Untitled - IslamHouse.com

xxx; 

DZENNET I DZIHENNEM 

_ i

5 i*Y 

SülrimN[ tl-olkrd 

I'ENNBT I OZIIIENNEiI 

. a;\'^ 

,., \./ \./t 

2-*^. 

-Y 

^,-^ 

3Y--Y 

^^^ 

YY*Y 

.-i;\'^ 

YY-*Y 

^Â tY--Y 

Ä'^-.^ 

YY*Y '.+

SadriaiO 

I O Ulrii 

l3 o lrtdgnnr 

l?. o Prvr oto 

IB OIJltd 

19O? o ?ecurul 

[t.[ral i dh].x|.i n slmnii 

25 o hlco [rcuv![ 

ürwi Aärlxo 

27 O Tuio l$ürur 

||dN dtA.|i.|r 

39 o trnno Prcuru 

[air.i.n i. qür i rrö .lrli 

45 O ?[re t.cürul 

&nmtoi dhh.rr.nu i {ihn thdieh 

65 o Srsrr hcr ur 

||Iogobmimst sutovnib dft h.nreir 

73 o sflm l.cuYul 

titiökr wlili!: st onih dtrtonn.mr 

75 o 0sro Pocurul 

furlr, mpici iodieh slrnoBih dfuhememr 

79 O 0flno PccLt$tt 

hhjnrnie st ovnikr dbhennon 

9l o 0tsno PocuYUt 

Ihlo 6r s0 Üovick sdüvrti llhlove lBtn 

95O0ruü 

ro 

96 o Ulod 

99 O lßi l.ctntr[ 

lJl|ll I dft.r.t 

l l5 o aüc. ?acuvtlf 

füüd ir r!#! i rlg0vi crsnki $t hidri 

l19 o Tu& l.ctNul 

01ir dho.b 

llTO{urvrn lxurur 

Sblol|ä düü.L 

17 l O ?no ?rct wut 

0pir üotih dütdr i dLi.ttlih bLgoüli 

l7l o [$r. tünur 

ll4oüli NLmuifr dümdr 

203 oSür. l.ct rvuf 

lr4ohr i6.h dt dr i dhlüuor:

i:f 

lt 

9ll,o ' 

UVOD 

xxx* 

Z*,ra1z pÄpadz Allahu, s.vt, Koii ie stvono Diennet i Diehennem, 

koji je sworio za njih stanovnike i pridrünike' Koji ie 

D;ennet uänjo kudom Svojih miljenika, a D;ehennem kuöom 

Svoiih nepniatetia. Neka je spas i mir na Atlahovog Postaoika i 

naiöa3nii€ stvorenje, koii ie doSao Pozivajuöi u Dte'ner i n,egove 

bla,eodati, a odvra6ao od diehenemske €tre i rjenih strahota' 

Donosim salavat i sel2m na Porodicu Poslanikol'u, m niegove 

ashabe i tabüne i sve one Loji ih slijede dobim dielima, koji su se 

DriDiemili za koMöste, i koii s'r uzeli svoi udio u tome' koji su 

or.""aU".ti'lt".p.p traieniuoprosra,urazgovorusAuahom' 

t;'.;ra ny.go'"., kniigu. kori su provodili dane u pr;bJi;rvaniu 

Allahu, s.vt., postom jer su znali da ie to ozbillna stmr, da nema 

spasa od diehenemske vatre, i da nema pobjede ulaskom u 

Dlennet, osim onome ko bude radio i zasukao tukave' 

ovo je treöi dio edicije koja govorj o zbianiima na Sudniem 

danu. i u rliemu 6e biti govora o Dienoetu i Diehennemu' a 

podiielili ' smo ga u dla diiela 

ü o*"'n aii"t" g""orit ie se o d;ehen€mskoi vatri, a sastoii 

se iz deset poglavlia koja poöiniu uvodom u kome ie definitana 

d;ehenemska vatta. 

U prvom poglavliu 'rkazali smo m vierovanie €hli-sunneta da 

su Däennet i Diehennem stvorcni i tu smo odbacili tvrdnie onih 

koii se protiv€ niihovom miölienju

0t.nt.l idlcl.in.nll0 

U dtugom poglavliu govori se o iurarima Diehennema, a to 

su meleki odredeni ze niega" kao i poiaönienie o niihovom broiu 

i veliöini. 

U trecem ie poglavliu opis dähenemske utre Tu se govori 

o miesm Dieh€nneme, !'elidini, niegovim dubinxma, ulazim2' 

niegorom gorinr, äestini niegove vrtrg o niegovom govoru, o 

niegovom izgledu te o uEccaiu ne sviiet i nieSove sttnovnike' 

U öetvrtom poglavliu doniidi smo doktze o tom€ da ie on 

vi€can i da n€c€ neste4 i tu smo replicirali onima koii wrde dr ce 

Di€heon€m nestrti. 

U P€tom poglavliu goloti s€ o st noliicima Dith€menu koii 

se diiele u dviie grupe glupe koF c€ vjecno ostali u niemu' a !o su 

neviemici i mnogoboü4 i grupa koia nece vi{:ato ostrti u niemu a to 

su greinici - monoteisti. Go\orili smo o obie gluPe i o dielima zbog 

kojih su zasluäli däh€rEmsku !?ttu, 

U Sestom pogL*'liu golori se o !€likom broiu sr.novnika 

Däeheonem:, ukazuiudi ne dokaze koii govore di de v€cina 

propasti a da ce se mäli bmi spasiti i koir ie mu&ost u tom€. U 

o!.om poglavliu bit c€ taHer govora o tome da su iene vecina 

stanovnikx Dä€hcnoem4 käo i r zl% zbog ö€ga ie to teko. 

U sedmom poglavliu govoti se o veliöioi stanovnika Drtehernema 

i niiholoj ogtomnoi tielesnoi grrili. 

Osmo poglavlie namiienieno i€ ,a poiainienie o hlani i pitu 

stanovnikx Dieh€ndema 

Delelo poghvlie ie dugo poglavlie koie govori o kaznama sunovnikr 

Dtthennema- Dones€no ie nekoliko primiera o naöinu 

niiho@g [aid^!"nia, kao ito ie obiaönieno da ie s€ n€ki niegovi 

stadovnici kainiai"ati iadom k znom u odnosu na druge. Tu su 

obia.iniene nek€ kazne kote ie AI'h, sqt., priPremio za stanovnike 

Dtehennerna neke od niih su im€oolane kao stnr. Elh' s.hö, cmina 

lica gorenie ko;e, prosiPanje crije\"a dopiranje tre do niihovih srca' 

Spomenuti su i dokazi o izgledu dlehenemskih laoaca, okova, ö€kica 

i sl. koiima 6e biti kaänjauni. 

l, posliedni€, deseto poglavlie govori o naünu na koii 6€ se 

öovjek saöu!'ati d;ehen€mske vatre 

llllv,' 

U drugom diielu ove kniige golori se o Diem€tu i u niemu 

ie sedam poglavlia koia zapociniu uvodom u koicm i€ definiran 

DänneL 

Prvo poglavlie govori o ulasku u Däennet' ukezuiudi na Pnzor 

ulasta vjernika u Dreonct, o Posredo!'.niu Allahovog Poslanika, 

s.e.vs., viemicimt za :d'nak t Dtennet i naöin na koii 

de vjctnici udi u nieg posliie protiSdenir- U niemu se govon o 

orvim vjernicima koli de udi u Dienn€t i o sedrmdeset hiliada 

t orcg ummeta koii de udi u Däennet bez polagenia reiuoe' 

Sitomaini muhadäri prethodit de niihove bogtaSe' Or'die ie 

u poscbnom diielu kazano n€3to vile o gteinicime iz rcdove 

viemike monoteista koii 6c uü u Dieheno€m i o tome da de olri 

izaö iz nieg milo5du Naimilosoii€g Samilosnog i posredovaniem 

Dosr€doik^. Tu stno obiesnili stev ehli-sundetr o Pitaniu öcfaxta 

- posredoi3tm i tu ie tepliciteno onima koii ndraiu iefmt Ne 

krei" or"og pogleli" "" i dviie laspreve o Posliedniem koii de 

udi u Diennet, i o odma koii de udi u Diennet pdie Sudnieg 

dana. 

Drugo poglavlie govori o vieönosti Dienneti i o tom€ de 6e 

niegovi staoovnici v,eöoo u niemu ostati, repliciraiudi onirm koii 

su Prodv ovak!'og stari"i. 

Trede Pogl^vlie goiori o sloiswimä Dieoneta' go!'oreo o 

!€liairi niegovih blagodeti, o oiegoün !'raim,' stePeorma! o 

niegoi'oi zernlii, riiekame, izvorima' dvorcima' o nieSovom svFdu' 

vieau, drvecu, plodovima i ävotini.me- 

Gwrto poglavlie govori o stanovnicime Dicnneta i o dielima 

koia su ih dorcla,r niega' o tome kako de neki sanovnici Dänneta 

nasliiediti neke koristi koie su zandili stadovnici Diehennema' o tome 

da €e oemocni biti !€ain^ u Diennetu u odnosu na bogte i imucne' 

o tome da ce muikarci biti vecine u odoosu na ärrq 'rkazuiudi da 6e 

dieca viemika i dieca nevjemika uci u Däennet Jedoa od studiia koie 

sadr;i orc poglxvlie govori o prvacima Däenneta medu stariiima' 

mladidima te ienama iernika" Spomenuta su desetetica kojima 

ie ob€ian Diennet kao i imena nekih koii te uti u Dzenner Ovo 

pogtevlie zavriava konsbtaciiom da Dä€on€t niie Pleta 2a uöini€na

ntctrnor idlrhcrrcmll2 

djela, veö je dielo radog ulaska u Däennet, a dienetska nagrada le 

Allahovom milo!öu i Njegovom dobrinom. 

Peto poglavlje govoti o osobinama stanovnika D;eflneta i 

niihoüm üicima u niemu. 

Najdule poglav)je u ovom dijelu jeste öesto poglavlje u koiem 

se govori o dienetskim blagodetima, o velkoj razlici u !'rijednosb 

dienetskih blagodeti u odnosu na ovosvietska uiivania Tu se 

govoti o '-räiyanjima stanovnika Däenneta u razrm vtstama hrxne 

i napitaka, o njihovim divanima, slugama' triricama, zdielama 

za hranu i piie, o ojihovoj odjedi koiu odiievaju i ;eliama koie 

priäeljkuju,I sve se to ispuniava na jedan öudnovat naöin Nema 

tim swatima niSta sliöno oa ovom dunialuku. 

U ovom poglavliu nalazi se tasprava o äenama viernika u 

DZennetu, bilo da su to hurije ili njihove ovodunjaluöke supruge' 

U ovom Poglavliu objasnieno je da je najr"e6a blagodat kojom 

6e viernici biti Poiasieni u Däennetu Allahovo zadovoljstvo j 

uätak gledanja u Njegovo Plemenito Lic€. 

I sedmo, posljedoie poglavlie govori o diialozima koii öe biti 

vodeni izmedu Dienneta i Däehenflema i o Allahovoj presudi u 

niihovom spo{u. 

Molim Uzvjierog Alaha da nas üPuti na diela pokornosE, da 

nas spasi diehenemske vatre Svoiom dobtotom i plemenitoS6u i 

da nas uvede uDiennetSvoiom miloiöu. Zaista On öuiei odaziva 

se, i neka je sPas i mir na Njegovog roba i poslanika Muhammeda, 

Oner Sulqi'.an el'Eskaf 

ry' ramazan r 4 o6. h g Kwajt 

2?.o5.ryE6 

l3lttmoota, 

PREDGOVOR 

x-xx* 

Zahvatnost pripxda Îahu, s v.t, koii je stvorjo öovjeka i sve oko 

nas. Neka je salavat na Niegovog volierog Poslanika' nieeovu 

porodrcu ' i drugove 

"flif-bn-lilim; 

{)Yi Knjip üur'ätr)' u loju mna oilohe surnoje (da je od 

Bog), uputsbo je srina onima toji se budu Allaia bojali; 0rirna toji t nevidljivi 

"riia tliro*r, Diehem€n i sr"lla stnr koja je povezana s Ahirelorn) bldu 

rjerorali. . ." (H-Be[rr, l-3). 

Uzviieni AIan sß'orio i€ öovjeka i Postavio ga na Zemlji da bi 

sa iskusao da Li ce biri zahvaizn ili ie negirau N;egove dobrote 

Zato ie öovieku duinost da Ga spozna' kako se ro sPominie u 

"Dine 

Kor'Ä, i ljtde slvorio salr 5an0 lilo da lili se [ladjajr" (h'Zarijal' 56)' 

Dakle, UzviSeni Ällah nije stvorio öovjeka i sve ostato bez cilia niti 

radi zabave. On od öovieka zahtiiera da Ga spozna' da Ga postuje i 

da bud€ sviestan Niegove mo6i Od Svoie dobrote' UzviSeni Allah 

l,udimd ie Doslao poshn;ke iz njrhovih redora da bi im olakiao 

o, "p.^ri. X;.9;'p.znaie svih osralih swrri ne'to iro ioviek 

" '.-"1 -"n *,r., Goii j€ ograniöenr ne bi nikada Postigao 

rairo b; dtuktiie liua znali o melekima, dogadajima nakon smrti' 

D;€nnetu, Däehennemu i drugim stvarima da Uzviseni Allah 

niie putem Obiave to otkio ljudima? Uzviieni AIah neöe bacitr 

öovjeLa " more ako ga prethodno ne nauti plivanju U mnogim 

kur'anskim ajctima on nam kazuie sta je ovai sviiet i kolika ie 

niegova vriiednost, zatim u drugim aietima kazuje o vrliednostl 

boi"t.e "uii.t^ i -"toaama kojima se moic postiöi vje'ita sreda

0reirrt i dtch.'rnonll4 

u ni€mu. Onai koji ie sretan na ovom svijetu bit 6e sretan i na 

bududem, zato ito ie sreda sPoznaia Alaha i sliiedeni€ Niegovog 

puta, a sv€ ostalo osim toga jeste neuspieh. Uzviieni Allah uöinio 

ie omi svijet mostom koii nas vodi na drugo miesto, miesto koje 

je vieöito, ali vodi u dva pravca; iedan pravac vodi prema vieöitoi 

steii, a drugi vodi u vjeöiti neuspjeh; "l{i or [| Pnvi Ft üei.Do,. 

{cgoro jc da li & alnhn ili nrzaivalar [ili" (El-Insan, 3). ova dva Puta 

iesu put Dteflnetr i put Diehenn€ma. 

vierovanje u Diennet i Diehennem jeste sustinska osno\e 

islama, a onai koji ih negira i vieruie u nesto dtugo neqernik i€. 

Di€flrlet i D;eh€nflem posliednj€ su odrediite svakog iovieka i 

,ato flema sumnje da niihova spoznaja i rad za niih ima poseben 

znaöij. DZ€rnet i Däehennem Allahova su nagrada i k^zda 

i Uzviöeni Alah niima nagaduie i karntäva koga ;eli On 6€ 

nagraditi Diennetom one koji budu spoznali Allahow iedfloiu i 

budu se pridtiarali Njegovog Puta a I(azdti D;eh 

koli se ne budu pdddavali Njegovog puta. 

Kako demo mi znati o DU enneti i Diehennemu?Je Ii neko bio 

u D;ernetu ili u Diehennemu pa nam je govorio o tome? Ova i 

sLiöfla pitanja svako moie postaviti. 

Däennet i D;ehennem ne mogu se spoznati putem ljud 

skih isttäävanja i percePcija. Niih moie osjetiti i istraiivati sa 

rno ljudska dusa. Jedini put niihove sPoznaie ieste Put Obiave 

vjerovanje u Allaha obuhvata i vietovanje u budu6i svijet i sve 

snari koje se nataze u njem,r. Dakle, sPoznaia Alaha dok^zima 

ujedno obulvata i sPoznaju ostaüh stvari na budu6em svijetu, zato 

ito su svaka sFr'ar o kojoj govore Allah i Niegov Poslanik istina. 

od ljudi koji su vidjeli Diennet i Diehennem Prjie n,ihove smrti 

jeste nai voljeoi poslanik, Muhamm€d, s.a.vs. On;h iev;dio u nodi 

Israa i Mirad;a i obaviiestlo nas o mnogim swatlma koje ie tada 

vidio. Kako vjerovati u ovo? U ovo se vieruje nakon uvierenF u 

jstinitost objave Muhammedu, s.a.\.s., isto onako kako je u njega 

povierovao F.bu Bekr, r'a., kada su mu neviernici rekli, nadajuti se 

da ae on u tim momentjma negtrati da je niegov Prijatelj Ptetao 

rako osromnu daljinu za iedan dio no€i: "Ovaj woj Priiateli mjsli 

l5lttttrotttt 

da i€ otiiro u Jerusel€m (rniesto gdte se nalazi Mesdiidul-atsa) 

u iednom dilelu no6i i da je pre5ao sedam nebesal" On ie pitao: 

"Je 

ti to on ]iöno rekao?" Odgovorili su: 

'J€ste". zatim ie lekao: 

' 

Onda ie to istina, ia vieruiem da niemu dolazi obiara s neba za 

veoma kmtko vrijeme, Pa zasto onda da ne vjeruiem u to?" Ovo je 

svietlost Atlaha smieitena u lludskom srcu. Allah bio zadovoljan 

mbom i svim viernicima, o Ebu B€kel 

Molim Allaha da ova knjiga bude Allahova nagrada za nas i da 

nam jasno ukaäe dva mjesta koia ae ljudima biti viedne ku6€' 

Anin.

prYtdio 

nZnnUUUEM - YATR 

t lr

I 

| 

I 

I 

I 

prvi dioltS 

UVOD 

xiXx 

Sr,rrus r our$ue un 

Diehennem je mjesto koje je Allah pripremio za nevjernike, 

oqadnike Njegovog zakona i za one koji smatraju Njegove 

poslanike la.änim. To je miesto kazne u kojem ie Allah kazniti 

Svoje neptijatelje i Njegov zarvor u koji ae zarvoriti zlo;irce 

To je oajni2e i najnesremije mjesto i nije moguCe da se na 

nekom drugom mjestu doiivi veie poniZenje ili nesreda: 

"Gospodam 

nri, omg Log fi hudei u vatru ubrcio Ti si vei osnnotio, a 

nevjerricima ne& to u pnoi pritaü" (Ali Inrrn, 192); 

"Zar 

oni ne zmjn da omgr [oji se supmtrtarlja lllaiu i pmlaniiu l{jrgorr iela 

ntn diehencmsh, n lojoj& vjclno osrali? Toje rugl0 velilol" Cr-Twbe,6j): 

"Sh.dat 

de, üi3tirü, oni loji m Srdrj.m danü izguh i sebe i pmdice sroje. 

[10, toj€ Invo str.dade!" (&-Zümer, l5). 

Kako nede biti vatra, osim kako smo je opisali, kada u njoj 

ima kazna, bol i tuga kakve ne mogu opisati pera i objasniti nikakve 

riieci. Pored roga, on je vjecan r ni€govi ie sranovnjcr osteo 

u niemu vjeöno (osim onih koji srcem budu vjerovaliu AlJaha 

makar onoliko koliko je zrno pienice). Zbog toga je Allah 

ponizio mjesto sranovnila D2ehennema u mnogim ajetima: 

"0r (Diehennen) ruineje prebinlijte i hon iile" ( -!ü|ra0,66); 

"[t0 

loliLo! A 0m loji tüdü rlo iidli öela najgon prebiuliite: Diehemen, u 

Lojen cr gorjeti: a grozne li pmt€üc!" (Srd, 55-56). 

t9Itnro Po,iur\ Lrr 

I 

DZBNNET I DzIHENNEM 

SU STVORINI 

xXXx 

Tarravi je u svojoj poznatoi knjizi akide (vieromnja) El'Akidetu 

Tahavijje rekao: "D;ennet i Diehennem sworeni su i nikada ne6e 

nestati. Al-lah Je srvoflo Di€nneL r Dzehennem Prlie srv"ranla 

drugih stvorenia i za svakog ie sworio niegove stanovnike onai 

koji bude htio uci u Däennet uai i€ Niegovon dobrotom, a onaj 

koii ,eli uöi u Dzehennem uai öc Niegovom pravednoöär' Svaki 

öovjek radi za ono öto mu ie dodijelierc i svako 6e proci koz 

ono za öt^ ie stvoren. Hair (dob{o) i serr (zlo) Predodretlem su za 

ljude". 

Komeotator ove kniig€ Muhammed ibn Muhrmmed ibn Ebul 

lzz el Hm€6, komcntiraiu6i ovaj tekst kaie: 

"O 'DZennet 

Niegovim dieöima i Diehendem srvorcni 

su', svi pdpadnici ehllsunnem daiu se u tome da su D;ennet i 

Diebennem sworeni i da sada Postoie. Ehli-suflnet i dalje vjeruju 

uto. U meduvremenu poiavile su se mutezilitska i kaderijska str'ria 

kojeodbacuju tuöinjenicu Oni wrde: Allah 6eih sworiri (Di€nnet 

i Diehennem) na Ki)ametskom danu. Njihora neisPravna osnova, 

koju su postavili o Allahovim dielima, da On treba to uraditi, ti 

da ne treba uraditi, zaduiilo ih ie da daju iziavu te vrste oni prave 

analogiju tmedu Niegovih i diela Niegovih sworeo,a' dakle' oni

pryi diol20 

su antropomor6sri - muiebbehe, pod nilh spda i er tediehhum 

(struja koia takoder tvrdi isto) i na taj naöin postaiu muattale - 

oni koii fiaavaju Boga svjh atdbuta. Oni takoder wrde Diennet 

pnie nagradhranja bio bi sworen A pr:zno, zato 5to, kada bi 

bilo takq on ne bi imao namjenr: dugo vremena. Oni su zatim 

odbili jasne citäte samo da bi proturjeöiü njihovim napraznim 

miilj€njem koies priplsuju Uzvisenom Allahu. onj iskrivljuju 

Istinu i nxzjvaju zalutalim i novotarima sve one *oii proturieöe 

njjhoYom mjslienju. 

Zatim spominje tekstove Kur'ana i sunn€ta koij dohazuiu da 

su D;ennet i Dzehennem stvorcoi. 

Rijeöi Uzvi3enog Allaha o Dlennetu: "... i Dilmrt prostnn kro 

mh*a i Zernlja, pripnnljen a one loji se llh}a boje" (lli lnru, 133), zatim 

Njego\€ rijeä: " adnoät€ re da ü Gospodan svog zasluüte oprost i Di.rr€t, 

pmrtru lolilo su neh i Zem[a prütr.d, i piFemüen ä orc loji u lllaia i 

pslaoile l{jegon vjeruju" (fl-lladid, 2l). 

O Dtehennemu, Uzviseni ÄIah k^ze "... iöünjlc sr yatn za 

orfernike pripaalinc" (lli Innq l3l), zatim Njegove rijeöi: "Däehenacn 

6 ,rlj€de poshti msil cina flje$to p0vntla" ([&l{eho, 2l-2) i drugr ajet]. 

Uzviieni AIah kä)c: 'otr (l{ulanned) gje idrugi pnt vidio (Dübrila); 

l€d Sidr€tul-m0 elai; [0d lojeg je där€lrlo pnbiraliih" (['-l{diB, 13.15). 

Dakle, Muhrmmed, s.a.rs., yidio je Sidretul,munreha, i Dienner u 

n,esovoi blizini, kako sc prenosi u Sahibu Buhariie i Muslima od 

Eneslr, r.a., u kaz,vanju o dogadäiu Isre,sdje na kraju Nruhammed, 

s.a.\'.s., ka;e:'...ratim je sa mnom doiao Dribril do Sidretul 

muntehaa, kojeg su osipale bojc kojene pozniFm, zaum sam usro 

u Diennet, j Sta da vidis täoo, u nien]u ima brda od cvijeaa, a 

niesova zemlja je od miska,,. 

U Sahlhu Buharije i Muslima prcnosi se od Abdullaha jbn 

()mer2, r.a., d^ je Muhammed, s.a.vs., rekio: "Kada oeko od ras 

umre! nregolo ce mu se m'esto pokazned ujurro;uveöer. Ako jc 

stanovnik D;enneta poiavir ce mu se micsto u D;ennetu, a ako je 

stanovflrk Diebe.ncma pokazat ac mu se mjcsb u Diehenncmu 

2l lPrro rorü,rLri 

i bit ie mu reöeflo: 'oso öe biti woie miesto kada te AIlh na 

Sudniem danu Prdivi"' V€t smo nniie sPomenuti hadis Berae 

ibn Azibar, u kolem se kaie "Kazat ie glas s neba: 

'istinu ie rekao 

Moi rob, otvorite mu vceta Dienneta'.reöe onda 6e mu docl mins 

i liepota Di€nneta". Takoder, spomenuli smo hadis Enesa, ra ' sa 

znaöeniem hadisa Beraa 

U Muslimovoi zbirci hadisa Prenosi s€ od Aiie' r'a, da ie rekla 

da se sunce pomraöilo u vriieme Allahovog Poslanika' s a v's ' pa 

je citirala hadis u koiem stoii: "Vidio sarn na ovom mi€stu sve sto 

vam je obe6anq vidio sam se kako uzimam tek ubrani grozd, tda 

st€ me vidieli kako se naginiem naPriied , Takodtr sam vidio varu 

kako iedna drug obaviia a tada ste me vidieli kako se uzmidem." 

Buhatija i Muslim takoder prenose da ie Abdullah ibn Abbas 

rekao: "Sunce se pomtaöilo za vtijeme Allahovog Poslanika, i lbn 

Abbas ie spomenuo hadis i na kraiu rekao: Niegovi su drugovi 

rekli: 'O Allahov Poslaniöe, primiietili smo da si uzeo neöto, a zaum 

si pokio svoje lice?!" On ie odgol'otio: Vidio s'm D;enneti htjo 

srm otkinuti iedan gozd, a da sam ga uzeo vi bi jeli od nlega do 

kada bi postoiao sviiet. zatim sam vidio Däehennem, inisam vidio 

ialosniji prizor do danas, a to ie da su v€6in^ niegovih stanovnika 

,ene'. Njegovi su ga drugovi Phali: 'Zbog öega ie to tako Allahov 

Poshniöe?' Odgorrcrio ie: 'zbos niihovog nevjerovania' oni su 

opet pitali: 'zar one negiraju Allaha?' Poslanik je odgovorio: 'one 

negiraju müa i niegovo dobtoöinswo Kada bi nekoj od njih on 

öinio dobto öitavo vrijeme, a om bi zatim vidiela neSto ito niie 

liiepo kod niega i .ekla bi: 'Nikada nisam vidiela dobra od tebe"" 

U Muslimovom Sahihu Prenosi se od Enesa' ra" da le 

Muhammed, s.a.ws., rekao: 

"Kunem se Onjm u Öiioi je ruci moia 

duSa, kada bi ljdi€li ono Sto sam ia vidio, malo bi se smijali i puno 

bi plakali". UPitxli su ga: "Sta si vidio Allahov Poslaniöe?" On ie 

odgovorio: 

"Vidio sam Däennet i Dlebennem " 

I Hadis je spomcnut u knjizi J,/4i &,1

prvi d iol22 

Takoder, Kab ibn Malil! r.a., prenosi da ie Muhammed, s.a.rs., 

rekao: "Duia vjetnika ie kao ptica koja stoji na iednoj vo6kj u 

Diennetu, ona stoji tako sve dok se ne povrati u svom tijelu na 

Sudniem danu." Orajhadis jasno dokazuje daduia ulazi u DZennet 

priie sudnies dana. 

U Muslimovom Sabihu prenosi se od Ebu Hurejre, ra., da 

je Mulnmmed, s.a.v.s., rekzo: "Krd. je AIah stvorio Dienoet i 

D:eh€nn€m, poslao ie Diibrila u Däeonet i tekao mu: 'ldi i pogledaj 

sta sam pripremio njegovim stanovojcjma'. On je otiiao i vidio Sta 

ie 

sve AXah pdpremio nj€govim stanovnicima, zatim se vratio i rekao: 

'Kunem se u Tvoju moi, nede biti nikoga koji öe öuti za niega, a da 

nede uii u niega'. Zatim le Allah naredio da se Däernet opkoli lo;im 

swarima i rekao ie Däbrnu: vrati se i pogledal ita sam pripremio 

njegovim stanol.itjcima'. On ie pogledaq !'rrrio se i rek o: 

'Kunem 

se u Tvoju moi, bojirn se da neie niko uci u niega'." 

Rekao je Muharnmed, s.a.v.s.: 

"Zetim 

9 je Allah podao 

Dlehennemur rekao mu:'ldii pogledaiita sam pripremio njegovim 

starovnicima'. On je pogledao i vidio, ona (njegom tra) gutala ih 

i€. On se vrado i rekao: Kunem se u Tloju mod. nece u nlega uci 

nlko ko bude öuo za njep'. Zatim ie ÄIah naredio da se opkoli 

strastima 0iiepim stvarima) i tekao je D:ibrilu: 'Idi j pogledai ka 

sam pripremio njegovim smoovnicima'. On je pogledao, vratio se 

i rekao: 

'Kunem se u Tvoiu mo6, bojim se da se niko ne6e spasiti 

od ulaska u nieg'." 

Purc je hadjsa slianjh ovima. 

Imam Buhari u Sahihu u poglavliu o tome sta nam je pren€seno 

o osobinäma Dienneta i da ie on stvore., p.enio ie mooge hadise 

koil ukazuju da je D;ennet sn'oren, a jedan od niih jesre hadis u 

koiem s€ kar€ da 6e U,vileni Allah pokazati öovjeku koji preseli 

na ahitet niegovo mjesto u Dienoeru jli Dieheonemu, onda krda 

ga budu stavljali u kabua kao i hadis Poslanikovog videnla dvotca 

Om€ra ibn Hattaba u Däennetu, te mnoge druge hadlse o ovoi 

tem;. Niiiasn;ie ito nam ie Buhrri prenio iestc h:rdis lldii prenn{. i 

23lttro rortrrt LrI 

Ähmed i Ebu Darud s jakim lancem Pr€nosilaca od Ebu Hureire 

da je Allahov Poslanik, s.avs., rekao: "Kada je Allah sworio 

Däennet i Däehernem, poslao je Dtibrila u Dternet i r€kao mu: 

'ldi i pogledat Sta sam PriPremio niegovim stanovnicirna"' 

Zlrlul,t otittt l(ttJl s! nlNLt D,{ 

I)zll|rlnll Jo$ NIJI sTv{)ltE\ 

Tumai Tahaviieve Poshnice polemizirao je s onima koji tvrde da 

Dieh€nflem nii€ sworen, Pa kaie: 

"Sto se tiöe zablude onih koii katu da D'ehennem ioi mi€ 

sworen, razlog njihove wrdnje je stiede6: da 1e on stvoren morao 

bi faktitki nestati kada nastuP, Sudnii dafl, na tai dan tada ie sv€ 

umrii€ti i proPasti, ptema rileiima Uzrnöenog: "Sve &, ocin lljega' 

pnpsli" (El-Kasas, 8Q, i "Srah äw bi6 sort & ollsiti!" (Ali Imrar\ 1 85)' 

Imam Tirmizi u svoioi zbitci hadisa Ptenod hadis Ibn Mesuda' 

ia., koji je rekao:'Rekao ie Allahov Poslanilq savs:'Sreo sam 

Ibrahima u noc; mojeg lsma, pa mi reie'O. Muhammede prene'i 

svom ummetu od mene selam, i kaii im da je Diennet liieP€ zerr'lie' 

pitke vode, on je Prostrana n;zija, a njegovo siem€nte su riieöi: 

Subhanallah, Elhamdulillah, La ilahe illaltah i Allahu ekb€i" Tirmit 

je rekao da ie ovaj hadis hasen-grib Talode! on Ptenosi hadis Ebu 

Z$e\r oADt^bk^, t.^ da je Allahov Podanik, sa vs , rekao: "Ko 

bude rekao 'subhaoallahi ve bi hamdihi' posadit ie mu se drvo u 

D:ennetu". Za ovaihadis Tirnizi kaie da je hasen+ahih' 

Oni kaäu: 

'Ako ie D;ennet veö stvoren, onda n€ie imati smida 

spomeouto zasadivanie." I rekli su: '"Iakve su riieöi UzviSenog o 

faraonovoi ;eni koia ie tekla: 'Gorpdrn noj,:agndi uiloi Scüc lu'to o 

lhnrctr"' ([t-Trlriu, I l) 

Mi im odgoraramo: Ako mislite s !?som iziavom di te Du ehennem 

momentalno neswrran kao puhanie u rog ftoje te se desitj

pryi diol24 

kada nastupi Sudnji dan), &ao usraianie liudi iz grobova, onda ie to 

neosnovanq taklu .vrdniu pobiiaiu svi dosad spomenuti dokazi a 

i oni koii nisu spomenuti, a ukoliko time mislire da Däehennem i 

ono ito ie AIah, di.5., spremio za njegtxe stanovnike nije u ciielosti 

st!'or€n, i da Uzviseni AIah i dalje u njemu srvara neke stvari, 

i da 6e, kada viernici udu u niega, UzviSeni AIah sworiti jos neke 

swafl, onda je to istina koiu ne moZ€mo pobiti, e ergumenti koje 

iznosite u vaiu korist uptavo ovo dokazuiu. 

Sto se tide vrieg atgumentiranja aietom: "Sm ö, osin lftga pnp- 

sti" (fl Kas.s, 88), vi st€ o\,?i rjet pogeöno shrarili. Uzeti ovrj ajet 

kao dokaz da D:enner i Dteh€nnem danas ne posoie. isto ie 

tako po$eSno kao :to su vaia brada dokazirala da de Diennet i 

Diehennem nestati, da de oni opusro5iti i da de stanovnici u niima 

pomriietilVi i \.?ia brata (po miiljeniu) niste pogodiü ptavi znacaj 

ovog ajeta. Njegov pt i ztr ö^j pogodili su ptipadnici pnvog 

islamskog ummeta. Evo niihovog tumaöenja: "Jm 6", i€sre ono 

5to je A ah odr€dio da nestan€ i propadne "propsti", a Diennet i 

Diehermem stvored su da opstanu aneda nesranu. tsto se odnosi 

i na Ari koii predstavlia krov Dienneta. 

Takodet, reöenoje daznaöi: da6e propasci sve osimonogsto je 

u Niegovom posjedu, a r€öeno je i: sve osim onog Sro zeli Niegovo 

ücc. Uzviseni ie Arhh objavio: "Sre itoje na Zmlji pmla'Io je" (!F 

Rahman, 26), pa su melek rekli: propadoie stanovnici Zemlie, a 

iudili su zr vietnoiau, pa i€ Uz\töeni Allah obavijestio stanovnike 

neba i Zemlje da 6e umrijeti, pa je rekao: "Sre &, osin l{jega, proprsri" 

(El K,sas, 88), zato jer je on Zni, ne urnire, a meleki su sbvacili 

da 6e umrijeti, ati su to lzjavlli kao kompromis tih ajeta i jasnih 

dokaza, koji ukazuju oa vjeönosr Dienneta i Däebennema, ito 

i€mo uskoro spomenuti, ako Bog dr."' 

| ' " 

!t-r"i o+ stmna 479. Tiko.ler, o ovoj remi moree se obmir' Inji2i 

''i,B 

ü* j{.-rrL:r' Jrt äri, 

" 

si^n 37.1" 2/230 

" 

p4tt-.r a,+tu. 

25lllrLcr lofl1'Lrr 

II 

Iuv,tnt DzEHENNEMA 

x:x* 

Öurari su Diehennema nekoliko meleka, koii su veoma ogromna 

i oitr. stvorefl'a, n€ suprotstavliaiu se Aüahu Koii jh ie stvono I 

rade sve ito im Allah naredi, kako Allah ka'e: "0 ri hji rjerujere' selte i 

pomdice mje Ilrrjte od rrtre Iije & gorivo ljudi i lanmje biti, i o lojoj 6e se nele]i 

shtgi i sirini hdm6, loji 3e ooone 5to inr lllai aporÜdi mce opinli, i koji & om 

öto in se nandi izvrlili" ([t-Tahrin' 6). 

Broi navedenih öuvara D:ehennema i€ste deveünest' Prema 

rijecima Allaha: "U Sekar iu Ja njeg baciti'a nai li ti Ih je Seltr? Iiih 0n 

rsa pfl€djeli, lote & crdn üniti ntd din s0 develni€flerica" Gl-ilüddestir' 

2&30). Mekanski su se musrici prevarili ovim broiem meleka' Pod 

pretpostavkom da ih mogu nadiaöati zbog malobtoinosti, ali su 

zaborrv,I dr svrkiod oh meJeka ima sn:gu Lola 'e mo;e u'Poreditr 

sa snagom iitavog öovieaansrla. Zbog toga, Al)ah nastavlja 

sliedeiim rijeöimü "[li s'no örvdrima rabE neleke postavili i odrdili ümj njihov 

fdevemacst) h0 ishienje onirna kji ne vjuuju, - da se oni lojima je Knjig dala 

'rvjorc, i da se onina loji vi€ruju vjerovanje uirnti. . " (fl'l'luddessir' 3l) 

Poznati uöeniak lbn Redleb veli: "Priiasnjim isadainjim 

uienjacima poznato ie da ie iskurenje Gpomenuto u navedenom 

a'eru) u.injcoo broiem meleka-öuvamvatre, broikoii su preciienili

prvi d iol26 

ne\iernici, misl€ii da se mogu suprorstaviti njima iti ih spdjeöiti u 

izvrsavanju naredeni", ali su zaborävili da se öitavo öovjeöanstvo 

ne moie usporediti samo s jednim od tih meteka.,' 

Ove je meleke Allah nazvao "llaaoelu Diehenncn" (öurzrima 

Diehennema): "l oni loji & u vrrri üili (nevjemici) Svorir & 5haärim 

däüenemslin: 

'hnolil€ 

f,ospodan sv0ga da lan hr jedar da! svoju plhjü 

ublaä!"' Gl-ilu'niq 49). 

OPIS D 

2TlTrrir mrLNrit 

ZnunuuEtul 

xxxx 

{]olI sI I]it{tNI [[ N,{t,\zl 

Uöenjaci su u dilerni oko mtestagdiese D;eh€nnem nala'i Neki od 

niih ka;u: on ie na nainiioi zemlji, drugi kazu: on ie na nebesima' 

dok su neki Preiutjeli ovo pitanie i to ie flaiisPravnii€ miSlienie zato 

örc ne posroii niiedafl iasan tekst koii odreduie niego\ru lokaciiu' 

Od odh koji su presutieli ovo Pitanie ieste ha6z Es-Su,uti' koii je 

rekao: "O pitanju D;ehennema stat iei, tj Suti o niegovoi lokaciii 

zato fto riegovu lokaciiu ne zna niko osim Allah Ja ne znam mh 

iedan hadis na kof bih se mogao osloniri o ovom Pitaniu " 

Sejh Velijullah ed-Dehlevi u svojoj Podanici o vierovaniu kate: 

"U 

Kur'anu i sunnetu ne nalazimo izriöito citiranie o rcme gdie se 

preanet i Dr€hennem) nalaze, vee su ondie gdie Uzvis€ni AU']t 

ieli, a mi smo nemodni obuhratiti spoznajom Ällabora swarania 

i Niegove svjetove." Siddik Hasan Khan' nadovezuju6i se na tiieti 

ed-Dehlevija kaie: "ovo ie naiispravniie i naiobuhvatniie mislj€ne' 

iniallah." 

III

DnilßÄ TlfKr 

diol28 

S rn rr,t rutsrr,r I)Zriterruu,r 

Däehennem je veoma Siroh a nieeo\'o dno je, takodet, v€oma 

duboko Dok z su za ovo nekoliko swad: 

!m: v€oma ie mrogo onih loji ie u6i u D;ehennem i nije ih 

moguöe nabroiati, a osim niihor€ mnogobrojnosti, sr,?ki de od njih 

rasti sve dok vellöina njihovih zuba postigne veliöinu brda Uhud, a 

r zdaljioi izmedu niihovih ram€ni bude kao radaljina putoranja 

tri dana. Osim roga, oo ie obuhratiti sve neviernik€ koii su ;ivieli 

na ovom s\,1,etu, ali ce ostari jos miesre, zaro Sto nas je A ah 

obavijestio o ovoi realnosti u suri Kaf: "lh drl hda ryibdo Diehro.E: 

'J*i 

li se napmi 

'- 

or & odgovoriri:'lna li joö?"' (kI, 30). D;ehennem 

naliöi na kamen vodenice u koju se bacaju mne äita a on ih metje 

j nikada ne staie, on i datie nasravlja s obrtanjem, öekajudi da mu 

se baci joi iita. U hadisu u koiem se spomini€ rasprava DZenneta 

i Diehennema, kaje se da Atlah kare Diehennemu: ..Ti si Moja 

kazna, u rebi 6u kazniri ornga koga hodu,', i za svakog od njih 

@rennet j Drehennem) postoi€ oni koti 6e ih napuoiti. Sto se 

vatre tiöe, nete se napuniti sve dok Allah ne bude postavio Svoju 

Nogu, i tada de D;ehennem re6i:..Nikada, njkadrt',. Tada de se on 

napunjti i vaEa ie obuhvxtiri sv€ koii budu unutar njega, a AIah 

neöe uiiniti nepravdu nikom od Svojih sh.orenja.,' (prenose Ebu 

Hurejra i Musüm od Ebu Hurejre); 

drugo, dokaz o ojegovoj dubirr jeste kamen koji 6e biti baien u 

njega, koji ie pedati veoma dugo dok ne dotakne njegovo dno. U 

Muslimovom Sahihu preoosi se od Ebu Hurejre, ra., da ie rekao: 

"BiIi 

smo s Alahovim Poslanikom kada je on öuo jedan udarac 

(kao da te nerto s visine palo) I tada je rekao:,.Znate li ita je or.o?!,, 

odgovorili smo: "Allah i Njegov Poslanik nribotje znaiu." on ie 

29lrtItI ro rrLrI 

tekao: "Ovo ie jedan kamen ltoji je bio baöen 'r Vaüu (Däehennem) 

pdje sedamdeset godina, i sve do dana6njeg dana Padao ie do dfla 

D;€hennema." 

Pr€nosi Hakim od Ebu Hureire i Tabetanija' a oni od Muaza i 

Ebi Umame, radijallahu anhum, da ie Muhammed, s a vs ' rekao: 

"Kadabi se s vrha Dlehenn€ma bacio ieden kamen veLiöine sedam 

bal6 ftalfe su novorodenöad deve), padao bi sedand€set godina i 

ne bi stigao do njegovog dna"; 

treÖe' "g'o-"n broi meteka koii 6e nii Däeheonem na 

Liametskum danu Muhammed sa!:s, oPisao 1c pnmicanic 

D;ehennema na Kiiametskom danu' za koje Allah ka:e sljede6e: 

". 

"Toga 

. . i lad se tog drna prinahe lliet€r0€n" €t-Fed;r, 23)' i vell: 

dana (Kjam€tskog dana), Diehennem ie vuii sedamdeset 

hiljada lanaca GonoPlja, remena' zemam)' ^ svaki 'e lanac driah 

po sedamdeset h,liada mel€ka 

" Sada moäei zamisliti veliiinu 

mraönog Diehennema kojeg ie potrebno da drä tako ogroman 

bro, snaznih meleka öiiu mot ne zna niko osjm Uzviöeni Alah 

öetrrto, dokaz o njegovoj veliäni ieste da öe dva nebeska ti,elx 

kao 5to su Sunce i Mjesec biti dra okrugla wJkana u Dtchennemu' 

Prenosi se ocl Ebu Hureite, r.a, da je Muhammed' s a r's'' rekao: 

"Sunce i Mjesec su u Diehennemu dva okrugta I'ulkana " @renosi 

Tahavi u N{uikilul-Ahtaru j B€jheki u El Ba'su ven-Nuiur)' 

TREfA TACKI 

STLtt\l IliIfi[\\lir^ 

2estjna Drehennema nije iednaka, takoder, I kazna u nieniu rule 

ista zn slakoga. Niegova vruiinä j naöin klzne 'lsu rstog stepena 

zab iro ie Uzviseni Äü2h rekao: "licemjeri & na samon dlu Dhhenr€ma

prvi diol30 

bili i Ii in neod za5tihilo ordi" (tn.llisa, l{5). Dvotiöniaci 6e dotivjeci 

oajoitriju kaznu zato Sto ae biri na samom dnu D;ehennemr, a Sto 

se dDblje jde u Diehennem, niegova vatra posraje jaöa. Uzviieni 

AIah ie, za stanovnike D;enneta i Diehenoema. rckao: ,,Srima 

(viernicima i nevjernicima) pipast id€ nagnda ili km4 yed prema lone lrlo 

su porlüpali" ([f[n'aa 132). Takoder, Uzviieni Ältah kaie: ,,&r se omj loji 

je ,lllah0w lalloaosl zasluäo noi pnditi s onin lojije lllahom srdibn nwlao i 

üjc & pmbinlille biri Dä[enneü? A üGroje l0 bonvüle!" (Ali tnrar, 162"163). 

Äbdurabnan ibn Zejd ibn Esleme veli: ',Stepeni 

u Däennetu idu 

navise, dok se srepedi Dieheonemx spuitaiu nanDe.,, 

Dakle, stanovdci Di€henflema spuitar ae se u velike vruiine 

ratr€ prema niihovim griiesima. 

üintnlnlsll 

I n,lrr 

Uzviieni AIah obaviiestio nas je da Diehennem ima sedam 

!-tata: "Za sve rji[ mjesto sasla a Dhhemen 6e biti; otr ö€ lcdaD kapüa inali 

i lror snllr ie odreien bmj njih Foiii" (fl,ltidra lj-44). Ibn Kesir je u 

komentatu ovog ajeta rekao: ,.Ovo znaöi da su suka vrata (utaz) 

odredena za jedan dio sljedbeniLa tbtisa koji ie svakako uii kroz 

njih. Ä[ah nas saduvao od rjihl Svaki od njjh (neviernika) uai ie 

kroz neka od vrata zavisno od njihovjh dieta...', prenosi se od 

Alije, r.a., da ie u jednom od njegovih govora rekao: -sedam je 

d;ehenemskih kapija, one su jedna jznad druge, na poöetku 6e 

se napuruü prva, zarim druga, zarim tre6a, i tako redom dok se 

Kada se nevjernik pribDi Vatri, otvorit ae s€ njena vrara j zatim 

6e uii u niu zauvijek "0ni loji nisu vjeroydli u gonilana & u Diehennem 

biti natjerani, i lad do nj,egr dofu, lapi.ie & se niegove polranti i tuvari njegori 

3l lIrri' fiüLN Lrr 

& i[ upihti: r van nirü doluili nii po3lrnici, hji $r m aFb üsPodan uitg 

l@irli i olomidali da deh oraj rai Dan doävjeti?' . lesri - nd & od - "alijoi 

je dmo odndeno da & nerjernici loäjenibili" (Xz-Zurer, 7l). Nakon öto te 

pnzaati, bit ie im reöeno: "'lllarite na dieheoensh lopü, Yjeöm &le ü rjina 

honviti!' Grona fi prüinliöta onirnr loji sr se ololili!" ([zZlmer,72'). Zanm te 

se nevternicima ova vrata zatvoriti tako da ne6e ostati nade da izadu 

t niih, kao ito kare A ah: a otri l0ji m vjerujü u d0kee t{a;€, 0d & bii 

- m$.tnici; iznad rjii & yaha ratronna bili" (Il-Beld, 19'20). 

Ibn Abbas. r.e.. vel: "vrha ratmrena', odnosi se na zaNorent 

Uzviieni Allah u suti El-Humeze kaie: 

"Tdko 

snlon tlevetnikl podrugljircu loji blago gnila i pnbrojau g; i nisli 

da fc a hlago {egovo b*nruin uiinili! A ne ralja trlo! 0n & sigrno biti ba&n 

I Diehemem! A na5 li ti ita jc Dir[ennen? Yrlra lllalorr näu]rtrm; tojr de 

do srt: dopinli. ()nr io iaad njih bilizahorem. Plameninr slltorima zasvodena" 

fil-llmezr). 

Uzvi3eni Allah obavijestio nas ie da ae se vrata D;ehennerna 

zaworiti njegovim stanovri€ima. Ibn Abbts, r.a., kaäe: "Planenin 

sluüorim zasvodena", ti. njegora su vrata (D;eh€rnemt) dugäökz. 

Atija, r.a., veli: "To su vrata od ;elieza". Mukatil, Iahimehulah' 

rekao je: "Njima ae vrata biti z woten^,2 im ö€ se poiaörd 

zelleznim stubovima toliko da ie se rruöna I gustina rarre vrauu 

do niih." Vmrr Dtehcnnema mogü se ow,rati izannrati ipriie 

Kijametskog dana. M,rhammed, s.a vs., tekao ie da se vrata Vatte 

zatvaraiu 'r mjesecu R,mazanu. Ptenosi Ebu Hureita, Ia., da 

je Muhammed, s.a.vs.. rekzo: Kada nastuPi mFsec ramrzn. 

owaraju se vrata Dienoetz, zatvaraiu sevtata Diehennema i vetu 

se (u okove) öeitani i nevierrici drinni." 

PrenosiTirmizi od Ebu Hureire, r'a, da je Muhamrned, sa.ws ' 

reLao: 

"l(ada nastupi prvi dan ramazana, veiu se sejtani i nevjernlci 

dtinni \okovima). zrnaratu.e vrata D;ehennemr i ne onarriu sc 

nid ,edna niego\a vrari. ürvaraiu 'e vrari Dtennera i ne zamraiu 

se niti jedna njegova vrata."

I,l, i d iol32 

Gonrvo DZmllrrtr 

Kamenje i nevjernici bn 6€ gorivo u Diehennemu, zaro sro je 

Uzviseni Allah rekao: "0 ri loji i0nljel€, s.bc i prodicc svo! &ujte od 

vrlre öije 6r gorim ljudi i laarerj. biti..." ([t-Taldo, 6), i u drugom ajetu: 

"...orda 

3e turajte ribe za rojernila pripculjoe, lije ie gorivo biti ljldi i 

lanenje" (fl -8etaa, 24). 

Ljudi za koje je zapaljera i priprennjena rara nevjernici su i 

mnogoboöci, dok kamen koji 6e biti gorivo u DZehennemu, AIah 

naibolje zna njegovu kakvo6u. Neki od prvib uöenjaka rekli su 

da le to kamenje sulfur. Abdulah ibn M€sud, r.a., ie reftao: 

.-Io 

kanenje je sulfur, A ah ga je stvodo na nebu ovoga s\iieta kada 

)e stvarao nebesa i zemiju j pnpremio sa za nevjernikc',. rste riieri 

rekli su Ibn Abbas, Mud;ahid i lbn D;uredi, radiiallahu anhum. 

Äko je ova izreka uzeta od ÄJlahorog poslanika, s.a.vs., i mj 

6emo je prihvatiti, ali ukoliko ie samo miötjenje urenjaka koie je 

zasnovano naniihovom poznavaniu osobina kameoja, ne rno;emo 

se osloniti na njega zaro iro postojj ttameoje öiie je gorenje jade od 

sulfura. Ranije se govorilo da sdfur posieduie neke osobine koje ne 

posjeduje ostalo ftamenje, i moida su upravo zbog roga rekr da je 

ono gorivo u D;ehennemu.lbn RedZeb veli:.a/e6ina komcntatora 

Kur'ana misli da se to kamenje odnosi na sulfur. Ka;e se da ono 

posjeduie petosobina koj€ne posjeduju osratevrsre k,menja: brzo 

sc palj, siri neprijatnn oiris, daje puno dima,lijepi se jrko za dieto 

i razvija visoku temperaturu dok gori.,'Medurim, Aüah moie da 

stlofl takvu vrsru kamenja k.ria ie nadmasiri osobine sutfura, mi 

smo stereni da j€ ono koie se natazi na drugom svijetu druk.ijc 

od onoga koje posroji na ovom svijetu. 

33lTrrit rorLrrLr 

Kamenje koie i€ gotieti u däehenemskoi ratri jeste i kamenie 

koie je bilo oboiavano: 

"lvi, i oni lojim sc pond Ällaha,llinjate " hit &l€ 

grivo u Diehernernu, a u njeg &l€ doista üi. Ih sü 0d bogovi, ie bi 'r njeg üli' i 

wi de u njenu vjeöno boraviti" ( '[ üa, 9&99). 

"Bit 

iete gorim I Diehennenu", ti. nien ogriev i drveöe kolim se lo;i' 

Drevhcri ie rckao: "S\a ono öime se loii di'henemska vatra ili 

njeno grotlo, to ie nieno sorivo", a Ebu Ubeida kaie: "Sve ito 

bacis u \atru, to je nteno gorivo" 

0Srtl vttldtti,t I)Zttttlttltt,t 

IIll0sTv0 0lnl lz,\l^ 

Uzviöeni Allah ka;e: "Ä oni msredii - k0 sü r€sredri?! oni 6e biti u valri 

uärenoj ivodi kljuöaloj;it sjeni dirna ädnog; l lojoj rcie hilisvj€än€ uiikah'e 

dobrine" (fl-Yalia, 4l-{l). ovi Aieti obuhvateju swari koiima se liudi 

na ovom svijetu osvieramiu i ublaiuju vruiinu, a to su: voda, 

vazduh (vjetar) i hlad. (Ajetj spominiu da ove snari ne'e biti od 

"es- 

korisri stanovnicima Vatte zato öro ie vazduh Diehennema 

semum", vazduh (\ieta4 koji ie veoma vru'' voda Dzehennema ie 

"el-hamim", voda koia kl,uöa, i hladovina u Dtehennemu ie "eljahmum", 

htadovlna od dlma koiu proizvodi )aka uüa) 

Kao da oam ie Uzriieni Allah u navedenim aiedma do'arao 

uäas nesretnika, stanovnika D)ehennema' a u drugim ajetima do 

öarao uiÄs same vatre: " . . . a onaj u [og njegou djela budu lahka; boraviite 

ie m! bezdan biti. A znai li li alN ie l0 biti? Vaha uärenal" ([l'Kari'a, E-l I ) 

Hladwina o koioj govori aiee ".. i u sjeni dima ädavog" icste hladovina 

koju Proizvodi vatr: l-jud; vole hladovinu I oclmaraiu se ßpod 

nje, dok ova, diehenemska hladovi.a niie svieia, ve' \'!trena'

{i d iol34 

Kur'an oa drugom miesru opjsuje däehenemsku hladovinu 

od dima koju proizvodi njegora vatra: 

"...idite prena dinu u lriplanr 

ndvojenom; koji hlada m& davali i lojiod planena nea za]lanjati. 0n ie bacati 

islce lao lule; lao da su kanile ride" ([fllwselat, 30-33). Ovi aj€ti govofe 

da se dim, koji se podi;e iz r?tre, dijeii na rri ogranka zbog njegove 

velrtine iud nrcgi se osniva,u hl/doljne. "Lione nisu osvJc2avaiuie. 

niti itite od plamena. Zeravica koiu baca vanaveliöine ie ogromnih 

. tvrdava i \€Lkih stada lijepih deva. 

Un iseni Allah, govoredi o jaiini vare i stepenu njenog utjecaja 

na onoga koji se niome katnjava, kare: "lJ SlIar 6u Ja nje6'a haciti - a aai 

li li ih je $|lar? llüh or nec€ Filedjeli, loic 6e criid 'iiniri..." (ll.iluddcssir 

2&29). Ta ratra jede sve, unista'? sve, ne ostavlia nisra iza sebe, god 

kore, dopire do kosti, topi sraku swar unutar tijela i dopife do srca. 

Muhammed, s.a.\i.s., obaviiesrio nas j€ da: ..Naia vatra (rztra 

ovoga svijet4 ieste sedamdeseti dio däehenemske vane..." 

Inrcnzrter dzehenemske rarm ne .maniute 

Uz\.iseni Allah kate: "...F trpig nütrje &n0 yan sy. g0in 0tuili" ([D 

il€h, 30), i u drugom ajetu: ". . . hrNiito dihoo bit Ce lD,eüeomq lrd god uu 

phncl jcnja poitä ano iB oga.j" {Xl-lsn, 97). Zbog ovog, ne\jernici ne6e 

nitadr osjedti mir, nid ;e im se boiovi smantiti dok budu ka;njavani: 

-. 

. -ralo ia 3. p,lni 16& olaliati dti & in ilo r !0m06 pritr6" (Xl-üe|rrrq 86). 

vatra se svakoga daoa pali, kako se spominie u hadisu kojes 

prenosi Musüm od Amra ibn Abeseha: 

.Klaniaj 

sabahski namaz, 

zatjm nemoj klaniati sve dok ne jzjde sunce i uzdigne se ftotiko 

iedno koplje), zato;ro ono izlazi jzmedu dva roga iejtana, tada 

neviernici niemu dine sedtdu, zarim ktaniai kada hladovina bude 

kio iedno koplie znto sro ie namaz u to doba vriiedan (radi se o 

salatu-duha - duha-namaz), zatjm oemoi kjani,ti zaro Äto se u ro 

doba pali Dreh€nnem, n kada se pojavi hlndovina, kjanjxi." 

Ebu Hurejra, ra., prenosi da je Nluhammed, s.a.r*., rekao: 

"Kada 

vruijnr bude jaka, zakasnite s khnianjem podnevskog 

namaza dok vrijeme malo osvjdi, zato ito je velika vrudlna od 

diebenemskos victra." 

35lT'r.r rl|r Lr' rr I 

Vatra 6e se, takod€r, zäpaliti na Kiiametskom danu kada '€ 

öekati njene stanovnike "...i kada se llähenoen raspali; i lada se Dieüet 

pribliä" (lrrlehir, 12-13). 

Illltt lt t nl c Ltnl ttovot 

Onaj ko,i bude ütao teksto\t Kur'ana i sunneta koii opisuju 

Dtehernem .aiai ee na iednir sti'orenie koie glcda, govori i tali se' 

U Kulanu se opisuie kako ono izdaleka gleda njegove stanovmkc' 

kada se oni okenu Prema nj€mu, tog üenutka pustit 6e uiasan 

kik koij predstar4iä stePen niego\t srdibe i mr'nie Prema nllma 

(nevjcrnicima). Uzviieni Allah kate "Kad od rjih (vatra) bude udaljrm 

blib d. j. nog ridj€ti öül & lilo glj{ma l'ljlöa iod biisr hüöi" Cl'htltaq 

l2). lbn Drerir Prenosi od lbn Abbasa, radiiallahu anhuma, da je 

Muharnmed, s.a.vs, tekao: "Odrcdit ae se öoviek za Dzehennem' 

a njegova ie se vatra udaliiti od njega i uviti oko seb€ Tada 6e i€ 

Milostivi pitati: 'Shje 'Oo 

s bbon?'On @zehennem) 'e odgovoriti: 

Eati utoiiate (febi) o.t mene'. Allah 6e reci:'Pü5lite ilog rotti Zaüm 'e 

s€ odrcditi .oviek za Drchenoem j reci 'e: 'Gospodaru moi' ia nisam 

tako mislio o Tebi', a ÄUah ac ga pitad: 1l iL si li 'nislio?' Odgovorit 

ie 'Ja sam mjslio da 6€6 me obuhvititi Svoiom miloiiu' On 6e 

rea: 'Puilih itog mba'. Zatim 6e se odredid öoviek za D'ehenoem' a 

niegola 6€ se latra Poleiati kao tikanie mazge za devom i puhnut 

ae joi jednom, A tada oeie ostati niko, a da se ne uPlaii od toga'" 

Prenose lmam Ahmed i Tirmizi od Ebu tlureire, rAdiiallahu 

anhum, da ie Nluhammed, s.aws, rekao: 

"Na Kii:imetskom danu 

iz Dr€hennema ie izati iedan plamen (dio mtre u formi liudskog 

vrata) koji 6e imati oöi koF sledaiu, uii koie sluiaiu i jezik koji govori' 

i reöi te: Ja sam poslno za tti osobe: za srakog nevjcrnika nudziju' 

z svakoga koji je obo;arno drugog mimo Allaha i za skulptorc"'

]ljl n*uo ,0,*o 

trri diol36 

Ilr 0lr;n, n.,t., s,{rJ,{tl tri Drrflrr\nl 

Buhari i NIusIim prenosc od rbn omerq r.a., da je rekaor ,.San,ao 

sam da su mi se prjbliiita dsa meieka, driali su u rukama ;cljezne 

bjaev€, a zatim sam susreo drugog meteka ftoji mi ie rekao:.,Ne 

bojse, tisi dobar iovjek, samo bi trebao klanjarivise u roku no6i.,, 

Zacim su hodali pored mene sve dok me nisu doveti do ispred 

Diehennema, tad, sam primijetio da je on izgraden od ftamenja 

sliöna kamenju buoara, a izmedu tog kamenia bilo i€ kamenF u 

obüku roso\a (da bi sepenjati i sjlaziti), a izmedu svaka dva kamena 

staiao je jedan oelek sa ieijeznom kamsikom u ruci, a ru je bilo 

ljudj zavezanih okovima, njihove glave bile su okrenure nadie, ja 

sam prepoznao nekoJiko muikaraca od Kurcjiiia (mnosoboraca), 

a zaum su se meleki s moje desne stran€ udaljili sa mnom.F sam 

ovaj dosadaj kazao Hafsi (njesovä sestra, a poslnniLova ;ena), 

a ona ;e to npriözla Atlaho!-om poslnniku, s.A.qs., a on je r€kao: 

'Abdullah 

(ibn Omer) je dobar iovjek.,, 

Jt ll rl;xo rnro üzlttlrtnr 

I'Ii IJ T SUI\JIiG |l,\\,{? 

Mnogobrojoi tekstovi ukazuju nam da je A|ahov postadk, 

s.a.i.s., vidio D;ehennem i da je vidio Diennet. U Sahihu 

Buhariie i Muslima prenosi se od Abdultaha ibn Äbbasa, ra., da 

3? lTrr., 'r,i t ri Lr t 

ie pri pomraöenju Sunca, Muhamtred, sa.vs, rekaor "Vidio sam 

Dzennet i htio sam otlijnuti ied^n grozd, a dä sam ga uzeo, vi biste 

od niega iell sve dok olai s{iiet Postoii Zatim sam vidio Vntru 

p;ehennem), i nisam r'ldio u;asniiu st\ar od nie, i Primijetro sam 

da su veii btoi stanovnika u njemu ;ene." 

U Sahihu Buharlje Prenosi s€ hadis Esm€, r'a , di ,€ Alahov 

Poslanik, s.a.vs., r€kao: 

"Pokäzän mi ie D;ennet i pribli;en toliko 

da sxm mogao otkinuti iedan grozd od niegovih srozdova i 

donijeti vam ga, i takoder mi ie Pokazana Vatra, sve dok nisam 

r€kao: Gospodxru, zat sam i ja s n'ima? Tamo sam vidio ;enu koiu 

je srebah 

jednä maöka, uPitao sam sta je s njom? Pa mi tekoiel 

Ova iena je driala or',: maöku zarvorenu sve dok nije umda od 

gladi, niti ie ona hraflila niti ie Pudtala da se sama hrafli hvätaiu'' 

gmizavce i hsekte Po zemlii 

" 

Ahmed u svom Musnedu Prenosi hadis Ntr:gire ibn Sube da 

te Alähov Poslanik, s.a v.s, rekao: "tuibiiien mj je D'ehennem 

s\e dok nisam osiedo niegow vreÜnu n, licu. Pa sim u niemu 

vidio vlasnika itaPa s kukom, \4asnika behire i \4asnicu maike iz 

plemena Himiet."' 

U Musümovom Sahihu prenosi se od Dabim, r'a ' da ie 

Poslanik, s.2.ss., rekao: "Pokazani su mi DZennet i D;ehennem' 

Dieflnct mi jc pribliten toiiko da sam htio da otkinem iedan 

grozd, i takod€r mi ie Pokazana \a a täko da sam poöeo da se 

vraiam unazad od straha da me ne dohvati Pored ostaÜh stvar' 

vidio sam jednu ;eou iz plemena Himiet, bila je crna i visoka, bila 

je ka;nja\ana zbog ma.ke koiu ie v€zal' a niie ic hrmila' nid je 

pustil^ da jede od s*ari na zemlii U njoi sam "id;o i F'bu Sumamu 

Omera;bn Maljk,r kome je vatta varila crijet'A 

" 

rvlasnik itipi s luknn i€ oslvr kojx jc kdla od hidtiF Pomcü iraPr ni ko,cm 

i( ,mäo Lülu. i kad" I'i a) ul-\ldh. on br "e 

fmrdi': \i'rm ir h ukx'\ 't' 'e 

""mo,rk3c,,nrmoruiLukr"tloacbltuDiehdncnü'^lnrlenn'{on'r1fu' 

koiim ie kno i goront te 

'Ji " 'behn' 

sam loPor s kukom \'lisnilt bchire ie dsa 

s üob,dcnim ;iim i tält\t ddu ARPi ! Predislmstom dobu 'n! dudi niÜ $' ie 

i!'!li. rca ie slobodno ho.trla sPomenuia ie u Kulxnu ! su'i lll Älaid^' 'ier 101

pr!i diol38 

L Liudima se nakon smrti, u ,ivotu berzxha, pokazui€ njihovo 

lr mjesro u D;ennctu, ukotiko su viernici, i niihovo miesto u 

Diehenn€mu, ukoliko su nevjernici. Ovo smo obiasnili dok smo 

govorili o berzahu (Zivot poslije smru). 

nEstTt 

TtItil 

UiJuc,rL Illrttrrlrl,r 

l\,r 0t,{J syUIT t\lIc0rJli sT,{r0rIt(r 

Buhati u svom Sahihu prenosi od Ebu Hurejte, r.a., da je 

Muhammed, s.a.vs, rekzo: .?oialio se Dieheonem kod s!.ogr 

Gospodara, govore6i: 'Bore moj, iedar moi dio poieo ie drusj,. 

Tada mu je Allah dozr,otio da dia puti diie: jednom zimi i drugi 

put ljeti, a ti dahovi niiiaaa su vruüna i hlidnoia koie osiedate 

(tokom li€r. i zirne)." 

Buhar! prenosi od Ebu Seida, 

r.a., da je Muhammed, s.a.ys., 

rekao: "Hladice se namazom (od vru6ine), zato öro i€ velika vru6ina 

od diehenemskog 

groda.', 

3gltrrrrt l'{,1ü ,i € 

IV 

DiEHINNEM JI VJ[[AN 

I NEiE NESTATI 

xxx* 

Dteh€flnem ie vi€öan i neae nestati. Tahavi u svoloi kniizi Akide 

kaie "Diennet i D;ehennem stvoreni su i ncöe n€stad (vietni su) ,'' 

lbn Hazm gorori o suslasnosti öita\og ummeta o orom pitaniu' 

U sl'ojoj knjizi El Milel ven Nihal kaie "Svi pavci ummeta slo;ili 

su s€ da Diennet i niegove blagodati rikada ne'e n€stni' kao i 

Di€hennem i njegora kazna' osim Diehma ibn Safrana 

" On 

u svojoi kniizi Meratibul ldima (Kategotije konsenzusa) ka'e: 

"Diehennem je hak (stiira), on ic ku6a kazne koie neö€ restati' niti 

i€ niegovi strnovnici nestati, oni ie tamo biti zauviiek" Tekstovi 

koii d;kazuiu da ie D;ehennem vjeöan mnogoboroini su' kasnijc 

6emo navesti neke od niih. Dovolioo nam je to ito ga ie Alhh 

nazvao Darul'huld ryieöna ku6a) 

Miitjenie ehli sunneta jeste da ie D;ehcnnem vieian' da necc 

nestati i da te niegovi stanovnici ostati vieöno u niemu tz niegä de 

izaii iedino greinici iz rcdovafieroika (roii su ljerolali u Allahovu 

jednoiu),

vi ü inl40 

0lr rio.Jt lnm 

,{ fI |]i l|\\tn t us T,{T r 

Sedam je sekti ftoje su se suprotst^\,ile npmvnom misljenju o 

oYom pfanJu, a one su sljedeae: 

l. dtehmijje, o"i rvrdc cra ie D;ennet j D;ehennem nestati. 

lman Abmed, rahnaehullah, dokazao jc neistinikxt njihovog 

vierovan,a u svojoj kniizi Er-Reddu alez Zenadik (odsovor 

zatutalima), nar-odeii u njoj rekstove koij dokazuiu da oni ne6e 

2. havaridii i mütezile, onirvrde d2 smko ko ude uDiehcnnem, 

iako vjeruje u Allahovu iednodu, ostat ae u njemu zauvjjek. 

Havaridti misle da tak\a osoba nije nil vjernik niri nevjernik 

(el-ncnzilerD bejnel menzjtetejn). Kao takav 

sv,ietu, dok ae oa budu6ern Dai u D;ehennem zauvijek. N{j smo 

ve6 spomenuli da 6e oni Loji budu vjerovari u Auaho\u jednoiu 

iznci iz Drehennema (iako ae u njemu pror€sti dugo vremena); 

J. levrerl, Oni rnislc da 6e prov€sri u D;ehenflemu odredero 

vnleme, a zatim ae bjtj zamijenjeni drugim Jjudima. Uzviieni je 

AIah rekao istinu o ovom pitanju sliederim rij€öima: 

..0ii 

0evrejj) 

govorc: 

'Vrlm 

dc üs doticali srmo nelo uijerne., 

.Da 

Reci: li sle o tone dolili od 

Äilaia ole&nje -jer, lllah öe siguno irpmili ob0canje Svoje - ili na lllaha iznosite 

0tr0 llo rc rnile?' A rüe lal$! Oni loji btdl zlo öiniti i grljesi njiiovi ih budu sa 

suh slrana stigli, oni ö0 stamvnici oie[ennena üili i r njemu & i0ön0 ostati,, (flkkare,80,t1), 

i u suri Ati Imran: ,....2ar0 

lro (j€\,reji) govor€: ,Valn 

las 

neie präti vei samo neloliko dara', - a laii loje iniöljaju u vjeroranju njihorom 

oümaojlju ih" (Äli Inran, 2{) 

U tumaöenju ovih ajeta tbn Abbas, r.a., ka;e dajevrei; miste da 

ae bitj ka:niavani slmo öctrcleset dana, onotiko kotiko su obozavaü 

tclc u vrijeme Musaa, atejhis-sctan, i da ie zarlm biti poatedeni. 

tbn D;erif spomenuo je u svom Tefsnu da ic Sud;jj rekao: 

"Jevrejisu 

relJi: Allab 6e nas osraiitj uDiehennemu samo.eüdeser 

dana, a kada njegova rntra pojede nase gniehe, pozvnr ae oas jedao 

4lllrrrrr{ P,'t,r u} 

'Izvadite 

pozivaö riieöima: jz niegn svakog osune6enogod lsrailo{ih 

sinovä', i zbog togä nam ie naredeno da se sunetimo"'Oni su rekli: 

"Niko od nas neae ostatiu Vatrj, syi aemo iziai i2 nje" 

Ibn Abbas, r.a., reli: "Kada oni oevreji) budu izgurani kroz vrä 

ta D;ehennema i poanu se ka;njavati sve dok ne stigrN do drva za- 

kurn (drvo üasa u Dtehennemu spomenuto u lftlanu), jsPuflt ae 

se broj dan"r kojl su oni sPomenuli, i tada ie im öu!',r Seh,ra (jedan 

od Dzehenncma) redi: 'Vi ste misliÜ da Ms vatra nece Pr;iti duie od 

nekoliko dana, sada su tj dani ptoili, alivi ietc u niemu ostati zauviiek', 

i tada ie D;€bennem Poied da lh ka;njara jaöom kaznom"; 

4.lhnAreti, Vd^ Ittihudija (oni koii smatraiu da je öovieku s\€mu 

siedinien s tsosom). on ic t!-rdio dn 6e stanovnici Dieheonema biti 

karnja\ani u njcmu jedan vremenski pcriod, a zatlm 6e se njihovr 

osieiaji pretvoritl u vatru tako da 6e oni u niemu osierad uZitak kao 

rezultat njihovog sjedinienjn s \atrom. Ibn Had;er ka,e: "Ovo je 

misljenie nekih obmanutih koji ptipadaju tesarrutu"; 

5. |)ni koji misle aa te n;esovj stanovnici izadi iz njega, dok ie 

Diehennem zauvijek ostati u stanju u kojem ieste i ne6e nestat,; 

6. thu l|uzejlel-[laf, o",e iedan od mute,ilitsk;h 'mama on 

misli da 6e iivot stanovnika Vatre Prestatj i da 6e s€ oni pretvoriti 

u skamenjena tijela koja se ne6e Pomicati niti 6e osjeiatl bl. On 

ic ovo rekao zato ito ie vierovao da s\t stvorene stlari (loje imaiu 

sroi pocetak) ne mogu biti \ietne On se supror'ra'io rasnim 

tekstovima bazjrajudi se na nesuvisle logiake PrctPostavke. 

i. Mi5ljenje onih koji l€iu d. cc Allah izbrt,o iz nies; onoF 

koga On bude telio, da ie ga zntim ost^viti jedan vremeosk' 

period i da 6e iza to$ ncstati, zato ito ie on odredio vrijeme kada 

6e DZehennem nestati. 

o1,o mi.ljcnje zastupalu lbo Tejmijja i njegov uöenik lbnul- 

Kxiiim el Drevziii. 

tsl.rmska ulema u nrl'oliko nrvran litrla ic o ovom Pugrcinom 

stavu, a lbn Hxdter el-Askalani o tome kaie: "Ovom miilieniu

lrvi diol42 

naginiu neki savremenici, porvrdujudi ro s nekoliko razliöitih 

aspekata, medutim takav stav je odbaöen i neprihvadeq a najbolj€ 

ie to pojasnio uö€niak Subk, koji ie dao izdaino pojasnienje.{ 

Siddik Hasen Khan i€ rekao: ..Sejh Meri el-Hanbeti napisao le 

poslanicu? u koioi, u poshvliu upudenom irnamu Muhammedu 

ibn tsmtlu elEmiru i kadiii ; muditehidu N{uhammedu ibn Äli,u 

ersevkaniju, wierava ih u vieönosr Diennera i D;ehennema i 

vieönos. stanovnike u njemu. 

Ordje ielimo poiasniti neke stati: 

pIYo, dajeovo mistj€nje neisprarno iako su njemu pribjegla dva 

velika utenjaka u islamu, a uöenjak rbn Tejmiijai niegov uienik tbn 

Kaijim el-D;e\zijipoduöli su nas da je ljubav prema istini preöa od 

liubavi prema liudima. Nlnogobroini su dokazi o neispravnosti ovog 

stavi u Kuränu i sunnetu, koji govore o vieönosti dzehenemske 

vatre, a to su izriditi i l,eomn iasni dok zi. Spomenuli smo i ro dx 

se ulema slorih da su Diennet i D;eh€nnem vjeöni; 

drup: ne rebamo nj u tojem sluöiiu kuditi rbn Teimiiiu i 

n ego\.og uöenika Ibn Kaiiima zbog ovog niiho!"og sra!", iako su ih 

neki zbog ovoga progtasili n€viernicirna a drugi tejkim gresrücima, 

a nijedro od ovoga niie ispravno oboiica su mudzrehidi koii ie 

zbog svog id;rihada biti n€radeni, a da su oni znali da ie istina 

u neö€m drugom do u onomc ;to su oni tvrdili, oni bi tu jstinu i 

sliiedili, a twdnjr da se oni koii imiiu olekav srav tr€bäju progt"siti 

neviemicimn dovodi do sinracije da se nazivaiu nevi€rnicima , 

kafirima prvaci ovog ummeta u ciie se vodsro uop6e ne sumnia. 

Naprimier, Omer ibn Abdut-Aziz, r.a., nrdio je da putnik (musafi, 

koi'ne nade vodczaabdesr, oe rrcba se abdestici njti klanjati, a öiava 

islanska ulema slo;ila se suprctno n jesovom mislienju. rmamMäjik 

smaEao ie da tsismittahir-Rahmanir_Rahirn, niie ajet iz Kur,ana a 

öitav islamski ummer sto;io se da ie ono tuo je mc

prri d iol44 

gresoici iz redova muslimnoa moooteista. On veü: .,Ko kde da t€ 

oai (c,2ebenentrje) jz A tz niesa, i da 6e Vatn u cijelosti ostati pusta, 

te da ac nestari i isöcznurj, izlazj iz okvlra razumnog, suprotno je 

onom s ijme ie doiao Poslaruk, s.a.\ls., i na öemu su uöenjaci eHi 

sunneta I pravedni vladari... nego tc se ispraznitj Dzehernem, a to 

ie onaj najmnnjes stepena, onaj u (ome ie borävjti greinici iz .€doe 

rnusümnon nonoteßta, to jeDZehennem na öijojnjci rastc rjkuta.,,,, 

Fadl ibn Salih ei-Meaftijj veli: ,.Bili smo jednog dana kod Marika ibn 

Enesa, ra., pa nam je rekao da se razjdemo. Kada je omrkrulo mi 

sevratismo njemu, panam reae:.Rekao sam vam da se razidete zato 

sto mj je dosao neki tovjek iz Sama rad; nekakve mesele (riknskoe 

prtanja), pa m, je rekao: .O Ebu Äbdullah, ita mjslis o ielu rikute, 

)er se priöa dn ona rast€ na i!.icj Drehennema?,Ja mu odgovorjh: 

'Ncma 

nista ioie u rome.'A on mi odgovori: .Ostavliam 

te u amanet 

Allahui neka jeNjegov mirna rebe.,', Olrr priau spominje El-Hatib 

Ebu Bekr Ahmed. Dok Ebu Bekr €t-Bezzar prenosi od Ämra ibn 

N{ejmunä, a o! od Äbd'rnahx ibn Amra ibn Asa da je retrao: .Doci 

6e rrijeme kada de vjetat pokucari na lrata Dzeh€nnema, a u fljemu 

ne6e bjti nikog od vjernikä monoteista.,, Ovako se prenosi rnerfu 

od Abdullaha ibn Amra, i u njemu se n€ spominieAlJahov poslan]\ 

'\tni 

eh'e, po,.iükx. dnti, tupu\. 

iz 

o\a 'sdru mi\r iqJt dotiz. tru dr ic pr-,c hE,, ukD,ü n,,drcJcnu 

, ritnc! \dß u koi.ide t nn,iu qrcin,c, ,z re,toLx Inust,mrni m^n,{ei.,i, do r. 

frjere da te m nienim ivicamr niknüti nekakrc bitjc. 

45lP,r{ l'{iLrir I' 

V 

TANOVNICI DZEHINNEMA 

I NJIHOVA ZTODJETA 

PRl/A TAIKA 

xxx* 

I) ut,tt tctJ't l.llt;olttt !jIflll| st,\\0r\{'\ 

Stanovnici Diehennema, koji 6e u niemu ostati zauvijek' koii 

neie biti izbavlieni t' rlieg i koil neöe nestati, ncviernici su i 

mnogoboici. Uzlis€ni Aüah kate: 

"...a 

oni lojidolan Naie budu poricali, iod njih se hldu ololo okelali bitde 

stanovnici u mtri, njoj de vjeöno oslali" ([l-['nl 36); 

"Da 

su oni bogovi, ne bi u njega u!li, i wi ie u njenu vjeöno boravili" ([llnbija,99); 

'A 

nerjernile öeka vatra diehenenska, oni neC4 hiti na s'nrt osuileni' i ne6e 

unrijeli, inede imse pahja u njemu ublaiili " (Iatir,36); 

"0ni 

koji ne vjeruju i hoji kao nerjernici umru zasluiuju' doisla' Prokletsho 

Atlahovo i nehha i wih ljudi; u nj€nu i€ vjetn0 ostati, a patnja njihon nedejenjauli' 

niti öe in se odhgali" ([l-Bekare, 160-16l);

i iiol46 

"hr 

oni m maju da onog loji se suprotstavlja Allahu i poslaniku l{jegonr öela 

raha dielenensla, u lojoj 6e rjeöno oshri? To je ruglo vclilo!,, ([t-Tevh, 

' 

6j); 

IllnogoboSci aisu doslojni da lllaiove dänü€ odräy.jü lod sani pimaju da su 

nerirnici. Dj,ela njihorr & se poniiriti i u ntri & rjeäo ostari,, ([t-Torh, Il). 

Oni 6e, dakle, u njemu bjtj vjeinq a kaznu u vat.i AXah ie 

oprMo kao vieöitu, ito najv]ic odgovata rijeöima 

,arabcl 

iuldi, (vieöna 

kazna). On kate: "Z.a;eljet 

& oni da ü vatn izadu, ali im iz njo nede izlrsla biti, 

a njih de biti parnjä leprestanä', (El-llaida, 3l), i u d rugom ejetu: ,Zalin & sr 

nä onina loji sü se prana sebi ogijeöili: 

,lslosite 

patdu vjeinu; zir s0 häjayate 

e*e nego ito slo risluäili?"' (Jurüs, jZ). 

Buhari pfenosi od Ibn ornera, r.a., da ie {uhammed, s.a.v.s., 

rekao: "Kada d;en€tüje udu u Diennet i kada rlieheflemljje udu 

u D;eh€nn€m, izmedu njih ie se podi6i jedan pozn?ö koji 

'O 

ie reöi: 

sta.o\nici D;eh€nnema, nema smrrj 2r !as, r vr, o sranovdcr 

Diennera, nema smrti ni vama, u nijma dete bjd vjeino.,, 

Ebu Hurejra, takoder, prenosi da jc Muhammed, s.a.\.s., 

"Bit 

rekao: 

ie re6eno stano\.dcima Diemera: .O stanovnici D;enneh, 

nema smrti za i?s', i bit 6e reaeno st,novnicima D:ehennema: ,O 

stanovnici D;ehennemn, tu aere bid vjeöno i n€cete um.ries,_,, 

Ovo te biti reieno kada smrt bud€ zxktana, onako kako stoij 

u hadisu loji prenosi Ibn Omer ra.: ,.Kada stanovnrci ll;enneta 

uclu u Diennet, ^ stanovnici D;ehenncma u Diehennem, bit de 

dovedena smrt (u obliku ovna) izmedu Dienneta i Diehennema, 

brt te zaHana, a jedan 6e glas re6i, ,O stanov.icj D;enneta, nema 

lise smrti za vasl O sranovnici D;eheonema, nema vise smrti za 

vasl'Tada 6e s€ stanomjcjma Dienneta po\€iati radost u kojoiae 

bjti, dok 6e se stanovnicima D;ehemema joi lrse pove.ari srd;ba 

u kojoj ie blti." 

N{uslim u slom Satrihu prenosi od Ebu Seida, ra., da ie 

I{uhammed, s.a.rs., rckao: ..Na Kiiametskom danu smrt ie biti 

dov€dena izmedu Di€nneta i Dtehc.nema, a ona ce niliaiti 

ovnu srve boje, j bjt de r€acno: .O 

stanovnici D)ennetr, da li 

prcpoznajetc cvu swar?,Oni ie pogtedärij !e6i: .D,L ro je smrtt,,. 

47ll'!'r I'rir 'l Lrr 

Rekao je Muhammed, s a-\rs.: "Zatim a€ biti reaeno: 'O stanovflcr 

Dt€hennema, da li vi prepoznajete ow stvar?' Oni ie Pogledad 

i re6i:'Da, to je smn!'Tada ie biti naredeno da se ona zakolje" 

Muhammed, s.a.vs., rekao ie: "Zatim de bjti teöeno: 

'O stanovnici 

Dienncta, tu iete bitj vicöno i smrti viae oema."' Potom ie AXahov 

Poslanik prouöio slicdedj aier "l spomeli ih na dad luge loda & bili s 

pbganjem raöua zwiem, a oni su ravnoduini bili i nku rimuli" (ltlerjern' 39)' 

Tirmizi prenosi od Ebu Seida, r'a , da ie Muhammed, s a vs, 

rekao: "Kada nastuPi Kjjamet, smrt ie se postaviti izmedu 

D;enneti i Dzehenn€ma, ona öe naliöiti ovnu sive boie i gl€dat 

ae u n'ih (u stanovoike Dzenneta i Dreheoncma)' i bit öe zaklana, 

a kada bi neko umro od radosti, umrli bi stanovnici DZenneta, a 

kada bi neko umto od nrge, umrli bi stanovnici Diehennema " 

IlilnnlrtY Jr |to n 'tr tSr t 

tr lirj lln\ l[,\ lI\0{;0|l0r,tt;A 

Neviernici i mnogoboici vieöno ie bid u D'ehennernu' on 6e 

za njih biti boravßte i dom, isto Äto 6e D;ennet bitl za vierruke 

Uzvi5eni Allah haie: 

". 

. . Däücmen ie njihom bonviöto p03tali' a gr[rno & PaüivaliSle leijernila 

biti" (Ali lünr,l5l); 

". 

. .güinlüle {itoo bir & l}ie[mnen! dtog omga 5lo $ radili" (Jünß, 8); 

"lrrr 

nerjerniciara nije mjeslo u Diciennenrl?" ([l"An[ebul' 6E)' 

Dtehenncm ae bjtj bonviite neviernika' dakle' on te preuzed 

bdgu o niima. Uzviieni ^l1ah kaie: ". .nln6ebili pnbirrliite i"se, om 

bai vida odgoüra, a uäsno.j€ ona borariöte!" ([l-lladid, l5). 

"Njernu 

Diehennem ie loa dom i boraliste. AIah kaie: 

(nevjerniku) je dosla Däehnftm, a on je' doisla' $ozno borariSte" (fl"&kire' 

206). U clrugom ajetu stoji: "4 one }ojihudu zlo öinili öeka najgore prebinlüh: 

Diehennem, u lojem & gorjeli; a grozne li postelje!" (Sad' 55-56).

1 

l 

Irri diol48 

0rr xo.Jr lozry,rJu tl DiI tj\ttn 

()ni koji propotiiedaiu neispravnx naöela, zalutale pravce koji su 

proti\'ni Allaho\tm zakonima i pozivaöi koii su vjetovali u tarne 

ideologiic i pozivrli u njih, bir 6e stanovnici Diehennema: 

"0ni 

myr u Däehennem..." ([f8ekare, 221); 

'11 

bili sno ih uöinili vodama loji su pozirali u ono zbog öega se irle u rztru. 

,, 

. . 

Gl-Kasas,4l). 

ledan od njih je j sejtan: 

"Zarionda 

ftad ih iejtan poziva na parnju u ognju?!', (Lu[nan,2l); 

"0n 

(iejlan) poziva pristale sv0je da büdu stanovnici r valri,, (Farir 6). 

oni kojinaovom dunjatuku budu poznali uvatru, na Sudnienl 

danu vodjt ie narocte i njjho\€ sljedbenike u Dieh€nnemu. 

Naprnnjer, faraon: 

" r Sudnjem danu on (faraon) de svoj nrr0d prsdiodiri i 

ü välru ga uvesti . . . " (Hud, 96). 

oni koii poznzju na ro, koji poznaiu u vieroianja j naöela 

suprotna ßramu, ,esu oni koji pozivaiu u D:ehennem, zato iro 

iedini put koji spaiava od D;€hennema i vodi u Diennet jeste 

pLrt rycrovanja u Allaha i isixmsku 1,jeru: 

..0 

narode moj, ilaje ovo, ja 

vas p0zinm da l?s spasim, ä ri nene pozivrte u vatru _ . . ,, (ü-llu'min, { I ). Ovog 

öovieka je njesov n.1rod pozivao u faraonovu rieru, u niesov 

kufr i ijrk, dok je on po,ifao AJlaholoj (jeri i Njeeovoj ,ednoöi. 

Ällxh je vicrnicima zalx^nn, licnöivanie s mnogoboskiojxma i 

,abfanio !jernimmavjenöavanjc s mnosoboicnna (ne!jernicima), 

zxto sto su nevjemici oni koii poznnju u Diehennem: .,1{e 

hnih 

se nnogohoihinjama dok ne postanu vjernice; uistinuje robinja rjernica bolja od 

nnogoboikinje, mal{ar rt n se i svidala. l{e üdavajr€ vjernice ?i nnogoboice dol ne 

poslanu vjernici;nistinuje roh iernih boljiod rnnogoboica, nalar van se idoparlao. 

()ni zovu u Diehennem, a Altah, votjom Svojom, nudi Diennel i opmsl, i objairjrvä 

ljudirna dolaze Sroje, da birumhtiti', (fl,htrare,22l). 

49lr"ro l'{!L 'r 'rr 

NlJuf ,r zr.o lJ nLl otttr 

(0Jr (tj fiTl \j.[]l\0 u üiI II\tjxtl 

Kur',n je opsk.o spomenuo i obiasnio zlodjela ooih koii su 

zasluZili da r.jeöno borarc u Drehenoemu, a mi iemo spomenuti 

glavne od njih: 

'1. 

ltufr (nevjeßty0) i sirl (pDliteizam, id0l0Fl(0nstr0); 

Uzviseni Ällah obavijestio nas je da de onima koji nisu vjeroval, 

kada budu ul'rzili u Vattu, biti reöeno: alhhovd odvralnosl prema 

ylna loda ste, pozvari da vjerujcte, ostrli nerjernici - bila je, dotula, ve& od rdo 

oüratmsti sada prelrn $!bi." Zadm nam On obiäSnjava da ie niiho! 

vjeöni boravak u D;ehenoemu rezultat njihovog nevierstva i iirka: 

"0aina 

koji oisu rjerorali dorihnul de ss Ällahon odrmlnosl pr€ma räna lad ste, 

pozrani da rjerujete, ostali nerjernici - bilaje, doisla, veä od vaie odvralnosli säda 

'Gospodaru 

prena sebi.' ra!', - r€fii€ otri - 'dn püta si ms unrtio i dn Pla si 

'To 

nas oävio; ni priznajerno Eijehe naie, pa ina li ifta[ur natina da se izade?' varn 

je zato 5lo nisle ierovrli lod se pozivalo lllahu Jedinorn, a vjemvali ste ako hi lilu 5e 

nelo drugi snalno jednalim! 0dlula pripada jedino Allahu, Uniiemm iYelikom"' 

(fl-itl'min, lGl2). 

Uzliseni Allah kazuie nan da 6e tuvari Dtehennema uPitad 

neviernike kada udu u ratru: "hrnift "Jesle, 

nilo doluio da ras opominje?" 

doluio nam je onaj hoji nas jc oponinjao" ' odgomrit ie - "a !i sno p0ricnli i 

gororili: 

'Ällaü nije objario oiira, ri sle u veliloj zablldil"' ([l l{ulb &9). Oni 

su zaslutili Diehenncr-n zato ato su smarrali Poslanike lainh i 

nesirali ono iro ie bilo nijma obi,vlieno 

Za one hojismjttraju Kniis! (Obiavu) la;nom, on kate: "l lako, 

elo, lßlujeno li nela rü€sti o onina loji su bili i nestali, iobjavljujemo ti od Sebe 

Kur'an. lh z: njeg ne bude mario, na Sudnjern danu dt doista Ieilo breme Ponijeli; 

Vjeino ie u nuci oslali, a jeriv tovar de irn na Sudnjem danu hiti" (Ia'Ha, 99101) 

rakoder, z:r one koji ne*aiu Knjigu (obia\u) i koij PriPisuju 

Allahr: druga, kde: "0nikojiporiöu 

Ihjigu ionoö105n0 Poslalipo poslanicina

yi {liol50 

- saxnat 6e p0sljedice loga; l(ada s olovima o watü i sindürima budu möeni; po 

kljutaloj vodi, a ',rim u valri pri€ni; i porom üpilad: Tdje su oni tojina sre se, 

a ne Älhhu, khnjali?'- 'lzgbili 

sü nam se iz vida', odgovorit 6€, 

,la 

,ni se prije, 

ushari, nisno nilome ni ftlanjati.'- [10 taloÄllai oslavlja u ?ibludi nevjernifte. To 

vanje ?rto ito ste [€z ihkn osno% na Zenlji hahati lili i öto ste liftovali. ljlazile 

Irmz kapije Diehennena, u njemu 6ete vjeöno ostali, a ruinoj€ pnbivaliile oholih!,, 

(fflllu'min, 70-76). 

z, neljernike nlnogoboice, koji su cospodaru svjh s1_jetova 

pdp;sival' druga, kare: 

"...pa dei oniionikoji su ih u abludu doreliu njeg 

biti baieni; ivojske lblisove - svir.ajedno. I oni de, svadajufi se u njemu, govoriri: 

lllaha nan, Lili srno, ioista, u oiitoj zahludi; lad smo ras s Gospodarem svjelova 

izjednai.avali. . . "' (Ei-Su'ara, 94-98). 

Z, on. kui, su nesi t, Idjrmer.tj d,r, ka,,el 

"0ni, 

öih i öas oävtjeda poriöu, a ili sno za 0n0 koji öas oüvljenja poriiü 

pripnnili urru nzbüktalu. . .', (lffurlar, I t 

"A 

); 

ako se öudii pa - tudo su rijeöi njihove ,Zar 

deno, zaista, lad zenlja 

poslaremo, biti shrreDi pon0vo?' oni ae vjeruju u Gospodan srog; na njilovim 

rratovina bit de siodiiri i oni 6€ stänovnici Di€h€nDcnu biti, u njeaur de vjeino 

ostali" ([r-Xa'd, 5); 

'... 

boraviite njiior! bit d0 Diehennem; 

_ 

kad god nu planen jenja, pojaiat 

6eno im oganj. To 6a in biti lazra zato jlo u dolaze l{a!e nisu ierovali i jto sü 

gororili: 1ar hada poslaaemo ftosti i prah, zar 6erno lao nova shorenja, doista, hili 

oävljoi?"' (ü,lsn, 97-98). 

2. rizvriavanje vjeßlih prcpisa, nepd![avrnje l(jametsl0gdam i nepdddavrnjo 

Seijats*ih pmpisal 

Uzviienj Aliah obayje(tava nas

pryi d jol52 

. Muslim p.€nosi od Ebu Hurete, ra., da je Muhammect, s.a.r..s., 

tekao da Dlehennem kaje,.U mene ae uai oholi i nepravedni,,, äu 

drusom predaniu stoij:.Ja sam priprenljen za ohore i nepravedne.,, 

Anah mu je rekao: "Ti si iloja [aaa, u rebi du lar ri loga lelim.,, 

U Buhadjcvom, Muslimovom i Tlrmizijevom Sahihu prenosi 

se od Harisa ibn Vahbja, ra., da je Muhammed, 

"Hoiete 

s.a.v.s., retao: 

li cla ras obavijestim ko su stanovnici Drenneta?lTo je 

svako, ko ie shb Gojj oerna ohotosti), onai kol p umoran od oi,og 

laznog dunialuka, ukotjko bj se zakteo na Allaha, odazvao bi mu 

se. Ho6ete l da yam karem ko su stanovnici Drehennema?t To 

su svi oni koji su oepravedni, rlaöitetij i ohoti.,, O1,o porvrduje i 

Uzviieni Allah u Kur'anu: 

"...a 

daiis sranDom 

.. . 

lalnjoo bil dete loinjed zito ato ste se na Zenlji, beu 

ilolaa osmn, ololo ponaiali i ito stc nslalaieni bili', (!l-l]lof,20); 

"...onda 

ie omme lojije ohüestan bio; iiiv0t na ovon svrjelu viie rolio; 

Di€üerneopnliraliit0 poslati sigurno', (ln-llariat, jT_39). 

0li,r zrollJ l li0J,t 10t)r r I)ir Ir\[n 

SejbuJ,lslma tbn Tejmjija, Anah mu se smiroyao, upitan je: ..Sta 

su radili stano!,nicj Drehennema i D;cnneta?,, On je 

"Diel, 

odgororlo: 

stanovnik^ D;ehennema su: pripisnanje druga Uzvisenom 

Allahu (ink), nesiranje postanika, neljersn.o, zar_lst, laganje, 

ne'::puoF\anr obaveza, nemoratnosr (zi.aluk), varaoF, ki.tx.je 

rodbinskih veza, neodlaz^k u drihad (n.Daes6,oyanJe u ratu .a 

ÄlJahovom putu), akrrost, neuskladcnosr onoga ato se misli 

isovon, subl,e.je nade u Aliaha, sigurnost da v,nju Ûaha, 

gubljenie nade u nesreii, hi,arsanje j obolost u blasodatimx, 

neizlriavanie Auahor-ih obaveza, prela;enie preko A "hovih 

granica,garenje Njego\ih zabrana, strah od sryorcn)a r nemarnosr 

premx 5t\orjretiu, r.td samo da bJ ih drugi victjeli, suprotstavtjanje 

53ll'trt l'orIr!L]' 

Kur'aou i sunnetu u vieroun'u i dielima' postii?nie srvorenia 

a

f i d iol54. 

Y 

lbu l*heb, ipropaoje! l{ece nu biri0d loristi btago njcgovo, a ni ono 5l0je steloo; udi 

ae on srgürno uratru lasplansalu; i iena njegom loja sphllari;o vntu njenu bit d€ 

uä od liöine usulane!" (Surclul-Mesed). Stanovnik Diehennegra jc I Ämr 

lbni Äm; el-Fluz , koga je Muhammcd, s.a.!:s., lnlio kako je vac|o 

sloja criiera u D:chenncnru. U D;chenncmu su (xmjiar i ubojic.r 

Ämmxra. Prenosi Anrr ibn Äs. r,., da je i\{uha,n,!eo, s.a.\1s., rekxo: 

"Otmiarr 

i uboiica AmD^rr su u varri.', 

l\ilr.Jltrrrr rz illot',\ 

titrr,\ sri t] liLllu\\Lt 

Neviernici drinni uaj ae u D;ehennem isto kao nevjernjcj tiudl, 

zato ito 1d;inni kao i ljudi, imaju odgovornosr I obavezc: 

..Diinnei 

Ijude strorio sam samozalodaMise ltanjrju,, (Lz,Zarijat, 56). 

.\llah 6e .a lijja'netskom dadu sxkupiri $,e Iiudc j .lrinne: 

"A 

na Dan kada 0n sve sakupi:'0 sftrpe iejtansli, viste rnnoge ljudezaveli!,,, 

( -[n'am,128); 

"l 

lal$ ni C0sp0dan hoga, ni demo i njii i S€jtane salupili, zarin 6emo ih 

dovesti da oko Dielennemana koljenjna kleöe;aonda 6em0 iz svale slupine izdvojiri 

one kojisu prema Milostirorne najdrsliji biti;jer midobm znamo one kojisu najviie 

zasluiiiida u njemu g0r€" (ll,l€rjcm, 66.20). 

Zatim tc se rcii ncvjernicima iz tih rcdova: 

..Ulazile 

ü Diehenn€m 

s namdina, s diinnima i ljudirna lo.jisu prije vas bili i neslalil,, ( [,nl JE). tr 

tom rrenutku, onr ac iedan na drueoea bjri bacanj u Diehennenr: 

-...pa 

de i oniioniloji sü ih u ablud,r dov€liu njenu bilibaöeni;ivojsle tblisove 

- svi zajedno" ([nSu'an, 94-95). (]yinr ac se obisljniti A xhola riiea 

de cc nipu'1'ri D;ebennem ncviermcj.m j, redora lju.ti 

"l 

i drinnx: 

ispunil 6e se rijeö Gospodara 

,lliFunit 

hoga: du, zaista, 0;oüennem diinnima i 

ljtdina - zajednol"' (llud, I l9) ;ta 

55ll'tr I',,1\r Lri 

IlIfr\rtitl,\ 0\lll [0.1] \lil, \Jlji\0 lrDILtrlTl I lliLlll\\Int 

Oni koii 6c uai u Dichcnncm i z'rttrn izi6i iz njega su ehlutevhid 

i.' 0.i,..i"-* ' n'l"n.ru icdno'u). koji N{u ne budu PriPisn'al 

)'i,*," i.'*, "' * ,m,li mnoso griieh' öiia je teiinn 'e6a od 

,";in. aob.;n ai"r". Oni 6e uöi u Diehennem i i€dioo r\llah zna 

koliko öc dugo u njenu borariti, zanm & intr iz nicsa Puteln 

f.,*O.ta*" O**0"'* 

i Allsh 6€ izvcsti iz log miesta i liude koii 

nisu uöinili niri ledno dobro djelo 

GntJ tls t zloe lt.lttt 

ill st: tttttt,\tttt lr 0iLllD\\[nt 

Oydie aemo na!-esti ncke' u razliöiün €itatima' \'ec spomcnutc 

criiche zbog koiih ae neki biti ktnjeni D'ehenncmom: 

1. SeKB k0Je se sulrotstavljaju sunn€tu Mühammeda' sallallaiu 

aleihive sellem; 

o'1""* u,o" O^.0, Darimi' Imam Ahmcd' Hakim ' druei od 

it'""u. * Il-bu sLrflana, r'a' da jc rekao: 'Alhhor Poslanrk' 

"."..*., 1**.- p *"o ook ic bn' medu nama i rckao: 

'Oni koii su 

r,iriisp.",1"rs od an"-r'itxbiix (sliedbenici Iinj;gc' jevteji i kriirnr) 

'oa;i"titi s,' se na se'lamdcset idrije skupine (scktc)' r oral ce 

i" "--"1't-*'-."0 poclijelni na sedamdesct i tri Gekte)' o'l 

Loiih 6c sedandesct ich-iic u6i !r Vätru' a iedne u D2cnnet' a tt' 1c 

dzemaat (oni koii sc tlr;e dtcmrt2' chl sunn{:r Lcl d;cnrxrr).

l|lr i d iol56 

ovajhadis je sihih, vjerodostojan. za njega jeEl_Hakim rekao: 

"Lanci 

prenosiiaca övrst su dokaz za njegovu v,eroclosroinost,,, 

a o\.o misljenje podriava i Ez_Zehebi, dok ie seibul_istam lbn 

Tejmijja rekaor.'Ovo je sahih, vierodos rojan ; leoma poznat hadismeihur" 

Tikoder takvo miilieoje in, i Ej_satibj i Nasrudin el 

Albanl koji je sakupjo njegove lanc€ prenosdaca i rekao da nema 

sumnje .ta ie o\Ej hadis sahjh, vjerodostojan. 

Nelci su odbacili ctio hadis^ ,,... 

od koiih ie sedamctes€r j d\iie uci 

u Vattu."Jedao od niih je Sjddjk Hasen Khan koji u tome süjcdi svog 

setha E; Ser-kanija a priic niesa t\ rdili su da je oi?, dro hadisä daif i 

Ibn elVezjr i Ibn Hazm, gororeci da ie onih, od istamskog ufrmeta, 

koji ac uü u Drennet biti m.lq dok ljerodosrojni hadlsi srjedoöe da 

ae oflih bji ae u6i u Drenocr od naicg ummeta biti mnogq njihov 

broj 6e dosrJci polovinu stzaovoik D;enneta (ili morda i iije). 

Odgovor ovome dijeli se na viSe asFekata. 

Pni, podjeh na5eg ,mm.tu ." ,"d"-d.".t , tn "ekte ne znaaj 

da öe veain.l naieg ummeta uöi u Vatru, z2ro ito su vc6ina njih 

ljudi koji ne pripadaju niti jednoj sekri. Veoma ;e mzro oruh koii su 

se podjielili i suprotstavitj ehti,sunnetu \rl_d;€maaru u usporedbi 

s onjma k)ji to nisu uraditi; 

Dfltgi "e mom znaijd da svako on4 ko sc suprotstau chr 

su.netu 1€l-diemantu u jednoi stlari, pripada sekrama koje sü 

protiv sunneta, vea pod terminom sck te poctrazumrjevalu se onj koji 

su uremeljiti niiho!.e osno\€ i koie su odrcdiü Kao posebne sekre, i 

,bc'g niihovib osnola odbacuiLr veainu tekstov.l KuCana; sunneh, 

kno iro su, naprnnier ha\addZi, lnuteziti, Lafidiie (iiiti) i dr 

oni koji kao osnolu u,i,naiu Kur,i^ i sunnct I pflclrralaju ih 

se, iako se nc statu u nckim stlarima s chti su! incrom' nc smntralu 

se sektom; 

Tredi: naledeni tekst

tl 

trr, {iolSB 

udiie da ldc prdvedn. r zrhrrnr" rm n. pra,d,, ..Älhhumzapovijeda 

dä odgovornr stuibc onina loji sü il, dostoj0i povjemvate i lada ljudima sudire 

da praviöno sudire" ([tr-l{isa, j8). Takoder oo je obecao lfäehennem 

on'ma kojj ne budu sudiliptrvedno. prcnosi Burejda ibnufHusajir, 

ra., da ie Mubammed, s.a.\rs_, rek,ro: ..postoJe 

ti vrste sudrja: iedan 

od njih 6e u D;ennet a dva u D;ehenne,n; u D;ennet 6e oonj koji 

bude poznavao istinu i s,rdio prema nioj, dok ie u Djehennem 

onaj koji je poznavao istjnu, ali je öinio nepra!-du pi sudenju 

Gudio je nepra\edno) i onaj kojj je tjudima sudio bez,mnja.- 

4. laganje na Muhammeda, s.a.v.s.; 

Vdlkl uöenjak Ibn et Eslru s\ojoj knjizi D:amiul_Usul spomenuoje 

nekoliko hadisa koji upozomvniu .a tasanie o N.ruhammedu, s.a.vs. 

Preoose Buhari, Muslim i Tjrrni,i od Arie, ra., da je r{uhammed, 

s.2.v.s., rekao:.'Nemojrc l2gati na menq zaro Sto onaj koii na mene 

slate, uai te u Vatru,', i hadis lojj prenosi Buharj od Setema ibn 

Elrtet, r.a., koij tia;e: .öuo sam Älahovog postanlka s.a.vs. da je 

rekao:'Onai kojl kaze da sam rekao nesto iro njsam rekao, neka 

sebi pripremimjesto u Vatri',,, i hadis kojj prenose Buhari il,tustim 

od Et l{ug;re rbni Su'be, koji je rekao: -Retao je p(xlanik, 

'Shsati 

s.a.\:s.: 

na mene 'njc isto kao slagati na nekoga od ras. onajkojibude 

slagao na mcne namiernq .etra sebipripremi mjesto u Vatri.,, 

5. 0lolostr 

Jedan od velkih gr,jeha jeste ohotosr. p.cnosi se ocl Ebu Hurcjre, 

r.ar 

:i,: f::11k. s.a'\'s, rekao, .'u,,iieni je Airah rekao: 

.6ordosr 

je 

moja loiüüa ileliloslje noja, onaj ftoji ltti se bude suprorsravljao ujednoj 0d njii, bacir 

6uga uVatru"', a u dfugom pre(lanju stoij: ,,Dat 

iu da 0sjeli vatru,,. 

Prenosi lbn Mesud, ra., da je Mub,mmcd, 

"Nete 

s.a.vs., rekao: 

uai u D;e.net niko ko r: svom srcu buoc rmao makar zrno 

oholosd."Jedan ie toriek rekao: .Ali tjudi vore da njihola odjeaa 

i_obu€a budu tijepe!" O. je rekao: ,.Altah 

ie jijep j vorj rjepotLr. 

oholost ic: negiranie jstjne (pfavde) ijsnjja\-an,e rjudi.,, 

6. l,bijanie nevinog aovjekar 

59ll'fri l'r6rirrl' 

Uzvi3eni Allah kaie: "0none 

ko hotimiöno ubije iernika kazna ie hili 

. Diuh.nnrt, o Lot, de {eön0 ostati; Alh[ de na Djega gnjev S$j spüsliti i 

prohlel te g i patnju mr velih priprenili" ([n-Nisr, 93) U rul'üovol Ylerr 

ne clozvoliara se ubi,an,e muslimine osim u tri slu'aia koln su 

spomenuta u haclisu koi€g prenose Buhari i Muslim od Äbdullaha 

;bn Uesuar r'a., aa ie rrluhafrmed, s a ts" rckao: "Ne dozr-oljava 

se kr" muslimana, koii vieruje da ncma drugos bogi osim Allaha 

i da snnr ia NiesoY Poslnnik, osim u tri slu'aia: dusa za duiu (ontri 

ko ubije namierno, ubiin se), onni koii uöini blud' a o;cnjen ie i 

onaj koji napusti st'oiu vicru (ishm), ud'liuiu'i se od dtemata (od 

Prenosj Buhäri od Ibn ornera, r'a, da jc Muhammed' s arx ' 

rekao: "Vjernik ae idal,c ostati u okliru s'oie vjere' sve aok ne 

lrzme zabranienu kv G\ß dok ne ubije nekoga bez ki\,ice) " lbn 

Omcr, ra., veli: "N{e,lu swari za koje nema izlaza za one koii ih 

uöine, jeste Proliielanje zabranjene kn'i " Alhhov Podanik sa vs 

upozotio je muslimane ctase neubiiaiu i rekao icdaubojlca iubiieru 

ii" o Vat.u P.eno.i s" od Ebu Bekra, r'4, d! ie Poslanik' sa{s ' 

tekao:"I(ada se dva muslimanaokom iedan na drugoga sablianu' 

iubijcni i uboiica ae u \'ätru " Neko ie Pitao: 

"o Allaho! Poslaoiäe' 

i"sno naie "a ur.oirc,, ali zbog iega ubiieni (da ode u vatru)?" 

bclgovorio je "zato ;to ;e i on hrio rte ubije drugosa (uboiior) " 

är,o ie nzlog zbog lio'cg ie Adcmo! alejli*selam' sin odbio 

d^ ubije slosx brxta, boiedi se da nc bude iedAn od stnnovrukx 

Diehennema, i tako je niegov uboiica u?€o i svoi iniegoY griich: 

"l 

kpriöaj im o drojici Adernovilr sinon, onaho hakoje bilo' kada su njih dvojica irttt 

onniieli, pa hda je od jedne bih prinljena a 0d drugog nije o"j je 

'SiErno 

rellao: 

i ', ulitil - nf"f' d" "'"0 od onih koji su dohri - rete onaj l kad bi li Prütio 

rulu $oju prema menida me uhijei, jä ne bih Pntiio svojü Prema hbida h ubijem' 

ier ia se boiim Allaha Gospodaa srjelova Ja ielim da ti ponesei i rnoj; svojgrij€h idä 

iui* s*o*;t uvaU.'ltujekunrza sre nasilnila" {[l-Maida 2i-291

j diü160 

7. l)ni ftoji [zimajü |tamatü; 

Jedan od srijeha koji unisraviju one koji sa öine jeste uzima.je 

kamare. Uzviseni Altah, nakon sro ie zabmnio uzjminie kamrte, 

rek,o |c z^ one koii ic uzimriu. .....a 

onilojil00pet uiin._ bitce stanoDici 

ltrnerne|l|a, u njenu de vjetDo ostati" {fl-gelan, 2Z 

"0 ; 

rjernici, hriuini zelenaii ne büdite, i Allafia se bojte,jer deh talo postidi ;t0 

ielilq i öuvrjl€ se wtn za r€rjerni&e pripremljene,, (Ali lnnn, 130-ljl). 

luuharmcd, s.a.\ß., o\n, srijch ubrotao je u sed,m lclikih gti_ 

jeha koji u.istawju one koji ih rade. prenosi Ebu Frr:tejra, ta., da 

je Muhammed, s.a.vs., rekno: ..r,bjegavaire 

sedarn verikih grijehr,, 

Asbabi gn upitass ,,Koji 

su to grijesi, o dahov postaniiet, 

Octgovorio 

Je:. 

"Pripisivati Alahu drus: (snk), s'hr ubijaoje öo\ieka öiia je krv 

zabrmlenaosim s pravom, uzimanje kamate, tro.enie Imerka siroiadi, 

bjezanje s raciita i optüivanie aesrjtih \iernica (da su aln e zinaluk).,, 

8. Uzimanje imetla ljüdi na nedozy0ljer nacin; 

Vellka nesreta zbog koje ie njen poöinitac uii u vatru jeste uzimrnie 

imetka drugjh tjudi na nedoz!-otien naiin, kao sto kare AIah: ..0 

vjernici, jeüi drugrna na nedoznljen naiin imanja ne pnsrzjajtr. -ali, dozvoljeno ran 

je kg0ranJe ru prirrrnak - ijedni druge 

-0boshani 

ne ubijajrelAllah je, doisra, pnrna 

nna Ililostiv. 0i0ga k0 h nepnviöno i nasilno uradi- lili &no u rabu baciti l0 je 

lllahu lahlo" ([n.l{isa, 20-30). 

. Onai koj; bude uzimao imetak ljudi na nedozvolien naain, 

takoderae roiid imetak sjroaad'.,{llah je spomenuo cla su njjhova 

Dog.rtsh'a rnzt{ig ojiho!€ slabosri, naiin na koji ooi lcoma llthko 

rxde tai pnjavi ztoain: 

',0niloji bez ikalva prÄ? jedu inerke siroöadi- doista 

Jedü 0n0 ito de ih r Varru dovesti i oni de ü ognju gorjeri,, (EFNisa, t 0). 

9. l)ni l0ji izradüjü ftip0ve, vajad !slikari; 

Naiteru kirnu na kljan1erskom danu okusir ie onr koJr izractuju kipovc 

zato Sto oponaSaju Altaho\.o st\,aranie. Buh2ri i N,tusÜm prenose od 

^Mulaha ibnÄ{esudn, ra.,dn ie N{uhammed, s.,r.vs., rekao:..Naitdu 

k?znu kod ^llaha okusrr ic oni kojiirüctuiu kipo\c.,, 

6l lPtIr l'orL$Lrr 

lbn Abbas, ra., takoder prenosi da i€ Nluhammed' sars' 

rckô: "Svako ko bude izradivao kiPove u Vatru ae, svakom 

kipu koii on bude Proiz{eo bir öe data dusai 

Ällah ae ie käzntu 

Drehennernorn" 

Pr€nosi îsx, tadiialahu aoha, da je }fuhammed' sa !1s" 'ekao 

za iasruke 

kojj na sebi imaiu slikc: "Oni Loii sD i'radili ove slike na 

Kjjam€tskoß d^nu bit 6e ka;njenl i bit ie im re'eno: otrl'tte ove 

st!Ärikoie ste sti'orili" (Prcnose Buhari iNluslim)' 

Takoctc, prenosi Aiia, radiialhhu mha, da ie ll':hammed' 

s.a.r*., rekao: "Naitdu kaznu okusit ee oni koii oponxiiiu 

Allahovo snaranjc" @uhan i l{udnn)' 

Prenosi se od Ebu Hure,re' r'4, da ie N{ubammed sa\ls' 

rekao: 

"Uzriieni le Äilah rckao: 

'Ko je gori od onog loji Poldavd da stmn 

isto onalo lolo Ja srnrarn, nela thori j€dnog nnYä' ili mlo shori jedno sjerne ili 

la shori zrro iita (rli n€6 noci)" (Buhari i N{ustim)' 

10. Bitina strani nepraYednihr 

J€dan od räzloga z^ rl^z k ü \atru ieste oslxniati se i biti uz 

""p**a*, ""p;p"rp islama i Priiatel,evati s njimt "l n€ drtit€ 

slnnu onih loji nepravedno pstuPaju' pa da n' vdtn Prü" (Hud' 1 1 3)' 

ll. 0büöene ali g0le i oni k0ji lrku ljudel 

Medu stanovnicima ratre su Pokvarene razgolitene ;enc kole 

iskuiavaju liude i ne poituju Allaha Prenosi Ebu H ureira' r'a ' da ie 

Nfuhammed, s.a.\ß, rekao: 

"D!i,e vrste ]iudi od stanoYnika Var'e 

ios oisam vidio (ali öe s€ Poiaviti Posüie menc): l'Lidi kojl u svoltn 

."lama ar;e kamrike koii naliöe kravinom r€Pu' Ddxraiu liucle 

niimll j ,cne koie öe biti obuöene, ali gole' kao da su iskr;lliene i 

nagete dok hodaju, niihole 'e i.la{e (kosa) bid kao grba deva' oni 

"ie "6i , D;enêt, niti 'e osietiti njcgov miris' a niesov mjris 

dosti;c daleko" Hadis Prenose N{LrsLlm' Bciheki i Almcd' 

Kurrubi ie z, onc koii u rukama drie kamsike koii naliöe 

Lravinom repu rekao: "\ ova osobina kamiika uoöljiva ie kod nas

f rvi d iol62 

u Nfa{dbu u danllsnie vrjjenle." Snldjk Frasan Khan, nadoyezuj,rci 

se na rijeöi imama Kurtubija, karc: ,,öak ira viic, ora osobina 

uoiliiva je u s\akom llemenu i Djesru, slakod.e\,no sc poveiav, 

kod vhdara i lelikana, utjeöc o se Aliahu od svega ito On 

mr,i."Joi uviiek vidimo ovu vßru liudi u mnosnn mjesüna kako 

kamiikuju nckog, nekr su prokteti onij njiDa stiani. 

;\ obuicnih a solih danas jnra punq izeleda da njihova smutnja 

rxjc prjje irih i,rdena kao danas, to su one koje je poslanik, s.a.qs., 

opßao kao, "Zene koie te bjti obuöcne, a[ gole, kao da su jskdvljene 

j nageft dok hodxjL,, ni;holc 6e slave (k,sx) biri kro grba dela.,, 

'12. 

oni l{oji muae iivotinje; 

Prenosi Mushn od tbn Diabin, r.a., da je Muhammect, 

s.a.\|s., 

rekao: "Pokazan mj je Drebennem, a u njemu sam vidio jednu 

zenu od Bcou Israila k2ko se karnjava zbos maike. Ona ie niu 

vez.ta i oije ie hranila, njri joj je dozvoljta da sc hränr hsekrima iti 

n€.rm iz zennje sve dok nije umda od sladi.,, 

Äko ae o\o biri stanjc onib koij budu muaili iednu maaku, kakvo 

I ae samo biü sranje onih kojj maltretinju liude? A kako li 6e tek biti 

stanie onih koji izlzu ljude nxmuke zbos njihovog imana i islama?! 

13. neiskrenost ü traienjü naüke; 

Velikj hafiz i uöcnjak El-Munzir spomenuo jc nekol'ko hxdjsa kojj 

upozoravaju liude kojj trare n,uku,tog oeaeg, drugog, a ne u 

Allnhovo ime. ÄIi temo spomenLrri samo neke orl njih; 

Prcnosi Ebu l-turcjra, !.a., da je Nruhamned, s.a.ys., rekao: 

"onaj 

koji srekne nauku kojom se postiie AJlahovo zadovoljstvo, 

ati.c urxdito osin zbog nekog orozematjs koJt dob ra, neae osietiri 

m'ris Dzenncta na Sudnjem danu.,, 

Prenosi D;abia r.a., da je Ntulammed, s.a.\ß., .ckao: .Nemoite 

tr'ninaukuda bise hv^ldi.jom Äpred uacnjaka, niri da polemizinte 

s lahlioumrxma, niti da njom skupliare prvake tosmjesra nx siedeljke. 

Onaj kojibu(le ro mdiq neka se öur'a vafte, ocka sc iu\z vatre.,, 

63ll'fro l' rL"rrt 

od lbn Omerx, r.r'' Prenosi se da jclluhamLned' s'a gs ' rekao: 

"onaj koji tr,lri nxuku, ali je ne tra;i radi r\llatra, ili mu ie cili nesto 

drugo osim r\llaha, ncka scbi priprcni stolicu od vatre" 

14. onik0ji ptü iz zlatn0g isrebren0g P0südai 

ßuheri i Nluslim P.enose od Ummu ScUcme' railiidlihu ^nhx' dr 

je N{uhanmed, sx.\"s, rck'ro:"onaj kojiPije iz latnogi srcbfcnos 

posuda, on, usnari u sroi stonak uoosj d'chr:ncmsl'u vatru " a Lr 

Muslnnolom predaniu stoji: "Doista' onrikoji iedc i piic iz zlatfirg 

i srcbrcnog Posuda " 

Prenosise od Bbu llüzciFe' ra, da ie rekao: 

"Cuo s"tm ruhhovos 

Poslanika, s.a.r*.. ch je rckao:'Nemojte oblaöiri svilu i brokat' oemote 

piti iz zlamog i srebrcnog Posuda' zato ito su oni 2a niih (neviemike) 

*.".- .1p.,, * *. 1'ierruke) na buduöem" (tsuhari i N{uslim) 

lS.0najk0iisjeöt drY0lotosa k0je dajr ljudima siEnkut 

Prcnosi Abdullah ibn Hr:beis, ra, da je N{uhammed' s.a\1s ' rc(ao: 

"Onaj koii posjeäe lotos, Allah ie gi n'gläi'aöke baciti u Vatru "' 

Prenosi Aisa, ractijä xhu anha, da ie Muhammcd' s a ! s ' rekao: 

"Oni koji siieku lotos bit ae sndno b"eoi n€lavce u Vatru" 

16. samouhoiice; 

P.enosi Ebu Hurejre, r'a , da ie l{uhammed' s a vs ' iekao: "Onai 

koji sebi oduzmc iila)t zeLiezor.n, to 6c;eliczo biri u niegovoj ruci 

; zaUadat te g" " s'oj stomak u Diehennemu zauviiek; ooai koii 

sebi oduzme ;ivot otrovom, niegov öe mu otrov biti u ruci i pit öe 

sa u .lzchenemskoj lrtrj zadvi,ek, i onai koji k baci s neke liticc i 

izvrii samoubisß'o, bacat ie se u d;ehcnemskoj {atri i bit 'e tamo 

zauvijek" (Buhati i Nlusliu) 

Prenosi ßuhari od F'bu Hureire, r'' ' dt ic Nluhxmned' s atts ' 

rekao: "Onii koii se obiesi' objesit öe se u \etri i onxj koji se 

zaktie, klat 6e sc u \-etri"

I 

,{ 

651ifi,, l'oi i \\ | | 

VI 

l,{N(](]OßIt()JNOST STANOVNIKA 

DZNHENNIMA 

x:x-x 

PRVI TACKA 

l)tl[17[ littjl tt\tl fttTtllIllill 

Postojc mnogobrojni tekstori ko,i gorore o r-elikom brolu 

Ademovih s;nova koli öe u'i u D)ehenncm i rlom broiu omh 

koji ae udi u Dtcnnct 

tlzviieni Allah ka;c: "A vedina tiudi, rna koliko ti ielio' neir hili vj€rnici" 

(lLrsuf, 101), zatnn: 

"l lhlis se uvjerio daje o njima ispnmo mislio' i oni su se 

oowlia niirn, osio neloliko vjernika F' 5"be 70 tIzrricnit"Alhfrekr' 

rL,r. ,, iiErno t" * s"i'a robom i onima troiise budu nowliza tohom llmhenne'n 

napüniri!" (S:d,8s). llroionih kojine fieruju od lirdi ic ogrcmen 

Takoder, clokrz da su neviernici i mnoeoboici koji su odbili 

poz;v posl',rnika re6rna' ieste 'injenic' dr tc se na Sudnjem

i d jol66 

poslanika koji ce se pojavid sami zato ito im se niko nije oda,vao 

na pozjv Prenosi l{uslim oct rbn Abbasa, ra.,

I 

1 

I 

r,vi diol68 

jednom predantu odnosi se naied,n razmier, a u drusom predanju 

Jcd;udia i Nted;ud;a, a ovo pot1rduj€, kao sro hrdj Ibn Hdier 

i el-Äskrlani, to ito suJe'drucD 

I 

i Meäiudi spomenuli u hadisu Ebu 

Seida et Huddja a nr.u spomenuLi u hrdisu Ibu HJrcrre. Id(odcr 

mozemo ud€ov6-iü i rime iro iemo reir da \e prvi had,s odnosi 

n. cjjelo iovjeaanstvq pa kada bi uzeli procent onih koii ie uöi u 

, Däennet i onjh koji ie u€i u Diehenoem na osnovu civitjzaciie 

(narod4, odnos 6e biti jedan 

| 

naspram devetsto de.i,edeset 

' 

i devet, 

a l-.adr. Buhänre or u rom znaccniu bio ctr porasni procen, on,h korl 

cc 

r 

uci u D2ehennem , pripadnici 

pnpidn,c, 

, | 

sJ ulog umme,,. Ibn Hadrer 

I el-Ask"l,n, k/ze. pribLi)ir". devctsto d€vedcset i devet 

I 

mogude je da se odnosi na komplctnu 

i brojku Ademovos poromstla, dok hadis Buharije gdje se spominje 

tq deredeset i devet, 

i 

odnosj se na sic poromke ^dema osim 

I I.'dt".lr, i lt-',lt,,)!.^ ^^----, . 

. el-^sk"lrni k/ze. pribLi)ir". ri. ovom miitreniu. niiF.\i rcakcil, rcakcilr 

krdr ru rekl: O po.t,rruie ÄtJrha: Kadr .e uzme od nas od sv,rte 

storine de!€desct idever, pa ita ostaje od nasr, zarim je rekao: 

,,,Mogüieied,6esepodi"lrd*j,id""p.r";;;;p;;;;;; 

skupioaprije 

.nqHi,iqp,,rcu\i,4urlrrera.p,rceodhrtJidun 

ovos ummeta,pa 

lr 

ie od hitjadu njih jetlan 

I t 

hieJ. ruDienncr, u Diennet, 

I a druqi put ie podjcta bib u olom Lmmetu. : u njemu 

l l 

cc bir od 

hiljadu deset.l 

i, r 

l I|RüRA TATKA 

l 

li: 

T,tJr't rrocottnoJrosrt 

,ll sT,r\l]rrr{i \r,rTlrj 

i I , 

if 

Razlos oi,ome nije nesdzanje istine do tjudi zbog razliöjrostj vremena 

imro Surr *tu* r. 'p.ncauo po.e.r ouh i drugi niirreoii. 

69lS'sr|l l'orL"Lrr 

Niegov poziu '1 

idjedan nuod risno kmili dokposlarika nismo pslali!" ([l- 

[ra, l5). Zbog toga je Uzviieni Allah svakom narodu podao pos)anika: 

". 

. .a nije bilo narda lone nije doiao onaj loji gje oporninjd' (htir' 24)' 

Razlog ogromnog broia stanovnika Vatre jeste mali broi onlh 

ko'i su se odazvali Poslanicima i veliki broi onih koji su ih negirali' 

zatim, puno njih se odazvalo Podanicima, 2li nisu imali iisto 

vierovani€. Veliki uöeniak lbn Redteb u svo,o, knijzi Et Tahvif 

Minen Nar spomenuo ie tazlog zbog kojeg su stano{nici Dienneta 

manjina, a stanovnici DZehennena v€öina' i rek2o: 

"Ovi i svi ostali hadlsi koii imaiu isto znaöenie dokazuiu da s'r 

veiina Ademovih sinovr stänovnici Vatre, i osirn toga dokazuiu 

da su sljedbenici poslanika manjlna ako se usPorede s drugima' 

Oni koii ne sliied€ poslanike uei 6e u Vatru' osim onih do koiih 

nlje stigao njihov Po,iv ili nisu mogü shaatiti razliku koja se 

njime predstavlja. Veliki broj djedbenlka poslanika pridrzavao 

se dokinute vjere i promiieniene linj;ge (nakon rto ie doila nova 

vjera, kao ito ie sluaais Kur'anom koii je dokinuo Tevrat i zebur)' 

i onj su stanovnici Vatre, kako kaie Uzviseßi Ä[ah: "A onima }oji su 

se protiv dega (Kur'ana) ür0liliVätn 6e borariii€ biti" ([üd' l7)' 

Öakl oni koji budu pripadali iasnoiKn,izi (Kuianu), savrsenom 

Senjatu i istinitoj vieri, mnog; od niih bit te stanovnici vatre' kao 

sto su, naPrimier, munafici 0icemi€ri) koii te biti na najnitem 

stepenu Dzehennemr' lma ioruh kori PriPadaiu tom Putu s\'tnx i 

iznutra, ali biralu iskuSani sumn'ama, j kao rez'rltat toga Postnx su 

novotari i zalutali. Postoje hadisi koii kazuju da 'e se ovai ummet 

podiieliti na sedamdcset i nekoliko sküPinq sve 'e u Vatru osrm 

jedne. Mnogi od njih su iskusani zabranienim süastjma i z€ljama' a 

ko to bude öirrio, obeiana mu je Vatra, i pored toga ito to ne znaöi 

da ie u njoj vieäno ostati Dalde' nede se spasiti obeianoj vatri 'rtj 

te zasluiiri ctrrcktni ulazak u D;ennctiz ovoga ummcta, osim oflih 

koij su nr onome na iemu ie bio Muhammed' s a vs , i njegovl 

drugovi tajno i iavno, oni s'r bili sigurni od iskuienia strasti i ;elja 

TÄLv,h ie \c.ml milo. Poscbno u posliednle vnlemc

trri d iol70 

se nailcdi eztog o t^zi u 

. .Itorda 

slijedenju strisri, zaro aro ie 

ljubav prema strastima duboko usadena u liudskoj d usi: ,,Ljüdina 

se 

öini daj€ lüepo_samo ono za tim äde hnq siaoü, gotr ile,.tat isrc[n, divniknji, 

stoki i üsjevi. To sü bhgodrti u äntu m ovoa srijetu. . . " (Ali lnrin, l4). Äfn{jgj 

liudi tud€ da postignu ove ;etie, priron stijcde6i pur koii voii 

niihola duia i srce, i n€ pa?eaina,akon kojj ie objadjenod Allaha. 

Pored toga, prisutno je pridrrav,nje mnosih generacija zakonima 

nasliiedenim od njiho!,ih oöeva, koj' su protivnj Ällaholom 

zakonu: "l eto hlro, pri.je leh, ili ni ujedan grad nisaro poslanifta poslali, e da 

oni loji su nsloiniar iivolorn tivjeli dsu pvorili: .Zalelli eno pretle naie lolo 

ispovijedaju rjeru i ni ih slijedino u stopu'. 

.Zar 

i onda, - govorio [i or _ ,hd r"m 

ja donosin bolju od oae loju sre od predr&a reiiü rpanrili?' A oni bi odgoraali: 

.l{c 

g€rujeno mi ü 0!o ötoje p0 rina podano!',' ([z_Zu[ruf, 2]-24). 

Ljubav pr€mi sraniu u koiem su bili njihovi oöevi i öinjcnie 

sr-ega toga svetinjama botest je kojom su jskusxvani svi narodi, a 

utjecaj tosa niie manji od usadenih s ras ti koje se naraze u dubinama 

ljudrke duie, ukoliko to njje strasr sami po s€bi Grazna ,elja). 

Prenose Buharii N{uslimod Ebu Hureire, ra., cla jc Muharnmed, 

s.a.v.s., rekao: ',Diebennem je okruzen stristjma (nedozvoljenim 

,eliama kao sro je zinatuk, alkohol jrd.), a Drennet ie okrdeo 

mrsHm s6?rjma (koje su ust1ari dobn djeta kao;to je nam2z, 

dobroöinsrvo 

itd.)." 

\rlirrr 

sr,lror.rrrr 

0iü t,\ \ tix.{ Jüsl iutll 

Vedina onih koji ie u6i u Varru od \,jernika,esu Zene. prenose 

tsuhari i l\ludim od Ibn ^bbasa, r.a., da jc NrLrhammed, s.a.r:s., 

u hutbi koju je odrlao prilikom pomraöcnja Sunc2 rekao: ..Vr.lio 

?l I f r\ro I'ir L r\ rr " 

sam vatru (Dtehennem) i pr;mijetio snm cla su veiina njegovih 

Prenose BuhaniNluslimo

?3lsfl 

I/II 

v lt 

o l'|trtLn ut 

FIZIIKA VETICINA 

STANOVNIKA DZEHINNEMA 

x-XX'x 

Stanovnici Däehennema 6e u nieg' u'i ogronne veli'ine öiju taönu 

veliiinu ne zna niko osjm Onoga koji ih ie stvo;o Prenosi Ebu 

Hurein, r.a., da ie Muh,mmed, s.a.vs', rekao: 

"Raz daliina jzmedu 

dva rmena nevicrnika, ka

trrr i diol74 

brdo Uhud, debliina njego\€ koie sedimdeser 

iaktola, niegovi 

m'iiii koliko Bejda (po,nata planina I grad u Nratoku), kosd 

niegovih nogu kao verkan (brdo blizu Medine u prar-cu Meke) 

, njesovo miesto u Varri (D;ehennemu) koriko izmedu mene i 

Rebde (miesto na perifetiji N{edine).', 

ovo poveianje tijela neriernika bit a€ zbos pojaianja njeso\c 

kazne i bolora. lmam En-NcveYi, nhimehultah, komenrjrajuöi oi,e 

hadise u i\tusümovom Sahihu, Isze: ..S\€ ie to birj talq da bi on 

(neviemik) osjerio jaöi bot i src je ro odredenje UzviienrgAltaha u ita 

treba gerolad zato ik) nas je o tome obaviicsrio Muhammed, s.a.rs,, 

Isto je rekao i hatiz tbn Kesi! u svojoj kniizi En Njhaie,2/139. 

?510'ro lrr!'rLD 

VI II 

HRANA, NAPICI I ODJBfA 

STANOVNIKA DiEHENNEMA 

xxx* 

Hrana stanovnika Diehennema bit'e ed-dari i drvo ez-zakkum' a 

niihov naDirrk et-hxmim - prokJir'rcala roda el- gislin i el gas'xk 

r,îi.ni ftt,t' k2:e: " ..loda drugogjela olis lrnja (ed'd'rri) r€& inati; 

loje ncce ni ugojiti ni ghd utolili" ([t4.5Üa' S?) Ed-dxn ie trrie koie niöe 

na povr;ini Hid;aza (u spad'iu Nlek' i N{edina) i nazi\a se es 

iebrek. Ptenosi se od lbn Abbasa, ra ' da !e rekao: 

"E!-sebrek ie 

iedan ravniAk pun tmia priliiePlienos zn zemliu' kada se Podigne 

nazivi se ed'dari" Katada vet: "To (ea-da;) ie iedno od oaigonh 

i nä'uvrcdlin'iiih iela" Hrani koiu ie iesti stanovnici D*ehennema 

n"t. i-siii; oa td.o foristi, ne'e osietiti nienokus'ne6ekoristiri 

niihovim tiielima i nieno konzumiranie iedfla ie vrsta kazoe' 

I Jzriieni Allah kaie "Drvo 

zrllflm; bi ia hntra gr€5nikq u klühü de kao 

r.itopljeülovimvnd;kaoitovodalodalljuöawi'SieprjuIiusrdognjaodvuc 

a atin rnu, na glarü vodü loja I'l.iuä idijerajte!"' ([d-Duhan' 43'47) Uzvilerü ie 

Allah ovo dtvo opisao u nekim drugim ajetima: "A da li je holja ta goäa 

ili d* oLlut; Loj..to n.rj"rnicima lao kaznu odredili? To je drvo loje & üsnd 

I)ähennema nsti; plod de rnu poput glard iejhnshh bili ()ni d' 5€ njine hranili i 

ttube svoje njirne puniti; zatim & to s lrtjuöalorn vodom iznijeiali; a Polm & se' 

sigürro,op€t r lEehenmn vrdliti" 0s-Srlht' 62{E) Na drugom mjestu' on

I'ryi d iol?6 

k^z e: ". . . i lada d€te vi, o ablüdjeli, koji Fd&to oävljcnj€, sigürno s drvora zald(Uln 

je*ti; injirne dete trüuhe püniti. Pa atirn na to }lju&lu rodu pili; popn larnila loje ne 

nogü äd ugasili; t0 de na onon $ijelu biti gdenje njiho!!" (fl-Vald4 S 1,56). 

Iz ovih ajeta se dn razumieti da j€ to dr\rc veoma lose, njegovo 

ie korii(nre ni.amom dnu Drehcnncm/. njeq,ne {c I,inc iire 

kroz njeea, njegovi sr: plodovi uiasni za gredanje I zbog toga se 

uspofeduiu s davoijim glarzma. I pored toga sro su o\_o drvo i 

njegovi plodovj üasni, stanovflici D;ehennema neae nad drugi 

izlaz osim da ga jedu sve dok ne napunc stomake, jer ae osjeiati 

teiku glad. Kada ih napune njin, (plodovima), ono ie poöeti da 

kliuöa kao lto kliuaakatran i tako öe imlzazvatl jake bolorc. Kadaih 

obuzme ovo sranje, porurit ae prena prokliu.atoj l-odi (et hamin) 

ipit6e kao tedne dete, koje pjju a njknko dn ug"se ied. Tada 6e in 

voda krju piju pokidati crjjeva: 

,'. 

. . patnja loja ieka one koji öe u Varri vjeöno 

bonviti,loji ie se ur.awelon vodon pojiti,loja d€ im cnjera ftidati!,, (Muhaaured, 

l5). OvaLr.o ie biti stanje stmovnika Diehennema. Da nas AIah 

Svoiom miiosiu sntuv2 od stania stanovnika D;ehennema! 

Kada budu stanovnici D;ehennema jeli ovo u;rsno jelo (ed 

dei i ez-zakkum), neae ga moai progDtnti zato ito je 

"[it 

odvrntno: 

de u llas, doista, olon i ognja;ijeh loja u grlu zastaju, i patnj€ nesnosn€...,, 

( -lluzrrnnil, l2). 

ÄIahov Poslanik, s.a.rs., opisao ie neößrocu I ostnnu ez 

zakkuna rijeiima: .,Kada bi jedna kaptja (d.g e,_zakkLrm, pal, 

na zemlji, poremerila bi snv;jyot na nioj, a kako I ae tek bitj stanje 

onih iija 6e ro biti hrana.,, 

Od jela stanovnika Diehennema jesre i el-gislin. Uzviieni 

Allah kaie: '?alo 0n danas ovdje neara prisna prijarelja; ni drugogjela osirn 

pod"Ja (ei-gislin); loje ie lamo nevjernicijesri'' (Xl-lla[[a, 35_ll). u arugorn 

ajetu kaze "Pa nela olulaju vodu lljuöalu i lapljevinu snrdljivu; i druge sliöne 

ovina nufte, mnogoslrufie" (Sad, 51,5E). 

H-gislin i el-gassak imaiu isro znaienjc, ro su nciistode koje 

teku iz koia sranovnika Drehennema. Kaie se da su to neöisroae 

koje teku iz spolnih organa bludnika j ko;a nevjernjka. Kurtubi je 

7?l0sr! l'rx rirri t 

rekao: 

"To su teku6ine iz tiiela stanovflika Dtehennema" 

Uzviieni Allah obaviiestio ms ie da ieel-gislin samo icdna\-rsta 

od puno v.sta koje na niegi nalia€ u sYom uzasu' 

Drugo prie te el-hamrm. lrzvrieni AUah LrZc: 

"...loji& 

se ravrelonr mdon pjiti' loja & irn crilrz kidati!" {ilulanmed, l5); 

'110(dtehenentliie)za'nol€Fonoc'pomoä&ins€tel dinonPoFrlrasbpljene 

lrorine loja & lica ispedi. lJiasm li pi& i Enana li bonviSta!" ([l-Kehf' 29); 

". 

. . pred njim & Dhbennem biti - i on & biti pojen odrratmm lopljevinon; mu'il 

& se daje pmguta, alije nikalo nece uo{i pmidrijeli..." (lhnhinu 1&17); 

"Pa " 

nelo okGaju vodu lljl&lu i kapljerinu snrdljivu (Sad' 5?)' 

Ovi ajeti spominiu öetiri v6te piia stanovflik2 D;ehennema: 

1. el-hamim: to ie voda koja postiie naivetinivo klju'ania, kao sto 

Allah kaier "...iinedu ntre iklju&le rode oni'6e lcuüti " ([r-Ralnaq 44); 

"(Nerjernici 

de) s vreh uzavrelog piti" (Il-Gaiija' 5); 

2. el-gassaft, v.t smo o n;oisovodli. ona se sPomin,e k'o ielo 

i piie stanovoika Diehenncma; 

3. es-sadid, to ie tetnost koia izlazi iz mesa i koie nevier ka 

Preoosj r\'luslim od Diabia, r'a , da j€ Muhammed, s'a vs ' rekao: 

"Zaista 

ie Allah obe6no da 6eonima ko,i pjiu oPoina pi6a' biti drto 

da piiu'rinetul h^bbal- blato koie uniStala"' Drugovj sugapitali: 

"Allüov ?oslanite, ita ie 'tinetul-hrbbal'?" Odgol'orio je "ro ie 

zdo, il' tekutifla iz tiiel, stmolnike Diehenncm2." 

4. el-muhl, pren"se rirmizi i Imam Ahmed da ,e Muhammed' 

s.a.r'.s., za el-muhl r€kxo: "To ie neito popr'rt prokliuöalog ulja' 

kdä joi Geinosb) priblire licä, ko;a s lica ie im Pastj u nju 

" 

S'Llrrvrtrt Ililulttttl,\ f[ ]lisTl rr{Tllll 

Nekim grclnicima AIhh ie dati di iedu d;ehenemskog 2ara: 

"0ni 

k0jibez ilaha pnvajedü imelke siroöadi - doislajedu ono ito de i[ ü vatru doresli 

i oni de ü ognjü g0rjeti" (h'Nisa,l0);

idiol?B 

"0ni 

loji Iaje ono itoje lllah u finjiui objavio i l0 aejenjuju za dcito ito ealo 

nijedi - oni u trüuhe smje ne trpajr DiStä drügo d0 oD ito ie ih u Valr! dov€rti. . .,, 

(ü.&lare, | 74). 

Sto sc tiie odiete sta.ovnika Diehenncma, AIah nas je 

obavijestjo da ie im se odieia krojiti od komaoa Yarre, onako 

kako se ka;e u ajeru: "0nima 

loji ne bud! vjeroräli bir ia odü€la od rth€ 

slnojena,alljuijlavodabiri€"aglavenjiüovetjenna...',(-lladidäI9).Kada 

ie Ibrahim et-rejmij öirao ovrj ajct, ..v€lik 

sovorio ie: jc onaj kojj 

je sBofio odieiu od \.?trc.,' 

Uzviieni Allah, rakoder kate: ,,Toga 

dana üdjet cei gn!trile poye?ane 

u r:jcdaiilc olove; loöuüe de in od tatran. biti, a yrtn & lica diion obaüjrti. . . " 

(lhn[irn, 49.50). 

Prenosi [{us]jm od Ebu Malika ct-Esarija da je }{uhammed, 

s.a.r.s., rekao: "One koie rusDju (za umrrm, vnitanjem), ako se ne 

pok"iu prjje svoje smrrj, na Sudnjem danu bit 6e orivljen€ u odj€6i 

od katrana i koiDljiod dtereba (d;ereb je bolest Loi" iesro posada 

dcve rli i ljude, i lzazna iako te.anje- iuga).', 

?9llr',ri P,,1'\ L,r 

IX 

KAZNJAVANJE STÄNOVNIKA 

DZEHENNEMA 

x_xx* 

05tnr trllnltturl rIS[0iI l(0'|[ (t 0zlIll:rl sT'\\0r\lIl 

lZttlt\\[n,t 

D;€henemska kazna Icoma je oitra i sadr;i razli'ita muden'a' i 

ioviek bi Dorroiio s\a bogarsn'r da 'e n1e sprri' 

ittl 

od.ia*g najrrnib loji uEft lo0 nevjernilt dobla s€ nde Prinili lao 

othp ni sw hlago ovog rrijcta. l{jih öle pat{a bolna i njina nilo neie pnoii" 

(Alilann,9l); 

"lhda 

bi sn om iloje na Zernlji bilo ü poijedu ndjerdlo, ijoi lolilo' i h$eli da 

se olkrpe od patnje na omu sri.ietu, ne bi im sc primilo' l{jib öelo nulo nesnosna" 

( .ltlaida, 36). 

Prenosi Muslim od Enesa ibo Nlalika, ra ' da je MuhAmmed' 

s.a.vs., rekao: "Na Su.lnjem 6e danu stmovnik Dtehennema 

postati .ovjek koii je bio najboeatiil nn dunialuku obuzet ce s't 

""t* *.. j"a".- i bit ae Pitan:'O sinc Ädcmov' jesi li ikada

I 

I 

I 

rryi d iolB0 

vjdco nekak!rc dobrc?JesJ Ii ikada imao blagodati?, Odgovorit ae: 

'Ne, 

tako ni ^llaha, nikadat", 

To ie samo nekoüko kratkih rrcnutaka koji iine d,r nevjernici 

zabora\€ sve blagodari i uzitke koje su okusiti na o\-om svijcru. 

Prenose Buhari i lvfuslim od Enesa jbn Ntatka, r.r., da je 

l{ulrammed, s.a.vs., rekao:._Altah te na Sudnj€m danu upfari 

onoga kojj ie do;ivjeri najlaksu kaznu: 

,Kada 

hi bilo hoje sve jloje na 

dunjaluftu, da li bi ga zamljenio za spas?' Odgovorit 6e: .Da,. Bit 6e mu 

reteno: 1ä snm 0d l€be tniio ne5t0 puno lali€joö dok si bio ü Adenomj kiö,t i: da 

Mim pripisujei druga, äli lisiit0 odbio'.', 

Utas i strrhote Diehennema uiine da öovjek izgubi tazum i 

dode do stinji knda bi zamiienio sve svoje voljene samo da bi se 

spasio D;ehennema_ 

"l{evjernih 

bijedua doöekao da se od patde loga Dana 

iskupi sinorima wojim; i ienon svojom, i bnlon svojin; iporodicoo svojom loja ga 

ititi;isvina ostalima na Zemlji, - sano da se izhavi. l{ilada! ()na de huhinja (la?a 

- ine Diehennsna) samä biti; loja de udove öupati . . .', (fl-Mearidi, I l-16). 

O\a utasnx i neprest2na kazna uöioit ae ,ivore nevjerniikih 

zloöinaca zauvijek nemirnim i u neprestanom botu. 

DRUßA 

TAfKA 

N r;xoLrxo t,n rrrJ l n,t l,rztr, 

Itazlikl u kainjavanju stan0vnika llir:hennema 

Diehennem ima razliöue stepene od kojih su u nekjm kazne boinije 

i .jegori stanovnici ie biri ka:njavani druköiie. prenose t{usfim i 

lm n Ähmed od Sumre, r.a., da je Ä,tuhnmmed, s.a.vs., rekao: 

..Nekc 

od njih vatra ae ol,uhvftid do zgloba ize pete, ncke ie obuhratiri 

do koljcn,, neke ae obubvatiti do polorine a ncke ac obLrhlatiti do 

grla", n u dtusom p.cdan,u stoji: ,.do niihovih \ratom " 

Bl ll tro 1',t11\ 'rt 

Poslanik, s.a.ws., govorio n,m je o onimä koii ae biti nailakie 

ka;nieni medu stanovnicima D;ehennem?. Pr€nosj Numan tbn 

Beiir, r.a., dn je Muhamncd, s.2.\ß., r€käo: "NajlakSu kaznu na 

Sudnjem danu okusit ie öoviek liojem ae se pod noge staviti iar 

od koieg de mu kljuöati mozak", dok se u drugom predaniu kare: 

"Nailakiu kaznu na Sudnjem danu okusit tc toviek ko'em .e se 

pod noge stavid dvije äaruljlce od koiih 6e nu mozak kliuiati kao 

Sto kiiuaa kröag" 

Prenosi Muslim od Numana ibn Beiira, r'a., da je N{uhammed, 

s.a.v.s., rckao: 

"Najlakiu k^znu od stanovoika D;ehenncma okusrt 

ee on,j koji ö€ obuai dvije nanule od vatre od kojih 6e mu kljutati 

mozak, a on ae misliti da se oiko ne katnia\2 gore od nJega' a on 

sc ka:niava oailaksom kaznom." 

Muslim u wom Sahihu prenosi hadis od Ebu Seida el Hudrlia 

da je ÄXahov Podanik, s a.r= , rekao: "Zaista ie u Diehennemu 

nalmanie katnien bjti onaj koii obuie nanule od \?trc' a mozak 'e 

mu vriti od ,estine vatrc tih nanule 

" 

Buhari i xluslim Prenosc od F.bu Seida el lludtijjx, r.a ' da je 

iuo Muhammeda, s.a.r:s., kada ie neko Pred nirm spomenuo Ebu 

Taliba, kakoje reliao: 

"\fo)da ie mu moie posredniii'o koristih n^ 

Sudnjem drnu, tako dl! 6e blti stavljcn u mjesto gdjc latra dosnie 

do tlanaka, a od toga ae mu kljuöati mozak " 

Kulanskl ajeti, takoder, doknzuju nam dn ac k2zna strnoln'ka 

DTrhennenr birir. znul:lJ Ll/\ire.r \Uih I'ric: 

"Licemjeri 

6e na samom dnu Diehennemr biti. . " ([n-llisa,l45); 

"Onide 

'Uv€dih 

se ujutm inaveöeruvalri priili, a kda nadüpi öas; faraonov€ 

ljude (sljedbeni[c) u palnju najteiü|"' ([l-ltlu'min, 46); 

"0ne 

kojinisu vjeovalii kojist odAlhhora puta odvniali lilidemo dvoshnlon 

laz[on loz li ralo 510 su pravili srnutnju" ([n-llahl, 88)- 

Govore[; o ovoi tcmi, Kurtubi je rekao; 

"Ova snar dokrzulc 

da nevjersho onoga kojl nije vietin'io, niie rsto kxo nelrcrst\rl 

.,oosa koiiie preieo s\.esrrnice zuluma, uzoholo se iiinio grijche 

Nemr sumnje dx äc relicrnici u D:chennemu bit; razli'ltih

lrvi diol82 

kategodja, ito se da razr:mj€ti iz Kur'ana i sunnera. Jesno s€ zna 

da kazna onih koji su ubijali poslanike i mustimane i Siriti smurnju 

na zemlji, nede biri isra s karnom onih koji nisu vjerovali ati su se 

odnosili dobro ptema poslanicima i musümanima. Vdii li kako 

ie Muhammed, s.a.vs., jzilrkao Ebu Taliba u mjesro s mmjom 

vatrom zbogpomoii, dobrore i odbraoe koju mu je ponudio?,, 

Ibn Redieb ,e rekxo: ..Znaj da su kategorije kazne stanor,-nika 

Diehennema razliöite, one se dijele prema raznolikosti njihovih 

djela zbog koiih su uati u !?tru", zatim je spomenuo dokaze o 

tome j rii€ö Ibn Abbasa, ra.: 

,,Niie 

isra kazna onima koji su biti 

oitri u kufru (nevjersn'u), koji su ijriti smurniu na zemlji i pozivali 

u ne\jerstvo, s kaznom onima koli nisu biti takvi.,, Zanm je I6n 

Redieb rckao: 

"Tako se raztikujeikaznagretnika iz redova viernika 

ujednoga Boga, niihola ie kazna biti prema djelima koja su raditi. 

Neöe se kaznjavari isto onj koji su radili velike gdiehe i oni koij su 

radili male. Nekima se trazaa mo;e olakiati zbog njihovih dobrih 

dtela koje su posjedo%Ii, ili onako kako bud€ ;erio AraL Zbos 

toga öe nehi od njih umriieri u vaüi.,, 

Prieljs koia 

Däehenernska vatra pdit 6e koie nj€govih stanovnika zato lto se 

bol osieta pteko ko;e. Zbog roga 6e im AIaÄ miienja.i isprrene 

ko;e novima koje ie opet izgorieri i oper 6e se to ponavljati: ,,tue 

loji ne rjerlju l dolaze llaie ili &no siguroo r ratrn baciti; hd irn se loie hpelq 

zanljeril &mo i[ dru$m loäna da osjet€ pnw pahju. lllal je, raista silan i 

nudrr" ([n-l{isa, 56). 

Es-sitar - T0pljsnje 

Jedna od vlsra d;ehenemskh kazni jeste proliievanje prokljuiare 

vode (el-hamim) na glave nevjernika i zbog relike vrudine re vode 

niihova 6e se crjjeva rasropiti: "0nima 

loji m budu rjeronti bir de odliela od 

vata s[mjena, a llju&la voda bit i€ r! glaye njihove lj€va0aj 0d rje & $0 islopili 0n0 

ilo je ü trbusimr njilovirn, i [oä. . . " 6l,lladäti, 19-20). 

83l|) Lro l'oü r t\ '. 

Pr€nosi Tirmizi od Ebu Hureire, r'a, da je Muhammed' s a vs, 

rekao: "Proliievat öe se prokiiuöala voda (el hamim) na njihove 

glave i prodrijet 6e do niihovih crijev4 i tada Le iz^'i sve tz 

njihove unutrasfl'ostj, i dok stigne do niihovih nogu oni ae ved biti 

rastopljeni, a zxtim ae se Povratiti isti kao Sto su bili Prije." 

Eflefhu - üor8rjE lica 

Lice ie ponos öovieka i zbog toga nam je Poslanik, s.a vs , zabrmio 

udamnje u tice. ledno od poni;aranja stanovnika D;ehennerna 

iesre to ato ae na Sudniem danu biti o;ivljenl okenuti na njihova 

lica, slj,epi, gluhi i niiemi: "ili 6emo ih, na Sudnjem danu' ulupiti, licern zenlji 

olnnute, slijepe, nü€me i glu[e; hraviöle njihom bit & Diehennem; kad god nu 

plamen jenjl pjaät &no in oga{" ([l lsra, 97). oni ae biti bäöenl u vatru 

naglavce 

". .. a oni loji h|ldu tlo iirili, u vahü 6 laglarc€ bili $rn i.'Zers'vtd 

krirjardle ra ono ilo 3h ndili?"' ([n-l{cnl, 90) 

Ta de vatra gotieti niiho\a üca i obuhvatati ih öitave' tako da 

ne6e mo6i naii zastitu: 

"l 

da nerjernici zmju da hda n€öe n0ä oüloriti Y.kü od lica svojih i leda 

nojifi, i da im nilo ma nodi pruäti pomri" Gl'hbija' 39); 

"Yah, 

& h lica Füti i ishla0ih nba & u njeoü octrti" (El-ilu'nioun, 104); 

"lhiuljc 

& im 0d latsana bili, . rati & lira njilon obrviiali. . ." (lbnlirl 50); 

"...zarje 

isti onaj hji 6e se m Sudnjen danu licen svojin zaldarjali od 

strabovilc prtnje!" Gc-Z[ner, 24). 

Pogledäj ovaj opis kazoe od koiega se kota ieäi: "t{a 

l}an hd 

se njilou lia r vatri büdu predala, govorit &: 'f,anro 

sre& da suo se Allahu 

pokonuli ida sno hsladkr sluiali!"' ([l'Ahzab, 66) 

J€sili vidio kako seokreöe meso na !?tri ilirihä D t2vi?lTxko öe 

se oketati i ücanevjernika u DteheflnemulDa nas Uzviseni Allal 

saöuia kazne stanovnika D;eheonemal 

h-Sahhu - l|utenie nrolalo 

Je

trYi iol84 

BSlDt'tT{ r'oiL\\ r' 

hadabuduuvatruodvuöeni,slicirnadoljeolrenutirn:,.lslusirevatrudiehenmslul,, 

(fl-Kamea 47-48). Njihor bol poyetur ic se (tok bu(tu luaeni u vatru 

zato iro ae biti \.ezanj hncjma i okovima: 

,,0nikoji 

poriöu XnjiE iono 

ilo smo loslalip0 poslanicitna - saznat 6€ posÜedice loga; ladr s olovima oynrü i 

sindiirima budu ruöeni;po kljuöaloj vodi, a ari,n u varri prieni ...', (fl-trtu'min, 

70,72t. 

liatida (poznitj komenratü Iiur,in^) rekao je:.,Bir 6e iednom 

oci\a'.c u vatru, a iednom u piokljuialu !odu." 

Pocrnjenje lica 

Allah ae na buduccm svijctu pocrnitj ticr st2.ornike 

..Na 

\.atre: Dan 

kada ie nela lica pobijeljeti, a neha pocrnjeri.0nima u lojih lica büdu cma reai de 

se: 

'Zailo ste, poito ste vjernici bili, nevjernici postali? pa islusite patnju z_ato !t0 

nisle iemvalil" (Äli lmnn, 106). To de bitiveliko pocrnienje, izsledat ie 

kao da ih je obuzeh tama noii: "Aone 

lo.iiöine neraljala djeta &[a luna 

snzmjcrna 0n0m sto su poiinili; rjih ie poliihnosl pnlrivari, ailo ih od Ällaha 

nede zaililiti,lica ie irn biti tamna lao da su se na njih spusrili dijelovi rn*Je nodi: 

slanovnicivalrE ae onibiti, ir ijoj de vjeöno boraviri!" (Junus,2?). 

0buzimanje nevjernika liatrom 

sta.ovnrcr su Dtchcnnema oni koi' su prepuni grijebr tako da 

im njje ostrlo nijedno dob,o.ljclo, kako tarc A1lü u odgoloru 

Frrejrmx koji su rellj:..Nas,eae ol)uzeri !ätra osim nckoüko 

"A 

nije talol 0ni loji budu zlo öinili i Ei.jesi njihovi ih Iudu sa svih srnna srigli, 

onide stanoynici Diehenn€na bilii u njenu deieöno Nhti" (&B€[are, El). 

Öo;ek ne rroie biti teLar. osrn ukoljko Jc nevJcr k rli 

mn.)gol{);ac. sidik I hsen Khan je rcltao: 

..... veliki greinici iz redola muslhana ostati vieino u D'ehenncmu 

Jakjm 

i vierodostoinim 

olri njegov srijeh 

(sponrcnut u rtetr, oburima ga sr srih strana Lrxo oa.e prcostatc 

niiedno dobro djelo i rnhrraju mI sc si.i put6,i sp.rsr. Nenrr 

su'nnle d,t ae u Drchenncmu ziuvijek ostati sano neljefnicj i 

mnoeoboic,, Lodascriicaie\ seiii.r i cl-harj,ctebajutumaönikro 

're!tcrsr\,., i ir.k. Ovim otpadn miiljcnjc mtrtezil. i hx\arid:r dr 6e 

hadisinr.r dokazano jecla öe onikoji!jeruru 

u Allahovu jednoiu izaii iz Drchcnnem,r'" 

Kro ito griiesi obuh\atiiu nevlernika sa svih nielrollh stran2' 

k2o öto zid stoii oko kui€, tako 6e i dietova kazna biti Prcm^ 

nlcgorni djcliLna i zbog tog^ ac {atra oi)uzcti ncvjcrnike sa svrh 

strllna, onako k,*o kare Allah: 

"U 

Diehennernu 6e im leiaj i pokivati od vah€ b;ti EtoIalo iemo Mi nevjernike 

kazniti'( -['raf,4l); 

"Na 'lspaitajle 

Dan lad ih patoja iodozgo i odozdo obtzme, melek rcloe; za 0n0 

ölo ste radili!"' ([fAnkehut, 55); 

"llad "([z-Zuner,16)' 

njima 6r hiti naslagemlre, a ispod njih naslage' 

Nr clrugom miestu ^lhh nam kazuie kiko ih Diehednem 

',{ 

obuhvata sa svih strana: nevjernici sigurno nde umadi Diehennenr" (Et- 

Tevbe,49). 

Tamo ie biti i druga vrstx njihovog obuhY2tanla zato sto \?üa 

imll zidol'e kojimaokruruie oeviernike tako cln ofli ne mogu o'irdc 

izaöi: 

"Mismo 

nevjernicima priprcrnilivatru öiji ie ihdinsasvih stnna obuhvditi; 

ako zamole ponod, pomoöi6e in s€ tekü6in0n poPut rast0Pljeae kovine loja 6e lica 

ispeti. lJbsna li pica i grozna li honvislal (tl lGhf 29) 

Prodiranje Yatre do srca 

Vei smo spomenuLi da 6c sc neljernicinlr u Dtchenncmu uiela 

puno poveaxti, ali i Porccl tog.r, \'at'a tc Prcddied u niihovä tijela 

sve ctok oe stigne .lo clubinr: "U $kar 6r Ja njega bacili'a znai li ti 5la 

je Sekar? Niita on nede poihdjeti; koie de crnim uiinili" ( -ltlüddesir' 26 29)' 

"Ni5la 

Nckiraniiikomentatori{iur'ana zr tjct: on nede Pdtedjeli ' rekli 

su: "On gori niiholc kosti, meso i mozak i ne ostarlia niit' " 

'A 

Ll zviic ni AIleh ka2e: ne valja takol 0n de sigurm bili haöen u Diehennenl 

A znaö liti 6taF Dhhcnnen? Yatra Allahova nzbuktana; loja 6e do srca dopinti" 

(fl-llurneze,4-7). 

Nluhammed ibn Iiab el Kurcizij vcli: "Vatrx ie gorjeti niihova 

srca i kada ga izgori poiet ic Ponovo nie{oto straranie"' a Sabit

Irri d jolB6 

el-Benani je rekao: ,,Vatra ae ih gorjed s\.e do njjhovih srca, a oni 

ae biri iivi ..." 

Padal]js crüeva u vatnr 

Prenose Buharj i Nfushn od Usame ibn Zejda, ra.,drF iUuhammed, 

s.a.\ß., rekao: "Nn Sudnjem danu uzet ac se doviek i bjt 6e baaen u 

ütru,anjesovaae cnj€va u njojpasti,on ae se rada oketari oko njjh 

kao ito se magarac okJeie oho vodenice kada ,uae kamenje. Okupit 

6e se stanovnjci Diehennemx oko niega i pitati ga: .O rovjeöe, ita 

ie s tobom) Zar nam nisj ti naredlv2o dobro i zabranjimo zlot, 

Odgovorit ie:Ja sam vam nuedirzo dobrq atiga säm nisam radio i 

zabranjivao sam vam zlo, aü sän sam ga radjo., Zatim ae se okrerarj 

u vatri kzo iro se magarac okre6e oko kamenja vodeoice.', 

od onih koji €e vaditi svoja criie\.a jeste Amr ibn Luhajj. On 

ie prvi koji je promiieoio .isro vjeroranje Är,pa. pr€nosi Nrustim 

od Di2bira ibn Abduihha, ra., da je Muhammed, s.a.v.s., rekao: 

"Vdio 

samAmrx ibn Amira et-Huzaija kako wöe svoje unutrainje 

organe u latru, on je prvj koji ie oslobodio doma6e ,ivorinje _ 

de1€ (on ie rekao da ukotiko öovjek kaie: .r:koliko sc izljieiim od 

ove bolesti, oya devx je slobodna).,, 

0k0vi, lanfi i lamsike stanovnika 0iehennema 

Uzviieni ie AIIah stanovnicima D;ehennema pdpremio okovc, 

"lli 

smo za nerSi:rnile okon i sind;in i ognj nrluldali priprurili" gl-lman, 

"Bit 

4); 

ie u llas, doista, okon i ognja; ijela koja u Elu zaslaju, i patnje nesmsne,, 

(fl -llluzemrnil, l2-13); 

'1 

Mi iemo na vrarove nerjernila sindän staviti; z3r de biti kainjeni druköije 

rcgo prena onone lälo su ndili?" ([sSebe,,33); 

". 

. . kada s okovina 0 vntu i sindärirna budu nröeni . . 

" 

. ([l-i,tu'nin, 7l). 

Pogledaj krko Ätlah dalie opisuje olaj prizor: 

,.Driite 

ga i u okove 

okrjle; ?rtin ga samo ü ralri priite; a onda g u sindiire sedamdesot lalata duge 

veäte" (El Ftakka, 30-32). 

BTl|Jtttro l'1lLrLr LJ' 

Uzviieni ,e Allah priPremio stanovni'ima Di€hennema 

ieliezne kAmsike, n,ima öe biti tuaenj kada Pokuiaiü 17"^'i' iz nies^' 

i tada 6e biri vra6cni nazad u njegove dubine: 

't Eozienim rnaljerima 

bit ie rnlaieni; lad god poloiajü da zbog ldkogjada iz nje izadu, bil ie u njü vndenir 

'lsküsite palnjr ü ühs jYatri!"' (Flladidt, 2l'22) 

lldrüiivanje lainih h0ianstava i njih0Yih iejtana u Diehennemu 

Nevjernici j idolopoklonici veltöali su sr-oja bo;answa koJa su 

obo;ar-zl porcdAllaha, branili su ihi na tom putu davali svoje'ivote 

i bogatstva. Ä)lab 6e na Sudnjdn daou baciti njihova boianst\a u 

D;ehcnnem, öim€ ae jh Ponlziti i dokazati neviernicima da su bili 

izgubljeni dme ito su obotavali nesto 6to im ni,e bilo od Stete, 

niti od kotjsti: "l vi, i oni hojima se, pored Ällaha, llaniate - bit &h goriio u 

Diehermnü, a u njeg del€ doista udi. Da su onihogovi, ne bi ü trjeg üsli' i svi & u 

njenu vjeöno horavili" ([l lnbija, 96-99). 

lbn Red2eb je rcloot "Z^to ito su nerlern;ci obo;avali hina 

boiansha pored Allaha, r'jerov^li su da 6e oni posredovati kod Alaha 

i da 6e ih priblitti Niemu, zaslutili su da budu kÄinjenj zaiedno s 

niima u Dzebennemu, da bi na taj na'in bili Poniteni' Portern' da 

osjete nesretu i da Postignu kul'njnaciju Pokajanja i proldetstla' zato 

sto kAda se iovjek ujeclini u kazni s onim öto je i"zvalo njegow 

kznu, dotvi naio.triiD kazou i bo! kao i naivete Pokajanje 

" 

Zbog toga, na Sudnjem €e danu' takoder' Sunce i Miesec biti 

baieni u D;ehennem da bi nalo;jli n'ego\u vatru i da ukore sve 

nes.etnike koiisu njih Pored Ällaha oboiavali t\{ub'mmed' s r'vs ' 

ie rekao: 

"Sunce i Miesec bit ae baöeni u vatru (D'ehennem) 

" 

Rekao ie Kurtubi: "oni (Sunce I Mjesec) bit 6e ba'eor u 

Dzehenn€m zato ito su oboiavani pored Allaha, ali oni se time ne 

kainjaraju zato ito nemaiu duiu To 6e se uraditi da bi se Pove"lo 

pokajanje neviernlka. Tako su rekli neki uöeniaci" 

Zbog toga öe sc, takoder, uiedioiti nevjernici s niihorim 

Seltanima i okusit öe najostriju kaznu:"0none kose bude slliepirn pnuo 

da ne ti lllilostivog reliöao, Mi öeno lejlana latovarili, pa ie mu 0n nerNzdvojni drug

|lryi iolBS 

poslali;onide ih 0d Pnrog pula odttadati, a ljudi de mislitidasu na prarom putu. 

I kada loji dode pred llas, redi ie: "lhmo 

snde daje izmed[ rnene i rob€ bila rolika 

nzdaljim kolilaje ünedu istola iraprda!I(a[o si tibiozao drug!" Toga daaa neöe 

nn bili od loristi t0 ito &le u nüci zajedno biti, lad j€ jasno da ste druge Allaüu 

ravnin smalnli" lfz-Zuhrlf, 36-]9). 

Prol(injanje, pokajanje i m0litve revjer0ika ü 0islennemü 

Kzdr nevjernici vide vattu, pokaiat de se kao njkida prile, ali ior to 

uop6e ne6e korntiti: "A kada od doüir palnju, sakrit & ttl$! i bit & im po pnvdi 

pesud€tro, neia in se utiniti naä0" (lunus, 54). Kada neviemik vidi koi'gu 

svojih djelai u njoi vidi .ev,ersrvo i iirkkoii ie izazvati njesov vjeini 

boravak u Drehennemu, priznar ie sebi propast 

..A 

i nestanak onaj 

lon€ büde knjiga njegfü irä leda rjegovih data; pmpäsl fr prirjrati; i u ognju & 

gorjeli" (fl-ldilok, I0l2). ovaki€ molirve proriv sebe za svoje u.lstenic 

ponxvl'at ae joS jednom kada budu baieni u va(u , osterc nreou 

toploru: "... a hd budu baieni u desnac, vezanih rulu, pmpast & lamo prizirati. 

'lle 

prizivajte danas jedau pmpast, nego priziirjh mmge pmparli!'l lod budu ba&ni 

u lesnac, v€zanih rulo, pmpast & lano prizirari" (lfFudon, l3l4). Tamo 6e se 

po!€aab niihori vriskovi i ruga i moür ae tsosa da ih iz!^di;z e^tel 

"0ni 

de u njemu;auloü: 

'Gospodaru 

m!, idavi näs, öidl &no d0bn djeta, drulöija od 

onih koj,r smo öinili!"' {Fatir, 37). Oni ie tada prizmti clx su bili izgubljeru, 

ncvjernici i lahkounrni: 

"l 

rwi&: 

'Da 

sno sluiali ili raarijtjali, ne bismo mdu 

llamvnicima Dähenne,na üili!'l oni & priznati da su bili nevjernici - pa, stanovnici 

0ielennana oEjenog dalelo bili!" ([fMulL let l): 

"'Gospodaru 

nai,'- r€öide oni-'dra puta si nas usnrlio idra puta sims oiivio: 

miprünajemo grijehe naie, pa imaliikaha naöinadase iza de?"' (El_Mu'nin, t0). 

Oraj njihov zahtjev bit ie oirro odbijen i bit 6e im odgovorcno 

kxo da su ;ivoünje: "'Cosp0däru 

naS,'- r€dide -,na!i pmhljevi bilisu od nas 

jaöi,le smo postali namd ralutali. Gospodaru nai, izbavinas iznje;akobismo ponovo 

zlo ndili, sani bisno sebi mpravdu uöiaiti'. 

,0slanih 

u njoj prcrreni i nista lili ne 

govorite!'-redite0n"Gl- u'rninun. l0Gl0E). 

Njima je takva stlar odredena j naili su se na mjestu qdp ne 

pomxic niti molin,a niti nda: "l da fij€ vidjerigreinile kalo de, oborenih 

89l|)r'rIn r'o rL \' rr t 

glavr prcd Cospodaren svojirn, reii:'Gospodaru na5,vidjelismo iir ismo, pr nas 

povnti da dobn djela öinimo, ni, doisla, övßto rjeruj€no!' I kad bisrno htjeli' 

'Napunil 

r"kog öorj€to hismo na Prävi pt üprtili, ali Ja san rei btinu rclao: fu' 

aisra, Diehennem diinnim i Uudirna rajedno!' Pa lrpite zato öt0 ste zibonvljali da 

i€le oi"j dän ddivj€li, - i Mi ieno ns abonvili', ivjeönu latnju lrpite dog 0n0ga 

ito ste ndili"' ([s-Sedide, 12-14). 

Nakon ovoga, stanolnici Dtehcnnema ohnrit 'e se 'uvartma 

(mclelnma) Drehennema, i od ojih 6c tratiri posteclniiwo kod 

Allaha da im olakia kaznu: "l 0 loji de 'r Yalri biti goiorit 6€ stnärina 

'Zämolire 

dieten€nstdni Gospodara svoga da narn bar jedan dan svojü patdu 

' 

ublaä!"Azarramposlanicivaiinisu.iasnedokazedonosili?'-upital&oni 

'Jesu! 

-odgovoril ia. -'itolite onda vi!' - rediöe oni Ali de urolba onih koji nisu vjeromli 

uraludna biti" (lfilu'miq {9-50) 

Zadm ae tm;iti od ni;hovog Gospodara da ih uniiri: "0ni de 

'0 

dozimli: ilalit! l{elo Gbspodar lvoj uöini da umrenol' -a 0n de rdi: 'Vi 6ele ttl 

ieöno ostalil"' (b-Zühn'f, 7i). 

Svxkn stvar koiu budu trxiiü bit 6e odbiieni' nc'e biri izlaza 

iz Dzehennema, neae nn se smaniiti kaznn niri 6e nestati To ie 

vieini, neprestana kaznx j rada ie im biti reöcno: 

"Päiteseu 

nj0j' islo 

iam je trpjeliili ne trPjeli, - to vam je [a'na r, 0n0 ilo sle ndili" ([t-Tur' I6)' 

"Malo 

Kada od orc shvate, Poveiat ic sc njihov visak i tuga: 

de s€ oni smijati, a dugo 6e plakdi, bil ie t0 lazna za 0n0 ilo sü zasluüli" Gl-Tevhe' 

82).Onr ,cr"rr'. lht"u 

\c d.k arrhotrlt srzr nc'rrne Tidrn'e 

im iz oiiiu kn'teii i ostavit ac itn nr licim'r trxgovc isto kao ito 

vcllka ki(a ostavlia nagove na kaLnenju Prcnosi Hakim u st'ottr 

Nlustedreku oct Äbdullaha ibn Kais"t. r'x , dx ieN{uhammed' s a rt's'' 

rckro: "stanovnici Dtcllenncma Plxkat 'e ()liko da bil'1dc mogLe 

ploliti na njihoviül suzxnra Niimr ic, t*oder' tcii krv (iz oöliu' 

kacla rn nestine suza) 

Olakvi ie rcsretnici izgubiti sebe i s\oic Porcdice zbog toga 

.to N viie lolieli nei'jcrsnt orl !iercvinia Posluiai niihd'o 

nrgolanie u trenucimr clok se kalnjavaiu: 

"Na Dan had se njihova lica u 

valri budu prevrtala, govorit 6e: 

'Kano srete da smo se Allahu pokonrali i da srno

yj diol90 

ftslanikr sluiali!'I govoril 6: 'Gospodrrü 

nai, oilmo lrnt nrie i shriiirc 

naöe rluüli, pa su nas oni s Prarog püli odrdi; Gospodüü tr.!, pod,j in dmstrulü 

pal{u i proloniih pmllelstvou v.li[in!'" (XHüra\ 66{E}. 

PogledajÄJlahove rijeö kojima opisuie niihovo stan e, od kojeg 

stania traiimo pomo6 od Attaha: "l nesretnide u Däehnnem, r denu ie 

leito idiuti i üdisati; dolje nebera i Zemlje, u njemu de oslrti, -osin ah 

jroltiie 

Gospodar tvoj ne odadi. Gospodar hoj. ,z ista rrdi om llo ieli. (llud, l0& | 0D. 

Rekô je ZüdZadt: ,,Zeßr - izdisanje bir 6e zbog vetikog vriska 

koii ie biti veoma buöan.,, Rekti su: Zefir, izdisanje, ie ponavlianje 

uzdaha u grudima od sitine süaha sve dok ne oteknu Drsa. dok 

:ehrk - uzdisanie ie dugr nepresrani uzdah. ili povrarak Lrzdaha 

u grudjma, ovjma se ieli ukazati na njihou.r tegobu i nesre6r: i 

poredenje njihovog sta'ia sa onim kome je vatra zahvatita srce. 

Dakle, ooi 6e u njemu jmati tdaft uzdisaj i jzdisai kao rezultat 

velik€ tegobe, kako ie rekao Lejs, Ällah mu se smrorao. 

9l l0r'rto PotL{, Lrl 

X 

KÄKO CE SE TOVJIK SACUVATI 

AttÄH0v[ vATna 

xxx* 

Ako i€ nevjeßtlo üdogvieinog boravka u Diehervremq onda je spas 

od vatre vjerownje i önienie dobrih djela. zbog toga se muslimani 

pribli;alaiu ,'\Iihu svoiim viero,aniem da b ih spasio ratre: 

"... 

onilrojibudu gororili: 

'Gospoderu 

nai, ni, zaisla' rj€nde$o;lilo ntn 

oprosligrijehe naSe isaöovaj ras patrje u oEju!"' (lli Inran, 16); 

"Gosmdaru 

nai, Ti si ovo uralud stvorio; hnljel Ti ludi i saiurrj das pauje 

u ühi! Gospodaru nai, onoga loga li ludei u vatru lbacio li si 16 osnnolio, a 

mvjernicina nde nilo u ponot prildi. GosPodaru na;, ni smo iuli glastrita lßji 

porim u ieru: 'Vjendte 

ü Gospodara rnSog!' - i mi sno nrn se odazrali. Gospodaru 

mI, oprosli mn grijehe laie i pr€di pftko davih postupalo laiih, i oöini da poslije 

smrli büdemo s onima dobrima. Gospodaru na5' podaj nan ono !10 si nan obdcao 

po poslanicina Svojin i na Sudnjern danu nas ne osnnoli! Ti &i' doista, Smje 

obe6nje ispunili!" (Ali lmnn, 191-194) 

Razni tekstovi razjasnili su ow temui ukazali na diela koia itit€ 

öovieka od vatte, a naibolie djelo medu njima ieste ljubav prema 

Allahu. Kako prenose Hakim u svom Mustedrekü i lm^m Ahmed 

u svom l{usnedu od Enesa ibn Malika, r'a ' da ie Muhammed, 

s.a.ss., rekao: 

"Valahj, Alah n€6e baciti u vatru onoga koga On

vi diol92 

voli." Posrje Srit od ratre, zato Sro prenose Imam Ahmed u svom 

Musnedu i Beiheki u Su,abul-iman (Grane imana) od Dlabira 

ibn Abdulah4 r.a., da je Muhammed, s.a.vs., rekao: ..Rekao 

je 

Uzviieni Allah: 

'hrljo Stil loji'n s€ bnni od nre"', a u drugom predanjLr 

stoji: "hstje Ilit od Allalove hzne." Ako se posti dok se ratuje proriv 

neyetnjka, ro öe biti ogtoman dobitak. prenosi Ebu Seid, r.a., 

da ie Muhammed, s.a.vs., rekao: ..Ko posri iedan dan dok je na 

Aliahovom putu (u drihadu), Axlah ie udaljiti niesol"o lice od 

vatre sedamdeset lje.a Godjna),, (Buhari, Muslim, Tirmizi, Nesai, 

Imam Ahmed). 

Od mtre, takoder spasa% bogoboiaznosr i borba na 

Allahovom pr:tu: X a omgr loji ie lhjada pnd Gospodanrn smjin bojao, 

bit id, dya p€ftlja..." (tr-Rahnan, {6). prenose Tirmizi i Nesai od Ebu 

H'rr€ire, ra., da je Muhammed, s.a.Ys., rekao: ..Neöe uii u vatru 

onai koji plade od bosobojaznosri öak i onoliko koliko se mogu 

napuniri grudi deve rnlijekom i ne mo,e se sasraviti jedan rcb koji 

se upraiio na Alllahovom putu (praiina koja ga je upraijta dok j€ 

ratovao) i dim D2ehennema.', 

Prenosi Buhari od Ebu ^bas,, ra., da j€ Murammed, s.a.vs., 

rekao: 'Nije 

mosude da se isptase noge jednog roba naAjlahovom 

pntu (u raru), a da njih r.atra dotakne." Takoder, prenosi MusIm 

od Ebu Hurejre, ra., da ie Muhammed, s.a.vs., tekao: .N€viernik 

i njegov ubojica neae se sastaviti u vatti nikada." 

Öovjeka od vatte spaiava ttaienje uroöiita od nje kod Altaha: 

". 

. .i oni koji govoa: 

'Gospodaru 

nai, poitedi nas patrje u Dieiememü,jerje palnja 

unjerü, doisla,pmpaslnfli0orrla; oDjeruäopEbiralüt0i bonviire"( -Iurlan, 

65-66). Prenose tmam ahmcd, tbn N{adja, rbn Hibban i Hakjm 

od Enesaibn Malka, r.a., da je Muhammed, s.a.v.s., tekao:,.Nema 

nijednog ko zamoli Altaha za Diennet tri puta, a da Drennet 

ne kaie: a{olim re Bote, uvedi ga r: Diennet,, i nema öovjek" 

muslm^na koji potraii utoöiste kod Alaha od vatre rri pura, a da 

D;€henn€m ne kaze: 'tüoljm re Boie, saöuvaj ea od m€ne,.,, 

9310r$rIc f{iLlrrrt 

Prenose Buhati i Muslim od Ebu Hur€ir€' r'a , da jeMuhammed' 

s.a.vs., dok ie spominjao meleke koii otkrivaiu sk'rpore u kolima 

se spominie A[ah, rekao: "Uzviieni Allah ie upitao niih (meleke)' 

a On naiboli€ zn. niiho\o stanle '0d iegr lnie utrüilb?' Odgo!-etaiu 

mu: 'Od Däehennema' tlpitat öe ih:'Jesu li I ridjdi?' Odgovont 

6a 'N e, Va ahi Boie, nisu ga vidieli'. Pitat 6e ih: '[rlo bi bilo ladr bi 

gr ridjeli?' Odgovont 6e: 'Kada bi ga vidieli (D;ehennem), udaliili 

bi se i jos viie bi se boiali njega' On 6e tnda re6: 'Ja rBs ü'inan ',r 

njdole da san in oProslio ."

drugi 

dio 

t li 

DZEN 

NET

d,trgi iol96 

UVOD 

xxxx 

Il[[ tr rt; tjl I]Z[\rtT,r t 0ur\{\J[\Jtj 

D;ennet je ogromna nag.ada koju je Äliah priFemio zä one 

koji su sa volieli i postovali. On ie ogromoa btagodat koja nema 

mahana, ösrota [oja neie nikada nesrlri iono o öemu su nJm 

Allah i Njegov Poslanik govorili da oduzima ra?um, znto ito 

razum ne more zamjsliri i shvaritj vetiiinu te blagodati. 

PosluÄaj Allahor-e rjjeöi koje je rekao u hadjsi-kudsiiu (hadis 

kudsijj ieste onai hadis .jje je zna.enje od Ä!aha, a riieöj su od 

Muhammedi, sailalahu alcjtü ve sellem): "I!tojimdobrim 

robovima 

sam (u Dr€nnetu) pripr€mjo ono sto oko nije tidjelo, ubo nijc 

öulo i ljudsko srce nije zamislilo." Zarim je Ällahov postanik rekao: 

'.{ko 

hoöete, prouöite 

'l 

aj€r ailo ne zna kahr il, lao nagnda za om ito sü 

öinili, slrivene ndosli &loju"' ([sSedide, l7). 

Veliöina te blagodari dolzzi do izraza kzda se usporedi s 

blagodatirna ovoga svijera, a btagodati ovog{ svjjeta u pored€njLr 

s blagodatima budu6eg svijeta skoro su bez ikakve vriiednosti. 

Prenosi Buha; od Sehla ibn Sada es-saidijja, ra., da je Mubammed, 

s.a.v.s., r€kao: "I.{jesto koje je udarao biö ftoje je neko pretrpio 

na Ä ahovom puru) u Dreonetu je botje (ve6e ie vrijeclnosd) od 

öitavog dunjaluka i svega Sto je na niemu.,' 

Zbog ovoga, ulazak u D;eflneri sp.s od varre kada Alah bude 

sudio i odredivzo, jeste najve6i spas I pobjeda. on ka;e: 

9?lt ' l|ri 

"... 

i [o hde od ratre udaljen i u Diclret üveden' taj je p0stigo ila je ielio" 

(Alilnan,185); 

'llla[ 

obdrya iernicina i rjerdcarna dienelsle baite lmz loje 6e rij€la l€ii' 

I [ojina & vjdno boraviti, i divne dvorove u rrtovina edenshn. A i ualo na}lomsti 

Allalove yeie je 0d sveg! togi; t0 ie, doista, uspjeh velili hiti!" ([t:IeIbe, 72); 

-0ooga 

lo se plonra Allalu i hslanihu lljegon - 0n [r uresli u dtnebla 

balie, [r0z l{oje fe ij€lc tedi, ü tojina & {€üno ostali' i t0 je uspjeh veliki" ([n' 

t{isa, l3).

iri 

99lfrr. PirL,'r,r 

UTAZAK U DzENNIT 

x;x-x 

Nema sumnje da kada se viernici upute prerna liiepim basaama u 

skupioema radosni i sr€tni, osictit de takvu sredu koiu niie osietio 

nilo priie toga. Keda stignu ispred niega, oworit de im se vrata i 

ö€kat de ih öasni m€l€ki pozdravljaludi ih selamom (mirorn) nakon 

svih niihovih nesreca i poteikoda koie su doävieli i vidieli: 1l od h{i 

rr lcc..t &nt 6l l'ili r F&r & r Dtoat hi pCcri, ilJ lo rig 

ü&, r hjjr +girr na liä rlnma hri ripri ö ü n6: 'llir nra rl 

gäL,b öici, alo .öb . !i r riar &r riir lrrniti!- (tr-ftucr, ß). tj. 

raia su diela dobra kao i vese riieti i \ai€ qerovanie, te su oa tri 

neöin la:e duse postale n€Poroöne, r srca iista, öim€ ste zasluiili 

däenetske ba3öe. 

Pos[ü[NtsTr|) (sIf,t,tT) 

z,l llt,tz,l( lJ DiII\87 

Potvrdeno 

j€ vj€todostoinim 

hadisimada 

kadaviernici 

budu stajali 

dugo na Sudnjem danu, traiit öe od Poslanika da im oworc !'rata 

Dienneta, a tada de sraki od ni;h tratiti oProst i govodt de: "To

drugi d iol100 

njje moja strar", sve dok ta srvar ne stigne do naöeg poslanika, 

Nluhammeda s.a.vs., koii ie posredovatj; ojegovo 6e posrednisß'o 

bid primljeno. Prenosi N{uslim od Huzejfe lbnut-Jemama, r.a., 

da je Muhammed, s.a.r:s., rekao: ,.Uzviieni AIah ie sakupiti sve 

ljude (nn Sudnjem danu), viernicima ie s€ pribtüirj Dienner, a 

oni 6e ustati i otiii kod Ädema i reii öe: ,Oöe nas, otvori nam 

Diennet'. On öe odgovo Än: ,Zx vs iz njega nije izveto i6ta drugo 

osim mosa grijeha, ja ro ne mogu uradiri...','U ovom ie hadjsu 

Muhammed, s.n.v.s., spomcnuo naienje oprosta svih poslanika od 

viernika zato Sto ne mogu unditi tu snar, sve dok vjernici ne odu 

kod Muhammeda, s.a.ss., koji 6e posredovari za niihi posr€dnjstvo 

ae mu biri primljeno. 

tt{{niJ e yLlnln,r 

Pllllji :tJt 0r0(; Ut,\Sr(,{ U l)Urr\[T 

Nnkon Sto budu preili Sirat, vjernici 6e srati na iednom moshl 

izmedu D;eon€ra i D;ehennema, gdje ae se oaistiri vracanjern 

hakka (pra!4 jedm od dtugoga, oni koil budu urimali od drwih 

na ovom dunjaluku. Na taj n'öin u6i d€ u Dieoner öjsti i dobri, 

neae ostari nijedna ncpravda i niko ni od koga neac tra;iti niira. 

Prenosi Buharj od Ebu Seidael Hudtjjja, r.a., da je Muhammed, 

s.a.r:s., rekao: "Spasit 6e se vjernici od vatre (kada predu preko 

sirat 6upriie) i stat ae na jednom mosru jzmedu Dtennera j 

Drehennema iosvetjt 6e se jedan drugome (za stlal na ovom 

dunialuku), a kada se pomire i oiiste, dozvo[r ie im se ulazak u 

D;ennet. Kunern se u onoga u öjoj je ruci N{uhamrnedova duia, 

l0l lfir{ PoeLlrLrr 

svaki od njih znat te svoie mi€sto u Dzennetu bolje nego sto ie 

znao svoiu Lu.u n" ovom dun,aluku." 

Ranije smo spomenuli da je nas Podanik prvi öoviek koii ae 

o$oriti vrata Drenneta zato Äto 6e ostali poslanici odbiti dn to 

Pnvt rtltt ie ttit u I)ie\i\liT 

Prvi öovjek od svih stvorenja koji öe uii u Diennet jeste naS 

poslanik, Muhamrn€d, s.a vs., i prvi ummet koji ie udi u D;€nnet 

jeste njegov ummet, a prvi öoviek nasega ummeta koji ie uai u 

D;ennet jeste Ebu B€kr ra. 

Ibn Kesir je spomenuo hadise koji ovo powrdui,r: 

Pr€nosi Muslim od Enesa, r.a.,da je Mühamm€d, s.a.v.s, rekao: 

'Ja 

sam prvi öovjek Loji ie zak'.rcati na vrata Dlenneta." 

Takoder, prenosi Muslim od Enesa, r'a., da ie Muhammed, 

s.a.vs., rekao: 'Ja öu se pribliiiti do vtata Dteflneta i potra;it 6u da 

mi se otvore, a niegovi de straiari upitati: 'Ko si ti?' Odgovotit öu: 

'Ja 

sam Muhammed'. Reii ae Naredeno nam ie da ola vrata n€ 

otvodmo nikom pdje rebe'." 

Prenose Buhari, Muslim i Nesai od Ebu Huteire, r.a, da ie 

N{uharnmed, s.a.vs., rekao: "Mi smo Postiednji (od svih liud; na 

o\.om dunialuku) i prvi naSudni€m daßu, i mi smoprvi narod koij 

ie uii u Diennet." 

Prenosi Ebu Davud od Ebu Hureire, r.a, da je Muhammed' 

s.a.v.s., rekao: 

"Pribliiio mi se Diibrilipokazao mi vtata Dienneta 

kroz koia öe moi ummet u6j." Tada ie Ebu B€kr rekao: 

"o Allahov

drisi dioll02 

Poslaniie, äelio bih da budem pored ebe i da g vidim." Allahov 

Poslanik, s.a.vs., mu i€ rekao: ..Ti si, Ebu Bekre, prri iz mog 

ummeta koii ö€ udi u Dieon€L,' 

0rr xoJr de !(r rr lrrrrfT 

tz t01t{; j.{ t,1t0 Lt 

Pr\a skupina o\'ogr ummeta koii de udi u Dienner iesu osob€ 

koje su imale övrsto vieto\enie, bogoboieznosq dobra dlela i 

iz!.r.ia!?le su vießk€ propise b€spriiekomo Oni de u Diennet udi 

u koloni, a niihore de tica naliiiti punom miesecu. 

Prenosi Buhari od Ebu Huteire, r.r., da ie }fuhammed, sa.vs, 

rekao: "Prra skupina koia öe udi u Dlennet izgtedat de kao pun 

mi€seq u niemu neie pliulnri, nede im tedi t€tnost iz nosi niti c€ 

lr.iiti nuidu. U njemu ie imati zlamo posudq niihovi te dejtievi 

biti od srebn. njihove öc saksije (udionice) biti aloe (rropske 

biljl€). niiho! de znoj imari miris miska i svaki od njih im;t de 

po dviie ien€ tija ie se unutrainiost vidleti kroz nlihorc tiietq 

od tolike niihov€ l,epore. lzmedu niih nede postoiati svada niti 

mrinja, njihora ie srca biti kao ledno srce i slavit öe Altaha uiutro 

i u!eder." 

Prenosi Buhati od Sehta jbn Sada, r.a., dr ie Muhamm€ds.a.vs., 

rckao: "Od moga 6e ummeta u Diennet uöi sedamdeset 

hiljada ili s€dam storina hitjada tjudi, prli od njih ncie uii priie 

nego 5to udu posliednii 

izmedu niih, i niiho\.? de lica biti poput 

punog mies€ca." 

l03ll||n l'!rLr{til 

Preneseno nam ie vjerodostoinim putem de ie Uzviieni Allah 

dao Ltuhamm€dn, s.a.v.s, se srnkim od tih sedrmdes€t hiliadx 

osoba, ioö s€demd€set hiliada dtugih, kako se kaie u hadisu koii 

prenosi Imam Ahmed u svom Musn€du od Ebu Bekre' r.a.' da ie 

Muhammed, s.r.vs., rckao: "Dato mi ic iz mog ummeta sedamdeset 

hiliada osobx koie de uti u Dännet b€z Polagenia ratune. Niihom 

lica su kxo pun mi€sec, x niihou srca kao src€ iednog öolieka' 

Ja sam traiio od mog GosPodaE d. tai broi Poveca' e on ie na 

svakog od niih dodro ioö po s€damdeset hiliada drugih " Pr€nose 

lmem Ahmed, Tirmizi i lbo Hibban od Ebu Umrme' r.a'' da i€ 

I\{uharnmed. sa-v.s., rekao: "Obecao mi ie moi Gospodar da 6e 

od mog ummer. bez polagaoie ratuna i bez k^zn€ uii u Dienoer 

sedamdeset hilirda liudi i na sraku hiliadu po sedamdeset i tri irk€ 

od Sake mog Gospodata." U ovom hadisu ie, datle, dodato ioi tri 

:ake. 

Alhhov Poslani( s a.ts, oPisao ie tih sedamdeset hiliada liudi 

i kazao njihove osobina Prenosi Buhari od lbn Abbasa, r'a, da 

i€ M'rhammed, s.a.vs, rekeo: "Pokazani su mi narodi, kenuo ie 

iedrn poslanik i za niim niegov ummet, drugi poslanik i za niim 

nekoliko osoba, tredi Poslanik i za niim deseak osoba, vidio sam 

iednos s p€t osoba i icdnog podanika koii je bio usan ien (niko mu 

nije povletovao), ia sam pogledao i vidio sam jednu reliku skupinu 

i pitao sam: O Diibrilu, iesu li oni moi ummet?' Odgovorio i€: 

'Ne, 

n€go pogledai gore'. Ja sam pogledao gore i vidio sam iednn 

ogromnu skupinu ljudi. Onmi ie rekao: 

'Oni se nisu liietili rntrom, 

nisu trazili liiek (preko pisaflia hamailiia itd) nisu bili suievjerni i 

na srog Gospodara su se oslaniali' Ukaia ibn Musan je ustao I 

rekao: "Zrmoli AMha da me uöini iednim od njih" On ie rekao: 

"O Bo;e, uöini ga jednim od niih." Zarim ie 

jedan dtugi €oviek 

rekao: 

"Zamoli A aha i mene da uöini jednim od njih " Rekao ic: 

"Ukaöa 

ie bio bräi od tebe."

gi d iol104 

Mo;da su to oni koje je Ä1lah nazvao _ bliskim ei mukarrebun 

i prracima es-sabikrn: 

"... 

i oni prvi - uvijek poi! Oni i€ Allal,u blisli biti; ü däietslirn bajärna 

naslada; bit de ih nnogo od naroda drevnil; a rnalo od kasnijit..." (El.Iakia, 10. 

l4). 

Snoruirr tr pRtJE ltrtcrull 

dt tl üZIiroT 

Prenosi Muslim od Abdu ahaibrAmrq r.a., da je Muhammed, 

s.a.ss., rekao: "Siromasni muhadziri (oni koji su urinili hidiru u 

Mekku) na Sudojem danu uai de u D:ennet öerrdesertiera Godina) 

priie bogatih." 

Prenosi Tirmizlod Ebu Seida, a u drugom predanju prenose 

Imam Ähmed, Tirmjzi i Ibn Hibban od Ebu Hurejr€, ra., da je 

Muhammed, s.a.ys., rekao: .,Siromasni 

muhadtiri uöi de u Dienßer 

pet stotina godina pri'e bogarih iz njihovog vremena.,, 

Na drugom mjestu, Ailahov poslanik, s.a.vs., objasnio je de 

oru n€ie imatj za Sta da potatu raöun, uzimajuai u obzir njjbovo 

ratovanje i zasluge. Prenosi Flakim od Äbdulaha jbn Amta, r.a., 

da je Muhammed, s.a.vs., rekao: ,Da li zna5 koja skupina od mog 

ummeta 6e prva uai u Dienn€t?', Rekao sam: ,.r$Jtab 

i Njegor. 

Poslanik najbolje zn"ju,,. Rekao je: ..To ie bib s,roma.ru iz tedova 

muhadiir?. Oni ie sena Sudnjern danu priblliiti vratima Dienneta i 

trazit ae da im se otvore, a öurarj D:ennera ie jh pitari: .Zar ste veö 

zavßiii s polaganjem raöuna?' Odgovorit 6e: ,Za ita da polaiemo 

105ltrrlr l'orLrrlrl 

raöun, nama su sablie bile na vratu dok smo rarovali nä Alahovom 

putu sve dok nismo tako i umdi?|" Rekao ie: "Tarl, 6e im se vräta 

oworiti i mmo 6e biti öerdeset eodina prije nego udu dr,.rgi ljudi." 

Preoosi Buhari od Usame ibn Zeida, ra., da je Mubammed, 


"Stajao sam ispred vratä D:€nneta, ve6ina ottjh koii 

su u niega ulazili bili su sircma$ni, a bogati su bilj zadriani osim 

stanovnika vatre za koje ie naredeno da se poialju u vatru 

" 

Kako se i'jdi, u prl'om hadisu sPomenuto ie da ie siromasni 

udi u Däennet ispred bogataia aeüdeset godioa, a u drugom 

hadisu kaie se pet scotina godina. Ola dra hadisa ne proturiede 

jedan drugome zato Äto njsu sYi siromasi isti, kao ito i bogatäsi 

nisu svi isti, kako kaie Kurtubj. SiromaSni su razliöiti u pogledu 

njihovog vjerovanja i isto se odnosi i na bogatase Dakle, period 

ulaska ptwih siromaha u Diennet i ulazak Posljednjih bogatafa 

ieste pet stotina godina, a period izmedu posljednjih siromaha 

koii ae udi u Drennet i Prvih bogakia koii öe u6i u njega, jeste 

öetrdeset godina. AIah znn najbolie. 

Pnvn rnr vnste 0s0ll't tioJt; f0 utl tt IlzIr\[T 

Prenosi Tirmizi od Ebu Hureitc, r.a, da 'e Muhammed, s.n\ß., 

Gkao: "Pokzane su mi pr\€ trj vßte ljudi koie ie uai u Dieoiet To 

su: öehid, onaj koji je govorio i radio dobro i udaliavao se od zla, i rob 

koij je do kraia oboZa!"io Alaha i sai'jetovao ostale robove (iti s\€ ooc 

koji su bil pod njegovim nadzorom) te bio isken Prcma niima."

d,"si dioll06 

Uüz,rr vJr;ltrrr,r 0nt:$rr(,r u llrrr-rrT 

üiito idaat h oaic$utr. i rlral r 0trmlt ||bm 

ttsr!fiiltn - Shrtr 

Prenosi Muslim od Ebu Seida r.a., da ie N{uhammcd, sa.qs. 

"Stanovnici 

rekxo: 

Dlehennema koii de u njemu ostati nec€ umriieri niti 

c€ ,ivieri, a neke Iiude koii de biti kazniamni ratrom zbog niihovih 

griieha vatra de gorieri u ciielosri sve dok ne postanu uglienisani, i 

tada ae se dozvoliti posr€dniirvo za ntih i u skupimma de ulaziti, 

u dZene.skim riicka.rna, i räd. ie im bid redeno: .O stano\'f|ici 

Drennera, poliire ih vodom, a oni de nicati iz zemlie omto kako 

nidu travniaci postije vetike kiie." 

Prenosi Muslim od Diabira ibo ^bdu aha, r.a.. da ie 

Muhammed, s.a.vs., 

rekao:.,Zaisra ce neki liudi izadi iz vam 

n.kon Sro ce u nioi gorieri sr€ osirn niihovih ticx, a zatim de udi u 

Diennet." 

Oni koji budu izasli iz Diehennema i budu usli u Dienner 

stanowrici D;.€nneta nazvari i€ ih d:ehenemlijamr" k"ku or.no"i 

Buhäri od Umrana ibn Husaina, ra.. da je Muhammed. s.a.r:s. 

rekao: "Nekj de tiudi posredniirvom Nuhammeda, s.a.vs.. izadi iz 

rztre i uci u D2enner. a ramo ie ih nrzvatl d;ehenemlijrma.,, 

Prenosi Buhari od Diabira, ca., da je Muhammed, s.a.vs.. 

rekao: 'Neki de Ijudi izadi iz Vrrre posrednjihom, onide 

'es-searirima'. 

biti sücni 

Pitao sam: ,.Sta 

su 

.es-seariri,),, 

Odgoi,orio js ..Io 

su oni s tragovima na ko;i kao brazde i brrdavice.,, 

Prenosi Buharj od Enesa ibn Matika, r.a., da ie Muhammed. 

s.a.v.s., re[ao: "Neki ce tjudi izrii iz varre nakon sro ih on, 

l0?lr ' Prrrl'L,r 

isprii i udi de u Dienoer. Sranovnici Dienneta de ih nazear ce ih 

dähen€mliiama." 

Prenosi Muslim rnd Ebu Huteire, r.r., u lednom dugom hadisu 

koii opisuie ahn€t, dr ie Aluhamm€d, se-vs, rEkeo: ".., i keda Allah 

zaw.ii s obnöunom niegovih stvorenia i poieli da Njegorcm 

miloit i*adi kog: On hoie iz ratre, naredit c€ melekima da izr.ade 

sukoga koii Axahu nije pripisireo drugr i oni kolima Allah hoce 

d1 se smiluiq a !o su oni koii su govoriü: 'Nema dnrg% boga osim 

Alhha i koli se mogr-r u raai prcpoznati po tngovima sedide, zao 

;to dieh€nemska !"rcr gori Ademovim sinovima sve osim mi€sra 

koic je pad:lo nz sedäq zaro iro ie Ällrh zabrrnio ratti da god ro 

miesto. Oni de izadi iz latre isprzeni i na niih de biti prolivena voda 

,ivora, a oni de nidi i2 zeml,€ kao ito niEe sieme posliie velike kiie." 

Tekoder, prenosi se u nekoliko hadisr da te Allah izraditi iz 

Diehennema i one koji su u svolim srcima imali vierounja koliko 

izoosi jedan dinar, ili pola dinara, ili koliko jedno znu^ Zatim te 

iz Dähennema izadi i n€ki koii nikada oisu utedili dobro. Prenosi 

Ebu Seid el-Huddii, ea., de ie Muhammed, sa.ris., rekro:'Alleh de 

uwsti stanolnik€ D:enneta u Diennet. On ceu njega uvesti onoga 

koga On hote, i uvest de stanovnike Dieheonema u Diehennem, 

a zatim de teti: 'hglcirjtr r dA i hlr u&O mh;r I 6in .fli irr irrle 

bliLrn äb, ilnaiL !. d.d!...'" 

U hadisu Drabira ibn Abdullaha prenosi se: "Zrtim ae se 

dozloliti posredoqnie - Sefaaq pa de se posr€dovati sve dok iz 

Diehenn€ma ne izade svako ko ie rekao: 'I-a ilahe illallah', a u 

niegovom ie vcu bilo dobra koliko iednog ieimeoogzrn ,ZÊn 

ae se sakupiti u predvorju Dienneta pa de ih stanovnici Dzennera 

polijerati rodom, nakon öe9 öe se obnavliari njihova tijeh kao 

Sto biljka nikne nakon buiice. Nestat 6e s niih opekotinc, zatim öe 

moliti pr ie im se dati koliko dunjaluk i jos toliko desct pura." 

Prenosi Enes ibn Malik, r.a., da je Muhammed, s.a.qs., rekao: 

"rz 

ü ae iz 'r rrc on i koii ie rekao: 'l.a ilahe ;llallah' i koji ie u 

srcu imao dobrote koliko iedno zrno ieöma, zatim ie izaü iz vatte

drugi d ioll0B 

onaj koii ie rekao: .Lx ilahe i allah, i koji je u srcu jmao dobrote 

koliko iedno zrno;ita, i iza;i ie iz wtre onaj kojl je rekao:,Lailahe 

iilallah'i koii ie u srcu jmao dobrote kolitro jedno ztno.,, 

Ima mnogo hadisa koii govore o ovoi temi.l 

Mialienje mlih seHi 0 p0srsdnistyü (Setaarü, 

Neke sel,te, kao ito su havatjdä I mutezil, negiraju iefaat 

bosredniirvo) za öinioce vetikih grijeha i 2a one ko,r 6e u6i u 

D;ehennem. Oni negiraju iefaat na osnoru svojih praznjh naöela 

koja se b^ziraiu na njihovoj losici. Sekta murdiija presla je u 

er$remjzam u drugom prai,cu, mjsl€ai da niko od öinilaca veükih 

griieha neöe bjtj ka:nje.l. Oni misle da äe svi udi u D;enneri neae 

bi ri katnjenj. Sve ove sehte suprotstavljaju se sunnetu Muhammed2, 

s.a.v.s., koji je potvrdio defaat na Sr:dnjem danu. 

Ova jzretra kojaje prorlvna vjerodostojnjm j mutevatirbadisima 

(naii€ii srepen taönosti hadisa), spomenuta je ios u vtijeme dasnih 

ashÄba. Prenosi Muslim u seom Sahihu od Jerda et Fekira, koji 

ka;e "Veoma mi se dopalo jedno od mjiljenia haverjd;a. Jednom 

smo jzasii na had, s jednom strupinom ljudl i tada smo prolli kroz 

Medinu, a tamo je Däbjr Abdulah govorio narodu. on je sjeo u 

blizini jednog stuba i nijma ie kazivao hadise (izreke) Muhammeda, 

s.a.vs. Dok je govoriq spomenuo je stanornike Diehennema, a ja 

sam mu rekao: 'O ashabu N{uhammeda, s.a.rs., ira ie ovo ito ti 

govorii, Ällah ka;e 'Cospdaru 

na!, ooog loga Ti budei u ]rlru übacio Ti si 

vef osranotio. . .' (Ali lmn& 192), j: ,. 

. . lod god poluiaju da iz nje (r,aln) izadu, 

bit & u nju uaceni' ([s-gdäe, Z0). Za|to onda to govorii?, pirao ,Da 

ie: 

'viertok .€ rcbi puß,e$o "hr:dr. I zrouporrnebrti 

ore hidN. ,ne pnklcmLi 

ir rrb, rmaü fu umu d, i€ , ürkmdr bon\ik u Drctcnnemu rei,l I ur,srn. 

uorci m le:mo reiti ruku u ofoduniJuitu rarrü per \.l,und. rliJcJ.n mnu 

rzrnpomrn,b k,(\o|esunjf krd, iei^\iek.irar uvir,. K:l\otrrevdübü 

.snre onh (oii.ae D Drchennenu b.,nqu icdnü lld iL deser goJirl i\totim 

_:1-':l*, ^'1"1 9., nas 

iinl:1 t 

h koji ic uri u D,cnn.. bez pras,njr 

ri.une I od ^dF rotr n.ie otu

drrsi diolll0 

losrtt;liJr iovJtr rolt i[ rft I Ditrrlr 

^llahov Poshnik, s.a.v.s., kazao nam je dogadai o dor,let u koli 

d€ posljednji izadi iz Drehcnn€ma i uai u Däennet, i nzgovor koii 

de se voditi izmetlu niega i Allaha, kao i velike btagodati koie mu ie 

ÄIah podario lbn el-Esir ie sakupio sla predrnia o tom sluiriu u 

Diamiul,Usul, a mi demo spomenuti nekolifto: 

1. prenosi Abdulah ibn Mesud, r.r., da ie Ntuhammed, s.a.v.s,, 

r€kao: 'la znam aoviela koii ie posljednji iza6i iz Dtehennema 

i posljedn,i udi u D;ennet. To ie dovi€k koii ie iz Däehennema 

izadi vukuöi se ietvetono:ke, Allah de mu redi: 'lü i rli r lliact'. 

Kada dode ispted nieg, uöinir d€ mu s€ da je ptepun, r,tatit 6e se 

i r€di: 'Bor€, on je prepun'. Uzvi5eni Allah de mu opet te6i: .lliirli 

! 0bü.1; li r !F!r ir.i Llifr hlhf i &*r prr dh!'. öo{ek 6e reö: 

'Zar 

se izigtar*i sa mnom, cospodaru svih svi€tova)!,,. Abdullah 

ibn Mesud joi katq "A ahov Poslanik, s.a.v.s., nasmiiio se totiko 

da srno mu ridjeli ['utnia&e. Gororio nam ie da i€ ro öoviek na 

nainiäem st€penu u Dr€nnetu"; 

2. prenosi Äbdullah ibn trlesud, r.a., dr ie Muhammed, s.a.vs., 

rekio: "Posliednii öoviek koji te udi u Dienner jesr€ novi€k koii de 

malo idi, zatim pidari, kada mu se pdbDi plamen ratrc i on prede 

preko oiega, vratit de se Lod nje i re6i de loi: l.,teka ie uzsiien Onai 

koji me i€ spasio rebe, Allah ie meai podario neiro aro niie nikom 

prije poda.io'. Zarim de mu se poiaviri iedno srabto, a on ie re6i: 

'Bo:e moi, prjbliii me onom stabiu da bih smo pod njegovu sjenku 

i da pijem niegove vode'. UzviSeni Allah reöi ne mu: Sine ldcrroy,.lo 

ri shblo podarinr, hoid litrrärijoi trdro?' Reöi te .Nedu, Boie rnot'. I dat 

6€ obedinie da nede traziti ni5ta drugo." Rekao ie O.ruhammed, 

lll Itnr Pri'llU{ 

salhllahu aleihi ve sellem): "Niegov 6e mu Gospodat oprostiti 

zato 5to te se poiaviti snari za koje nete imati strp|;cnia, pä de 

ga pribüiiti do stebla, uöi de pod nlegoru sienku i pit ie niegove 

vode. Zarim de mu biti prikazrno drugo stablo koie de biti liepse 

od prvog, a on de redi: tsoie moi, pribliii me onom stablu da bih 

stao pod niegovu sienku i pio niegove vode, necu vise njita traiiti'. 

UzviSeni Allah reti te mu: '$i. ldcrc. an ri rü r|.är & mid trü'li 

lilh drryo? I pirar 6€ ga: lb li i rig pilläir, [r,at I rptj.I !dl! djlif 

On de ob€dati da neöe traiiti niita dtugo N jegov de mu Gospodar 

oprostjo zato 5to de se poiaviti srvari za koje o€ie imati strpli€niä, 

pa öe ga pribliiiti do stabh, udi ie pod oiego!'u sienku j pit de 

njegove vode. Zatim öe mu biti prikazano i€dno stablo ispred 

vrata Dieoneh lroie 6e biti puno li€pöe n€go prva dva. On de 

re6i: 'Bo;e mol, priblDi me onom strblu da bih stao pod niego!'u 

sienku i pio njegove rode, neclr viie nista triiiti'. Uzvis€ni Allah 

de mu re6i: Sirc l*rrr, ar .i !i!i .ü.it ü r.ci hräli !üh altpl lteti 

ie 'Viae tj nikrkq Boie moj, nedu traiiti niata drugo'. Njegov d€ 

mu Gospodar oprostiti zato sto mu pok^zui€ sti?ri za koje nede 

imati st'plienia, pa de ga zato pdbliäti do n,ib. K.da se tu pribüii 

i öute glasov€ stanovnikr Dienneta, redi de Boie moi, uvedi me 

unutn'. Uz\iseni Allih de reii: '$a l&rer ir ö tc DLrJjili, h6! li tr 

z}nljiri ü ü &r blib lilrr tuil ii liSro dib? öoviek 6e re6i: 

'Zar se sa mnom poigraras, GosPodaru svih svjetou?"' U ovom 

trenutku Abdullah ibn ir'lesud se nasmiiio i r€kao: "Hotete li me 

pitati zaito sem se nasmiiro?" Pit li su ga: "zaito si se nasmiiao?" 

Odgovorio je: "Ovako s€ nasmiiao i A ihov Poslanik, s-ä.{s., i 

pitali su ga: "Zaito si s€ nasmiiao, Allahov Postaniöe?" Odgovotio 

ie "Od smiieha Gospodara svib svjetova. Kada ie öovjek rekao: 

'Zar 

se sa mnom poigravai, GosPodaru svih svj€tole?' Redi 6e 

mu: } sc s loüoo nc pignrao, ycl Jr ndin Ih poftlin'." Ebu Seid, r.a., na 

kralu ptedania dodao je i ovo: "... Allah 6e ga podsietiti da Potrati 

ovako i ovako, a kada izgubi sve nade, AIah ae mu redi: 'Doüit 

Cd to i

drugi diolll2 

joi des.l pul. vi!e'." Rekao ie g,luhammed, sallallahu alejhi ve sell€m)l 

"Zatim 

ie udi u njesolu kuiu, a u njoj 6€ mu do6i dvije njegove 

;ene hurije i reii mu:'Zahülnost pripadi Alahu koii re je oiivio 

za nas i nas oiivio za tebe'." Rekao je O,Iuhammed, salalahu 

alejbi ra sellem): 

"on 6e reii:'Nikome nije data nagrada kao sro 

0\r ItlJr [[ tlfl tt I]i[\\uT 

PnrJE sUl]Ur(i 0,{t\t 

Prvi ioviek koii ie uiao u D:€nnet jeste otac öovjeöanstva, 

Adem, aleihis selam: "l '0 

i nkosnro: Aderne, iivite, ti i äera hlja u lliennelü 

i jedil€ 'r de'nü tolilo god Zelite i odrHe 9d hoöete. . . " ([fBeLare, 35); 

'1[ 

ti, 0 Adene, i iedr tvoja u Dielletü stanüjte i odaue god hoiete jedite, 

samo se ovorn dnetu ne priblüujte, da se prena sebi ne oEijeiite!" (n-['ral l9). 

Ädem, ,lejhis-selam, prekrsio je Allahovo naredenie ?ato sto je jeo 

plod spomenr:tog doeta nakon Stoga ie Sejtan prevario i zato ih je 

Allah iz njega;zvadio i spustjo na ovaj svij€t. 

Alahov Poslanik, s.a.qs., vidio je Dieonet. Prenosi Buhari od 

Umrma 'bn Husajna, ra., da je Muhamme{ s.a.v.s., rekao: 

"Vidio 

sam D;ennet i primijetio sam da su njegovi staoovnici siromaini 

(na ovom sviietu, tj. i€aina njesovih sr^novnika) i vidio sam 

D;ehennem i primjjetio sam da su njesov' stanovnjci tene (tj. 

\€6ina niegovih stanovnika)." 

Oni koji öe r:6i u Däennet priie Sudnjes dana jesu iehidi. 

Preoosi N'luslim od Mesruka, koji je rekao: 

"Pitali srno Abdullaha 

l l3lrir o rorLrr Ur 

ibn [tesuda za ajee 'l{i[a[o nc smalraj mrtvina one kojisu na lllahovu 

put ir$nuli! l{e, oni srr äri i u obilju su lod f,ospodan svog' (Ali lmnn, 169). 

odgovorio nam je 'I mi smo up;tali za ovo Muhammeda, s.a vs., a 

on nam je rekao:'Njihove duie su unutat nekoliko zelenih Pe6ina 

öiie su svj€tjljke objesene na At.u, kteöu se u Diennetu kud god 

zaäel€, azatim staiu kod svietiljki. Njihov Gospodar ih je pogledao 

i pitao: 'Da li iclile neöto?' Odgovorili su: 'Sta da poteljmo kada se 

krei€mo kroz Diennet gdje god ielimo'. On ih ie Pitao tako trj 

puta, i kada su vidjeli da ne6e biti oslobodefli dok ne odgovore, 

reldi su:'Boie nai, ielimo da nase duie PovratiS u tiiela da budemo 

opet ubijeni na Tvom putu'. Kada ie Allah vidio da on, nemaju 

potrebu za neöim drugim, oslobodio ih ie." 

Takode,. onome ko;i umre Pojavit.e se ni€sovo mies'o u 

Dicrnetu iI Däehennemu, ujutro i uveöer. Prenosi Muslim od 

lbn Ometa, r.a., da je Muhammed, sa.ts, rekao: "Kada neko od 

vas unre, njegovo ie mu se mjesto poiaviti uiuüo i uveöer, ako 

bude stanovnik D;€nn€ta, pokazi'\at 6e mu se miesto u Diennetu, 

a ako bude stanovnik D;ehennema Pokazivat a€ mu se miesto u 

Dtehennem i govorit ae mu se: 'ovo ie tvoje miesto na kojem ie 

te Atlah oäviti na Sudnjem danu "

gx 

ll5llrr{ l'orr Ur 

II 

DZ[NN[T JI VJICAN I NJIGOVI 

STANOVNIII SU BESMRTNI 

xxxx 

Drennet ie vjeöan i nede nikada nestati, i niegovi stanol-nici 

su besmrtni, neic iz njega nigdje i6i n;tj 6e ikada nestati: 

"... u 

njina, p0slü€ one prv€ snrti, smrl ü5e neie olositi i 0n ie ih patoj€ u ogrjü 

gaöunli" ([d-Duhan, 56); "0nim koji hudu vjemnli i dobn djela öinili - diemtske 

balö€ de pnbtulilte bili; vjeüro de r njim b0nviti i oed€ poieüeti da ih ndin 

drugin zamijene" (D-ltuhf, 107-l0E). Kada smo spoßenuli hadise koji 

su govorili o vjeioostj Drehennema, spomeouli smo i hadise 

Muhammeda, s.a.r'.s., o klanju smrd na prostoru izmeduDienneta 

i D;ehennema. Stänovnicima Diennete i Diehennema reöi öe 

se: "O stanovnici Djenneta, vi ö€te u niemu ostati vieöno i za 

las nema smrtj. O stanovnici D;ehennema, vi öere u niem'r osrari 

fieöno i za vas nema smrti." 

Prenosi Ebu Hureita, ra., da ie Muhamrned, s.a.!:s., rekao: 

''Onrlk,1iudc 

u Durnner u niernu cc po.ritibogar iü niemu neae

drrsi diolll6 

posta! siromasan, njegova odieda nede ostarjeti i niegova mtadosr 

PosJuSaj boianski poziv koji ie pozilati stanovnike D;enneta 

kada budu uiazili u njega: 

"... i njima 

'Taj 

ie se dovilouti: Diennet sle u 

nasüedsho dobili za ono Ilo sle öinili!"' Gl-['nf, l3). 

l|RUGÄ TÄi:KA 

{)lt xoJr sn tulLt 

l},\ (u lli[\\rT \ [sT,rTl 

Dr€hm b,n Safi/an 

brani mßljenj€ di ie Dtcnneri Dieh€nnem 

Ovo mlslienje n€ podr;ava rijedao od prethodnika setefa" tj. 

od ashaba i tabiina, niti iko od äutoritatjvnih jslamskih uöenjaka. 

Medutim, Ebu Huzcjl el-Alaf, ud€njak mutezilijskih redova, 

misii da su pokretj oni koj; €e odmarati, da 6e u realnosti tiudi 

zauvi,ek biti n€poketna tjj€la. Sva ova miili€nia su netatna i 

pogreina. Autor knjige Serh Tahavijje kaze: ..Sto se tiae vjeönosti 

D;enneta, odnosno to sto njega flede fl€stari i ne6e imati kraia, 

jeste aksiomariöka stvar (nurno s€ prih\at4, zaro ito je Allahov 

Poslanik dao obiasojenja o njemu. U !'ezi roga, Uzvisenj Ä[ah 

kaie "A srdni & u Däenncl; dohje nchsa i lenlje, I njcm & hhdli, - osir 

ah druldiji 6spodar hoj rc odndi; tit & lo dar loji ie nepntidro rrajari" 0lud, 

l0E). 

Dakle, bir ie rupnlddno. Ovo ne demantiraju ni rijei "illa ma ia'e 

rahhle"-"... osim:lodrukäje &spodrrhoj m odrdi..." Autor spomenute 

knjise naveo j€ misljenia ui€niaka koja se odnose na ovu odvojnu 

llTlI)irro I'toLrrrrr 

(isrisna) reöenjcu: Mrslienia selelr razbLulu se o pitanru ove 

reacnjce. Cilj js "Period koliko 6e ostati u ratru", misledi na one 

koii ie jedan period biti ! vztru, a zatim izaii iz nje, a ne za sve 

niegove stanovnike. Nekidrugi kaiu: "Period koliko ae se zadriati 

nakonoiivlienja prijeobraöuna." Postoji i miilienie: 

"Period koijko 

ae biti u grobovimapa si€ do zavrletka obtäöuna." Takodet treba 

spomenuti i ovo mislienje: 

"Oraj izuzetak akcentiran je dr bi dao 

do ,nnj^ d^ ie se oni, i pored besmrtnosti, pokoriri AJlahovoi 

volji i neie postojati moguöAost da s€ nje oslobode. Ovo, takoder, 

ne sm€ta odluönosti Äliaha da ih uöini besmnnim na buduöem 

svijeru, kako stoji u Alahovim riieöima: 

"A da hoieno, lli hisno länili 

da iööaue om {to smo ti objarili, i ti, poslije, ne bi niloga naiao lo bi ti PmtiY l{as 

ponogo' (ü-hn. 80; 

1 ,q rh &, aio hote, srcr hlje uiiniti nepololebljivim" ([i-Sura, 24); 

"Reci: 'Da 

Ällah rije hlio,ja nm ga ne ti kazirro niti hi ns 0n s {in upornao"' 

(Juous, 16). Kako ovima, tako i mnogim drugim a'etima Uzviiem 

Allah kazuje Svoj;m robovima da su sve stvari u okvnu Njegove 

volje; ita On ieli dogada se, a ata ne Zeli, nede se dogoditi

fi* 

III 

OPIS D 

l l9lTrrrr P!fl,' ur 

ZEnlruu 

xXXx 

NriTr \|]r sUho I]rlII[Tl| 

Opis dienetskih blagodati ptevazilazi svaki opis koji spada u 

okvite ljudskc maöte. Blagodati D)enneta nemaiu ni:ta sIöno s 

ovim dunjalukorn koliko god liudi naptedovali na niemu l-iudski 

razvoi uporeden s ahir€tskim blagodatima jeste veoma Prosta sx'ar, 

zato sto Dienner, käko se u nekim citatima opisuie. nem't pnmler 

koii mu ie slitan: ". onje srjeltoit loja 6üa' äd njlan (droih! nirßÜivog 

cvij.i ), hdryc i Flale, p'ro 5n& i liroL relo vo6, dobn i lrtlli'pa irie' mnogr 

*rd5i, rj.Iib tonrüte, oloitvo bl4drti, rioh, uiuduju& i ulorierc lui-r'" 

Ashabi su upitali Allahovog Poslarika, s'avs' od iega ie 

Diennet izgraden, a on I le opisao na iudes2n naöin i rekao: 

"Neke su ciete od zlata a neke od srebra' njegora ie ilovaia od

d,ugj diol120 

miriiliivog miska, niegov je iljunak od skupocjenog kameoa j 

bisera, a njegova zemlia j€ od safrana. 

Ko u niega ude postat 6e 

bogat i nikada ne6e osjroma;jti, u niemu 6e vjeöno boravjti i nete 

umrijeti, njesova odieda nikad neie ostarjeti i njegova 6e niadost 

trairtr vieino." Uzviseni rulah govori istinu kada ka;e: "lltlrd god 

pogledai, vidjel &6 üdobmst i cirsho postram" ([l-l aq 20). 

D)enecske blaeodati koj€ nam je Allah sakrio \€like su stvrti 

koje um ne dosete i öiia kakvoöa nije poznata: "l nilo ae ara kaha ih, 

lao mgrada ri 0m 5lo su öidli, skivene radosti &hjl" (Xs-Sedide, l7). fakodet, 

prenosi Ebu Hureira, ra., da ie Muhammed, s.a.vs., rekao: 

.iulah 

je rekao: 'Pripnrnio 

san ltojin dobrim mbovirna (u Dieuetu) om jlo olo nüe 

vidjelo, uho {je öulo i ljudslo srce nlje zarnislilo'. Prouöite ako hoiets .l nilo 

ne zna hahe ih, lao nagnda za ono Ito su iiaili, slcinne ndosti öe[aju"' ([s 

$dide,I?). PrenosiMr:slim od Setrla ibn Sa da es-Sa'idijj da ie rek2ol 

"Prisustvovao 

sam jednoi sjedeliki Atlahorcg Poslanika s.a.vs., 

na kojoj je on opisao D;enn€t a na kraju svos govora poslanik, 

s.a.xs., reöe:'U njemu je ooo sto oko vidjelo oijc, niti je uho öulo, 

nitj srce mote zimisliti', a zarim ie kazao ajer 'l nilo ne zaa kakve ii, 

kao nagnda r: ono ilo su iinili, slireoe ndosti öeüaju"' (Is-$dide, l7). 

I|RUCI TÄNKI 

I)ill ltsr,l r nlr,t 

D;ennet ima vrata ktoz koja ae ularid vjernici i meleki: 

,,ldenski 

vrlovi, öije öe lapije bitiza njii otvorene" (Sad, 50). 

"ilir nekrj€ yana, uälo ito 

ste lrpjeli, a divno lije najljepie Febiraliire!" ([r-Rad, 2d). Uzviieoi A aI 

obaviiestio nas je da ie se ta l-tata otvarati vjernicima kada se 

l2l lIrrir l'llrL ü! 

pribli;e njima, a meleki ic ih pozdravlieti selamom: 

"llad do njeg 

dodü, a lopüe njegove vei iimn oh$r€ne, örwari rj.gori & in nii: "lllirrama' od 

Eijeta sle üsti, zato udite u nj, ü nj€dü i€te vj€öno h0rivili!" ([z-Zuner, 73) 

Broj d;eoetskih vrata jeste osam, jedna od njih zovu se "Babu 

Reiian - vrnta Reijan", a ona su namiicnjena za postaöe. Prenose 

Buhari i Muslim od Sel a ibn Sada, r.a., dr ie Nluhammed, s a vs, 

rekao: 

"Dienner ima osam vrata, iedn, od diih zovu se E.Reiian, 

koz njih ulaze szmo postaöi. Ä kada oni udu, ona 6e se zaworiti i 

niko drusi neie uai ktoz nju." 

Jedna dienetskavrata s,.r za ooe koii pored farza öesto obavliaiu 

nafih-namaze, jedna su za one koji dijele milostiniu, iedna su za 

mudiahide itd. Kako prcnose Buhari i N{uslim od Ebu Hurejr€, 

r.a., da je N{uhrmmed, s.a.\r:s, r€kao: "onai koji udjeliuie dviie 

vßte imetka na Allahovom putu bit 6e poz\an na s\a vrata 

Dienneta, a on ima osrm vrata. ooai koii bude obavljao n"maz 

bit 6e pozvan na vrata namaza, oni koii udieliuiu b't öe poz\rani na 

wata sadake, m'.rdiahidi te biti Pozvani na vrata dijhada a Postaöi 

6e bici pozvani na vmta posta." 

Ebu Bekr, ra., rekrc i€: "valahi nemlt stece s bilo koiih bude 

pozvan, a da li 6e neko, o Ällahov Podaniie, biti Poz\an oa sva 

wata?" odgovotio je: "Da, i nadam se da aei ti bid iedan od 

njih." 

Ebu Bekr, r.a., misllo je nn osobc koie imaju sve osobine koje 

su spomenute u hadisu, tako da ie biti pozvaru na sva vtata 

Poslaoik, s.a.1ts., obavijestio nas jeda 6e onaikoiiud,eliuie dvije 

vrst€ imetkt na Allahoi'om putu bitiPozvan na sva vrata. Takoder, 

ob2vijestio nas ie dr;'bnaj koji liiepo uzme abdest, zatim uperi 

pogled u oebo i kaie: '[5hedu 

en la ilahe illalhhu raldeh la ierile leüu' 

ve eih€du enn€ ll|uhrmmden abdubu w resuluhu, onorit ic mu se osrn 

dienetskih vrata i uai öe kroz koia ho6e od niih" O{uslim i Imam 

Ahmed od Omera ibn Hattaba).

drnsi d iol122 

Takoder, Allahov Poslanik, s.a.\.s., obavjj€srio nas j€ da ie 

Uz-vii€ni AIah pripremio posebna vrata Dienneta za one koji ie 

udi u njega b€z polaganja raiuna, a to su desna vrata Dienneta. 

Prenosi Ebu Hureire, r.a., da ie lr{uhammed, s.a.\,.s., u hadisu u 

kojem se govori o Sefaatu, rekao: 

'hllah ie reti: O Muhammede, 

uvedi iz tvog ummeta one koil nede potrgati raäun kroz desna 

(dzenerska) vrata, oni ae uiestvovati sa ulaskom na svrm vratlma 

sa ostalim sranovnicima dteneta". U hadisu ie kasnije spomenuo 

iirinu dienetskih vrata, x ta Sirina pribLiina je razdaliini izmedu 

Nlekke i Hediera iü Nfekke i Basre (u Iraku). U tom hadisu rekao 

ie i: "Kunem se Onim u eijoj je ruci N{uhmrn€dova duia, da je 

razdaljina izmedu dvoja dicnetska wata, ili izmedu dra dovratka 

koliko i€ i,m€du N{ekke i Hedteta, ili izmedlr Mekk€ j Basr€.', 

Muhamm€d, s.a.\ß., obivijestjo nas i€ da se diene*ka vrata 

oh?raiu u ramazanq kako prenose Buhari, N{uslim i tmamAhmcd 

od Ebu Hurelre. r.a., d.r ie .ekao: 'Kada n.rsrup' mjesec ramazan. 

otvaraju s€ yrata nebesa", a u drugom predanju:..otlaraiu se 

dienetska vrata, a zanaraju se diehenemska vrata". 

U nekoliko hadisa spominie se da j€ öjrina izmedu dvoja 

dienetska vrata koliko je putovanje detrdeser godinA. prenose 

lmam ^hmed i Ebu Neim od Hakima ibn Nluavjie, r.a., a on od 

svog oca, da ie Nluhammed, s.a.vs., rekao: ,.Izmedu dvoia vtata 

D;enneta je koliko putovanje aetrdeser godina. Doii 6c dan kada 

6e se ona napuniti." lsrJ häd's prenosi se i od Utbe ibn Gazevana, 

r.,1, i Äbdullaha ibn Selama, r.ä.1 

I 

Za viie i.fnmrcija posledati ", - 

: 

- - 'r i{,L.!r !*l- 

" o.l iciha Nßnüddina 

l23lTrrir l'oiiL Ll' 

lllnIoi[ (sTIPti\t) I]zlj \ I sT,\ 

Ilokazi da n l)ielnetu imedr njegovim 

stalovnicima ima raznih dsredia (stepBna) 

Diennetima razne der€d;e (stepen€) i oiegovi staoovnicivrednuiu 

se prema miesru u koiern se nalaze. Uzviieni Ällah kaie: 'lone loji 

pni ljega iridu lao vjernici, a koji su dohra djela öinili ' {ih sve öe[aju risoh 

stepeni" (Ia-lla, ?5) 

o\ro stvar 'e lijepo obiasnio iejhuJ islam Ibn reimii)a' koii ie 

rekao: 

"Dieorlet ima vise dered;a koie se u mnogo öemur^zlikuiu, 

a Allahovi bogobojazni i voljcni robov; bit öe u n,tma prema 

njihovom stepenu bogobojaznosri i vj€rovanF" 

Uzvßeni Allah kaäs "0none ko ieli oraj svijel Iili nu brro drjeno 5lo 

lo&mo i lorne üoierno, ali &mo nu goslije Diebennem priprenili, u k0ne {e 3e 

osr.m0&r i 0dbaten pedi. I omj koji i€li oaaj svijel i trudi se da ga zasluii' a 

vjerrilje, trud ie nu lvale wijedau hiti. Srim rjima' ij€dnina i druginq daj€mo 

ümve Gospdar tvoga; a darovi Gospodara tvoga oisu nilome retranjeni Gledaj 

liloj€dnidt dajcno Prednosl lad drugnt;r m 0n0m wrjelu razlila ü shlenina i 

pr.dnoslina bit öe, doisla, vcti" Gl'lsn' I&21). 

Uzviöeoi Allah obiasnio nam je u ovim ajetima da on pokknia 

kome hote blagodati dunialuka a kome ho'c blagodati ahiteta' a 

niegove blagodati nisu posebne samo za neviemike ili vi€r ke' 

zatim nam ie obiasnio kako 6e se I'udi na buduiem svijetu 

razLikovrti po rleredäi ih mlestu mnoPo !iEe neeo sro (e razlikuiu 

oa ovom sviietu. Öak 6e i podanici biti n^ razliöidm miesdma na 

buduaem s\-iietu, kxko Uzviieni kaic "lleke od til poslanilr odlilonli 

sno rife nego druge. S oekiru od njilt lllah je govoti0, a n€h je za vi5e stepcni 

urügao. A lsau, sinu iterjenriu, jasm sno dohz dali i Däbdlon ga podtiali" 

Ol-B-olore, 253I "lli soro jedne vjerorjesrib nad drugima odli}onli, a Darudu 

sno Zebur dali" (fl.lsn,55).

d,trsi dioll24 

Prenosi Muslim od Ebu Hutejre, r.a., da ie Muhammed, s.a.v.s., 

lekao: 'lak 

vjernik je bolii i voljeoiji kod Allaha od stabos vjernika, 

iako u obojici ima haira.ldi zaonim sto ti öini hajr, traii pornoi od 

Ä ahai nemojshbiti, a ako te neko zlo pogodi, nemoi reii: kada bih 

uradio orakq bilo bi ovalq veö reci: AIah ie tako odredio i uradio 

kako ieli, zaro sto riieö le|l (kadr bi) owara iejtanu vrata." Pr€nose 

Buhari i N{uslim od Ebu Hurejre i Amra ibnulAsa, radijallahu 

annuma, da je Muhammed, s.a.vs., rekao:.,Kad se mudZtehid rrudi 

(da nade odgovot za neko pitanje) i pogodi, ima dvije nagrade, a 

ako s€ trudi i pogrjieii, ima samo jednu n,sradu." 

Uzviicni Allah kaäe: 

"l{isu jeüali ndu ranra lojisu davaliprilog prije poüjede i liöm se horili- 

0d sü na rüen slüpnju od odi loji sl poslije davali priloge i liöno se hrili, a lllah 

ninr ohäu nagradr najljepiu" fil.Xrdid, l0); 

"ljernici 

Loji se ne bore " osin onih [oji su ra hor[u rcspsobni . nisujdnali 

odma loji $e m lllalom pdü hre im*irna smjin i iiwirar smjim. (}ne koji se 

budo horili ulaiudi irneth smje i iimle $!je lllai & odliloyali älavin 6tep€non tr|d 

orina kojire ne üudu hrili, i0n seina ofoan lij€Ir ragndü. Allah & üorcima, a 

ne onina loji se ne hon, dali velilor nagradu; poüsli od Sbe i oprcst i nilßI. lllah 

prrita i sanilostan je" ([n-l{üa,9196); 

"lar 

snahal€ drje omj loji hodoäsnih rndonr npjr i loji vodi brigu o &snon 

hram rana omne toji u llla[a i u omj srijet vjeruje i loji se na lllaiovu putu hri? 

t{isu oni jdnali pred llla[on. A A]lah nde u]azti na Pnvi pul orina k0ji $ani 

sehi rcpnvdu öine. lJvedoj su öasti }od llla[a oai koji vjeruju i loji se iseljauju i 

koji se bore na Alla[ovu pull ala;udi ioetke rmje i ävote svoj€; o de postidi öto 

hle. Gospodar njihov iu Salje radosm vijesti da de im nilostiv i hlagonallon biti i da 

de ih ü dänelsh baiö€ üvesli, u lojirna de nepaftidm ufiati; vjeöno i zawijek de u 

nji'na bonrili. Uütinq u lllaüa je nagrada velila" (hJerte, 19-22); 

"... 

i Ällah de na risoh stepene u!di$ i one nedu r.na koji rjeruju i kojirna 

je dato zaanje. - I Allat dobro zna 0m ;t0 radil€" (fl-liludäd€le, I l). 

PrcnosiBuharj od Ebu Hureire, r.a., dr je Muhammed, s.a.r,.s., 

rekao: "onai koii bude vierovao u AltaÄa i Njegovog Poslanika, 

klanjao namaz i postjo rniesec Rarnazan, Atlah ae ga uvesti u 

Dienneg bez obzira dali je r2rovno na Aüahovom puru ili ie ostao 

125lTtt.r PollLlrrrr 

u miestu gdie se rodio." Ashabi su piuri: "O Allahov Poslaniöe 

da ll da obradujemo liude ovim?" odgovotio ie: "U Diennetu 

je sto dered;a koje je Ällab pripremio za mudäahide (ratnike) na 

Allahovom putu, izmedu dvije od njih je koliko jzmedu neb€sa i 

Zemlje. Pa, kada molite Allaha, molit€ ga za Firdevs, zato ito je to 

sredina Däenneta i naj'rzviienije mi€sto", i üni mi se da je tekao: 

"iznad niega ie Ari Milostivoga (UzvisenogAllaha) i iz niega i?vjru 

dienetske riteke". Takoder, pr€nosi Buhari od Enesa' r'a , da je 

maiLa Harisa, r.a., dorla kod Poslanika, savs.' nakon Sto je Pao 

kao Sehid u Bici na Bedru, i relda: 'n[ahov Poslaniöe, ti ?na5 koje 

,€ miesto Hansa u mom srcu. xko ie on u Dtenneru. neiu zr niim 

plakati, a ako nije, vidjet 6ei sta iu uraditi (ovo je rekh pladudD 

" 

On je rekao: 

"Zar ima samo iedan Diennet? Dienneta ima puno, 

a on ttaris) je u naiuzvis€nijem Firdevsu." 

Allahov Poslanik, s a.r'.s , obiäsnio,e da su stanovnici Dienneta 

na razüaitim stcPenima u niemu Ptenose Buhari i Muslim od Ebu 

Seid et-Hudrijja, ra., da ie Muhammed, s.a.v.s., rekao: 

"Stanovnici 

Dienneta gledat ö€ stanovnike u sobama iznad n,ih onako kako 

se u daljini vidi zdjezda danica fla horizontu od istoka do zaPada, 

zbog njihove ratike." Ashabi su Pitali: "Alahov Poslaniöe, da I su 

to stepeni Podanika koie nede postiii niko osim niih?" Odgovorio 

jq "Ne, kunem se onim u Öijoije ruci moiaduia, tll ima i ljudi koii 

su vjerovali u Allaha i poslanike." Prercse Imarn Abmed, Tirmizi' 

Ibn Madla j lbn Hibban od Ebu Seida, r'a, da je Muhammed' 

s.a.vs., rekao: "stanovnici naivilih stepem (u Diennetu) gledat 

ie ooe koii su isPod niih onako kako vidite zviiezdu Dan;cu na 

nebeskom horizonN. Ebu Bekr j Orner su od niih' koliko su oni 

dobri." Kurtubi je rekao: "Znaj da su te sobe tazliöite u visiru i 

opisu prema razlici djela nilhovih stanovnika, neke od niih te biti 

ui,oöp od ost rih. . ^ nrrgov€ riieöi: 'Kunem se Onim u Öiioije 

rucimoja dusa, tu imai liudi koii su lierovali u AXaha i Podaoike"' 

u njima Anahov Poslanik, s x.\'s, nije spomenuo diela' vet samo

drugi dioli26 

iman i vierov^nie u postinike, r od toga se moZe razumieri da 

je mislio na potpun iman i potpuno v'erovinie u poslanike bez 

ikakve sumnjc ili piranja. Kako 6e oni druköjje stiti do vjsokjh 

mtesta oem rmanom ' vFrovanjem u postaoike, ito je ljudima 

opia stvir? Kada bi bilo rako, srj koii !-ieruju da ie BogJed,n, bili 

bi na visokim mjestima, a to je nemogude zato ito Aliah ka;e:,,... 

oni de biti, za 0m Sto sr lrTjeli, odajama dhnetskim nagradeni...', (El,Furkan, 

75). Dakle, ovdje Ällah potencira da su oni postigli visoka mjesta 

zato sto su strpijivo obavljalj Alrhova naredenja j udaljavati od 

Njego\-ih zabrana u ra(u koji su !.odir u ime Altaha. 

U drugom ajetu, Uzliieni Ä1tah kaie: ..l,libogatsha 

vaia nidjecavaia 

ie& ras uöiniti l{ama blislin; sano one loji budu rjeronli i dobn djela iinili iela 

viSeslruka nagrdda za 0m ito sü ndili, i od 6e ü yisoldm odajana hiti sigürni', ([s- 

Sebe',37). Na or-om mjestu spomenuto jc da se re sobe i mjesta nc 

postiru imetkom idiecom, ve€ vjerovanjem i dobrim djelima. zog 

toga ie imati razlidita mjesta od drugih. 

stanovnici visokih mjcsra imat 6e puno \€ae blagodati od onjh 

koji budu ispod niih. Ällah spominjc da ie, odim, koji Ga se budu 

boj,ri, pripremjo dva perivoia: 

'11 

za onoga loji s0 slajanja pred Gospodaren 

svojim bojao, bit de dva perivoja" ([r,Rahnan,46). Nakon opisivanja rekio 

ier "osin ta dya, bit iejof dva n€z.atnüa p€rivoja" ([r-Rahnan,62), tj. na 

rutjm mjestima i stcpenima od prva dva perivoja. Onaj koji budc 

promarrao karakterisdke d\'a pcrnoja koii su kzsnjie spomenuti, 

p.imijetit de da su oni manje vrijednosri od prwa dva. prva dva su 

za "bliske" ili "lil oülarrcbine", a druga dra su za..desne sranovnjke,, 

lli 'lshabul jernin", kako su rekli Ibo Abbas i Ebu Musa el-Eiari, 

rädiiallähu anhuma. Kurtubi veli:,.Nakon Sto je opisao oba 

perivoja, pokazao je razliku;zme

drngi d iol128 

0ienetlije najveceg i najniieg stelera (dercdis] 

Prenosj Muslim od El Mugire ibn Su'be, r.a., da je Muhammed, 


"Musa je pjtao svog cospodara: 

'Ko su sranovnicj 

najnjies stepeni Dienneta?'on mu je odgovorio:'-to u fudi ktli 

tc doä "akr't lto iienettJe ,td't r D*n"ct, i nji"'a ie bin ftr'. 0: ,rJä t 

D? er'. On h reä: 'caEodaq naj, kapr da ne'u kada $ !"i

frrvntl rltxl 

drrgi djoll30 

Poziciju ratnika na Alehovom puru imar 6e i onj koji btinu o 

udovicama i siromasima. Prenosi Mustim od Ebu Hutejre, ra., 

da je Muhammed, s.a.vs., rekao: ,,Onaj koii brine o udovicama i 

siromasima (niskinima), isti je kao onaj Loji ratuje na Alahovom 

puru", mislim da ie, rakoder rekao: ..i kao onat koji klanie bez 

prekida i posti s ki dan." 

Pozicija onih koj! brinu o jedmima btiza j€ porciii postaoika, 

s.a.vs. Prenosi Muslim od Ebu Hureire, r.a., da je Mulammed, 

s.a.v.s., rekao: "Brünik jetima, koji uzme sebi duinost da o njemu 

brioe ili ga osavi da neko drugi o ojemu brjne, ja i takav bit demo 

u Diennetu Lao ova dva (spojio je kaiiprst i srednji prsr).,' 

Ponekad ie Uzviseni AIah uzdidi poziciju toditelja zbog dova 

njihove diec€. Prenosi lmam Ahmed od Ebu Hureir€, ra., da ie 

Muhammed, s.a.v.s., 

tekao: .,A[ah 6e uzditi nek€ dobre ljude u 

Diennetu, a oni d€ pitati: 'Odakte ovo?, Ällah 6e mu odgovoriti: 

On j. Zbq y'otE hnS dj.hta'." Ovaj badis potvrduie Muslimovo 

predanje od Ebu Hurejre, r-a., da ie Muhammed, s.a.vs., rekao: 

"Kada 

umre Ademov sin, pr€staju mu s djeta osim ora tri: traina 

sadaka, nauka koja ie korisna i dobro dijete koie ae se moliti za 

njegä Gmrlog)." 

ZrurJi 

u DZEIrrru 

Prenose Buhafi i Muslim od En€sa ibn MatiLa, on od Ebu Zerra, 

radijallahu anluma, da je Muhammed, s.a.gs., u hadisu o Miradiu 

(kada se Muhammed, sallallahu alejh.i ve sellem, uzdlgao iznad 

sedam nebesa i kada ie vidio D;ennet i Drehennern) rekao: -... 

l3llftItt PotrrrLrI 

zadm su me odveli u Diennet, a tamo ie bilo v€likib stilena od 

dngog kamena i niegova j€ zemlia bila od miske." 

Prenose Imam Ahmed i Muslim od Ebu Seida, ra., da ie Ibn 

Saiird pirao Alahovog Poslanika" s.a.v.s., 2a zernliu Däenn€ta' " 

on mu je odgovorio: "ona j€ kao bijelo brainq disti misk (jak 

miris)." Prenosi Imam Ahmed od Diabira ibn Abdullaha, ra, da 

je rekao: "Muhammed, s.a.vs., retao je: 'Htjeb 1e drag; kamerr." 

Prenose Imem Ahmed, Tirmizi i Datimi od Ebu Hureire, r.a., 

da ie rekao: "Rekao sam: 'O Allahov Poslaniie, od öega su sva 

stvorenja stvorena?' Odgovorio je 'Od vode'. Zatim smo pitali: 

'Od ö€ga su dtenetski domovi?' Rekao ie: Jedna cisla od zlata, 

drug od srebra, njegova ilovaöa i€ od mirisliivog miska, a ni€gov 

pijesak je od dragog kan€nja i diiemanata, rtegova ie zedia od 

safranq onaj koii u njega ude postat ee bogat i nikada neie biti 

siromaiar\ iiviet ae zauviiek i neie umriieti, njegola odie6a neöe 

stffiti i bit 6e vjeino rI ad'." 

PFTI TICI(I 

IIZIr[Ts([ J[(li 

Uzviseni Allah k^zuie nam da u Diennetu teku riieke: 

"A 

one loji rjeroju i dobn djela öine ohndnj diemtslin baiöana hoz loje Ce 

iiele tdi..." ( -8ekan,25), a ßa drugom mjestu spominje se da rj'eke 

teku ispod njih: "... öe[aju siErm edendrivrtoi, koz lroje & ijele l€6 " 

( -tbhf,3l). 

Muhammed, s.a.vs., govodo nam ieveoma iasno o d;enctsktm 

tiiekama u hädisu o NfiradiLr: 

"Tamo (iznad sedam nebesa' kod 

Sidretul'N'Iuntehaa) vidio sarn öetid riieke koje su izvimle iz


n;€gove sredine (Sjdretut-Muntehaa), dvi,e su bile iasne a dvije 

su bile skrivene. Pitao sam: .O Däibrile, koje su or..o tijeke?, 

Odgovorio ie: Dvjje rijeke su slcivene dzenetsk€ riieke, a osraie 

dviie su Nil i Eufrat'." 

Prenosi Buhari od Enesa ibn Malika, r.a., da je Muhammed, 

s.a.vs., reftao: "Prikazan mi je SidretuJ-Munteha. Tamo sam vjdio 

öedd rijekq dviie jasne i dvije skrivene, one iasne bile su Nit i 

Eufrat, a osrale dvije bile su d;enetske riieke,' 

Prenosi Muslim od Ebu Hurejre, r.a., da je Muhammed, s.a.vs., 

rekao: "Sihao, Diihan, Euftat i Nil, sve su D;enetsfte rijek€.,, 

Nasiruddin €l-Albani, ra., tekao je: .,Mo;da je citj spominiarja 

ovih dienetskih rijeka to da ie njihova osnova iz D:enneta, isto 

kao 5to je osnova aovjeka dienerska. Dakle, ovo ruye suprotno 

onome sto vidimo kafto ow tijeke teku od njihovih pornatih 

izvo.a na Zennii. Ukoiiko ie objasnienje hadjsa o!o, onda je hadis 

iedna od tajnosti ukoie rreba vieror?tii prepustiti Onome koji nas 

ie o njima obavijesrio." 

El-Karijj ie rckao: ..Ove öetid tijeke nazljne su dzenetskim 

zbog njihove biskine i pi*osd, j zaro ito sadr;e u sebl Bo;iju 

bl€odat, a poslanici su na niima pili vodu. 

tujeka Kevser je dienetska rijeka. ro je rijeka koju ie uzviseni 

Alah podario Muhammedu, s.a.vs.: 

.,ltli srno ri O{uhammede), 

uistinu, dali Kevser" ( [ener, l). 

Muhammed, s.a.vs., flju je vidio i o nloy nam,e govoflo. 

Preoosi Bubari od Enesa ibn Matika, r.a., da je rekao: ..Dok sam 

hodao kroz Diennet, vidio sam jednu rijeku öiji su bregovt biti 

kupole od suhog dmgog kamenia. pirao .am: .Sta ye ovo Dr,britel. 

odgovorio 'ovo 

ier je Kevser koji ti je tvoj Gospodar podatio,. 

Sta da vidii, zernlja je u njemu bita od m;riiljivog miska.,, 

lbn Abbas, r.a., na ovai natjn je komenrirao Kevser: ,.To su 

najveie blagodati koje je AIah podario Svom postaniku, 

s.a.vs.,, 

Ebu Biir rekao je preoosiocu prethodno navedenog 

komentara 

lS3lTMtr torLll Lrr 

Ibn Abbasa, Seidu ibn Diubejru, r.a.: "Neki ljudi misle da je 

Kevser dienetska ri,eka", a Seid mu ie tekao: "Rijeka kojaL 

F U 

Diennetu ie iedno od dobara koie je njemu Allah podario." 

Ibn Kesir sabrao je hadise u kojima nas Poslanik, s.a.vs., 

obavjeitala o Kevseru. Medu tim hadisima jest€ i Muslimovo 

predanie od Enesa, r.a., zato sto, kda ie objxvlien ajet "[li sno li 

(I4uhammede), uislinu, dali l(nser", on je rckao: "Da li znate Sta je 

Kevser?" odgovoriü su: 'Allah i Njegov Poslanik naibolie znaju." 

Rekao ie "To je jedna rijeka koju mi je uzviseni Allah obedao, ne 

uzimaiuij u obzn puno ostaüh dobara." 

U iednom piedanju lmama Ähmeda od Enesa r.a. prenosi se da 

je Muhammed, s.a.ws., rekao: 

''Io je jedna rijeka u Diennetu koju 

rni je Anah podario, zennja u njemu ie od miska, voda u njernu ie 

bjelja od mlijcka i slada od meda, u niemu ima ptica äjj su vrato\'l 

Ibn Kesir je spomenuo ios puno drugih predanja Povezanih 

s orom temom, a opsirniye o rome moie se Pronlai u niegovoi 

ftnjizi En Nihaje,2 (246). 

D;enetske riieke ne sastoi€ se samo od vode, neke od niih su 

od mlijeka, neke od vina i neke od iistog meda. 

Uzvideni Allah kaie: 

"hrj€ 

lläirel, loji je obetu onima loji sc Alla[r boje - u lone su rijeh od 

rde nemtajrle i rijöLe od mliika nepronüenjcna ologl irijele od rina, prijatu 

onima loji piju, i rijeke od neda procüdenog. . . " (iluhamnred, 15) 

Prenosi Tirrnizi od Hakimaibn Muavije, r'a., da je Mubammed, 

s.a.vs., rekao: "U Diennetu ima more od meda, more od virla 

(loie ne opija i ima fin okus), more od nriieka i rnore od vode, 

zatim se od njih rii€k€ g'anaiu " 

Dakle, dienetske rijeke izviru iz mora koia ie sPomenuo 

Muhammed, s.a.vs. On nas je obaviiestio da se jedna riieka na 

vtatima Däenneta naziva Barik Goja obasjava). Sehidi u svom 

iivotu u berzahu (rivotu u grobu) nalaze se tod ove rijeke.

I)Zrrt:rsrr rzvorr (vnll,r) 

U Diennetu ima puno izvora koii su razliöiti: 

"0ri 

hji su rc Allaia lgli i omg lto ir j! aindem llorili oii A ! 

dimcbhn hiäna pnd izori biti" Gl-tidir, t5); 

"0 

bji su re lllrhe hjali üit & ucdu irorinr, I grstia hiäm" (fl- 

llursel4 {l}. 

druei dioll34 

Prenose Imam Ahm€d, Tabenni i Hakim od Ibn Abbasa, r.a., da 

ie Muhammed, sa-vs., rekao: 'sehidi se nalaze kod rijeke Barik 

ispr€d vrata Dienneta, i dolazi im däenetska opskrba ujutm i 

uveder iz jednog zel€nog k'rbbeta." 

opisuiuöi dvij€ ba5öe nanijenjene za one koji se Nj€ea boje, 

Un'iöeai Allah kare: 

". 

. . ü lojina d. biti dn iwon Loje & t{i" ([r-Rr]nan, 50). 

Dalje, opisujuii druge dvije basöe koje se nalaze ispod hlada 

ranije spomenutih, kaie: 

"S 

izvorina loji pnlaju..." fir-lrhmq 66). 

U Diennetu imaju dva izvora iz kojih piiu Anahu bliski, elmukarrebun, 

njihova je voda öista i nii€ ni sa öirn pomijesaoa, dok 

ie ostali dobri liudi (toji ne pripadrju u skupinu el-mukarrebuna) 

piti iz isre vode, ali ona 6e biti pomijeiana s nekom dtugom 

Prvi izvor ie vrclo Kafute. Uzviseni AIah k"iei 

"6süti 

6e iz pehan piti lranforom zaöinjcno püe; s inon iz lojeg & samo 

labori Slidenici piti, i Loji & lüda hoce hz nute nnoditi" (fl-lnsan,5{). 

Uzvit€ni Allah obavieitava oas da te oni dobti koji su nazvani 

I35lrrtir PorLrrtrr 

el-ebrar, piti piie koje ie za niih nzmii€njeno s izvora Kafura, a 

Allahovi blisk robovi (€l-mukarrebun) Pit c€ tu östu vodu, bez 

ikakvog miiesrnia. 

Drugi izvor ie vtelo T€snima Uzviöeni AIeh kaie: 

"Ddri itu, zairh, u urtdrar lorrviti S lirur $dai !. litj.| $hoin 

Fq@1..; niod $rh| tnb; ül & in $ pr & Pfti afä&!o tili äjie fcäl 

!dl6 b'li . i odo !c ta tc trtlii! od h{i ir& de re orliär! hräluo s rodoo iz 

l'nim & üiri r inn iz hfrg6 tlhi! llbh piti" (H'ilüftfir' 2-28). 

Jedan od dieaetskih izvota zove se Selsebil UzviSeni Allah 

kaäe, 

"U 

ü!ü A i! ä& d& idind aürj.lo Piti; ! itYon ü llim.h, hji ö t! 

Sl.dil rtli" lEll!.ti, l?'lE). 

Moäa ie orai izrcr onai prvi Allah najbolje zna- 

lZ[N[TS(ü PALATI | $ÄTonl 

Uzviöeni Arhh ie stanovnicima Dienneta izgradio veoma lijePe 

kude, kako stoii u aietu: 

". 

. . i divne drorove u ntorinr eders[in" (ttrllrlc 72)' 

Na nekoliko drugih miesta, Uzviöeni ÄIah ie te ku'e ruzvao 

gurufat - sobe: 

"l 

ori & r vimlin odrjroa üili sigurni" ([s'Sche ' 37). 

O nagredi robova Milostivoga, ka;e: 

"0tri 

i€ biti, ,, 0m !10 5u lrpjeli, odajana dienetslin nrgndeni i o njina ie 

podnvon i blagoslomn bili susretad" ([l-Iu*rn' 75). 

Opisuju6i te sobe, kaäe: 

"A 

one loji se fnspodoa svog boje &lajn odaje, svc jedne izoad irugii 

sagrdd€l€, bpnd lojih & djeh tdi, - ohecarje je Allalovo, a Ällaü ne& oh6rje 

pretrlili" ([r-Zuner, 20).

drusi d iol136 

Ibn Kesir ie rekao: "Uzviieni Alah obavjeitava nas da ie 

N,egovi srehi robovi imarj sobe u Diennetu, a to suvisoke patate 

'irnad 

lojih su i4ndene druge sobe", one su izgradene jedna iznad 

d{'rge, Iijepo su izgradene, ukraSene i veoma su visoke. Alahov 

Poslanik, s.a.vs., opisao nam ie te palate, kako stoji u predanjima 

Imama Ahmeda i lbn Hjbbaoa, koji prenose od Ebu Matika ei- 

Eiarija i Tirmizija, a oni od Atije, r.a., da je Muhammed, s.a.vs., 

rekao: "U D;ennetu ima soba kojima se njihova vmjska stnna 

vidi iznutra i njihova unucrainja strana vidi izvana, njih ie Ältah 

pnprcmio za one koji dijele hranu, govor€ toptim rijeiima, uviiek 

poste i klanjaju u nodi dok osraü ijudi spavaju,, 

UzviSeni AIah ka?uje nam da u Dlennetu ima iatora. On kaze: 

'. . . hurijr u ialorima 

slcivcrii" ([r-Rrlnan, 72). 

Ti Satori su izvanredni, izladeni su od raznih vrsta dragulja, 

njihova visina je Sezdeset mitja, a prema nehim predanjima j 

njiho\a Sirioa dosüe;ezdeset mitia. Prenosj Buhari od Abdulala 

ibn Kajsa. r.a.. da ie Muhmmed. s.,.us.. rekao: 

-Sator 

(drenetski) 

je od suhih dragulja, niegova visina je trideset mitja i u svakom 

njegoi'om 6oöku za vjernika im? porodica (moida se ovdje misli 

na;enu) koiu ostali nede vidjeti", dok u Ebu tmranovom predanju 

stoji da je njihole visina: "... Sezdeset mitja...,' 

Prenosi Muslirn od Abdulaha ibn Kzjsa, r.a., da j€ Muhammed, 

s.a.vs., rekao:"Vjemik ee u D;ennetu imari iator od subih dragutja, 

fljegova de visina biti Sezdeset mitja, i u njima 6e jmati porodicu 

(mordr se ovdie ' 5I na ?ene) ltoie i€ vjern,k posjeii\ i., onj se 

oe6e izmedu sebe vidjeti (vjernici koji 6e bitj u n,emu." 

U drugom Muslimovom predaniu stoji: .,U Däennetu ima 

3atora od suhih dragulja, u svakorn niihovom do6ku ima porodica 

(moäda se misli narene), a one se izmedu sebe ne6e vidjeti, vjernik 

6e njih posjeöivatj." 

l3?lT'r.r Pil{ullr! 

A.Iahov Podanik, sa.vs., opisao nrm je neke pojedinosti palata 

niegovih suprug i drugora. Prenose Buhari i Muslim od Ebu Hurejre, 

r.a., da je rekao: "Doiao je D;ibril, alejhisselam, kod Muhammeda, 

s.a.vs., i rekao mu: 'O Allahov Poslanide, Hatidia dolazi s jednom 

posudom u kojoi ima zaöina i hraoe. Kada dode, poseiimi ie od 

njenog Gospodara I od men€ i obraduj je iednom kudom u D;ennetu 

koja je od trske i u kojoj ne6e biti galame niti neugodnostj'." 

Prenose Buhari i Muslim od Dtabira, r.a., da je Muhammed, 

s.a.vs., rekao: 

"Uiao sam u Dienneti tämo sam vidio Er-Rumesanu, 

Eb'r Talhiou ienu, zatirn sam öuo kako fleko hoda, i pitao sam: 

'Ko je ovo?', a onä je odgovorila: To je Bilal (Poslanikorl s.a.vs, 

mujezin)'. Zatim sam vidio jednu palatu u öiiem dvoristu je bile iedna 

iena, tada sam pitao: 'Za koga je ovo?' Odgovorili su mi: 'Za Omera 

ibnul-Hattaba'. Htio sam da udem i da je razgledam, ali sam se sietio 

tvoje ljubomore'. Tada i€ Omer rekao: 'O Ällahov Poslaniöe, tj si mi 

kao otac i majka, kako mogu biti ljubomoran na tebe?"' 

Muhamm€d, s.a.v.s., takodet nam je objasnjo naöin na koji 

jedan vjernlt moie dobiti sto vjie kuia u D;ennetu. onai koij 

bDde izgradio iednu däarniju na dunjaluku, AIan ee njemu izgradid 

jednu ku6u u D;ennetu. Prenosi Imam Ahmed od lbn Abbasa, r.a., 

da je Muhammed, s.a.vs., rekao: "Onaj ko izgradi iednu d;alniiu 

u ime Ällaha, mrkar ona bila koliko i gnijezdo u kojem ka$rin,c 

nosi jaja, Allah Ee njemu izsraditi ku6u u Dtennetu." 

Prenoss Buhari i Muslim,lmam Ahmed, Tirmizi i lbn Madia 

od Osmana, r.a., daj€ Muhammed, s.a.vs., rekao: 

"Onajkoji izsradi 

)ednu d;amiju i za to ne oö€kuje nista drugo osim Allahovo lice, 

On ae mu izgradid u Dtenoeru sliinu tal1ot. 

Prenose Muslim,lmam Aimed, Ebu Dartd, Nesaii lbn Madra 

od Ummi Habibe, radiiallahu anna, da ie Muhammed, s.a.vs., rekao: 

"Onaj 

ko u toku dara i nod klanja dobrovoljno dvanaest rekata 

(na6le, pored farzova), Allah ae mu izgraditi kuclr u Diennetu."

d'usi d iol138 

0tIIITs(o svJ IT ro 

Kurtubi ie rekao: "Uöenjaci karu: U Diennetu neie biti 

dani i noöi, niegovi ae srarcvnici biti u vieöirom svjetlu, nod de 

se oznaöainti spuiraniem zaqesa i zarvaraniem wata, a darl ae 

se oznaöavati podizaniem zaviesa i owaranlem vrata,. Ovo ie 

spomenuo Ebu Feredi ibnut-D;elziii." 

"U 

ijio. 6 i ljüto i nlnör opkrüljari biri Drt &no dr blav 0irma 

narlüeilionaj od nton lh$t hjisc bude gijehr [oio" (llcrjco,62{l). 

Ibn Kesir je u komentaru ajeta rekao: ..Ovo znaü doba sliöno 

iutru i \,.eöeri, a ne znaöi da u njemu ima daa i no6, ali prolaskom 

vremeoa, oni de znati dr ima promi€na zbog promjena svjetla.', 

lbr Tejmija ie o ovoi temi rekao: "U D;enneru nema sunca niti 

mteseca, dana niti noei, v€6 6e se o jutru i veteri znari poiavlihanjem 

iedne sviedosti sa strane Aßa-" 

Mlnrs IZtrlsr,r 

Diennet ima jak i ösr miris koji obuhvata sv€ niegove srrane. 

Tai6emiris vj€rnici osjeriti iz veoma velikih datjina. prenose tmam 

Ahmed, Nesai, lbn Madia i Hakim da je Muhammed, s.a.ss., 

rekao: 

"Neae osj€riti miris Drennera onaikoij ubije jednogöovjeka 

l39lTtIir lotLrtt,' 

od Ehü zrmflia (ne\.terruc' kojimä je den sigumost u islainskoj 

d;avi), a njegov miris dosriie razdaliinu putovania sedamdeset 

godin'." 

Prenose Buhari, Imam Ahmed, Nesai i Ibn Madäa od Abdullaha 

ibnAmra, ra., da je Muhammed, s.a.ws., rekao: 

"Ne6e osietiti mitis 

Denneta onai ko ubije noviek koi€m ie dara sigurnosr, a niegov 

miris dostiie tardaliinu puto!.anja öetrdeset godifla." 

DTSETA TACKA 

IlzIr[Ts(,{ sl,{ r,,r r Yof(e 

l|ienetsla statla iy06le sü rarliöite, mnog0tr0jne ivjeönc 

Dz€netskih stabla je veoma puno i bit fe ih reznih vrsta. 

Uzvileni AIah obavjeatava nas da u Diennetu ima hurmi, gtoida, 

nara, stabla lotosa i banaoe, riiedima: 

'lo 

na loji su se lll$r hjeli idj. & !. orlradli: bei& i rimgndi . .." 

([n-l{eh, 3l-32); 

"U 

njinl & bili roia i paloi i ;ipala" ([r-Re[nan, 6E); 

'[ 

od snhi - h sl snni?! Bit & oefu lolosovin dnden bez üodlji; i nedu 

brmoanr plodovina ratrianin; i r hladovini pmstramj; pond vode teluq i usnd 

n6 snhwsnog" (0|-Valir, 27-32). 

Ovadienetska stabja koja se spominju u Kur'anu samo su mali 

broj stabala koia se nalaze u Diennecu, i zato je Uzviieni Allah 

"ll 

njima ie od sutog voir p drije vnl€ bili" ([r-Rah[an, 52). 

Zbog mnogobrojnosti ovih stabala, stanovnici Dzenneta od 

nlih de birati ona koja poiele: 

"lJ 

kojina ie 3e odmsnli, irumyßoo voce i pi6€ lniili" (Srd, 5l);

drugi diol140 

"... 

ivoc€n lqie & sarni binli" $l.Valia, 20); 

"0ni 

koji su se llla[a bojali bil & nedu inorirna, u gtslirn baiöarna; i nedu 

y0i€n ki budu ieüeli" (ü- ußelat,4l-42). 

Opaerito mo:emo redi da u Diennetu ima raznih voiki i 

blagodati svih vrsta koje duia mo;c po;etjeti 

"lJ 

ljenü 6e bili sv€ ito düIc ?iiele i öine se oii nasladuju, i u njenu fel€ vj€ino 

bonviti" ([z-Zuhruf, 7l). 

Ibn Kesjr izabrao ie veoma Ijepe rij€öi kada je opisivao 

iz\-antednost dtenetskih ptodova, rekavsi da je Uzviieni Ältah 

udinio da vocke u D;ennetu, koje su na ovom dunjatuku imale 

samo trnje i neukusne plodove, imaju plodove veoma lijepog 

okusa, a tih de okusa biti viöe od sedamdeseti isto toliko razliöitih 

boja. Tako 6e bjti s plodovima vo6ki koje su na ovom durjaluku 

bile samo ukras i koje su imale samo trnje, a kakvj li 6e bitj plodo.i,i 

vo6ki koie su vei imale 6n okus kao Sto su jabuke, 

hurrne, gtolde 

itd? Kakve li ae samo biti vrste cvije6, u niemul Opderito mo;emo 

reti da u niemuima ono sto oko nikada ptlje nije vidjelq uho nije 

öulo i ljudsko srce nije osjetilo. tuoümo Ataha da ih okusimo (En- 

Nihzjetu 2 /262). 

Dienersk€ voake uvjiek ie davati plodo\c, fle6e biti kao 

ovodunj,luöke vodk€ koje daju ptodove samo u odr€denim 

vremenskjm dobima i sezonama. Njihov okus i plodovj bit ae 

v,eöni: 

"0nhv 

Di.nrct 0be6r je oninr loji se budo lllaha bojali: vrtovi s rijelan4 s 

plodovina lojih wijel ina i s tnjnon Urdovinom" (lr-Rrd,35); 

". 

. . i usnd vo& suhorrnog; loj€g i€ üvij€t inali i loje mc€ zabnnjeno biti,' 

(ü-Valir,3134). 

Jednaod d;enetsklh ljepora jeste da kada d;eneüjebudu okusiti 

plodove, uöinit öe im se slitnim, alj 6e se njlhov okus miienjati: 

"Srali 

put ladr irn re ü {ih da hlav plod, ooi 6e re{i: '0ro rno i prije tli', 

- a 

bit de inr drrad uno rjirna slitai" ([l-&[an,25). 

Dienetske vo6ke su bujne, pune ganja i liiea: 

"A 

ra onog loji se slajanja pnd C0spodaren svojio hojro, bit ie dra perivoja. . .; 

l4l lTrrir l,o{Lrllrr 

h, loju hlagodat Gßpodan swg poriöele?! ... püü stabah gnnaliü..." (Xr. 

fiahman, {G4E); 

"0sin 

ta &i' bit dejoi drd i€ztralnija perivoja...; h, hju blagodal Gospün 

$oga porilele?! . . . dodmu elena" ([r-Rr[nan, 62-64). 

Plodovi tih vo6ki bit ie blizu i nisko rako da 6e starovnicima 

Di€nneta biti na dohvat ruk€: 

"llaslonje 

na posteljana lije ie postar€ od ladife bili, a plod0ri u obi p€rivoja 

mdolnt rule de glajati" (lr-Rahnaq 54); 

". 

. . i hlin & in hlad;rim Dj€gou üiti, a plodovi ajegovi na dohyat rule de im 

srajati" ([!lmar l4). 

opisujuii niihov hiad. Uzviseni Anrh kaie: 

'. 

- . i u dehlu hladovinu &mo ih uvesti" ([l.]list, 5?); 

"... 

i uhladovini prostranoj..."0!Yah430); 

"0oi 

koji su se Allala bjrli bil ie Eedü izvorina, u guslin ba5öina" (Ell{ußelil,4l). 

0t ts IInH ozlNlTsnü sT,t[,{tA 

Muh,mmed, s.a.vs., iudesno nam je govorio o nekjm 

dienetskim stablima, o ogromnim stvorenjima koie ie veoma 

tesko ili nemoguöe zamjditi. 

Mj iemo spom€nuti samo nekoliko njin: 

1. Stabl0 u aij0j sjonci lonjanik pütüjs stotinu g0dim 

To ie iedno ogromno stablo iiju vel;öinu ne poznaje niko osim 

Onoga ko g2 ie sworio. Muhammed, s.a.ws., govorio je o veliöini 

tog stabla kaziväju6i da konianik Loii iaöe konia priPremlienog 

za trke naiveaom mogu6om brzinom, moie Pre6i to stablo za 

sto godioa. Prenose Buhari i Muslim od Ebu Seida, r.a., da ie 

Muhammed, s.a.]ls., rekao: "U D;enneru ima iedno stablo ispod 

kojeg putuje konjanik s jakim razvijenim konjem stotinu godina, i

drugi diol142 

n€ 'rspi,e\.? proti njegovu mzdaljinu." 

Prenosi Buhari od Ebu Hurejre, ra., da ie Muhammed, s.a.v.s., 

r€kao: "U D:ern€ru jma jedno sublo ispod öije sienke konjanik 

putuje stotinu godina. Ako hodete prouöite (Atlahove rijeöi: 

'... iu 

adoriri pruharoj. . . "' 

Muslim prenosi od Ebu Hutejre i Setrla ibn Sada, radijaltahu 

anhuma, da je Muhammed, s.a.vs., tekao:.,U D;ennetuima iedflo 

stablo ispod öje sjenke konjanik putuje storinu godina i ne uspjjeva 

9 ptedi." 

2. Sta!10 sidrctrl-llu 

eha, 

Ovo stablo Uzviseni Ällah spomenuo ie u Kuianu i obaviiesrio 

nas ie da je naö Poslanik, s.a.vs., kod tog stabta vidio Däibrila u 

onom obliku u kojem ga ie Aneh stvorio, i da je D;ennet kod 

tog stabla, i da su ga obulvatile swari o kojima iedino Allah ima 

znanlel 

"(h 

!.jc i dngi pot ridio; lod Sidrdul. mrc[ra; hod lrj.gj. did.bf0 

pnliraliiie; ledje Sidn phinlo oro ltoje phinlo; pgbd m nit rhemo, nlt 

pabniio" ([o-]lcdin, l3-17). 

Ällahov Poslanik, s.a.vs., govorio nam je o nekotiko srvari koje 

ie vidjo kod tog st€bla: "... i tada mi ie prikazan Sidretut-Munteha, 

u njemu su datulina srabla bila nalik rornievima HedZra Gtad u 

Saudiiskoi Arabiii), a nj€govo lisa€ ie bilo poput slonovih uiiju. 

Rekao je (Dribril): 'Ovo je SidtetuJ-I{unteha,. Tamo sam vidio 

öetiri njeke: dvije su bile skriven€, a dvije jasn€. Pjtao sam: .Sta 

je ovq o Däibrile?' Odgovorio ie: 'Dviie skrivene s,r dienerske 

riieke, a dvije jasne su Njl j Eufrat." 

3. Stablo Tüha 

To je jedno ogronno stablo od kojeg se kroji dtenerska odieöa. 

Ptenose ImamÄImed,Ibn Dierir u svom Tefsiru i tbn Hibbanod 

Ebu Seid, el,Hudrijia, La., da je Muhammed, s.a.vs., rekao:..Tuba 

ie jedno d;enersko srablo, niegova du;ina izoosj stotinu godina a 

l43lTrrir PüsrtlLrr 

odieca stanovnika Duenneta donosi se s nj€govog vrha." 

Dokaz za to de odjeta stanovnika D;ennera izlazi iz d;enetskih 

plodom jeste hadis koii prenos; Ahmed u svom Musnedu od 

Abdunäha ibn Umera, r.a., gdie on kaze "DoSao je neki öov,ek 

Allahovom Poslaniku, s.a.vs., i upitao ga: 'Q Ällahov Poslaniöe, 

obavijesti nas o odie6i stanovnika D:ennea, da li je one nesto 

sworeno ili de se !iti?' Neki od prjsutnih se nasmija6e, pa im 

Alahov Post"njk, s.a.\'.s, reöe 'öemu se smiiete, neznalici koji 

ie upitao udenog?' Zatim se okrenuo i upjtao o onome koii je 

postavio pitanie, i kad mu se ovaj javi, odgovori mu: Ne, ve6 te se 

izdvrjati od dzenirexkib plodova, ovo je ponovio tri puta. 

lhJUrPsr cvrrrlr 0lflrrn 

Uzviöeni AIah govori da u D;ennetu imr cviieda: "I ako bude 

jedan od onlh koji su Allahu bliski; udobnost i opskrba liiepa i 

dienetske blagodati niemul" @l-Vakia" 88-89). Alahov Poslanik, 

sa.vs., kazao nam ie da je nailjepse cvjieie u Den'etu cvijet ka'a. 

Prenosi Tab€rafli vjerodostojnim lancem ptenosilaca od Abduleha 

ibn Arnre, ra., da je Muhammed, sa.vs., rekao: 

'Najliepse cvijete 

Dienneta le kana." 

l0rilcnjo diens{sfii[ sta[ala jc 0d zlata 

Jedna od izvanrednih stiari o kojimr nas je Allahov Poslanik, 

s.a.rs., obavijestio jeste da i€ korijenie d;enetskih stabala od zlata. 

Prcnose Tnmizi,Ibn Hibban i Bejheki od Ebu Hurejre, ra., da ie 

Muhammed, s.a.vs., rekao: 

"Nema niiedno stablo u Dtennetu, a 

da njegovo kotijenje niie od zlata." 

l$ko yjernik m0ie dobitiviSe stabala ! 0ie[ßtu? 

Votjenik UzviSenog Alaha i otac svih poslanika, Ibrahim, 

alejhis sclam, u no6i Isre i l{iradra zatra;io je od Muh,mmeda,


s.a.vs., da poselami svoi umm€t i da ih obaviiesti o naöinu na 

koii rnogu dobiti viSe stabala u Dlennetu Ptenosi Tirmizi od 

Abd ana ibn Mesuda, r'a., da je Muharnmed, s.a.vs , rekao: 

"Sreo 

sam Ibrahima u noai Israa, a on mi je rekao: 'O Munammede, kaii 

svom ummetu da je dienebka zemlia liiePa, niegova voda ie datka 

i on je ptepun stabala, a ta se stabla zasadu,u riieöima: 'Suüloallahi 

wl lrmdu lilahi ve la ilaie illallatu nlla[u e[[er'." 

IlzüNtTS(ü PTlcI I ilvoTtNJI 

U Di€nnetu ima ,ilotinja i Ptica za koie zna samo AIIah. 

Opisuiuti blagodati d;eoedije, On kaäe: 

'. 

. . i neson ptüijin [aho hudü hÜeli. U 4ina 6e [ili i hfüje oöiju hupnih" 

( -hha,?l-22). 

Prenosi Tirmit od Enesa, r.a., da je tekao: "Neko je pitao 

Alahovog Podarüka, s.a.vs., o Kevseru OA j€ odgovorio: 'Kevser 

je jedna;jeta toju mi je Anah Podario (u Dtennetu), om je bjetja 

od nrlijeka, slada od meda j Pored nie ima ptica öiji su vratovi kao 

vtatovi deva'. Omer ie rekao: 'ovo ie jedna blagodaC. Alahov 

Poslanik, s.a.vs., rekao je:'Oni koji ih budu jeli bit te viöe obasipani 

blagodatima od njih'." 

Prenose Ebu N€im i Hakim od Abdullaha ibn Mesuda, r'a, 

da te rekaor 

"Doöäo ie jedan ioviek s vezarcm devom i rekzo: 

'o 

Älahov Poslanite ow den poklanjam na A[ahovom putu'. On 

rnu je odgovotio: 

'Za nju iei imad sedam srotine vezanih deva u 

D;ennetu'." 

Prenosi Muslim od Ebu Mesuda el Ensariia, r'a., da ie rekao: 

145lI'rir PoiL Lrr 

'Doiao j€ jedan öovjek s vezanom devom j rekao: 'Ow devu 

poklanjam na Allahovom putu'. Alahov Poslanik, s.a.vs., 

rekao mu 

je: 'Za niu 6e! imati sedam stotina vezanih deva na Kiiamerskom

F# 

1471[rfl11o PorLllu' 

IY 

STANOVNIII DZNNNETA 

PRVA TAI{T 

x:xx 

0teL,t zr totl sI z,{sLUuulI I)ruIr][T 

Stxnovnici D;ennera bit 6e svi oni koji vieruiu u Alahoru iednodu, 

a svakom ooom koii Mu bude pripisivao druga, koii Ga flegir^ ili 

smaFa neku osno\lt imana fleistinitom, bit ie zabranien ula?ak u 

D;enneti postat ie stanovnik Däehennema. 

Uzviöeni Kur'an na puno mjesta sPominte da su stanovold 

Dienneta vjernici koji su radili dobn djela. Ponekad on detaliizira 

dobra diela tiii Poöinilac zaduruje Drennet (Alahovom voliom)' 

UzviSeni kate: 

"A 

one lojirjernju i dobn djela üne obnduj dienetstin baiäna lalz loje ie 

rij€h le{i; svald püt loda im se ü njih da kahv plod, oni & nii: '{ho sno i prije 

j€li', . a bit de in dar"tri samo rjim sliö . lJ njina & öisle iene imati, i u njima ie 

rjeim bonrili" ( -Belare, 25)l


"Ä 

onc loji vjerujü i äne dobn djela wet ftno, sigurm, u dieoetrh baiüe, 

hü &0j€ & rijela le,tl 'r trjina ö€ ieöao i z.üvijefi oshti, a ü rjinr & iiste iene 

iuati. i u dr&lu adovinu &nro ih owsti" (In-l{isa,57), 

"llne 

loji rjeruju i üne dobn djela Gospodar njihov ie m Prrmn Fdü podäti, 

zalo lio rjeruju; rijela ie tedi iepad njih n diennetinra zadovoljstrr; nolitn njilora 

bil & u njim: 'llrrlin nelo si, Allahul', pcdnv njihor 'ilir nna!', a njihora 

pßlj€drjä llolitra: 

'Teh, 

laha, Gospodan svjelova [ulimo!"'(Jmus, ]10). 

Ponekad se kare da oni zaslu2uju Drennet zboe njihovog 

vierovanja i prjpadnosti ;slamu Oir ie re.eno vjerniclma koii su se 

dtu;ili u ime Allaha): 

"0 

roboi lloji, za ras danu slrala m{e hiti, niliiete i rä lin tüg0nli; oni loji 

sE 0 ejel€ l{aie vjemrli i posluiri bili; udite r llännet, vi i iem raie, rrdnnil" 

(hZuiruf, 68.?0). 

Ponekad se kaz€ da 6e oni z2raditi D;ennet zato Slo su vierovalisamo 

zbog Alaha (bili su iskrenj u ierD: 

a lalori isheni nbori; po6.hü 6€ 0p6ls[! iürli; nao rotu, i bil & 

pdlon ; ü däD€kbn hrläna usladr" ([s-Sfal4043). 

Na nekin mjestjma spominie se da su zasluäili Diennet zbog 

niihove jake povezanosti s All"hom, njihove nad€ u Njega i 

obo:avania N jega: 

"U 

llaL dj.ii rjendü rano oii loji, hd se njinr opncq licen m tle prdaju, 

i loji Gocpdan wegr nliäju i hnle i loji * m olole; lolori 4i[0d se pc6t0lja 

liianjr io rc Gorpodaru rvone ir ftala i ieljc 0ajrjl r dio otrog ito in lli 

dajero odilj{t. I nilo m rm lelvr i[, lao nagnda ra ono ilo su öidli, skivue 

ndcli ldoju" (h&dide, l5J7). 

Medu ta djela spadaju i sabr:r (strpljlvost na Allahovom ajstom 

putu) i oslanianie na Alaha: 

"(}ne 

loji hudu vjerovali i dohn djela öinili snjeslit &no u dienekle odaje, 

ispred lojib i€ djeke leii, 'r dima & rjelno hnviti. l(alo & divla biti mgrdda 

onima loji su se lrudili; oaina loji su trpjeli i u Gospodara woga se udali!" ([l- 

Ail€bot.5&59). 

l49lIrIrrTr t ot LrYLr t 

Od tih djela je istikama (htratflost i odluönost na Pravom 

putu): 

"0ni 

toji gor0n:' d CodPdrrjeÄlh[!' - i ishaiu m Prrmo prh, ftkr te 

rgr m [oje i oi a öin mh r. lügüjü! Oii & tldoynici lEetrmh hiti, i r njem & 

rj.iho torariti, i to & in hili mgnda za oro ito ru ndili" (Hdllrf, l3l{). 

U kategorilu djela koia vode u D;ennet ieste i Pomznost Prema 

Uzviienom Ällahu: 

"0 

loji hft rjcrorali i dohn djela öinili i loji ftspodarl srooe hudn odroi 

bit & slrnomici Dände, u denu 6 rjdno bonriti" (llud, 23). 

Medu dm dieüma iesre I mrznjr prema nevier cima i oe 

uzimanie njih za priiatelje: 

"l{e 

btöa da ljudi toji l lllaia i l ooaj wijet rjeruju hudu u ljubari t onina 

hji re lllaiu i hslaniku lljegru sqrotstadjajo, nahr iu oni bilioirri {iüoi, 

ili bra6 {ibon, ili mdaci njihovi. lljinaje 0n u rma ojihon rjerwa{c usrdio i 

svjedon Smjin ii osnal!0, i Otr & i[ lYesli ü di.n lsh ba.iöe koz koje ,to rijelrc 

lcöi, d. u oji!|a rj.ho 0slin't. lllai je {ina adovoljaq a i od 6e biliadomlj 

l{jine. Onisu na lllaloroj strari, t ori m lllatoroj ihari sigürno ie mpjeti" (fliludädele.2). 

U nekim slunajevima kur'anski aieti opsnniie obiasrjarai'r 

dobra diela za öiie su izvrsavanje njihovi öinioci zaslutili Diennet, 

kao naprimjer, u suri Er'Rad obiainieno i€ käko su ooi zasluiili 

D;ennetzbosvjerovanja da ie sve ono sto je objavlieno ÄIähovom 

Poslaniku, s.a.v.s., isrina, takoder zbog izvrsavanja obaveza i 

dogovara i njihovog nekrienja, zbog odräavania rodbinskih veza, 

zbog niihove bogoboiaznosti i Predostroänosri Prema loiirn 

djelima, zbog strpljivosd, zboe H^ria i^ n n z , zbos tainos i 

iavnos udjeljivania i zato sto su ,o zamienjiv,lj dobrim: 

"Zarje 

oraj koji zm daje istina ono }to li se objavljuje od Gospodara kog! kao 

onaj loji je slijep? A pouku samo nrurnom obdanni prinajl; oni koji obawar prena 

Allahu ispunjar{u i ne lcle ohe&rie; i oii loji poölrdü 0r0 ito je Alla[ naredio da 

se poittje i Gospdan swg se boje i obnöum muönog plaie; i oni loji up da hi

drnsi diol150 

pcligli naHomst Gbspodara woga, i loji rnolitnr obavljaju, i loji od omgr !t0 in 

Itli dajemo i tajno i jamo udjeljuju, i &oji dobrin do une&ju - {ih &[a najljepie 

pnbinlilte; rdeosli vfloyi r loje de oä oni i roditelji njihovi iiene njihove i pomd 

{ihov - oni koji su bili tastili - i rneleh ic irn ulariti nr snla vnla: "ilir ae}a je 

tlnr, ralo lto sL lrTjeli, a divno li je nrjljepie pnbiraliile!" (tr-Rad, 19.2{). 

Takoder, na poöetku sure El-Mu'rninun spomenuro ie da 

su vjemici spaieri, zatim su spomenuta djela koja vj€rnike öine 

spaöeirm i tezimiranojeda ieojihovo spasenie ulazak u Dienoetu- 

I Firdevs u kojem 6e biti vjeöno: 

"0n0 

lto iel€ - rjer ci ir posliCi; oni loji molitvu smju pnüno ohavljaju; i 

koji ono ilo i[ se ne tiöe irbjeguju; i loji milostinju udjeljuju; i loji slidm ujesta 

svojr öürdrrj ßiln 0d iera svqjil ili onih loje sl r posjedu rji[ovu, oni, doista, 

prije[or ne ruluiuju; a oni koji i pord toga lnie, oni u zlu sanin preüerüju; i [oji 

o porjerenin in ananelina i obrverana wojin hrigu brinu; i loji nolilve svoje aa 

vrijene oballjajl - onisu dostojainasljednici; loji & Dbnnet raslijediti, oni ie u 

ij€d'r yjeöm bonriti" (fl-ilü'niiuq l-l l). 

Altahov Poslani( s.a.vs., takoder je govorio o tri dobra dj€la 

veiikog ?möaja zä ftoia se zasluzuie Diennet. Ptenosi Muslim 

od Ijada ibn Himara el Med;asija, ra., da j€ tokom jedne hutbe 

Muhammed, s.a-vs., rekao: "... i stanovnici D;enneta 6e biti 

trojica: pravedni vladar kojeg 6e ostali voljetj (onaj koji je prhodno 

istinoljubiv), milostiv dovjek koji je mehkoga srca prema bliskima i 

ostalim muslimadma i svaki öovjek koji j€ öestit,pun dobrih vrlina 

; ima puno djece." 

l|RIIGI TÄNII 

Plr xr I)ltrslru 

Jl rnllx 

Dzennet j€ j€dna visoka stepenica j zato je logiöno da dostizanje 

te stepenice zahtij€va veliki trud. Na putu ka Diennetu trebaju se 

ostrwiti strastj i zahtjevj duöe, a to zahtijeva ogtorrnu odluinost 

1511[rrrrro Ponuirr I 

i volju. Prenose Buhari i Muslim od Ebu Hureire, r'a.' da ie 

Muhammed, s.a.vs., rekao: "Diehennem ie oktuien sttasrima 

(onim za öime duia;udi), a D;ennet ie okrüefl mrskim swarima 

(dobrim dielima)." 

Prenose Nesai,Tirmizi i Ebu Davud od Ebu Hur€jte, r.a , da ie 

Muhammed, s.a.v.s., rekao: "Kada ie Ällah stvorio Diern€t, rekao 

ie Dribrilu: 'ldi i pogl€drj Ea'. D;ibril i€ otisao i pogledô g , z ttn' 

je rekao: 'Kunem se u Tvoju moi, neie biti nikoga ko ee z nleq^ 

öuti, a da oe ude u njega' Zatim 'e Anah uöinio da oko niega sve 

bude okruteno mtskjm stvarima i rekao je D;ibrilu: 'ldi i pgledaj 

9'. On je otiiao i pogledao, zätim se vratio, rekavii: 'Kunem se u 

Tvoju mo6, bojim se da niko neöe u niega uöi''" 

Imam Nevevi rekao ie da su ov€ dieti MDhärnmeda' s.ass' 

veoma lij€pe i sa puno detalia, t€ da ie njihovo znaieAie da niko 

ne6e moci uii u D;ennet bez da iini te, na Prvi pogled, mrske 

sftari, i da niko neae uii u Diehennem bez da uöini dijelom neke 

od stvad za kojima duia ;udi, zato ;to su D;eflnet i Dzehennem 

niima okdeni. onaj koii otkiie zrvjesu vidiet 6e skiveno " U 

klasilikaciji ovih "mtskih" stvari ({oi€ su samo na;zgled mrske, a u 

suötini su veoma dobra i pohvalna djela, prim prev) sPada ibadet 

i istrajnostu njem'r, strplieniei potdkoi€ unutar niega, ostavlianje 

ljutnj€, oprost, blagost, davanje sadake, vraianje dobnm onome 

koii d uüni zlo, ostavlianie duievnih ;elia i srasti hd ' 

TRtfA TACKA 

ST,tNoINtIl I]zlNrtT,\ 

N,ts j!;DlT t[ \[t{Ä ltJlsTl lJ I)iIr]{tTt 

Uzviieni Allah je za svakog öovi€ka sworio dv^ miestr: jedno 

u D;enfletu i iedno u D;ehernemu. Neviemici i mnogoboici

d igi dioll52 

kojima ie odredeno da budu d;ehenemli,e naslitedit 6e miesta u 

Däehennemu koia su ptethodno srvotena za one koiima ie o&edeno 

da budu d;eneüje, i obraho, v,ernici kojima ie odre

O ovom pitaoju je poöela rasprava izmedu muikaraca i;ena u 

vdjeme dok su ashabi bjii iivi. Prenosi Mustim od Ibn Sidnada je 

tekao: "Raspravljali 

su se mu3karci i iene o rome koga 6e biti vi5e 

uD;ennetu. Tada su upitali Ebu Hurejru. EbuHurejre ie rekao di 

6e biti veaina iene, uzimaju6i za dokaz rijeii Altahovog poslanika, 

s.a.\.s.: "Prva 

skupjna ijudi kojj ae uii u D;ennet izgledat 6e kao 

pun mjesec, a skupjna poslije njih bit de kao zvijezda koja brisa 

na nebu. S\,-aki od tih ljudi imat de po dvije iene kojima öe se kroz 

meso vidjeti sr; kostiju, i neie biri niko u Diennetu, a da ne bude 

Nema sumnje da ovaj hadis dokazuje da 6e ve6ina staoovoika 

D;enne.a biti ;ene. Ipak, neki drugi koji wrde da 6e vedina dZenetlija 

biti muskarci,zadokazuzimaju stjede6i hadis:,Ja sam vjdio (o rene) 

da vj öinite vedjnu stanovnjka D;ehennema." Odgovor ovome je, 

ukoliko je öinjenica da su äene veiina sranovnika Dzehennema, 

ne mora znaöiti da su u D;ennetu maniina. tz sve g,, proiz:tazi da 

6e ;ene biri veaina stano'-nika u D;ennetu ; Drehennemu, kako 

to wrdi lbn HadZer el-Askalani. Postavlja se i sliedeie phanj€: 

Hoöe ti u D;ernetu biti veaina ;eoe ili muskarci ovoga svjjera (oe 

broJeci drenetske hurre)l Kurrubi je rekao:.Zene ie bid veiinr 

stanovnika D;€henn€ma priie posredniirva i izlaska gre5nika iz 

Dlehennema poted onih koji vieruju u Alahovu iedno6u, a kada 

izadu iz vatre posredniötvom posrednika i miloiiu Najmilostivijeg, 

postat 6e vedina sranovnika Dienneta.,, 

Dokaz za malobroinost ;ena u D;enneru j€sre ptedanje koje 

prenose Ähmed i EbuJala od Amra ibn Asa, r.a., koji ka;e: ..Dok 

smo s ÄIahovirn Poslanikom, s.a.vs., bili u ovoj dolini, pitao nas 

l55lfnllro ror LryLr r 

je: logledajte i tecite mi Sta vidite'. Odgovorü smo: Vidimo 

nekoliko $vrana medu kojima se nalazi jedan gavran atam, koji 

ima crvene noge i kliun'. Muhammed, s.a.vs., ie rekaor 

'Ne6€ u 

Diennetu uä od ienaosjm koLko ie ovajgavran izmedu svih ovih 

ostalih gavrana'."' 

0lt xoJt uvnu pRlJ0 i\tc0 ST0 p0sTt\tl 00t;0y0nu z,t svoJt 

OJ E I,'{ 

0jeca vjernilG 

Djeca vjernlka koja ne postigou potpunu zielost bit ie, ako Bog 

da, u Drenneru Allahovom miiosau. On kare: 

"0dua 

loji sn vjemrali i za lojina sr se djetr njihorr u vjeronnju poveh 

priHjüöil i€mo djecu trjihovl, . djela {ihova mdeno ainralo urmnjiti - sraki torjek 

je odgomran n ono ito srn öini" ([t-Tur,2l). 

Alija, ra., uzeo je za dokaz Allahove riiedi: "Sn[i öovjel odgovonr 

je ra ono ito je ndio" (fl-Muddessir, 38), za tvrdnju da öe djeca viemika 

biti u Diennetu, zato 5to oni nisu uradili ni3ta da bi bili odgovorni 

Prenosi Buha; od Enesa, r'a., da ie Muhammed, s.a.vs., rekao: 

"Nema 

niti jedan od musümana kome umre troie djece priie nego 

sto postignu zrelost, a da 92 AIah ne uved€ u Dienflet zbog 

N* *-+ dls t*ea'Nvin drustima i$€dinama. T^koder, ieda' 

od predrnaka sudnjcF dana rse PoveaMic brcjl ,ena i smmjildje brcit 

nuikahm. Ukoliko usporedido tcnc mDsl'mrnkc s ncmuslimankini, motcmo 

vidjeti da su muslimäite dälcko mmies bloja.e8o nemusUoankc, ne uzimliuai 

u obzk to 3b ima reüki broimuslinxnkj koic r,riPdliu islmD samo io€nom 12 

ovoga se jasno vidid!a€ re.€ otuga sriicta biti \eain. u Dteh€nnou, ammjina 

uDteonctu. Auah,na nijbolie (Pdm Prev)

drüsi djoll56 

Niego!-e milosri i dobroreptema niima." U hadisu koji pr€nosi Ebu 

Seid, ra., ka;e se di su iene rekte Allahovom poslaniku, s.a.vs.; 

"'Odredi 

nam jedan dan za savjetovanje', a on ih ,e savierorao i 

rekio: 'Svakoj ,eni kojo, umre rroje di€ce, ona de joj biti zeötita od 

Vetr€'. Neka je ,ena pitala: A dvojet odgovorio je: .I dvoie'.. 

Takodeq prenosi Buhati od Ebu Hureire, r.a.,daje Mr:hammed, 

s.a.ss., rekao: 'onaj kome umre troje djece koja ne postisru 

potpunu zr€tosr, ona 6e mu bjti zaarita od Van€ iti 6e u6i u 

D;ernet." U pfedanju Beraa, r.a., sroii da ie rekao: ..Kada je umto 

lbrähim (sin Muhammeda, saüa ahu alejhi ve selem), on j€ rekao: 

"on 

ima svoju dojiltu u D;ellnetu." 

Iz ovih hadisa koje prenosi Buhari iasno se vidi da ie djeca 

vjernika biti u Däenneq 5to potvrduje Ibn Hadtei ,.Neko ko ie 

razloe da neko druel (u ovom sluöaju rcdhetji) bude saauvan od 

Vatre, mora sam biti saöu@n od nje zato Sto je on osnova milosti 

Postoie jasri rekstovi da ie nasljedoici vjemika biti u Djennetu. 

Ptenosi Abdullah, sin Imama Armeda od Atije, r.a., da je MuÄammed, 

s.a.Ils., rekao: "Muslimaai i njihova djeca bir 6€ u D;enn€tu.,, 

Takoder Imam Ahmed prenosi od Ebu Hutejre, r.a., da je 

Muhammed, s.e.\'.s., rekao: ..Nema niri jedan od mustimana kome 

umte troie diece priie nego ito postignu porpunu zrelost, a da 

Allah njih ne uvede Svoiom dobrotom i mitosiu ,r Dienner,, 

Prenose Muslim i Imam A_hmed od Ebu Huteire, ra., da je 

Muhammed, s.a.vs., tekao: "Njihova djeca su d;enetske sluse, 

svakom od njih dodi 6e niegov otac (ili je rekao: nicsovi roditeljj) 

i uhv*it tc se za niegow odiedu 0j je tekao: niesovu tuku), kao 

da ja uhutjm o@j dio tvoje odjeie, j ne6e se od nte odvoiiri ( i ie 

rekao ne.e presrari) 

sve dok sa z,jedno s niim Ailah ne uvede u 

Däennet." 

Prenose Imrm Ahmed, Ibn Hibban i Hakjm od Ebu Hurcjre, 

ra., da je Muhammed, s.a.vs., rekao: ..Nasliednici muslimana 

15?ltrrl'r{ Priu,ur 

(niihola dieca) bit 6e u Diemetu, o njima öe se bdnuti Ibrahim, 

alejhis*elam." 

Takoder, Ebu Neim, Dejlemi i Ibn Asakir prenose od Ebu 

Hurejre, ra., da je Muhammed, s.a.ws., rekao: "Djeca vjernika b;t 

6e u D;ennetu, o niima a€ brinuti Ibrahim i Sara (njegova ;ena) 

sve do Sudnjega dana, kada te ih predati ojihovim roditeljima." 

Medutim, ne mo;emo powrdid posebno niti za jednog öovjeka 

da de biti medu stanomjcima Dienneta, iako moiemo powrditi sve 

ovo ;to j€ do sada optenito spomenuto. Takoder nije u redu da 

Ijudi na decidan naain govore takve sF?ri, kao ito t€ sluöaj s liudima 

naseg wemena koji govor€ d, 6e umtli öovj€k iz nlihove sredine biti 

sigurno u D;ennetu, a mo;da j€ to naiveai pok renjak od ljudi. 

R€kao je lbn Teimiiia: 

'Ne mo;e se reci posebno ni za iedno 

diiete vjernika dä 6e biti u Dlennetu, iako se to (da de uö u 

Diennet) moie prihvatiti kao opieflito Favilo." 

0jeca nmgoboiaca 

Buhir; je u svoiem Sahrhu odvoiio poslevlre kore p n,r""o S, 

je r€öeno o dieci mnogobo;aca. Tamo ie spomenuo hadis koii 

prenosi Ibn Abbas, ra., da ie rekao: "Neko je pitao A ahovog 

Poslrnika, s.a.vs., o dieci mnogoboiaca, a on je odgovorio: "Niih 

je Allah stvorio i on najbolie zn" sta te s njima biti." 

Prenosi se da je Ebu Hurejre, r.a., rekao: 'Neko je pitao 

Muhammeda, s.a.v.s., za sljedbenike (diecu) mnogoboraca, a on ie 

rekao: l\llah nzibolje zna sta 6€ s niima biti'." 

Joi iednom EbuHureire, r.a.,prenosi daje Muhammed, s.a.v.s., 

r€kao: 

"Smko se dijete rada u 6üi (u iistoj Alahovoj vjeri), pa ea 

zatim rodltelji uöine jevrejem, k:danom ili oboiaväoc€m mtre, a 

to je sliino kao kada;ivorinja rada rivotiniu, da li primiedujete kod 

nje neku kjnjal'ost." 

Da se primij€titi da se Buhati dr;i misljenja da te djeca 

mnogoboraca bjti u D;ennetu, zato ie kxsnije spomenuo dugaöak

druei diolt5B 

hadis oa diiern kaju stoii da je Muhammed, s.a.vs., rekao: ,.... a 

dieca oko njesa (lbrahima, aleihis-seiam) su djec^ liudi.,'u drugom 

poslavlju spomenuo je ovo predaoje: ,.... 

a dieca koia su bila oko 

njega, iesu sva djeca koja su rodena u 6tri.,'Neki muslimrni su 

piall: "Z r i diece mnogobozrca?,, Odgovorio je: .Da, i dieci 

ovo potvrduie i hadis koji Imam Ahmed prenosi od Hanse, 

kderke Muavije lbn Sarima, a ona od svoje tetk€, da ie rekta: ..pitata 

sarn: 'O Alahov Poslanite, ko ie biti u D;enneru?' Odgovorjo 

'Poslanik 

i€: 

ie biti u DZenneru, Sehid 6€ biti u Diennetu i dijete ie 

biti u Dt€nnetu'." 

Dokaz za ovo su, takoder, rijeöi Muhammeda, s.a.lls.: 

"Djeca 

mnogoboraca bit ie dienetske sluge.,' Ovaj hadis prenose 

Neim i Ebu Jala i za niee ie Nasiruddin Albani rekao da je 

Ve6ina islamskih uaenjaka poddava misljenje da 6e dj€ca 

rnnogoboiaca biti u Diennetu, a s ovim miiljenjem nije se slo;io 

Ebu Fered;ibnDrevzijj,dok je Nevevj rekao:,,Ovo,e j€dßoglasÄo 

rniiljenje koje su istraziwii izabrali zbog Allahovih rijeöi: 

'[ 

Itli nijedan ntod dsno hnili dok posladla nisno pslalil', ( -lsn, l5). 

Zatirn ie spomeouo dokaze koie je Buhad naveo. 

ovo miiljenje podtiao je i Kurtubi. 

Neki drugi uöenjac! rekli su da 6e oni bjti pod rnilosdu Uzvtienog 

AIaha, kako se prenosi od Hammada jbn Zeida, Hammada ibn 

Selema, Ibnul-Mubareka i Ishaka. tsto miiljenje za Sa6ia prenosi 

Bejheki u svojoj knii,j El-Itikad, prema kotoj se ovo odnosi samo 

na djecu nevjernjka. rsto misljenje keo i Sa6ja, podrravaju uöenici 

Imama Maüka, tj. da de djeca muslimana bici u Dlenneru, a djeca 

neviernika biti pod milo5öu Uzvi6enog AJlaha, uz im^jüj za dokaz 

hadis:'All^h naibolie ?nr a'a ie sa n)ima bi'i. 

Ovo miiljenje podrr2o je i Ebu Hasan el-Eiari, govoreöi da 

T 

l59lfrn'n PorLriLft 

je to misljenje ehli sunne.a. lsto miilienje izabrao je i Seihu l- 

islam lbnTejmiija. on je rekao da ie djcca mnogoboäaca biti pod 

Allahovom miloSöu i da 6e biti iskuSani na Sudnjem danu i ovo 

miiljenje pripisao je Ebu Hasanu el Esarijju i lmamu Ahmedu. 

Ibn Tejmijja je tekao: "lspravno je z r.ilh rc6,:l\llah najbolje 

zna sta 6e se s niima dogodiri'. Ne mde se niri za jcdno od njih 

reöi da ie sigurno biti u Diennetu ili u Diehennemu. U nekoliko 

hadisa spomenuto 

ie da öe ona na Sudnjem danu biti isku5arn 

na Atasetu'r, bit de im date neke obaveze i neke zabrane, pa ono 

koie ispuni obaveze i ktoni se zabrana udi de u Däennet, a ono 

koie ne ispuni obavez€ i oe öuva se zabrana udi ie u Diehennem. 

Ovo mi5ljenje, koie je spomenuo Ebu Hasao el-Esari, kaze da je 

miiljenie ehli-sunneta vel diema'ata." Na drugom mjestu rekao te: 

"Djece 

mnogobo;aca, koja nisu bila odgovorna za svoia diela na 

dunjaluku, bit de odgovorna na Ahiretu, zaro sto se o tome navode 

mnogobroini hadisi." ovo j€ misljenje o dieci mnogobo;aca koje 

ie dao Ebu Hasan el-E5ari. Kako prenose Buhari i Muslim, kada 

je bio upitan Mr:hamm€d, s.a.vs., o njima odgovorio 

'rulah 

ie: 

najbolie zna Sta öe biti s ni;ma." 

lbn Hadierje spomenuo da ie na Alir€tu biti iskuiani tako ito 

öe se isptednjih pojaviti vana, pe ona dieca koia budupristalada u 

niu udu, ona ie biti hladna i sPas za niih, a ona koia budu odbijala 

da u nju udu bit 6e karnjena. Ovo prenosi Bezzati od Enese i Ebu 

Seida i Tabetani od Muaza ibn D;€bela, r.a. Pitanie ovog isküeoia 

powrdeno je r.jerodostojnim predaniima o ludim osobamr i 

osobamakoie su;ivjele kada poslanika nije bilo. Beiheki je u svojoj 

kniizi l{itabul I'tikad rekao da je ovo jednoglasno miilienje svih. 

Orl.1 jzjavu potvrduje i kut'ansko kazilanje o dobrom iovieku 

koji se susreo s Musxom, aleihis-selam, na miestu gdie se susre6u 

dva mota. O trjoi koja se nalazila u ubjianju dieöaka, on ie rekao 

Musau: "Sto se onog djeöaka tiöe, - rodilelji degovi su ierrici, pa smo se pobojali 

r\'ljesto sudenla M südoii drn.

drugi d ioll60 

da iü or oe6 m uasilje i nnjeronnje navratiti" (H.[e[t, 80). prenosi Muslim 

od Ibn Abbasa, r.a.: "Allahov Postanik, s.a.vs., rekao je o djeiato 

kojeg je ublo Hldr 'Kada je on (djeiak) sworen, odreden ie da 

bude nevjemik, i kada bi ostao u iivotu (i ne bi bio ubijen), otj€rao 

bi njegove rodhelje u gubitak i neviero nie,." covoredi o ovom 

hadjsu, Ibn Teimiija je rekao: .Ovaj hadis znaöi da je AIah to 

odredio u Urnmul-Kirab (Kniig, sudbine) i tamo je zäpisano da 

djeiak bude nevietnik, a kzda bj bio ;jr negiüo bi Istinu.,' 

Kurtubi osporava ovo mistienie, uzimaiuii za dofta, öinj€nicu 

da je ahirer mjesto nagrade, a ne iskusallanja. Zatim, Et-Hurejmi 

u vezi ovoga rekao je: "Ovrj hadis nije vjerodostojan j suprotan 

je osnolnim !-jerovanjima muslimana, zato iro aiiret nije mjesto 

iskuiavania I spo/naia U/v'senog Ajtaha 'mo ie nemrno!na, , 

posliie tog" nema potrebe za datinia jskufenja." 

Sejhu'l islam Ibn Teimijja suprorstavio se ovom mjitieniu, 

sovoreii da öovjekou du;nost da ispunjava obave,e ne pr€staje 

njegovom smrdu, i m€du ostalim, kaie: ..prestanak odgovornosti 

ioviekr poöinje njegovim ulaskom u svoju vieönu kudu, Drenn€t 

ili Diehennem. Dok na Sudnjem danu, na Arasahr, Iiudi ae biti 

iskuSavani onako kzko su bili iskuiavani u iivotu Berzaha. Neko 

ie tada biti upitan: 'Ko je tvoj cospodar? Koja je tvoja viera? Ko 

ie tvoi poslanik?' Uzviieni Altab kaie "Ia Dao lrda hde aepodroitjivo 

i lada budr parraai da licen aa tle padnu pa rc hdu nogli..." (fl-fieleq 4Z). 

KaZe se da j€ Mulammed, s.a.v.s., rekao r: nekoliko vierodostoinih 

hadisa:'AIah €e se pojaviti Sroiim robovima kada bude obra.un, 

kada bude reöeno: 'Neka 

slaki narod stitedi ono ito je oboäavao. 

mnogobo5ci 6e slij€diri svoja la;na boianstvz, dok 6e viernjci ostati 

tamo gdje su bil i tada te se pojaviri nijhov jstinski Gospodar u 

liku koji 6e niima biti nepoznat, i neae im se trj lik svidjeti, zarim 

ie se On poiaviti u liku koji 6e niima biti poznat i uiinir ae mu 

sed;du, aleda muna6ka (jcemieta) postat 6e kao rogovi keve, ori 

6e htjeti da uiine sedtdu ali neöe mo6i to uöiniti'. To su Alabove 

161 lCrrrrro PoiirlrLrl 

rijeaj: "Na |)an lada büde lepodnoiljim i lada tudl porranida licen m lle padnü 

pr ne budu nogli. . . " (El-[rlcm, 42]. 

Dakle, iskuSenja ne prestaiu sve do öovjekovog daska u 

Dzenfl€t ili Di€hennem. ono ito je rekao Kurtubi, da i€ spozrlaia 

Alaha tog dana neminovna, jeste isdna, ali to iskusenje bit de 

realjzirano putem nateaienja i zabrana, kako je vei spomenuto u 

nek-m tekstovima da ae Uzviieni Allah zapovijedati da se ude u 

vatru, i onaj koji bude u niu uöao bit 6e spaien, a onai koji to 

odbije prop"st öe. 

KoLrxo (r r,Jurt tz ttvttG tlI{lttrÄ 

UdI U IZINNIT 

Iz naieg ummeta u D2ennet 6e udi moogobroine gruPe, öiji broi 

zna jedino Änah. Prenosi Buhari od Seida ibn D;ubeita, r.a, da 

je Muhamm€d, s.a.rs., rekao: "Pokazani su mi svi natodi, vidio 

sam jednog poslanika iza kojeg je bio niegov narod, vidjo srm 

drugog poslanika iza kojeg je bilo nekoliko osoba, jedan poslanik 

,e bio zajedno s ios deset osoba, jedan ie bio s per osoba Pored 

sebe i jedan je bio poQuno sam. Zatim sam vidjo jednu osromou 

skupinu i pitao sam: 'o Diibtile, jesu ! ovi ljudi moj ummet?' 

odgovodo je 'Nisu, aI pogledaj horizonte'. Kada sam Pogledao, 

vidio sam nevjerovatno ogromnu skupinu liudi Tada je D;ibril 

rekao:'Ovo ie tvojummet, a za prvih sedamdeset hiljada niih ne€e 

bih niti obraöuo2, niti kazne'.

drusi dioll62 

Ptva skupim kojuje Muhammed, s.a.vs., vidio iesu Benu Israil, 

zato Sto se u nekoliko predanja prenosi: "... ia sam se ponadao da 

su oni moj ummet, ali neko mi je rckao da su to Musa i nj€gov 

Nema sumnje u to da 6e Muhammedov, s.a.vs., ummet biti 

ve6eg broja od B€nu lsraila, zato sto iza njih on vidi joi jednü 

skupinu koja ie puno veia od nje. U hadisu koji pr€nosilbn Mesud 

kaie s€: "... i kada ie pogledao horizonte, bili su pokriveni ljudskim 

licama", dok u predanjr: Imama Ahmeda stoj;: "... vidio sam moj 

ummet koii je prekrivao polia i plminc, zadivio me je njihov 

broi i izsled. Neko m€ je pitao: lui t aadodjan, a M aomede, 

Odgovorio sam: 

'Jesam, 

cospodaru moj'." 

U nekoliko hadjsa spominje se da svaka hiliada od sedamdeset 

hnjada zniöj diugih sedÄmdeset hiljada i joö tri ruke od Altahovih 

tuku. Prenose linam Ähmed,Tirmizi i Ibn Mad;a od Ebu Umame, 

r.a., da ,€ rekao: 'auo sam da ie Axahov poslanik, s.a.Ils., rekao: 

a{ojGospodarje obedao da ie jz mog ummeta uvesti u Dieoner 

s€damdes€t hiljada liudi bez obraöuna i kazne, i na svaku hitjadu 

njih biti 6e dodaro ioi sedamdeset hiliada drugjh i joi tri ruke 

od ruku mog Gospodara". Nema sumnie da tri ruke Uzvisenog 

Allaha mogu uv€sti u Diennet ogroman broj viernik . 

Ällahov Poslanik, s.a.vs., nadao se da 6€ ova,unmet sa6in'aqri 

polovinu stanovnika D;enneta. Prenose Buhari i Mustim od Ebu 

Seid el-Hudrijja, r.a., da je Mubammed, s.a.vs., na kraju hadisa 

r€kao: 

"'... kunem se u o"osa u Öijoj i. R"ci moja duia, nadam se 

da öetc bitiöewrdna sranovnike Diendera'." Mi smo veliöali Alaha 

(i,sovariju6i: Anahu ekbe4. on je rekao:'N2d2m se da tere biti 

tre6ina stanoi'nika D;enn€ta'. Mj smo opet veljöäli Alaba. Tada 

je rekao: 'Nadam se da tere biti polovina stanovnika D;enneta'. 

Mi smo opet velitrli Allaha. Zatim je rekao: Vi 6de u odnosu n,r 

druge biti kô cr.a dlaka na ko;i bjielog koni,, ili kao bijela dlakx 

m kori cr.os konj^'." 

l63llrTrrro PoiurLrI 

U nekoliko drugih hadisa govori se da öe ovai ummet 

saöinjavati dviie tre6ine stanovnika Di€rlJleta. Prenose Tirmiz, 

Darimi i Bejheki od Burejda, r.a., da je Muhamm€d, s aws., rekao: 

"stanovnici D;enneta bit ie poredani u sto i dvadeset tedova, 

osamdeset tedova bit ie iz mog ummeta, a osta.lih ietrdeset bit 6e 

iz drugih ummeta." 

Prenosi Muslim od Enesa, r.a., da je Muhammed, s.a.{s, 

tekao: "Ja sam ptvi posr€dnik u D;ennetu, niti iedan Poslanik niie 

prihvad€n onako kako sarn ja prihva€eo i izmedu svih poslanlka 

bit 6e jedan poslanik kome je povjerovao samo jedan öovjek." 

Taina tako velike broinosti vjernika naö€g urnmeta )este u 

najvetoi mu'dzizi koia je data Poslaniku, sa.vs., a to ie obiava 

koia govoti razumu i stcu, i koja de traiati sve do Sudnjeg dana. 

Prenose Buhati i Muslim od Ebu Hurejre, r'a., da ie Muhammed' 

s.a.ss., rekao: 

"Nema niiedan poslanik kome nije data mudiiza u 

koju su ljudi vjerovali, dok i€ meni od Allaha data Obiava koiu mi 

je objavio, i ja se nadam dä au na Sudnjem danu imati najveai broj 

sliedbenika." , 

NSMI TATI(A 

lnrltl sul ort tx,t Ditlr-nrr 

Dva 0rvalo staram u l}iennetü 

Prenosi grupa ashaba od kojih su Aüja ibn Ebu Talib. Enes ibn 

Malik, Ebu Diuhäfe, D;abir ibn Abdullah i Ebu Seid 'bn D;ubeir' 

radijallahu anhum, da ie Nluhamned, s.n.vs, rckäo; "Flbu Bckr 

i Omcr ae bid pn'rci starac'.r u DZeoneru, od prvih pa sr-e do 

posljednjih olos ummeli."


Nasiruddin Albani tekao je da je ovaj hadis sahih (Sitsijetul 

ehadis es sahiha 121486). 

lha lndG mladica ü 0iennetü 

ÄIahov Poslanik, s.a.vs., obavijestio nas ie da ie Hasan i 

Husejn, radiiallrhu anhuma, biti prvaci mladida u Däennetu. Ovo 

powrctuju mnogobrojni hadisi koii dosriZu stepen mutevatir-hadisa. 

Nasiruddin Albaoi ie te hadise skupio u zbirci vierodostojnih 

hadisa koju smo ve6 spomenuli. 

Preoose Tirmizi, Hakim, Taberani i Imam Ahmed od Ebu 

Seida el-Huderijja, ra., dr ie rekao: .'postanik, s.a.vs., rekao je: 

Hasan i Husejn bir ie ptvaci nrtadi6a u Djennetu,.,' 

Ptenose Tirmizi, Ibn Hibban, Imam Ahmed, Tabenni i 

drugi ptenosioci od Huzejfe, ra., da je rekao: ..Oti5ao sam kod 

Allahovog Poslanika, s.a.\rs., i s niirn sam ktaniao aksam, on je 

nastavio klaniad do iacije, zatim ie i2ajao, a ia sam ktenuo za njim, 

a on mi te rekao: 'Pojavio mi se jedan metek koji je rra;io dozvolu 

od svog Gospodara da me poselami i da me obavijesti da ie Hasan 

i Husejo biti prvaci mladi6a u Diennetu." 

Takoder, ptenose Hakim i IbnAsakjr od ^bdunahaibn Omera, 

ra., da je Axahov Poslanik, s.a.vs., rekao: ,,Ova moia dva sina bit 

a€ prvaci rnladiia u D;ennetu.," 

Prvakirje iena u Diennetrl 

Priakinje iena u D;ennetu su: Haridia (poslantkore suptuga), 

Fatlma @oslanikora kierka), Merjema (rsaova, el€ihis setam, 

maika) i Asija (Faraonova iena). prenose rmam ^hmed, rahavi i 

Hakim od IbA Abbasa, ra., da je rekao: ,,ÄIahov poslanik, s.a.v.s., 

nacrtao Je na zemlji tetiö ctte, ^ zajj-m ie rekao: .Da ti znate ita 

'I.-,,. 

-.-. .p;*. 

r"J,r,. m,. ri edr,eq:,ovn.

d,üsi diol166 

Takoder, Asila, Faraonovr ;ena, koja nije htiela vlast na ovom 

sviietu i n,egove blagodati, pa ie negirala Fasona i obo;amnje 

nieg3, a on se pr€ma n oi loie ophodio sve dok niie umro: 

'11o 

ue lojivjcr{o - llhl h pull orwdi & hnrlrrq Ldje rrUr: 

'Gopodüu 

nj, ugndi uiled Sctc hfu u Diamh isprri oo d inoü i n &i 

njcgra, i iürri oc od urdr acpnnüoS!" ([l-ftir, I l). 

Takoder, i öiste Fatimq" Posleniko\,?, s.a.vs., kaerka, koja je bila 

strpljn'a, bogoboiazna, velika viernica, gran öistog srabla i udenica 

uöitelia öovietanstva. 

llEVETI TIfKI 

Irstr tson,t xolt su 

oßRA00v,tNI I) rI NrrtT0t{ 

Muhammed, s.a.vs., na orvoren naöin obavijestio je da 6e 

deset njegovih ashaba biti stanovnici D;enneta- P.enose Imam 

Ahmed od Seida ibn Zejda i Tirmizi od Abdurrahmana ibn Avfa, 

ndijallahu anhum, da le rekao: "Ebu Bekr je u Dännetu, Omer 

je u D;ennetu, Osman je u Drenn€tu, Älija je u Di€nnetu, Talha 

je u D;ennetu, Zubeir je u Di€nn€tu, Abdurrahman ibn Avf j€ u 

D;ennetu, Sad ibn Ebi Vekkas je u Diennetu, Seid iba Zejd je u 

DZennetu i Ubeid ibnul-Dierräh ie u Dzenn€tu." 

Sliino ovom predaniu prenosei ImamAhmed, EbuDaurd,lbn 

Mad;a i Dijai od Seiad ibn Zejda, r.a., s jednommalompromjenom: 

"Deseterici je obeianDienner Poslaojk je u D;ennetu, Ebu Bekr 

j€ u D;ennetu...", u ovom hadisu spominie se i Sad ibn Malik, a 

Sad ibn Vekkas i Ubejd ibnul-D;errah ne spominju se. Oba hadisa 

l6?larTrrro PorLrrLrr 

U hadiskim kniigama spominie se da ie Poslani( s.a.v.s., 

jednom odmano kod miesta Bi'r Eris, a Ebu Musa el-Esati öurao 

mu je straäu Tada ie Ebu Bekr potraiio dozvolu da ude kod niega. 

Allahov Poslanik, s.a.vs., rekro ie "Pusti ga n€ka ude i obtaduiga 

Diennetom." Zatim ie doiao i Ome4 pa ie rekao i za niega: "Pusti 

9 neka ude i obraduj ga Däennetom." Zatim je dosao i Osmaq 

pa ie i za niep rekao: "Pusti ga neka ude i obradui ga Dienoetom, 

n kon jedne nesreae koia ae mu s€ dogoditi (to ie nesre€r zbog 

koie je kasrtije pao keo iehid)." 

Prenosi Ibn Asakir od Ibn Mesüda, ra., da je Muhammed, 

sa.\'.s., rekao: "Onai koji dotle poslije rnene ieste u Däennetu, onai 

koii dod€ poslije rteg jeste u Diennetq i tredi i öetvrti i€su u 

D:ennetu." Rit€öima "onaj koji dode posliie mene" misli se na 

one koji de njeg zamiieniti u vodenju musliman' nakon niegov€ 

smrti. Oni koii su ga zamijenili bili su Ebu Bekr, Omet, Osmen i 

Äliia" radiialahu enhum. 

Prenose Tirmizi i Hakim od Aise, radijallahu anha, da je Allahov 

Podanik. s.a.vs.. rekao Ebu Bekru: "Ti si osloboden vaae." 

NFSFTÄ IÄNKI 

N|j|(oLrro oso|l,r K0JU (ü tl lzIIItT,0stv 0Illl (0JI su 00 

s,t ll ^ st0)lüNlTl 

l. i 2. t}iafer ihn Talib i ilamla ih Ähdul Uütalii 

Medu onima o koiima nas ie Muhammed, s.a.vs., obavijestio 

da ie biti u Diennetu iesr: Diafer i Hamza, radiialahu aohuma. 

Prenose Titmizi, Ebu iala, Hakim i drugi od Ebu Hurejre, r.a., da

drusi dioll68 

je Muhammed, s.a.vs., rekao: ,,Vidio srm Diafeta kako leti krcz 

Dienne! kao da je bio melek sa dva kdta." 

Takoder Fenose Taberani, rbn Adijj i H"kim od rbn Äbbasa, 

ra., da je Muhammed, s.a.vs., rekao:,.Ujao sam u Diennet i vidio 

sam Dlafeta kako leti s melecima, a Hamza j€ bio nastonieo na 

iednoi post€lii." 

Muiammed, s.a.v.s., takoder ie r€kao: .'prvak svih Sehida ieste 

Hamza sin Äbdul Muratiborr" 

3. lbdülhh ibr Setan (tojije [i0 mcdinskijercj) 

Prenose Imam Ahmed, Taberani i Hakim od Muara ibn 

D;ebela r.a., da je rekao: .,Rekao je Munamm€d, s.a.ts.: Abdullah 

ibn Selarn je deseti od desetorice kojima je obedan D;enner,.,, 

4. Zejd itn ilais 

Ptenose Er-Ruvejani i Dijai od Burejda, r.a., da ie Arahov 

Poslanik, s.a.ss., rekao: .,Uiao sam u Diennet j susteo sam jednu 

rnladu djevicu. Pitao sam 

.Za 

ie kog2 si ti?' OdgovoÄa ,Za 

ie: 

Zejda ibn Harise'.', 

5. Zejd ih Amr iün ilufejl 

Prenosi Ibn Asakit hasen-predanje od Aiie, radija ahu anha, da 

je rekla: "R€kao je Allahov poslanid s.a.ws.: 

,.U!ao sam u Diennet 

i vidio sam dva stepena za Zeida ibfl Amra ibn Nufeila.,, 

Zejd je u vrijeme däahilijjeta (predislamsko doba) pozivao u 

t€vhid (vjelovanie 'r j€d'og Boga). On je pripadao ö.istoj .rieri 

Ibralima alejhis,s€lam. 

0. llads ih lluman 

Prenose Titmizi i Hakim od Aiie, rldiialahu anha, da je 

Muhammed, s.a.vs., rekao: ..USao sam u D;eon€t r auo kako neko 

nesto uö (viero tno Kurän). pirao sam: Ko je to?,Odgovorili 

su mi: "Io ie Haris ibn Numan. Ovako se n€raduje dobroöinstvq 

ovako se nagtadr:je dobtoönstvo,.,, 

l69lCrrrrre PtcLttt:r 

7. Eilal ibß ftu nei[ah (P0slanikov müjezin) 

Prenose Tabetani i Ibn Ädi)j od Ebu Umame, ra., da ie 

Muhammed, s.a.qs., tekao: "USao sam u Diennet i iuo tihi ium 

ispred mene i pitao sam:'Sta ie to?'N€ko ie odgovorio:'To je Bilal 

koji hoda ispred tebe'." 

Takoder, lmam Ahrned prenosi od lbn Äbbasa, r.a., da je 

Muhamrned, s.a.vs., rekao: 

"Dok sam bio na noaflom Putol.an,u 

Israa (kada i€ prdao sedam nebesa, vidio Däennet i Diehennem 

i r zgov^t o s Uzviserim Allahom), uiao sam u Diennet i öuo 

iaputanje. Pitao sam: 

'O Däbrile, sta je to?' Odgovorio ie: 'To ie 

Bilal, tvoj mujeziri." 

8. tbü 0alda[ 

Prenos€ Muslim, Ebu Darud, Tirmizi i lmam Ahmed od 

Drabira ibn Sumre, r.a., da je Ällahov PoslaniL, sa.vs, rekao: 

"Koiiko je saolo plodova hutrni pnprernljeno za Ebu Dahdaha u 

D;enfletu." 

Ebu Dahdah je onaj koji ie kao sadaku Podario svoiu basiu 

koja se nala Bejteba i koia je bila najllepsa ba3ia u M€dini. On 

iu je podario na Atlahovom Putu nakon sto ie duo Alahove riieöi: 

"lb je taj loji & ,lllrtu drap volje zajam dati, pa da rnr g 0n mogostrülo rrili?" 

lEl-Belan 2451 

9. llerel(a ih llorfsl 

Pr€nosi Hakim od Aiie, radiiallahu anha, da ie Muhammed' 


"Nemoite govoriti ruäno o Vereki ibn Neufeiu, jet 

sam u Diennetu vidio iednu ili dvije ba!öe za niega." 

Vereka je Hatidiin add;a koji ie povierollao ü oqaw 

Muhammedu, s.a.vs., na nFflom samom Poöetku i iudio da 6e 

doiivjeti doba kada ie se iavno ob?naniti Poslanstvo Muhammeda, 

s.a.v.s., da bj ga on pomogao.

druri diol170 

Dr[Nr-[T NU[ [[ztltTtT I}Jü[r 

Däennet je veoma !.elika srvar i ni€gr öoqek ne zffadui€ 

svojim di€limi, \.'ei se posriz€ milosdu i dobrotom Uzvilenog 

Alana. Prenosi Muslim od Ebu Hurejre, r.a-, da ie rekao: ,.Ällahov 

Poslanil s.a.vs, rekao ie: 'Nii€dnog od las nede u Däennet 'rvesti 

njegovo djelo'. Ashabi su pitali: 'Zat ni tebq o Allahov poslaniöe?' 

odgovorio i€: Ni mene, i€dino ako me Allah obuhr.ati Svojom 

dobrotom i milosdu'." 

Na prvi pogled, neki tetsrovi kao da konstatiralu da ie Diednet 

n€rada za diela kao sto su naprimjer, Alrhov€ !iieö: "l iit0 rc rü 

hh! i[, ho ugndr a olc lto m üaili, skinnc odori öhju" (Es-Sclä., I ?); 

'T.j 

l}änl.t sL u mdjdlho dobili zr om &e rt ä li!" Gl-gnl 14. 

Nema kontradikcije izmedu ovih aiete i spomenutog hadisa, 

zato Sto ajeti ukazuiu da su dobra djela razlog (sebeb) r:laska u 

Dlennet, ali nisu cijena ulaska u Diennet. Hadis powrduie da djela 

odno ne rez'itiraju Diennerom. Na ovom pitaniu skenule su 

dviie sekte el-dieberije: koii rvrde da spomenuti hadis dokaz'rje da 

se nagradiverie Diennetom ne oslanja oa diela, zato Sto öoviekova 

diela nisu u njegovim ruLama. Druga sekta su kadedje, koji su 

uzeli aiete kao dokaz da su diela cijena nagndivania Diennerom i 

da iovi€k fluino zaslüute od svoga cospodara da ude u D;ennet 

svoiim dielima. 

Jednogl"sno mislienje €hli-sunneta vel-d;emaata jeste da su 

diela razlos ulasl€ u Drennet, ali nisu wiet. I da se u Duennet 

uiazi jedino Allahovom dobrotom i milo5au, a ne dielom koie 

doviek öini. (Opiirnije Tahavijev komentar, str 495). 

l?l lPrro PrrLlrur 

v 

OPIS STÄNOVN IKA DZENNATA I 

DZENNTSKIH BLAGODATI 

xxx* 

Stanovnicr D;enneta u njege 6e uai poQuno liiepog idedr' u liku 

njihovog praoca Ad€me, aleihis-selm. Nema Potpuniieg izgiedr i 

ljegeg sworenja od onog krko ie Uzvi5eoi Allah sworio Adema, 

aleihis-s€lam. AIah ga je stvorio Svoiom Rukom, usavtiio niegovo 

stvaranie i uliepiao niegov Ii( tako da, svako ko bude uiao u 

Dieflrct, bit de niegovog lika. Takoder, Uzvi5eni AIah stvono ga 

ie visokim kao Palma, visina koia dostiie Sezdeset lektola Prcnosi 

Muslim od Ebu Hurejre, ra. da je Muhammed' savs' relso: 

"Allab 

ie stvorio Adema u niegovom liku' a niegova ie visina bila 

Sezdes€t laktova... i svako ko ude u Diennet bit öe Ademovog lika 

i niegova ee visifla biti Sezdeset laktova. Poslije Adema' liudi su se 

poöeli smarjivati." 

Kao lto ie spoliainiost staflovnika DZenneta biti slitna, tako 

de i n,ihova unutrasniost, niihove duie, bi.i öiste. Prenosi Muslim 

od Ebu Hurejte, ra., u hadisu u koiem Poslanik' savs', oPisu)e 

ulazak stanovnika u Dienn€t, da de Prva skupina izgledaE poPut 

"... 

punogmjeseca: niihov ie moral biti kao jedoe osobe, igledat de 

kao niihov otrc Adem, i bit 6e visoLi iezdeset laktova "

d jsi dioll?2 

Razlog njihovog lijepog izgleda iesre ro Sro oni oede imati dlake 

po tijelu, nete imati bradu i oöi 6e im bitj kao oa sr: namazane 

surmom, kao icinjenica da ie svi u D2em€r utj u uzrasru pune 

snage i mladosti, srarosti od trideset i tri godine. prenose Imam 

Ahmed i Tirmizi od Mu^za ibn Diebela, ra., da je Muhammed, 

s.a.vi, fekao: "StaAovdci DZenneta u niega 6e u6i bez dtaka, bez 

bradq oöi 6e im biti kao da su nam^zane surmom, i svi de biri 

starosti od trid€s€t i tfi godine." 

Sranovnici Dienn€ra, takoder, kako prcnose Buhari i Muslim 

od Ebu Hurejre, r.a.: "... ne ptjuju, n€ t€öe im iz nosa i ne vrje 

nr:idu." 

Stanovnici Dienneta neie imari potrebe za spamniem. prenose 

Dzabir ibn AbdullaÄ i Abdutlah ibn Evfa, radijaltahu anhuma 

da je Anahov Posla'ik, s.a.ws, rekao: ,,San ie brat smrti tako da 

stanovnici D;enneta reie spavad." 

l?3lSrsro loorrrLJr 

YI 

BtÄGODATI STANOVNIKA 

DZENNITA 

xxi3x 

YntJeolosr 0rINITs(lH $t,lG00lTl lzN,{0 0v0svJITsKIll 

u rlT,r ( i 

Ovosvjetsk uiici stvari s,-l koje vidimo, a däenetske blagodati su 

skdvefla rajna. Liudi \.€oma desto iele ono ito vide i Äro i€ u fliihovoi 

btitni, a tesko prihvataiu stvari Loje ih öekaju u buduönostj, öak i 

kadä ie ta budutnost bliska, a lta reöi za dzenetske blagodati koie 

su obeiane nakon smrti? Zbog toga, Uzviseoi AIah usporedu,e 

ovosvjetske uäitke i naslade sa däenetskim blagodatima i obja5niava 

da su däenetske blagodati bolje i vrednije od ovosvießkih üiraka' 

i istovremeno kudi omi sviiet i h\ali ahiret, da bi zbog toga liudi 

ustrajali Lr potrazi za ahiretom i niegovim blagodaüma'

drrgi dioll?4 

Uzvi3eniAIah u mnogim ajetima ludi dunjatuk i hvali ahitetske 

blagodati: 

a one loji se Gospodaa svoga hjc &Lrju dänetrle briie laor ]ojc 6e njch 

tdi, r lojine dr vjeöno osteli, - talav dr üiti Ällahov dotcL A oro ilo im u laia 

bolje je a one loji budu doüri" (Äli Inna, l9E); 

"l 

ailalo m gledaj dugo ljepote omp svijetr loje lli loo rdta[ nzrin lorlama 

ncrjernih pruiano, dr ii rine m &u5nju strrino, ta mgndr Goqodara hoga je 

boüa i{dni' (Ta.ila, l3l); 

"l,judima 

se öiri daje lijcp ulao om ra Iin iüdc bdg ,itrovi, gonil€ drtN i 

snbra, dir tonji, stolo i osjwi. To sr blagodati u üruu nr ovon wijelu; a mjtjeplc 

njeslo povntlo je u lllahi; Reci: 

'llo&t€ 

li da y.r laitn ;tNje hlje od tog? Oni 

lojireb u lllaha bojalii grije[a llonili inat fe u Gospodarr svofa dieoetsb hjtije, 

lroz kojr & rijeke ledi, ü njina & vjeöno bonriti, i öiste hnc, i lllaloru naLonost' 

- a Allaü dobro pozmje mhve Svoje" (lli lmran, 14-15). 

Kada bismo ispitivali i rai-ili tajnu vrijednosti d;enetskih 

blagodati iznad ovosvjetskjh üitaka, naiü bismo je u nekoliko 

lni. Ovosvjetski u;ici malobrojni s,r. Uzvrsem ÄIah kaie: 

"lJännje 

oa ovom svijetl ballo je, a omj svijel.i? lolji a om loji se grij€he 

llone" ([n-l{isa 77). 

Ä[ahov Poslanik, s.a.vs., opisao naln je jednim primjerom 

malobrojnost olosvjetskih üir,_ka u poredenju sa dzenetskjm 

blagodatima, te k2ie: "Tako mi ALna, ovosvjetska dobra u poredeniu 

s ahiretskim jesu kao kada neko od vas stavi oraj prst (pok.zao ie 

svoj ka;iprst) u more i ,atim pogleda ita mu se vratito.,'Ako stavimo 

prst u more, prsrneaeiz.jega izmditi öak ni koliko jednu kepr'ode. 

U tolikoj r,?mierj je razlika izmedu ahneta i dunjaluka. 

Zato ito su dunjaluöki uZjcj m.lobroiflj, A ab up 

koji vise vole njih od ahiretskih blagodari: 

'0 

iernici, zaö10 ste neli ollüevali lada varn je hilo reöeno: 

,lirenite 

u bortu na 

,Allahovu pulu!' lao da ste za zernlju prikovani? hr urn je draii ävot na owm srtetu 

0d ologa svijeta? Ä uiiranje na 0v0m svijetu, prema diyanjü fla onom svijetü, nü€ 

niita" ([tferbe. 3E). 

I?51$rs Porr,lLl' 

I priie smo spomenuri ogromnj broi ahiretskih blagodati i 

njihove vjeönosti. 

dtu$, Sto se tiöe njihove vriiednosti, ahiretske blagodati sr't 

dateko vredniie. Odie6a, hrana, Piöe, ukrasi j Palaöe D;enneta 

uednije su od dunjaluikih, itavis€, n€moguce ;h je usporediti. 

Jedan primljeni udanc kamiike na Alahovom Putu bolii ie od 

ötavog dunjaluka i svega sto ie na niemu Prenose Buhar; i Muslrm 

od Ebu Hurejre, ra., da je Muhammed, s.r.vs., r€kao: 

"Miesto na 

ljudskom tijelu koje ie uderio biö u Dtennetu ie bolie nego ötai' 

dunjaluk i sve 3to ie na njemu " UsPoredi d;enetske :ene s tenama 

ovoga svijeta da bi primijetio vriiednost onih iz Däenneta. Prenosi 

Buhari od Enesa, r.a., dä i€ Muhammed, sallahu aleihi ve selern, 

rekao: "Kada bi jedna od dienetskih iena Pogledela zemliu, 

obasirla bi sve sto je izmedu neb. i Zen je, njeo miris obuhvatio 

bi sve rto jeizmedu neba j Zenlie a nien ukras na glavi bolii je od 

öhavog dunjaluka i svega sto ,e na oiemu." 

Ako ieli5 znati vjie o vrijednosti dienetskih blagodati nad 

ovosvjetskirn uäicima, proöitaj dio ovc knjige koii posebno oPßuie 

dteoetske blagodati. 

tr00i: U D;ennetu nema neösto6e koie Postoie na ovom sliietu. 

ovosvjetsko ielo i piie rezultiraiu malom ; velikom nuädom 

neugodnog mirisa. Ako cotiek na orom svijctu piie vino on 

auromarskigubi sv'ie.r, a tene n, ovom sviiehr imaiu menstruriiu 

i radaju djecu, a menstruacija ie neöistoöa. U D;enneru ne6e bici 

ovih stvari, njegovi stanovnici neie imati potrebu 2a vröeniem 

nu;de, neiepljuvatii dtenetsko vino öe biti onako kako ga ie Änah 

opisao: 

"... bislrim iprijatnim onina kojihudu pili;od njeg nede glara boljeti i 

0d njsga sc reie panel $bili" ([s-Sallat, 46-47) Takoda, d;en€tska voda 

öe biti öista, a mliicko u n'emu ncie miieniati okus: " 

u korne su 

rijeleodvodeneustajaleirijelcodnlijelonepmmlienjenaolusa.."(lrluha 

15). Zcne u D;cnnetLr ne6e imxti menstruaciiu i bit ie liiene svih 

ostalih neöistoia koie su na ovom sviietu posto,ale "lJ njima & öiste 

iene inati..." (El-Belore, 25).

drusi dioll26 

Srca staflovnika Däenneta bir 6€ üs.a. Njihove ie rjjeöi i diela 

biti samo dobra, u nj€mu neie biti ruznog govora koji uznemjram. 

Stanovnici Di€nn€ta bir de li5eni svih praznih rijeci i diela: "Zhg 

rjih ncir bili praz h hejcda i pobgda na gijeh" (n-Trr, 23); "ll ojina m6 sltlari 

prarft berjedc govor gnid; &ßo sino rijdi:'lilir, nir!"' ([!Yalia, 25-26). 

Kada starovnici Däenneta budr: spaieni Dzeheonema, stat 

6e fla jednom mostu izmeilu Dierhera i Diehennema" tu de se 

oösti.i i halrrid iedni drugima sve, zatim 6e u6i u D;ennet öisrih 

srca, nakon Sto de iz niihovih srca izaöi liubomora, mrinja i sliöno 

Muhammed, s.a.vs., o stanovnicima Diemera rekao je ,.... izmedu 

njih neöe biti prepirki niri mrrnie, niihova ie srca biri kao stce 

jedne osobe i r,.eliöar ie Allaha uju*o i nar,-eöer.,, Uzviserü AIah 

kaze "l lli &uo zlobu iz Eudi {i[mi[ istirnuti, oni ic loo briA i. diruiu 

jcdoi pnm drugimr r.itditi. . . " (H-[id;r, {7). 

Prerlosi se od Ibn Abbasa i Aliie ibn Ebu Taliba, radijallahu 

anhuma, da su rekli: "Keda stanovnici Däenneta budu ulazili u 

D:ern€t, pit de vodu sa jednog izvora i A[ah ie utiniti dr se iz 

njihovih srca izgubi mrrnja, zatim ie piri sa drugog izvora i Allah 

öe obasjati niihova lica." Mo;da se niihor.a izjava oslania na sliedeöi 

ajee ". . . i dal & in Gorpodar {iho da piju iüto pür" (ftJnsro, 2l). 

öEhrti Ovos"jerski uäci ptivremeai su, a dienetske blagodati 

"0m 

5t0 je ü ris - prolarnoje, a om lloje u Allaha - rjeöroje" ([rfa , 96); 

"To 

&, d0i!h, bligodal l{a.sa üiti, loja rihda noie prestajrri!" ($d 54); 

". 

. . s plodovina lojii wijeh ina i r trajmn lladorinon', ([r,Rrd, 35). 

Uzviieni Allah u nekoüko primjera veomr irsno spom,nje 

prolaznost ovosvjerskih u;itaka: "llavedi 

ie lo0 prinjer dr je üvot m 

ovod syüetu tao bilje, Loje i poslije mhpanja vodon, kojo ltti s mba spülheo, ipak 

pslane süho, i rj€trovi gn rulecl. A Älhi sre noie! ]ogtstvo i sinovi s|l ukrar u 

ämh m ovon nijelq a dobra djelE loja rj€ho ostijq hil i, od Gospodan tvoga 

bolje nagndena i ono u ito se Iorjeh noie pudati" (X!lbhf,45-46). 

Dakle, takav je j ovai dunjaluaki iivot, u jednom tienutku 

jzgleda liiep, zatjm veomä brzo posrane pral koij rarnese vjetar 

17?lSrsr{ l'',L u !r 

i tako nestane "0ni loji öine dohn djeh irnat iejoö na ovom svijelu lijepu 

nagndu, a onaj wijelje, sigurno, joi bolji. 0 kalo de boariite onih loji su se Allaha 

lojali ' divno hiti: edenski perivoji ü koje de u6i, lro, koje de rijete ledi' ([n-NNhl, 

30.31). 

peli: Kobude;udio za u;icimaovoga svijeral bLrde zabotavljao 

na ahiret, ukoliko se ne pokaje, zaslurit ae D;ehennem: "Sn[o iiro 

hide snrl te ohsili! | sano na Sudnjen danu dobit iel€ r polpl|nnli plale vaie, i l0 

bude od ralre udaljen i u Dienn€l weden - taj je pdligäo itaje ielio; a iivot na orom 

nijetu sano je vadjiro naslaünnje" (Äli Imnn, lE5). 

Jer,n r rrfn sTiNl)lINt|(,{ Iltr\NIT,r 

Ranije smo govorili o djenetskim plodovima i voiu, n,ihovom 

hladu i blizini. Takoder, spomenuli smo da ie stanovnicj Diennetä 

uzim,,ti one plodove koje budu porelieli, i da öe u niemu imati jeli 

i pi6a kakve god po;ele "... i voiem loje ie sami binti i rneson pliöijin 

lohm hudu ieljdi" (fl'Vakia, 20.21); 

"U njeml de biti we 5to düie aiele i öime sc 

oöinasladuju" ([z-Zuhruf, 7l). Allah 6e njima dozrrcliti da jedu ip;ju itr 

god potele: "Jedih 

i püte ndos , za om ;to sle u da na rninulin zrradili!" 

(fl-llaklnh, 2{). 

Spomenuli .rno d: ic u D)enneru biu i Innü: morc a ir ce.f 

voda piti, more od vina, more od mlijeka i more od meda, i dr tc 

dtenerske rijeke 'zl,ziti iz tjh mora, i da ie u Dtenoetu biti puno 

izvora i da 6e sa tih izrrcra, rijeka i mora stano\-nici Drennetn piti. 

Uzvi5eni Allah kaie: 

"Ccstiti 

ie iz pehara piti lonforom zatideno pi6ei ra izvon ü [oj€g öe samo 

Allahori ltitenici piti, i loji de kuda hoie bez rnüle razvodili" (fl-lnsan, 5-6);

dr si d iol l?B 

"lJnjemu 

ie iz örie pide inbiron zaöinjeno piti; sa inon u Dännetl, Loji ie se 

Selsebil nati" ([llnsan, l7-18); 

"... 

pomijeiano s vodorn ü Tesnima ie hiti; sa iaora iz kojeg de Allalu blisk 

pili" (fl -Mutrffi fi n, 27-2E). 

0ienelsko vino 

Jedno od piaa koja je Uztiieni Î2h prjpr€mio za stanovnike 

Drennetä jeste i vino koje ie bid ößro od nedostataka j urjecaja na 

iovjeka koje 'e imalo na ovom sviietu. o1-osvjetsko vino oduzjma 

razLrm, od njegr zaboü gla\.a i sromak, tijelo m^taksa i izaziva veliki 

broj bolesri, dok ae d;eoetsko vino biti stobodno od svih ovib snarj 

i bir ie finog okDsa i öjsto: "Bit ie posluieni pidem - iz izvord loji ia stalm ldi; 

bLtrim i prijalnim onima koji budu pili; od njega nede glar? boljeti i od njeg se nede 

pan€l $'bni" ([s-Safiat, 45-47); 

". . . i rijeke od rina, pnjarna onina loji p!iu. . . " 

(ftluhammed, I5). D*tq to vlno je bijetq ukusno r ne oduzima razum 

öo\leku. UzviSeni Älah na dn:gom mjeso keie: ..Sluäl 

ide ih vjeüno 

mladi rnhdifi; sa iaiama i ihricina i p€harom punim piA iz irvon tel,,&$ od loga itl 

glava nece boljeti i zbog lojeg lece parner izgubiri" 0l-Valia, l Z-t 9). 

Prenosi Dahak da je tbn ^bbas, t.a., rekao: ..Vjno ima öerjri 

osobjne:opiie, izaziva slavobotju, powaaanjc i vrienje mare nüde. 

Allah spomjnje d;enetsko vino i ka,uje da je ono liieno s.i,ih ovih 

Na drugom mjesru, Uzviieni AIah kde: ,,Dd de in se pa & pide 

zrpeiadeno piti; öiji ie peöar noius biri,, (fl-Mulalfifin, 25-26). 

Dakle, to vino je zapeöadeno, zad,oreno i kada sc pjje ;iri 

l)ienetska hrana 

Prvo ielo Loijm ee Uzvjieni Ajlah poiastiri stano!1like Dzenneta 

bjt ae prodüetak ribliih drigerica. prenose Buhari i Muslim ocl 

Ebu Sejda el,Hudrijja, ra., da je Muhammed, s.a.ss., rek"o: .,Na 

Sudnjemdanu zemliaae bjti kao par.e hlieba, El-Drebbar (Uzvileni 

t, 

{ 

t79li'ir I',rL 'rr 

ÄIah) te ie umotati Svoiom Rukom o,rako käko vi umoravate 

vasu branu kada kredere na put i t(,6e pripremiri kao iednu od 

dobrodo6lica stanovnicina D;enneta." Jedan od jevreja doiao je i 

pitao: "ErRalman Otlosdvi) te blagoslovio, o Ebu I(asime, da ti 

si obavijeiten o dob.odoillci stano{nicima Dzel}neta na Sudnjcm 

danu?" odsovorio je: "Svakako." 

Zatim je rekao: 

..Zenrlja 

öe bitj 

kao pfföe hljeba...",j rekeoje onako kiko ie rek,o Altähov Postanik, 

s.a.\ß., zatimÄ[ahov Pos]anik pogleda unas i nasmjja se tako Ja smo 

nogli vidietj njegove kutniake, j reter "Hoae6 

li da re ob.lijesdm o 

niesovim zr.injenim ielim2 balam j nunl" Prr., i su (rshabi):.'Sta je 

to?" odsovorb je:"To ie bik (meso od bika) jriba, e od prodLrietka 

njihovih diigericä iest ae sedandeset hiljada liudi." 

Prenosi Buharj od r\l,dullaha ibn Selltrnr, ra., di ie ovaj 

posta\-ljao Muhannnedu, s.a.rs., brojnapnanja na poöetku njegove 

selidbe u Medinu, a medu niima je bilo isliedeae: 

"Koie ie pno 

ielo koje ae stanovnici D:ennet,] jesri?" Odgovorioje; 

"Produretxk 

ribidh d;igerjcl1." 

U N{uslimovom Sehihu prenosi se od Selbana da je ne(i jevrei 

upitao Ällahovog Poslanika, s.a.v.s.: 

"Cime 

ie proslavljati d:enetliie 

kada udu u DZennet, a Ällahov Postanik, s.a.vs., odgovori mu: 

"Produiecnna 

ribinih d2iqerica", zatim ga je upitxo: 

"Odakle 

ie 

se nap,jati", a Allahoy Posl,ln'k, s.a.vs., odgololi Du: "Sx vrela 

z{anog Selsebil". Nr to jevrej reöe: 

"Istinu si rek"o." 

0ienetska hrrna i liae nB izazivajü 

nedistode 

Ilo;csc pomislitida 6e nllkoniei,li piaau Dicnnctu biti izrzlaoe 

isrc potr€be koje se poii\'ljuju nakod jch i pi6e na ovom sviictu, ali 

niie tako zxto 5to ie Diennet prebn'aliite koje je liieno neöisto6a 

i niegovi su stanoenici, takoder liseoi svih ovosvietskrh mahana. 

Preoose suhäri i }tuslin od Ebu Hurejrc, ca., da je Muhxmmed, 

s.a.vs., rckao: "Prva skupina liudi koji 6e uti u Dzennet izgledat 

fe kao pun mjesec, nede baIti, ne6e imati 6zioloike potrebc i oeöe

pliuvari." 

drrgi d iol180 

ovo ne vaii samo za prvu skupjnu tjudi koja 6e u6i u Dienneq 

ve6 obuhvata sve onc koji ie u niemu bjti. prenosi Muslim od Ebu 

Hurejre, ra., da je N{r:bammed, s.a.vs., rekao: ..ptva skupina iz 

mog ummeta koja ae uii u Diennet jzgledat ie kao pun mjesec, 

oni posüje njih izgledatde kao blistave zvijezde na nebui svid€ biri 

na razliöirim polo;ajima, neae imari fiziolodk€ potrebe, ne6e jm iz 

noseva te6i i neöe u nj€mu ptjuvatj." 

Razlika izmedu sranovnika D:enneta bir öe u jaötni njihovog 

svjetla, ali svi 6e biti oöiödeni od neijstoia, kako se spominje u 

hadisu. 

Sta ie se onda dogoditi s ostacima hrane I piöa? Isto pjtanje 

postaviti su Muhammedu, s.a.qs., njegovi ashabi, a on im ie rekao: 

''... 

ostatci hrane i piiapretvorir6e se u kaptje miska ko,e 6e izlazjti 

12 njihovih rijeia, a jedan dio prervorit ae se u stezenu, od koje 6e 

dol^ziti prjiatan miris." Prenosi Muslim od Drabira ibn Äbdultaha, 

r.a., dajerekao: "Öuo sam Axahovog poslaîk4 s.a.vs., da je tekao: 

"Stanovnici 

D;enneta 6e iesti, piri, neic pljuvaa, ne6e vriid matu 

i veliku nuidu i nede im jz noseva teti.,' pitali su (ashabi): ..Sta 

€e 

bjti s jelom koje pojedu?', Odgovorio ie:..posrat ce slezena kao 

Zü0g öega fe stan0vnici Dienneta jesti i piti? 

Ako 6e stanovnici D;enneta biri u .jemu zauvij€k i ne6e 

osieaati boi, neie oboiijevari, n€6e osjearti glad i ted, bit de öistj 

od svib prljavirina, zbog tega ae onda jestj, ukraiavaci se i jmati 

Na ovo pitanje odgovorio je Kutubj u svojoj knjizi Et Tezkireh 

(475 str), goloreai: .,Bjagodati sranovnika D;ennera i njihovo 

korjstenje dj€ zbog odsrranjiv?nia botova koji jh obuzimaju, oni 

nede 

iesri zato ito 6e biri gladni, njtj 6e piri zato Sro öe biti iednj, 

dri ie se utjepiavati 

zato Sro de biti ruZni, ve6 6e rako biti zaro Sto 

I8l lS!'r{ I'!fl rl Lrr 

ae to biti vjetno uiivanje üji ae redosiijed biri rakav, kao sto stoji u 

'0nide 

Allahovlm rijeöima kojima se obrada Ademu, alejhis,sclam: 

bilislühniizposüdaiöala0ddata (Ez.Zuhruf,il). Mudrosr o!oga je u rome 

ito Uz:viieni Ällah, iz Svoje mudrosti, opisuje ljudima D;ennet 

stlarima koje oni vet poznaju i kojima su vei biü opskrbljeni na 

ovom svijetu, ali je dodao i druse swari kojc s2mo on poznaie." 

P0süde iz kojeg 6c stanovnici l|ienneta jfsti i piti 

Stanovnici Drenneta öe jesti i piti iz zlatnogi srebrenogposuda. 

Uzviseni Altah kare: "0ni ie biti duieni ü posuda i öaia od zlata" ([z.Zuhruf, 

?l)j "Sl0il ie ih ü srebnnih posuda i öaia prozirnih; prozirnih, od srebra, öiju ie 

wliüiau pnna ieljarna njihovirn odrediti" (fl-lnsan, 15.16). ovo znaaj da ae 

se u njima sastaviti iistoia stakla i sja, srebra. 

Prenose Buhari i Muslim od Ebu Musaa el-Eiatija, r.a., da je 

Muhaomed, s.a.ys., rekao: 

"Za svakog vjernika u D;ennetude biti 

jedan iator od suhogbiserja... idvije bäiöe u kojima te biti posude 

i sve ostelo od srebla, i dvije baiöe u kojjma öe biti posude i sve 

Posuile iz koi€gde ooipiti, bit öe iaae, ibrici i pehari: 

"Sluiit 

öe ih 

rjdm nladi nladi6i; sa öaiama i ibricina i peharorn punin pidä iz izvora le[ü&d' 

(fl-Yalh, lTlE). 

0 u eü,r, lxtt,tst tllntst 

sT,{N0V\l(,{ ZINN-llT,\ 

Stanovnici Dienoeta bit 6e odjeveni u veoma iijePu odjetu, 

ukraöavat ac sc razliiitim ukrasima od zlatr, srebra i biserja.

drnsi 

dioltB2 

Njlhova ie odjeta biti svilena, a ulrasi a€ biri nnrukvice od zlata, 

srebra i bjserja. Uzvi.eni Arah ka;el 

"-.. 

i lhnnaorn isrilon i[ za ono ilo su trdeli nagraditi,, ([fl 

"U nsan, lZ); 

njima ie se naruhicarna od rlata i ükerom lititi, a odjeda ie im svilena biti,, 

(fl'lladidi, 23); 

"[denske 

perimje 

. 

u loje de üi, u kojina de se zlatnin mruhican4 bisemar 

uknienin, kitirj, a laljine ie in, u njima, od srile biri"(hrir, jj); 

'... 

olifeni naruhicana od srehra, i dat de in Gospodar njihov da piju öisto 

pidc" (tl-lffan,2l). 

Odieaa sranovnika Drcnneta bit 6e raznobojna, od oie ie biri j 

zeiena odieia od ranke i debete sr.ije: 

"U 

ajima de se naruMcarna od zlala ftititi i u zelena odijela od dibe i ladife 

obhüti, na divanima de u njinra naslonjeni biti. Dhre li nagrade i lrasna li 

boraviital" (81,K€hl 3t); 

''... 

naliderj naruhicarna od srebn, i dal 6e in Gospodar njihov da piju öislo 

pide" (fl-lnsan,2l). 

Njihova d;cnetska odje6a bir öe boljaod bilo k,je druge odjeie 

na ovom si,riet'i. I,renosi Buhad od Et_Beraa ibn Äziba, r.a., da 

)e rekao: "Doiao ie poslanik, s.a.\rs., sa s\_ilenom odje6om, a 

niegovi su drusovi bjtj odulevljeni nienom tiepotom I mehkoiom. 

Posianj!, s.a.vs., je rekao: ..Maramjce 

Sada ibn Muaza u Diennetu 

bolje su od ovosa.', 

,\llahov Poslanik, s.a.!:s., olravijesrio nas je da 6e stanovnici 

Dlcnneta imati neiljeve od ztata j srebra i cta 6e se mjrisati j pored 

toga Sto ie izlaziti misk iz njihoeih rijela. prenosi Buhari od Ebu 

Hurete, r.ä., dr je N{ubammed, s.a.\:s., dok je opjsimo one koji öe 

u6i u D:ennet, rekao:.,Njihoro 6e posude blti od ztata i srebra, 

.jihovi ie ieiljeli biti od zlara, a kemjne ie to;jtj alojom Gropska 

bilik,)." Rekao F Ebut ,.To 

Jemanr jc Dryo Mirisa edut Tlb), a 

njihov te znoj bjtj misk.,, 

Od blagodati koje ie posiedovad bn ie i rurban koji 6e nosiri 

na glavi (Er,Tid;an). ptenose Tirmjzi i tbn Mad.a od N{ikdada 

ibn Madija Kerjba, r.a., dä ie Muhmnrcd, s.a.vs., dok je spominiao 

l83lSrsro IrLrlLrr 

posebnosti koje 6€ imati sehidi, rekao: "... i na niegovoj glnvi ae 

biti star4jen turban poitovanja, jedan .jesov biser vrednjii je od 

öitavog dunjäluka i svesa sto je ne niemu." 

Odjeta stanolnika D;ennern nete staritj i bir 6e vjeana. 

Prenosi Mushr od Hbu Hurejre, r.a., da je Muhammed, s.a.ns., 

fekao: "Onaj koji ude u D;enner posrat te bogat i nikada neic 

osiromasiti, njegola odje6^ neac stariri i bir 6e vjeino mhd." 

Pos,tlLjl sr,rr ulr rx,r lirrrnr,t 

D;enetske prlate i odraraliita u njihovim vrtovimi opremljena 

su razliöitim vrstama posrelja, naslonjana itd. Postelje 6e b;ti vcoma 

udobne i bit 6e ih ogroman broi, izgledat ae zaöuduiDde, njjhova 

ie unutraanjost biti od kxdife, a tck it2 moi€mo redi o njihovoj 

spoliainjostj? Bit 6e poredanih jastuka za naslon i prostrtih tepiha 

savrienog izgleda kojj oöaravnju dusu: 

"U 

njerno *u i dinni sküpocjeni; i peh|ri pßtavljeni; ijrslnci pondani; i Ciliii 

niireni" (H-Gaiija, l3J 6); 

"llulonjed 

aa posteljana tlje 6e poslave od ladife hiti, a plodovi l oba perivoja 

nadohvat rula i€ slajali" ([r-Rahnan, 5{); 

"Bit 

de dislonjeni na diEDina pordaniq a ieniäl C€no in hürije diemtske" 

([trlur, 20); 

"Bil 

& ih mn0g0 0d mroda drwnii; a malo od lasnijih na dirznirna imanin; 

jedni prerne drugina m njima te naslonjeni biti. . . " (fl.Vakia, l3-16). 

Niihovo naslanianie na ovaj naöin jedna ie vnta blagodati u 

kojoj 6e stanovnici D;enneta uäivati kada se budu okupljal, kiko 

kaie Uzviieni Allah:

d,ügi diollS4 

"l 

iti ieno zlobu ü grudi nji[ovil istisnoti, oni & Lao [raia na diradmajedni 

prena drogina s.lediti" (Xl llidäa 47); 

"0ii 

6e bili mllotrjeri na raglavlja zelena, pnlaivena dlimina iaminin i 

pnllrrnirn" ([r-[a[naq 7g; 

"... 

na dir ma 6e ü njina mslonietribili" (fl-Keht,3l). 

SrtlcI sT,tNovi\it(,{ IIZ II ]{ üT,{ 

Stanovnike Dienneta slutir ae di€ca koja öe Atlah stvoriti samo 

da bi rjih sluäli, a ona d€ biti veorna lijepa, kako kale UzviSeni 

AIlah: 

"Sluiit 

6 ih rje&o nladi nhdiii; m &Iarna i ibricina i pehaon puain pi6 ir 

irvon tdoief (El-Yaliä, l 8); 

'Slüät 

i€ ih rj€400 nlad. posluga, - da ih vidiI, ponislio hi dr ro biser pmsuti" 

0llnrar, l9). 

Ibn Kesir, Allah mu se smilovao, rekro je: "Stanovnike 

Dienneta sluiit 6€ mlacla poslup koja 6e biti vjeöna, tj. oai se 

nete miieojati i neie uopre stariti, dok Njegove rijeöi: ',... da ih 

vidii, pomislio bi da su biset prosuti", znaöe, kada ih vidis kako 

izvdamiu naredenja pretpostavlienih, niihov veliki broj, njihovä 

wijeda lica, ljepotu njihove ko;e, odiede i ukrasa, nalitit de ti na 

prosuti biser, a boljeg opisa od ovoga nema, niti ima boljeg pdzora 

od tazasutih bisera na üstom i lijepom mjestu..." 

Neki uöenjaci misle da 6€ ta mlada posluga biri djeca vjernika i 

nevjemika koia su umda prije nego postignu zrelosr. Ibn Tejmija 

odbacuj€ ovo miSlienie, govoreii: "Mada posluga koja te sluziri 

IS5lSrrr{ Pncrrrl,, 

stadovnjke Dienneta, bit öe dienetska stvotenja, a ne dieca ovog 

svijeta. Kada di€ca ovog svijeta udu u Diennet, upotpuoh öe im 

se stvaranje kao i svim ostalim stanovnicima Dienneta i izgledat 

6e kao njihov otac Ädem." 

TtG sT,{rovI|(l lzIN NliT,r 

Prenosi Muslim od Enesa ibo Malika, ra., da ie Mubammed, 

s.a.v.s., rekao: "U D;ennetu ie biti jedan trg u koiem ie se sastaiati 

(stanovnici D;enneta) svakog petka, tamo ie Puhati sjeverni vierar 

Loji 6e u njihora lica i odjeöu puhati (ak miri$, i oni de postati 

puno ljep5i. Zatim öe se vntiti svojim potodicama, a niihove öe im 

iene reii: 'Tako mi Allaha, vratio si se puno ljepii nego ito si bio 

kada si iza3ao odavde'. Oni 6e odgovoriti: Tako mi Alaha i vi ste 

pu$o ljepse nego sto ste bile kada smo izasli odavde'." 

U lcomentatu ovog hadisa Nevevi je rckao: "Glavni cili ovog 

trga ieste okuplianje stanovnika D;€nn€ta oa njemq onako kako 

su se ljudi okupljali na trgovima na ovom sviietu. Dok njihovo 

okupljanje svakoga Petka oznaöava vtemenski petiod izmedu dva 

petka, tj. jedou sedmicu, a ne znaöi da ie tamo uistinu postoiati 

sedmica kao posljedica nepostoi^nia sunca, no6i, dana itd... 

Potencitanje sjevernog vjetra ieste zbog tog' :to ie to kod AtaPe 

vjetar koii prcthodi kiöi, on je puhao sa straoe Sama (Sirije) i sa 

sobom ie nosio ki3ne oblake, i taj öe vietar na niihova lica puhati 

misk i ostale blagodati koie se nal^ze na zemltj Dzenneta."

d,rgi d iol186 

Utirrptj,rrJ,{ 

tiulET Jn 

I t{.lH0l| [,t zt;0y0 fl l 

Stanolnicj D;emetä posje6nat 6e jedni druge, okupljat ie se 

na sjedeljke i pdsjeiar 6e se dogadaja sa ovoga svijera i biagodari 

koje ,m ie Ahah pod,no ui,t(k.nr u D;enne,. oplsuiuir oku;tjinie 

stanovnjka Diennera, Uzriieni Allah ka:e: ,,1 

lli deno ztobl iz grldi 

njilorih istisnuti, oni f0 kao bra6ä na diyarina jodni pr€na drugina sjediti,, (flllidir,47). 

Ällah nam je oplsao i jednu vrstu razgovora kojr ae se 

ramo obar'tad: "l obnt.rr & se jedni drugima ijedni druge de pitari: 

,prlje 

siro neilu svojina strdiovali', - gororit ie; .h nam je Altah nilost daromo i od 

patrje u ognjr nas säöuno; Ei sno lrlu se prije filanjali, 0n je, doisla, dobnöinihü 

i nilostiv"' ([t.Tur,25.2E). Medu temama njjhovjh razsovora bit 6e j 

prisiecdnre o loiim sn arima kojc su mogte bacrn eer";r,. , _."ru 

r (oic su po?r!,rje u nevierswo:..lo &jedan r drugim rargovanli: ij€daü 

od rjih de reä: 

'lmao 

san drug jedaogr koji ft gomrio: .Zar 

i rirjerujei da iemo, 

Itadä p0ünircmo izemlja ilostipostaneno, dobta, nö||tr polagäü?' _.l|odet€ lida 

pogl€date?',lod de pogledati, itoga usred Diehmoerna ugledati; l{lhha ni., . ndi 

ae- zanalorne nisiupropastiol da nije bilo milostiGmpodara noga, ija hi[ sesada 

tttuöio'; 1l ni, je l' de, viSe nruno unirati?,, jednorn sno urnrti - viie rdeno titi 

nuöenl lo 6e, ?nista, uspj€l veliki biti! Za oillo refb nela se trude h[dbenici!,, 

(ts.Safhl 50-61). 

l8?lSrsrr PoiirlrUr 

irLln sr,noyr,trxl 

I)ltrrl r,r 

Kada stanovnici Dieonera porele neöto, zelie ae im bjti 

ostvarene na öudesan oaöin i ftae naliüti stvarima koie se 

dosidrju nA ovom sviietu. AUaFov Poslan,k.5.a.rs.. spomenuo )e 

neke primrere tih )elia r nrtine ni koie r one o.naruju. 

Jedan stanovnik Dienneta z tta'iio je dozvolu od svog 

Gospodara da posije neito, pa mu je on dozvolio. Kada öovjek 

baci sjeme ni zemlju, istovremeno te taj plod pustiti korjjenje, 

porast ae stablo i probeharat ie. Prenosi Buhari od Ebu Hurejre, 

r.a., da je Muhamm€d, s.a.\I's.,sovor'o, dokje pored njesa bio i€dan 

seljak: 

"Jedan stanovnik D;enne.e zatr.2it 6e od svog cospodara 

da posije nelto, a On ie ga pitzi: 'Zar t qem nmal ne lto pa{/ii?' 

Odgovorit 6e: 'Svakako, ali ja volim sjiati'. Bacit 6e sjerne, a niegov 

pogled nea€ modi uhvatiti cvietanie, rist i iete svega toga. To 6e 

sjeme porasti i biti veliaine brda. Uzvileni Allah de mr.eal',|tari o 

lnte Ade,na4

F+IjIA-IAm 

drnsi d iol IBB 

Zll I sr,rrnrrn.r llillr-lr,l 

Zena vjernika nä 0v0m svijetu ako je vjernica 

[it 6e njegova iena i ü |)iennetu 

Zeoa vjernjka na ovom svijetu birde niesova tena i na budu6em 

svijetu, ukoliko bude vjerdca u;ivotu na ovom svijetu: 

"... edensli 

rrlovi u koje a€ üdi ori i roditelji {ihori i ieae njüon i porod nji[ov - oni loji su 

bili iestiti..." ([r-nad, 23). 

Ori ie zajedno sa svojim Zenama uiivati u dienctskim 

blagodatima, stetni i radosni: "0ni i iene aji[ove bir ie u lladovini na 

uknöenim diurina naslonjeni" (.la-Sia, 56); 

"... udite u Diemet, ri i äft iaie, 

ndosni!" ([z-?utruf, 70). 

Zena 6e lri[asti$0m p0sljednjem müi! 

Prenosi Ebu Älij el,Harrani u svoioi knii,j Tarihu r,tukkat, 

(listorija ropstva) od N{ejmuna ibn N{ehrara da ie rekao: ,'N{uavija 

ibn Ebu Sulan htio je ozenltl Ummu Derda (majka D€rdai, 

radijallahu a u), a ooa je ga odbila, gor-ore6i: 

.öuh 

sam E6u 

Derdaa @erdaovog oca) kako govorl: .Rekao je poslanik, s.a.ws.: 

'Zena 

ide sa s\.oji'n posijedn'im murem', ili je rekô: .Zen 1e z 

svos posljednjeg mu;a'." 

Takoder, prenosi lbnAsakjrod ltdme, ra., da je rekeo:..Esma 

bint Ebu Bekr @bu Bekrovn, tadijalhhu aohu, ki, bila je udat 

z1 Zubcrrr ibo Anama. r on ie bjo grub nrema nroi. ionr je 

zato otish i poiatila se svom ocu, koji ioj je rekao: 

,Kaerko moja, 

moljm te snpi se, zaro Sto, kada rena jma dobrog mu;a koii umrc, 

a ona se iza njega ne uda zx drusos, AUah de ojjh dvoje sastxviri 

u Dienneru'." 

l89lirsro PorurL,r 

Ptenosi Bejheki d: ie Huzejfa, ra., rekao svoioj i€ni: 

"Ako 

,elis biti moja iena u Dlennetu, nemoi se udavati posLiie moie 

smrti, zato iro ie äena pripasti svom posliedniem müu sa ovog 

Iz istih razlogx Uzvi$eni Allah zabranio ie Muhammedovim, 

s.a.vs., ienama da se udatu nakoo njegove smrti, zato sto 6e one 

biti ntegove iene na ahiretu. 

tl-lüruI Air - Dienetsle iudje 

Allah öe u Diennetu viernik€ oZeniti drugim lijepim tenama, 

pored onih koie su imrli nr ovom sviieru, kako ie to spomenuro ,r 

sljedea€m ajeru: "[to, til0 ic biti i Itü &no ih huijrna, hPiil oüj!, tcdti" 

([d-Dl[u,51). nitet koia ie u ovom ajetu upotrijebljena za hurije na 

arapskom jeziku ieste el-huru sto ie mnoZifla rij€öi havra, a znaöi: 

;ena ii,a j€ bidina oöju ,mzito biiela, dok su joj zenice izr*ito 

crne. Riieö ain mnotfla ie riteü ajna, Sto oznaöava tenu öje su oöi 

Uzviieni AIaI o'pisao je da su te;ene veoma lijepe, tj. dievojte 

koje öe biti istih godina: a onima loji rr re llh]a hjali ielje & se octrarili: 

ba;e i rinogndi; i djevojh mlade, godim iaih. . ." Gr-Iebe, 3l-33). 

D;enetske su hurije Allahova stvor€nia koia su u ojemu 

(Dtennetu) stvorena. AIah 6€ uüniti da one budu pune ljubavi i 

djevice: "Slr.Enjed ioyin ili&no [urije shoriti; i djeicam ih uöniti; nilin 

nuinima njitorin, igodim istil" (fl-hlia,35-37). To ito su djevice, znaä, 

da ih prijc togä niko niie oienio: "lJ njinra ie biti one toje preda se gledaju, 

one [oje, prije nji[, d iorjel ni düm aüe dodirnuo" ([r.la[maq 56). 

ÄIah nam u Kur'anu govorio ljepoti däenetskih äena i kaie "U 

njima 6€ üili i hudje 0!üu hüpnih; sliöne biseru u ikoljlana slsiil[oo" (fl-Vaha, 

22-23).To rnaöi. da one naliöe biserima ko;i su skriveni u dubinama 

mora, kole svjetlosr niti ncka ruka nije njkada dodirnula, tako da 

,u \âr.i e s\uiJ.A' riear a,\roiu \r Jrugon, mlesru opiunc .u 

kao dragulji I dijamanb: 

"U rjima ie biti on€ loje predö se gledajü, one koje,

drnsi d iol190 

prije nji[ ni iovjek ni diinn nije dodirruo...; h, lojl llagodat fospodah swgä 

porilel€?! ... bit i€ kao rübin i hiser..." (fr-Rahrnar, 56-58). 

Allah sam svjedoöi o ljepori dtenetskjh hurija, a On jedovotian 

kao svjedok za njihovu ljeporu. Iz toga se podrazumijeva da su 

one postigle savrdeosrvo ljepors "U dina de hiti ü€p0tiu nanvi dimih. . . ; 

pr, koju blagodat Gospodara svoga porii€te? ! . . . i urija ü latorima s l{riven ib . . . " 

([r-Xahnran, 70-72). 

Zene u Däennetu ne6e biti kao Sto su bile na ovom svijeru. 

Tamo n€öe imari menstruaciju, nifas, ne6e ptju!?ti i ne6e imari 

fizioloike potlebe, kako se spominje u Alahovim rijeöima: 

-lJDjina 

de üsl€ ä0e inati, i u rjiba 6€ rjeeo bonviti" Gl-&hru,25). 

Alahov Poslani( s.a.ys., govorio nam ie o ljepoti dienetskh 

iena- Prenose Buhari i Mustim od Ebu Hureire, r.a., d, je 

Muhammed, s.a.vs., rekao: "Pr!? skupina koia 6e uii u D;en et 

izgledat te kao pun mjesec, neöe pljuvati, ne6e im iz roseva tedj 

i n€6e vrsiti nüdu. Njihovo öe posude biti od srebra, njihovi 

ae öeiljevi biri od zlata i srebra, njihove 6e kadionice biri aloia 

(tropska biljka), njihov ie znoj biti misk i svako ie od njjh imati po 

dviie ien€, öiia a€ se unutrasnjost kostiju kroz njihovo meso vidjeti 

usljed njihove ljepote." 

Pogledaj njihow ltepotu koju opisuje Atlahov postanik, s.a.qs.r 

"Kada 

bi jedna od dzenerskih iena pogledala stanoEike zernlje, 

obasiala bi sviedoiöu i ispunila midsom sve sto se nalazi izmedu 

oje i zemlje. Mahrama na njenoj slavi botja j€ od ötavog dunjaluLa 

i svega ito se na njemu nal^zt' Crenosi Buhari). 

Odredenje da 6e svaki öovj€k u Drennetu imati po dvije ,ene, 

najvjerovatnije se odnosi na minim,lni broj;ena. Medurim,prenose 

Tjhizi i Ibn Madza od El-Mikdama ibn_Madiia Kerba, r.a., da je 

Muhammed, s.a.vs., rekao: "Sehid kod Änaha ima sedam odlika: 

prvom proüvenom kdpliicom krvi oprrjtriu mu te svr griiesr. 

odrnäh ugleda svoje mjesto u D;ennetu, zdtiien je od kaburske 

kaznc, osigutan je velikog (kijarnetskog sftiha, na nj€gol,u ghw 

191ISrslo Po!Llr Irr 

stavlja se turban poöasti öiji jedan lriser vnjedi vj5e od f'tavog 

dunj,luka i svega Sto je na njemu, o;enjt 6e sedamdeset i dviie 

huri,e i posredovat ae za sedamdeset njcmu bliskih osoba 

" 

Pjeranje dienetslih hrrija 

Muhammed, s.a.vs., obaviiestio nas ie da de hurije u Dtennetu 

p,evati lijepim i privlaönim glasom. Prenosi Taberani od lbn 

Om€r,, ra., da je Muhammed, s.a.ws., rekao: "Zene stanovnika 

Dt€nnera svojim murevima Piemt 6e veoma liiePim glasovima 

koje nlko prijenijeöuo. one 6e pjevati:'Mi smo dobre i lijepe,;ene 

plemenitih ljudi, gledamo zadovoljnog pogleda'. One, takoder, 

pjevaju: 

'Mi 

smo vjeöne i ne umiremo, mi smo sisurne i ne bojimo 

se, mi iemo ovdje bid i n€öemo se odavde udaliiti"' 

Prenosi Enes, r.a., da i€ Muhammed, s.a.vs., rekao: 

"Dienetske 

te hurije, pjelajuei soloriti: 'lt{i smo lij€Pe hurije, skrivene smo 2a 

plemenite muSkarce'." 

Srdiba (ljub0mora) l tüa a s'y0jim mdevima sa 0v0ga svüeta 

Nas voljetrik Muhammed, s.a.vs., obaviiestio nas ie da ie se 

dienetske huriie srditi za svoje müer€ sa ovoga svijeta, kada 

oekom od njih njihorc ;€ne na ovom sviietu uöine nesto n^zao 

ili na ltetu. Prenose Imam Abmed i Tirmizi od Muaza, ra, da 

je Muhammed, s.a.vs.. rekao: "Niiedfi iena na ovom sliieru ne 

udini neito oaiao svome muru, a da njegova däenetska hutija ne 

kaie: Nemoj mu Stetu öiniti Allah te ubio, zato Sto 6e on tebe 

napustiti, ubrzo 6e se odvojiti od tebe i do6i 6e kod nas"' 

Vjernik de u l)iennetü imati snaB st0tinü ljudi 

Prenosi Enes, ra., da je Muhammed, s.a.{s., rekao: 

"'Vjerniku 

6e u Diennetu biti dato toliko i toliko snage za seksualne odnose'. 

Neko je pitao: 'O Alahov Poslaniöe, zar je moguie da se uäni 

t2kva swar?' Odgovorio ie: 'Bit 6e mu data snaga stotinu liudi"' 

erenosi Tirmizi).

d,uei 'lioll92 

Snloylrrr Illelrrn lsurJ,ivrrT iI sTî{0yxt[[ l]ZlnlsxlJr 

Kada UzviSeni Ällatr uvede stano!.nike Däenneta u Dieon€r, oni 

6e pozr"ni svoie n€priiaretje nevietaike koji te bjri u Djehennemu, 

ismiiaqju6i ih: "l lhoo'ri.i Dämela & llanomihntrc dcinti:.ili sno orili 

d.I islitrito 0tr0 ;to üni Gospdar mi ohoo, dr li stc i vi uili dri ilIirito 0!0 

öoe vrojc Gotpdar n! prijeio?'- .Jono!'- odprorit &. I ondr &jalar gludl 

ndr njim da 9 ijdni i drugi öujr, rihui: .llela 

hiom proll.trho orb& md 

onina loji su se pnne rebiqrijdili" G|-Fnf, {4). 

Nevjernicj na ovom sviietu u neprijatetjstvu su s vjeroicima 

j ismtjavaju ih. Tog Dana, vjemici öe pobijediti i utivajuai u 

neizmjeroim blagodatima, pogledat öe nevjetnike i hmijavati ih: 

"Mri 

ie, zaist, r ruladina bonvi[; ra diram gldati; m licinr njitovin 

Flprml 6ri ndost !r.h. äroh dat & ir sr p & ic rrlrä&no piti; üji & 

Fäl nröur liti - i ml. se ,' l0 raü€C'r o loii [.(r d. s! traffi! polidam s 

vodon ü Tesnioa ft bili; sa irmn iz lojeg ifu,lllahu blisti piti. Gninici se ,nüü 

o nr loji rjeruju; hdr prd qii[ prolizc ]üi drogim mnigdn; a laü se 

porodicam *ojinr vn6aju, Iale üijajüivra&ju se; lada i[ vide, ondr govore; fi 

su, doisla, zalnhli!' . a od rilu p06lari da notre !a njit. D&ar & o loji $u 

vjerorali - nerjeraicina se podsnüarati; 5a diyüa & gledali. Zir & mjernici biti 

drulöije lairjeni oego pnna orone lalo su Fstupalil" (fl-lrhhlfifin, 22.36). 

Da, tako mi AXaha, neviernici ie naii ono iro su raditi. 

Dok vjernik bude u;ivao u d;enetskim blagodatima, sjetir i€ 

\e nekop pr;,arer'" koi, ie ujrefv\,o ne!icravini, nr o\om svrjeru 

i pozivao u iskrivljene pra\ce, koji bi ga slasrali u nevjernike i 

All,nove neprijatelje. on 6e svoioj bn6i u Drennetu soloriri o 

to'n svon pfljateliu i pozvit ac;h da pogledajl, mjesto na kojem se 

llll$rrl. Iorrrrur 

on kaZnjave. Kada ge vidi kako bive keznia%n, sh\,%tit de Alahovu 

milost koiom ga je sprsio tog prijarelia, a znim de mu gorcriti: "l 

.ni 6 jcrtr r dnlir ratmr.li ii{u d njil & n6: 'lrro ar &rgr jCr,6 

h{ii prüi.;'Lr i d riIrri* & &or, ldr puinro i adjr i hai Fcbrro, 

düb, r.tu p.h$d'; t d.b li dr pddrlc?'; I ori & frgl*ti, i !og. ürC 

Didaam ryhlrti. Xllrtr ui', - rod & -'aorh ac dri qoprtio; dr {c ülo 

dlorti f'orpdrn rog, i jr liü rc odr nnlio; A d, jc I' i., ri& m&lr minti?' 

- ilnot roo unrli - rilc m&üo üiti Dlbii; to 6!, airh, rtpit ntili hti!" ([r- 

$&r.10.60). 

tE0iltttsrt T[[r(Ä 

[r-ftsrrr (slrvurrur ftlrrr) 

r [r-f[r!rr (yrltaru[ fuutr) 

ltlc0Dr su il t0vtlll 0i l[ 

Dtennet ie kuda bl€odati i nagrade, a rüie kuca duinosti i 

iskuierte. Neko moie r€6i, 5ta onda znade riieöi Muhammeda, 

s.a.vs., kole prenosi Buhad od Ebu Hurejrg r.a., kojima opisuie 

prw skupinu koja de udi u Däennet i na kraiu kaä: 

"... veliöat 6e Auaha uiutro i naveöer." 

Ovdie nema nikrk'og probl€ma zaro ito to niihovo davljenie 

(tesbih) niie nik^k% duznost. Komenritaiud ovaj hadis, Ibn 

Had:€r veli: "Kurtubi ie rekao: To veliöanie ni,e za njih obaveza 

i du;nost!"' U Muslimovom predanju, Drabir ie na sliedeii naöin 

komentlrao hadis: "Oni de izgovarati tesbih i tekbi oruko kako vi 

uzimate vazduh da biste disali." On ie dao takav komentar zato iro 

ie udisanie nuzna stvrr i nije nikakva teskoda. A.llah ie uöiniti da 

njihovo udisanie bud€ resbih zato sto ie njihova srca biti obasjana

drDgi d iol194 

spoznaiom Uzviieflog Ällaha i ispuoiena ljubavlju pr€ma Njemu, 

, onaj ko nekoga voli, spominje ga öesto. 

Seihu I islam Ibn Tejmija potvrdio ie da ae tesbjh i t€kbir bitj 

jedna vrsta d;enetske blagodati koju ie üizti, rekavöi: ..To nede 

biti duinost za koju de se traiiti posebna nagrada, v€6 ie samo ro 

djelo biti jedna od blagodati u kojoi duia odmara i üiv,.', 

N,tJlJnpJl nr,rcoulr tt tt0t0J t:I tlZtyrrTr sT,,\ll0vtitIl 

|}Zt;tN BTr tltT ft cLlnrljt 

u At[,Uroro PLtullrro LtcI 

Prenosl Ebu Seid, r.a., da jeMuhammed, s.a.v.s., rekao:..Uzviieni 

Allah pozrat ie stanovnike D;ennera: 'O 'tanoni.i Dleneta,. Oî 

i€ odgovoriti: 

'Odazivmo Ti se Gospodaru nai, svo ie dobro u 

Tvojoj tuci'. On 6e ih pit^ti: :Jerh t

dr"si dioll96 

Tahaviii€, koii i€ rekao: .l/itlenje Allahz za stanovnike DZenoera de 

biti isrinsko, ali ae to videnie biti bez obuhr,zanja (Alahovog Bica) 

i b€z ke,6iia (oaöin na koii se On gleda), onato kako Altahova 

knirga ka;e 'T.B d.!r leh 6lb htiran liri I Gorfodrn rmg 6c Sdrti," 

Gl-frird, 2"23). Komentar ovog rjeta ie ..Ovo ae biti onako lako 

samo Allah ieli i zna." Sve Sto ie sporheruto u vjerodostoinom 

hadisu od Muhammeda" sa.v.s., onako ie t

drugi dioll9S 

Muhammed, s.a.vs., rekao: "Kada staoovnici D;enneta udu u 

Dieffrct i stanovnjci D;ehennema udu u D;€hennem, pozvat a€ 

jedan glas: 'O stanovnici D;e4rreta, Ä[ah hode da ispuni jedno 

obeaarte koj€ m je ob€6aol' Oni ae pitati: 'Koje je to obe6anj€? 

Zar On nije udinio da naia dobra djela na gi budt teia,zat nzm 

nije obasjao lica sviedo56u, zar rus nije uv€o u Diennet i zar nas 

ni,e spasio tre)'Tada 6e AIah sktoniti zastor i oni te gledari 

u Njega, i nista im nete biti draZ€ od gledania u Njega. Ovo j€ 

znaöenie ez-rjade (u spomenutom ajebr)." 

Postoii veliki broj pfedanja koja rijeöi ez-zijade komentiraju 

kao gledanje u Allahovo Lice. Tako su ih komentirali i ashabi, 

ndijallahu anhum. lbo Dierir ovo ie prenosio od jedne skupine, 

medu kojima su bili: Ebu Bek es,Siddik, Huzejfa, Ebu Musa el- 

Ei*i i Ibn Abbas, radijallahu anhum. 

Dokaz ovome su Allahove rijeö: "0d Ce toga dila od nil0sti Golpodan 

rvog allo.leni biti" $l-llutafifio, l5). 

Auror spomenute knjige rekao je da su Imam SafiJa AIah mu 

se smilovao, i nekoliko drugih imama ovaj ajer uzeli kao dok^z 

za videnie Alaha u Di€nfl€tu. Ovo j€ spomenuo Taberi i drugi 

medu muzenijama i öafijaoa. Hakim je rekao: "Priöao nam ie El- 

Esam, a on od Er-Rebbia ibn Sulejmana da je tekao: "Bio sam 

kod Muhammeda ibn I&;sa er,safija (tmun sasja) kada mu je 

doilo iedno pismo od Saida (iz Egipra) u kolem je pisalo: Str 

misliS o tijedima Uzvi5enog Allaha: 'Oni 6e toga dana od milosti 

Cospodrra svoga zaklonjeni brd'(El Mutaffifin, 1s). lmam Sa6ja 

rekao 

'Öinjenica 

ie da je njina zabranjeno gledati u Nieg zbog 

Njegove srdrbe prema njima, jeste dokaz da ie Ga Njesovi voljeoi 

gledati i da ie On biti s njima sretan'." 

Autor spomenute knjige obznanio je nejstjnirost uviereflja 

onih koji t!.tde da rijeü koje je Ällah rekao Musau, a.lejhis-selam: 

"l 

lod llan ilusr dodc r odcdeoo rrijene, i lada nu ftspodar deg0r pngovori, 

or re&: 'Gospodam 

noj, ulci ni re dr Te ridinr!' - 'llc nroftl llc vidjcti' - nie -, 

lli pogldaj u ono brdq pa alo ono orl.ne na sroD rj6h, ridjlt &I ltr!' I hd !. 

l99l$rsro rofl,,u! 

Gorpodar njegor onorn brdu othi,0n g u zenljnn snvni, a lllsa 5e onesdjeilen 

drov.li. iin sc oseijesli, m&:'lluljen neta si!l(ajemli se,ja san rjer h pni!'" 

( -['raf, lß], i Njegove tijeni: "hgledido lljeg u nog doprijeli, a 0n do 

p$edr dopin..." ( -[n'an, 103), dokaz su da Allah ne6e biti viden. 

On ie tekao da ova dl.a aieta potvrduiu uPravo suprotno: 

pni: A.llah niie odbio zahtjev koii ie Musa, alejhis-selam, od Njeg 

zatraäo, dok, kada ie Nuh, al€jhjs-selem, od Njep zatraiio spas 

svog sin4 rekao mu ie "Snjetujen 

ti da nearalica ne budei" (lld, 45). 

Zatim, Allah je niemu rekao da Ga sada ne moäe widieti, ali oiie 

mu rekao da Ga neöe nikada vidjeti, vei da Ga ne more vidieti 

na ovom svijetu. Zbog toga je rekao da Pogleda brdo, ako ono 

svojom snagom uspije izdriati da Ga vidi, moii ie i on. Brdo nije 

uspjelo iz&rati Auahovo svjedo, a kako i€ ga izdrtati öoviek koii 

je puno slabiji. 

Takoder, da je AIah htio, ne bi brdo uöinio praSinom, ve6 je 

njegorc izdtiaranje uöinio wjetom da i Musa, alejhis-selam, moäe 

da Ga vidi. 

Zatim, da se Ällah pokazao btdu, koie n€6e biti nagradeno niti 

kainjeno, on bi se pok^zao i onima Loie On vol i poslanicima. 

Ali, Allah je htio da ka;€ Musar.r, alejhis-selam, da s€ neie nikom 

na ovom sviietu pokazivati. 

Nema sumnje da j€ Axah govorio Mus,u i da ga ie on iuo, u 

tom slucaiu, videnje Altaha sigurno ima viie prednosti. 

drugi: To rc znaii da Altah ne moie biti viden, ve6 znaöi da 

se Allah ne moie obuhratiti pogledom liudi. Ajet dokazuje 

savr5enstvo Allahove Veliöine, da ie On Naiveöi i da zbog Njegove 

Veliöine ne mote biti obuhva6en pogledima Mi pogledom ne 

mo;€mo obuh'atiti ne samo Allaha, ved i Puno Niegovih sworenja 

Naprimjer mi oismo u moguinosti nasim Pogledima vidj€ti Sunce 

u njegovom stvarnom izgledu. 

Zatim, autor spomenut€ knjige rekao ie da su mnogobro,ni 

mutevatir-hadisi o videniu Allaha rla ehiretu, a medu njima j€ 

hadis Ebu Huteire, r.a.: "Neki su liudi pitali Allahovog Poslanika:

drrsi diol200 

'Hoöemo Ii na Sudniem danu vidjeti naseg Gospodara?, Ällahov 

Poslanik, sa-vs., odgovorio ie: a,to:et€ ti gl€dari u Miesec kada ie 

pun i kada ga ne prekriva,u oblaci?' Odgovorili su: .Ne,- REkeo ie: 

lr'i aere Niega vidieti reko,." 

Takoder, predosi se d2 ie Dierir ibn Abdutbh el_Bedäeli 

rekao: 

"Odmatali smo s Poslanikom, *a-vs., a on ie pogledeo Mi€s€c u 

a€trnaestoi rlodi mi€seca (p€tna€src nodi u m,es€cu on posrai€ 

pun) i zatim je rekao: ai dete svog cospodara vidjetl onako teko 

vidite niega O,{i€sec) i njegovo vid€ßje nere \.?m biri tesko,.,, 

Takoder, prcnosi Adil ibn Hitim, r.a-, de ic Muhamm€4 s,r-v.s.. 

rekzo: "Svrki od las susresr ce Allaha m Da, susrera s Niim. neie 

biti izmedu vrs i Niega zasrora nitj prelodioca" 1On de vam reü: 

'Zar E üa,,, loiao forhnha da k @o,rc"c?' Odgovor* A, .lrjs\ 

Gospodaru moi'. On ce rcei: Zat ti nird", dao baSakrvo 

ijo! bol. ad 

toga?'Odgo\ronr &. ,lesi, cospodaru moi'.', 

Ima joi veliti broi hadisa ko,i dok2zuiu videnie Uzviscnos 

Allaha. Molim Ailaha da nas uünj od onih koji de etedati L, Njegovo 

Plemeniro Lice 

ZrsLultn lZmrrsxt tttrc00,tlr NI ztittt 0sT,rvrTt p0mIni 

0v0c,t s vtJ üT,{ 

Kriianski monasi i veliki broj liudi orcgummera, pretpostavljaju 

da se ahiretske blagodati ne mogu zaslüiti osim odbiianjem 

dobata i potreba ovoge svijeta. Zbog toga moiea vidj€ti kako oni 

kainjavaju svoja tijeta i muöe svoje duie, posteii i moleöi se bez 

20llSßn PorurLrr 

ptekida. Neki od njih sebi poFuno zablaniuiu ishranu, piöe i Iiiepu 

odjeöu, u nekim sluöajevima ostavliaiu posao i ne tene se. Ovo ie 

misljenie pogreinq zato öto ie Allah stvorio ovowietska dobra 

i blagodati za viemike i ukorava one koji zabmnjuju Älahove 

dobrote koje je Oo stvorio za Svoie tobove: "[..i:'Xoj. abruio 

lrlo* rhue, hjcjc ft z nlon fuic rtvorio, i nln:orjchl [cci: '0m sr a 

rjcrdle ar oron nifub, n our rijeh $ $o0 n njü'. Et0, tilo ili podmhro 

idräno doluce ftdim bjiarj!" (ll-['nf,32). 

Oiaj svijet ukorava se i ostavlia ukoliko smeta pribliäaranju 

ahiretu, e ako öoiek to shqti kao most i sredsfto putem kojeg se 

ahiret postiiq onda stvari njsu onakve kako ih neki zamisliaiu. 

PosrJeru,r tlttv,t vJ EIN t(,r 

Viernici ae na Sudniem danu prerrpjeti velike strahote, zarim 

6e pre6i preko sirat-auprije, i ptitom, takoder, prerrpjeti Bzne 

strahote, a zatim 6e ih AIeh uvesti u D;enn€t ko,i je pun blagodati, 

a nakon 5to te ih osloboditi srraha. Tamo öe vidjeti liepote koje 

im ie pripremio Uzviseni Allah, rako ito 6€ njihovi ierci poieti 

veltöati i slaviti Uzvisenog Allaha. On 6e im uklonjtj strah i n€u, 

kpunit öe dato obedarje i podarir 6e im Diennee "f,nljer netrje 

.4Jh[" - govoril de - "lojije od nas l|lgü odstranio, - Gospodar na5, zaish, mmgo 

pralta i blagodaran je; loji mnr je, 0d dobr0le Svoje, vjeino hrariSte damyao, gdje 

nas unor neie dolicati i ü &0m€ nas ll0lüloßl nede snalariti" (Frtir, 3435); "t oni 

& reci: 

'llrala lllalu, ]oji nan je ohianje Sroje ispunio i u Diennetu lan mjesto 

daroväo, da se r demu mslanino gdje loieno!' Dine li nagade onina loji su se 

tflrdili!" ([z-Zurner, 74).

th r,si ttioa202 

A njihova posljednja dol? u Diennetu bit 6e El_Hamdu lilahi 

Rabbil 'alemin - Zahmlnosr pfipada Alahu, Gospodaru svih 

svjetova: 

"llolity. dilova bil ie |l {ina: ,llvaljen 

mlo si, Altr}u!,, poudnv 

njihov: 

'ilir 

nna!', a njihora posljeüja oolitva: 

,Teüe, 

Ällaia, Gß1odan sejetoyi 

hulino!"' (Jurus, l0). 

XXx I 

203lsr!ro P!r L,, rr r 

VII 

RAZGOYOR IZMEDU DZENNETA 

I DZE 

un uun ul 

XXXX 

Allahov Poslanik, s.a.rs., obavijestio nas je da su se Diennet 

i Diehennem poialili svom Gospodaru. Prenosi Ebu Hurejra, 

ra., da je Muhammed, s.a.v.s., rekao: "Prepirali su se Diennet i 

D;ehennem, pa je Dzehennem rekao: lasam namijenjen za ohole 

i nevjernjke', a Drennet je rekao: ßta je sa mnom ito u mene 

ulaze slabi i podaöeni ljudi?' Uzviieni AIah 6e redi Diennetu: Tt 

" Moja '"itott, t,ba"t r" le e"ilaMtt amhe kthe ho,it od Maih robtua', ^ 

D;ehenneoru 6e reöi: 'fi i Mlja kaw t,bon at kavin onoga brA. 

hoAt 0d Mqih nbora', I ob^ de se napuniti. Diehennem se neie 

napuniri sve doft Aüah na njega ne stavi Svoju Nogu, a on ie tada 

reni: 'Nikada, nikada, nikada'. Tada 6e se on napuniti, njegou öe 

s€ vatra omotati oko niega i Allah neae njkom od Svojih stvor€nia 

uöiniti neprrvdu. A Dzennetu ie Allrh sNoriri nova swor€nj, 

(koja 6e ga napuniti)'."' 

U drugom ptedrnju stoii: "Prepirali su se DZennet i 

D;€hennem, D;enner,e rekao:'Sta je sa mnom, ito u mene ulaze 

slabi i podaöeni ljudj?', aD;ehennem j€ rekao:'Ja s,m namiienjen 

Hadß t'renosc Du hrf, | MDsLm.

d"'si diol204 

za ohole i n€vjer4ik€,, ! Uzviieni AIah ae re6i Dienoeru: Ti, 

Maja "ilod' , a Diehenaemr: ee reait Ti n Mqa Aavra lobon ,h. 

A.Vii a"ogx 

lzre, hoi't od Meih rolaw,, a suko od niih imati öe svoie 

sunovnjke. Sro se Dienn€E tide, u ßjemu Uzviienr AIah nikom 

n€öe nepravdu uiiniri, a u Di€hennemu 6e srvoriti ono Sto On;eli, 

i bit ö€ baöeni u niega (neki niegovi stanovnici), a on 6e redi ,rma ri 

joö', pa 6e opet biti badenj a Dzehennem 6e redj: .tma li joi?,Tada 

ae ÄIah fla njega staviti Svoju Nogu, tada ö€ se napum!, a vatra .e 

ga obuhratiti öitavog i redi ie Nikada, nikada, nikada'.',16 

Posto,j ioi \€üki broj predaaia koia su sliina ovrna.

Untitled - IslamHouse.com

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?