Građevinar Br. 21

Упознај Србију
Ужице
Ужи це је град у оп шти ни Ужи це, у Зла ти бор ском окру гу, у Ре пу бли ци Ср би ји. Пре ма по пису
из 2002. у ње му је жи ве ло 54.717 ста нов ни ка (пре ма по пи су из 1991. би ло их је 53.607)
Пр ви ста нов ни ци Ужи ца и околи
не би ли су Или ри, од но сно
њ и х о в а п л е м е н а П а р т и н и и Ау т а р ија
ти. Ши ром ужич ког кра ја оста ви ли
су сво је гроб ни це и спо ме ни ке. Дола
ском Ри мља на, ови про сто ри увршће
ни су у са став про вин ци је Далм
а ц и ј е , а И л и р и с у р о м а н и з о в а н и .
У сред њем ве ку до ла зе сло вен ска
пле ме на, а по том и Ср би из Бе ле Срби
је. Око 1180. го ди не, ве ли ки жу пан
Сте фан Не ма ња је Ужи це при по јио
Ра шкој, а пре то га на ла зи ло се у пос
е д у ж у п а н а С т р а ц и м и р а . К а д а ј е
краљ Дра гу тин аб ди ци рао у ко рист
свог бра та Ми лу ти на, за се бе је задр
жао Зла ти бор, Ари ље и Ужи це, и,
до бив ши од угар ског кра ља Ма чву,
ство рио је тзв. Срем ску кра ље вину.
Ка да је краљ Дра гу тин умро, ови
кра је ви опет су ушли у са став Ср би је.
Н а ко н с м р т и ц а р а Ду ш а н а , Уж и ц е ј е
у ш л о у п о с е д В о ј и с л а в а В о ј и н о в и ћ а .
По сле ње го ве смр ти гра дом је овладао
ње гов бра та нац Ни ко ла Ал то ман
о в и ћ . Уд р у ж е н и м с н а г а м а , к н е з Л а -
зар и Тврт ко I по бе ди ли су Ни ко лу
А л т о м а н о в и ћ а , о с л е п е л и г а у Уж и ц у
и раз вла сти ли, а ње го ве по се де поде
ли ли ме ђу соб но. Том при ли ком,
Ужи це је при па ло кне зу Ла за ру.
Тур ци су осво ји ли Ужи це 1463. годи
не, и оста ли у ње му на ред на че тири
ве ка. Од та да је би ло у окви ру Бео
град ског Па ша лу ка, све до 1807. годи
не, ка да га је то ком Пр вог срп ског
устан ка, срп ска вој ска осло бо ди ла.
То ко м н е м ач к е о к у п а ц и ј е у Д р угом
свет ском ра ту 1941. го ди не, Ужице
је би ло при вре ме но осло бо ђе но
о д с т р а н е п а р т и з а н а . То ко м 6 7 д а н а
п о с т о ј а њ а Уж и ч к е Ре п у б л и к е (о д 2 4 .
сеп тем бра до 29. но вем бра), ин дустри
ја и фа бри ке су углав ном про изво
ди ле про из во де за вој ну упо тре бу,
60 ГРАЂЕВИНАР
п р у г а и п у т е в и с у ф у н к ц и о н и с а л и и
но ви не и књи ге су би ле штам па не.
Оквир не гра ни це ре пу бли ке су би ле
под руч је од ре ке Дри не на за па ду до
З а п а д н е Мо р а в е н а и с т о к у и о д р е к е
С к р а п е ж а н а с е в е р у д о р е к е Ув ц а н а
ју гу.
У окви ри ма СФРЈ, Ужи це је би ло
п р е и м е н о в а н о у Т и т о в о Уж и ц е , з а -
јед но са још 7 гра до ва ши ром зе мље
(Ти тов Др вар, Ти тов Ве лес, Ти то ва
Ко р е н и ц а , Т и т о в В р б а с , Т и т о в а М ит
р о в и ц а , Т и т о в о В е л е њ е , Т и т о г р а д ).
Ово је био је дан од раз ло га због ко јег
ј е Уж и ц е д о б и л о в е л и к у ф и н а н с и ј -
ску по моћ од др жа ве и ве ли ка ула гања
у ин фра струк ту ру и ло кал ну инд
у с т р и ј у. То ко м н а р е д н и х д е ц е н и ј а ,
Ужи це је пре ра сло у је дан од ве ћих и
раз ви је ни јих гра до ва у СФРЈ, све до
ње ног рас па да. По сле рас па да, 1992.
го ди не, Ужи це гу би при дев ”Ти тово”.
То ком 1999. го ди не и на па да НА-
ТО-а на СРЈ, Ужи це је пре тр пе ло
днев на бом бар до ва ња, а нај го ре је
про шло шестог ма ја, ка да су ави о ни
Н А Т О - а б о м б а р д о в а л и в е л и к и б р о ј
мо сто ва, пу те ва, ци вил них и др жавних
згра да и аеоро дром.
Д е м о г р а ф и ј а
У на се љу Ужи це жи ви 43 126 пуно
лет них ста нов ни ка, а про сеч на
ста рост ста нов ни штва из но си 37,4
го ди на (36,7 код му шка ра ца и 38,0
код же на). У на се љу има 17 836 до маћин
ста ва, а про се чан број чла но ва
по до ма ћин ству је 3,06.
Ово на се ље је ве ли ким де лом нас
е љ е н о С р б и м а (п р е м а п о п и с у и з
2002. го ди не), а у по след ња три попи
са, при ме ћен је по раст у бро ју ста-
нов ни ка.
Припремила
Редакција Грађевинара