Građevinar Br. 21

Актуелно
Нуклеарне електране
у Србији?
До са да ни је би ло ни ка квих ак тив но с ти по во дом пла ни ра њ а и мо г у ће из гра д ње нукле
ар не елек тра не у Ср би ји, али би рас пра ву о тој те ми тре ба ло отво ри ти, ис та као је
Пе тар Шкун дрић ми ни стар ру дар ства и енер ге ти ке у Вла ди Ре пу бли ке Ср би је
Пе тар Шкун дрић још до даје
да је у на шој зе мљи и даљ
е н а с н а з и Мо р а т о р и ј у м н а г р а д њу
ну кле ар них елек тра на и ка же да би
у на ред ном пе ри о ду тре ба ло о то ме
„отво ри ти струч не и на уч не рас праве”.
Он је на по ме нуо да би то тре бало
раз мо три ти на др жав ном ни воу
и ускла ди ти на ше про гра ме са одго
ва ра ју ћим европ ским. Ина че, Мора
то ри јум у Ср би ји је уве ден по сле
х а в а р и ј е у Че р н о б и л у 19 8 6 . г о д и н е .
У све ту да нас функ ци о ни ше 438 нукле
ар них елек тра на, од ко јих је 229 у
Евро пи, а мно ге су у на шем не по средном
окру же њу. Он је за то упи тао „да
ли је на ша без бед ност до вољ но ве лика
ако не ма мо ну кле ар ну елек тра ну,
док у исто вре ме мно го број не функци
о ни шу у окол ним зе мља ма!?”.
У преч ни ку од 100 ки ло ме та ра
око Ср би је по сто ји де сет ну клеар
них елек тра на, а још 20 у кругу
од 400 ки ло ме та ра. Евен ту ална
ха ва ри ја би ло ко је од њих била
би за Ср би ју по губ на, као да
се до го ди ла усред Шу ма ди је.
Ну кле ар на енер ги ја: Да или не?
2 015 . г о д и н е и с т и ч е Мо р а т о р и ј у м
н а р а з в о ј н у к л е а р н и х п о с т р о ј е њ а у
Ср би ји, а енер гет ски струч ња ци сматра
ју да у да љој бу дућ но сти без овог
и з в о р а е л е к т р и ч н е е н е р г и ј е н е ћ е м о
мо ћи да под ми ри мо до ма ће по тре бе
већ ће мо стру ју мо ра ти да уво зи мо.
- К а д а с е у п о р е д и д и н а м и к а г р а дњ
е н о в и х е н е р г е т с к и х к а п а ц и т е т а
са по тро шњом, ну кле ар не елек тране
не би тре ба ло да поч ну да се граде
пре 2020. или чак 2030. го ди не,
к а ж е С л о б о д а н Пе т р о в и ћ , с е к р е -
т а р Уд р у ж е њ а з а е н е р г е т и к у Пр ив
р е д н е ко м о р е С р б и ј е и д о д а ј е д а
се „код нас на град њу ну кле ар ки
увек гле да ло по гре шно, цр но-бе ло.
Страх је нео сно ван, јер мно го таквих
по стро је ња већ има мо у су седству“,
нпр. у Бу гар ској и Ма ђар ској.
У п р е ч н и к у о д 10 0 к и л о м е т а р а о ко
С р б и ј е п о с т о ј и д е с е т н у к л е а р н и х
елек тра на, а још 20 у кру гу од 400 кил
о м е т а р а . Е в е н т у а л н а х а в а р и ј а б и л о
ко је од њих би ла би за Ср би ју по губна,
као да се до го ди ла усред Шу ма дије.
Пе тро вић, ипак, сма тра да Ср би ја
п р в о т р е б а д а и с ко р и с т и с в о ј е п о т е нц
и ј а л е и з о б н о в љ и в и х и з в о р а , п а т е к
о н д а д а с е о к р е н е н у к л е а р н о ј е н е р г ији.
Ни је за го вор ник иде је да „глас наро
да“, (ре фе рен дум), пре су ди о градњи
атом ске цен тра ле. О њој, сма тра,
м о р а ј у д а о д л у ч е в л а с т и с т р у ч њ а ц и .
Д а ћ е С р б и ј и у б у д у ћ н о с т и б и т и п о -
треб на ну кле ар ка сла же се и др Илија
Пле ћаш, на уч ни са рад ник Ин ститу
та „Вин ча“. Он сма тра да ће мо се са
м а њ ко м е н е р г и ј е с у о ч и т и в е ћ 2 0 2 0 .
г о д и н е . Ре а л н о , к а ж е , С р б и ј а н е м а н и
па ра ни ка дро ва за град њу ну кле ар ке,
али то ни је раз лог да се не за поч не са
с т р у ч н и м п р о ц е н а м а и п р е г о в о р и м а .
- Од тре на ка да би пре стао да ва жи
ГРАЂЕВИНАР 55