kaže gospodin<br />
Thanh.<br />
Preuređeni ambijent, novi specijaliteti i<br />
radno vreme non-stop , doprineli su da<br />
restoran postane jedno od naposećenijih<br />
mesta za noćni, ali i dnevni pariski život,<br />
kultno mesto grada svetlosti. Poznato je i<br />
to da su konobari tokom hladnih zima svim<br />
klošarima koji su dreždali ispred restorana,<br />
delili besplatne supe i dozvoljavali im da se<br />
u jednom delu ušuškaju i tu provedu noć.<br />
Upravo ta izmešanost klijentele, izuzetno<br />
odabrane, kao i meso sveže zaklanih svinja,<br />
restoran bez ključa na bravi, sa svetlima<br />
koja se nikada ne gase, ubrzo je uvrstio<br />
Papak u jedan od najboljih gastronomskih<br />
mesta Francuske.<br />
Njegove zlatne godine trajale su do početka<br />
sedamdesetih kada je restoran bio domaćin<br />
najčuvenijih pozorišnih i filmskih zvezda<br />
poput Ani Žirardo, Belmonda, Entoni Kvina,<br />
Frederika Felinija, Hičkoka, De Sike, Mastrojanija,<br />
zatim poznatih pevača Žilbera Bekoa<br />
i Serža Genzburga, koji nije iz Papka izbijao<br />
i gde je imao stalno otvoren račun.<br />
Odlukom pariskih vlasti da presele<br />
najčuveniju parisku kvantašku pijacu van<br />
grada, došlo je do značajnog preokreta u<br />
životu ovog restorana koji je istovremeno<br />
bio i vesela maskota kvarta. Podatak da<br />
je na pijaci u tom periodu, na više od 12<br />
hektara, prodavano više od dva miliona<br />
tona voća i povrća, a da su pariske potrebe<br />
bile tek četvrti deo od toga, najbolje govori<br />
o njenom značaju. Preseljenjem, zbog<br />
radova na izgradnji metroa u pet nivoa, kao<br />
i komercijalnog i administrativnog centra,<br />
ugasile su se mnoge pariske adrese, a<br />
prekinuta je i čuvena manifestacija u okviru<br />
koje je svakog prvog maja vlasnik restorana<br />
Klemon Blan, sa najlepšom devojkom iz<br />
restorana, u otvorenom ševroletu punom<br />
đurđevaka, ove lepe cvetove nosio i predavao<br />
predsedniku Francuske.<br />
Iako je pijaca nestala, duh Papka i dalje<br />
živi i aktuelan je. Nakon toga, započeti su<br />
radovi na renoviranju i proširenju prostorija.<br />
Dekor iz pedesetih godina je osvežen, koloritna<br />
dekoracija maksimalno zastupljena,<br />
naslikane su nove slike sa mitološkim<br />
motivima na kojima, ni u jednoj ne izostaje,<br />
skoro skriveno, Njegovo Veličanstvo Prase.<br />
Ubačeni su specijalni abažuri od svinjske<br />
kože, a treći sprat je otvoren za specijalne<br />
goste. Po završetku radova, Pjer Blan,<br />
vlasnik restorana, zadržao je stari, slavni<br />
jelovnik, ali je uveo u restoran, kao zaštitni<br />
znak, malo prase pod imenom Oskar. Oskar<br />
je vrlo brzo postao najpopularnije prase u<br />
Parizu, a verovtano i u celoj Francuskoj.
Šetao se slobodno između stolova, zabavljao<br />
goste i živeo kao u kraljevskom dvorcu.<br />
Svako jutro su ga kupali u fontani ispred<br />
restorana, a zatim parfemisali čuvenim<br />
parfemom Šanel 5 da bi pred ponoć odlazio<br />
na spavanje, pozdravljajući se sa gostima.<br />
Oskar je bio evidentiran u poslovne knjige<br />
restorana kao i svi ostali zaposleni i imao je<br />
svoj poseban dosije za hranu i lečenje.<br />
Novi-stari Papak je dobio i nove goste i<br />
reputaciju internacionalnog restorana,<br />
čiji su redovni gosti bili, između ostalih,<br />
Boris Jeljcin, Vladimir Putin i Helmut Kol.<br />
I dva francuska predsednika zabeležena<br />
su među gostima – Žak Širak i Fransoa<br />
Miteran, koji je restoran smatrao za jednu<br />
od svojih kantina.<br />
Na pitanje da li je sve od svinje upotrebljivo<br />
u gurmanskoj kuhinji, gospodin Lamb nam<br />
je kao visoki kulinarski stručnjak rekao da<br />
je apsolutno sve upotrebljivo, radilo se o<br />
ušima, repu, njuški ili svinjskim nogicama.<br />
Uostalom, jedno od poznatih jela u jelovniku<br />
je naslovljeno – Sve od svinje. Zbog toga<br />
su kuvari glavni i njihov izbor je veoma oštar<br />
i rigorozan. Onaj koji bude probao tradicionalni<br />
pohovani papak, domaću svinjsku<br />
paštetu, pečeno prase sisanče, pohovane<br />
ćufte od svinjskih nogica, čuvenu<br />
zapečenu svinjsku kosku sa srži, zapečenu<br />
Recept<br />
svinjsku paštetu u hlebu, izazov Svetog<br />
Antonija – uši, njušku i nogice, presovanu<br />
svinjsku kolenicu, svinjska rebarca, kuvane<br />
škembiće, spremljene u ovoj kući, shvatiće<br />
težinu i ozbiljnost izbora kuvara.<br />
Ovome treba dodati i to da slavni francuski<br />
glumac, nekada mršavi, a sada masni i<br />
debeli Žerard Depardije, jedan je od čestih<br />
klijenata Papka, iako ima svoj restoran<br />
nedaleko odatle, na Operi. Kad god uđe u<br />
restoran, komedijantskim glasom Sirana<br />
od Beržeraka traži svoj omiljeni specijalitet<br />
– svinjski pohovani papak . Očigledno da<br />
i on misli isto što i slavni francuski pesnik,<br />
Fransoa Vijon, koji je smatrao da je jedino<br />
čovekovo blago kad se živi zgodno.<br />
Zapečeno prase (Au pied de cochon)<br />
Priprema:<br />
Izvaditi koske iz buteva i plećki. Dva karea pokušati<br />
da se sačuvaju kao celina. Samleti presun i beli luk,<br />
dodati sitne soli i bibera i sve izmešati. Smesom<br />
premazati plećke i buteve.<br />
Dodati liniju maslinovog ulja i napraviti uvijene<br />
celine koje ćete obaviti kanapom.Tako pripremljeno<br />
meso položiti u tepsiju. Dodati 3 glavice crnog luka,<br />
blago rasečenog na vrhu i 2 šargarepe i dobro ih<br />
namazati uljem. Peći u rerni 40 minuta, na 220 stepeni<br />
a zatim još 15 minuta na 180 stepeni.<br />
GASTRONOMSKI HRAM<br />
Zarazliku od hramova, u<br />
kojima se ljudi poklanjaju na<br />
ulazu, u ovom gastronomskom<br />
hramu se poklanjaju na<br />
izlazu. Ambijent restorana i<br />
ukus jela, kod gostiju stvaraju<br />
neobična zadovoljstva i<br />
čine ovaj restoran veoma<br />
neobičnim, ili, bolje reći, jedinstvenim.<br />
Svako, ko prvi put<br />
uđe upisuje se na listu stalnih<br />
gostiju. Mnogi specijalno<br />
odlaze u Pariz da bi ručali u<br />
ovom kultnom a ipak tako<br />
običnom restoranu. Otuda se<br />
često od ljubitelja dobrog jela<br />
može čuti, da onaj koji nije<br />
bio ” Kod papaka” nije ni bio<br />
u Parizu,kao da je u pitanju<br />
neki poznati muzej, izložba ili<br />
drugi sadržaj iz kulture.<br />
Sastojici za 6 osoba:<br />
prase od oko 6kg, stručak ravnog presuna, dva češnja belog luka, 2 limuna, 10cl maslinovog ulja, 2kg jabuka,<br />
1,5kg mladog krompira, 150g putera, 15cl portoa, 15cl belog vina, senf, pola struka estrogena, 25cl slatke<br />
tečne pavlake<br />
Isceđeni limun pomešati sa 5 cl maslinovog ulja.<br />
Premazati meso da bi kožura bila hrskava.<br />
Iz ispečenog mesa izvaditi mast i sok od pečenja<br />
u jednu posudu. Staviti na ringlu da kuva na blagoj<br />
vatri, sve dok ne postane gusto, kao karamel. Posle,<br />
dodati belog vina i proto. Na kraju dodati tečnu<br />
pavlaku i puter. Sos sipati u posudu za posluženje.<br />
Sosu dodati svežanj iseckanog estrogena i punu<br />
kašiku senfa.<br />
Servirati sa prženim mladim krompirićima i isprženim<br />
na kockice jabukama.<br />
zima 2011<br />
89<br />
iN
guŠt<br />
90 zima 2011<br />
KUTAK ZA HEDONISTE - FRANCUSKA<br />
MAHARADŽA IZ SENT ESTEFA<br />
RASTKO FAJNDOVIĆ, PREDSEDNIK UO SERSA<br />
Posed-vinograd Kos d’Esturnel (Château Cos d’Estournel, 2nd Grand Cru Classé en 1855,<br />
Saint Estèphe) svakako je jedan od najprepoznatljivjih poseda Medoka. Prepoznatljiv je, pre<br />
svega, po izvanrednom kvalitetu vina, ali i po jedinstvenom arhitektonskom stilu vinskog<br />
podruma koji predstavlja lični pečat prvog vlasnika Luj Gaspar d’Esturnela (1762 – 1853).<br />
Gospodin d’Esturnel bio je poznat kao Maharadža<br />
iz Sent Estefa pošto je zahvaljujući izvanrednom<br />
trgovačkom umeću uspeo da proda celokupnu količinu<br />
vina iz nekoliko sukcesivnih berbi kupcima u Indiji. Kako<br />
bi simbolično obeležio uspeh postignut na Indijskom<br />
potkontinentu, odlučio je da podigne egzotične pagode<br />
iznad vinskog podruma, dok su ulazna vrata u vinski<br />
podrum, zapravo vrata Sultanove palate iz Zanzibara.<br />
Harmoničan odnos između egzotične sudbine posedavinograda<br />
Kos d’Esturnel i snažnog, intenzivnog, miri-<br />
snog karaktera vina očigledan je u čaši. Vina su višeslojna<br />
i kompleksna, punog ukusa, guste taninske strukture<br />
sa naznakom začina. U zavisnosti od godine berbe<br />
javljaju se snažne začinske arome karija, pečenog kima,<br />
kardamona (biljka iz familije đumbira) ili tartufa. i upravo<br />
tu, u tom naizgled trivijalnom detalju, u toj naznaci leži<br />
osnovni princip usaglašavanja vina i hrane.<br />
Usaglašavanje vina i hrane je tehnika kojom se nastoji<br />
harmonizovati ukus i pojačati nadražaj naših čula. U<br />
Francuskoj se saglasje vina i hrane simbolično naziva
mariage – brak, čime se nedvosmisleno ukazuje na njegov<br />
značaj.<br />
Treba voditi računa o tome da za saglasje vina i hrane, postoje<br />
neka osnovna pravila, koja nas, zapravo udaljavaju od harmonije<br />
ukusa kao ideala kome težimo. Cilj usaglašavanja vina<br />
i hrane je zapravo pronaći onu vezivnu tačku ukusa, u kojoj se<br />
gubi naša spoznaja o tome da li je reč o ukusu vina ili hrane.<br />
Upravo u toj tačci, u tom ukusu, gubi se granica između vina i<br />
hrane, i njihov odnos postaje savršen, skladan i harmoničan.<br />
Najčešće reč je o detalju, koji ukoliko sledimo uopštena pravila<br />
gubimo iz vida. Veoma je bitno znati da na ukus vina ne<br />
možemo uticati, dok ukus hrane možemo na različite načine<br />
prilagođavati ukusu vina – dodavanjem određenih sastojaka,<br />
začina, ali i samim načinom spremanja jela.<br />
I najzad, višeslojnost i kompleksnost ukusa vina poseda Kos<br />
d’Esturnel može se dodatno naglasiti spremanjem jedno-<br />
Recept<br />
Pire od krompira i crnih tartufa<br />
Za četiri osobe potrebno je<br />
40 g crnih celih tartufa<br />
1 kg svežeg krompira<br />
100 g putera<br />
Maslinovo ulje sa ukusom crnih tartufa<br />
So, biber<br />
stavnog, ali efektnog jela u kojem kvalitet svakog detalja<br />
dolazi do punog izražaja. Idealan primer je – Pire od krompira<br />
i crnih tartufa, jelo koje, bez preterivanja, svako može<br />
pripremiti.<br />
Oguljene i oprane krompire iseći na jednake<br />
komade, preliti vodom, posoliti i kuvati dok ne<br />
omekšaju. Zatim ih ocediti, izgnječiti i dodati so,<br />
puter, crne tartufe narezane na fine kockice i nekoliko<br />
kapi maslinovog ulja sa ukusom crnih tartufa.<br />
zima 2011<br />
91<br />
guŠt
kAZALJkA<br />
ELEGANCIJA PROTOKA<br />
QUAI DE L’ILE<br />
LJUBAV NA PRVI POGLED<br />
VLADIMIR BOBETIĆ<br />
Gotovo dva i po veka, Vacheron Constantin se nalazi u prvim redovima industrije<br />
pravljenja ručnih časovnika. Ipak, pojavom modela Quai de l’ile , ovaj čuveni švajcarski<br />
brend kao da je prevazišao samog sebe. Reč je o časovniku koji se ne da porediti, jer je<br />
poseban baš onoliko koliko je poseban svaki kupac tog modela.<br />
Sa modelom Quai de l’ile, Vacheron Constantin je predstavio novi<br />
koncept u kome kupci sami biraju materijal kućišta, narukvicu,<br />
brojke, čuvenu Vacheron Constantin krunu i na taj način čine da<br />
njihov san postane stvarnost. Na taj način, kupac dobija ne samo<br />
remek-delo koje ispunjava vizuelna očekivanja i onih najzahtevnijih,<br />
već i najkvalitetniji mehanizam, koji garantuje trajnost.<br />
Teško je i zamisliti da časovnik izrađen po meri ne nađe trajno<br />
mesto u nečijoj kolekciji i baš zbog toga, ostali satovi dolaze i<br />
prolaze, a Quai de l’ile ostaje. Sam naziv kolekcije priča je za sebe,<br />
ali i namera da se kupcu pruži sama suština kompanije Vacheron<br />
Constantin. Naime, Quai de l’ile prva je adresa ove kompanije,<br />
osnovane 1755.godine.<br />
Ipak, nije sve ni u imenu, već i u estetici i dizajnu koji odaju počast<br />
Vacheron Constantinu i njegovom plemićkom statusu među<br />
proizvođačima satova. Sa druge strane, materijal, način izrade i<br />
92 zima 2011<br />
sam mehanizam predstavljaju posvećenost ove kompanije stalnim<br />
inovacijama.<br />
Kućište sata izrađuje se od paladijuma, titanijuma ili zlata. Testirano<br />
je pod pritiskom od 3 bara. Prečnik mu je 41 mm, a visina 12,90<br />
mm. Da biste bili sigurni da na ruci imate original koji je nemoguće<br />
falsifikovati, Vacheron Constantin je izradio brojke uz saradnju<br />
sa švajcarskom firmom koja se bavi zaštitom pasoša i novčanica.<br />
Svaki broj napravljen je od safirnog kristala preko kojeg je presvučen<br />
sigurnosni providni film sa sigurnosnim nevidljivim mastilom.<br />
Kaiševi su izrađeni od pažljivo obrađene kože aligatora. Imajući u<br />
vidu sve ove podatke i činjenicu da je u sat ugrađeno i 27 komada<br />
dragog kamenja, cena od 50.000 dolara sasvim je opravdana.<br />
Ukratko, ovaj časovnik ima sve. Prestiž, moć i performanse, tri<br />
stvari koje nikada ne izlaze iz mode, bar kada su časovnici u<br />
pitanju.
REITLING<br />
TRANSOCEAN<br />
LIMITED<br />
OSVOJI NEBO<br />
VLADIMIR BOBETIĆ<br />
Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, <strong>Breitling</strong><br />
časovnici pomogli su u osvajanju neba. Model Navitimer, prvi<br />
put prikazan 1952.godine, postao je kultni sat među pilotima i<br />
svim ostalim ljubiteljima avijacije. Šest godina kasnije, sa već<br />
izgrađenom reputacijom među pilotima,kompanija <strong>Breitling</strong> je<br />
predstavila svoj novi model Transocean. Sportski, čist i prefinjen<br />
dizajn ovog časovnika postigao je ogroman uspeh, a nekoliko<br />
decenija kasnije, isti model doživeo je ponovni bum razvojem<br />
putničkih aviona Karavela, Boing 707 i DC8, tri simbola brzine,<br />
konfora i sigurnosti u putničkom avio saobaraćaju.<br />
Današnji model Transoceana odaje počast upravo modelu iz<br />
1958.godine, deleći istu inspiraciju velikih putovanja avionom.<br />
Linije novog Transoceana podsećaju na klasični hronograf sa<br />
kraja pedesetih godina prošlog veka, reinterpretiran u savremenom<br />
stilu našeg doba. U srcu ovog modela nalazi se mehanizam<br />
Caliber 01 u celosti razvijen i proizveden u radionici <strong>Breitling</strong>,kao<br />
i sertifikovani hronometar.<br />
Kao uvod u serijsku proizvodnju modela Transocean, <strong>Breitling</strong> u<br />
ovoj ograničenoj seriji nudi kolekcionarima i entuzijastima 2000<br />
satova sa kućištem od nerđajućeg čelika i 200 komada sa zlatnim<br />
kućištem. Časovnik će biti u ponudi u dve varijante brojča-<br />
Ljubitelji <strong>Breitling</strong> satova imaju jedan razlog više za<br />
radovanje. Redizajnirani model legendarnog Transocean<br />
časovnika u ograničenom izdanju, spreman je za poletanje.<br />
Sa svojim modernim linijama, čistim i jednostavnim<br />
dizajnom i savršenim detaljima, ovaj časovnik reflektuje<br />
luksuz i prestiž.<br />
nika, Merkur srebrnoj ili crnoj boji, takođe sa narukvicama u dve<br />
varijante, kožnoj, izrađenoj od najkvalitetnije krokodilske kože<br />
i tkane metalne. Ograničena serija Transocean modela imaće u<br />
ponudi i providno kućište, dok će, kada počne serijska proizvodnja,<br />
sva kućišta biti neprovidna.<br />
Čuveno slovo B koje je logo kompanije <strong>Breitling</strong>, izrađeno je od<br />
osamnaesto karatnog zlata. Početna cena Transoceana u ovoj<br />
ograničenoj seriji biće 7.600 dolara.<br />
zima 2011<br />
93<br />
kAZALJkA
oglas<br />
COLORING
oglas<br />
TRACO
MODNi tRENDOvi<br />
PROLEĆE/LETO 2011<br />
BITI POSEBAN,<br />
SAMO SVOJ<br />
IVAN KLEUT - ISTORIČAR ARHITEKTURE<br />
Modni svet<br />
pupi i potpuno<br />
je jasno da<br />
su muškarci<br />
postali modno<br />
osvešćeni<br />
poput žena.<br />
Taman kad<br />
ste pomislili<br />
da ste videli<br />
sve, bar kada<br />
je reč o modi,<br />
na modnim<br />
pistama<br />
se pojavi<br />
iznenađenje.<br />
96 zima 2011<br />
Modni kreatori su odlučili da u 2011. unesu neke novine. Oni koji ne prihvataju nikakve<br />
koncesije, već svoju individualnost ispoljavaju klasičnim majicama kratkih rukava i<br />
farmerkama, sada će svoj osoben stilski izraz dopuniti topovima. Više neće samo žene<br />
šetati ulicom razgolićenog struka, to je moda koju će poneti i muškarci. Za početak, možda<br />
pre u teretanama i gimnastičarskim dvoranama, kako bi se bolje znojili, težeći da postignu<br />
figuru klasičnih grčkih kurosa. Nalik na stari mjuzikl Fame. Ipak, klasične majice nisu izašle<br />
iz mode. Modni duo Dolče i Gabana plasiraće na tržište seriju pamučnih majica sa printom<br />
lika glumca Džonija Depa iz kultnog filma s početka devedesetih Cry baby. Prema modnim<br />
kritičarima, i najobičnija bela pamučna majica ispod sakoa čini ovaj gornji odevni predmet<br />
manje formalnim i rigidnim.
Cela 2011. godina je za modne gurue u znaku<br />
boja, preciznije u višebojnim kombinacijama.<br />
Slaganje boja je osnovno načelo primerenog ukusa,<br />
ali muškarac u žutoj košulji i narandžastom<br />
šortsu ili bermudama je jedna od ovogodišnjih<br />
modnih vizija. Dakle, sloboda, vedrina i optimizam<br />
(taman toliko da se uklopi sa očekivanjima naše<br />
vlade kada je u pitanju društvo koje je pretežno<br />
sivo). U tom povratku na modu od pre nekoliko<br />
decenija, svoj proboj ima i zaboravljeni imidž Nika<br />
Slotera – raskopčane košulje. Pod uslovom da je<br />
torzo onoga ko je sebi dozvolio više raskopčane<br />
dugmadi definisan kao u reklamama.<br />
S druge strane, oni koji ne vole svetle i intenzivne<br />
boje, imaju izbor u goth look-u koji se definiše kao<br />
jedna od tendencija ovogodišnjih modnih predikcija.<br />
Takvom izgledu više idu u prilog lanci i slični<br />
aksesoari, naročito ako su dugi kao večnost.<br />
Bilo da je krenuo u teretanu ili na posao, muškarac<br />
bi trebalo da bude svestan da torba koju nosi<br />
govori mnogo o njemu (kao što cipele to već<br />
godinama čine). S obzirom na intenzivan kolorit<br />
garderobe, da biste zaista izgledali kao Alisa u<br />
zemlji čuda, ili neki od likova iz te zemlje, trebalo bi<br />
poneti torbu neobičnog oblika i dizajna. Akcenat je<br />
na ogromnim XXL torbama, naročito na onim koje<br />
po dizajnu podsećaju na putne torbe. Dizajnirane<br />
su od kože, antilopa, platna, ili su rađene u<br />
različitim kombinacijama materijala. Aktuelne su i<br />
čvrste torbe, trapezastog oblika sa drškom i one bi<br />
trebalo da naslede klasične aktovke. To svakako<br />
ne znači da su klasične aktentašne demode,<br />
njihove ivice su remodelovane i zaobljene, i ne<br />
moraju se nositi samo službeno.<br />
Za muškarce koji za visoku modu priznaju<br />
isključivo eleganciju, kreatori su ostali dosledni<br />
jednostavnom kroju i dezenu. Crna, siva i teget<br />
odela će uvek biti konstanta, što ipak znači da<br />
muška moda nema tolike trendovske brzake<br />
poput ženske, i da se od osnovnih i klasičnih<br />
elemenata u modi nikada neće odustati. Ali,<br />
ako bi trebalo odabrati samo jednu stavku na<br />
kojoj modni sanjari insistiraju ove godine – to<br />
je laneno odelo. Ima ga u svim zamislima: od<br />
svetlijih, preko zemljanih tonova, do ipak dominantnih<br />
tamnijih nijansi. A umesto standardne<br />
bež boje, idealno bi bilo imati jedno belo odelo<br />
od lana, pogodno za svako doba dana. Svakako,<br />
za generacije koje tek otkrivaju sakoe i klasični<br />
kroj muških pantalona, dizajneri nude karirane<br />
printove, pruge i prugice.<br />
Međutim, mnogi kritičari ocenjuju da su kreatori<br />
počeli da preteruju u realizaciji svojih vizija,<br />
pretvarajući muškarca u prilično feminiziranu<br />
strukturu. Kada bi žene obukle ono što dizajneri<br />
predlažu muškarcima da nose, ne bi ni najmanje<br />
izgubile na svojoj ženstvenosti.<br />
U svakom slučaju, većina muškaraca se ipak<br />
neće odreći klasične muške garderobe, umerenih<br />
i pastelnih tonova zbog topova koje su<br />
početkom osamdesetih (prošlog veka) svi pravili<br />
sekući makazama stare dukserice. Ali će najveći<br />
proizvođači i brendovi početi reklamne kampanje<br />
za predstojeće sezonske trendove ranije, kako<br />
bi muškarcima pružili mogućnost da isplaniraju<br />
šta im je potrebno ne bi li, bože moj, bili u trendu.<br />
Do tada, tranziciju u najavljene modne trendove<br />
možete prebroditi unošenjem elemenata<br />
intenzivnog kolorita. Da li ste ikada razmišljali<br />
da kupite azurnoplave patike koje biste nosili<br />
uz sivi kaput? Mlađim ženama bi se dopala vaša<br />
smelost.<br />
zima 2011<br />
97<br />
MODNi tRENDOvi
MODNi tRENDOvi<br />
98 zima 2011<br />
ŽENSKA MODA 2011<br />
Kao i obično, mašti modnih kreatora nema kraja kada su žene u pitanju. Za<br />
svaku pripadnicu lepšeg pola, modna industrija nudi izbor od sofisticiranog<br />
glamura šezdesetih i sedamdesetih godina do pankerskog bunta.<br />
S prolećem, na scenu se vraćaju raskošne siluete i ženstvena putenost pedesetih<br />
i šezdesetih godina. Žena u laganoj haljini sa porubom ispod kolena,<br />
ili suknja sa pojasom oko struka, koja pada u punom krugu, što je trend cele<br />
sezone, predstavlja viziju za kojom su tragali kreatori. Boje su sveže, a tkanina<br />
je lagana.<br />
Međutim, osim izgleda američkih žena srednje i više klase kenedijevske ere,<br />
modni kreatori su ultimativni glamur pronašli u narednoj dekadi – sedamdesetim,<br />
i to u večernjim haljinama koje padaju poput svetlucavog vodopada.<br />
Na sofisticiranoj eleganciji se ne završava. Naime, dnevna kombinacija je vrlo<br />
odmerena i jednostavna – pantalone visokog struka sa elegantnom bluzom –<br />
kombinacija s kojom iz poslovne dnevne varijante možete svuda odjuriti u noć.<br />
Ovog proleća, u modnim trendovima jubilej će proslaviti takozvani military ili<br />
vojnički izgled – već deset godina se provlači kao alternativa za sve generacije<br />
mlađih žena koje ne vole glamur i eleganciju s crvenog tepiha. Pitanje je
– pred čim bi trebalo da kapitulira? Odgovor – pred trendom koji čeka svoj<br />
trenutak slave – pank! To je novi tematski trend koji će obeležiti sezonu od<br />
marta do septembra, a koji živi u underground pokretu već duže.<br />
Kao i u muškoj modi, brojni su elementi koji će činiti žensku kolekciju, a s<br />
kojima nikako nećete omanuti. Lucidni Žan Pol Gotije, na primer, osmislio<br />
je modele za žene koje u sebi nose iskru pank buntovništva, a potajno žele<br />
da ukradu delić seksepila kan-kan igračica. Na garderobi to znači naborie,<br />
volane i čipke. Gotije nije za one koji su skloni uniformisanju i koji se drže<br />
trendova, jer se ni sam nikada ne povinuje trendovima. Međutim, bilo koji<br />
njegov model nosi se od mladosti do prve šetnje s unucima, objašnjavaju<br />
stručnjaci.<br />
Trendovi kroz sezone evoluiraju, a svake sezone dva trenda se spajaju. I<br />
ovog proleća neće biti ništa drugačije.Ipak, ono po čemu će se proleće i<br />
leto, u modnom smislu, razlikovati od prethodnih sezona je nešto čemu<br />
većina žena više nije vična – duga suknja!<br />
TREND KAŽE 5<br />
Niska štikla je kao ružna polusestra<br />
u porodici visokih štikli. Niti izdužuje<br />
nogu, niti defi niše list, a još manje<br />
doprinosi da se žena na njoj oseti<br />
kao seks bomba! Ukoliko ih posma-<br />
trate mimo elegancije pedesetih<br />
i i šezdesetih, videćete neobičan i i<br />
neprivlačan komad obuće.<br />
Trend na na kom bi bi žene trebalo trebalo da<br />
stoje od ovog ovog proleća su vitke štikle<br />
od 5 cm ili manje. Sama potpetica se<br />
krivi ka gazištu omogućujući veću<br />
stabilnost noge od klasične štikle.<br />
Ali moda je moda, i što je jednom<br />
bilo, ode pa se vrati. Tako su i cipele<br />
sa niskom štiklom predodređene za<br />
udoban povratak.<br />
zima 2011<br />
99<br />
MODNi tRENDOvi
MuZikA<br />
100 zima 2011<br />
DECA I MUZIKA<br />
RAZVOJ MUZIČKIH I<br />
PSIHOFIZIČKIH SPOSOBNOSTI<br />
KOD DECE<br />
MARIJA MARIĆ<br />
Kod dece najmlađeg uzrasta primećuju se veliki kapaciteti za prihvatanje različitih informacija.<br />
Najteža pitanja, zadaci ili problemi mogu biti veoma lako usvojeni, ukoliko je informacija<br />
adekvatno prilagođena detetu. Poznato je da ona lakše ovladavaju stranim jezicima nego odrasli.<br />
Istovremeno učenje dva ili tri različita jezika kod dece se odvija brže i lakše.<br />
Jedan od razloga jeste i oformljavanje govornog aparata koji se od samog početka<br />
navikava na dve ili više različitih postavki samoglasnika-suglasnika, dok je kod<br />
odraslih takav proces odavno završen. Značaj rada na razvoju svih funkcija ili sposobnosti<br />
kod dece najmlađeg uzrasta je veliki, ali i najefikasniji. Rad sa decom otkriva veliki<br />
broj njihovih mogućnosti i predispozicija.<br />
Muzika je umetnost kojom se može dopreti do najistančanijih osećaja kod dece, kao<br />
i postizanja umetničkog i psihofizičkog razvoja. Slušanje, a potom i pevanje muzike<br />
razlicitih žanrova, važan su element u razvoju muzičkih sposobnosti. Detetove reakcije<br />
koje proizilaze iz slušanja muzike, mogu biti jedan od pokazatelja muzickih sposobnosti.
Muzika motoričnog ritma budi pokret kod deteta,<br />
te je takva uloga muzike od velikog značaja<br />
za fizički razvoj.<br />
Pokretanje nogu, ruku, prstiju ili ostalih<br />
delova tela doprinosi činjenici da muzika ima<br />
višestruku ulogu. Dakle, dečija igra prikazuje<br />
njihov doživljaj muzike, podstiče kreativnost<br />
i slobodu govora tela. Prateći ovakav vid muzičkog<br />
izražavanja može se upoznati detetova<br />
ličnost, karakter, sklonosti, kao što se mogu<br />
ustanoviti eventualni emocionalni problemi<br />
odrastanja. Određeni muzički odlomci izazivaju<br />
različite reakcije, te muzički stručnjaci mogu<br />
proceniti sklonosti, potencijale ili eventualne<br />
emocionalne probleme detetovog odrastanja.<br />
Muzika odsvirana glasno (forte) kod pojedine<br />
dece budi reakciju oduševljenja, dok se kod<br />
neke uočava osećanje straha. Tihe i nežne<br />
melodije uglavnom rezultiraju reakcijama u<br />
kojima deca pokazuju nežnost i osmehuju se,<br />
međutim neretko se može primetiti i osećanje<br />
tuge. Postoji dosta razloga za ovakve reakcije,<br />
međutim, pravi razlog se može ustanoviti<br />
samo posle određenog vremenskog perioda<br />
rada sa pojedincem. Puštanje raznovrsne<br />
muzike, praćenje pozitivnih reakcija deteta<br />
kao i zajednička interakcija (roditelj-dete) kroz<br />
igru i pevanje, jeste dobar početak za razvoj<br />
muzičkih sposobnosti i pre svega formiranje<br />
zdrave ličnosti deteta.<br />
Adekvatna selekcija muzike za različito doba<br />
dana ili noći je izuzetno bitna, te je pred san<br />
neophodna tiha, nežna muzika sporijeg tempa<br />
poput dečijih uspavanki. Agresivna muzika<br />
koja stvara nemir kod deteta ne bi trebalo bude<br />
na programu za puštanje ni u jednom periodu<br />
dana.<br />
MUZIKA I RAZVOJ LIČNOSTI<br />
Razvoj muzičkih sposobnosti kod dece u<br />
grupi, nosi višestruku ulogu u razvoju njihove<br />
ličnosti. U muzičkoj radionici postiže se razvoj<br />
sluha, govorno-glasovnog aparata, ritma, kreativnosti,<br />
ovladava se muzičkim oznakama kao<br />
i sviranjem na instrumentima Orfovog instrumentarijuma.<br />
Grupno muziciranje i postizanje<br />
rezultata u timskom radu, nosi prilagođavanje<br />
različitih karaktera. Razvijanje svesti o važnosti<br />
kolektiva i razvijanje konstruktivnosti kod pojedinca,<br />
kako bi postavljeni zahtev bio izvršen<br />
najbolje, utiče na socijalizaciju. Ona je jedan<br />
od najbitnijih parametara za pravilan razvoj ličnosti.<br />
Proces prilagodjavaja pojedinca u grupi<br />
s početka rada, može biti problematičan kod<br />
dece uzrasta tri–četiri godine, pogotovo ukoliko<br />
ono nije imalo iskustvo boravka u vrtiću,<br />
gde je proces socijalizacije započet. Ponekada<br />
je osim saradnje roditelja i predavača neophodna<br />
i pomoć psihologa.<br />
Deca uzrasta do pet godina, najefikasnije<br />
savladavaju odredjene zahteve, ukoliko imaju<br />
svoju ulogu u igri. Stručno osmišljene muzičke<br />
igre, zahtevaju zabavu koja je neophodna radi<br />
održavanja, inače kratke koncentracije deteta<br />
ovog uzrasta. Svako dete, na primer, postaje lik<br />
iz poznate bajke, te kao takvo do kraja muzičke<br />
PUŠTANJE<br />
RAZNOVRSNE<br />
MUZIKE,<br />
PRAĆENJE<br />
POZITIVNIH<br />
REAKCIJA<br />
DETETA, KAO<br />
I ZAJEDNIČKA<br />
INTERAKCIJA<br />
KROZ IGRU<br />
I PEVANJE,<br />
JESTE DObAR<br />
POČETAK ZA<br />
RAZVOJ MUZIČKIH<br />
SPOSObNOSTI<br />
KOD DETETA<br />
zima 2011<br />
101<br />
MuZikA
MuZikA<br />
igre glumi, dok ,,usput” ovladava muzičkim zadatkom<br />
pesmicom ili ritmičkim problemom.<br />
Prema istraživanjima psihologije dečije igre, smatra se da<br />
je igra ozbiljna stvar. Doprinos tome daje i rad ,,Muzičke<br />
radionice Mari Mari”, u kojoj se višenamensko bavljenje detetovom<br />
ličnošću postiže putem muzike, zabave, sviranja,<br />
nastupa, snimanja dečije muzike i druženja. Put od igre do<br />
znanja jeste najlepši modus koji bi trebalo ponuditi svakom<br />
detetu.<br />
Diskriminacija dece najmlađeg uzrasta, koja nisu ispoljila<br />
ili nemaju muzičke sposobnosti, uočljiva je u obrazovnom<br />
sistemu kada je ova umetnost u pitanju. Postavlja se<br />
pitanje, da li dete koje nema muzički talenat ne bi trebalo<br />
da razume, voli, poznaje i izražava se kroz muziku? Muzička<br />
radionica, nosi posebnost u svom programu, upravo<br />
zbog toga što njeni članovi nisu samo ona deca koja već<br />
imaju muzičke sposobnosti kao dar, već i ona sa kojom bi<br />
trebalo raditi na razvijanju svih elemenata muzike. Deca<br />
koja nemaju predispozicije za muzički razvoj, u programu<br />
radionice mogu imati višestruke koristi. Pored socijalizacije,<br />
ona mogu ovladati sviranjem na instrumentima<br />
Orfovog instrumentarijuma, te na taj način ravnopravno<br />
učestvovati u muzičkim igrama. Rad na razvoju govornog<br />
aparata i pravilnom izgovaranju reči, postiže se brzalicama<br />
i vežbama koje su od velikog značaja za lep i pravilan<br />
govor. Muzičko opismenjavanje, poznavanje kompozicija<br />
kao i razvijanje ljubavi ka ovoj umetnosti, gradiće dete bez<br />
muzičih predispozicija u svestranu ličnost.<br />
Namenske kompozicije, koje pored osnovne funkcije razvijanja<br />
pevačkog aparata, imaju i ulogu npr. učenja slova<br />
azbuke, jesu jedne od omiljenih kod dece. Veoma brzo, s<br />
lakoćom i kroz zabavu, deca ovladavaju teškim zahtevima,<br />
za razliku od suvoparnog učenja koje može potrajati danima,<br />
čak i mesecima. Pesmice sa tekstom ovakvog sadržaja<br />
jesu i spontana priprema za osnovno obrazovanje.<br />
Pravilno usmeravanje dece u vremenu u kojem dominira<br />
savremena tehnologija nosi svoje breme. Sve manje dece<br />
viđamo u parkovima kako vreme provode u konstruktivnim<br />
igrama. Veća usamljenost, fizička, sociološka i emocionalna<br />
neaktivnost doprinosi lošoj izgradnji njihove ličnosti. Na<br />
televizijskim programima sve je manje kvalitetnih, edukativnih<br />
sadržaja za decu, što navodi na pitanje kojim putem<br />
idu najmlađi? Svest o ovakvim problemima može biti put da<br />
svom detetu stvorimo lepše i kvalitetnije odrastanje.
kALENDAR<br />
PREPORUČUJEMO<br />
DOGAĐAJI KOJE NE TREBA<br />
PROPUSTITI<br />
33. SAJAM<br />
TURIZMA<br />
(24. FEBRUAR – 27. FEBRUAR)<br />
BEOGRADSKI SAJAM<br />
DRUGI<br />
SAJAM VINA<br />
(24. FEBRUAR – 27. FEBRUAR)<br />
BEOGRADSKI SAJAM<br />
Istovremeno sa Sajmom turizma,<br />
najatraktivnijim i jednim od<br />
najposećenijih sajmova, održava<br />
se Sajam vina. Na jednom mestu,<br />
predstaviće se najugledniji<br />
domaći i regionalni proizvođači<br />
vina, vinski podrumi, kuće vina,<br />
kompanije koje distribuiraju ovo<br />
piće bogova.<br />
Na štandovima izlagača, svakodnevno<br />
će se organizovati brojne<br />
degustacije, a kao nezaobilazni<br />
segment Sajma, biće aukcijska<br />
prodaja vina.<br />
39. FEST<br />
(25. FEBRUAR - 6. MART)<br />
Tradicionalno, filmofili će ovaj deo<br />
zime provesti u Sava centru, Kulturnom<br />
centru i Muzeju Kinoteke,<br />
ali i u renoviranoj dvorani Doma<br />
omladine.<br />
Ovogodišnji FEST biće najfilmatič-<br />
106 zima 2011<br />
niji u poslednjih nekoliko godina.<br />
Umetnički direktor FEST-a, Borislav<br />
Anđelić, i selektor Ivan Karl,<br />
odabrali su više od 70 filmova, a<br />
sa tolikim izborom i diverzitetom<br />
programa, malo ko će ostati<br />
nezadovoljan.<br />
Publika će gledati skoro sve<br />
najbolje i nagrađene filmove<br />
sa najvećih festivala u poslednjih<br />
godinu dana, kao i druge<br />
značajne nove filmove svetske<br />
produkcije.<br />
FEST će otvoriti holivudski glumac<br />
Ralf Fajns i to svojim rediteljskim<br />
ostvarenjem Koriolan, koji je<br />
sniman i u Beogradu tokom 2010.<br />
godine. Reditelj Dejan Zečević<br />
imaće čast da zatvori festival<br />
filmom Neprijatelj.<br />
KONCERT<br />
VANESE MEJ<br />
(27. FEBRUAR)<br />
BEOGRADSKA ARENA<br />
Harizmatična i seksi. Talentovana<br />
i veštih prstiju. Vanesa Mej ušla<br />
je u knjigu Ginisovog rekorda<br />
kao najmlađi instrumentalista<br />
koji je snimio violinske koncerte<br />
i Betovena i Čajkovskog! Nikada<br />
nije krila ljubav prema aktuelnim<br />
muzičkim pravcima u koje je<br />
inkorporisala klasične melodije.<br />
Na svojim nastupima svira na dva<br />
tipa violina – klasičnom modelu<br />
Guadagnini iz 1761. godine i<br />
električnom Zeta Jazz. Guadagnini<br />
violinu čija se vrednost procenjuje<br />
na 150 hiljada funti, dobila je na<br />
poklon od roditelja. 1995. godine<br />
bila joj je ukradena, ali srećom,<br />
vraćena je posle dva meseca.<br />
Često kupuje violine i kasnije ih<br />
prodaje, dajući novac u humanitarne<br />
svrhe.<br />
IZLOžBA HEROINE<br />
(OD 8. MARTA DO 5. JUNA)<br />
MUZEJ TISEN-BORNEMICA, MADRID<br />
Izložba Heroine predstavlja žene<br />
u njihovoj aktivnoj ulozi i kroz<br />
krizu polnog identiteta u zapadnoj<br />
umetnosti, od renesanse do<br />
danas. Lik žene se često svodi<br />
na dva dominantna, komplementarna<br />
modela: majku i seksualni<br />
objekat. Međutim, između te dve<br />
nastale uloge su paralelne uloge<br />
koje su ženama poslužile da se<br />
oslobode pasivnog, pokornog<br />
položaja kako bi postale aktivni<br />
subjekat. A te uloge obuhvatale<br />
su lov, sport, ratovanje, političku<br />
moć, kao i magiju i religiju.<br />
48. MEđUNARODNI<br />
SAJAM<br />
AUTOMOBILA<br />
(25. MART – 4. APRIL)<br />
BEOGRADSKI SAJAM<br />
Najstarija zvanična međunarodna<br />
izložba drumskih vozila u ovom<br />
delu Evrope u tradicionalnom<br />
terminu po kalendaru međunarodne<br />
asocijacije OICA. Za sve<br />
one kojima Beogradski sajam<br />
automobila nije dovoljan, u Ženevi<br />
se Međunarodni sajam automobila<br />
održava od 3. do 13. marta.<br />
37. MEđUNARODNI<br />
SAJAM<br />
GRAđEVINARSTVA<br />
(12. APRIL – 16. APRIL)<br />
BEOGRADSKI SAJAM
oglas
Change language