LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...

POLJOPRIVREDNI FAKULTET U NOVOM SADU 

UDK: 631/.639(05) 

LETOPIS 

NAUČNIH RADOVA 

YU ISSN 0546-8264 

GODINA 36 (2012), BROJ 1, STRANA 1-161, NOVI SAD

“LETOPIS NAUČNIH RADOVA” 

Godina 36 (2012), broj 1, strana 1-161 

YU ISSN 0546-8264 

Časopis za poljoprivredu “LETOPIS NAUČNIH RADOVA” 

Adresa: Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad 

Telefon: 021 485-3500, telefaks: 021 459-761 

“ANNALES OF SCIENTIFIC WORK” 

Godina 36 (2012), broj 1, pp 1-161 

YU ISSN 0546-8264 

Journal for Agriculture “ANNALES OF SCIENTIFIC WORK” 

Adresa: Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad 

Phone: +381 21 485-3500, Fax: +381 21 459-761 

Glavni Iiodgovorni urednik - Editor in Chief 

Dr Darinka Bogdanović, red. prof. 

Uređivački odbor - Editorial Board 

Dr Milan Popović, red. prof. dr Branko Ćupina, red. prof. dr Darinka Bogdanović, red. 

prof. dr Mirjana Jarak, red.prof. dr Saša Orlović, vanr. prof. dr Anđelka Belić, 

red. 

prof. dr Radovan Pejanović, red. prof. 

Izdavački savet - Editorial Council 

Dr Lazar Savin, vanr. prof. dr Dragan Glamočić, red. prof. dr Nedeljko Tica, red. prof. 

dr Jelena Ninić-Todorović, red. prof. dr Dušanka Inđić, red. prof. dr Radovan Savić, 

vanr. prof. dr Miroslav Malešević, red. prof. 

Izdavač - Publisher 

Poljoprivredni fakultat - Faculty of agriculture, Novi Sad 

Za izdavača - For publisher 

Prof. dr Milan Popović, dekan - dean, Poljoprivredni fakultet 

UDK brojevi - UDC numbers 

Dipl. hem. Radmila Kevrešan, bibliotekar 

Štampa - Printing by 

“PAN-INFO”, Novi Sad 

Tiraž: 250

SADRŽAJ – CONTENT 

Radovan Pejanović 

ULOGA INTELIGENCIJE U PROCESU RUKOVOĐENJA 

THE ROLE OF INTELLIGENCE IN THE PROCESS OF MANAGEMENT...................................................5 

Zorica Srđević, Bojan Srđević 

ASOCIJACIJE KORISNIKA VODE I NAPLATA NAKNADE ZANAVODNJAVANJE 

WATER USERS ASSOCIATIONS AND IRRIGATION WATER PRICING................................................17 

Jovana Draginčić, Milica Vranešević, Bojan Srđević 

GRUPNO VREDNOVANJE AHP SOFTVERA ZA PODRŠKU ODLUČIVANJU U POLJOPRIVREDI 

GROUP EVALUATION OF AHP SOFTWARE FOR DECISION SUPPORT IN 

AGRICULTURE................................................................................................................................................26 

Milena Lakićević, Nevena Tatović 

PRIMENA EKOSISTEMSKOG PRISTUPA U INTEGRALNOM UPRAVLJANJU PRIRODNIM 

RESURSIMA 

USING THE ECOSYSTEM APPROACH IN INTEGRATED NATURAL RESOURCES 

MANAGEMENT……………………………………......................................................……....................….36 

Borivoj Pejić, Djuro Bošnjak, Ksenija Mačkić, Jelica Gvozdanović-Varga, Ružica Stričević, Dušan Janković 

UTICAJ DEFICITA LAKOPRISTUPAČNE VODE U ZEMLJIŠTU NA MORFOLOŠKE OSOBINE, 

KOMPONENTE PRINOSA I PRINOS CRNOG LUKA 

EFFECT OF DEFICIT READILY AVAILABLE WATER IN SOIL ON MORPHOLOGICAL 

CHARACTERISTICS, YIELD AND YIELD COMPONENTS OF ONION...................................................44 

Darinka Bogdanović, Žarko Ilin, Ranko Čabilovski 

UTICAJ SISTEMA ĐUBRENJA I NASTIRANJA ZEMLJIŠTA NA PRINOS PAPRIKE SORTE AMFORA 

IMPACT OF FERTILIZATION SYSTEMS AND SOIL MULCHING ON YIELD OF PEPPER..................53 

Stanka Prodanović, Darinka Bogdanović, Žarko Ilin, Maja Manojlović 

UTICAJ MINERALNIH ĐUBRIVA PROIZVEDENIH RAZLIČITIM TEHNOLOGIJAMA NA SADRŽAJ 

NITRATA U SALATI 

THE INFLUENCE OF THE MINERAL FERTILIZERS RODUCED BY DIFFERENT TECHNOLOGIES 

ON THE NITRATE CONTENT IN LETTUCE................................................................................................63 

Jaćimović, G., Malešević, M., Aćin, V., Hristov, N., Marinković, B., Crnobarac, J., Latković, Dragana 

KOMPONENTE PRINOSA I PRINOS OZIME PŠENICE U ZAVISNOSTI OD NIVOA ĐUBRENJA 

AZOTOM, FOSFOROM I KALIJUMOM 

WINTER WHEAT YIELD AND YIELD COMPONENTS DEPENDING ON THE LEVEL OF NITROGEN, 

PHOSPHORUS AND POTASSIUM FERTILIZATION..................................................................................72 

Aćin V., Malešević M., Pržulj N., Hristov N., Jaćimović G., Jocković B 

UTICAJ DOZA AZOTA I GUSTINE SETVE NA PRINOS JAROG OVSA 

EFFECTS OF NITROGEN RATES AND SOWING DENSITIES ON YIELD OF SPRING 

OATS..................................................................................................................................................................81 

Latković Dragana, Bogdanović Darinka, Berenji, J., Sikora, V., Manojlović Maja 

PRELIMINARNI REZULTATI ANALIZE SADRŽAJA ŠEĆERA KUKURUZA ŠEĆERCA GAJENOG 

USISTEMU ORGANSKE PROIZVODNJE 

PRELIMINARY RESULTS OF THE SUGAR CONTENT OF SWEET CORN CULTIVATEDIN 

ORGANIC PRODUCTION SYSTEM..............................................................................................................90 

Mirjana Jarak, Oliver Fojkar,Timea Hajnal-Jafari, Simonida Đurić, Dragana Stamenov, Josip Čolo 

ZASTUPLJENOST CIJANOBAKTERIJA, ALGI I BAKTERIJA U RAZLIČITIM TIPOVIMA ZEMLJIŠTA 

THE OCCURENCE OF NITROGEN-FIXING CYANOBACTERIA, ALGAE AND BACTERIA IN 

DIFFERENT TYPES OF SOIL.........................................................................................................................96

Vitomir Vidović, Milanko Stupar, Dragomir Lukač , Ljuba Štrbac 

NEKI ASPEKTI UPOTREBE DNK MARKERA U OPLEMENJIVANJU ŽIVOTINJA 

SOME ASPECTS OF IMPLEMENTATION DNA MARKERS IN ANIMAL BREEDING.........................101 

Marko R. Cincović, Branislava Belić 

ISPITIVANJE KORELACIJE IZMEĐU KONCENTRACIJE METABOLITA (GLUKOZA, NEFA, BHB I 

UREA) I PROIZVODNJE MLEKA KOD KRAVA U TOPLOTNOM STRESU 

RELATIONSHIP BETWEEN THE CONCENTRATION OF METABOLITES (GLUCOSE, NEFA, BHB 

AND UREA) AND MILK PRODUCTION IN COWS UNDER HEAT STRESS.........................................109 

Ivana Davidov, Miodrag Radinović, Mihajlo Erdeljan, Anna Marija Galfi, Stanko Boboš, Zorana Kovačević 

UTICAJ CINKA NA ZDRAVLJE MLEČNE ŽLEZDE KRAVA 

ZINC EFFECT ON COWS MAMMARY GLAND HEALTH.......................................................................117 

Miodrag Radinović, Ivana Davidov, Mihajlo Erdeljan, Stanko Boboš, Anna Marija Galfi 

ANALIZA KRVNE SLIKE KRAVA INFICIRANIH SA COXIELLA BURNETII 

BLOOD ANALYSIS COW INFECTED WITH COXIELLA BURNETII.....................................................127 

Mihajlo Erdeljan, Ivana Davidov, Miodrag Radinović, Ivan Stančić, Mladen Iđuški 

NALAZ ANTITELA PROTIV VIRUSNOG ARTERITISA KOD KOBILA U PRIPUSTU 

FINDING OF ANTIBODIES AGAINST THE VIRAL ARTERITIS IN MARES IN THE 

BREEDING.....................................................................................................................................................133 

Branislava Belić, Marko R. Cincović, Sandra Neckov 

KARAKTERISTIKE LABORATORIJSKOG NALAZA KOD PASA SA BOLESTIMA JETRE – 

ISPITIVANJE KLINIČKOG ZNAČAJA 

CHARACTERISTIC OF LABORATORY FINDINGS IN DOGS WITH LIVER DISEASE – TESTING OF 

CLINICAL SIGNIFICANCE...........................................................................................................................140 

Sandra Bijelić, Branislava Gološin, Borivoje Bogdanović, Milenko Bojić, Milka Vujaković 

UTICAJ IBA NA RIZOGENEZU ZELENIH REZNICA DRENA (Cornus mas L.) 

IBA EFFEKT OF ROOTING CORNELIAN CHERRY (Cornus mas L.) SOFTWOOD CUTTINGS..........149 

Slobodan Cerović,Jelena Ninić Todorović, Sandra Bijelić, Vladislav Ognjanov, Borivoje Bogdanović 

KOMPATIBILNOST SORTI TREŠNJE (Prunus avium L.) SA OBLAČINSKOM VIŠNJOM (Prunus 

cerasus L.) 

CHERRY CULTIVARS (Prunus avium L.) COMPATIBILITY WITH SOUR CHERRY 

(Prunus cerasusL.)...........................................................................................................................................156

Letopis naučnih radova 

Godina 36 (2012), Broj 1, strana 5-16 

UDC 612.821.2:005 Pregledni rad 

Review paper 

ULOGA INTELIGENCIJE U PROCESU RUKOVOĐENJA 

Pejanović, R. 1 

REZIME 

„Kada ne možemo biti sigurni 

u to kako poboljšati svet, 

mudrost postaje važna vrlina, 

a megalomanske vizije su 

ozbiljna opasnost“. 

(Džozef Naj, profesor na Harvardu) 

Rukovođenje je jedna od najznačajnijih funkcija upravljanja (planiranje, 

organizovanje, kadrovanje, rukovođenje, kontrola). Za proces rukovođenja veoma je 

važna, između ostalog, uloga inteligencije, kao dela intelektualnog kapitala. 

Inteligencija je jedna od sposobnosti čoveka, koja mu omogućava da pravilno razume 

stvari i pojave u životu i svetu, da se shodno tome adekvatno postavi, da otkriva i 

rešava probleme, da ima jasnu i realnu razvojnu viziju. Inteligencija predstavlja osnovu 

mudrosti, koja je vrhunska faza u procesu razvoja inteligencije, tj. sazrevanja 

rukovodioca. 

Autor razmatra različite oblike inteligencije: prirodna inteligencija, racionalna 

inteligencija, emocionalna inteligencija, socijalna inteligencija, duhovna inteligencija, 

kulturna inteligencija, poslovna inteligencija, veštačka inteligencija. Svaka od njih, na 

svoj način, doprinosi kvalitetu rukovođenja, i potrebno ih je svestrano razvijati i 

koristiti. 

Ključne reči: Upravljanje, rukovođenje, inteligencija, mudrost, oblici inteligencije. 

1. UVOD 

Rukovođenje je vrlo značajna, ali kompleksna aktivnost u procesu upravljanja, 

od koje zavise poslovni uspesi u svim oblastima, posebno u biznisu i agrobiznisu. U toj 

aktivnosti uloga inteligencije je višestruka. 

1 Dr Radovan Pejanović, red. prof., Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, 

Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. 

5

Rukovođenje se razlikuje od upravljanja. Prema H. Džonsonu «Rukovođenje 

je mogućnost za oblikovanje stavova i ponašanja drugih, bilo u formalnoj ili 

neformalnoj situaciji. Upravljanje je formalni zadatak odlučivanja i naređivanja». 

Priroda rukovođenja je da usmerava, stimuliše i motiviše napore zaposlenih, 

a u pravcu ostvarenja postavljenih zadataka i ciljeva. 

Rukovodilac je taj koji dominira situacijom u toku vršenja svoje uloge u 

organizaciji. On raspolaže sa autoritetom, znanjem, inteligencijom i snagom da utiče na 

svoje podređene i da ih aktivira u pravcu takvih ponašanja koja će dati najbolje rezultat. 

Pri tom treba imati u vidu da će rukovodilac biti autoritet sve dotle dok ga njegovi 

ljudi prihvataju sa zadovoljstvom. 

Zadatak rukovodioca je da stvori takvu radnu atmosferu koja će obezbediti 

angažovanje svih raspoloživih snaga, kako rukovodilaca tako i podređenih na vršenju 

zadataka organizacije. 

Uloga podređenih je da koristeći svoja znanja i mogućnosti vrše svoju ulogu 

prema uputstvima rukovodilaca. Na taj način podređeni vrši svoju ulogu valjano, a to 

doprinosi da i organizacija vrši svoju misiju. Podređeni treba da ima satisfakciju da je 

svojim radom doprineo nekoj novoj vrednosti organizacije, od koje će i on dobijati 

jedan deo. Stav zaposlenih prema rukovodiocima veoma je uslovljen stavom i 

tretiranjem zaposlenih od strane rukovodilaca. 

Kod rukovođenja bitno je znanje i inteligencija rukovodilaca. Uspešno 

rukovođenje ne može se, naime, vršiti bez odgovarajućih znanja i inteligencija. Pri tom 

su važna: tehnička (stručna) znanja, šira koncepcijska znanja i humanistička znanja. 

Potrebni stepen pojedinačnih znanja zavisi od nivoa na kome se u hijerarhiji 

organizacije nalaze rukovodioci. Rukovodiocima na nižem nivou potrebna su veća 

tehnička (stručna) znanja, dok na srednjem i višem nivou rukovođenja potrebna su šira 

koncepcijska znanja. Ta znanja uključuju mogućnost apstraktnog razmišljanja o 

organizaciji i njenim problemima. Oni moraju imati znanja, inteligenciju i sposobnost 

da u svojim koncepcijama obuhvataju šire komplekse, uključujući celu organizaciju i 

njenu okolinu, kako u sadašnjosti tako i u budućnosti. Humanistička znanja uključuju 

osnove iz teorije o ponašanju, odgovarajuća znanja o ljudskom ponašanju i stavovima. 

Jedna od značajnih faza menadžment procesa (uz navedene) je i liderstvo, 

kojim se utiče na članove organizacije, kako bi ostvarili ciljeve. Liderstvo je danas, u 

razvijenim zemljama, posebna naučna i stručna disciplina, koja predstavlja dinamičan 

proces koji podrazumeva interakciju između lidera, sledbenika i situacije. Usled sve 

većih promena u okruženju liderstvo postaje jedan od najvažnijih faktora uspeha 

savremenih organizacija. 

Reč je, dakle, o veoma važnim pitanjima, koja su kod nas, u procesu tranzicije 

i krize zanemarena. Cilj ovoga rada je da podstakne, razjasni i usmeri aktivnosti u 

pravcu promena koje su nam i ovde nužne i potrebne, posebno kada je u pitanju 

agrobiznis. 

2. INTELIGENCIJA I MUDROST 

Inteligencija (lat. intelligentia) je urođena sposobnost pravilnog razumevanja 

stvari i pojava u životu i svetu. To je razum, um, sposobnost shvatanja i poimanja 

(Vujaklija, M., 1980.). Inteligentan čovek je onaj koji je sposoban za pravilno 

6

azumevanje stvari i pojava u životu i svetu, razuman, razborit, uman, pametan, koji 

ima duha, mudar, dosetljiv, bistar, vešt, vičan, umešan. Kada se govori o prirodnoj 

inteligenciji pod ovim pojmom se najčešće podrazumeva: nadarenost, oštroumnost, 

prirodna sposobnost pravilnog rasuđivanja, sposobnost snalaženja u životnim 

situacijama na osnovu prethodno stečenog iskustva. 2 

Inteligencija je u tesnoj vezi sa obrazovanjem, iako se razlikuju. Obrazovanje 

predstavlja količinu znanja koje posedujemo, a inteligencija našu sposobnost da 

shvatamo nove stvari. 3 

Za inteligenciju je neraskidivo vezano shvatanje "intelektualca" kao čoveka 

nemirnog i nezasitog duha, koji se kritički odnosi prema svom društvenom i političkom 

okruženju. 

Inteligencija, prema Konfučiju, predstavlja osnovu mudrosti. 

Mudrost je skup isitina (znanja) stečenih umom, opažanjem, iskustvom 

primenjenim na život. To je harmonija ideja sa životom. Mudar čovek (menadžer, lider) 

je onaj koji pojave svega oko sebe ne gleda nikad izdvojene i usamljene, nego povezane 

što je više i šire moguće sa svim ostalim što se u svetu javlja i dešava. Montenj kaže da 

mudar čovek vidi onoliko koliko hoće, a ne koliko može, a Niče kaže da mudar ne 

kažnjava zato što je neko loše postupio, već zbog toga da ne bi loše postupio. Biti 

mudar u pravo vreme, kaže narodna poslovica, predstavnja devet desetina mudrosti. 

Prema Konfučiju tri puta vode do mudrosti: razmišljanje (inteligencija) – ono 

je najplemenitije; vaspitanje – ono je najlakše; i iskustvo – ono je najneugodnije. U 

Talmudu nalazimo odgovore na pitanja ko je mudar: „Onaj ko se od svakog poučava, 

kao što je jak onaj koji sebe obuzdava, a bogat koji je zadovoljan svojom sudbinom“. 

Dž.B.Šo kaže "da ljudi nisu mudri u srazmeri sa svojim iskustvom, već sa svojom 

sposobnošću da iskustvo primene". H.Hese smatra da se "znanje može saopštiti, ali 

mudrost ne može". 

2 U modernom društvu inteligencija se meri tzv. testovima inteligencije. U 

procenjivanju inteligencije kao složene psihičke funkcije uzimaju se u obzir opšta 

sposobnost ličnosti (G-faktor ili generalni faktor) i mnoge naročite sposobnosti (Sfaktor 

ili specifični faktor). Inteligencija se ne određuje samo na osnovu izrazite 

karakteristike jedne određene sposobnosti, ako druge opšte sposobnosti nisu prisutne. 

Vreme u kojem se razvija inteligencija je predmet rasprave i neslaganja među mnogim 

istraživačima. Dok jedni tvrde da se inteligencija razvija od 15. do 16. godine, drugi 

smatraju da se procesi razvoja privode kraju oko 24. do 25. godine života. Ima autora 

koji su stanovišta da se inteligencija, a naročito kod pojedinih osoba, razvija čak i posle 

50. godine. Merenje inteligencije se vrši primenom testova inteligencije prilagođenih za 

određeni uzrast i populaciju i spada u domen rada psihologa. Rezultat testa je količnik 

inteligencije (IQ-inteligentiae Quotient) koji se dobija deljenjem umne (mentalne) 

starosti dobijene testom (u mesecima) i dobne ili kalendarske starosti (u mesecima). 

3 Dugo se vodila rasprava o tome da li i koliko obrazovanje utiče na inteligenciju. Deo 

naučnika smatra da obrazovanje pomaže razvoju inteligencije, dok drugi insistiraju da 

nam je inteligencija zadata po rođenju. Poslednjih godina sve je više dokaza koji 

ukazuju da produženo obrazovanje pozitivno utiče na inteligenciju. Norveški istraživači 

tvrde da se sa produženim školovanjem povećava koeficijent inteligencije kod dece 

("Politika", Beograd, 4.I 2012, str. 18). 

7

Mudrost je vlasništvo čoveka, za razliku od znanja koje je moguće predati i 

inteligentnim mašinama (Tri osobine krase čoveka: poštenje, mudrost i hrabrost – 

Konfučije). 

Slika 1: Proces faznog nastanka čovekove mudrosti 

Picture 1: The process of phase origin of human wisdom 

Now how 

Now why 

Mudrost 

Komunikacija 

Mudar čovek u zamršenoj poslovnoj situaciji razmatra stvari s pažnjom, a 

zatim traži savet pre nego donese zaključak (M.Al-Varak). Lafater kaže: "Ako hoćeš da 

budeš mudar, nauči pametno da pitaš, pažljivo da slušaš, mirno da odgovaraš i da 

prestaneš kada nemaš više šta da kažeš". B.Gracijan i Morales kažu: "Mudrome više 

koriste neprijatelji nego budali prijatelji." 

Jedna avganistanska poslovica nas uči: "Dve stvari čovek mora imati da bi 

uspeo u životu. Prvo je sreća – to je ono kad se čoveku pruži povoljna prilika. Drugo je 

pamet (mudrost) – ona čoveku omogućuje da iskoristi povoljnu priliku". A čuveni 

Konfučije kaže: "Ko ne zna, a ne zna da ne zna, opasan je, izbegavaj ga. Ko ne zna, a 

zna da ne zna, mlad je, nauči ga. Ko zna, a ne zna da zna, spava, probudi ga. Ko zna, i 

zna da zna, mudar je, sledi ga." 

3. VRSTE INTELIGENCIJE 

Učenje i razumevanje 

Znanje 

Pronicljivost i inteligencija 

Pouke 

Zaključci 

Informacije 

Podaci 

Racionalna inteligencija – IQ se izražava koeficijentom inteligencije (koji 

pokazuje stepen inteligentnog razvoja pojedinca u odnosu na prosečni stepen razvoja 

drugih pojedinaca iste dobi). 4 

4 Kvocijenti u rasponu od 90 do 110 smatraju se pokazateljima prosečne inteligencije, a 

oni ispod 70 znak su mentalne zaostalosti, iznad 110 ukazuju na visoku nadarenost. IQ 

8

Tradicionalni koncept koeficijenta inteligencije predstavljao je proboj u vreme 

kada je bio formulisan. Savremena istraživanja, međutim, pokazuju da taj koncept ima 

dva značajna nedostatka. Prvi je da je inteligencija određena rođenjem i da je 

nepromenljiva. Iako su pojedinci genetički obdareni većim ili manjim talentom za 

određene oblasti, istraživači kao što su Buzan, Macado, Vegner i mnogi drugi, pokazali 

su da se IQ vrednost može značajno povećavati vežbanjem. 5 Drugi nedostatak je ideja 

da verbalne i matematičke sposobnosti merene IQ testovima predstavljaju neophodan 

uslov inteligencije. 

Ovakav uski pogled na inteligenciju prevaziđen je savremenim psihološkim 

istraživanjima. Danas preovladava mišljenje o inteligenciji kao konvencionalnom 

nazivu za skup osobina, sklonosti i sposobnosti koje u različitim kombinacijama 

rezultiraju u reakcijama uspešnog prilagođavanja. Postoje, dakle, različite, više ili 

manje povezane, sposobnosti: verbalna i matematička sposobnost, prostorna, 

kinestetička (kretanje u prostoru) i muzička sposobnost, te interpsihička i intrapsihička 

sposobnost. 

U svom savremenom klasičnom delu "Okviri uma" (1983) psiholog Hauard 

Gardner uvodi teoriju višestrukih inteligencija. Po ovoj teoriji svako od nas sadrži 

najmanje sedam merljivih inteligencija. 6 To su: logičko-matematička (Stiven Hoking, 

Isak Njutn, Marija Kiri); verbalno-lingvistička (Vilijem Šekspir, Emili Dikinson, Horhe 

Luis Borhes); prostorno-mehanička (Mikelanđelo, Džordžija O` Kif, Bakminster Fuler); 

muzička (Mocart, Džordž Geršvin, Ela Ficdžerald); telenokinestetička (Morihel Vešiba, 

Muhamed Ali, F.M.Aleksander); intrapersonalno-socijalna (Nelson Mendela, Mahatma 

Gandi, Kraljica Elizabeta I); intrapersonalna-samospoznajna (Viktor Frankl, Tid Nat 

Han, majka Tereza). 7 

Teorija višestrukih inteligencija je danas opšteprihvaćena i kombinovana sa 

činjenicom da se inteligencija može razvijati tokom čitavog života, pruža izazov svima 

koji, poput menadžera, imaju mogućnost i obavezu da pokažu i dokažu svoje 

sposobnosti. 

Emocionalna inteligencija - EQ obuhvata sposobnost vladanja osećanjima, 

izgrađivanja kvalitetnijih odnosa i sposobnosti saosećanja sa drugima. 

Daniel Goleman je 1995. godine, prvi put, u svojoj knjizi "Emocionalna 

inteligencija" izneo noviju, navedenu definiciju bistrine i pameti. On je, na osnovu 

običnih inteligencija (u oko dve stotine kompanija) došao do zaključka da su 

sposobnosti zasnovane na emocionalnoj inteligenciji dvostruko važnije od zbira 

kvocijenta inteligencija i tehničkih veština. Što je radno mesto u kompaniji hijerarhijski 

test je osmislio Alfred Bine (1857-1911) da bi objektivno izmerio razumevanje, 

razmišljanje i rasuđivanje. Bine je bio motivisan snažnim entuzijazmom za 

psihologiju kao novu disciplinu i željom da se prevaziđu kulturne i klasne predrasude 

Francuske kasnog XIX veka u procenjivanju akademskog potencijala kod dece. 

5 

U nedavnom statističkom pregledu više od 200 studija o koeficijentu inteligencije 

(časopis Nature) B.Devlin je zaključio da geni utiču na IQ vrednosti sa ne više od 48 

procenata. Ostalo ide na prenatalnu negu, okruženje i obrazovanje. 

6 

U kasnijim radovima Gardner i njegovi saradnici registruju 25 različitih 

subinteligencija. 

7 

Leonardo da Vinči je bio genije u svim ovim oblastima. 

9

više, to postaju važnijim sposobnosti temeljene na emocionalnoj inteligenciji. Kod 

menadžera one čine 85 odsto, i to je upravo ono što razvija sjajnog prosečnog 

menadžera. 

Kada je reč o menadžerima (i liderima) važni su prirodna inteligencija i znanje. 

Ali, kada je neko već uhodan u posao, onda postaju važnije osobine iz domena 

emocionalne inteligencije poput timskog rada, saradnje, sposobnosti da se uvere drugi u 

ispravnost vlastitih ideja, motivisanost, samopouzdanje. Upravo te osobine postaju 

važnije nego ikada ranije, smatra Danijel Goleman. Zašto? Zato što globalno tržište 

zahteva visoku konkurentnost. Visoka konkurentnost traži efikasnu radnu snagu. Jedna 

od najtraženijih osobina na radnom mestu danas je sposobnost prilagođavanja na 

promene. 

Kako se nedostatak emocionalne inteligencije odražava na inače darovite, 

bistre ljude? Danijel Goleman to objašnjava na sledeći način: "Oni u karijeri dosegnu 

izvestan nivo i dalje ne napreduju, ili počnu nazadovati. Dobro je što se ipak sve može 

naučiti. Za razliku od kvocijenta inteligencije, koji je više-manje zadat, emocionalna 

inteligencija teži ka tome da se starenjem povećava. Ukoliko neko nije naučio prave 

sposobnosti, temeljene na emocionalnoj inteligenciji, koje mu trebaju na radnom mestu, 

uz kvalitetnu podršku to se može naučiti." Neke kompanije, piše Goleman, izuzetno 

pomažu svojim zaposlenima kako bi naučili veštine emocionalne inteligencije. 8 

Za razliku od racionalne inteligencije, koja nam omogućava da rešavamo 

logične probleme, emocionalna inteligencija nas čini, dakle, svesnijim vlastitih i tuđih 

emocija. Pomoću nje saosećamo, procenjujemo situaciju u kojoj se nalazimo i na nju 

ispravno reagujemo. 

Socijalna inteligencija - SQ je pojam nastao 1920. godine kada je psiholog 

Edvard Torndajk pod tom formulacijom podrazumevao "sposobnost razumevanja ljudi i 

upravljanja njima". 

No ta definicija dopušta da se obeležjem talenta za interpersonalne odnose 

smatra i čista manipulacija. Još i dan-danas neki opisi socijalne inteligencije ne prave 

razliku između sirovih sposobnosti prevaranata i istinski brižnih postupaka koji 

obogaćuju zdrave odnose. 

Po mišljenju Danijela Golemana autora sjajne knjige "Socijalna inteligencija 

(nova nauka o ljudskim odnosima)" to što je neko naprosto manipulator – što vrednuje 

samo ono što je dobro za sebe nauštrb drugih – ne bi trebalo smatrati znakom socijalne 

inteligencije. 

Umesto toga, o „socijalnoj inteligenciji" možemo misliti kao o sažetom izrazu 

za pojavu kad je neko inteligentan ne samo povodom interpersonalnih odnosa, nego i u 

njima. Ovakvim poimanjem fokus socijalne inteligencije širi se sa stanovišta jedne 

osobe na perspektivu dve osobe, sa sposobnosti koje postoje u jednom pojedincu na ono 

što se dešava kad se neko upusti u neki odnos. Kad tako proširimo svoj fokus, onda 

možemo da vidimo dalje od pojedinca, i da shvatimo šta zapravo biva kad ljudi stupe u 

8 Jedan od modela programa je onaj kompanije American Express. Njihov savetnički 

sektor vodi programe obuke u emocionalnoj kompetenciji. Ono što je počelo kao 

ekperiment, uskoro je pokazalo ogroman uspeh – prošavši obuku, zastupnici kompanije 

uveliko su poboljšavali obim prodaje usluga i poslovanje kompanije. 

10

interakciju - a isto tako da, dalje od ličnog interesa, sagledamo i šta je u najboljem 

interesu drugih. 

To šire stanovište navodi nas da u okviru socijalne inteligencije razmotrimo 

sposobnosti koje obogaćuju odnose među ljudima, kao što su empatija i briga. Stoga 

Goleman u navedenoj knjizi razmatra i drugo, šire načelo koje je Torndajk takođe 

predložio povodom naše socijalne sposobnosti: "mudro postupanje u ljudskim 

odnosima" (R.P.). 

Socijalna osetljivost mozga zahteva od nas da budemo mudri, da uvidimo kako 

drugi ljudi u našem životu pokreću i oblikuju ne samo naša raspoloženja, nego i samu 

našu biologiju - a s druge strane zahteva da procenjujemo kako mi utičemo na emocije i 

biologiju drugih ljudi. I zaista, kakav je neki odnos možemo oceniti po tome kako neko 

utiče na nas, i mi na njega. 

Pojava socijalne neuronauke u novije vreme znači da je sazrelo vreme za 

oživljavanje socijalne inteligencije kao ravnopravne svojoj sestri, emocionalnoj 

inteligenciji. Ponovno razmatranje socijalne inteligencije trebalo bi da potpunije odrazi 

funkcionisanje "socijalnog mozga", i time doda one često prenabregavane sposobnosti 

koje ipak imaju ogromnu važnost za naše odnose. 9 

Model socijalne inteligencije koje nudi Goleman tesno je povezan sa takođe 

njegovim modelom emocionalne inteligencije. 

Slika 2. Kako se sposobnosti inteligencije uklapaju u model emocionalne 

inteligencije 

Picture 2. Capabilities for fitting of intelligence into the model of emotional 

intelligence 

EMOCIONALNA 

INTELIGENCIJA 

Emotional intelligence 

Samosvest 

Upravljanje sobom 

SOCIJALNA INTELIGENCIJA 

Social intelligence 

Socijalna svest 

Primarna empatija 

Empatička tačnost 

Slušanje 

Socijalna kognicija 

Socijalna lakoća ili upravljanje odnosom 

Sinhroničnost 

Samopredstavljanje 

9 "Socijalni mozak" je zbir neuronskih mehanizama koji usklađuju kako naše 

interakcije, tako i naše misli i osećanja o ljudima i odnosima koje uspostavljamo. 

Najrečitija novost ovde možda je novost da socijalni mozak predstavlja jedini biološki 

sistem u našem telu koji se neprestano podešava prema nama, a na njega, zauzvrat, 

utiču unutrašnja stanja ljudi s kojima smo. Svi ostali biološki sistemi, od limfnih žlezda 

do slezine, uglavnom regulišu svoju aktivnost kao reakcije na signale koji dolaze iz tela, 

a ne spolja, s druge strane kože. Putanje socijalnog mozga jedinstvene su po svojoj 

osetljivosti na svet uopšte. Kad god se povežemo neposredno, licem u lice (ili glasom 

na glas, ili kožom uz kožu) s nekim, naši socijalni mozgovi ukopčavaju se (eng. 

interlock) jedan u drugi. (Prema: Goleman, D.: Socijalna inteligencija, Isto, str. 18). 

11

Uticaj 

Briga, marenje 

Starim shvatanjem socijalne inteligencije kao čisto kognitivne pretpostavlja se, 

kao što su tvrdili mnogi rani teoretičari inteligencije, da se socijalna inteligencija možda 

i ne razlikuje od opšte inteligencije kao takve. 10 Neki kognitivni naučnici nesumnjivo bi 

se složili da su te dve sposobnosti istovetne. Uostalom, njihova disciplina oblikuje 

mentalni život na kompjuteru, a moduli za obradu informacija kreću se čisto 

racionalnim linijama, sledeći kompjutersku logiku. 

Ali isključivo fokusiranje na mentalne sposobnosti u socijalnoj inteligenciji 

prenebregava neprocenjive uloge afekta i niskoga puta. Goleman predlaže promenu 

tačke gledanja, predlaže tačku s koje se vidi dalje od pukog znanja o socijalnom životu 

te se obuhvataju i automatske sposobnosti koje su onoliko važne kad se angažujemo, 

kako preko visokog, tako i preko niskog puta. Različite teorije socijalne inteligencije 

koje su danas u modi detaljno iznose te isprepletene sposobnosti samo na pojedinim 

mestima, i u neuhvatljivo promenljivom stepenu. 

Duhovna inteligencija - DQ je inteligencija o kojoj se poslednjih godina sve 

više govori. O toj vrsti inteligencije pišu eminentni psiholozi Danah Zohar i Ian 

Marshal u svojoj knjizi "DQ – duhovna inteligencija, suštinska inteligencija". Oni kažu 

da duhovna inteligencija obuhvata sve dosad poznate oblike inteligencije, a ukratko je 

definišu kao "inteligenciju kojom pristupamo problemu smisla i životnih vrednosti, 

pomoću koje svoj život stavljamo u širi, bogatiji i smisleniji kontekst, kojom 

procenjujemo je li određeni postupak ili životni put smisleniji od drugog". Oni je 

nazivaju i temeljnom inteligencijom, neophodnom za pravilno delovanje racionalne i 

emocionalne inteligencije. 

Duhovna inteligencija nam omogućava da razlučimo dobro od zla, da večito 

tragamo za odgovorom zašto smo rođeni, šta je smisao života, zašto da nastavimo dalje 

u trenutcima kada smo poraženi. Ona je temelj našeg smisla za moralom, te nam 

omogućava da sebe sagledamo u širem kontekstu. Duhovna inteligencija nije nužno 

vezana za religiju, no autori tvrde da čini veru mogućom, čak i neophodnom. To je 

inteligencija duše koja prebiva u onom dubokom delu našeg ja koji je povezan sa 

mudrošću. 

10 Prema starom gledištu, socijalna inteligencija viđena je kao primena opšte 

inteligencije na socijalne situacije - dakle kao pretežno kognitivna sposobnost. Taj 

pristup vidi socijalnu inteligenciju kao puki fond znanja o socijalnom svetu. Tim 

pristupom ne pravi se razlika između te sposobnosti i opšte inteligencije kao takve. 

No po čemu se, onda, socijalna inteligencija razlikuje od opšte? Na to pitanje još nema 

dobrog odgovora. Jedan razlog leži u tome što je psihologija kao profesija naučna 

potkultura, potkultura u koju se ljudi socijalizuju kroz postdiplomske studije i druge 

vidove profesionalne obuke. Ishod je da su psiholozi skloni tome da svet vide uglavnom 

kroz mentalne naočari oblasti kojom se profesionalno bave. No ova sklonost možda 

iskrivljuje sposobnost psihologije da shvati istinsku prirodu socijalne inteligencije 

(Goleman, D.: Isto, str. 324). 

12

Duhovna inteligencija nam pomaže u svakodnevnom životu da budemo 

kreativni, prilagodljiviji, da delujemo sa više spontanosti, da lakše rešavamo teške 

egzistencijalne probleme. Iako Zoharava i Maršal smatraju da živimo u duhovno "tupoj 

kulturi", mi svoj DQ možemo razvijati, i to tako da postavljamo što više pitanja sa 

"zašto", "da postanemo refleksniji, da tražimo vezu među stvarima, da posegnemo izvan 

vlastite osobe, da preuzmemo više odgovornosti, te da postanemo iskreniji prema sebi i 

hrabriji". Moglo bi se zaključiti da trebamo biti "više ljudi", oni koji ne 

zloupotrebljavaju svoje bližnje ili svoju životnu sredinu, oni koji su sposobni izaći iz 

začaranog kruga zgrtanja i trošenja, ljudi koji neće zanemarivati ono uzvišeno i sveto u 

sebi i drugima. 

Kulturna inteligencija - KI. Za život u savremenom, globalnom svetu i 

multikulturalnom okruženju neophodna nam je i kulturna inteligencija. Sam pojam koji 

podrazumeva sposobnost uspešne interakcije u različitim kulturama lako je razumeti, ali 

je potrebno vreme i napor da se dostigne visok nivo kulturne inteligencije. Polazeći od 

ovih pretpostavki, Dejvid Tomas i Ker Inkson napisali su knjigu koja predstavlja vodič 

u sticanju ove dragocene veštine. 

U prvom delu knjige objašnjeno je šta su to kulturne razlike i na koji način one 

oblikuju ponašanje ljudi, a sve u cilju razvijanja naše osetljivosti za ponašanje 

oblikovano kulturom. U drugom delu, osnovna načela kulturne inteligencije autori 

primenjuju na nekoliko tipičnih problema u interpersonalnim odnosima unutar 

multikulturalnog konteksta kao što su teškoće u komunikaciji, pregovaranju, donošenju 

odluka... Njihova poruka jeste da je razumevanje kulture težak, ali ne i neizvodljiv 

zadatak. Možemo uspešno da delujemo u različitim kulturnim okvirima ukoliko 

naučimo osnovna načela, i pokažemo spremnost da delujemo kao osoba prilagodljiva 

različitim kulturama. 

Poslovna inteligencija - BI (engl. business intelligence) je noviji fenomen iz 

ekonomske psihologije i teorije rukovođenja. Kao što joj ime kaže vezana je za 

poslovne aktivnosti čoveka. S tim u vezi ona se može posmatrati najmanje sa dva 

aspekta – s makro i mikro aspekta. Posmatrana sa makroaspekta, poslovna inteligencija 

je složena, agregirana kategorija, koja se stvara sistematski prikupljanjem podataka o 

makroekonomskim kretanjima u određenoj geopolitičkoj sredini, kao i obradom tih 

podataka zbog otkrivanja makroekonomskih trendova ili tendencija i predviđanja 

procesa u makroekonomskim sistemima. Organizacije koje tako shvataju poslovnu 

inteligenciju orijentisaće se, pre svega, prema okruženju u kojem deluju. 

Kod poslovne inteligencije na mikronivou radi se o otkrivanju prikrivenih 

znanja iz pojedinih podataka organizacije tokom svakodnevnih poslovnih transakcija. 

Izvori podataka za ovaj tip poslovne inteligencije uglavnom su unutar same 

organizacije, i treba ih, svakako, pothranjivati, pomno održavati i sistemski obrađivati. 

I u prvom i u drugom slučaju nužna je primena informatičke, posebno 

internetske tehnologije, uz upotrebu odgovarajućih logističko-računskih i softverskih 

alata. 

Verbalna inteligencija – VI je moćna, cenjena i merljiva vrsta ukupne 

inteligencije. „Verbalni faktor“ je uvek kod akademskog građanstva bio procenjivan i 

visoko kvalifikovan. Kolokvijalno se upotrebljava u pozitivnom smislu kao „rečitost“, 

„retoričnost“. Retorika (grč. rhetorike) je veština lepog govorenja i tehnika besedništva 

uopšte. Retorika znači govornički, besednički, a retorizam je način govorničkog 

13

izražavanja i izlaganja. Beseda je zborište, pesnička reč (Svetosavska beseda - kod nas). 

Verbalna inteligencija isključuje slatkorečivost, demagogiju ili pak neiskrenost, 

neprincipijelnost, prevrtljivost, laskavost, brbljivost („Kad čovek mnogo govori, uvek 

kaže nešto što nije trebao reći“ – Konfučije – kineski filozof i socijalni reformator). I na 

kraju: „Potrebno je govoriti pametno, ali i na vreme“. Verbalna inteligencija znači i 

sposobnost komunikacije na stranom jeziku (poliglot – čovek koji zna više jezika). 

U drugoj polovini 20. veka javila se ideja o veštačkoj inteligenciji – VI. 

Veštačka inteligencija je ustvari oblast računarstva. Cilj istraživanja veštačke 

inteligencije je razvijanje programa (softvera) koji će omogućiti računarima da se 

ponašaju na način koji bi se mogao okarakterisati inteligentnim. Prva istraživanja se 

vežu za same korene računarstva. Ideja o stvaranju mašina koje će biti sposobne da 

obavljaju različite zadatke inteligentno, bila je centralna preokupacija naučnika 

računarstva koji su se opredelili za istraživanje veštačke inteligencije tokom cele druge 

polovine 20. veka. 11 Danas su istraživanja o veštačkoj inteligenciji orijentisana na 

ekspertske sisteme, prevodilačke sisteme u ograničenim domenima, prepoznavanje 

ljudskog govora i pisanog teksta, automatske dokazivačke teoreme, kao i konstantnim 

interesovanjem za stvaranje generalno inteligentnih, autonomnih agenata. Veštačka 

inteligencija, kao pojam u širem smislu, označava kapacitet jedne veštačke tvorevine za 

realizovanje funkcija koje su karakteristike ljudskog razmišljanja. Mogućnost razvoja 

slične tvorevine budila je interesovanje ljudi još od antičkog doba. 

4. UMESTO ZAKLJUČKA: NOTA BENE 

Uloga inteligencije u procesu rukovođenja je višestruko pozitivna. 

Inteligencija kao deo intelektualnog kapitala je novi izvor bogatstva. Nije to 

ni zemlja, ni novac, ni sirovine, ni tehnologija. To su pamet (mudrost), stručnost i 

inteligencija ljudi. Novi vek je vek u kome vlada konkurencija na planu znanja (Lester 

Thueow). Era "industrija mozgova" – novi materijali, poluprovodnički čipovi, 

kompjuteri, softveri itsl., koja danas vlada svetom, nema svoj prirodni dom. One mogu 

da postoje bilo gde na zemljinoj kugli. To znači da svako može da učestvuje u trci za 

njih ukoliko je u stanju da organizuje dovoljno pameti (mozga) da se to uradi. Ovoga 

moraju biti svesni svi oni koji učestvuju u procesu rukovođenja. 

I na kraju, kao i na početku, završiću mislima, moga uvaženog kolege i 

prijatelja (V.Vujić, 2012): “Razlika između genijalnosti i gluposti je u tome što 

genijalnost ima granice“. 

11 Alen Turing, „otac“ današnje informatike, radio je čitavog života na tome kako 

sagraditi mašinu koja bi funkcionisala poput mozga (veštački mozak) i koja bi 

funkcionisala kao veštačka inteligencija. U 40-im godinama prošlog veka Turing je 

znao da su u potrazi za veštačkom inteligencijom od samih kompjutera važniji 

kompjuterski programi (softveri). 

14

5. LITERATURA 

1. Blanchard, K.: Rukovođenje na višoj razini, Mate, Zagreb, 2010. 

2. Buzan, T., Buzan, B.: Mape uma, Finesa, Beograd, 1999. 

3. Buzan, T.: Savršeno pamćenje, Finesa, Beograd, 1999. 

4. Carnegie, D.: Psihologija uspjeha, knjiga I, II, III, Zagreb, 1981, 1982. 

5. Cy Charney: Efikasan menadžer, «Grmeč», Beograd, 1996. 

6. Drucker, P.: Moj pogled na menadžment, Stylos, Novi Sad, 2003. 

7. Drucker, P: Inovacije i preduzetništvo, praksa i principi, «Privredni pregled», 

Beograd, 1991. 

8. Denit, F. Elsa: Umeće liderstva, Valera, Beograd, 2006. 

9. Frappaolo, C.: Knowledge Management, Amazon.com, 2006. 

10. Gejts, B.: Poslovanje brzinom misli, Prometej, Novi Sad, 2001. 

11. Gelb, M.: Razmišljajte kao Leonardo da Vinči, 7 koraka do genijalnosti, 

Finesa, Beograd, 2002. 

12. Goleman, D.: Emocionalna inteligencija u poslu, Mozaik knjiga, Zagreb, 2000. 

13. Goleman, D.: Socijalna inteligencija – nova nauka o ljudskim odnosima, 

Geopoetika, Beograd, 2007. 

14. Hiršman, A.: Strasti i interesi, «Filip Višnjić», Beograd, 1999. 

15. Inić, B.: Poslovna inteligencija, FTB, Beograd, 2005. 

16. Maslov, A.: Psihologija u menadžmentu, Asee books, Novi Sad, 2004. 

17. Mudrosti menadžera, «FB print», Novi Sad, 2003. 

18. Pejanović, R. i sar.: Upravljanje, timski rad i uloga lidera u agrobiznisu, 

Agroznanje, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka, br. 4/2005, str. 77-89. 

19. Pejanović, R.: Ekonomika, menadžemnt, organizacija (za studente veterinarske 

medicine), Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011. 

20. Pejanović, R: Značaj i uloga ljudskog kapitala u agrarnoj ekonomiji, 

Savremeni farmer, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br. 7/2001, str. 17-18. 

21. Rand, A.: Vrlina sebičnosti, „Global book“, Novi Sad, 1997. 

22. Skot, V., Hauard, D.: Kako uticati na druge, «Dereta», Beograd, 1991. 

23. Srića, V.: Inventivni menadžer, Croman MEP Consulz, Zagreb, 1995. 

24. Tomas, D., Inkson, K.: Kulturna inteligencija, „Klio“, Beograd, 2011. 

25. Tomson, R.: Veština rukovođenja, „Klio“, Beograd, 2000. 

26. Vujić, V.: Menadžment ljudskog kapitala, Sveučilište u Rijeci, Fakultet za 

turistički i hotelski menadžment, Opatija, Rijeka, 2008. 

27. Vujić, V., Ivaniš, M., Bojić, B.: Poslovna etika i multikultura, Sveučilište u 

Rijeci, Fakultet za turistički i hotelski menadžment, Opatija, Rijeka, 2012. 

28. Zorah, D., Maršal, J.: Duhovna inteligencija - krajnja inteligencija, Svetovi, 

Novi Sad, 2000. 

15

THE ROLE OF INTELLIGENCE IN THE PROCESS OF 

MANAGEMENT 

by 

Pejanović, R. 

SUMMARY 

Leadership is one of the most important management functions (planning, 

organization, personnel management, leadership, control). For the management process 

is very important, among other things, the role of intelligence, as a part of intellectual 

capital. 

Intelligence is one of man's ability, which allows him to properly understand things and 

phenomena in the life and in the world, therefore to detect the proper place and to solve 

problems and has a clear and realistic vision of development. Intelligence is the 

foundation of wisdom, which is the ultimate stage in the development of intelligence, 

ie. maturation of leader. 

The author discusses the different forms of intelligence: natural intelligence, rational 

intelligence, emotional intelligence, social intelligence, spiritual intelligence, cultural 

intelligence, business intelligence, artificial intelligence. Each of them, in turn, 

contributes to the quality of leadership, and need to be comprehensively developed and 

used. 

Key words: management, leadership, intelligence, wisdom, forms of 

intelligence. 

Primljeno: 01.06.2012. 

Prihvaćeno: 10.06.2012. 

16



UDK: 530.145.63: 162.13 Pregledni rad 

Review paper 

ASOCIJACIJE KORISNIKA VODE 

I NAPLATA NAKNADE ZA NAVODNJAVANJE 

Zorica Srđević, Bojan Srđević, 1 

REZIME 

U radu je dat sažet pregled nekih aktuelnih stavova u oblasti definisanja cena 

vode za navodnjavanje. Ukazano je na povezanost problema koji se tiču 

postavljanja politike cena vode za ovu svrhu i interesa asocijacija korisnika 

voda (za navodnjavanje). Dat je i primer kako su u Španiji, poznatoj po 

postojanju velikih i funkcionalnih asocijacija korisnika voda, za dva distrikta sa 

ukupno oko 1.500 farmera korišćene savremene tehnike odlučivanja da bi se 

identifikovale najbolje strategije naplate naknade za korišćenje vode za 

navodnjavanje. 

Ključne reči: cena vode, naplata naknade za navodnjavanje, asocijacija 

korisnika vode, višekriterijumska analiza (AHP i TOPSIS). 

UVOD 

Evropska direktiva o vodama (Water Framework Directive) uvela je princip da cena 

vode treba da bude takva da se ostvari potpuna naknada troškova za njeno korišćenje, 

uključujući i sektor navodnjavanja (EU, 2000). Cilj je bio da se poboljša efikasnost 

korišćenja vode, a da naknada uključi troškove zahvatanja, distribucije i tretiranja vode, 

kao i troškove zaštite životne sredine, uz održanje bazične vrednosti vode kao 

prirodnog, delimično obnovljivog resursa. Direktiva je pokušaj uspostavljanja 

kombinacije ograničenja na zahvatanja vode i poštovanje standarda o kvalitetu voda. 

Pored ostalog, Direktiva je definisala i određene rokove za obezbeđivanje 

odgovarajućeg kvaliteta svih voda. 

Za razliku od industrijskog i urbanog sektora gde se na povećanje i smanjenje zahteva 

za vodom može uticati cenom vode, u sektoru navodnjavanja to nije uvek moguće. Neki 

analitičari (npr. Albiac i Murua, 2009) ukazali su da definisanje cene vode za 

navodnjavanje na osnovu strogih uslova za potpunu nadoknadu troškova praktično nije 

moguće. Dalje, na osnovu uporednih rezultata više studija iz razvijenih zemalja i 

1 Dr Zorica Srđević, vanr. prof; dr Bojan Srđević, red. prof.; Univerzitet u Novom Sadu, 

Poljoprivredni fakultet, Departman za uređenje voda. 

17

zemalja u razvoju, Cornish i Perry (2003) su pokazali da je nemoguće alocirati vodu za 

navodnjavanje koristeći samo politiku cena. 

Politika cena vode za navodnjavanje je kompleksno pitanje koje, sa jedne strane, tretira 

manjak vode, efikasnost, jednakost u raspodeli i očuvanje vode kao resursa, a sa druge 

strane, odnos često brojnih institucija koje se bave vodom ili direktno upravljaju 

vodom; pod institucijama treba razumeti zainteresovane strane u širokom smislu u 

datom socijalnom, političkom i geo-fizičkom okruženju. Pravilno razumevanje odnosa 

između ciljeva politike cena vode i okruženja dovodi do njenog pravilnog definisanja, 

kao i do povećanja efikasnosti sistema naplate (Veettil i dr., 2011). 

Dinar i Mody (2004) tvrde da je za uspešnu implementaciju politike cena od najvećeg 

značaja njeno prihvatanje od strane farmera i da su u tom smislu često neophodne 

tehničke i institucionalne promene. Ono što komplikuje problem je što politika cena 

vode za navodnjavanje teži ka ispunjenju konfliktnih ciljeva, kao što su ekonomska 

efikasnost, naknada troškova, jednakost i očuvanje vodnih resursa. Sledeća situacija 

može poslužiti kao dobra ilustracija ovog problema. Sa administrativne strane, naplata 

vode na osnovu površine ili zastupljene biljne vrste je generalno prihvaćena kao 

jednostavnija i jeftinija za primenu u odnosu na naplatu na osnovu količine isporučene 

vode. Međutim, zahtevi za vodom u tom slučaju najčešće se drastično povećavaju jer 

visina naknade nije u direktnoj vezi sa potrošnjom. Time se ne daje nikakav podsticaj 

povećanju efikasnosti korišćenja vode. 

Da bi se povećala efikasnost korišćenja vode na nivou farme, Facon (2002) smatra da je 

neophodno da operativne strategije politike cene vode i pravila distribucije vode 

odražavaju stvarnost i da su u skladu sa zahtevima farmera. Pored toga, farmeri moraju 

biti uključeni u donošenje odluka o vremenu i količini isporuka vode, što je najlakše 

ako su fameri članovi asocijacije korisnika voda (AKV). 

Webber i dr. (2008) tvrde da je slabost većine trenutnih predloga za definisanje naknade 

za korišćenje vode za navodnjavanje ta što pokušavaju da naplate u potpunosti troškove 

korišćenja vode farmerima, a da im se ne obezbedi kompenzujući prihod. Cilj strategija 

naplate naknada treba da bude povećanje tehničke efikasnost farmera, čineći ih 

sposobnim da plate visoke naknade za vodu. To se može postići ekonomskim 

podsticajima i dodatnim programima podrške u slučaju korišćenja primera dobre prakse 

(best management practices) i tehnologija navodnjavanja koje štede vodu. 

NEKA PITANJA NAPLATE NAKNADE VODE ZA NAVODNJAVANJE 

U AKV OKRUŽENJU 

Naknada za korišćenje vode za navodnjavanje u svetu je najčešće rezultat pregovaranja 

i borbe za moć između farmera i AKV, a često i između AKV i agencija za 

18

navodnjavanje ili države. Pregovori su ograničeni realnostima kao što su finansijski 

kapacitet farmera i trenutni troškovi snabdevanja, ali takođe reflektuju i suprotstavljene 

interese strana u pregovorima, različite poglede na problem navodnjavanja, političku 

moć pregovaračkih strana i različite odnose odgovornosti i njihove međuzavisnosti; 

pregovori se vode u zavisnosti od moći i njene distribucije među pregovaračima. 

Drugim rečima, dok novac definiše određene zavisnosti, odgovornost u pregovorima je 

predominantno oblikovana odnosima strana u pregovorima i međuljudskim odnosima 

izraženim u vidu prijateljstva, rodbinskih odnosa, poklona, poslovnih partnerstava, 

mita, asimetrije moći i informacija, političke odanosti itd. Sve ovo upozorava da 

pojednostavljenje ljudskih odnosa i načina organizovanja može dovesti do disfunkcije i 

pogrešnog definisanja sistema naknade za vodu. 

Najnovija istraživanja pokazuju da postoji velika povezanost između moći odlučivanja 

farmera i njihovog finansijskog doprinosa asocijaciji (AKV) (Srdjevic B i Srdjevic Z, 

2010a). Tamo gde farmeri odlučuju samo o aktivnostima vezanim za rad i održavanje 

sistema za navodnjavanje, stopa naplate naknade za navodnjavanje je manja. Ako se 

odgovornost u donošenju odluka proširi na, npr., izbor terenske radne snage, tada 

mogućnost odlučivanja o trošenju novca na održavanje, definisanje naknade i sl. 

pozitivno utiču na povećanje stope naplate. 

PRIMER VIŠEKRITERIJUMSKE ANALIZE STRATEGIJA ZA NAPLATU 

NAKNADE ZA KORIŠĆENJE VODE ZANAVODNJAVANJE 

Dobar primer pristupa koji omogućava donosiocima odluka da izaberu strategiju 

naplate naknade za vodu za navodnjavanje prikazan je u radu (Gallego-Ayala, 2011). 

Ideja je bila da se nađe kompromisno rešenje koje će zadovoljiti skup socioekonomskih 

i ekoloških kriterijuma, a pristup je realizovan kao metodologija prikazana 

na Slici 1. Ova metodologija je primenjena na dva distrikta u Španiji. U distriktu 

Cerrato bilo je 941 farmer, a u distriktu Saldana-Valdavia bilo je 647 farmera. 

Metodologija sadrži pet osnovnih koraka: 

1. Definisanje alternativa odlučivanja; 

2. Klasifikacija farmera u homogene grupe; 

3. Simulacija ponašanja farmera u odnosu na različite cene vode za 

navodnjavanje; 

4. Izbor socio-ekonomskih i ekoloških kriterijuma; 

5. Primena hibridnog višekriterijumskog modela za rangiranje alternativa koji 

integriše poznate metode Analitički hijerarhijski proces (AHP) i TOPSIS. 

Sledi kratak prikaz kako su ovi metodološki koraci i praktično realizovani. 

19

1. Korak. Definisano je 10 alternativnih strategija naplate naknade grupisanih u tri 

klase: 

� Naplata po jedinici navodnjavane površine (ha), bez obzira na to koji se usev 

gaji. Tri različita scenarija su simulirana u kojima cena vode raste progresivno 

od 50 do 150 eur/ha po godini. 

� Naplata na osnovu potrošene zapremine vode. Simulirana su takođe tri 

scenarija gde cena vode varira od 0,02 do 0,06 eur/m 3 . 

� Kombinovana naplata. Predstavlja kombinaciju prethodna dva sistema naplate, 

a kombinovane su četiri generisane i analizirane tarife; kombinovane su dve 

fiksne cene vode po hektaru (50 i 100 eur/ha) sa dva nivoa naplate po 

zapremini ( 0,02 i 0,04 eur/m 3 ). 

Slika 1. Metodologija evaluacije strategija naplate naknade za navodnjavanje 

(Gallego-Ayala, 2011) 

20

2. Korak. Grupisanje farmera vršeno je tako da se zadovolji uslov homogenosti, npr. 

tehnološka homogenost, ili novčana i institucionalna proporcionalnost. Pošto su 

razmatrana dva distrikta u dve različite oblasti Španije, smatrano je da distrikti kao 

geografske jedinice zadovoljavaju navedene uslove. Farmeri su grupisani u homogene 

grupe na osnovu kombinacije useva koje gaje, odnosno grupe koje uključuju farmere sa 

sličnim troškovima i neto prihodima. 

3. Korak. U trećem koraku vrši se simulacija ponašanja farmera u odnosu na 

različite cene vode za navodnjavanje primenom matematičkog programiranja. 

Ciljna funkcija je definisana kao 

gde je TGM ukupni bruto prihod, dobijen kao zbir bruto prihoda svake od aktivnosti. 

Ciljnu funkciju definišu površine alocirane na svaki usev, xt,v (hektari alocirani usevu t, 

sa varijantom navodnjavanja v). Da bi se izračunao TGM, potrebni su i sledeći tehnički 

podaci: cena (pt,v), prinos (yt,v ), troškovi varijante navodnjavanja (ct,v) i proizvodnja po 

jedinici površine (st,v). SFP je ‘‘fiksni prihod’’ farme koji ne zavisi od vrste useva koje 

farmer gaji. 

Promenljive xt,v su podeljene u četiri grupe: ozime žitarice, suncokret, lucerka i ostale 

biljne vrste. Promenljive u okviru grupe su definisane za različite varijante tehnologije 

navodnjavanja. 

Model kojim je analizirano ponašanje farmera u odnosu na različite scenarije naplate 

vode je sledeći: 

gde je Efict,v tehnička efikasnost posmatrane varijante tehnologije navodnjavanja v za 

datu vrstu useva t. 

4. Korak. Socio-ekonomski i ekološki kriterijumi važni za posmatrana dva distrikta 

navodnjavanja identifikovani su i prikazani u Tabeli 1. 

5. Korak. Metodom Analitički Hijerarhijski Proces (AHP) definisani su težinski 

koeficijenti kriterijuma i podkriterijuma kao što je dato u Tabeli 2. Sa tako određenim 

težinama definisana je matrica odlučivanja u kojoj su strategije naplate naknade za 

navodnjavanje iz Koraka 1 predstavljale alternative. Primenom metoda TOPSIS na 

kraju je 10 alternativnih strategija naplate rangirano za svaki distrikt posebno, Tabela 3 

21

(sadržaj tabele potpuno korespondira prethodnom prikazu metodologije, a identifikacija 

alternativnih strategija daje detalje za Korak 1). 

Tabela 1. Kriterijumi odlučivanja 

Table 1. Decision criteria 

Kriterijumi Podkriterijumi Jedinica mere 

Ekonomski Ukupni bruto prihod eur/ha 

Doprinos regionalnom bruto GDP eur/ha 

Rad na farmi h/ha 

Socijalni Sezonski rad % 

Rizik od napuštanja farme % 

Ekološki Specijalizacija % 

Pokrivenost zemljišta % 

Nitriti kg N/ha 

Fosfor kg P/ha 

Rizik od pesticida kg/ha 

Potrošnja vode m3/ha 

Energetski balans kcal/ha 

Tabela 2. Težinske vrednosti kriterijuma 

Table 2. Weights of criteria 

Kriterijumi Težina, % Podkriterijumi Težina, % 

Ekonomski 28.45 Ukupni bruto prihod 70.26 

Doprinos regionalnom bruto 29.74 

domaćem proizvodu 

Socijalni 39.87 Rad na farmi 41.59 

Sezonski rad 14.70 

Rizik od napuštanja farme 43.71 

Ekološki 31.68 Specijalizacija 6.79 

Pokrivenost zemljišta 13.73 

Nitriti 15.07 

Fosfor 8.07 

Rizik od pesticida 18.49 

Potrošnja vode 16.42 

Energetski balans 21.45 

22

Tabela 3. Rang različitih alternativa naplate vode za navodnjavanje 

Table 3. Ranks of water pricing alternatives 

Irrigation water pricing alternatives Cerrato-FD Saldana-Valdavia-FD 

S i + Si - Ci Rank S i + Si - Ci Rank 

Pricing instrument: irrigated area 

50 €/ha 

100 €/ha 

150 €/ha 

Pricing instrument: volumetric tariff 

0.02 €/m 3 

0.04 €/m 3 

0.06 €/m 3 

Pricing instrument: two-part tariff system 

50 €/ha+0.02 €/m 3 

50 €/ha+0.04 €/m 3 

100 €/ha+0.02 €/m 3 

100 €/ha+0.04 €/m 3 

0.0674 

0.0523 

0.0415 

0.0330 

0.0311 

0.0420 

0.0284 

0.0375 

0.0332 

0.0447 

0.0446 

0.0364 

0.0394 

0.0503 

0.0595 

0.0641 

0.0570 

0.0627 

0.0599 

0.0674 

0.398 

0.410 

0.487 

0.604 

0.657 

0.604 

0.667 

0.626 

0.643 

0.601 

ZAKLJUČAK 

9 

8 

7 

5 

2 

5 

1 

4 

3 

6 

0.0517 

0.0409 

0.0351 

0.0328 

0.0347 

0.0478 

0.0321 

0.0402 

0.0346 

0.0467 

0.0484 

0.0403 

0.0374 

0.0417 

0.0419 

0.0517 

0.0390 

0.0450 

0.0397 

0.0495 

Evropska poljoprivreda je trenutno u fazi kontinualnih promena, što zbog spoljnih 

faktora kao što su globalizacija, ekonomski razvoj, klimatske promene, što zbog 

unutrašnjih faktora kao što su novi društveni zahtevi. Posebno je porast ekološke svesti 

doveo do značajnih promena u svim oblastima, uključujući i one vezane za upravljanje 

vodnim resursima. Direktiva o vodama zahteva nove vidove upravljanja čiji je cilj da se 

postigne dobar ekološki status vodnih tela kao i racionalno korišćenje i upravljanje 

vodama sa stanovišta održivosti. 

U skladu sa tim, ekonomski instrumenti u vidu novih politika cene vode čiji je cilj 

nadoknada troškova usluga vezanih za vodu će bitno uticati na navodnjavanu 

poljoprivrednu proizvodnju. Ako se primeni striktna definicija potpune naknade 

troškova, to može ugroziti održivost navodnjavane poljoprivredne proizvodnje. Drugim 

rečima, uspeh dostizanja Direktivom postavljenih ekoloških ciljeva bez nalaženja 

kompromisa sa ekonomskim i društvenim ciljevima ne može se postići bez pažljivo 

izabrane politike cene vode bazirane na performansi navodnjavanih farmi. 

Definisanje odgovarajuće naknade za vodu je kompleksno pitanje, a novija istraživanja 

pokazuju da definisanje cene vode na nacionalnom novou nije dobro zato što se farmeri 

i poljoprivredna proizvodnja po regionima bitno razlikuju. Početak definisanja cene 

vode za neki region je u grupisanju farmera na osnovu njihovih karakteristika i analiza 

pitanja koju cenu vode farmeri mogu i žele da prihvate. Simuliranjem ponašanja 

farmera za različite strategije naplate dobija se odgovor na postavljeno pitanje. 

Istraživanja takođe pokazuju da je mala verovatnoća da će cena vode bitnije uticati na 

vrstu useva koja se gaji ili na izbor tehnologije navodnjavanja. Ono što može pozitivno 

uticati na povećanje stope naplate je postojanje AKV i njena definisana autonomija. 

Pozitivno utiče i što veće uključivanje farmera u donošenje odluka o visini naknade, 

iako ne treba očekivati da ta visina može pokriti sve troškove rada i upravljanja 

sistemom za navodnjavanje. Srbija i Vojvodina treba da ’razmišljaju’ upravo u tom već 

prepoznatom i u nekim zemljama verifikovanom pravcu. 

23 

0.484 

0.496 

0.516 

0.559 

0.547 

0.520 

0.548 

0.528 

0.534 

0.515 

10 

9 

7 

1 

3 

6 

2 

5 

4 

8

Zahvalnost: Rad je rezultat studije (Srdjevic B i Sdjevic Z, 2010b) i delimično 

istraživanja u okviru projekta 174003 osnovnih istraživanja u oblasti Matematike, 

kompjuterskih nauka i mehanike ’Teorija i primena Analitičkog hijerarhijskog procesa 

(AHP) za višekriterijumsko odlučivanje u uslovima rizika i neizvesnosti (inidividualni i 

grupni kontekst)’ (2011-2014.). Projekat finansira Ministarstvo prosvete i nauke 

Republike Srbije. 

LITERATURA 

1. Albiac J., Murua J.R. (2009): The European Water Framework Directive: Potential 

for Change and Implications Beyond 2020, In Water Management in 2020 and 

Beyond (Asit K. Biswas, Cecilia Tortajada, Rafael Izquierdo, Eds.), Springer. 

2. Cornish G., Perry C. (2003): Water charging in irrigated agriculture, Lessons from 

the field, Report OD 150, HR Waillingford, Wallingford. 

3. Dinar A., Mody J. (2004): Irrigation water management policies: allocation and 

pricing principles and implementation experience, Natural Resources Forum 28, 

112–122. 

4. EU (2000): Pricing Policies for Enhancing the Sustainability of Water Resources. 

Communication from the Commission to the Council, the European Parliament and 

the Economic and Social Committee (COM (2000) 477 final), European Union, 

Brussels. 

5. Facon T. (2002): Downstream of irrigation water pricing — the infrastructure and 

operational management considerations, Irrigation Water Policies: Micro and 

Macro Considerations, Agadir, Morocco. 

6. Gallego-Ayala J. (2012): Selecting irrigation water pricing alternatives using a 

multi-methodological approach, Mathematical and Computer Modelling 55(3–4), 

861–883. 

7. Srdjevic B,, Srdjevic Z, (2010a): Challenges of Forming Water users Associations 

in Serbia, Proc. of the Sixteen Anual International Sustainable Development 

Research Conference, Hong Kong, China. 

8. Srđević B., Srđević Z. (2010b): Formiranje asocijacije korisnika vode za 

navodnjavanje iz dvonamenskih sistema (za odvodnjavanje i navodnjavanje): III 

faza, Studija rađena za JVP Vode Vojvodine, Poljoprivredni fakultet, Departman za 

uređenje voda, Novi Sad. 

9. Veettil P.C., Speelman C., Frija A., Buysse J., van Huylenbroeck G. (2011): 

Complementarity between water pricing, water rights and local water governance: 

A Bayesian analysis of choice behaviour of farmers in the Krishna river basin, 

India, Ecological Economics 70, 1756–1766. 

10. Webber M., Barnett J., Finlayson B., Wang M. (2008): Pricing China’s irrigation 

water, Global Environmental Change 18 (4), 617-625. 

24

WATER USERS ASSOCIATIONS 

AND IRRIGATION WATER PRICING 

by 

Zorica Srdjevic and Bojan Srdjevic 

SUMMARY 

A brief review of contemporary discussion on irrigation water pricing and 

implementation of related strategies to collect annual fees is presented. 

Emphasis is on water pricing and its relation to water users associations’ 

interests and real power. An example from Spain is provided to illustrate how 

contemporary multicriteria analysis and its tools (AHP and TOPSIS) can be 

used to identify best irrigation water pricing and collection strategy; two water 

districts with 1500 farmers served as case study example. 

Key words: water price, irrigation, water users association, multi-criteria 

analysis (AHP and TOPSIS). 

Primljeno: 20.09.2012. 


25



UDK: 159.947.2:004.4 Originalni naučni rad 

Original scientific paper 

GRUPNO VREDNOVANJE AHP SOFTVERA ZA PODRŠKU 

ODLUČIVANJU U POLJOPRIVREDI 

Jovana Draginčić, Milica Vranešević, Bojan Srđević 1 

REZIME 

Analitički hijerarhijski proces (AHP) je efikasan metod za podršku odlučivanju u 

poljoprivredi. Postoji više softverskih rešenja, komercijalnih i nekomercijalnih, od kojih 

su neka dostupna putem Interneta. Tri akademska korisnika iz oblasti poljoprivrede 

vrednovala su tri softvera u odnosu na kriterijume koji su odabrani tako da uvaže pre 

svega realne potrebe korisnika. U radu je prikazana mogućnost primene AHP u 

grupnom kontekstu za slučaj kada se o svojim preferencama nisu izjasnili svi članovi 

grupe. 

Ključne reči: AHP, grupno odlučivanje, AHP softveri 

UVOD 

Problemi odlučivanja u poljoprivredi javljaju se na svim nivoima, od nacionalnog do 

nivoa poljoprivrednog gazdinstva, a njihovi konteksti mogu biti individualni i grupni. 

Specifičnosti poljoprivredne proizvodnje, tehnički, sociološki, politički i ekološki 

problemi, kao i dostupnost i preciznost podataka samo su neki od faktora koji doprinose 

kompleksnosti procesa odlučivanja u ovoj oblasti. 

Danas se sa pravom može reći da se kvalitetna odluka, koja podrazumeva izbor između 

različitih alternativa pod uticajem brojnih faktora, ne može doneti bez integrisanog 

delovanja ljudskog faktora, matematičkih metoda i računarskih alata. Razvoj tehnike i 

tehnologije, značajan napredak u oblasti softvera, kao i sve bolje poznavanje 

informatike među inženjerima, doveli su do toga da računarski alati zauzmu 

nezamenjivu ulogu i u procesima donošenja odluka. 

Na osnovu brojnih primera primene može se zaključiti da je analitički hijerarhijski 

proces (AHP) verovatno najčešće korišćeni metod višekriterijumske analize u 

1 Dipl. inž. – master, Jovana Draginčić, istraživač saradnik, dipl. inž. – master Milica 

Vranešević, asistent, dr Bojan Srđević, red. prof.,Univerzitet u Novom Sadu, 

Poljoprivredni fakultet, Departman za uređenje voda, Novi Sad, Trg Dositeja 

Obradovića 8, kontakt e-mail: jovanad@polj.uns.ac.rs 

26

poljoprivredi. Ovaj napredni metod ima jasnu teorijsku osnovu i spada u tzv. 

transparentne metode, u smislu da pomaže donosiocima odluka da rešavaju probleme 

kombinacijom intuitivnih, racionalnih i iracionalnih mehanizama, kao i da rešavaju tzv. 

nesigurne i rizične situacije bez mnogo komplikovanih matematičko-kompjuterskih 

znanja i sposobnosti. O uspešnosti AHP metodologije u oblasti poljoprivrede govori 

veliki broj stranih i domaćih naučnih i stručnih publikacija dostupnih pre svega na 

Internetu. Neki od primera primene u domaćoj literaturi mogu se videti u radovima 

autora: Jandrić i Srđević (2000), Srđević i Srđević (2003), Srđević i sar. (2004). 

SOFTVERI ZA PODRŠKU AHP 

Prvi softveri za podršku višekriterijumskom odlučivanju nastali su sedamdesetih godina 

prošlog veka. Njihova pojava i implementacija predstavlja suštinski prelaz na 

savremene metodologije i tehnologije odlučivanja. Današnje hardverske i softverske 

platforme omogućavaju projektovanje rešenja za Windows i druge operativne sisteme 

koji su komunikaciju čoveka i računara podigli na najviši nivo. Moderna rešenja su laka 

za upotrebu i sa grafičkim interfejsom omogućavaju vizuelnu prezentaciju rezultata. U 

upotrebi su i mnogi opšti softverski paketi, koji ne sadrže specifične tehnike 

višekriterijumskog odlučivanja, na primer Microsoft Excel i paketi za linearno 

programiranje (npr. LINDO). Softveri posebno razvijeni za probleme 

višekriterijumskog odlučivanja pokrivaju različite faze u procesu donošenja odluka, od 

istraživanja i struktuiranja problema, do utvrđivanja preference donosioca odluka i 

određivanja kompromisnog rešenja (Stanković i Stevenović, 2006). 

Neke od prednosti koje pruža softverska podrška odlučivanju jesu brža, jeftinija i 

kvalitetnija pomoć korisniku da lakše manipuliše podacima i rezultatima. Važno je 

takođe da se sagledavanje i rešavanje problema odlučivanja postiže na transparentan 

način. 

Na Internetu se mogu pronaći razni softveri bazirani na AHP metodologiji, a njihova 

forma se kreće od komercijalnih, do specijalizovanih za Internet. U ovom radu 

vrednovana su tri popularna AHP softvera od strane tri akademska korisnika iz oblasti 

poljoprivrede. Kriterijumi na osnovu kojih su donosioci odluka izrazili svoje lične 

preference definisani su tako da se obuhvate najvažnije činjenice koje mogu biti od 

interesa prosečnom korisniku pri izboru ovakve vrste softvera. Sledi kratak opis 

vrednovanih softvera. 

Decision Lens se smatra za jedno od vodećih softverskih rešenja za donošenje odluka u 

složenom poslovnom okruženju. Softver je jednostavan za korišćenje i dozvoljava da se 

kombinuju kvantitativni podaci i kvalitativne procene u cilju identifikovanja projekata, 

ljudi ili ideja koji će pomoći u postizanju cilja. U upotrebi je najviše u SAD, a među 

poznatim korisnicima su federalne agencije, američka mornarica, NASA i neke od 

vodećih svetskih kompanija kao sto su Amtrak, Kraft, Johnson i Johnson itd. 

MakeItRational je softver za analizu odluka, baziran na AHP-u. Sa ovim softverom 

donosilac odluka ne mora biti kvalifikovani analitičar. Lak i intuitivan interfejs će voditi 

27

korisnika korak po korak kroz celokupni proces u cilju pronalaženja opcije koja će u 

najboljoj meri zadovoljiti potrebu (npr. izbor dostavljača, strategije, proizvoda, procesa 

i tehnologije) ili dobijanja ranga alternativa (npr. projekti, ideje, resursi, investicije, 

tržišta, zaposleni itd.). 

EC 11.5 je softverska aplikacija američke kompanije Expert Choice Inc. Njenu 

popularnost zajedno sa prethodnim verzijama (npr. EC 9.5, EC 2000 i td.) ilustruje 

podatak da se koristi u više od 80 zemalja i na preko 100 univerziteta širom sveta. Radi 

se o alatu sa jakom performansom pri kreiranju i interpretaciji odluka. EC 11.5 je 

robusna aplikacija koja se implementira na PC platformama i podržava praktično 

neograničen broj kriterijuma, podkriterijuma i alternativa. 

AHP METODOLOGIJA 

Analitički hijerarhijski proces (Saaty, 1980) je napredna metodologija višekriterijumske 

analize koja omogućava analizu hijerarhijski uređenih elemenata odlučivanja. AHP 

razlaže složeni problem u hijerarhiju, gde je cilj na vrhu, a kriterijumi i alternative su na 

nižim nivoima. Postoje i hijerarhije sa pod-kriterijumima, kao i sa pod-pod- 

kriterijumima, ali je za dalja razmatranja dovoljno koristiti generalni slučaj hijerarhije 

sa tri nivoa: cilj, kriterijumi i alternative. Međusobnim poređenjem u odnosu na cilj vrši 

se rangiranje kriterijuma, a zatim se na isti način vrednuju alternative i rangiraju 

međusobnim poređenjem u odnosu na svaki od kriterijuma na višem nivou hijerarhije. 

Opisana poređenja elemenata u parovima vrše se pomoću Satijeve skale relativnog 

značaja (Tabela 1). 

Tabela 1. Satijeva skala relativnog značaja 

Table 1. Saaty's importance scale 

Definicija 

Definition 

Isti značaj Equal importance 

Slaba dominantnost Weak dominance 

Jaka dominantnost Strong dominance 

Vrlo jaka dominantnost Demonstrated dominance 

Apsolutna dominantnost Absolute dominance 

(Međuvrednosti Intermediate values) 

Značaj 

Importance 

1 

3 

5 

7 

9 

(2,4,6,8) 

Numeričke vrednosti ocena značajnosti elemenata koji se porede smeštaju se u 

odgovarajuću matricu : 

28

Za matricu dimenzije (odnosno za poređenih elemenata) donosilac odluka vrši 

poređenja i praktično popunjava samo gornji trougao matrice. Na glavnoj 

dijagonali svi elementi su 1 ( ). U donjem trouglu matrice su 

recipročne vrednosti . Prema tome, je pozitivna, 

simetrična i recipročna matrica. Kada bi donosilac odluka bio potpuno konzistentan, 

važilo bi tranzitivno pravilo za svako Pošto je 

pretpostavka da se poređenja vrše u parovima, tzv. idealnu matricu 

sačinjavale bi vrednosti “konačnih težina” poređenih elemenata obično prikazanih u 

obliku vektora , tako da važi za svako 

Međutim, već kod matrica dimenzije obično se javlja problem nekonzistentnosti, 

odnosno ova relacija je narušena. Zbog toga se vektor može odrediti samo približno. 

U literaturi su predloženi različiti metodi da bi se iz matrice vektor ekstrahovao 

tako da budu što približnije jednake na svim pozicijama. Ovde je u tu svrhu 

korišćen logaritamski metod najmanjih kvadrata LLS (Logarithmic Least Squares) 

opisan relacijama: 

Odrediti: 

Pri 

ograničenjima: 

U relacijama (1)-(3) parametar je dimenzija matrice , a su 

nepoznate težine poređenih elemenata. U literaturi (Crawford and Williams, 1985) 

prikazano je da je rešenje problema (1)-(3) jedinstveno i da se određuje izračunavanjem 

geometrijskih sredina vrsta matrice : 

29

U fazi sinteze parcijalni vektori se množe težinskim koeficijentima odgovarajućih 

kriterijuma i sabiraju se proizvodi čime se dobijaju globalne težine alternativa u odnosu 

na cilj. 

AHP pored individualnog podržava i grupno donošenje odluka, gde članovi grupe mogu 

da koriste svoje znanje, iskustvo i procene kako bi definisali problem, razložili ga u 

hijerarhiju i rešili pomoću AHP koraka. Grupno odlučivanje, kao najsloženiji oblik 

odlučivanja, razlikuje se od individualnog na metodološkom i matematičkom nivou jer 

ga karakterišu i neka dodatna pitanja koja se tiču načina struktuiranja grupe, bazičnih 

karakteristika pojedinaca, interesnih koalicija unutar grupe i/ili među grupama i td. 

POSTAVKA PROBLEMA 

Tri akademska korisnika iz oblasti poljoprivrede individualno su vrednovala tri softvera 

koji realizuju metod AHP: (1) Decision Lens - DL, (2) Make It Rational – MR i (3) 

Expert Choice 11.5 – EC. Vrednovanje je izvršeno u odnosu na pet kriterijuma: (1) 

lakoća upotrebe – LU, (2) intuitivnost – I, (3) korisnički interfejs – KI, (4) grafički 

prikaz rezultata – PR, (5) help – H. Kriterijumi su definisani tako da budu bliski 

prosečnom korisniku, a vrednovanja su vršena na osnovu Satijeve skale (Tabela 1), u 

skladu sa pravilima AHP metodologije. Hijerarhija problema je prikazana na Slici 1. 

Slika 1. Hijerarhija problema odlučivanja 

Figure 1. Hierarchy of the decision making problem 

REŠENJE PROBLEMA I DISKUSIJA 

Donosioci odluka su prvo vrednovali kriterijume u odnosu na cilj, a zatim softvere u 

odnosu na kriterijume. Njihove ocene prikazane su u tri grupe matrica (Slika 2). 

DO1: 

Kriterijumi 

5 4 5 4 

3 2 2 

1/3 2 

2 

30

Softveri 

DO2: 

Kriterijumi 

Softveri 

DO3: 

Kriterijumi 

Softveri 

LU I KI 

1 1/3 1/2 1/4 1/3 1/2 

1/3 1/2 2 

PR H 

4 1/2 4 1/2 

1/4 1/4 

4 3 5 5 

1/3 2 3 

2 1 

1/2 

LU I KI 

1/2 1/3 4 3 1/2 1/3 

1/2 1/3 1/2 

PR H 

2 1/3 4 1/2 

1/4 1/4 

1/2 1/3 2 2 

1/2 4 4 

4 4 

1/2 

LU I KI 

3 3 4 4 4 1/3 

2 1/5 

31

PR H 

1 1/3 3 1/2 

1/4 1/4 

Slika 2. Vrednovanja kriterijuma i softvera za DO1, DO2, DO3 

Picture 2 Evaluations of criteria and software for DM1, DM2, DM3 

Primetimo da DO3 nije izvršio kompletno poređenje softvera u odnosu na jedan 

kriterijum (intuitivnost), tako da je korespondentna matrica nepotpuna (Slika 2). U 

literaturi su predloženi brojni metodi za procenu praznih pozicija u matricama 

poređenja kako bi se omogućila kompletna realizacija AHP metoda. Po jednom od 

preporučenih metoda (Van Uden, 2002) popunjavanje pozicija u matrici vrednovanja 

zasniva se na geometrijskom osrednjavanju proizvoda postojećih vrednosti u matrici, uz 

poštovanje principa tranzitivnosti. Pošto u slučaju kada nedostaje samo jedna vrednost 

u matrici, zbog simetričnosti nedostaje i recipročna vrednost , tada se prvo 

računaju X i Y po relacijama (5). 

Ovde je , a su izračunate težine elemenata i i k pod pretpostavkom da 

je određivanje težina izvršeno na najkonzistentniji način. Nedostajući element matrice 

određuje se po formuli (6): 

Primenom opisanog metoda određena je nedostajuća vrednost (Slika 3) odnosno 

popunjena je predmetna matrica. 

4 4 

1 

Slika3 

Zatim je situacija tretirana kao grupno odlučivanje sa potpunom informacijom. 

Donosiocima odluka DO1, DO2, DO3 dodeljene su iste individualne težinske vrednosti. 

Grupna sinteza individualno dobijenih vektora težina softvera izvršena je po metodu 

AIP (Aggregating Individual Priorities) (Forman i Peniwati, 1998): 

32

U relacijama (7) i (8) K predstavlja broj donosilaca odluka, wi (k) je težina i-te 

alternative (softvera) za k-tog donosioca odluka, αk je težina k-tog donosioca odluka u 

grupi, a je grupna težina i-te alternative za celu grupu. Posle primene relacija (7) i 

(8) potrebna je završna aditivna normalizacija težina . 

Sračunate težine softvera (individualne i grupna) prikazane su u Tabeli 2. DO1 i DO2 

su rangirali kao prvi softver EC 11.5, dok je DO3 na prvo mesto postavio softver 

Decision Lens. Iz Tabele 2. se može zaključiti da su sva tri donosioca odluka različito 

rangirala softvere, što je posledica izražavanja ličnih preferenci prema vrednovanim 

softverima. Dobijeni konačni rezultat za grupni kontekst odlučivanja (GO) pokazuje da 

je najbolje rangiran softver EC 11.5, na drugom mestu je Decision Lens, a zatim Make 

It Rational. 

Tabela 2. Individualne i grupna težina softvera 

Table 2. Individual and group weights of software 

Softver 

Donosioci odluka 

DO1 DO2 DO3 

Decision Lens 0.218 0.251 0.433 

(3) (2) (1) 

Make It Rational 0.225 0.240 0.146 

(2) (3) (3) 

EC 11.5 0.557 0.509 0.421 

(1) (1) (2) 

ZAKLJUČAK 

GO 

0.293 

(2) 

0.203 

(3) 

0.503 

(1) 

AHP je višekriterijumski metod naučne analize scenarija i donošenja odluka. Efikasno 

se koristi kao podrška individualnom i grupnom donošenju odluka u poljoprivredi. 

Metod se smatra i sistemom za podršku odlučivanju jer ima jasnu teorijsku osnovu, 

sadrži korektan matematički model i realizovan je kao softversko rešenje sa dobrim 

korisničkim interfejsom. Danas se na Internetu mogu pronaći brojni softveri bazirani na 

AHP metodologiji, a njihova forma se kreće od komercijalnih do specijalizovanih za 

Internet. Njihova upotreba je proces donošenja odluka podigla na viši nivo, na kom se 

pojedincu i grupi omogućava donošenje kompleksnih odluka mnogo brže, efektivnije i 

efikasnije. 

U ovom radu je ilustrovana mogućnost primene AHP pri vrednovanju softvera koji 

upravo koriste AHP. To samo po sebi nije novina, ali novo jeste da je tretiran slučaj 

kada se o svojim preferencama nisu izjasnili svi učesnici u procesu donošenja odluka. 

33

ZAHVALNOST 

Autori se zahvaljuju Ministarstvu za prosvetu i nauku Republike Srbije koje finansira 

istraživanja na projektu OI 174003: Teorija i primena Analitičkog hijerahijskog procesa 

(AHP) u uslovima rizika i neizvesnosti (individualni i grupni kontekst), ciklus 2011- 

2014. 

LITERATURA 

1. Crawford G., Williams C. (1985): A note on the analysis of subjective judgement 

matrices. Journal of Mathematical Psychology 9, 387-405. 

2. Forman E., Peniwati K. (1998): Aggregating individual judgments and priorities 

with the analytic hierarchy process. European Journal of Operational Research, 

108, 165-169. 

3. Jandrić Z., Srđević B. (2000): Analitički hijerarhijski proces kao podrška 

donošenju odluka u vodoprivredi. Vodoprivreda 32, 327-334. 

4. Stanković J., Stevenović T. (2006): Software za podršku odlučivanju. Ekonomski 

Fakultet, Niš. 

5. Saaty T. L. (1980): The Analytic Hierarchy Process. McGraw-Hill, New York 

6. Srđević B., Srđević Z. (2004): Standardni i multiplikativni AHP. Letopis naučnih 

radova Poljoprivrednog fakulteta 28(1), 5-15. 

7. Srđević Z., Srđević B., Zoranović T., Potkonjak S. (2003): Izbor snabdevača 

stočnom hranom. Agroekonomika 32, 241-246. 

8. Van Uden E. (2002): Estimating missing data in pairwise comparison matrices. In: 

Z. Bubnicki, O. Hryniewicz and R. Kulikowski (Eds), Operational and Systems 

Research in the Face to Challenge the XXI Century, Methods and Techniques in 

Information Analysis and Decision Making (Academic Printing House, Warsaw, 

2002, II-73–II-80). 

Internet izvori: 

http://makeitrational.com/ 

http://www.decisionlens.com/ 

http://www.expertchoice.com/ 

34

GROUP EVALUATION OF AHP SOFTWARE FOR DECISION SUPPORT IN 

AGRICULTURE 

by 

Jovana Draginčić, Milica Vranešević, Bojan Srđević 

SUMMARY 

Analitical hierarchy process is multi-criteria decision-making method aimed to support 

decision making processes in various disciplines, indcluding agriculture. There are 

several known software products in this regard, commercial and non-commercial, 

available for download via Internet. Three academic users from the agricultural sector 

evaluated three software products of that type across criteria set chosen so to fulfill the 

real users’ needs. This paper demonstrates possibility of applying AHP method in a 

group context for case of incomplete information. 

Key words: AHP, group decision making, software product 

Primljeno: 21.09.2012. 


35



UDK: 502.171:62-503.55 Pregledni rad 

Review paper 

PRIMENA EKOSISTEMSKOG PRISTUPA U INTEGRALNOM 

UPRAVLJANJU PRIRODNIM RESURSIMA 

Milena Lakićević 1 , Nevena Tatović 2 

REZIME 

U radu je analiziran značaj primene ekosistemskog pristupa u očuvanju 

prirodnih resursa. Ekosistemski pristup predstavlja strategiju za integralno 

upravljanje zemljišnim, vodnim i životnim resursima. Osnovni cilj primene 

ekosistemskog pristupa je očuvanje i održivo korišćenje prirodnih resursa na 

pravedan način. Ekosistemski pristup kao strategija integralnog upravljanja 

podrazumeva celovito rešavanje svih problema životne sredine. Jedino na 

ovaj način može se uspostaviti saglasnost razvoja različitih sektora životne 

sredine i očuvanje prirodnih resursa. 

Ključne reči: prirodni resursi, integralni pristup, ekosistemski pristup 

UVOD 

Jedan od osnovnih problema današnjice predstavlja neracionalno korišćenje 

prirodnih resursa. Posledice nesavesnog odnosa prema životnoj sredini su nesagledive i 

ugrožavaju opstanak planete u celini. Problemi životne sredine nisu vezani samo za 

savremeno doba, već datiraju još od ranog neolita uporedo sa stvaranjem prvih naselja i 

razvojem poljoprivrede (Stanković i Došenović, 2008). 

Danas su globalno posmatrano ugroženi svi prirodni resursi. Prema podacima 

Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) svake godine kao posledica zagađivanja 

životne sredine, gubitka staništa, introdukcije alohtonih vrsta, klimatskih promena i 

prekomerne ekspoatacije prirodnih resursa nestaje 0,01-0,1% ukupnog broja vrsta. 

Izumiranje vrsta je prirodan proces, ali je destruktivan uticaj čoveka uzrokovao da ono 

bude čak 1000 puta brže od takozvane normalne stope izumiranja (natural rate of 

extinction) (Alcamo i Bennett, 2003). 

Pravo na životnu sredinu javlja se u savremenom svetu kao jedno od osnovnih ljudskih 

prava. Ono podrazumeva sledeća prava: „pravo na život u zdravoj životnoj sredini, 

pravo na održivi ekonomski razvoj u novim tehnološkim uslovima, pravo na racionalno 

1 

Milena Lakićević, dipl.inž., istraživač-saradnik, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, 

Departman za uređenje voda. 

2 Nevena Tatović, dipl.inž., doktorant, Univerzitet u Beogradu, Šumarski fakultet, Odsek za pejzažnu 

arhitekturu. 

36

korišćenje prirodnih i energetskih resursa, pravo na sprečavanje, smanjivanje i 

prevenciju svih oblika povrede, zagađenja ili ugrožavanja životne sredine, pravo na 

zaštitu integriteta biosfere uključujući i prirodne klimatske uslove i biološku 

raznovrsnost, pravo na zaštitu od uvoza prljavih tehnologija, pravo na dostupnost 

informacija o stanju životne sredine i o njenoj ugroženosti, pravo na učešće građana u 

postupku odlučivanja o razvoju, unapređenju i zaštiti sistema životne sredine i pravo na 

odgovarajuće obrazovanje i jačanje svesti u oblasti životne sredine” (Jovašević, 2009). 

Sektorski pristup u upravljanju prirodnim resursima uzrokuje brojne teškoće, jer 

su ciljevi upravljanja u jednom često u koliziji sa ciljevima upravljanja u drugom 

sektoru. Nedovoljna međusektorska povezanost planova i politika upravljanja izaziva 

nove ekološke probleme. Kao odgovor razvijen je integralni pristup koji odgovara 

sistemskoj percepciji životne sredine (Miljanović, 2007). 

Integralni pristup se zasniva na „poznavanju sveukupnosti sadržaja (pojava) koji 

egzistiraju u životnoj sredini, procesa koji se dešavaju unutar i između sistema (socioekonomski 

i prirodno-teritorijalni sistemi) i problemskih pojava interakcije koje se na 

različite načine ispoljavaju u životnoj sredini (prostorno, vremenski i sadržajno)” 

(Miljanović, 2006). 

U radu će biti opisana strategija ekosistemskog pristupa sa ciljem promovisanja 

njene primene u Srbiji. Ekosistemski pristup podrazumeva traženje kompromisa između 

društvenih i zahteva vezanih za očuvanje životne sredine. Odnos između antropogenog 

uticaja i eksploatacije prirodnih resursa u Srbiji bio je predmet istraživanja u radovima 

(Lakicevic i Srdjevic, 2012; Zlatic et al., 2010a; Zlatic et al., 2010b). 

EKOSISTEMSKI PRISTUP 

Ekosistemski pristup predstavlja strategiju za „integralno upravljanje zemljišnim, 

vodnim i životnim resursima, u cilju njihovog očuvanja i održivog korišćenja na 

pravedan način” (Shepherd, 2004). Ekosistemski prisup je osnovno oruđe Konvencije o 

biodiverzitetu (CBD). Konvencija o biodiverzitetu ekosistem definiše kao funkcionalnu 

jedinicu dinamičkog kompleksa biljaka, životinja i mikroorganizama i njihovog neživog 

okruženja (CBD, 2003). 

Ekosistemski pristup se tiče svih relevantnih nivoa biološke organizacije, 

uključuje neophodnu strukturu, procese, funkcije i interakcije između živih bića i 

njihovog okruženja. Prepoznaje čoveka kao integralnu komponentu mnogih ekosistema, 

postavlja čovekove potrebe u prvi plan i teži da upravlja ekosistemom na osnovu 

njegovih višestrukih funkcija i na održiv način. 

Ekosistemski pristup zahteva sveobuhvatno i prilagodljivo upravljanje, koje treba 

da se suoči sa komleksnom i dinamičnom prirodom ekosistema i da upotpuni znanja o 

njegovom funkcionisanju. Može da objedini druga znanja, konzervacione pristupe ili 

metodologije da bi odgovorio izazovu rešavanja problema u složenim situacijama. Ne 

postoji jedinstven način da se primeni ekosistemski pristup, njegova primena zavisi od 

lokalnih, nacionalnih, regionalnih i globalnih uslova (Shepherd, 2008). 

Neki od ključnih karakteristika ekosistemskog pristupa su (Hadley, 2000): 

37

1. dizajniran je da uravnoteži ciljeve Konvencije o biodiverzitetu (Očuvanje 

biološkog diverziteta, održivo korišćenje njegovih komponenti i pravična 

podela koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa), 

2. postavlja čoveka u centar upravljanja biodiverzitetom, 

3. uključuje najširi spektar sektorskih interesa. 

Ekosistemski pristup predstavlja inovativnu strategiju upravljanja i razlikuje se od 

konvencionalnih pristupa. U Tabeli 1 su prikazane osnovne razlike između 

konvencionalnih i ekosistemskog pristupa. 

Tabela 1. Konvencionalni pristupi i ekosistemski pristup 

Table 1. Conventional approaches and ecosystem approach 

Konvencionalni pristupi 

Ekosistemski pristup 

Conventional approaches 

Ecosystem approach 

Naglasak na konzervaciji 

Naglasak na adaptivnom upravljanju 

Emphasis on conservation 

Emphasis on adaptive management 

Sektorsko upravljanje 

Integralno upravljanje 

Sectoral management 

Zasnovan isključivo na naučnim znanjima 

Exclusively based on science knowledge 

Prioritetan pristup – zaštita prirode 

Give priority to nature conservation 

Pristup od vrha prema dnu 

Top-down approach 

Kratkoročna vizija 

Short-term vision 

Dobra i usluge ekosistema se posmatraju 

nezavisno 

Ecosystems’ goods and services are 

considered in an independent way 

Izvor / Source: Pérez, 2008 

Integral management 

Uključuje i druga znanja 

Involves other forms of knowledge 

Orijentisan prema zaštiti životne sredine 

i društva 

Oriented toward environmental and 

social conservation 

Dvosmerni pristup od vrha prema dnu i 

obrnuto 

Two way approach, top-down and 

bottom-up 

Dugoročna vizija 

Long-term vision 

Korišćenje dobra i usluga ekosistema 

deo procesa upravljanja, ne i konačan 

cilj 

Ecosystems’ goods and services are 

considered as part of management 

procedure and not as the final goal 

Ekosistemski pristup uključuje različite elemente: operaciona primena, 

funkcionalne veze, politika upravljanja, sistemi upravljanja, održivi rashodi i društveni 

izbor (CBD, 2003). 

Operaciona primena podrazumeva primenu prilagodljivog načina upravljanja, 

njegovu kontrolu i reviziju. Potrebna je dobra uprava, kolegijalnost, razvoj kapaciteta i 

sposobnosti, saradnja i savetovanje između sektora, kao i podela koristi biološkog 

diverziteta. 

38

Funkcionalne veze u ekosistemu podrazumevaju razumevanje dinamike, 

integriteta, zdravlja i funkcije ekosistema, snabdevanje dobrima i uslugama ekosistema 

i razumevanje ekološke održivosti sredine. 

Politika upravljanja podrazumeva primenu održive upravljačke politike i 

postupaka bezbednih po životnu sredinu, kao i planiranje održivog korišćenja. 

Sistemi upravljanja podrazumevaju primenu upravljačkih instrumenata koji 

efektivno održavaju i unapređuju konzervacioni menadžment i održive ciljeve. 

Održivi rashodi podrazumevaju pravilno vrednovanje i unapređivanje održive 

isporuke usluga, dobara ekosistema i biodiverziteta, uz integraciju socijalnih, ekoloških 

i ekonomskih potreba, u dugom i kratkom roku. 

Društveni izbor se odnosi na uključivanje društva u planiranje, zatim na 

transparentnost u odlučivanju i prepoznavanje zahteva zainteresovanih strana. 

PRINCIPI EKOSISTEMSKOG PRISTUPA 

Ekosistemski pristup, kao strategija za integralno upravljanje prirodnim resursima, 

unapređuje zaštitu i održivo korišćenje na pravičan način. Podrazumeva 12 principa i 5 

koraka sprovođenja (Shepherd, 2004; Shepherd, 2008). 

1. Ciljevi upravljanja zemljištem, vodom i drugim prirodnim resursima 

predstavljaju pitanja društvenog izbora; 

2. Upravljanje treba da bude decentralizovano do najnižeg prihvatljivog nivoa; 

3. Razmatraju se aktuelni ili potencijalni efekti upravljanja na susedne ekosisteme; 

4. Prepoznavanje potencijalne koristi od upravljanja – obično postoji potreba da se 

upravlja ekosistemom i u ekonomskom kontekstu pa je potrebno: 

a) redukovati sva tržišna kretanja koja negativno utiču na biološki diverzitet, 

b) podsticati unapređenje očuvanja biodiverziteta, 

c) planirati troškove i dobiti u datom ekosistemu do izvodljivih granica; 

5. Zaštita strukture i funkcije ekosistema, zbog očuvanja usluga ekosistema, treba 

da bude prioritet ekosistemskog pristupa; 

6. Ekosistemima se mora upravljati u okviru granica njihovog funkcionisanja; 

7. Ekosistemski pristup treba preduzeti na odgovarajućoj prostornoj i vremenskoj 

skali; 

8. Ciljevi upravljanja ekosistemima treba da budu postavljeni na dugačak period 

uz prepoznavanje promenljivih vremenskih skala i tzv. odloženih efekata koji 

karakteriše procese ekosistema; 

9. Upravljanje mora da uvaži promene koje su neizbežne; 

10. Pristup ekosistema treba da traži odgovarajuću ravnotežu i interakciju između 

zaštite i korišćenja biološkog diverziteta; 

11. Ekosistemski pristup treba da razmatra sve forme relevantnih informacija, 

uključujući znanja, inovacije i praksu, kako naučnika, tako i lokalnog stanovništva i 

39

12. Ekosistemski pristup treba da uključi sve relevantne sektore društvenih i 

naučnih disciplina. 

Prilikom primene 12 principa ekosistemskog pristupa predloženo je 5 ključnih 

tačaka (Smith, 2003): 

1. Fokusiranje na funkcionalne veze i procese unutar ekosistema; 

2. Povećanje podele dobiti; 

3. Sprovođenje mera adaptivnog upravljanja; 

4. Sprovođenje mere upravljanja na odgovarajućoj skali; 

5. Obezbeđenje međusektorske saradnje. 

KORACI SPROVOĐENJA 

Za realizaciju principa ekosistemskog pristupa potrebno je da se sprovede pet 

koraka po utvrđenom rasporedu. Svaki od koraka podrazumeva seriju akcija i direktno 

je povezan sa najmanje jednim od dvanaest principa (Shepherd, 2004). 

� Korak A: Determinacija glavnih zainteresovanih strana i područja ekosistema. 

� Korak B: Postavljanje mehanizama za upravljanje ekosistemima. 

� Korak C: Identifikovanje važnih ekonomskih pitanja. 

� Korak D: Determinacija očekivanih uticaja na dati i susedne ekosisteme. 

� Korak E: Odlučivanje o dugoročnim ciljevima. 

Najteža pitanja su: determinisanje glavnih zainteresovanih strana, određivanje 

područja ekosistema i razvijanje veze između njih. Najbolje je istovremeno raditi na 

definisanju područja i determinisanju zainteresovanih strana koje će podržati izbor i 

upravljanje područjem. 

Jedno od prvih pitanja koje se postavlja je: Koja veličina ekosistemski upravljane 

teritorije treba da se odabere i na osnovu kog kriterijuma? 

Prigodna veličina je ona koja (Hadley, 2000): 

� zadovoljava naučne kriterijume, 

� odgovara administrativnim, pravnim i kulturnim granicama i 

� predstavlja rešiv zadatak za postojeći upravljački kapacitet, znanje i iskustvo. 

Kada postane jasno ko ima najjači interes u upravljanju određenim područjima u 

ekosistemu, tada postaje moguće identifikovati i granice ekosistema i odgovarajuće 

pojedince, grupe ili institucije koje su sposobne da zaštite, upravljaju i donose odluke u 

okviru tih granica. 

Rezultat će biti mozaik površina, kojima upravljaju različite zainteresovane strane. 

Nakon toga se postavljaju pitanja: Kako možemo identifikovati karakteristike strukture 

i funkcije ekosistema koje su potrebne za ključna dobra i usluge? i Kako možemo reći 

kada je ekosistem ugrožen jer se koristi preko sopstvenog kapaciteta? Najproduktivniji 

put uključuje naučnike i lokalno stanovništvo da rade zajedno. Ravnoteža između 

zaštite i korišćenja ekosistema će se postići kroz zajedničko donošenje odluka o tome 

40

ko će upravljati određenim delovima ekosistema i za koje namene. Potrebno je utvrditi 

kojim površinama samostalno upravlja lokalno stanovništvo, za koje površine ili 

aspekte upravljanja traže pomoć i podršku i koje površine ili aspekte upravljanja 

prepuštaju nadležnim organizacijama (Pérez, 2008). 

Neophodno je prepoznati glavne ekonomske probleme koji pogađaju ekosistem i 

njegove stanovnike. Bolje upravljanje uključuje potpunija znanja i participativno 

donošenje odluka. Planiranje troškova i dobiti u ekosistemu je srž inovacije u 

ekosistemskom pristupu. Potrebno je obezbediti ravnomernu raspodelu troškova i dobiti 

unutar područja upravljanja. Od suštinskog značaja je raditi u saglasnosti sa ključnim 

aspektima lokalne ekonomije. Potrebno je uspostaviti sistem „korisnik plaća“, a 

istovremeno bi trebalo stimulisati one koji brinu o kontroli korišćenja resursa 

(Shepherd, 2008). 

Promene u upravljanju jednim ekosistemom utiču na susedne. Ti uticaji mogu biti 

pozitivni ili negativni, tako da je potrebno se okolni ekosistemimi prilagode nastalim 

promenama, primenom odgovarajućih upravljačkih postupaka. U tom smislu, ponekad 

je potrebno promeniti veličinu teritorije kojom se upravlja. Promene se odnose i na 

povećanje i na smanjenje područja upravljanja. Ukoliko nije izvodljiv menadžement 

predhodno izabranom većom teritorijom, u okviru nje se izdvajaju manje celine. Postoje 

i obrnuti primeri, kada je više manjih celina koje je trebalo zaštiti uspešno obuhvaćeno 

jednim većim upravljačkim planom i ovako dobijena teritorija je bila brzo regenerisana 

(Shepherd, 2008). 

Planiranje prilagodljivog upravljanja zahteva dobre metode monitoringa, kako bi 

se potencijalni problemi što ranije otkrili. Uključuju se dugoročni ciljevi i fleksibilni 

planovi da se oni dosegnu. Potrebna je i transparentnost i međusobno razumevanje 

zainteresovanih strana, da bi se na pravi način diskutovalo o problemima. Aktivan i 

odgovoran forum zainteresovanih strana je jedan od ključnih faktora za uspešno 

sprovođenje ekosistemskog pristupa. 

ZAKLJUČAK 

Savremeno društvo se susreće sa problemom sve većeg iscrpljivanja prirodnih 

resursa. U cilju spečavanja dalje degradacije životne sredine potrebno je sprovesti 

odgovarajuće strategije upravljanja i zaštite. Sektorski pristup upravljanja u prošlosti 

nije dao zadovoljavajuće rezultate, tako da su savremene strategije vezane za integralni 

pristup u upravljanju, koji podrazumeva holističku orijentaciju u rešavanju problema 

životne sredine. 

Ekosistemski pristup je strategija integralnog upravljanja koja uključuje širok 

spektar različitih interesa zaštite svih prirodnih resursa. Razmatra ekološke, društvene i 

ekonomske faktore upravljanja i treba da se prilagodi datoj prostornoj i vremenskoj 

skali. Ekosistemski pristup uključuje 12 principa i pet koraka njihovog sprovođenja. 

Podrazumeva uključivanje lokalnog stanovništva u procese donošenja odluka. 

Predstavlja popularnu strategiju za očuvanje prirodnih resursa i za osnovni cilj ima 

njihovo održivo i pravedno korišćenje. Poznavanje strategije ekosistemskog pristupa 

ima značaj u ekologiji, kao i u srodnim naučnim granama – poljoprivredi i šumarstvu. 

41

Zahvalnost: Rad predstavlja deo rezultata istraživanja na projektu Mrežno 

modeliranje i evaluacija funkcionalne adaptibilnosti regionalnih vodoprivrednih 

sistema u Vojvodini koji finansira Pokrajinski Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj 

AP Vojvodine, ciklus 2011.-2014. godine. 

LITERATURA 

1. Alcamo J., Bennett E.M. (2003): Millennium Ecosystem Asses, Ecosystems and human 

well-being: a framework for assessment. World Resources Institute, Washington. 

2. CBD Subsidary Body on Scientific, Technical and Technological Advice, Ecosystem 

Approach – Anex, 2003. 

3. Hadley M. (2000): Solving the puzzle: The Ecosystem Approach and Biosphere Reserves. 

UNESCO, Paris. 

4. Jovašević D. (2009): Uloga standarda međunarodne zajednice u uređivanju i zaštiti životne 

sredine. Politička revija 8(1): 167-188. 

5. Lakicevic M., Srdjevic B. (2012): Soil erosion in hilly-mountainous region of south Serbia. 

Modelling Forest Ecosystems – Concepts, Data and Application, Proceedings of the COST 

FP0603 Spring School, Kaprun, Austria, 9-13 May 2011, 75-78. 

6. Miljanović D. (2006): Neka pitanja integrisanja ekološke problematike u strategije održivog 

razvoja. Glasnik Srpskog geografskog društva, 86(2): 207-222. 

7. Miljanović D. (2007): Kompleksnost ekoloških problema – teorijsko-metodološka 

razmatranja. Glasnik Srpskog geografskog društva, 87(2): 187-198. 

8. Pérez A.A. (2008): Applying the Ecosystem Approach in Latin America. IUCN, Gland. 

9. Shepherd G. (2004): The Ecosystem Approach, Five Steps to Implementation. IUCN, Gland. 

10. Shepherd G. (2008): The Ecosystem Approach: Learning from Experience. IUCN, Gland. 

11. Smith R.D., Maltby E. (2003): Using the Ecosystem Approach to Implement the Convention 

on Biological Diversity: Key Issues and Case Studies. IUCN, Gland, and Cambridge. 

12. Stanković D., Došenović L. (2008): Zaštita i unapređenje životne sredine u skladu sa 

strategijom Održivog razvoja i Agendom 21. Šumarstvo, 60(1-2): 127-132. 

13. Zlatic M., Kostadinov S., Lakicevic M., Borisavljevic A. (2010a): Influence of 

anthropogenic factors on the environment in Rasina watershed. Proceedings Volume I, 

International Scientific Conference Forest ecosystems and climate changes, Belgrade, 

Serbia, 9-10 March 2010, 265-271. 

14. Zlatic M., Lakicevic M., Tomicevic J. (2010b): Influence of human activities and 

demographic trends on the environment of Grdelicka gorge (South Serbia). Abstracts 

Volume I, BALWOIS Conference, Ohrid, Republic of Macedonia, 25-29 May 2010, 126- 

127. 

15. http://www.iucn.org/what/tpas/biodiversity/about/biodiversity_crisis/ 

42

USING THE ECOSYSTEM APPROACH IN INTEGRATED 

NATURAL RESOURCES MANAGEMENT 

by 

Milena Lakićević, Nevena Tatović 

SUMMARY 

This paper analyses the importance of the ecosystem approach application in the 

natural resources conservation. Ecosystem approach is a strategy for the integrated 

management of land, water and living resources. Its main goals are conservation and 

sustainable use of natural resources in an equitable way. Ecosystem approach as an 

integrated management strategy involves solving environmental issues as a whole. This 

is the only way to establish the accordance in different environment sectors 

development and to preserve natural resources. 

Key words: natural resources, integrated approach, ecosystem approach 

Primljeno: 25.10.2012. 


43



UDK: 582.573.16:626.81/84 Originalni naučni rad 


UTICAJ DEFICITA LAKOPRISTUPAČNE VODE U ZEMLJIŠTU 

NA MORFOLOŠKE OSOBINE, KOMPONENTE PRINOSA I 

PRINOS CRNOG LUKA 

Borivoj Pejić 1 , Djuro Bošnjak 1 , Ksenija Mačkić 1 , Jelica Gvozdanović-Varga 2 , Ružica Stričević 3 , Dušan 

Janković 1 

REZIME 

U cilju ispitivanja mogućnosti proizvodnje crnog luka iz semena u uslovima prirodne 

obezbedjenosti biljaka vodom u agroekološkim uslovima Vojvodine istraživanja su 

obavljena na Oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim 

Šančevima na zemljištu tipa karbonatni černozem lesne terase. Utrošak vode na 

potencijalnu evapotranspiraciju (ETP) u pojedinim mesecima i vegetacionom periodu, 

obračunat je bioklimatskim postupkom, primenom hidrofitotermičkog indeksa 0,19. 

Nakon obračuna ETP bilansiran je utrošak vode na stvarnu evapotranspiraciju (ETR) 

od padavina i rezervi vode akumuliranih u zemljištu u predvegetacionom periodu i tako 

utvrdjen deficit lakopristupačne vode u periodu vegetacije crnog luka. U ispitivanom 

periodu utrošak vode na ETP se kretao u intervalu od 446-495 mm, a na ETR 249-417 

mm. Deficit lakopristupačne vode u zemljištu bio je 78 mm u 2005, 114 mm u 2006 i 

197 mm u 2007 godini. Utvrdjeni deficit lakopristupačne vode u zemljištu je negativno 

uticao na sve ispitivane parametre (prinos lukovica r = -0,847 ** , masa lukovica r = - 

0,760 ** , prečnik lukovica r = - 0,712 ** , visina lukovica r = -0,547 * , visina biljaka r = - 

0,864 ** ). Na osnovu rezultata istraživanja može se zaključiti da je proizvodnja crnog 

luka iz semena u promenljivim klimatskim uslovima Vojvodine moguća samo u 

uslovima navodnjavanja. 

Ključne reči: crni luk, prinos, komponente prinosa, morfološke osobine, deficit 

lakopristupačne vode u zemljištu 

1 

dr Borivoj Pejić, vanredni profesor, dr Djuro Bošnjak, redovni profesor, mr Ksenija 

Mačkić, asistent, dipl. inž. Dušan Janković, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni 

fakultet. 

2 

dr Jelica Gvozdanović-Varga, viši naučni saradnik, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 

Novi Sad 

3 

dr Ružica Stričević, redovni profesor,Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, 

Zemun 

44

UVOD 

U Srbiji crni luk se gaji na 20.400 ha sa prosečnim prinosom od 6,2 t ha -1 , a u 

Vojvodini na površini od 5.800 ha sa prosečnim prinosom od 8,9 t ha -1 (Statistički 

godišnjak Srbije, 2011). Niski prosečni prinosi, za 4-5 puta manji u odnosu na zemlje 

vodeće proizvodjače ove biljne vrste u svetu (Japan 41,4 t ha -1 , Holandija 36,7 t ha -1 , 

Egipat od 28,0 t ha -1 , FAOSTAT, 2007), su posledica uglavnom proizvodnje crnog luka 

iz arpadžika kao i primene neracionalnog zalivnog režima u proizvodnji crnog luka 

direktno iz semena. Navodnjavanje u aridnim i semiaridnim klimatskim uslovima ima 

prevashodni zadatak da većim delom ili u potpunosti obezbedi biljke lakopristupačnom 

vodom u periodu vegetacije. U promenljivim klimatkim uslovima Vojvodine sa 

nedovoljnom količinom i lošim resporedom padavina, posebno u letnjim mesecima, 

navodnjavanje ima dopunski karakter, odnosno povremenim zalivanjima se eliminiše 

deficit lakopristupačne vode u zemljištu i na taj način eliminišu štetne posledice suše na 

visinu i kvalitet prinosa gajenih biljaka (Pejić, et. al., 2011a,b). Medjutim, u sušnim 

godinama, sa količinom padavina ispod višegodišnjeg proseka navodnjavanje se 

postavlja kao uslov bez koga se ne može ni zamisliti biljna proizvodnja u uslovima 

prirdne obezbedjenosti biljaka vodom (Bošnjak, 1999). 

Potrebe crnog luka za vodom, proizvedenog iz semena, u klimatskim uslovima 

Vojvodine, na zemljištima srednjeg mehaničkog sastava su u intervalu od 450-500 mm 

(Pejić et al., 2010). Kadayifci et al. (2005) za klimatske uslove Turske ukazuju da su 

vrednosti utroška vode na ETP u periodu vegetacije crnog luka u intervalu od 350-450 

mm. Halim i Ener (2001) u klimatskim uslovima Turske su utvrdili utrošak vode na 

evapotranspiraciju u uslovima prirodne obezbedjenosti biljaka vodom u intervalu od 

177 do 266 mm u zavisnosti od uslova godine, pre svega količine padavaina u periodu 

vegetacije crnog luka. 

Proizvodnja crnog luka iz semena vezana je za uslove navodnjavanja. 

Navodnjavanje obezbedjuje pravovremeno i ujednačeno nicanje kao i nesmetan porast 

biljaka u periodu vegetacije. U uslovima bez navodnjavanja proizvodnja crnog luka iz 

semena zavisi pre svega od padavina posle setve u periodu nicanja i početnog porasta 

biljaka. Halim i Ener (2001), Kadayifci et al. (2005) ističu da se u Turskoj luk proizvodi 

kako u uslovima navodnjavanja tako i u uslovima prirodne obezbedjenosti biljaka 

vodom sa prinosima u intervalu od 10-40 t ha -1 . Bekele i Tilahun (2007) u klimatskim 

uslovima Etiopije ukazuju da se u uslovima kontrolisanog deficitarnog navodnjavanja 

(25% vode u odnosu na ukupne potrebe) postižu vrlo skromni prinosi crnog luka (5,5 t 

ha -1 ) u odnosu na varijantu navodnjavanja koja obezbedjuje optimalno snabdevanje 

biljaka vodom u periodu vegetacije (25,0 t ha -1 ). 

Zadatak ovih istraživanja je bio da se na osnovu analize uticaja deficita 

lakopristupačne vode u zemljištu na morfološke osobine, komponente prinosa i prinos 

lukovica sagledaju mogućnosti proizvodnje crnog luka iz semena u uslovima prirodne 

obezbedjenosti biljaka vodom u agroekološkim uslovima Vojvodine. 

45

MATERIJAL I METODE RADA 

U cilju ispitivanja zadatka istraživanja, ogled je postavljen na Oglednom polju 

Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima na zemljištu tipa karbonatni 

černozem lesne terase. Predusev crnom luku u ispitivanom periodu bila je šećerna 

repa. U ogledu su bile zastupljene dve sorte Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 

Kupusinski jabučar i Alek. Setva je obavljena 30. III 2005, 29. III 2006 i 8. III 2007 

godine ručnom, jednorednom sejalicom, na medjuredni razmak od 30 cm sa 28-30 

semenki na 1,1 m dužine. Setva je obavljena u 4 ponavljanja, sa po 3 reda u svakom 

ponavljanju. Veličina osnovne parcele je bila 10,8 m 2 (12 m x 0,9 m). Prihrana crnog 

luka sa 100 kg KAN-a ha -1 obavljena je u drugoj polovini aprila. Zaštita od korova, 

bolesti i štetočina je obavljena herbicidom "Stomp" (4 l ha -1 ), fungicidima "Ridomil" 

(25 g/ 10 l vode) i "Ditan" (25 g/ 10 l vode) i insekticidima "Mospilan" (2,5 g/ 10 l 

vode) i "Sistemin" (7,5 ml/10 l vode). 

Morfološka analiza biljaka (visina biljke, visina lukovice, prečnik lukovice) i 

komponenti prinosa (masa lukovice) uradjene su pred vadjenje ili nakon vadjenja 

biljaka. Vadjenje crnog luka obavljeno je ručno kada je više od 50% biljaka poleglo 

(20. VIII. 2005, 9. VIII 2006 i 30. VII 2007 godine). Prinos (t ha -1 ) je registrovan 

nakon sušenja lukovica na promajnom mestu u trajanju od sedam dana. 

Utrošak vode na potencijalnu evapotranspiraciju (ETP) u pojedinim mesecima 

i vegetacionom periodu, obračunat je bioklimatskim postupkom, primenom 

hidrofitotermičkiog indeksa (K) čija je vrednost za vegetacioni period crnog luka u 

klimatskim uslovima Vojvodine 0,19 (Pejić, 2009). Nakon obračuna ETP bilansiran je 

utrošak vode na stvarnu evapotranspiraciju (ETR) od padavina i rezervi vode 

akumuliranih u zemljištu u predvegetacionom periodu u sloju do 0,4 m i tako utvrdjen 

deficit lakopristupačne vode u periodu vegetacije crnog luka. 

ETP = 

n 

å 

i= 

1 

( K × Ti) 

ETP – mesečne vrednosti utrošene vode na potencijalnu 

evapotranspiracije crnog luka (mm) 

K – hidrofitotermički indeks za crni luk 

Ti – suma srednje dnevnih temperatura vazduha ( o C) 

Statistička obrada zavisnosti prinosa crnog luka, komponenti prinosa, i 

morfoloških osobina biljaka u odnosu na deficit lakopristupačne vode u zemljištu 

uradjena je regresionom analizom, a testiranje rezultata uradjeno je koeficijentom 

korelacije. 

REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA 

Prilikom analize dobijenih rezultata istraživanja neophodno je analizirati 

klimatske činioce koji uslovljavaju rast i razviće crnog luka tokom vegetacionog 

perioda. Najbitniji meteorološki elementi su padavine i temperatura vazduha, a podaci o 

njima dobijeni su sa meteorološke stanice na Rimskim Šančevima. 

46

Prve dve godine istraživanja su bile sa padavinama iznad višegodišnjeg 

proseka u periodu vegetacije (319,2 mm, period 1964/2004 god., Tab. 1). U 

vegetacionom periodu crnog luka 2005 godine palo je 462,9 mm kiše, odnosno za 143,7 

mm više u odnosu na višegodišnji prosek, a u periodu vegetacije 2006. godine palo je 

396,2 mm kiše, ili za 77,0 mm više u odnosu na višegodišnje prosečne vrednosti. U 

2007 godini palo je 31,1 mm manje kiše u odnosu na višegodišnji prosek. Neujednačen 

raspored padavina, i činjenica da je za normalan rast i razviće crnog luka neophodno 

obezbediti optimalnu vlažnost u površinskom sloju zemljišta, koji se karakteriše vrlo 

nestabilnim rezervama vode, je uticao kako na visinu prinosa tako i na vrednosti 

morfoloških osobina i komponenti prinosa. Istovremeno visoke temperature vazduha u 

periodu vegetacije, više od višegodišnjeg proseka (18,1 o C, Tab. 1) za 0,3 o C u 2006 

godini i 1,5 o C u 2007 godini uticale su na utrošak vode na evapotranspiraciju biljaka. 

Tabela 1. Srednja mesečna temperatura vazduha ( o C) i mesečne sume padavina (mm) 

(GMS Rimski Šančevi) 

Table 1. Mean monthly air temperature ( o C) and monthly rainfall sum (mm) 

(GMS Rimski Šančevi) 

Mesec 

Month 

Godina-Year 

2005 god. 2006 god. 2007 god. 

o C mm 

o C mm 

o C mm 

Višegodišnji 

prosek 

Long term 

average 

(1964-2004) 

o C mm 

April 11,7 33,0 12,7 66,0 13,4 - 11,4 48,8 

Maj 17,0 38,1 16,6 70,1 18,4 98,6 16,8 59,6 

Jun 19,3 135,4 19,7 104,3 22,0 71,1 19,9 85,7 

Jul 21,3 122,5 23,5 30,9 23,2 38,8 21,4 68,2 

Avgust 

Veg. 

period 

Growing 

season 

18,8 

133,9 

19,7 

124,9 

21,2 

79,6 

21,0 56,9 

17,6 462,9 18,4 396,2 19,6 288,1 18,1 319,2 

U ispitivanom periodu utrošak vode na ETP se kretao u intervalu od 446-495 

mm (Tab. 2, 3 i 4). Na stvarnu, odnosno realnu evapotranspiraciju (ETR) utrošak vode 

je bio 417 mm u 2005, 340 mm u 2006 i 249 mm u 2007 godini, odnosno deficit 

lakopristupačne vode u zemljištu bio je 78 mm u 2005, 114 mm u 2006 i 197 mm u 

2007 godini (Tab. 2, 3 i 4). Slične vrednosti utroška vode na potencijalnu (ETP) i 

stvarnu evapotranspiraciju (ETR) ističu Kadayifci et al. (2005) i Halim i Ener (2001) za 

klimatske uslove Turske. 

47

Tabela 2. Vodni bilans crnog luka u 2005 godini 

Table 2. Water balance of onion in 2005 

IV V VI VII VIII 

Vegetacioni 

period 

Growing 

season 

t ( o C) 11,7 17,0 19,3 21,3 18,8 17,6 

ETP (mm) 89 100 110 125 71 495 

P (mm) 33 38 135 122 113 441 

Δ -40 0 +25 -3 +18 

r (mm) 40 0 25 22 40 

ETR (mm) 73 38 110 125 71 417 

m (mm) 16 62 0 0 0 78 

v (mm) 0 0 0 0 24 24 

t - srednja mesečna temperatura vazduha ( o C) 

ETP - mesečne vrednosti potencijalne evapotranspiracije (mm) 

P - padavine (mm) 

Δ - voda koja popunjava (+) ili se troši iz rezervi zemljišta (-) 

r - predvegetacione rezerve lakopristupačne vode u zemljištu (mm) 

ETR - mesečne vrednosti stvarne evapotranspiracije (mm) 

m - deficit vode (mm) 

v - suficit vode (mm) 



IV V VI VII VIII 

Vegetacioni 

period 

Growing 

season 

t ( o C) 12,7 16,6 19,7 23,5 19,8 18,5 

ETP (mm) 72 98 112 138 34 454 

P (mm) 64 52 86 64 52 318 

Δ -8 -32 0 0 +18 

r (mm) 40 32 0 0 18 

ETR (mm) 72 84 86 64 34 340 

m (mm) 0 14 26 74 0 114 

v (mm) 0 0 0 0 0 

48



IV V VI VII 

Vegetacioni 

period 

Growing 

season 

t ( o C) 13,4 18,4 22,0 23,2 19,3 

ETP (mm) 76 108 125 137 446 

P (mm) 0 99 71 39 209 

Δ -40 0 0 0 

r (mm) 40 0 0 0 

ETR 

40 99 71 39 249 

(mm) 

m (mm) 36 9 54 98 197 

v (mm) 0 0 0 0 

Utvrdjeni deficit lakopristupačne vode u zemljištu je negativno uticao na sve 

ispitivane paremetre (prinos lukovica r = -0,847 ** , masa lukovica r = - 0,760 ** , prečnik 

lukovica r = - 0,712 ** , visina lukovica r = -0,547 * , visina biljaka r = -0,864 ** ). 

Prinos (t/ha) 

Masa (g) 

30 

25 

20 

15 

10 

5 

y = -0,107x + 29,03 

0 

r = -0,8468 

50 70 90 110 130 150 170 190 210 

Deficit lakopristupačne vode (mm) 

70 

65 

60 

55 

50 

45 

40 

35 

30 

y = -0,123x + 65,32 

r = -0,7597 

50 70 90 110 130 150 170 190 210 


49 

Visina biljke (cm) 

Prečnik lukovice (cm) 

55 

50 

45 

40 

35 

y = -0,087x + 55,17 

r = -0,8641 

30 

50 70 90 110 130 150 170 190 210 


5 

4,8 

4,6 

4,4 

4,2 

4 

3,8 

3,6 

3,4 

3,2 

3 

y = -0,006x + 4,989 

r = -0,7118 

50 70 90 110 130 150 170 190 210 

Deficit lakopristupačne vode (mm)

Visina lukovice (cm) 

5,6 

5,4 

5,2 

5 

4,8 

4,6 

4,4 

4,2 

4 

y = -0,003x + 5,210 

r = -0,5474 

50 70 90 110 130 150 170 190 210 


Graf. 1. Odnos izmedju deficita lakopristupačne vode u zemljištu i morfoloških 

osobina, komponenti prinosa i prinosa crnog luka 

Graph 1. Relationship between deficit of readily available water in the soil, yield and 

yield components of onion 

Prinos crnog luka u ispitivanom periodu se kretao od 22,82 t ha -1 u kišnoj 2005 

do 10,10 t ha -1 u sušnoj i nepovoljnoj za proizvodnju crnog luka 2007 godini (Graf. 1). 

Kadayifci et al. (2005) takodje ističe da se u Turskoj u zavisnosti od uslova godine, u 

proseku, u uslovima bez navodnjavanja postižu prinosi crnog luka od oko 10 t ha -1 . 

Halim i Ener (2001) ističu da se u Turskoj, u klimatskim uslovima (579,7 mm godišnja 

suma padavina, 13,7 o C srednja godišnja temperatura) sličnim klimatskim uslovima 

Vojvodine, postižu prinosi crnog luka u uslovima bez navodnjavanja u intervalu od 

13,87 do 17,4 t ha -1 . 

ZAKLJUČAK 

Na osnovu analize utucaja deficita lakopristupačne vode u zemljištu na prinos, 

komponente prinosa i morfološke osobine crnog luka može se zaključiti da je utvrdjena 

negativna, visokosignifikantna korelacija izmedju ispitivanih parametara što potvrdjuje 

činjenicu da je proizvodnja crnog luka iz semena u promenljivim klimatskim uslovima 

Vojvodine moguća samo u uslovima navodnjavanja. 

LITERATURA 

1. Bekele, S., Tilahun, K., 2007. Regtleted deficit irrigation scheduling of onion 

in a semiarid region in Ethiopia. Agric. Water Manage. 89: 148-152. 

2. Bošnjak, Dj., 1999. Navodnjavanje poljoprivrednih useva. Poljoprivredredni 

fakultet Novi Sad. 

3. FAOSTAT, 2007. On line statistical data base of the Food and Agricultural 

Organization of the United Nations. http:// apps.fao. org/. 

4. Halim, O.A. Ener, M., 2001. A study on irrigation scheduling of onion (Allium 

cepa L.) in Turkey. Journal of Biological Sciences, 1 (8): 735-736. 

5. Kadayifci, A., Tuylu, G.I., Ucar, Y., Cakmak, B., 2005. Crop warer use of 

onion (Allium cepa L.) in Turky. Agric. Water Manage. 72: 59-68. 

50

6. Lazić Branka, Marković, V., Djurovka, M., Ilin, Ž., 2001. Povrtarstvo. 

Poljoprivredredni fakultet Novi Sad. 

7. Pejić, B., Jelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić, Milić, S., 2009. Water 

balance, bioclimatic method as a base of rational irrigation regime of onion. 

Proc. of IV th Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 September 

2008, Plovdiv, Bulgaria, Acta Hort., Vol: 2, 355-360, 830 ISHS 

8. Pejić, B., Gvozdanović-Varga, J., Milić, S., Ignjatović-Ćupina A., Krstić, Dj, 

Ćupina, B., 2011. Effect of irrigation schedules on yield and water use of 

onion (Allium cepa L.). African Journal of Biotechnology (AJB), Vol. 10 (14): 

2644-2652. 

9. Pejić, B., Ćupina, B., Dimitrijević, M., Petrović, S., Milić, S., Krstić, Dj., 

Jaćimović, G., 2011a. Response of sugar beet to water deficit. Romanian 

agricultural research, 28: 151-155. 

10. Pejić, B., Maheshwari, B. L., Šeremešić, S., Stričević, R., Pacureanu-Joita, M., 

Rajić, M., Ćupina, B., 2011b. Water-yield relations of maize (Zea mays L.) in 

temperate climatic conditions. Maydica, 56: 315-323. 

EFFECT OF DEFICIT READILY AVAILABLE WATER IN SOIL ON 

MORPHOLOGICAL CHARACTERISTICS, YIELD AND YIELD 

COMPONENTS OF ONION 

by 

Borivoj Pejić, Djuro Bošnjak, Ksenija Mačkić, Jelica Gvozdanović-Varga, Ružica 

Stričević, Dušan Janković 

SUMMARY 

In order to investigate the possibility of onion production from seed in conditions 

without irrigation under the ecological conditions of Vojvodina the study was 

conducted at Rimski Šančevi experiment field of Institute of Field and Vegetable Crops 

on the calcareous chernozem soil of the loess terrace. Potential evapotranspiration 

(ETP) of onion during growing season were calculated using the procedure of water 

balance, and bioclimatic method using hydrophytothermic index (K), the value of which 

had been estimated at 0.19 for onion in the climate of Vojvodina. After determining the 

ETP value, the actual evapotranspiration (ETR) was calculated on the basis of 

precipitation data and pre-vegetation soil water reserve. These values were then used to 

calculate the readily available soil water deficit during the onion growing season. In the 

study period the consumption of water on the ETP and ETR ranged from 446-495 mm 

and 249-417 mm respectively. Deficit of readily available water in the soil was 78 mm, 

114 mm and 197 mm in 2005, 2006 and 2007 respectively. Determined deficit of 

readily available water in the soil was negatively affect all tested parameters (bulb yield 

r = -0.847 ** , bulb weight r = - 0.760 ** , bulb diameter r = - 0.712 ** , bulb height r = - 

51

0.547 * , plant height r = -0.864 ** ). Based on the results, it can be concluded that the 

production of onions from seed in varying climatic conditions of Vojvodina is possible 

only under irrigation conditions. 

Key words: onion, yield, yield components, morphological characteristics, deficit of 

readily available water in the soil 

Primljeno: 10.09.2012. 


52



UDK:628.4033:582.926.2:631.559 Originalni naučni rad 


UTICAJ SISTEMA ĐUBRENJA I NASTIRANJA ZEMLJIŠTA NA 

PRINOS PAPRIKE SORTE AMFORA 

Darinka Bogdanović 1 , Žarko Ilin, Ranko Čabilovski 1 

REZIME 

Dinamika NO3-N u zemljištu u zavisnosti od primenjenih sistema đubrenja i 

nastiranja i njihov uticaj na prinos paprike sorte Amfora, praćena je u poljskim 

ogledima postavljenim na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe u Somboru u 

2010 i 2011 godini. U ogledu sa i bez nastiranja pod paprikom primenjeno je ukupno 

240 kg N/ha kroz različite sisteme đubrenja: zgoreli goveđi stajnjak (MCM); 

kompostirani svinjski stajnjak (CPM); glistenjak (V); fertor (F) mineralna đubriva 

(NPK) i različite tretmane: 50% i 100% N iz organskih đubriva, a do 240 kg N/ha 

dopunjeno je kroz mineralna đubriva. 

Praćenjem dinamike NO3-N u vegetacionom periodu paprike može se zaključiti da je 

mineralizacija iz primenjenih organskih đubriva u prvom delu vegetacije paprike 

intenzivnija, a od formiranja ploda do kraja vegetacije intenzitet se smanjuje. 

Izmerene količine NO3-N u ogledu pod paprikom na foliji, značajno su veće u 

odnosu na ogled bez folije. Izmerene količine NO3-N i prinos paprike u prvoj i drugoj 

berbi , bez folije i pod folijom su u pozitivnoj korelaciji. 

Ključne reči: zemljište, nitrati , sistemi đubrenja, paprika, prinos, folija 

UVOD 

Povrtarske kulture u kratkom vegetacionom periodu formiraju visok prinos, te 

otuda imaju veće zahteve za hranivima u prvom redu azotom koji je nosioc prinosa. 

Za ostvarenje visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta u kratkom vegetacionom 

periodu kod povrtarskih biljaka pored mineralnih đubriva treba primenjivati i organska. 

Mineralna đubriva su brzo delujući izvor hraniva za biljke. Organska đubriva utiču na 

gajene biljke dvojako. Prvo, obezbeđuju gajene biljke hranjivim materijama i drugo, 

pozitivno utiču na fizička i biološka svojstva zemlje. Organska đubriva sadrže veći deo 

hranljivih materija u organskom obliku, koji tek nakon mineralizacije prelazi u 

mineralne oblike koje biljka može da usvoji. Otuda je potrebno proceniti mineralizujuću 

1 Dr Darinka Bogdanović, redovni profesor,dr Žarko Ilin, redovni profesor, mr Ranko 

Čabilovski, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, , Poljoprivredni fakultet, Departman za 

ratarstvo i povrtarstvo 

53

sposobnost organske materije iz đubriva kroz praćenje dinamike nitrata, da bi se 

izborom đubriva odgovarajućeg sastava i različitim vremenom unošenja u zemljište, 

oslobađanje hraniva uskladilo sa potrebama useva (Čabilovski 2009). 

Dinamika nitrata u zemljištu uslovljena je brojnim činiocima, a među najvažnijim 

su temperatura i vlaga. Vlažnost zemljišta direktno deluje na proces mineralizacije pa 

samim tim i na sadržaj mineralnog azota u zemljištu. 

Nedostatak ili suvišak vlage deluje stresno na mikroorganizme i inhibira njhov rast 

(Stanford i Epstain, 1974, Myers et al., 1982, Bogdanović et al., 2001, Ubavić et al.; 

2005)), dok naizmenično vlaženje i sušenje zemljišta povećava količinu materijala koji 

se brzo mineralizuje. 

Temperatura direktno utiče na razlaganje organske materije pri čemu 

mikroorganizmi koji učestvuju u tom procesu imaju različite temperaturne oscilacije. 

Proizvodnja povrća na otvorenom polju je u periodu kada temperatura zemljišta 

permanentno raste (10-15-25-30 o C), a kako intenzivna proizvodnja povrća nije moguća 

bez navodnjavanja, znači da su stvoreni uslovi za mineralizaciju primenjenih organskih 

đubriva i organske materije zemljišta. 

Brzina mineralizacije organskih đubriva uslovljena je vrstom đubriva, stepenom 

razloženosti organske materije, temperaturom, vlagom i mikrobiološkom aktivnosti 

(Pansu i Truries, 2003). Prekomerna primena organskih đubriva, usled intenzivne 

mineralizacije može dovesti do povećane akumulacije NO3-N u zemljištu i njihovog 

štetnog nagomilavanja u biljkam i zagađenja životne sredine . 

Cilj istraživanja je bio da se sagleda uticaj različitih sistema đubrenja paprike 

proizvođene na zemljištu pod folijom i bez folije, na dinamiku NO3-N u zemljištu i 

njihov značaj za prinos. 

MATERIJAL I METOD RADA 

Dinamika NO3-N pod paprikom praćena je u poljskim ogledima postavljenim po 

split plot dizajnu sa i bez folije. Ogledi su dvofaktorijalni gde je faktor A sistemi 

đubrenja, a faktor B nastiranje zemljišta folijom i bez folije, tab. 1. 

Tab. 1. Različiti sistemi đubrenja paprike na zemljištu bez folije i pod folijom 

Tab.1.Different systems of fertilization and mulching on soil with and without foil 

Tretmani đubrenja paprike u ogledu bez 

Tretmani đubrenja paprike u ogledu pod 

Redni folije 

folijom 

broj Fertilization treatment in the experiment 

Fertilization treatment in exsperiment 

Number without plastic foil 

with plastic foil 

1. Controla –no fertilizer Controla –no fertilizer 

2. 100% N kroz mineralna đubriva; 100% 

N from NPK fertilizers 

3. 50% N kroz MCM + 50% N kroz NPK; 

50% from MCP +50% N from NPK 

4. 100% N kroz MCM ; 100% N from 

MCM 

54 

100% N kroz mineralna đubriva ; 100% 

N from NPK fertilizers 

50% N kroz MCM + 50% N kroz NPK; 

50% from MCP +50% N from NPK 

100% N kroz MCM ; 100% N from 

MCM

5. 50 N kroz V +50 N kroz NPK ; 50%N 50 N kroz V +50 N kroz NPK; 50%N 

from V + 50% N from NPK 

from V + 50% N from NPK 

6. 100% N kroz V ; 100% N fromV 100% N kroz V ; 100% N fronV 

7. 50% N kroz F + 50% N kroz NPK ; 50% 50% N kroz F + 50% N kroz NPK ; 50% 

N from F+ 50% N from NPK 

N from F+ 50% N from NPK 

8. 100% N kroz F ;100% N from F 100% N kroz F ;100% N from F 

9. 50% N kroz CMP+ 50% N kroz NPK; 50% N kroz CMP+ 50% N kroz NPK; 

50%N from CMP+ 50% N from NPK 50%N from CMP+ 50% N from NPK 

10. 100% N kroz CMP ;100% N from CMP 100% N kroz CMP ;100% N from CMP 

Legenda: MCM - zgoreli goveđi stajnjak; F - fertor; V - glistenjak; CPM - kompostirani svinjski 

stajnjak 

Tab. 2. Hemijske osobine zemljišta u ogledima pod paprikom pre sadnje 

Tab. 2. Chemical properties of soil in exspperiments before pepper planting 

Godina 

Year 

dubina 

cm 

Depth 

cm 

pH 

% 

CaCO3 

% 

humusa 

% 

N 

mg 100g -1 H2O KCl P2O5 K2O mg NO3-N/kg pre posle 

sadnje, berbe, 

before after 

planting planting 

2010 

0-30 

30-60 

7.60 

7.80 

7.0 

7.0 

4.59 

5.42 

3.12 

2.96 

0.16 

0.15 

21.9 

14.3 

22.1 

21.0 

36.0 

41.6 

27.0 

38.0 

2011 

0-30 

30-60 

8.01 

8.11 

6.85 

6.98 

3.82 

13.58 

2.48 

1.99 

0.12 

0.10 

17.8 

6.7 

21.3 

16.5 

46.4 

22.1 

30.0 

23.0 

U tab. 2 prikazani su rezultati početnog stanja agrohemijskih analiza zemljišta u 

ogledima pre sadnje paprike. Zemljište u ogledima pripada redu hidromorfnih, tipu 

semiglejnih (livadska crnica) sa sledećim hemijskim svojstvima: 

Neutralne reakcije, slabo do srednje karbonatno, srednje do siromašno u humusu za 

proizvodnju povrća, u klasi srednje obezbeđenih u ukupnom i mineralnom azotu, 

srednje do siromašno u lako pristupačnom fosforu i srednje obezbeđeno u lako 

pristupačnom kalijumu. 

- Za analize plodnosti zemljišta korišćene su standardne metode. 

-Određivanje NO3-N u zemljištu u sloju 0-30 i 30-60cm bilo je pre sadnje rasada, 

u intenzivnom porastu paprike, pred prvu i drugu berbu, Nmin.metodom Scharpft-a i 

Wehrmann-a ( 1978 ), 

Hemijski sastav primenjenih organskih đubriva prikazan je u tab. 3 i tab. 4. Na 

osnovu sadržaja azota u organskim đubrivima izračunate su količine zavisno od 

tretmana koji su primenjeni u ogledu za đubrenje paprike (tab. 1). 

Rasad paprike sorte Amfora je iz firme Grow rasad d.o.o. iz Iriga. Paprika je sađena 

krajem maja u obe godine, 25cm u redu i 50cm između redova čime je postignut sklop 

osam biljaka/m 2 . 

Prva i druga berba paprike bila je u fazi optimalne tehnološke zrelosti. Rezultati 

istraživanja obrađeni su analizom varijanse za dvofaktorijalni ogled. 

55

Tab. 3. Hemijski sastav primenjenih organskih djubriva u ogledima 

Tab.3. Chemical composition of applied organic fertilizers at the exsperiments 

Organska đubriva 

% N % P2O5 % K2O Organic mainure 

2010 2011 2010 2011 2010 2011 

Kompostirani svinjski 

Composted pig manure 

stajnjak (CPM) 

1.30 3.07 3.58 4.90 1.68 1.32 

Zgoreli goveđi stajnjak (MCM) 

Mature catlle manure 

1.20 2.20 1.82 3.17 0.33 0.91 

Glistenjak (V) 

Vermicompost 

1.50 1.38 1.75 2.15 1.83 0.96 

Fertor (F) 4.50 4.25 2.70 2.90 2.30 2.30 

Tab. 4. Koncentracije mikroelemenata i teških metala u djubrivima . 

Tab. 4. Concentration of micronutrients and heavy metals in organic fertilizers 

Đubrivo 

Fertilizer 

Mn Fe Zn Cn Cd Ni Pb 

Zgoreli goveđi stajnjak (MCM) 

177 1087 35.8 5.54 1.56 78.86 7.12 

Mature catlle manure 

Kompostirani svinjski stajnjak 

(CPM) 

Composted pig manure 

Glistenjak (V) 

Vermicompost 

123 792 170.1 31.69 1.52 88.62 3.63 

171 1054 45.2 8.9 1.59 59.34 7.78 


Dinamika NO3-N u zemljištu u ogledima pod paprikom na foliji i bez folije u 

zavisnosti od primenjenih sistema đubrenja i tretman đubrenja u 2010 i 2011 godini 

prikazana je na graf. 1 i 2. U obe godine istraživanja izmerena je veća količina NO3-N u 

svim terminima uzorkovanja, pri svim sistemima i tretmanima đubrenja pod paprikom 

na foliji u odnosu na papriku bez folije. 

Statistički značajno veće količine NO3-N izmerene su u zemljištu pod folijom u 

odnosu na zemljište bez folije, usled boljih uslova za mineralizaciju. Osnovni uslov 

bolje mineralizacije organskih đubriva bila je izmerena veća temperatura za 2-3 o C, i 

veća vlažnost zemljišta za 1,5%-2,5% ( zavisno od vremena uzorkovanja ) pod folijom 

u ogledu u odnosu na ogled bez folije 

Izuzetak je uzorkovanje zemljišta u intenzivnom porastu u 2011. god. kada je pod 

paprikom bez folije izmerena statistički značajno veća količina NO3-N na svim 

tretmanima đubrenja. 

Najveća količina NO3-N u zemljištu izmerena je u ogledu pod folijom u 2011. 

godini pri sistemu đubrenja N iz fertora 100%, a bez folije pri primeni N iz glistenjaka 

100%. 

U prvoj berbi, najveća izmerena vrednost NO3-N u 2010. god. u zemljištu bila je na 

tretmanu N iz MCM 100%, a u drugoj berbi na tretmanu N iz CPM 100% pod folijom. 

Izmerene vrednosti NO3-N pod paprikom na foliji i bez folije po terminima 

uzorkovanja, pokazuju da je mineralizacija N iz organskih đubriva bila intenzivnija u 

56

prvom delu vegetacije pri intenzivnom porastu paprike, u odnosu na drugi deo 

vegetacije, kada su na kraju druge berbe izmerene najmanje količine. 

Sadržaj mineralnog NO3-N u zemljištu (kg ha-1 ) 

Content of mineral NO3-N in soil (kg ha-1 ) 





120 

100 

80 

60 

40 

20 

0 

I II III IV 

Termini merenja 

Terms of measuring 

Control with foil Control without foil 

NPK with NPK without 

120 

100 

80 

60 

40 

20 

0 

I II III IV 

MCM50 with foil 



MCM50 without foil 

MCM100 with foil MCM100 without foil 

120 

100 

80 

60 

40 

20 

0 

I II III IV 

V50% with foil 



V50% without foil 

V100% with foil V100% without foil 





120 

100 

80 

60 

40 

20 

0 

I II III IV 

F50% with foil 



F50% without foil 

F100% with foil F100% without foil 

120 

100 

80 

60 

40 

20 

0 

I II III IV 

CPM50% with foil 



CPM50% without foil 

CPM100% with foil CPM100% without foil 

Legenda 

MCM - Zgoreo goveđi stajnjak 

CPM - Kompostirani svinjski stajnjak 

F - Organsko đubrivo FERTOR 

V - Glistenjak 

NPK - mineralno NPK đubrivo 

50% - 50% doze N primenjeno je kroz organska đubriva 

i 50% kroz mineralna NPK đubriva 

100% - 100% doze N primenjeno je kroz organska đubriva. 

Grafikon 1. Dinamika NO3 u zemljištu pod paprikom na foliji i bez folije u zavisnosti od sistema i 

tretmana đubrenja u 2010. Godini 

Graph 1. NO 3-N dynamics in the soil under pepper with and without foil, dependent on applied 

fertilization systems, and fertilization treatments in 2010. 

57

Sadržaj mineralnog N u zemljištu (kg ha-1 ) 


Sadržaj mineralnog N u zemljištu (kg ha-1 Content of mineral NO3-N in soil (kg ha-1 ) 



120 

100 

80 

60 

40 

20 

0 

I II III IV 



Kontrola-Control with Kontrola-Control without 

NPK with NPK without 

120 

100 

80 

60 

40 

20 

0 

120 

100 

I II III IV 



MCM50% with foil MCM50% without foil 

MCM100% with foil MCM100% without foil 

80 

60 

40 

20 

0 

I II III IV 









120 

100 

80 

60 

40 

20 

0 

120 

100 

80 

60 

40 

20 

0 

I II III IV 





I II III IV 





Legenda 

MCM- Zgoreo goveđi stajnjak 

CPM- Kompostirani svinjski stajnjak 

F- organsko đubrivo FERTOR 

V- Glistenjak 

NPK- mineralno đubrivo 

50% - 50% N doze ptimenjeno je kroz organska đubriva 

a 50% kroz mineralno NPK đubrivo 

100% - 100% N doze primenjeno je kroz organska đubriva 

Grafikon 2. Dinamika NO3 u zemljištu pod paprikom na foliji i bez folije u zavisnosti od sistema i 

tretmana đubrenja u 2011. godini 

Graph 2. NO 3-N dynamics in the soil under pepper with and without foil, dependent on applied 

fertilization systems, and fertilization treatments in 2011. 

Izmerene količine NO3-N po terminima uzorkovanja predstavljaju ravnotežno 

stanje između mineralizacije primenjenih organskih djubriva i organske materije 

58

zemljišta s jedne strane, i imobilizacije mineralnog azota od strane useva paprike i 

mikroorganizama s druge strane (Bogdanović i Čabilovski 2007, Bogdanović i Ubavić 

2008, Čabilovski et al., 2010). 

Dinamika NO3-N u zemljištu pod paprikom u ogledu pod folijom i bez folije je u 

korelaciji sa ostvarenim prinosoima paprike u obe godine. Prinosi paprike u ogledu pod 

folijom pri svim sistemima i tretmanima đubrenja su statistički značajno veći u odnosu 

na prinose ostvarene u ogledima bez folije (graf. 3 i 4 ). Veći prinosi paprike u 

ogledima pod folijom su u direktnoj zavisnosti od izmerenih količina NO3-N u 

zemljištu, a koji je posledica boljih uslova za mineralizaciju organskih đubriva (vlage i 

temperature). 

Prinos (t ha-1 ) 

Yield (t ha-1 ) 

45 

40 

35 

30 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

2010 

Control - 100% from 

Without mineral 

fertilizer NPK 

fertilizer 

50% N from 100% N 

MCM - 50% from MCM 

N from NPK 

bez folije 

without foil 

folija 

with foil 

50% N from 

V - 50% N 

from NPK 

100 % N 

from V 

Sistemi đubrenja 

Systems of fertilization 

50% N from 

F - 50 % N 

from F 

100% N 

from F 

50% N from 100% N 

CPM - 50% from CPM 

N from NPK 

Legenda: MCM - zgoreli goveđi stajnjak;F - fertor; V= glistenjak; CPM - kompostirani svinjski 

stajnjak. 

Grafikon 3. Prinos paprika u zavisnosti od sistema đubrenja i nastiranja u 2010. g. 

Graph 3. Pepper yield as dependent on fertilization systems and mulching in 2010. 

Prinos (t ha-1 ) 

Yield (t ha-1 ) 

50 

45 

40 

35 

30 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

Control - 

Without 

fertilizer 

2011 

100% from 

mineral 

NPK 

fertilizer 

50% N from 100% N 

MCM - 50% from MCM 

N from NPK 

bez folije 

without foil 

folija 

with foil 

50% N from 

V - 50% N 

from NPK 

100 % N 

from V 

Sistemi đubrenja 

Systems of fertilization 

50% N from 

F - 50 % N 

from F 

100% N 

from F 

50% N from 100% N 

CPM - 50% from CPM 

N from NPK 

Legenda: MCM - zgoreli goveđi stajnjak;F - fertor; V= glistenjak; CPM - kompostirani svinjski 

stajnjak. 

Graf.4. Prinos paprika u zavisnosti od sistema đubrenja i nastiranja u 2011. g. 

Figure 4. Pepper yield as dependent on fertilization systems and mulching in 2011. 

59

Od primenjenih organskih đubriva najveći prinosi paprike sorte Amfora, na foliji i 

bez folije, su ostvareni pri: sistemu đubrenja fertorom (F), zatim kompostiranim 

svinjskim stajnjakom(CPM), glistenjakom (V), zgorelim goveđim stajnjakom (MCM), 

a najmanji samo mineralnim đubrivima (NPK), (graf. 3 i 4). 

Veći efekat đubrenja fertorom na prinos paprike u odnosu na druga primenjena 

organska đubriva proizilazi iz tehnologije proizvodnje ovog đubriva i njegovog sastava. 

Fertor je peletirano organsko kokošije đubrivo kome su dodatI drugi organski materijali 

biljnog poreklai i sadrži sve biogene elemente 

Takođe, na tretmanima gde je primenjen CPM ostvareni su veći prinosi paprike na 

foliji i bez folije, u odnosu na tretmane V, MCM i NPK, što se može objasniti znatno 

većom rastvorljivosti i prisutnosti biogenih elemenata prvenstveno azota iz CPM, u 

odnosu na druge sisteme đubrenja. Prema istraživanjima Denićeve (2010) na kukuruzu i 

Bogdanović i sar., (1995) na pšenici efekat NO3-N iz tečnog svinjskog stajnjaka u 

godini primene na prinos bio je identičan efektu primenjenih mineralnih đubriva. 

ZAKLJUČAK 

Na osnovu praćenja dinamike NO3-N u zemljištu pod paprikom na folijom i bez 

folije pod paprikom u zavisnosti od sistema đubrenja i njihovog uticaja na prinos mogu 

se izvesti sledeći zaključci: 

- Mineralizacija NO3-N iz organskih đubriva bila je intenzivnija u prvom delu 

vegetacije pri intenzivnom porastu paprike, a znatno sporija u drugom delu 

vegetacije i prvoj i drugoj berbi. 

- Najveća izmerena količina NO3-N bila je pod paprikom proizvođenom na 

foliji u 2010. god. u prvoj berbi na tretmanu 100% N iz MCM, a u drugoj 

berbi na tretmanu 100% N iz CPM 100%. 

- U obe godine ispitivanja izmerena je veća količina NO3-N pri svim terminima 

uzorkovanja, na svim sistemima i tretmanima đubrenja pod paprikom na 

foliji u odnosu na papriku bez folije. 

- U obe ispitivane godine prinosi paprike na neđubrenim varijantama bez folije 

bili su statistički značajno veći od prinosa paprike pod folijom. 

- Prinosi paprike u ogledu pod folijom pri svim sistemima i tretmanima đubrenja 

su statistički značajno veći, u odnosu na prinose u ogledu bez folije. 

- Od primenjenih organskih đubriva najveći efekat na prinos paprike pod 

folijom i bez folije je bio pri đubrenju fertorom na svim tretmanima, zatim 

kompostiranim svinjskim stajnjakom, pa glistenjakom i zgorelim goveđim 

stajnjakom, a najmanje na tretmanu samo mineralno đubrivo. 

60

LITERATURA 

1. Bogdanović, D., Ubavić, M., Čuvardić, M., Jarak, M. (1995): Effect of diferent fertilization 

Systems of variation of soil fertility in long-term trials. Fertilizer Research, Vol. 43. No 1- 

3, 223-227. 

2. Bogdanović, D., Malešević, M., Čuvardić, M., Ubavić, M., (2001): Đubrenje posle 

ekstremno sušne godine. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi 

Sad, 35, 11-23. 

3. Bogdanović, D., Čabilovski, R. (2007): Uticaj đubrenja na kvalitet povrća od kojeg se pravi 

„Bag-začin“. Savremena poljoprivreda, No 3-4, 190-197, Novi Sad. 

4. Bogdanović, D., Ubavić, M. (2008): Ishrana biljaka u održivoj poljoprivredi.U: Maja 

Manojlović: „Đubrenje u održivoj poljoprivredi“, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 62-67. 

5. Denić, M. (2010): Određivanje potrebnih parametara za primenu fertirigacije tečnim 

stajnjakom na imanju Kovilovo. Magistarska teza. Poljoprivredni fakultet Zemun, 1-84. 

6. Čabilovski, R. (2009): Organska materija kao izvor azota u organskoj proizvodnji salate. 

Magistarska teza, Novi Sad, 1-77. 

7. Čabilovski, R., Manojlović, M., Bogdanović, D. (2010): Praćenje dinamike mineralnog 

azota u zemljištu i usvajanje usevom salate posle primene organskih đubriva. Letopis 

naučnih radova Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Godina 34, br. 1., 46-52. 

8. Myers R.J.K., Campbell, C.A., Weier, K.L. (1982): Quantitative relationship between net 

mineralisation and moisture content of soils. Can. J. Soil sci. 61, 111-124. 

9. Pansu, M., Thuries, L. (2003): Kinetics of C and N mineralization and N volatization of 

organic inputs in soil. Soil Biology & Biochemistry 35: 37-48. 

10. Standford, G., Epstein, E. (1974): Nitrogen mineralization – water relations in soils. Soil 

Sci. Soc. Am. Proc., 39, 284-289. 

11. Ubavić, M., Bogdanović, D., Vojin, S. (2005): Mineralna azotna i organska đubriva kao 

izvori azota. I: Kastor „Azot – agrohemijski, agrotehnički, fiziološki i ekološki aspekti“. 

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 189-229. 

61

IMPACT OF FERTILIZATION SYSTEMS AND SOIL 

MULCHING ON YIELD OF PEPPER 

by 

Bogdanovic, Darinka, Žarko Ilin, , Ranko Cabilovski, 1 

SUMMARY 

In a field trial set up on the research field of Agricultural station in Sombor, the effect of different 

fertilization systems and mulching on yield of pepper and mineral nitrogen (N) dynamics in soil 

were studied. Trial was conducted during 2010 and 2011 cropping seasons. Two varieties of 

peper were grown with and without plastic foil as a ground cover, and on both mulching systems 

it was appplied 240 kg N ha -1 in total, through different fertilization systems. Four organic 

fertilizers were applied: rotten beef manure (ZGS); composted pig manure (KSS); vermicompost 

(G) and Fertor (F). Each organic fertilizer was applied in three different amounts which contained 

60, 120 and 240 kg N ha -1 . On the same plots, mineral N fertilizers were added to fulfill target 

value for N application (240 kg N ha -1 ). 

The monitoring of NO 3-N in soil during the pepper growing season has shown that the 

mineralization of organic fertilizers was most intense in the first half of vegetation, while in the 

second, during the yield formation, concentration of mineral nitrogen in soil was significantly 

reduced. Concentration of mineral N in soil under plastic mulch was significantly higher 

compared to plots without mulch. Yield of pepper in first and second term of harvest were 

positively correlated with concentration of mineral N in soil. 

Key words: soil, NO3-N, fertilization systems, pepper, yield. 

Primljeno: 10.09.2012. 

Prihvaćeno:21. 09.2012. 

Rad je nastao kao rezultat projekta TR-31036 iz programa tehnološkog razvoja Ministarstva za nauku i 

tehnološki razvoj R. Srbije, rukovodilac prof. Dr Žarko Ilin, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni 

fakultet. 

62



UDK: 631.81:546.175:641.83 Originalni naučni rad 


UTICAJ MINERALNIH ĐUBRIVA PROIZVEDENIH 

RAZLIČITIM TEHNOLOGIJAMA NA SADRŽAJ 

NITRATA U SALATI 

Stanka Prodanović¹, Darinka Bogdanović², Žarko Ilin², Maja Manojlović² 

REZIME 

U poljskom ogledu koji je izveden u toku 2010 i 2011 godine na ekonomiji 

Poljoprivredne škole sa domom učenika u Futogu, praćen je sadržaj nitrata u 

svežoj masi salate (mg NO3 kg ⁻¹), u zavisnosti od primenjenih složenih đubriva 

proizvedenih različitim tehnologijama, a pri različitim dozama azotnog i 

kalijumovog đubriva. 

Prosečan sadržaj nitrata u svežoj masi salate se u tehnološkoj zrelosti smanjio 

približno za polovinu u odnosu na izmerene vrednosti nitrata u fazi obrazovanja 

lisne rozete. Najmanja koncentracija nitrata u svežoj masi salate izmerena je na 

kontrolnoj parceli u obe ispitivane faze razvoja salate, dok je u fazi razvoja lisne 

rozete najveća koncentracija nitrata bila na drugom tretmanu pri primeni 

tehnologije kompaktnog đubriva a u tehnološkoj zrelosti, takođe na drugom 

tretmanu ali pri primeni tehnologije mešanog đubriva. U zavisnosti od primenjene 

tehnologije složenih đubriva, najveća prosečna koncentracija nitrata u svežoj masi 

salate je zabeležena kod primene mešanog đubriva a najmanja pri upotrebi 

kompleksnog đubriva. Posmatrano po tretmanima đubrenja, u fazi tehnološke 

zrelosti najniža prosečna koncentracija nitrata u svežoj masi salate je izmerena na 

četvrtom tretmanu na kome je osim azotnog primenjeno i kalijumovo đubrivo. 

Kalijumovo đubrivo je uticalo na smanjenu akumulaciju NO3⁻ jona u lisnoj masi 

salate u fazi tehnološke zrelosti. 

Ključne reči: salata, sadržaj nitrata, složena đubriva, doze mineralnih đubriva 

UVOD 

Salata pripada grupi nitrofilnog povrća, što znači da ima izraženu sklonost za 

____________________________ 

1 Dipl. ing. – master Stanka Prodanović, profesor, Poljoprivredna škola sa domom učenika, Futog 

2 Dr Darinka Bogdanović, redovni profesor, Dr Žarko Ilin, redovni profesor, Dr Maja Manojlović, redovni 

profesor, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ratarstvo i povrtarstvo. 

63

nakupljanje nitrata. Prema klasifikaciji povrća na osnovu sadržaja nitrata u svežoj 

materiji (Correand, Breimer, 1979.; Terbe et, al., 1986.), salata se svrstava u grupu 

povrća sa najvećim sadržajem nitrata (preko 2500 mg NO3 kg⁻¹ sveže mase), zajedno sa 

cveklom, celerom, rotkvicom, spanaćem i dr. 

Ispitivanja (Proto et al., 2008) su pokazala da se sadržaj nitrata u korenu, lisnoj dršci 

i listu salate linearno povećava sa povećanjem doze azotnih đubriva, bez obzira na vrstu 

(organsko ili mineralno). 

I prema istraživanjima Kastorija i Petrovića (2003) od svih ekoloških činilaca koji 

utiču na nakupljanje nitrata u biljkama, najveći uticaj ima koncentracija NO3- N u 

hranljivom supstratu. 

Svetska zdravstvena organizacija je iznela podatak da je maksimalno dozvoljeni 

dnevni unos nitrata u organizam ljudi 5 mg, a nitrita 0,2 mg po kilogramu telesne mase, 

bez posledica po zdravlje. U ljudskom organizmu se nitrati vezuju za hemoglobin pri 

čemu nastaje methemoglobin koji omreta vezivanje i prenos kiseonika. Kada se više od 

70 % hemoglobina oksidiše u methemoglobin nastupa smrt. U Evropskoj uniji postoji 

zakonska regulativa koja propisuje maksimalno dozvoljen sadržaj nitrata u salati. Ako 

se berba salate obavlja u periodu od 01.10. - 31.03. on iznosi 4500 mg kg⁻¹ sveže mase. 

Za berbu obavljenu u periodu 01.04. – 30.09. u zaštićenom prostoru, maksimalno 

dozvoljen sadržaj nitrata je 3500 mg kg⁻¹ sveže mase. Ukoliko se u istom periodu salata 

berbi na otvorenom polju, vrednost maksimalno dozvoljene količine nitrata je 2500 mg 

kg⁻¹ sveže mase. 


U poljskom ogledu postavljenom na ekonomiji Poljoprivredne škole sa domom 

učenika u Futogu u toku 2010 i 2011 godine ispitivan je sadržaj nitata u svežoj masi 

salate u zavisnosti od uticaja složenih đubriva proizvedenih različitim tehnologijama a 

pri različitim dozama azotnog i kalijumovog đubriva. U ogledu su korišćena složena 

đubriva proizvedena pomoću tri različite tehnologije: 

1. prostim mešanjem jedinačnih đubriva 

2. hemijskom reakcijom između komponenti 

3. kompaktiranjem bez hemijske reakcije između komponenti 

Poljski ogled je postavljen po split plot dizajnu u četiri ponavljanja. 

64

Tabela 1. Raspored tretmana đubrenja u ogledu pod salatom 

Table 1. Fertilizing treatment schedule in the lettuce experiment 

Tretmani 

Fertilization 

400kg/hа 

NPK 

(8:16:24) 

400kg/ha 

NPK 

(8:16:24) 

đubrenja 

treatments 

Jesen 

Autumn 

Proleće 

Spring 

Ukupno 

Total of 

N 

(kg/ha) 

unetih 

introduced 

P2О5 

(kg/ha) 

hraniva 

nutrients 

K2О 

(kg/ha) 

1 Ø 

Mešano 

Mixed 

/ / / 

2 

Kompaktno 

Compact 

Kompleksno 

Complex 

Mešano 

Mixed 

58 kg/ha N 90 64 96 

3 

Kompaktno 

Compact 

Kompleksno 

Complex 

38 kg/ha N 70 64 96 

4 

400kg/ha 

NPK 

(8:16:24) 

Mešano 

Mixed 

kompaktno 

Compact 

Kompleksno 

Complex 

58 kg/ha N 

+ 

24 kg/ha 

K2О 

90 64 120 

U jesen, pre upotrebe složenih đubriva uzeti su uzorci zemljišta za analizu osnovnih 

hemijskih svojstava. 

Tabela 2. Agrohemijske osobine zemljišta pre upotrebe đubriva 

Tabele 2. Agrochemical soil properties before an application of fertilizers 

Dubina 

Depth 

pH 

u 

H2O 

pH 

u 

KCl 

CaCO3 

(%) 

Humus 

(%) 

N 

(%) 

mg P2O5 

100g⁻¹ 

mg K2O 

100g⁻¹ 

NO3-N 

kg/ha 

0-30 7,74 7,04 8,4 1,38 0,09 63,87 32,8 13,18 

30-60 8,07 7,17 15,96 0,84 0,05 15,45 18,16 17,05 

65

Ispitivano zemljište pripada tipu karbonatnog černozema na aluvijalnom nanosu i 

odlikuje se sledećim hemijskim osobinama: 

· Neutralne je reakcije po Thun-u, a po američkoj klasifikaviji slabo do umereno 

alkalno. Pripada klasi karbonatnih, slabohumusnih zemljišta, siromašnih sa 

ukupnim azotom. Sadržaj lakopristupačnog fosfora se ocenjuje kao štetan a 

lakopristupačni kalijum je na nivou visoke tj. preterane obezbeđenosti. 

· Za analizu plodnosti zemljišta su korišćene standardne metode 

· Koncentracija nitrata u svežoj masi salate (mg NO3 kg ⁻¹) je merena u fazi razvoja 

lisne rozete i u tehnološkol zrelosti 

· Sadržaj nitrata u svežoj masi salate nakon ekstrakcije destilovanom vodom i 

primene fenoldisulfonske kiseline i amonijum hidroksida, određivan je 

spektrofotometrijski (λ 420) (Arsenijević-Maksimović i Pajević, 2002). 

Nakon uzimanja uzoraka zemljišta za agrohemijsku analizu, pristupilo se đubrenju 

složenim đubrivima prema utvrđenom redosledu. Sadnja salate na otvoreno polje 

obavljena je 29.03.2011 godine. Planirani sklop biljaka je 11 po m². U drugoj polovini 

aprila u fazi razvoja lisne rozete, izvršeno je prihranjivanje sa urejom i kalijum 

sulfatom. Berba salate je bila 17.05.2011 godine. 

Statistička obrada podataka je urađena metodom analize varijanse pomoću programa 

STATISTIKA 7. Statistička značajnost razlika testirana je LSD testom. 

REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM 

Sadržaj nitrata u svežoj masi salate u zavisnosti od primenjenih složenih đubriva 

proizvedenih različitim tehnologijama, pri primeni različitih doza azotnih i kalijumovih 

đubriva prikazani su u tabeli broj 3. 

66

Vrednosti obeležene različitim velikim i malim slovima statistički se značajno razlikuju 

na nivou n

primenjeno mešano đubrivo. Prosečna vrednost nitrata iz različitih tretmana u fazi 

razvoja lisne rozete je iznosila 3068 mg NO3 kg⁻¹ sveže mase salate. 

U tehnološkoj zrelosti došlo je do smanjenja koncentracije nitrata u svežoj masi 

salate (1517 mg NO3 kg⁻¹ sveže mase), kada posmatramo prosečnu vrednost iz svih 

tretmana. U ovoj fazi, najmanja koncentracija nitrata je izmerena na kontrolnoj parceli 

(667 mg NO3 kg⁻¹ sveže mase), a najveća (2418 mg NO3 kg⁻¹ sveže mase) na drugom 

tretmanu pri korišćenju mešanog đubriva. U odnosu na kontrolu postoje visoko 

signifikantne razlike na drugom tretmanu pri primeni tehnologija mešanog i 

kompaktnog đubriva. Jedino na ćetvrtom tretmanu pri primeni tehnologije kompleksnog 

đubriva ne postoje statistički značajne razlike u odnosu na izmerene vrednosti nitrata u 

svežoj masi salate na kontrolnoj parceli. 

Na grafikonu broj 1. su prikazane prosečne vrednosti koncentracije nitrata u svežoj 

masi salate u fazi razvoja lisne rozete i u momentu berbe. 

KONCENTRACIJA NITRATA/ 

Nitrate concentrations 

( mg NО3/kg sveže mase / f resh lettuce mass ) 

6500 

6000 

5500 

5000 

4500 

4000 

3500 

3000 

2500 

2000 

1500 

1000 

500 

0 

27.apr 17.maj 27.apr 17.maj 27.apr 17.maj 27.apr 17.maj 

Kontrola 58 kg/ha N 38 kg/ha N 58 kg/ha N + 24 

kg/ha K2О 

TRETMANI ĐUBRENJA/Fertilization treatments 

Grafikon 1. Prosečne koncentracije nitrata u svežoj masi salate 

Graph 1. Average nitrate concentrations in fresh lettuce mass 

Kontrola 

Control 

Mešano 

đubrivo 

Mixed 

fertilizers 

Kompaktno 

đubrivo 

Compact 

fertilzersi 

Kompleksno 

đubrivo 

Complex 

fertilizers 

Ukoliko posmatramo prosečan sadržaj nirata po tretmanima, u fazi tehnološke 

zrelosti najveća količina nitrata u svežoj masi salate je izmerena na drugom tretmanu 

(2205 mg NO3 kg⁻¹ sveže mase), na kome je primenjeno azotno đubrivo u količini od 

58 kg ha⁻¹, dok je najmanji prosečni sadržaj nitrata u svežoj masi biljke zabeležen na 

četvrtom 

68

tretmanu (1157 mg NO3 kg⁻¹ sveže mase). Četvrti tretman je đubren sa azotnim i 

kalijumovim đubrivom u količini od 58 kg ha⁻¹ N i 24 kg ha⁻¹ K2O. 

Kalijumovo đubrivo koje je korišćeno za prihranjivanje na četvrtom tretmanu je 

uticalo na smanjenu akumulaciju NO3 ֿ◌ jona u lisnoj masi salate u fazi tehnološke 

zrelosti. Poznato je da kalijum podstiče metabolizam azota i učestvuje u sintezi 

proteina. Natočito je značajna njegova uloga u obrazovanju enzima nitrat reduktaze i 

transportnog sistema, odgovornih za usvajanje nitrata (Kastori i Petrović, 2003). To 

upućuje na zaključak da je varijanta đubrenja kao na četvrtom tretmanu najbolja za 

proizvodnju salate. 

Kod primene tehnologije mešanog đubriva došlo je do najvećeg nakupljanja nitrata u 

svežoj masi salate (2894 mg NO3 kg⁻¹ sveže mase), ako imamo u vidu prosečnu 

vrednost nitrata u toku cele vegetacije. Na drugom mestu je kompaktno đubrivo (2426 

mg NO3 kg⁻¹ sveže mase), a najmanji sadržaj nitrata je izmeren u biljkama salate koje 

su đubrene sa kompleksnim đubrivom (2038 mg NO3 kg⁻¹ sveže mase). Ovakvi 

rezultati ukazuju da je najbolja asimilacija nitrata bila pri primeni kompleksnog 

đubriva. 

ZAKLJUČAK 

Na osnovu praćenja uticaja složenih mineralnih đubriva proizvedenih različitim 

tehnologijama, kao i uticaja različitih doza azotnog i kalijumovog đubriva na sadržaj 

nitrata u svežoj masi salate, može se izvesti sledeći zaključak: 

· Prosečan sadržaj nitrata u svežoj masi salate se u tehnološkoj zrelosti smanjio 

približno za polovinu u odnosu na izmerene vrednosti nitrata u fazi obrazovanja 

lisne rozete. 

· U tehnološkoj zrelosti najmanja koncentracija nitrata je izmerena na kontrolnoj 

parceli a najveća, na drugom tretmanu pri primeni tehnologije kompaktnog 

đubriva. 

· U zavisnosti od primenjene tehnologije složenog đubriva, najveća prosečna 

koncentracija nitrata u svežoj masi salate je bila kod primene mešanog đubriva a 

najmanja pri upotrebi kompleksnog đubriva. 

· Na tretmanima gde je primenjeno azotno i kalijumovo đubrivo u prihrani, izmerena 

je manja koncentracija nitrata u svežoj masi salate. To ukazuje na pozitivan uticaj 

kalijuma na ugradnju nitrta u organska azotna jedinjenja. 

· Kada je u pitanju sadrzaj nitrata u svežoj masi salate, u ovom ogledu najbolji 

rezultati su postignuti pri primeni N i K đubriva u količini od 58 kg ha⁻¹ N i 24 kg 

ha⁻¹ K2O (u proleće) u kombinaciji sa kompleksnim đubrivom u jesen. 

69

LITERATURA 

1. Bogdanović, D., Ubavić, M. (2002): Ishrana biljaka u održivoj poljoptivredi. 

Poglavlje u monografiji „Đubrenje u održivoj poljoprivredi“ ur. Maja Manojlović, 

Poljoprivrdni fakultet, Novi Sad, 62-67. 

2. Bogdanović, D., Čuvardić, M. (2002): Sadržaj nitrata i teških metala u salati u 

plasteničkoj proizvodnji u Futogu. EKO-Konferencija 2002. Zdravstveno bezbedna 

hrana, SAFE FOOD, Monofrafija, Novi Sad, 241-247. 

3. Čabilovski, R., Manojlović, M., Bogdanović, D. (2010): Uticaj đubrenja na prinos i 

sadržaj nitrata u salati u organskoj proizvodnji, Zbornik radova naučnog instituta za 

ratarstvo i povrtarstvo, Vol. 47, Br. 1, Novi Sad, 251-256 

4. Corre, W.J., Breimer, T. (1989): Nitrate and nitrite in vegetables. Literature survey 

N 39. Centre for Agricultural Publishing and Documentation. Wageningen. 

5. 

6. Đurić, M. et al. (2005): Uticaj različitih doza azota i setve na sadržaj nitrata u 

salati. Zbornik radova, Hrvatski međunarodni znanstveni skup agronoma, 331-332. 

7. Kastori, R. (1983): Uloga elemenata u ishrani biljaka, ur. Ivan Mihaljev, Matica 

srpska odeljenje za prirodne nauke, Novi Sad, 1 -352. 

8. Kastori, R., Petrović, N. (2003): Nitrati u povrću. Poljoprivrdni fakultet, Novi Sad, 

1 – 151. 

9. Petrović, N., Kastori, R. (1999): Mogućnost smajenja sadržaja nitrata u korenastom 

i lisnatom povrću. Zbornik radova naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi 

Sad, Sv. 31, 315-327 

10. Porto, L.M. et al. (2008): Nitrate production and accumulation in lettuce as affected 

by mineral nitrogen supply and organic fertilization. Horticultura Brasileira, 227- 

230. 

70

THE INFLUENCE OF THE MINERAL FERTILIZERS 

RODUCED 

BY DIFFERENT TECHNOLOGIES ON THE NITRATE 

CONTENT IN LETTUCE 

by 

Stanka Prodanović¹, Darinka Bogdanović², Žarko Ilin², Maja Manojlović² 

SUMMARY 

According to the study of the influence of compound fertilizers produced by 

different technologies, as well as the observation of the influence of different amounts 

of nitrogen and potassium fertilizers on the nitrate content in a fresh lettuce mass, we 

can conclude following: 

· An average nitrate content in a fresh lettuce mass has been reduced 

approximately by half, comparing with the measured nitrate values in a period 

of leaf rosette forming. 

· The lowest nitrate concentration in a technological ripeness has been recorded 

in the control plot and the highest has been recored in the second treatment 

when using the technology of compact fertilizers. 

· Depending on the applied technology of compound fertilizers, the highest 

average nitrate concentration in a fresh lettuce mass was gained in mixed 

fertilizers application, and the lowest concentration was recored in complex 

fertilizers usage. 

· At treatments where nitrate and potassium fertilizers were used in a 

nourishment a lower nitrate concentration has been recorded in a fresh lettuce 

mass. This shows a positive influence of potassium on nitrate building into 

organic nitrate compounds. 

· When we talk about nitrate content in a fresh lettuce mass in our experiment, 

the best results were achieved in N and K fertilizers application in quantities of 

58 kg ha⁻¹ N and 24 kg ha⁻¹ K2O in spring, in a combination with complex 

fertilizers in autumn. 

Key words: lettuce, nitrate content, compound fertilizers, mineral fertilizers 

amounts 

Primljeno: 17.08.2012. 


71



UDK: 633.11:631.82 Originalni naučni rad 


KOMPONENTE PRINOSA I PRINOS OZIME PŠENICE U 

ZAVISNOSTI OD NIVOA ĐUBRENJA AZOTOM, FOSFOROM I 

KALIJUMOM 

Jaćimović, G. 1 , Malešević, M. 2 , Aćin, V. 2 , Hristov, N. 2 , Marinković, B. 1 , Crnobarac, J. 1 , 

Latković, Dragana 1 

REZIME 

U stacionarnom ogledu dugog trajanja („Večiti“ ogled) na Rimskim Šančevima, u 

dvogodišnjem periodu ispitivan je efekat 12 varijanti đubrenja različitim 

kombinacijama doza N, P i K na prinos i komponente prinosa ozime sorte pšenice „NS- 

40S“. 

Najduži klasovi dobijeni su na varijanti gde su sva tri hraniva upotrebljena u 

najvećoj količini. Broj plodnih klasaka bio je mali na varijantama gde nije primenjen 

azot, a apsolutno najmanji na varijanti đubrenja samo sa P2. Najveći broj plodnih 

klasaka dobijen je na varijantama trojnog đubrenja sa povećanom dozom azota. 

Najmanja masa zrna po klasu dobijena je pri pojedinačnom đubrenju sa P i K, kao i na 

kontrolnoj varijanti, a bila je najveća pri najintenzivnijem đubrenju sa sva tri hraniva. 

Takođe i masa 1000 zrna je bila najveća pri izbalansiranom đubrenju sa sva tri hraniva 

(N2P2K2), ali su slične vrednosti dobijene na svim varijantama gde je primenjivan azot. 

Indeks klasa i žetveni indeks nisu ispoljili posebnu pravilnost pri različitim nivoima 

đubrenja, ali su vrednosti oba parametra bile veće na varijantama gde je đubreno sa 

sva tri hraniva. Najveći prinos zrna postignut je na varijanti N3P2K2 (6,10 t ha -1 ), mada 

su visoki prinosi, iznad 5 t ha -1 dobijani i na ostalim trojnim varijantama gde je azot 

primenjen u najvećoj količini, kao i na varijanti sa srednjim dozama sva tri hraniva. 

Ključne reči: pšenica, komponente prinosa, prinos, đubrenje, azot 

1 Dr Goran Jaćimović, asistent, dr dr h.c. Branko Marinković, red. prof., dr Jovan Crnobarac, red. prof., doc. 

dr Dragana Latković, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 

Novi Sad. 

2 Prof. dr Miroslav Malešević, naučni savetnik, mast. inž. Vladimir Aćin, istraživač saradnik, dr Nikola 

Hristov, viši naučni saradnik, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, M. Gorkog 30, 21000 Novi Sad. 

72

UVOD 

Imajući u vidu dominantan uticaj mineralne ishrane u sintezi primarne produkcije 

organske materije, ovaj problem, iako je do sada veoma mnogo proučavan, ostaće u žiži 

interesovanja naučnika i praktičara sve dok čovek bude gajio biljke (Sarić i Jocić, 

1993). Snažan podsticaj daljim istraživanjima različitih problema mineralne ishrane 

pšenice daju uspesi selekcije u stvaranju novih sorti. Tako se, sa pojavom novih sorti 

pšenice (bitno različitih po nizu korisnih osobina, pre svega po znatno većem 

potencijalu rodnosti), ispostavilo da su i njihovi zahtevi u pogledu mineralne ishrane 

znatno veći (Sarić i Kovačević, 1981). Rezultati dosadašnjih istraživanja nedvosmisleno 

ukazuju na potrebu stalnog određivanja količina i odnosa potrebnih hraniva u 

konkretnim agroekološkim uslovima. Polazna osnova pri tome je planirana visina 

prinosa, odnosno količine pojedinih hraniva koje biljka treba da usvoji za taj prinos. Pri 

ovome posebno treba uzeti u obzir rezultate ogleda sa đubrenjem u poljskim uslovima, 

u čemu ogromnu važnost imaju dugotrajni stacionarni poljski ogledi (Malešević i sar., 

1987, 2008). 

Dosadašnjim istraživanjima je utvrđeno da prinos pšenice zavisi od većeg broja 

komponenti: broja biljaka, odnosno klasova po jedinici površine, broja zrna u klasu, 

težine zrna u klasu i apsolutne težine zrna. Između ovih pokazatelja postoje složeni 

međusobni uticaji, jer pri povećanju vrednosti jednog parametra često dolazi do 

smanjenja vrednosti drugog (Sarić, 1981, Hristov i sar., 2008). Prinos zrna rezultat je 

mnogih razvojnih i fizioloških promena u toku životnog ciklusa biljke (Okuyama et al., 

2004). Autori ističu da je prinos determinisan sa tri glavne komponente; brojem klasova 

po jedinici površine, brojem zrna po klasu i masom 1000 zrna. Kumar and Hunshal 

(1998) ovome dodaju i žetveni indeks i broj plodnih stabala po biljci. Značaj svake od 

ovih komponenata u formiranju prinosa zrna zavisi od vremenskih uslova u kritičnim 

fazama rasta i razvića (naročito vodnog stresa), ali i od agrotehničkih mera (Blue et al., 

1990), primenjenih doza azota (Fagam et al., 2006), te različitih kombinacija i odnosa 

NPK hraniva (Rehman et al., 2006, Ragasits et al., 2000). Halvorson et al. (2000) 

navode da prinos i komponente prinosa zrna jare pšenice značajno variraju u zavisnosti 

od sistema obrade, primenjenih doza azota, sorte i uslova godine, kao i njihovih 

kompleksnih interakcija. 

Od svih makroelemenata, za normalan rast i razvoj pšenice najvažniji su azot, 

fosfor i kalijum, te je njih potrebno u određenim količinama i odnosima unositi 

uglavnom na svim tipovima zemljišta, bez obzira da li se radi o direktnom unošenju 

hraniva, ili pod neku prethodnu kulturu (Sarić i Jocić, 1993). Među elementima 

mineralne ishrane, azot ima najveću ulogu u povećanju prinosa gajenih biljaka 

(Malešević i sar., 1994., Kastori i sar., 2005), posebno pšenice (Bogdanović, 1985). 

Najveći efekat azot pokazuje kada se upotrebi zajedno sa fosforom i kalijumom, dok 

ova dva elementa upotrebljeni bez azota ne samo što ne daju značajnije povećanje 

prinosa, već ga često i smanjuju (Sarić i Jocić, 1993). 

Osnovni cilj ovog istraživanja bio je da se ispita uticaj dugogodišnje primene istih 

količina i odnosa azota, fosfora i kalijuma na komponente prinosa i prinos ozime 

pšenice sorte „NS-40S“. 

73


Ogled je izveden u toku dve proizvodne godine (2008/09 i 2009/10), u sklopu 

višegodišnjeg stacionarnog ogleda zasnovanom 1964/65. godine, na oglednom polju 

Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima. U ovom ogledu dugog 

trajanja (nazvanom „Večiti“ ili „Fiziološki“ ogled) ispituje se 20 varijanti đubrenja 

različitim kombinacijama doza azota, fosfora i kalijuma, raspoređenih po slučajnom 

blok sistemu u 4 ponavljanja. Veličina osnovne parcele za đubrenje iznosi 229,5 m 2 (17 

x 13,5 m), a kao objekat ovog istraživanja poslužila je ozima sorta pšenice „NS-40S“. 

Za istraživanje su odabrane kontrolna varijanta (Ø - neđubrena parcela) i 11 

varijanti đubrenja rastućim dozama N, P2O5 i K2O; i to: 3 varijante sa pojedinačnim 

hranivima (N2, P2, K2), jedna dvojna kombinacija (P2K2) i sedam varijanti sa sva tri 

hraniva: N1P1K1, N2P1K1, N3P1K1, N1P2K2, N2P2K2, N3P2K2, N3P3K3, gde su indeksi: 

1 =50, 2 =100, 3 =150 kg čistih hraniva po ha. 

Zemljište na kome je ogled postavljen je tipa karbonatni černozem, blago alkalne 

reakcije, srednje obezbeđeno humusom i lakopristupačnim fosforom, a veoma dobro 

lakopristupačnim kalijumom (Sarić i Jocić, 1993). Setva je u obe analizirane godine 

obavljena u drugoj polovini oktobra meseca, na razmak između redova sa 

kontinuiranom setvom od 12 cm, sa gustinom setve od 500 klijavih zrna po m 2 . Na 

ogledu je primenjena standardna agrotehnika. Celokupna količina P2O5 i K2O, kao i 

polovina N đubriva primenjena je pre osnovne obrade, a druga polovina N upotrebljena 

je za prihranjivanje. 

Uzorci za analizu uzeti su u fazi pune zrelosti useva; tako što su sa 3 ponavljanja, iz 

dva susedna reda uzete biljke sa jednog dužnog metra. Kvantitativni pokazatelji: dužina 

klasa, broj plodnih i neplodnih klasića, te njihov ukupan broj, broj zrna po klasu i prinos 

(masa zrna) po klasu izračunati su kao prosečne vrednosti na nivou biljke. Visina biljke 

merena je od osnove stabla do vrha klasa. Masa 1000 zrna izračunata je iz proporcije 

broja i mase zrna požnjevenih biljaka, indeks klasa izračunat je iz odnosa ukupne mase 

zrna i mase primarnih i sekundarnih klasova, dok je žetveni indeks izračunat iz odnosa 

ukupne mase zrna i ukupne nadzemne mase biljaka. Analizirana svojstva statistički su 

obrađena metodom jednosmerne analize varijanse, pri čemu je značajnost razlika 

sredina tretmana (varijante đubrenja) testirana LSD testom. 


Najveća visina biljaka dobijena je na varijantama gde su upotrebljene najveće 

količine čistog hraniva N3P2K2 (70,7 cm) i N3P3K3 (69,9 cm), mada nije bilo značajne 

razlike u odnosu na varijantu N2P2K2 (68,6 cm). Najniže vrednosti visine biljaka 

dobijene su na kontrolnoj varijanti - bez đubrenja i na varijantama pojedinačnog 

đubrenja sa P i K. Najmanja visina biljaka je izmerena na varijanti đubrenja samo 

fosforom (P2; 49,8 cm). 

Najkraće klasove imala je pšenica na kontrolnoj varijanti i na varijantama sa 

pojedinačnim đubrenjem fosforom i kalijumom, odnosno na varijantama bez đubrenja 

azotom. Najduži klasovi izmereni su na varijantama sa trojnim đubrenjem sa najvećim 

količinama azota: N3P3K3 (7,2 cm), N3P2K2 (6,7 cm), N3P1K1 (6,8 cm), kao i na varijanti 

74

sa srednjim dozama sva tri hraniva - N2P2K2 (7,0 cm). Veći broj autora navodi da je 

dužina klasa komponenta prinosa pšenice koja može da ima značajnu ulogu u 

formiranju prinosa, jer je klas veće dužine najčešće povezan i sa većim brojem klasaka i 

zrna. Stojanović (1993) ističe da klas veće dužine, zbog aktivnije fotosinteze, može 

bolje da služi kao izvor asimilativa, ali i kao njihov akceptor. 

Tab. 1: Komponente prinosa pšenice u zavisnosti od nivoa đubrenja 

Table 1: Yield components of wheat depending on the level of fertilization 

Varijanta 

đubrenja 

Fertilizing 

variants 

Visina 

biljaka 

Plant 

height 

(cm) 

Dužina 

klasa 

Spike 

length 

(cm) 

Broj zrna 

po klasu 

Number 

of grains 

per spike 

Masa zrna 

po klasu 

Grain 

weight 

per spike 

(g) 

Masa 

1000 zrna 

1000 grain 

weight 

(g) 

Indeks 

klasa 

Spike 

index 

Žetveni 

indeks 

Harvest 

index 

Ø 51,6 5,5 28,9 0,93 32,2 0,72 0,56 

N2 57,0 6,7 32,6 1,15 35,3 0,74 0,58 

P2 49,8 5,1 23,2 0,80 34,3 0,73 0,49 

K2 51,2 5,5 23,3 0,81 34,9 0,74 0,57 

N1P1K1 56,3 6,4 34,6 1,15 33,3 0,78 0,59 

N2P1K1 66,3 6,3 34,0 1,16 34,1 0,75 0,58 

N3P1K1 66,3 6,8 40,6 1,35 33,4 0,75 0,59 

P2K2 54,9 6,7 27,9 0,93 33,4 0,70 0,58 

N1P2K2 58,7 6,2 32,8 1,17 35,6 0,77 0,56 

N2P2K2 68,6 7,0 36,8 1,32 35,9 0,76 0,59 

N3P2K2 70,7 6,7 36,5 1,26 34,6 0,77 0,56 

N3P3K3 69,9 7,2 41,7 1,46 34,7 0,79 0,55 

Prosek 60,1 6,3 32,7 1,12 34,3 0,75 0,57 

LSD005 5,9 1,2 5,9 0,21 2,3 0,04 0,10 

LSD001 8,4 1,7 10,0 0,28 3,4 0,06 0,14 

Najmanji broj plodnih klasaka zabeležen je na kontrolnoj varijanti (12,6), na 

varijantama bez azota sa pojedinačnim (P2, K2) i dvojnim đubrenjem (P2K2), kao i na 

varijanti gde su sva tri hraniva upotrebljena u najmanjoj količini (N1P1K1). Najveći broj 

plodnih klasaka po klasu dobijen je u trojnoj kombinaciji N3P1K1 (15,8) i na ostalim 

trojnim kombinacijama sa povećanim dozama azota - N3P3K3 (15,4) i N2P1K1 (15,4). 

75

Graf. 1: Broj plodnih, neplodnih, i ukupan broj klasaka po klasu 

Graph 1: The number of fertile, sterile, and total number of spikelets per spike 

Broj neplodnih klasaka po klasu imao je obrnutu tendenciju od broja plodnih 

klasaka; najviše ih je bilo na slabije, a najmanje na intenzivnije đubrenim varijantama. 

Tako je najviše sterilnih klasaka dobijeno na kontrolnoj varijanti, varijantama bez azota 

(K2, P2K2) i sa najmanjom količinom hraniva (N1P1K1), dok je njihov najmanji broj 

utvrđen na obilnije đubrenim trojnim kombinacijama – N2P1K1, N2P2K2 i N3P2K2 (2,0; 

2,1; 2,1 neplodna klaska). Kako je od ranije poznato, pojava sterilnih klasića može 

znatno da umanjuje ukupan prinos zrna pšenice, a negativan direktan efekat broja 

klasića po klasu na prinos biljke ukazuje na potrebu unapređenja njihove fertilnosti 

(Hristov i sar., 2008). Najveći ukupan broj klasaka je ostvaren pri đubrenju trojnom 

kombinacijom N3P1K1 (18,1), gde je ostvaren i najveći broj plodnih klasaka po klasu. 

Broj zrna po klasu je komponenta prinosa pšenice koja je u direktnoj zavisnosti od 

broja klasića po klasu, broja cvetova po klasiću i od uspeha oplodnje i zametanja zrna 

(Borojević, 1978). Pošto ovi parametri značajno zavise i od agroekoloških uslova 

godine i primenjene agrotehnike, broj zrna po klasu predstavlja dosta varijabilno 

svojstvo. Hristov i sar. (2008) ističu da je unapređenje prinosa zrna po biljci direktno 

uslovljeno brojem zrna po klasu i masom 1000 zrna. 

Najveći broj zrna po klasu (preko 35) dobijen u varijantama gde je azot upotrebljen 

u količinama od 150 kg ha -1 i 100 kg ha -1 . Najmanji broj zrna po klasu dobijen je na 

varijantama sa pojedinačnim hranivima, zatim na kontrolnoj i na varijanti sa dvojnim 

đubrenjem P2K2. Apsolutno najveći broj zrna po klasu ostvaren je na varijanti đubrenja 

sa sva tri hraniva primenjenim u najvećoj količini a zatim na varijanti N3P1K1. 

Masa zrna po klasu imala je apsolutno najnižu vrednost na varijantama bez azota, 

kontrojnoj (0,93), pojedinačnim varijantama P2 i K2 (0,80 i 0,81), kao i u dvojnoj 

varijanti P2K2 (0,93). Vrednosti mase zrna po klasu bile su najveće na varijantama gde 

je azot primenjivan u količini od 150 kg ha -1 ; na varijanti N3P3K3 (1,46 g) a potom na 

varijanti N3P1K1 (1,35 g). Jaćimović i sar. (2008) navode da masa zrna po klasu 

značajnije zavisila od mineralne ishrane pšenice, i to prvenstveno od primenjenih doza 

76

azota, dok je efekat pojedinačne primene P i K, kao i njihove dvojne kombinacije 

(P100K100) bio zanemarljiv u poređenju sa neđubrenom varijantom. 

Masa 1000 zrna se kretala u intervalu od 32,2 g do 35,9 g. Najveću masu 1000 zrna 

imala je varijanta N2P2K2 (35,9 g), potom varijanta N1P2K2 (35,6 g), kao i varijanta sa 

pojedinačnim đubrenjem samo sa azotom N2 (35,3 g). Najniže vrednosti mase 1000 

zrna ostvarene su na kontrolnoj varijanti (32,2 g), na varijanti dvojnog đubrenja sa P2K2 

(33,4 g) i pri primeni trojnog đubriva sa najnižim dozama čistih hraniva N1P1K1 (33,3 

g). 

Milošev i sar. (2006) i Jaćimović i sar. (2008) utvrdili su da je na apsolutnu masu 

zrna značajan uticaj imala primena mineralnih đubriva, odnosno masa zrna je bila 

značajno veća na intenzivnije đubrenim tretmanima, naročito azotom. Prema Milošev 

(2000), masa 1000 zrna rezultat je složene interakcije sortnih specifičnosti, 

agroekoloških uslova i primenjene agrotehnike. 

Indeks klasa je u proseku imao veće vrednosti na svim varijantama sa trojnim 

đubrenjem, dok je najniže vrednosti imao na varijanti dvojnog đubrenja bez azota 

(0,70), na neđubrenoj varijanti (0,72) i na varijantama sa pojedinačnim hranivima (0,73- 

0,74). U proseku, indeks klasa je iznosio 0,75, a najviša vrednost zabeležena je na 

varijanti trojnog đubrenja sa najvećim dozama čistih hraniva N3P3K3 (0,79). Žetveni 

indeks je imao veću vrednost na varijantama đubrenja sa sva tri hraniva, pri čemu je 

azot upotrebljen u rastućim dozama, ali su fosfor i kalijum primenjeni u najmanjoj 

količini od 50 kg ha -1 (N1P1K1, N2P1K1, N3P1K1). Vrednosti žetvenog indeksa pri 

đubrenju ovim navedenim varijantama su se kretale od 0,58-0,59. U proseku vrednost 

žetvenog indeksa sorte „NS-40S” iznosila je 0,57, a najniža vrednost ostvarena je pri 

đubrenju samo sa fosforom, na varijanti P2 (0,49). U istraživanjima koja su izveli 

Jaćimović i sar. (2008) žetveni indeks i indeks klasa nisu ispoljili posebnu pravilnost 

pri različitim nivoima đubrenja, ali se u principu moglo uočiti da su imali veće 

vrednosti na đubrenim, u odnosu na kontrolnu - neđubrenu varijantu ogleda. Malešević 

(1990) navodi da je žetveni indeks promenljiva vrednost, te da najviše zavisi od uslova 

godine; odnosno u rodnim godinama njegova vrednost je bila znatno povoljnija nego u 

nerodnim. 

Najveći prinos zrna sorte pšenice NS-40S ostvaren je na varijanti gde je primenjena 

najviša doza azota i srednje količine P i K - N3P2K2 (6,10 t ha -1 ). Visok prinos zrna 

(iznad 5 t ha -1 ) ostvaren je i na svim trojnim varijantama gde je primenjena najveća 

doza N, kao i na varijanti pri izbalansiranom odnosu sva tri hraniva, N2P2K2. Niski 

prinosi, ispod 4 t ha -1 , ostvareni su na varijantama gde nije primenjivan N, na kontrolnoj 

varijanti (3,09 t ha -1 ), K2 (3,29 t ha -1 ) i na dvojnoj varijanti P2K2 (3,27 t ha -1 ). Najniži 

prinos dobijen je na varijanti đubrenja samo fosforom - P2 ( 2,68 t ha -1 ). 

77

Tab. 2: Prinos zrna sorte NS-40S (t ha -1 ) u zavisnosti od varijante đubrenja 

Table 2: Grain yield of variety NS-40S (t ha -1 ) depending on the fertilizing variants 

Varijanta đubrenja 

Prinos 

(t ha -1 ) 

Proseci 

(t ha -1 ) 

Ø 3,09 3,09 

N2 4,48 

P2 2,68 

3,48 

K2 3,29 

N1P1K1 4,49 

N2P1K1 4,57 

4,86 

N3P1K1 5,52 

P2K2 3,27 3,27 

N1P2K2 4,46 

N2P2K2 5,18 

5,25 

N3P2K2 6,10 

N3P3K3 5,48 5,48 

Prosek 4,38 - 

LSD005 1,41 1,41 

LSD001 1,55 1,55 

Slično ovim rezultatima, Sarić i Jocić (1993) navode da su na istom ogledu, u 

proseku za 25 ispitivanih godina, najmanji prinosi ostvareni bez upotrebe mineralnih 

đubriva, zatim upotrebom samo P ili K, kao i pri njihovoj zajedničkoj primeni 

(PK).Visok efekat je dobijan pri pojedinačnoj upotrebi azotnih đubriva; pri upotrebi NP 

kombinacije efekat je bio bolji nego pri primeni NK, a varijanta NK je imala isti efekat 

ili je čak bila lošija od upotrebe samo N đubriva. 

ZAKLJUČAK 

Najveća visina biljaka izmerena je na varijantama gde je azot upotrebljen u 

najvećoj količini, dok su najniže biljke dobijene na neđubrenoj i varijanti sa 

pojedinačnim đubrenjem P i K, bez azota. Najduži klasovi dobijeni su na varijanti gde 

su sva tri hraniva upotrebljena u najvećoj količini. 

Broj plodnih klasaka bio je mali na varijantama gde nije primenjen azot, a 

apsolutno najmanji na varijanti đubrenja samo sa P2. Najveći broj plodnih klasaka 

dobijen je na varijantama trojnog đubrenja sa povećanom dozom azota. Broj neplodnih 

klasaka imao je obrnutu tendenciju; najviše ih je bilo na slabije, a najmanje na 

intenzivnije đubrenim varijantama. Najmanja masa zrna po klasu dobijena je pri 

pojedinačnom đubrenju sa P i K, kao i na kontrolnoj varijanti, a bila je najveća pri 

najintenzivnijem đubrenju sa sva tri hraniva. Takođe, i masa 1000 zrna je bila najveća 

pri izbalansiranom đubrenju sa sva tri hraniva (N2P2K2), ali su slične vrednosti dobijene 

na svim varijantama gde je primenjivan azot. 

Indeks klasa i žetveni indeks nisu ispoljili posebnu pravilnost pri različitim nivoima 

đubrenja, ali su vrednosti oba parametra bile veće na varijantama gde je đubreno sa sva 

tri hraniva. Najveći prinos zrna postignut je na varijanti N3P2K2 (6,10 t ha -1 ), mada su 

visoki prinosi, iznad 5 t ha -1 dobijani i na ostalim trojnim varijantama gde je azot 

primenjen u najvećoj dozi, kao i na varijanti sa srednjim dozama sva tri hraniva. 

78

LITERATURA 

1. Blue, E.N., et al. (1990): Influence of planting date, seeding rate and phosphorus rate on seed yield. Agr. 

Jour. Madison, v. 2, n. 4, 762-768. 

2. Bogdanović, Darinka (1985): Dinamika mineralnog azota u černozemu i usvajanje azota iz zemljišta i 

đubriva usevom pšenice. Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet. 

3. Borojević, S., Rončević, P., Vasiljević, Lj. (1978): Ispitivanje optimalne strukture sklopa kod raznih 

sorti pšenice. Zbornik radova, Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 43- 

57. 

4. Fagam, A.S., Bununu, A.M., Buba, U.M. (2006): Path coefficient analysis of the components of grain 

yield in wheat (Triticum aestivum L). International yournal of Natural and Applied Sciences, v. 2, (4), 

336-340. 

5. Halvorson, A.D., Black, A.L., Krupinsky, J.M., Merrill. S.D., Wienhold, B.J., Tanaka, D.L. (2000): 

Spring wheat response to tillage and nitrogen fertilization in rotation with sunflower and winter wheat. 

Agron. J. 92:136-144. 

6. Hristov, N., Mladenov, N., Špika, A.K., Štatkić, S., Kovačević, N. (2008): Direktni i indirektni efekti 

pojedinih svojstava na prinos zrna pšenice. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 

sv. 45,15-20. 

7. Jaćimović, G., Malešević, M., Marinković, B., Crnobarac, J., Latković, D., Šeremešić, S., Milošev, D. 

(2008): Komponente prinosa jare pšenice u zavisnosti od nivoa đubrenja azotom, fosforom i kalijumom. 

Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Godina (Vol.) 32, br. I, str. 57-63. 

8. Kastori, R. i saradnici (2005): Azot – agrohemijski, agrotehnički, fiziološki i ekološki aspekti, 

Monografija, urednik R. Kastori, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 2005, 1-419. 

9. Kumar , A.B.N, Hunshal, C.S (1998): Correlation and path coefficient analysis in durum wheat under 

different planting dates. Crop Research Hisar, v. 16, n. 3, 358-361. 

10. Malešević, M. (1987): Problematika azotne ishrane pšenice. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i 

povrtarstvo Novi Sad, 21, 149-163. 

11. Malešević, M., Starčević, Lj., Jaćimović, G., Đurić, V., Šeremešić, S., Milošev, D. (2008): Prinos ozime 

pšenice u zavisnosti od uslova godine i nivoa đubrenja azotom. XIII Savetovanje o biotehnologiji, 

Čačak, 28-29. mart, 2008, Zbornik radova, vol. 13, (14), 135-141. 

12. Malešević, M., Starčević, Lj., Milošev, D., (1994): Uslovi gajenja i tehnologija proizvodnje strnih žita. 

Poglavlje monografije "Mehanizovana proizvodnja strnih žita", (Ed. T. Furman), Institut za polj. tehniku, 

Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 1-17. 

13. Milošev, D. (2000): Izbor sistema ratarenja u proizvodni pšenice. Monografija, Zadužbina Andrejević, 

Beograd, 1-110. 

14. Milošev, D., Bogdanović, D., Jarak, M., Šeremešić, S. (2006): Uticaj azota iz različitih izvora na prinos i 

komponente prinosa pšenice. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, sv. 42,195-202. 

15. Okuyama, L.A., Federizzi, L.C., Barbosa, J.F. (2004): Correlation and path analxsis of yield and its 

components and plant traits in wheat. Ciencia Rural, Santa Maria, v. 34, n. 6, 1701-1708. 

16. Ragasits, I., Debreczeni, K., Berecz, K. (2000): Effect of long-term fertilization on grain yield, yield 

components and qualitu parameters of winter wheat. Acta Agronomica Hungarica, Vol. 48. No 2; 149- 

154 

17. Rehman, O., Zaka, M.A., Rafa, H.U., Hassan, N.M. (2006): Effect of balanced fertilization on yield and 

phosphorus uptake in wheat-rice rotation. J. Agric. Res., 2006, 44 (2)105-115. 

18. Sarić, M. (1981): Fiziološke i morfološke osobine idiotipa pšenice. Fiziologija pšenice, SANU, Beorad, 

233-251. 

19. Sarić, M., Jocić, B. (1993): Biološki potencijal gajenih biljaka u agrofitocenozi u zavisnosti od 

mineralne ishrane. Srpska akademija nauka i umetnosti, posebna izdanja, Beograd, knjiga 68, 1-135. 

20. Sarić, M., Kovačević, B. (1981): Sortna specifičnost mineralne ishrane pšenice. Fiziologija pšenice, 

SANU, posebna izdanja, Beograd, 1981, knjiga 53, 61-79. 

21. Stojanović, Ž. (1993): Nasleđivanje dužine klasa i njen uticaj na ispoljavanje genetičkog potencijala 

rodnosti i kvaliteta kod hibridne kombinacije ozime pšenice. Doktorska disertacija, Poljoprivredni 

fakultet Beograd. 

79

WINTER WHEAT YIELD AND YIELD COMPONENTS DEPENDING ON THE 

LEVEL OF NITROGEN, PHOSPHORUS AND POTASSIUM FERTILIZATION 

SUMMARY 

by 

Jaćimović, G. , Malešević, M. , Aćin, V., Hristov, N., Marinković, B., Crnobarac, J., 

Latković, Dragana 

The longest spikes were obtained in the variant with all three nutrients used in 

highest amount. Number of fertile spikelets were low in treatments without nitrogen 

applied, and absolutely lowest on variant only with P2. The largest number of fertile 

spikelets obtained on the triple fertilization variants with increased nitrogen rate. The 

smallest weight of grains per spike was obtained in a single fertilization with P and K, 

as well as the control treatment, and was the highest in the variants with most intensive 

fertilization with all nutrients. Also, the weight of 1000 grains was highest in balanced 

fertilization with all nutrients (N2P2K2), but similar values were obtained in all 

treatments where nitrogen was applied. Spike index and harvest index did not show 

special regularity at different levels of fertilization, but the values of both parameters 

were higher in treatments fertilized with all nutrients. The highest yield was achieved in 

the variant N3P2K2 (6.10 t ha -1 ), although the high yield of more than 5 t ha -1 was 

obtained and the other triple treatments where nitrogen is applied in the maximum 

amount, as well as variants with moderate doses of all nutrients. 

Key words: wheat, yield components, yield, fertilization, nitrogen 

Rad je nastao kao rezultat projekta «Savremeno oplemenjivanje strnih žita za sadašnje i buduće 

potrebe» iz programa tehnološkog razvoja Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj R. Srbije 

(TR-031066, rukovodilac dr Nikola Hristov, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad). 

Primljeno: 10.10.2012. 


80



UDK: 633.13:546.17:631.559 Originalni naučni rad 


UTICAJ DOZA AZOTA I GUSTINE SETVE NA PRINOS 

JAROG OVSA 

Aćin V. 1 , Malešević M. 1 , Pržulj N. 1 , Hristov N. 1 , Jaćimović G. 2 , Jocković B. 1 

REZIME 

Zbog svojih dijetetskih osobina i biološki visoko vrednih hranljivih materija 

sadržanih u zrnu, ovas je značajan kako u ljudskoj, tako i u ishrani stoke. Zahtevi ovsa 

u odnosu na mineralnu ishranu i zemljište u poređenju sa ostalim žitima, izuzev raži, su 

relativno mali, međutim veće prinose zrna ipak ostvaruje na plodnijim zemljištima i uz 

adekvatno đubrenje. 

Istraživanje efekata đubrenja različitim količinama azota i gustina setve na prinos 

tri sorte jarog ovsa (Novosadski golozrni, NS JO 0901 i Slavuj) izvedeno je na 

oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Primenjene su doze 

azota od 0, 30, 60 i 90 kg ha -1 , pri gustinama setve od 350, 450, 550 i 650 klijavih 

zrna/m 2 . Azot je primenjen posle nicanja ovsa. U ispitivanom dvogodišnjem periodu 

(2004 i 2005. god.) ostvaren je prosečan prinos zrna od 4,11 t ha -1 . Prinos je bio u 

pozitivnoj korelaciji sa primenjenim količinama azota. Pošto nije postojala statistički 

značajna razlika u prinosu zrna između 60 i 90 kg N ha -1 , za agroekološke uslove 

Vojvodine može se preporučiti primena 60 kg azota. Sorta NS JO 0901 je ostvarila 

najviši prinos (4,97 t ha -1 ). U proseku za sve sorte, najviši prinos je dobijen pri gustini 

setve od 550 klijavih zrna/m 2 . U odnosu na plevičaste, golozrna forma je u proseku dala 

niži prinos za oko 1,92 t ha -1 . 

Ključne reči: ovas, prinos, đubrenje, azot, gustina setve 

UVOD 

1 

Mast. inž. Vladimir Aćin, istraživač saradnik, prof. dr Miroslav Malešević, naučni savetnik; prof. dr Novo 

Pržulj, naučni savetnik; dr Nikola Hristov, viši naučni saradnik; mast. inž. Bojan Jocković, istraživač 

saradnik, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, M. Gorkog 30, 21000 Novi Sad. 

2 

Dr Goran Jaćimović, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 

8, 21000 Novi Sad. 

81

Ovas je, kao i raž, sekundarna kulturna biljka i počeo se gajiti relativno kasno u 

poređenju sa ječmom (Pržulj i sar., 2010). U mnogim zemljama, uključujući i evropske, 

površine pod ovsem, kao i ukupna proizvodnja, poslednjih decenija značajno se 

smanjuju (Buerstmayr et al., 2007). Prema FAO podacima (prosek 2004-2008), u svetu 

se godišnje seje na površini od oko 11 miliona ha, sa prosečnim prinosom od 2,14 t ha -1 . 

U Srbiji se gaji na oko 43.600 ha, pri čemu prosečan prinos zrna iznosi 2,13 t ha -1 . 

Privredni značaj ovsa leži u kvalitetu njegovog zrna i malim zahtevima prema 

uslovima gajenja, te može da uspeva i u rejonima gde druga žita daju niske prinose 

(Spasojević i sar., 1984). Uglavnom se upotrebljava za stočnu hranu (naročito za 

ishranu konja). Nekada se koristio za spravljanje hleba, međutim danas ne. 

Poslednjih godina, potražnja za ovsem sve je veća, jer je zbog svojih dijetetskih 

osobina i biološki visoko vrednih hranljivih materija sadržanih u zrnu, pored ishrane 

stoke koristan i važan i u ishrani ljudi (Food and Drug Administration, 1997). U odnosu 

na druga žita, zrno ovsa ima značajno veći sadržaj esencijalnih aminokiselina, lizina, 

metionina i cisteina (Welch, 1995). Najvažnije hranljive materije ovsa su masti i 

proteini, a dijetetske materije b-glukani. Relativni sadržaj svarljivih hranljivih materija 

u zrnu ovsa povećava se sa smanjenjem udela plevica, a posebno kod golozrnih formi 

(Pržulj i sar., 2010). U odnosu na plevičaste, golozrne forme imaju više dijetalnih 

vlakana i glukana, a manje balastnih materija. Prilikom ljuštenja, kod plevičastih formi 

gubi se i deo aleuronskog sloja, zbog čega njihovi finalni proizvodi imaju manje 

proteina u odnosu na golozrne forme (Pržulj, 2009). Zbog visokog kvaliteta 

belančevina, od ovsenog zrna se u prehrambenoj industriji proizvode lako svarljivi 

proizvodi velike hranljive vrednosti, kao što su ovsene pahuljice, flekice, griz, brašno i 

sl. 

Ovas ima značajnu ulogu i u polodosmeni ratarskih biljaka, zatim kao potporni 

usev u združenoj setvi sa grahoricom i graškom. U odnosu na druge žitarice, ovas je 

bolje prilagođen proizvodnji u nepovoljnijim, hladnijim i humidnijim uslovima, kao i 

na zemljištima slabije plodnosti (Hoffmann, 1995). Posebno je značajan za gajenje u 

brdsko-planinskim područjima gde slabije uspevaju druge ratarske biljke i ozime 

žitarice (Maksimović, 1998). 

Zbog dobre usisne moći korena ovas odlično koristi ostatke hraniva nakon žetve 

preduseva, te u plodoredu načešće dolazi na poslednje mesto, kada se međutim ne mogu 

očekivati visoki prinosi zrna. Zahtevi ovsa u odnosu na zemljište u poređenju sa ostalim 

žitima (izuzev raži) su skromni. Iako uspeva i na siromašnijim zemljištima sa nešto 

smanjenim prinosom, ovas ipak postiže veće prinose na plodnijim zemljištima (Reiner 

et al. 1983, Malešević, 2008). 

Ovas vrlo dobro koristi teško rastvorljiva hraniva iz zemljišta i dobro reaguje na 

đubrenje azotom. Iako ima rastegnut i relativno ravnomeran ritam usvajanja hranljivih 

materija u toku vegetacije, najviše hraniva ipak zahteva za vreme vlatanja i u fazi 

izlaska metlice. Reakcija ovsa na đubrenje je visoka, tako da se često koristi u ogledima 

sa đubrivima kao test kultura (Jevtić, 1992). Prema Maleševiću (2008), sa 1 t zrna i 

odgovarajuće količine žetvenih ostataka, ovas u proseku iz zemljišta iznese 25 kg N; 13 

kg P2O5 i oko 30 kg K2O. Za većinu tipova zemljišta u našim uslovima, za postizanje 

visokog prinosa i dobrog kvaliteta zrna, u proseku je potrebno primeniti 60-90 kg ha -1 

N; 60-90 kg ha -1 P2O5 i 40-60 kg ha -1 K2O čistih hraniva (Maksimović, 1998). 

82

Pored adekvatne mineralne ishrane, važan uticaj na prinos zrna ovsa ima i gustina 

setve, koja je najviše zavisna od sorte (intenziteta bokorenja) i klimatskih uslova 

godine. Malešević i sar. (2008) ističu da, pošto gustina setve obezbeđuje optimalni 

vegetacioni prostor, veoma je važno brzo i ujednačeno nicanje biljaka strnih žita, te zato 

kvalitet izvođenja predsetvene pripreme i setve mora biti veoma dobar. Uobičajena 

količina semena za setvu jarog ovsa kreće se u granicama od 120-150 kg ha -1 , odnosno 

400-500 klijavih zrna/m 2 (Maksimović, 1998). 

Kako su mineralna ishrana i gustina setve dominantne agrotehničke mere u 

formiranju prinosa ovsa, cilj ovih istraživanja bio je da se utvrdi i kvantifikuje značaj 

đubrenja azotom sa aspekta sortne specifičnosti, u interakciji sa gustinama setve jarog 

ovsa, u proizvodnoj 2004 i 2005. godini. 


Ogled sa jarim ovsem izveden je na oglednom polju Instituta za ratarstvo i 

povrtarstvo, na Rimskim Šančevima. Plan ogleda bio je trofaktorijalni, izveden je u 3 

ponavljanja, sa rasporedom varijanti po slučajnom blok sistemu i veličinom osnovne 

parcelice od 5 m 2 . Tretmani ogleda obuhvatali su đubrenje rastućim dozama azota: Ø, 

30, 60 i 90 kg N ha -1 (faktor A), tri sorte (faktor B) i različite gustine setve: 350, 450, 

550 i 650 klijavih zrna/m 2 (faktor C). Prihrana je izvedena u fazi 2-3 lista, a azot je 

primenjen u obliku amonijum-nitrata (AN, 33% N). 

Zemljište na kome je ogled izveden je tipa černozem, podtip na lesu i lesolikim 

sedimentima, varijetet karbonatni, blago alkalne reakcije, sa 3,1% humusa u oraničnom 

sloju, srednje obezbeđeno lakopristupačnim fosforom (17 mg 100 g -1 zemljišta) i dobro 

obezbeđeno kalijumom (28 mg 100 g -1 zemljišta). Cela površina ogledne parcele je u 

jesen đubrena sa 300 kg ha -1 NPK đubriva formulacije 15:15:15. Predusev ovsu u obe 

godine ispitivanja bila je soja. Setva je obavljena u optimalnom agrotehničkom roku 

(23. marta 2004., odnosno 17. marta 2005. godine), na razmak između redova od 10 cm. 

Kao objekat ispitivanja odabrane su tri sorte jarog ovsa: Novosadski golozrni, NS JO 

0901 i Slavuj. U radu su prikazani prosečni rezultati o ostvarenim prinosima suvog zrna 

u dvogodišnjem aniliziranom periodu (2004 i 2005. godine). 

Dobijeni rezultati statistički su obrađeni metodom analize varijanse trofaktorijalnog 

Split-split-plot ogleda (softver GenStat Release 9.1), pri čemu je značajnost razlika 

sredina tretmana testirana LSD testom, na pragovima značajnosti od 1 i 5%. Regresiona 

analiza uticaja rastućih količina azota u prihranjivanju i gustina setve na prinos zrna 

(svedenog na 13% vlage) urađena je u statističkom programu „OriginPro v. 7.5.“ 


Prosečan prinos zrna jarog ovsa za ceo ogled u dvogodišnjem ispitivanom periodu 

iznosio je 4,11 t ha -1 . Na svim đubrenim varijantama ogleda ostvaren je statistički 

značajno viši prinos zrna u odnosu na neđubrenu varijantu (Tab. 1). U proseku za sve 

sorte i gustine setve, najveći prinos (4,35 t ha -1 ) dobijen je na varijanti đubrenja sa 90 kg 

N ha -1 . Međutim, prinos na ovoj varijanti je bio statistički značajno viši samo u odnosu 

83

na kontrolnu i varijantu sa 30 kg N ha -1 , dok u poređenju sa prinosom ostvarenim na 

varijanti sa 60 kg N ha -1 (4,23 t ha -1 ) razlika nije bila statistički značajna. Povećanje 

prinosa zrna pri rastućim dozama azota u proseku analiziranih sorti je pratilo oblik krive 

kvadratne regresije (Graf. 1), pri čemu se teoretski regresiono izračunati maksimalni 

prinos zrna (4,34 t ha -1 ) može ostvariti đubrenjem sa 91 kg ha -1 azota (R=0,98). 

U proseku za ceo ogled, najviši prinos ostvarila je sorta NS JO 0901 (4,97 t ha -1 ). 

Prinos ove sorte bio je na svim varijantama đubrenja viši u odnosu na sorte Slavuj i 

Novosadski golozrni, osim na varijanti sa 30 kg N ha -1 , gde je najviši prinos ostvarila 

sorta Slavuj (Graf. 2). Na varijantama đubrenja sa 60 i 90 kg N ha -1 , NS JO 0901 

ostvarila je značano više prinose u osnosu na sorte Slavuj i Novosadski golozrni. 

Najniži prinos na svim varijantama đubrenja imao je golozrni ovas (Tab. 1). 

Sorta Novosadski golozrni ostvarila je najveći prinos na varijanti đubrenja sa 90 kg 

N ha -1 (2,99 t ha -1 ), međutim razlika je bila statistički značajna samo u poređenju sa 

kontrolnom varijantom. Kod sorte Slavuj prinos je bio najviši na varijanti sa 30 N kg 

ha -1 primenjenog N (4,79 t ha -1 ), dok je sorta NS JO 0901 ostvarila najviši prinos pri 

đubrenju sa 90 kg N ha -1 (5,58 t ha -1 ). 

Tabela 1. Uticaj različitih doza azotnih đubriva i gustina setve na prinos ovsa (t ha -1 ) 

Table 1. Effects od different nitrogen doses and sowing densities on oats yield (t ha -1 ) 

Količina N 

đubriva (kg ha -1 ) 

(A) 

Sorta 

(B) 

Gustina setve (C) 

350 450 550 650 

Prosek 

(AB) 

Prosek 

(A) 

Nov. golozni 2,16 2,43 2,74 2,65 2,50 

0 

NS JO 0901 

Slavuj 

4,44 

4,17 

4,71 

4,18 

4,34 

4,30 

4,26 

4,62 

4,44 

4,32 

3,75 

Prosek (AC) 3,59 3,77 3,79 3,84 - - 

Nov. golozni 2,79 2,74 3,01 3,13 2,92 

30 

NS JO 0901 

Slavuj 

4,45 

4,64 

4,50 

4,89 

4,60 

4,89 

5,08 

4,73 

4,66 

4,79 

4,12 

Prosek (AC) 3,96 4,04 4,17 4,31 - - 

Nov. golozni 2,70 2,82 3,47 2,70 2,92 

60 

NS JO 0901 

Slavuj 

4,67 

4,23 

5,06 

4,65 

5,64 

4,79 

5,38 

4,64 

5,19 

4,58 

4,23 

Prosek (AC) 3,87 4,18 4,63 4,24 - - 

Nov. golozni 3,11 2,84 3,01 3,01 2,99 

90 

NS JO 0901 

Slavuj 

5,92 

4,19 

5,33 

4,32 

5,49 

4,57 

5,57 

4,85 

5,58 

4,48 

4,35 

Prosek (AC) 4,41 4,16 4,36 4,48 Prosek (B) 

Prosek 

(BC) 

Nov. golozni 

NS JO 0901 

Slavuj 

2,69 

4,87 

4,31 

2,71 

4,90 

4,51 

3,06 

5,02 

4,64 

2,87 

5,07 

4,71 

Nov. golozni 

NS JO 0901 

Slavuj 

2,83 

4,97 

4,54 

Prosek (C) 3,96 4,04 4,24 4,22 - 4,11 

LSD A B C AxB BxA AxC BxC AxBxC 

0,05 0,14 0,14 0,09 0,28 0,25 0,17 0,21 0,38 

84

0,01 0,21 0,19 0,13 0,39 0,34 0,22 0,25 0,49 

U proseku za sve sorte i varijante đubrenja najviši prinos jarog ovsa od 4,24 t ha -1 

dobijen je pri gustini setve od 550 klijavih zrna/m 2 (Tab. 1). Prinos na ovoj varijanti je 

bio značajno viši od prinosa postignutih na tretmanima sa 350 i 450 klijavih zrna/m 2 , pri 

čemu između ove dve varijante nije bilo značajnih razlika. Takođe ni razlika u prinosu 

na varijantama sa gustinama setve od 550 i 650 klijavih zrna/m 2 nije bila statistički 

značajna. 

Sorta Novosadski golozrni, u proseku za sve varijante đubrenja ostvarila je najviši 

prinos pri gustini setve od 550 klijavih zrna/m 2 (3,06 t ha -1 ), što je bilo statistički 

značajno više od varijanti sa 350 i 450 klijavih zrna/m 2 (Graf. 3). Kod sorti Slavuj i NS 

JO 0901, najviši prinosi dobijeni su pri setvi 650 klijavih zrna/m 2 (4,71, odnosno 5,07 t 

ha -1 ), međutim, nije utvrđena značajna razlika u odnosu na varijante sa 550 i 450 

klijavih zrna/m 2 . 

Prinos (t ha -1 ) 

4,5 

4,0 

3,5 

3,0 

y = -6,94E-05 x 2 +0,0126 x + 3,763 

R 2 = 0,9805 

Ymax = 4,34 t/ha 

X max = 91 kg N ha -1 

3,75 

4,12 

4,23 

4,35 

0 30 60 90 

Količina N (kg ha -1 ) 

Graf. 1. Uticaj rastućih količina azota na prinos ovsa (prosek svih sorti i gustina 

setve) 

Graph 1. Effects of nitrogen doses on oats yield (average for varieties and densities) 


6,0 

5,5 

5,0 

4,5 

4,0 

3,5 

3,0 

2,5 

2,0 

Nov. golozrni NS JO 0901 Slavuj 

0 30 60 90 

Količina N (kg ha -1 ) 

Graf. 2. Uticaj rastućih doza azota na prinos zrna kod pojedinih sorti ovsa 

Graph 2. Effects of nitrogen doses on oats yield for different varieties 

85


6,0 

5,5 

5,0 

4,5 

4,0 

3,5 

3,0 

2,5 

2,0 

Nov. golozrni NS JO 0901 Slavuj 

350 450 550 650 

Gustina setve (kl. zrna m -2 ) 

Graf. 3. Uticaj različitih gustina setve na prinos sorti jarog ovsa 

Graph 3. Effects of sowing densities on oats yield for different varieties 

Maksimović (1998) navodi podatke brojnih istraživača o optimalnim dozama azota 

za visok prinos i dobar kvalitet ovsa. tako Hmurec i Markovec (1982) za đubrenje ovsa 

preporučuju 90 kg N ha -1 , Sawicki (1982) i Loza (1981) 60 kg N ha -1 , Tamalej (1982) 

80 kg N ha -1 , Anisimov (1982) 30-60 kg N ha -1 , Ivanova 120 kg N ha -1 . Na osnovu 

ispitivanja uticaja različitih doza N u prihrani na prinos tri sorte ovsa, Pržulj i sar. 

(2010) su utvrdili da sve sorte ostvaruju najveći prinos zrna sa 30 kg N ha -1 . Burke et al. 

(2001) navode da su efekti različitih doza azota i gustina setve imali slabiji uticaj na 

kvalitet i prinos u poređenju sa sortom ovsa. Autor navodi da je prinos rastao sa 

povećanjem doza N do 160 kg ha -1 . Međutim, procenat poleganja je značajno rastao kod 

tretmana sa više od 100 kg primenjenog N. Količine azota zavise od otpornosti 

određene sorte ovsa prema poleganju i niskim temperaturama, plodnosti i fizičkih 

osobina zemljišta, agroekoloških uslova područja, planiranog prinosa i ekonomske moći 

proizvođača (Maksimović, 1998). 

Količina semena za jari ovas kreće se u granicama od 400-500 klijavih zrna/m 2 , što 

iznosi oko 120-150 kg ha -1 semena (Maksimović, 1998). Prema istraživanjima 

Ognjanović i sar. (1995) u Kragujevcu, sorte ovsa Rajac i Slavuj imale su najveći 

prinos zrna kod setve sa 450 klijavih zrna/m 2 i đubrenjem sa 60 kg N ha -1 , dok je jara 

sorta Lovćen imala najviši prinos zrna pri istoj gustini setve ali đubrenjem sa 90 kg N 

ha -1 . 

Ovas manje bokori od ostalih žita, zbog čega se mora ispoštovati setvena norma i 

adekvatna tehnologija proizvodnje (Malešević, 2008). Više istraživača dalo je optimalne 

vrednosti gustina setve za svoje agroekološke uslove. Najveći prinos zrna ovsa Anisov 

(1982) je postigao sa setvom 400-500 klijavih zrna/m 2 , Ivanova (1982) sa 500 kl. 

zrna/m 2 , Mokorova (1982) sa 550, Markovec (1981) i Hiurec (1981) sa 600-700 klijavih 

zr./m 2 , dok je Švecov (1981) najviši prinos ovsa ostvario sa čak 750 klijavih zrna/m 2 

(Maksimović, 1998). 

Prinos sorte Novosadski golozrni bio je značajno niži u odnosu na plevičaste sorte. 

U svojim istraživanjima Buerstmayr et al. (2007) navode da su golozrne linije ovsa po 

pitanju prinosa bile inferiorne u odnosu na plevičaste. Prema Drozd et al. (2004), prinos 

golozrnog ovsa bio je niži za oko 22% u odnosu na plevičaste forme. Do sličnih 

rezultata došao je i Peltonen-Sainio (1994) u uslovima Finske, gde je prinos plevičastih 

u odnosu na golozrne sorte ovsa bio veći za oko 10%. Autor kao mogući razlog navodi 

86

manji broj biljaka/izdanaka po jedinici površine, te kao rešenje preporučuje povećanje 

setvene norme golozrnog ovsa. Veći potencijal za prinos plevičastih u odnosu na 

glozrne forme krije se verovatno i u različitoj količini uloženog truda i sredstava u 

oplemenjivanju navedenih formi ovsa, iz razloga što su golozrne forme još uvek slabo 

zastupljene u proizvodnji (De Koeyer et al., 2004). 

ZAKLJUČAK 

Na osnovu dvogodišnjeg ispitivanja uticaja azotne ishrane i gustina setve na na 

prinos sorti jarog ovsa u poljskom ogledu mogu se doneti sledeći zaključci: 

Najviši prinos zrna na svim dozama azota i u proseku, postignut je kod sorte NS JO 

0901, a najniži kod sorte Novosadski golozrni. Najveći prosečan prinos zrna ostvaren je 

sa najvišom dozom azota od 90 kg ha -1 , međutim, nije se statistički značajno razlikovao 

od prinosa dobijenog sa 60 kg N ha -1 . 

Kod svih sorti najveći prinos zrna dobijen je pri gustini setve od 550 klijavih 

zrna/m 2 . Pri ovoj gustini, u proseku za sve sorte, optimalna količina azota iznosila je 60 

kg ha -1 . Optimalna gustina setve za sortu NS JO 0901 iznosila je 450 klijavih zrna/m 2 

pri đubrenju sa 90 kg N ha -1 ; za sortu Slavuj optimalna gustina setve se kretala između 

450 i 550 klijavih zrna/m 2 pri količini N đubriva od 30 kg ha -1 , dok su za sortu 

Novosadski golozrni optimalne vrednosti iznosile 550 klijavih zrna/m 2 i 30 kg N ha -1 . 

LITERATURA 

1. Biel W., Bobko K., Maciorowski R. (2009): Chemical composition and nutritive value of 

husked and naked oats grain. Journal of Cereal Science 49, 413-418. 

2. Buerstmayr H., Krenn N., Stephan U., Grausgruber H., Zechner E. (2007): Agronomic 

performance and quality of oat (Avena sativa L.) genotypes of worldwide origin produced 

under Central European growing conditions. Field Crops Research 101, 343–351. 

3. Burke J.I., Browne R.A., White E.M. (2001): Factors affecting yield and quality of oats. 

Crops Research Centre (Oak Park) Research Report no. 32 Dublin: Teagasc, 2001. 

4. De Koeyer D.L., Tinker N.A., Wight C.P., Deyl J., Burrows V.D., O’Donoughue L.S., 

Lybaert A., Molnar S.J., Armstrong K.C., Fedak G., Wesenberg D.M., Rossnagel B.G., 

McElroy A.R. (2004): A molecular linkage map with associated QTLs from a hulless covered 

spring oat population. Theor. Appl. Genet. 108, 1285-1298. 

5. Drozd D., Szajsner H., Bieniek J., Banasiak J. (2004): Influence of laser biostimulation on 

germination capacity and seedling characteristics in oat cultivars. Acta Agroph. 4(3), 637- 

643. 

6. Food and Drug Administration (1997): Food labeling: health claims; oats and coronary heart 

disease; final rule. Federal Register 62, 3583–3601. 

7. GenStat Release 9.1 (PC/Windows XP), Lawes Agricultural Trust (Rothamsted Exp. Station). 

8. Halezov N.A., Anisimov A.A. (1982): Nekatorie svojistva počv Sred. Preduralja i puti effekt. 

ispolz. mineral. udobr. Perm. Referativnij žurnal, Rastenievodstvo, 11, c, Moskva. 95-106. 

9. Hmurec K.I., Markovec A.F. (1981): Puti poviš. urožajnosti polev kultur. Minsk. Referativnij 

žurnal, Rastenievodstvo, Moskva. No. 11, C. 73-77. 

10. Hoffmann L.A. (1995): World production and use of oats. In: Welch, R.W. (Ed.), The Oat 

Crop Production and Utilization. Chapman and Hall, London, 34–61. 

11. Jevtić, S. (1992): Posebno ratarstvo (udžbenik), Nauka, Beograd. 

87

12. Maksimović D. (1998): Ovas (Avena sativa L.). Institut za poljoprivredna istraživanja u 

poljoprivredi SRBIJA, Beograd. 

13. Malešević M. (2008): Mineralna ishrana strnih žita u sistemu integralnog ratarenja. Zbornik 

radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 45, 179-193. 

14. Malešević M., Jovićević Z., Štatkić S., Dolapčev S., Stojšin V. (2008): Povratak ka višim i 

stabilnijim prinosima strnih žita. Zbornik naučnih radova, PKB-Agroekonomik, 14 (1):13-29. 

15. Ognjanović P., Lomović S., Maksimović D., jelić M., Krstić M. (1995): Varietal practice 

management of certain new Yugoslav spring oats cultivars. Oat newsletter, Purdue 

University, West Lafayette. Vol 43. 29. 

16. OriginPro 7.5 software (OriginLab, Northampton, MA). 

17. Peltonen-Sainio P. (1997): Groat yield and stand structure of naked and hulled oat under 

different nitrogen fertilizer and seeding rates. Agron. J. 89, 140-147. 

18. Pržulj N. (2009): Ječam i ovas u ljudskoj ishrani. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i 

povrtarstvo, 46(2): 255-260. 

19. Pržulj N., Momčilović V., Nožinić M., Jestrović Z., Pavlović M., Orbović B. (2010): Značaj i 

oplemenjivanje ječma i ovsa. Ratarstvo i povrtarstvo, 47(1): 33-42. 

20. Reiner L., Becker F.A., Frimmel G., Martin K.H., Wetzel M. (1983). Hafer aktuell. Dlgverlag, 

Frankfurt am Main, Germany. 

21. Sawicki J. (1982): Urožajnost novih sortov i mestih populacij ovsa pri dvuh dozah vnesenija 

mineralnih udobrenij. Rastenievodstvo 3, Moskva, 19, 171-190. 

22. Spasojević B., Stanaćev S., Starcević Lj., Marinković B. (1984): Posebno ratarstvo I (Uvod, 

žita i zrnene mahunjače). Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, OOUR Institut 

za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 1984. 

23. Welch R.W., Hayward M.V., Jones D.I.H. (1983): The composition of oat husk and its 

variation due to genetic and other factors. J. Sci. Food Agric. 34, 417-426. 

24. Welch R.W. (1995): The chemical composition of oats. In: Welch, R.W. (Ed.), The Oat Crop: 

Production and Utilisation. Chapman and Hall, London, 278-320. 

EFFECTS OF NITROGEN RATES AND SOWING DENSITIES 

ON YIELD OF SPRING OATS 

SUMMARY 

by 

Aćin V., Malešević M., Jaćimović G., Pržulj N., Hristov N., Jocković B. 

Due to its dietary properties and biologically highly valuable nutritive substances 

contained in the grain, oats are useful and important in human nutrition and as livestock 

feed. In comparison with all other small grains except rye, oats have low soil 

requirements. Although oats can be grown on poorly fertile soils, this crop performs 

much better on fertile soils. 

Effects of different amounts of nitrogen fertilizer and different sowing densities on 

yield performance of three spring oat cultivars (Novosadski golozrni, NS JO 0901 and 

Slavuj) have been studied at the experiment field of Institute of Field and Vegetable 

Crops in Novi Sad. The applied N rates were 0, 30, 60 and 90 kg N ha -1 , the sowing 

densities were 350, 450, 550 and 650 viable seeds/m 2 . Nitrogen was applied after oat 

emergence. The two-year average yield of oat grain was 4.11 t ha -1 . Grain yield of oats 

88

was positively correlated with nitrogen rate applied. Since there was no statistically 

significant difference in grain yields obtained with 60 and 90 kg N ha -1 , 60 kg N can be 

recommended for the agroecological conditions of Vojvodina. The cultivar NS JO 0901 

achieved the highest yield (4.97 t ha -1 ). On average for all cultivars, the sowing density 

of 550 viable seeds/m 2 provided highest yields. In relation to the hulled forms, the 

hulless form yielded less by 1.92 t ha -1 on average. 

Key words: oats, yield, fertilization, nitrogen, sowing density 

Rad je nastao kao rezultat projekta «Savremeno oplemenjivanje strnih žita za sadašnje i buduće 

potrebe» iz programa tehnološkog razvoja Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj R. Srbije 

(TR-031066, rukovodilac dr Nikola Hristov, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad). 

Primljeno: 10.10.2012. 


89



UDK: 631.147:633.15 Originalni naučni rad 


PRELIMINARNI REZULTATI ANALIZE SADRŽAJA ŠEĆERA 

KUKURUZA ŠEĆERCA GAJENOG U SISTEMU ORGANSKE 

PROIZVODNJE 

Latković Dragana 1 , Bogdanović Darinka 1 , Berenji, J. 2 , 

Sikora, V. 2 , Manojlović Maja 1 

REZIME 

U sistemima organske proizvodnje, proizvodnja kukuruza šećerca, koji se isključivo 

koristi za ljudsku ishranu, može da ima veliku važnost. U takvim sistemima gajenja 

važnu ulogu ima primena biofertilizatora, odnosno različitih vrsta mikroorganizama 

koji svojom aktivnošću mogu da utiču na povećanje biogenosti zemljišta i njegovu 

ukupnu plodnost, dakle i na prinos i kvalitet zdravstveno ispravnijih proizvoda. 

Istraživanja su izvedena na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, u 

Odelenju za organsku poljoprivredu i biodiverzitet u Bačkom Petrovcu, tokom 2011. 

godine, sa ciljem da se utvrdi da li različiti tretmani sa Azotobacter chroococcum i 

različite koncentracije organskog đubriva Guana utiču na sadržaj ukupnih šećera u 

zrnu. 

Primenjene koncentracije Azotobacter-a i folijarna primena Guana nisu uticale na 

razlike u vlažnosti zrna, međutim, značajnije razlike uočene su u sadržaju ukupnih 

šećera. Opadajuće koncentracije Azotobaktera uticale su na gotovo pravolinijsko 

opadanje sadržaja šećera, dok je istovremeno povećanje koncentracije Guana dovodilo 

do povećanja sadržaja ukupnih šećera u zrnu, najviše u kombinaciji sa srednjom 

koncentracijom Azotobaktera. U proseku, folijarno đubrenje Guanom povećalo je 

sadržaj ukupnih šećera za 1,6%. 

Ključne reči: kukuruz šećerac, sadržaj šećera, organska proizvodnja, Azotobacter 

UVOD 

Broj organskih proizvođača i površine pod sertifikovanom organskom 

proizvodnjom u Srbiji, a naročito u Vojvodini, neprestano se povećavaju zbog sve većih 

zahteva tržišta za zdravstveno bezbedno hranom. U sistemima organske proizvodnje, 

1 

Dr Dragana Latković, docent; dr Darinka Bogdanović, red. prof., dr Maja Manojlović, red. prof., Univerzitet 

u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad. 

2 

Dr Janoš Berenji, naučni savetnik, dr Vladimir Sikora, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, M. Gorkog 30, 

21000 Novi Sad. 

90

proizvodnja kukuruza šećerca, koji se isključivo koristi za ljudsku ishranu, može da ima 

veliku važnost. 

Kukuruz šećerac (Zea mays L. var. saccharata), kao i ostali varijeteti kukuruza, 

potiče iz srednje Amerike, gde se gaji preko 7.000 godina. Sjedinjene Američke Države 

su najveći proizvođač šećerca u svetu, međutim u poslednje vreme postaje sve 

popularniji u Evropi, a potrošnja se iz godine u godinu povećava i u našoj zemlji. 

Kukuruz šećerac koristi se u fazi mlečne zrelosti zrna, u svežem stanju (direktno u klipu 

– kuvan ili pečen, kao prilog jelu ili desert; ili za industrijsku preradu (konzerviranje ili 

zamrzavanje), kada se naročito zahteva ujednačena veličina i oblik klipa. Šećerci za 

industrijsku preradu mogu da se prerađuju konzerviranjem celog zrna, konzerviranjem 

kukuruznog krema, zamrzavanjem rezanog zrna ili zamrzavanjem celog klipa. 

Kukuruz šećerac razlikuje se od drugih tipova kukuruza po prisustvu jednog ili više 

recesivnih gena koji menjaju sintezu skroba u endospermu, te se šećerac koristi kao 

povrće (Pajić i sar., 2008). U ljudskoj ishrani koristi se u mlečnoj fazi razvoja 

endosperma, kada je zrno slatko, nežno i sočno, odnosno kada sadrži visok udeo 

saharoze koja mu daje slast. Kvalitet zrna ovog kukuruza dakle prvenstveno zavisi od 

sadržaja šećera, te su za potrošnju šećerca u svežem stanju naročito cenjeni ukus 

(slatkoća), ali i izgled, oblik i ujednačenost veličine klipa. Pored navedenog, veoma 

važno svojstvo šećerca je i ujednačenost u sazrevanju klipa (Marshall, 1987). Prema 

Flora and Wiley (1974), primarne komponente kvaliteta kukuruza šećerca u ishrani, 

vezane sa potrošačkim zahtevima, su ukus zrna, tekstura i aroma. U endospermu zrna 

šećerca se deponuju šećeri, koji kasnije prelaze u skrob. Saharoza, glukoza i fruktoza su 

tri glavne komponente koje doprinose ukupnom sadržaju rastvorljivog šećera u zrnu 

(Evensen and Boyer, 1986). Najviši kvalitet zrna šećerca je u vreme najvećeg sadržaja 

saharoze u zrnu, što je 21-24 dana posle oplodnje, kada je najoptimalnije vreme za 

berbu - tehnološka zrelost kukuruza šećerca (Jugenheimer, 1976). Berba se obavlja 

otkidanjem klipova sa komušinom, kako ne bi došlo do povrede zrna. Iz tog razloga, svi 

hibridi za industrijsku preradu treba da su adaptirani za mehanizovanu berbu, 

komušanje i rezanje zrna. 

U sistemima organskog gajenja biljaka važnu ulogu ima primena biofertilizatora, 

odnosno različitih vrsta mikroorganizama koji svojom aktivnošću mogu da utiču na 

povećanje biogenosti zemljišta i njegovu ukupnu plodnost. Primenom nekih vrsta 

bakterija mogle bi se smanjiti i izvesne količine azotnih i fosfornih mineralnih đubriva i 

na taj način povećati ekonomičnost proizvodnje kukuruza (Govedarica i sar., 2001). 

Pored toga, povećala bi se i biogenost zemljišta i proizveo ekološki i visoko vredan 

proizvod. Primenom biofertilizatora u proizvidnji kukuruza može se dobiti jeftinija i 

ekološki visoko vredna hrana (Hajnal i Govedarica, 2004). Mikroorganizmi-diazotrofi 

igraju ključnu ulogu u procesu fiksiranja elementarnog azota, prevodeći ga u organski 

oblik koji je dostupan biljkama i drugim mikroorganizmima (Hajnal i sar., 2004), a 

produkcijom nekih aktivnih materija (tipa hormona i vitamina) mogu takode da utiču na 

povećanje prinosa i njegovog kvaliteta. Azotobakter je aerobna azotofiksirajuća 

bakterija u zemljištu, čije je postojanje od posebnog značaja za ishranu biljaka azotom. 

Isti autori navode rezultate poljskih i laboratorijskih ogleda u kojima su pokazali da 

diazotrofi značajno utiču na povećanje kvaliteta zrna, biomasu, strukturu zemljišta, 

sadržaj azota u zemljištu kao i na prinos kukuruza. 

91

Cilj ovoga rada bio je da se utvrdi da li ima razlika u sadržaju ukupnih šećera u 

zrnu kukuruza šećerca u zavisnosti od različitih tretmana sa Azotobacter chroococcum i 

različitim koncentracijama organskog đubriva Guana. 


Istraživanja su izvedena na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, u 

Odelenju za organsku poljoprivredu i biodiverzitet u Bačkom Petrovcu, tokom 2011. 

godine. Ogled je postavljen kao dvofaktorijlni, po split-plot dizajnu, u četiri 

ponavljanja. U ogledu se ispituju četiri hibrida kukuruza, od kojih je samo jedan šećerac 

- ZP 555su. Seme kukuruza pre setve je tretirano čistom kulturom Azotobacter 

chroococcum u tri opadajuće koncentracije: A1 (1x10 8 ), A2 (1x10 6 ) i A3 (1x10 4 

ćelija/ml inokuluma), plus kontrolna - netretirana varijanta. Sejano je po četiri reda 

kukuruza, na međuredni razmak od 75 cm, a razmak biljaka u redu iznosio je 24,6 cm. 

Predusev kukuruzu bila je soja. Setva kukuruza šećerca obavljena je u optimalnom 

agrotehničkom roku, 20. aprila 2011. godine. U fazi intenzivnog porasta kukuruza, 

folijarno je primenjeno đubrivo Guana (FG) u 2% rastvoru (na varijanti A1), 4% (na 

A2) i 6% rastvoru (na varijanti A3). Berba kukuruza šećerca izvršena je u optimalnom 

agrotehničkom roku, odnosno u fazi mlečne zrelosti (tehnološka zrelost za šećerac), 

kako bi se osigurao visok sadržaj šećera u zrnu. Šećerac u fazi mlečne zrelosti ostaje 

vrlo kratko, što između ostalog zavisi i od temperatura vazduha, tako da optimalno 

vreme za berbu traje svega par dana. Nakon berbe uzeti su prosečni uzorci zrna sa deset 

klipova po svakoj varijanti i ponavljanju, u kojima je određen ukupan sadržaj šećera 

(%), po metodi po Luff - Schoorl-u (Matissek et al., 1992). 


Rezultati preliminarne analize sadržaja vlage u momentu berbe klipa i sadržaja 

ukupnih šećera u zrnu u 2011. godini prikazani su u tabeli 1. Uočava se da je sadržaj 

vlage u zrnu bio prilično ujednačen po varijantama ogleda, a kretao se u rasponu od 

66,6% (Kontrola + folijarna primena Guana) do 68,3% (na varijanti A2 + FG). 

Primenjene koncentracije Azotobacter-a i folijarna primena Guana nisu dakle uticale na 

značajnije razlike u vlažnosti zrna. 

Značajne razlike, međutim, uočene su u sadržaju ukupnih šećera u zrnu (Tab. 1). 

Prosečni sadržaj šećera u apsolutno suvoj masi zrna iznosio je 16,0%, a kretao se u 

rasponu od 13,5 do 17,4%. Najveći sadržaj ukupnih šećera dobijen je na varijanti sa 

srednjom koncentracijom Azotobaktera i uz folijarnu primenu 4% rastvora Guana 

(varijanta A2 + FG), dok je njihov najmanji sadržaj (13,5%) zabeležen pri tretiranju 

najmanjom koncentracijom Azotobaktera (A3), a bez folijarnog đubrenja Guanom. 

Opadajuće koncentracije Azotobaktera uticale su na gotovo pravolinijsko opadanje 

sadržaja šećera (Graf. 1), dok je istovremeno povećanje koncentracije Guana dovodilo 

do povećanja sadržaja ukupnih šećera u zrnu, najviše u kombinaciji sa srednjom 

koncentracijom Azotobaktera (varijanta A2+FG). U proseku, folijarno đubrenje 

Guanom povećalo je sadržaj ukupnih šećera za 1,6%. 

92

Tabela 1. Uticaj različitih koncentracija Azotobaktera (A1-A3) i folijarne primene Guana (FG) na 

sadržaj vlage (%) i ukupnih šećera (%) u apsolutno suvoj materiji zrna šećerca 

Table 1. Effect of various concentrations of Azotobacter (A1-A3) and foliar application of Guana 

(FG) on the moisture content (%) and total sugar content (%) in absolute dry matter of sweet 

corn grain 

Tretmani 

Treatments 

Sadržaj vlage 

Moisture content 

(%) 

Sadržaj ukupnih šećera u a.s.m 

Total sugar content in 

absolute dry matter 

(%) 

Kontrola - control 67,7 15,4 

Kontrola + FG 66,6 16,8 

A1 67,3 17,2 

A1 + FG 67,9 16,4 

A2 67,6 14,7 

A2 + FG 68,3 17,4 

A3 67,3 13,5 

A3 + FG 67,4 16,9 

Prosek - average 67,5 16,0 

LSD 5% 1,6 2,6 

LSD 1% 2,2 3,5 

Sadržaj šećera (%) 

20 

15 

10 

5 

0 

15,4 

16,8 

17,2 

16,4 

14,7 

17,4 

13,5 

16,9 

15,2 

16,8 

Kon A1 A2 A3 Prosek 

Varijante ogleda 

NG 

FG 

Graf. 1: Sadržaj šećera na pojedinim varijantama ogleda sa (FG) i bez (NG) folijarne 

primene Guana 

Graph 2. Sugar content at different variants with (FG) and without (NG) foliar 

application of Guana 

93

U istraživanjima Govedarice i sar. (2001) utvrđeno je da su ispitivane vrste 

bakterija (Azotobakter chrococcum i Bacillus megaterium), pojedinačno ili u 

kombinaciji, izazvale povećanje prinosa kod dva hibrida kukuruza. Takođe, u zemljištu 

je došlo do povećanja ukupnog broja mikroorganizama, brojnosti amonifikatora, 

aktinomiceta, azotobaktera, oligonitrofilnih bakterija, dehidrogenazne aktivnosti, a 

smanjenja brojnosti gljiva. Ispitujući efektivnost po pet sojeva Azotobacter 

chroococcum i Bacillus megaterium, kao i efektivnost njihovih međusobnih 

kombinacija, Hajnal i sar. (2004) i Hajnal i Govedarica (2004) navode da je 

bakterizacija semena kukuruza sa pojedinačnim i združenim sojevima ovih bakterija 

izazvala povećanje prinosa zrna kukuruza i povećanje mikrobiološke aktivnosti u 

zemljištu. 

ZAKLJUČAK 

Primenjene koncentracije Azotobacter-a i folijarna primena Guana nisu uticale na 

značajnije razlike u vlažnosti zrna. 

Prosečni sadržaj šećera u apsolutno suvoj masi zrna iznosio je 16,0%, a kretao se u 

rasponu od 13,5 do 17,4%. Najveći sadržaj ukupnih šećera dobijen je na varijanti sa 

srednjom koncentracijom Azotobaktera i uz folijarnu primenu 4% rastvora Guana. 

Opadajuće koncentracije Azotobaktera uticale su na gotovo pravolinijsko opadanje 

sadržaja šećera, dok je istovremeno povećanje koncentracije Guana dovodilo do 

povećanja sadržaja ukupnih šećera u zrnu, najviše u kombinaciji sa srednjom 

koncentracijom Azotobaktera. Folijarno đubrenje Guanom povećalo je sadržaj ukupnih 

šećera za 1,6%. 

LITERATURA 

1. Evensen, K.B., C.D. Boyer (1986): Carbohydrate composition and sensory quality of fresh 

and stored sweet corn. J. Amer. Hort. Sci. 111:734-738. 

2. Flora, L.F., R.C. Wiley (1974): Sweet corn aroma, chemical components, and relative 

importance in the overall flavor response. J. Food Sci. 39: 770–773. 

3. Govedarica, M., Jeličić, Z., Milošević, N., Jarak, M., Stojnić, N., Hajnal, T., Milošev, D. 

(2001): Efektivnost Azotobacter chroococcum i Bacillus megatherium kod kukuruza. Acta 

biologica Iugoslavica - serija A: Zemljište i biljka, 50(1), 55-64. 

4. Hajnal, T., Govedarica, M. (2004): Mogućnost primene biofertilizatora u proizvodnji 

kukuruza. Acta biologica Iugoslavica - serija A: Zemljište i biljka, 53(3), 211-216. 

5. Hajnal, Timea, Jeličić, Zora, Jarak, Mirjana (2004): Mikroorganizmi iz ciklusa azota i 

fosfora u proizvodnji kukuruza. Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik, Vol. 

10 br. 1 43-53. 

6. Jugenheimer, R.W. (1976). Corn improvement, seed production and uses. John Wiley & 

Sons. New York. 

7. Marshall, S.W. (1987): Sweet corn. In: Corn: Chemistry and Technology. Watson, S.A. and 

P.E. Ramstad, Eds., Amer. Association of Cereal Chemists, St. Paul, MN, USA. 

8. Matissek, Schnepel, Steiner (1992): Food analytics. 2. Edition, Springer publishing house, 

Berlin/Heidelberg, S. 126ff. 

94

9. Pajić, Z., Srdić, J., Filipović, M. (2008): Oplemenjivanje kukuruza šećerca za različite 

načine potrošnje. Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi - PTEP, 12 (1-2), 

12-14. 

PRELIMINARY RESULTS OF THE SUGAR CONTENT OF SWEET 

CORN CULTIVATED IN ORGANIC PRODUCTION SYSTEM 

SUMMARY 

by 

Latković Dragana , Bogdanović Darinka, Berenji, J. , Sikora, V., Manojlović Maja 

In organic production systems, production of sweet corn, which is used exclusively 

for human consumption, can be very important. In such systems, an important role has 

use of biofertilizers and different species of microorganisms. 

Investigations were carried out on the experimental field of the Institute of Field 

and Vegetable Crops, in the Department of Organic agriculture and biodiversity, in 

2011, in order to determine whether different treatments with Azotobacter chroococcum 

and different concentrations of organic fertilizers Guana influence on the concentration 

of total sugar in the grain. 

Applied concentration of Azotobacter and foliar application of Guana did not affect 

the difference in grain moisture, however, significant differences were observed in the 

total sugar content. Declining concentrations of Azotobacter affected the almost linear 

decrease in sugar content, while simultaneously increasing the concentration of Guana 

led to an increase in the total sugar content in grain, mostly in combination with high 

concentrations of Azotobacter. On average, foliar application of Guana increased the 

total sugar content of 1.6%. 

Key words: sweet corn, sugar content, organic farming, Azotobacter 

Primljeno: 10.10.2012. 


Rad je nastao kao rezultat projekta TR-031027 iz programa tehnološkog razvoja Ministarstva za 

nauku i tehnološki razvoj R. Srbije, rukovodilac prof. dr Maja Manojlović, Univerzitet u Novom 

Sadu, Poljoprivredni fakultet. 

95



UDC 561.23:658.2 Originalni naučni rad 


ZASTUPLJENOST CIJANOBAKTERIJA, ALGI I BAKTERIJA U 

RAZLIČITIM TIPOVIMA ZEMLJIŠTA 

Mirjana Jarak 1 , Oliver Fojkar 2 , Timea Hajnal-Jafari 1 , Simonida Đurić 1 , Dragana Stamenov 1 , Josip Čolo 3 

REZIME 

U radu je ispitivana brojnost azotofiksirajućih cijanobakterija, algi i ukupan 

broj bakterija u pet tipova zemljišta sa različitih lokaliteta u Vojvodini. Uzorci 

zemljišta su uzimani sa tri dubine: 0-5 cm, 5-30 cm i 30-60 cm. Brojnost ispitivanih 

grupa mikroorganizama je varirala u zavisnosti od tipa zemljišta i dubine profila. 

Najveća brojnost azotofiksirajućih cijanobakterija bila je u solonjecu a najmanja 

brojnost je bila u arenosolu u površinskom sloju dubine 0-5 cm. Najveća brojnost algi 

bila je u površinskom sloju zemljišta od 0-5 cm. Najveća brojnost bakterija je bila u 

solonjecu, a sa povećanjem dubine sloja brojnost se smanjivala kod solonjeca, 

černozema i fluvisola. 

Ključne reči: cijanobakterije, alge, bakterije, zemljište, brojnost. 

UVOD 

Mikroorganizmi su živi deo zemljišta. U zemljištu sa oformljenim profilom, 

mikroorganizmi održavaju njegovu strukturu, nivo organske materije i stabilnost svih 

drugih svojstava. Bakterije su jednoćelijski organizmi prokariotske građe, koji su 

najstariji i najbrojniji organizmi na našoj planeti. Cijanobakterije su prvi fotosintetski 

organizmi na zemlji i deo su carstva bakterija. Mnoge vrste cijanobakterija imaju 

sposobnost vezivanja atmosferskog azota i njegovog izlučivanja u spoljašnju sredinu. 

One poseduju specijalne ćelije-heterociste u kojima je smešten enzim nitrogenaza 

pomoću koga vrše azotofiksaciju. Sposobnost azotofiksacije i fotosinteze, zastupljene 

istovremeno, omogućavaju cijanobakterijama veliku sposobnost adaptacije na različite 

ekološke uslove (Venkataraman, 1972). Najvažniji rodovi cijanobakterija su 

Chroococcum, Lyngbia, Oscillatoria, Anabaena, Nostoc (Jarak i Govedarica, 2003). 

Alge su fotosintetički eukariotski mikroorganizmi. One iz ugljen-dioksida i vode uz 

1 Dr Mirjana Jarak, redovni profesor; dr Simonida Đurić, docent; dr Timea Hajnal- 

Jafari, istražicač saradnik; mr Dragana Stamenov, stipendista-doktorant, Univerzitet u 

Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad; 2 mr Oliver 

Fojkar, načelnik Odeljenja za promociju, edukaciju i odnose sa javnošću, Pokrajinski 

zavod za zaštitu prirode, Radnička 20a, Novi Sad; 3 dr Josip Čolo, vanredni profesor 

Poljoprivredno prehrambeni fakultet, Zmaja od Bosne 8, Sarajevo, Bosna i 

Hercegovina. 

96

pomoć energije svetlosti sintetišu organsku materiju (Jarak i Govedarica, 2003). Alge su 

najviše zastupljene u vodenim i vlažnim sredinama, a neke žive i na biljkama ili u 

zajednici sa gljivama na stenama. 

Cilj istraživanja je bio da se ispita brojnost azotofiksirajućih cijanobakterija, 

algi i ukupan broj bakterija u pet tipova zemljišta: arenosol, solonjec, ritska crnica, 

černozem i fluvisol sa različitih lokaliteta u Vojvodini na dubini do 60cm. 


Zastupljenost mikroorganizama je ispitivana sa pet lokaliteta (PIO ''Subotičko- 

Horgoška peščara''-arenosol; SRP ''Slano Kopovo''-solonjec; Bečej-ritska crnica; 

Rimski Šančevi-černozem; Kaćka šuma-fluvisol). Uzorci zemljišta su uzimani sa tri 

dubine: 0-5 cm, 5-30 cm i 30-60 cm. Brojnost mikroorganizama je određivana 

metodom agarnih ploča (Trolldenier, 1996). Cijanobakterije su zasejavane na sintetičkoj 

mineralnoj podlozi BG-11-bez azota, a broj algi na istoj podlozi samo s dodatkom 

nitratnog azota (Rippka et al., 1979). Period inkubacije za obe grupe 

mikroorganizamaje iznosio 21 dan pod konstantnim osvetljenjem solarnih lampi i 

temperaturom 20-22 0 C. Alge su gajene u eksikatoru uz održavanje optimalne vlage. 

Ukupan broj bakterija je određen na hranljivom agaru (Torlak). Period inkubacije je bio 

5 dana na temperaturi od 28 0 C. Broj ispitivanih grupa mikroorganizama je preračunat 

na 1g apsolutno suvog zemljišta. 


Brojnost ispitivanih grupa mikroorganizama je varirala u zavisnosti od tipa 

zemljišta kao i dubine profila. Ispitivana zemljišta pripadaju različitim razdelima i 

klasama zemljišta i odlikuju se svojim specifičnim fizičkim i hemijskim 

karakteristikama (Tab. 1.) 

Tabela 1. Osnovne hemijske osobine zemljišta 

Table 1. Basic chemical properties of soils 

Tip 

zemljišta 

% 

humusa 

% C % N P2O5 

mg/100g 

K2O 

mg/100g 

pH u 

KCl 

pH u 

H2O 

% 

CaCO3 

Arenosol 2,14 1,24 0,14 23,93 6,17 6,97 7,49 7,23 

Solonjec 1,27 0,74 0,08 17,37 39,19 7,16 8,19 3,83 

Ritska cr. 3,63 2,10 0,24 21,83 33,52 4,32 5,46 2,55 

Černozem i i 2,78 1,61 0,18 13,58 31,45 6,92 8,11 3,83 

Fluvisol 1,54 0,89 0,10 2,48 5,96 6,57 7,64 10,20 

Brojnost azotofiksirajućih cijanobakterija je bila znatno veća kod halomorfnih 

i hidromorfnih zemljišta nego kod automorfnih zemljišta. Najveća brojnost ove grupe 

mikroorganizama bila je u solonjecu, a najmanja u arenosolu (Tab. 2). Arenosol se 

odlikuje veoma nepovoljnim vodnim režimom jer se atmosferska voda ne zadržava na 

površini već odmah prodire u dublje slojeve. Kod svih ispitivanih tipova zemljišta 

97

ojnost ove grupe mikroorganizama je bila najveća u površinskom sloju od 0-5 cm 

dubine. Kolonije cijanobakterija iz dubljih slojeva 5-30 cm i 30-60 cm su mrke i 

tamnomrke boje što ukazuje na prilagođavanje cijanobakterija prema nepovoljnim 

uslovima sredine. 

Tabela 2. Ukupan broj azotofiksirajućih cijanobakterija (10 2 /g zemljišta) 

Table 2. Total number of nitrogen-fixing cyanobacteria (10 2 /g soil) 

Tipovi zemljišta 

0-5 

Dubina (cm) 

5-30 30-60 

Arenosol 6,329 1,416 0,704 

Solonjec 1016,39 37,08 190,80 

Ritska crnica 92,131 9,443 4,276 

Černozem 154,160 35,073 14,046 

Fluvisol 573,579 66,091 31,546 

Prisustvo ovih mikroorganizama u zemljištu je izuzetno važno. Cianobakterije 

su značajni producenti biološki aktivnih materija te utiču na rast i razviće biljaka, a sa 

svojim egzopolisaharidima poboljšavaju strukturu zemljišta (Falchini et al., 1996). 

Gantar i sar. (1991) su utvrdili da se brojnost azotofiksirajućih cijanobakterija u 

zemljištu Vojvodine može porediti sa brojnošću ovih organizama u zemljištu pirinčanih 

polja. 

Alge predstavljaju značajan deo zemljišne mikroflore, čine do 27% od ukupne 

mikrobne biomase (Mallavarapu, 2001). Prisustvo algi u obradivim zemljištima je 

važno jer povoljno utiču na strukturu zemljišta, naročito u površinskom sloju gde su i 

najbrojnije. U ovim istraživanjima brojnost algi bila je najveća u površinskom sloju 

zemljišta ( 0-5 cm) što je i razumljivo jer su alge su fotoautotrofni mikroorganizmi 

(Tab. 3). Posebno visoka brojnost u površinskom sloju utvrđena je u fluvisolu, dok je u 

černozemu brojnost visoka čak i na dubini od 60 cm. Slične rezultate utvrdio je i Fojkar 

(2000) gde se navodi da je veoma velik broj algi bio u fluvisolu, ritskoj crnici i 

černozemu. Za razliku od naših razultata isti autor je konstatovao visok broj algi u 

arenosolu a nizak u solonjecu. 

Tabela 3. Ukupan broj algi (10 2 /g zemljišta) 

Table 3. Total number of algae (10 2 /g soil) 


0-5 

Dubina (cm) 

5-30 30-60 

Arenosol 386,070 72,309 32,413 

Solonjec 750,970 13,184 2,478 

Ritska crnica 753,230 300,510 11,976 

Černozem 986,960 121,167 109,240 

Fluvisol 1459,21 294,63 49,25 

Ukupan broj bakterija, kao i kod prethodnih mikroorganizama, zavisio je od 

tipa zemljišta i dubine profila. U svim zemljištima broj je bio visok i kretao se u u 

98

desetinama i stotinama miliona (tab.4). Ustanovljeno je da je najveća brojnost bakterija 

u solonjecu u površinskom sloju od 0-5 cm (289,148x10 7 /g zemljišta). Kod ritske 

crnice je najveći ukupan broj bakterija dobijen na dubini od 5-30 cm, dok je kod 

arenosola najveći broj bio na dubini od 30-60 cm. 

Tabela 4. Ukupan broj bakterija (10 7 /g zemljišta) 

Table 4. Total number of bacteria (10 7 /g soil) 


Dubina (depth) (cm) 

0-5 5-30 30-60 

Arenosol 

5,31 

48,17 247,47 

Solonjec 289,14 125,63 1,81 

Ritska crnica 8,21 241,79 5,90 

Černozem 5,50 48,67 2,34 

Fluvisol 20,74 1,35 0,76 

Prema mnogim istraživanjima bakterije su najbrojnije u zemljištima neutralne 

pH reakcije, sa većim sadržajem humusa, i na dubini 5-30 cm (Jarak et al.,1995). U 

ovim istraživanjima solonjec i fluvisol imaju najmanji sadržaj humusa a brojnost 

bakterija je najveća u sloju od 0-5 cm. Ova zemljišta nisu bila uključena u 

poljoprivrednu proizvodnju tako da je najveći deo lako razgradive organske materije 

skoncentrisan u površinski sloj što je uticalo i na povećanu brojnost bakterija. Ritska 

crnica i černozem su bili pod kukuruzom, a arenosol pod zasadom jabuka tako da je 

zbog korenovog sistema sloj od 5-30 cm bio pogodniji za razvoj bakterija. 

ZAKLJUČAK 

Brojnost azotofiksirajućih cijanobakterija je bila znatno veća kod halomorfnih 

i hidromorfnih zemljišta nego kod automorfnih zemljišta. Najveća brojnost ove grupe 

mikroorganizama bila je u solonjecu, a najmanja u arenosolu. 

Brojnost algi bila je najveća u površinskom sloju svih ispitivanih zemljišta, a 

najveća u fluvisolu. 

Ukupan broj bakterija u svim zemljištima broj je bio visok i kretao se u u 

desetinama i stotinama miliona Najveća brojnost bakterija bila je u solonjecu u 

površinskom sloju od 0-5 cm, kod ritske crnice na dubini od 5-30 cm, a kod arenosola 

na dubini od 30-60 cm. 

LITERATURA 

1. Falchini L, Sparvoli E, Tomaselli L (1996): Effect of Nostoc (Cyanobacteria) 

inoculation on the structure and stability of clay soils. Biol Fertil Soil 23: 346-352. 

2. Fojkar O (2000): Zastupljenost azotofiksirajućih cijanobakterija i ostalih grupa 

mikroorganizama u zemljištu. Magistarska teza. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 

3. Gantar M, Obreht Z, Fojkar O (1991): Occurance and characterization of nitrogenfixing 

cyanobacteria in different temperate soils. Mikrobiologija 28 (1): 33-44. 

99

4. Govedarica M, Jarak M (2003): Praktikum iz mikrobiologije. Poljoprivredni fakultet, 

Novi Sad. 

5. Hashem, MA (2001): Problems and prospects of cyanobacterial biofertilizer for rice 

cultivation. Aust J Plant Physiol 28: 881-888. 

6. Jarak M., Milošević N., Milić V., Mrkovački N., Marinković J. (2005): 

Mikrobiološka aktivnost- pokazatelj plodnosti i degradacije zemljišta.Ekonomika 

poljoprivrede, No 4/2005, pp.483-495 

7. Rippka R, Deruelles J, Waterbury JB, Herdman M, Stanier Y (1979): Generic 

assignments, strain histories and properties of pure cultures of cyanobacteria. Journal 

of General Microbiology 111: 1-61. 

8. Trolldenier G. (1996) - Plate Count Technique. In Methods in Soil Biology. Ed.Franz 

Schinner, Ellen Kandeler, Richard Ohlinger, Rosa Margesin. Springer-Verlag Berlin 

Heildeberg., pp. 20-26. 

9. Venkataraman GS (1972): Algal biofertlizers and rice cultivation. Today 

&Tomorow's Prints. Indian Agricultural Research Institute, New Delhi, 1-14. 

9. Mallavarapu M (2001): Healty levels of soil algae lift plant growth. CSIRO Land and Water, 

Farming Ahead 120: p21. 

THE OCCURENCE OF NITROGEN-FIXING 

CYANOBACTERIA, ALGAE AND BACTERIA IN DIFFERENT 

TYPES OF SOIL 

by 

Mirjana Jarak, Oliver Fojkar, Timea Hajnal-Jafari, Simonida Đurić, Dragana 

Stamenov, Josip Čolo 

SUMMARY 

The objectives of this study were to determine the frequency of nitrogen-fixing 

cyanobacteria, algea and total number of bacteria in different types of soil of Vojvodina 

province. The presence of these groups of microorganisms in the vertical profile of each 

soil type was also determined. Microorganisms were studied in five soil types: 

chernozem, fluvisol, arenosol, solonetz and humogley. The highest number of nitrogenfixing 

cyanobacteria and bacteria was obtained in solonetz while the highest number of 

algae was determined in fluvisol. The number of investigated groups of microorganisms 

in the analyzed soils were found to be depended on soil type and soil profile depth. The 

numbers of the microorganisms under study typically decreased with soil depth. The 

obtained results show us that the strains of nitrogen-fixing cyanobacteria isolated from 

local soil may be used through biotechnological application in the development of 

microbiological inocula which are effective in temperate climatic conditions. 

Key words: cyanobacteria, algea, bacteria, soil, number. 

Primljeno: 30.09.2012. 


Istraživanja iz ovog rada deo su projekta TR 31027. 

100



UDK: UDC 636.082.2 :575.113 Pregledni rad 

Review paper 

NEKI ASPEKTI UPOTREBE DNK MARKERA U 

OPLEMENJIVANJU ŽIVOTINJA 

Vitomir Vidović 1 , Milanko Stupar, Dragomir Lukač , Ljuba Štrbac 

REZIME 

Upotreba DNK markera će zameniti krvne i proteinske markere, kako u određivanju 

očinstva tako i u izboru oplemenjivačkih metodaa, au svrhu dalje selekcije. Primena 

metoda zasnovanih na DNK u oplemenjivanju životinja ima višestruku prednost u odnosu 

na dosadašnje, konvencionalne testove, imajući u vidu specifičnost, tačnost i jednostavnu 

mogućnost upotrebe počevši od uzimanja uzorka ( od dlake), kao i laboratorijskih analiza 

sa standardnim hemikalijama. Najčešće korišćeni tipovi genetskih markera su: RFLP 

(restriction fragment length polymorphism), SSLP (simple sequence length 

polymorphism), AFLP (amplified fragment length polymorphism), RAPD (random 

amplification of polymorphic DNA), VNTR (variable number tandem repeats), 

microsatellite polymorphism, SNP (single nucleotide polymorphism), STR (short 

tandem repeat), i MS (minisatellites). 

Cilj ovog rada jeste razmatranje nekih dostupnih DNK markera kod konja, ovaca, 

svinja i goveda. Trenutno je na tržištu dostupno oko 20 mikrosatelitskih markera kod 

konja, 528 markera kod ovaca, 1446 markera kod svinja i najviše kod goveda, oko 3907 

markera. 

Ključne reči: DNK markeri, oplemenjivanje životinja 

UVOD 

Genetski marker (GM) je gen ili DNK sekvenca sa poznatim mestom na 

hromozomu koji može da se koristi u svrhu identifikacije jedinki ili vrsta. GM može da 

bude kratka DNK sekvenca koja obuhvata promene u malom broju nukleotida ( single 

nucleotide polymorphism – SNP) ili duža, kao što su to minisateliti. Obično su u 

upotrebi sledeći markeri: RFLP (restriction fragment lenght polymorphism), SSLP 

(simple sequence lenght polymorphism), AFLP (amplified fragment lenght 

polymorphism), RAPD (random amplification of polymorphic DNA), VNTR (variable 

number tandem repeats), microsatellite polymorphism, SNP (single nucleotide 

1 Dr Vitomir Vidović, red. prof., Dr Milanko Stupar, viši naučni saradnik,MSc Dragomir Lukač, 

asistent,MSc Ljuba Štrbac,Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za 

stočarstvo. 

101

polymorphism), STR (short tandem repeat), MS (minisatellites). Oni mogu biti 

dominantni ili co-dominantni. Dominantni markeri omogućuju analizu više mesta 

istovremeno, kao što su to RAPD. Oni mogu da umnože više DNK sekvenci u jednoj 

PCR reakciji. Co-dominantni markeri (RFLP, mikrosateliti) omogućavaju analizu 

jednog mesta na DNK po eksperimentu i imaju veću tačnost. Za upotrebu ovih markera 

potrebno je poznavati tačnu DNK sekvencu. 

Genetskim markerima se može meriti genetski odgovor na selekciju pri uzgoju 

domaćih životinja (Vidović i Stupar, 2010; Vidović i Lukač, 2010). Prirodna i veštačka 

selekcija vode ka promenama u genetskoj slici ćelije. Prisustvo različitih alela, kao 

rezultat sagregacije genetskih parametara je dokaz razlike između odabranih i 

neodabranih životinja ( Raya i sar., 2002). 

Genomski odgovor na odabiranje je promena u frekvenciji alela na specifičnom 

mestu u genomu kao rezultat selekcije na datu kvantitativnu osobinu (Vidović, 2011). 

Slučajni, anonimni markeri, kao što su to mikrosateliti (Lewin, 2000) omogućavaju 

pronalaženje genomskog odgovora kod velikog broja ženki i mužijaka usled 

rasprostranjene upotrebe veštačkog osemenjavanja. Poboljšanje genetskih osobina 

domaćih životinja tradicionalno se obavlja veštačkim osemenjavanjem. Životinje sa 

promenama koje su bolje odgovarale proizvodnim uslovima su odabirane za dalji 

priplod. Ovaj proces je vodio ka promenama u frekvenciji alela onih gena koji su bili 

pod prismotrom (Togashi Lin, 2010; Togashi et al., 2011). U novije vreme molekulski 

markeri se upotrebljavaju pri mapiranju lokusa kvantitativnih osobina (QTL) na 

komercijalnim životinjskim farmama (Georges i sar., 1995) čiji je glavni cilj 

poboljšanje efikasnosti veštačkog odabiranja u tzv. marker assisted selekciji (MAS), tj. 

selekcija uz upotrebu obeleživača. Molekulska genetika bi se uključila sa tradicionalnim 

metodama veštačkog odabiranja preko MAS-a. 

Molekulska genetika bi se mogla uključiti zajedno sa tradicionalnim metodama 

veštačkog odabiranja preko MAS-a. Efikasnost veštačke selekcije u stočarstvu bi se 

znatno poboljšala uz upotrebu MAS-a, a zatim parenjem odabranih linija. Da bi se ovo 

ostvarilo, potrebno je na početku analizirati genotipove na više stotina markiranih 

mesta, kao i pratiti fenotipske odlike kod više stotina pa čak i hiljada jedinki, sa tim što 

bi se broj analiziranih markera mnogo smanjio u narednoj generaciji. Uz dostupnost 

guste mape markera i odgovarajućom cenom genotipizacije, metodi genetske selekcije 

mogu da obezbede bržu dobit nego što bi se očekivalo upotrebom metoda selekcije 

zasnovanih na fenotipu i pedigreu. Uz upotrebu mikrosatelita, tačnost selekcije se 

povećava od 0,63 do 0,83; pri upotrebi SNP markera, tačnost selekcije raste od 0,69 do 

0,86 (Solberg et al., 2008). Ovaj proces je dobro sredstvo za određivanje koji su 

intervali DNK, nasleđeni od roditelja, vezani za fenotipske razlike između potomaka za 

odgovarajuću osobinu (Toosi et al., 2010). 

Kada su intervali već označeni uz upotrebu MAS ili RFLP, markeri mogu da se 

upotrebe za praćenje vezanih alela kod MAS konja. Povezivanje MAS tehnologije sa 

naprednim reproduktivnim tehnologijama trebalo bi da vodi ka skraćenju generacijskog 

intervala, povećanju intenziteta selekcije, kao i bržem genetskom napredku u 

oplemenjivačkom programu. Tako da upotreba GM otvara nove mogućnosti za kontrolu 

genetske manipulacije odnosno manipulacije genima (Van Eenennaam et al., 2011). 

102

DNK MARKERI U OPLEMENJIVANJU KONJA 

Genom konja sadrži oko 3 000 Mb DNK. Ova DNK je raspoređena u 31 par 

autozomnih i X i Y polnih hromozoma sa oko 50 000 – 70 000 gena. Roditeljske 

osobine potvrđuju pedigre konja koje su zapisane u tzv. ‚‚Stud book'' i kao takve čine 

važan faktor u registru parenja. U skladu sa međunarodnom kupovinom i prodajom 

konja važno je da laboratorije različitih zemalja upotrebljavaju iste GM za proveru tako 

da bi se rezultati iz raznih regiona lakše upoređivali i koristili. Velika varijabilnost 

minisatelita čini ih posebno korisnim za genomsko mapiranje, zato što postoji velika 

verovatnoća da će se jedinke razlikovati u alelima. Uticaj varijabilnosti individualnog 

alela može se koristiti za formiranje jedinstvene slike za svaku jedinku. Ovo je osnova 

za tehniku poznatu pod imenom ''DNK otisak''. Roditeljski DNK profil test može da 

odredi sa visokom sigurnošću ko jeste a ko nije mati ili otac datog ždrebeta. Jedan od 

primera mapiranja sa minisatelitima je prikazan na slici 1. Primena minisatelitskog 

otiska u dokazivanju očinstva zahteva znatnu količinu DNK za veliko Southern blot, u 

odnosu na neznatno malu količinu DNK koja se koristi i PCR reakcijama (Van der 

Steen et al., 2005). 

Mikrosatelitski markeri su izabrani kao uzor, imajući u vidu visok nivo 

polimorfizma i lakoćom sa kojom se mogu odrediti. Tuce mikrosatelitskih markera koji 

nisu međusobno povezani (nisu na istom hromozomu) su visoko polimorfni, sa malim 

nivoom mutacija i lakom detekcijom mogu biti pomešani u jednu PCR tubu i mogu biti 

selekcionisani između dostupnih mikrosatelita pri odabiranju optimalne liste markera. 

Komercijalno dostupni markeri kod konja su: AHT4, AHT5, ASB2, HMS3, HMS6, 

HMS7, HTG4, HTG10, VHL20, ASB17, ASB23, LEX33, LEX3, CA425, HMS1, 

HMS2, HTG6, HTG7, UM011, AME. 

Nakon mapiranja pojedinih markera ustanovljeno je da se neki markeri, korišćeni u 

programima, nenalaze na različitim hromozomima. Dokazano je da se GM HMS6 i 

HTG7 nalaze na hromozomu 4, HMS3 i HTG4 na hromozomu 9, dok se ASB2 i HTG6 

nalaze na hromozomu 15. Tako da postoji mogućnost da se ovi markeri nerazdvajaju 

potpuno nezavisno tokom ogleda, što ima posledice na objašnjenje rezultata i izboru 

roditelja pri ukrštanju. Vrlo je verovatno da će tipizacija na nivou DNK zameniti 

postojeće proteinske markere, pod uslovoim da je mapa restrikcije kao i sekvenca konja 

poznata što će u budućnosti biti krajnji cilj. 

Molekulska osnova za neke od različitih alela transferina, jednog od 

najpolimorfnijih markera korišćenih u tipizaciji je okarakterisan. Identifikacija mutacija 

koje označavaju varijabilnost drugih markera korišćenih u tipizaciji na osnovu krvnih 

grupa će omogućiti prelazak SNP sistema koji testira ove mutacije bez ponovnog 

testiranja. Visoka varijabilnost mikrosatelita ih čini posebno korisnim za genomsko 

mapiranje, zato što postoji velika mogućnost da se jedinke razlikuju u datim alelima. 

DNK MARKERI U OPLEMENJIVANJU OVACA 

Vuna predstavlja jedn od najvažnijih proizvoda koji se dobija u ovčarstvu. 

Ekonomska važnost vune se ogleda u samim fizičko-hemijskim osobinama koje ona 

poseduje, kao što su : debljina (finoća), dužina, jačina, rastegljivost, elastičnost, gipkost, 

103

sjaj, mekoća, nežnost, higroskopnost, toplotne osobine, boja vlakana i sposobnost 

bojenja. Ove osobine, kao i mnoge druge proizvodne osobine, su pod dejstvom velikog 

broja tzv. minor gena, gena sa malim pojedinačnim efektom na posmatranu osobinu, 

koje pokazuju kontinuiranu varijabilnost u fenotipu. Prinos i kvalitet vune zavisi kako 

od naslenih, tako i od nenaslednih faktora. Obe ove osobine u najvećoj meri zavise od 

rasnih karakteristika, a donekle i individualnih. S obzirom na ove osobine, danas 

postoje rase ovaca sa različitim kvalitetom i prinosom vune. Vunska vlakna se uglanom 

sastoje od proteina keratina. Polimorfizam genetskih lokusa za keratin, može biti 

odgovoran za posmatrane varijabilnosti u osnovnim karakteristikama vune i uticati na 

sami kvalitet vune, te potencijalno korišćenje ove genetske varijabilnosti u MAS-u, 

može biti veoma korisna u industriji proizvodnje vune. Međutim, pronalazak i 

identifikacija genetskih markera koji utiču na kvalitet vune se veoma razlikuje od 

genetskog inženjeringa. Dok drugi podrazumeva manipulaciji i modifikaciju genetskog 

sastava, prijašnje metode su detektovale promene na samom genotipu organizma. Jedan 

od problem koji se odnosi na ovce je iskorenjivanje bolesti mozga ( eng. scarpia) koja 

predstavlja prenosivu degenerativnu bolest mozga. Testovi bazirani na DNK su u 

mogućnosti da identifikuju ovce koje su rezistentne ili podložne ovoj bolesti. Veoma je 

važno da se otkrije nova DNK sekvenca u i oko prionskog gena koja utiče na 

osetljivost. 

U tabeli 1. je prikazan broj markera po svakom hromozomu, dok je u tabeli 2. dat 

primer mrkera kod ovaca. 

Tabela 1: Broj markera po hromozomu kod ovce 

Table 1: Number of markers per chromosome in at sheep 

Hromozomi/ 

Chromosome 

Broj 

markera/ 

No. markers 

Hromozomi/ 

Chromosome 

Broj 

markera 

No. 

markers 

Hromozomi/ 

Chromosome 

Broj markera/ 

No. markers 

1 51 10 14 19 20 

2 40 11 14 20 18 

3 43 12 19 21 14 

4 18 13 14 22 14 

5 17 14 8 23 8 

6 21 15 18 24 11 

7 19 16 17 25 9 

8 20 17 22 26 11 

9 20 18 25 X 23 

104

Tabela 2: Primeri DNA markera i njihovih prajmera u ovaca 

Table 2: Examples of the DNA markers and their PCR primers in sheep 

PCR prajmeri/ 

Hromozom/ Markeri/ 

PCR primerse 

Chromsome Markers 

Početni/ 

Reverzibilni/ 

Forward 

Reverse 

2 

BMS 

887(752) 

AAGCTAACTGATA- 

TTCTGCCACA 

TTCCCTCTCTTCCCTCTCC 

4 TGLA11 

GCACAGTAATAAGA- 

GTGATGGCAG 

TGGAGAAGATTTGGCTGTG 

PRIMENA DNK MARKERA U SVINJARSTVU 

Istraživanja mnogih autora su pokazala da svinja ima oko 30.000 gena (cit. Raya et 

al., 2002;Vallet et al., 2005). Varijacije i promene na pojedinim genima mogu imati 

veoma veliki uticaj u otkrivanju nekih anomalija, gde je halotan gen bio među prvim 

primerima tzv. velikog gena koji je otkriven kod svinja. Do momenta pisanja ovoga 

rada, oko 1466 genskih markera se koristi u oplemenjivanju svinja. Primenom markera, 

sa lakoćom možemo da objasnimo varijacije u pojedinim osobinama, kao što su veličina 

legla, porast, procenat i kvalitet mesa u trupu, podložnost razvoju anomalija, pa čak i 

otpornosit na bolesti, koje mogu biti uključene u oplemenjivačke programe u 

svinjarstvu. Kod jednog lanca DNK, na MC4R genu je identifikovan polimorfizam, koji 

može da objasni varijabilnosti u proizvodnim osobinama kod nekoliko rasa svinja. SNP 

(single nucleotide polymorphism) je rezultirao u promenama jednog AA u visoko 

zaštićenom području proteina, sugerišući da je nastala promena uzročna. Orginalna 

mutacija može da bude uzročna, pokazujući razlike kada se koristi u in vitro uslovima 

ekspresija gena (Van der Steen, 2005.). Jedan od primera upotrebe genetskih markera 

kod svinja je hromozom 7. Na hromozomu 7 postoji pet veoma važnih markera (S0064, 

TNF α, S0102, S066 i S0101) koji su povezani sa porođajnom masom prasadi, masom 

na zalučenju, prosečnim dnevnim prirastom, mesnatošću, bojom mesa. QTL za masu 

praseta na rođenju se nalazi neposredno blizu SLA kompleksa koji je odgovoran za 

histokompatibilnost, TNFα alela koji su povezani sa prosečnim dnevnim prirastom. Sa 

trenutno razvijenom tehnologijom i menedžmentom u svinjarstvu, kapacitet materice 

predstavlja jedino ograničenje u veličini legla kod svinja. Jedno od mogućih rešenja za 

ovaj problem jeste povećanje frekvencije alela koji su u vezi sa povećanjem kapaciteta 

materice kod specijalizovanih rasa visoke plodnosti. SNP stvara dodatnu GATA -1 

lokaciju (T alel) u intronu 4 od svinjskog eritroproteinskog receptora (EPOR), na 

osnovu čega je otkriven gen, i genotipizacija SNP je razvijena. Rezultati kod dve 

odvojene populacije svinja, ukazuju da je EPOR SNP povezan sa kapacitetom materice 

i veličinom legla, i može se koristiti kod povećanja veličine legla kod svinja (Vallet et 

al., 2005). U tabeli 3. je prikazan ukupan broj markera posvakom hromozomu, dok je u 

tabeli 4. dat primer nekih genetskih markera kod svina. 

105

Tabela 3: Broj markera po hromozomu kod svinje 

Table 3: Number of markers per chromosome in at pig 

Hromozomi/ Broj markera/ Hromozomi/ Broj markera/ 

Chromosome 

No.markers 

Chromosome 

No.markers 

1 94 11 40 

2 75 12 39 

3 90 13 88 

4 84 14 95 

5 57 15 79 

6 106 16 41 

7 98 17 22 

8 108 18 20 

9 62 X 61 

10 52 Y 38 

Tabela 4: Primeri DNA markera i njihovih prajmera u svinja 

Table 4: Examples of the DNA markers and their PCR primers in pork 

PCR prajmer/ 


PCR primerse 

Chromsome Markers 

Početni/ 

Reverzibilni/ 

Forward 

Reverse 

1 SW552 AAGAGCCAGATGGGGAGG ACTGATAAGACATGCTGTGTGC 

2 

SWR19 

10 

GGACCTACTGTAA- 

AGCACAGGG 

CATTAACTCATTGAGCGAGGC 

4 S0301 CCGTCTTACTTAGGATGTTT TGATGTGTTTATGTGTTTGA 

DNK MARKERI U STRATEGIJI OPLEMENJIVANJA GOVEDA 

Jedan od veoma važnih genetskih markera koji se koristi u strategiji oplemenjivanja 

goveda je i marker za bolesti. Jedna od veoma važnih je i edemska bolest, koja se 

prenosi vektorima kao što su krpelji i muve tj. tripanosome (Janssen, 2006). Da bi se 

iskorenila ova bolest, neophodno je identifikovati tripanotolerantne genotipove 

korišćenjem DNK markera. Broj markera koji su potrebni za identifikaciju kod čistih ili 

ukrštenih goveda, su ispitivani korišćenjem slučajnih uzoraka markera i selektovanih 

markera na individuama. U poslednje vreme se velika pažnja posvećuje istraživanju 

odnosa između individualnih varijabilnosti markera i identifikaciju istih. Kod 

mikrosatelitskih markera je utvrđeno da su moćniji od dialelnih markera u razlikovanju 

pojedinih rasa goveda. Najviše identifikovani markeri su oni sa najvećom prosečom 

heterozigotnošću posmatranog broja alela. Broj markera potrebnih da se postigne 

određeni nivo greške, može da se smanji izborom markera sa pojedinačnom stopom 

greške. Kod identifikacije markera između ukrštenih rasa goveda i čistih rasa, potrebno 

je oko tri puta više markera u odnosu na identifikaciju između samih čistih rasa. U 

tabeli 5. je prikazan broj markera po savkom hromozomu, dok je u tabeli 6. dat primer 

nekih PCR markera koji se koriste u strategiji oplemenjivanja goveda. 

106

Tabela 5: Broj markera po hromozomu kod goveda 

Table 5: Number of markers per chromosome in at cattle 

Hromozomi/ 

Chromosome 

Broj 

markera/ 

No.markers 

Hromozomi/ 

Chromosome 

Broj 

markera/ 

No.markers 

Hromozomi/ 

Chromosome 

Broj 

markera/ 

No.markers 

1 263 11 195 22 79 

2 186 12 122 23 76 

3 171 13 113 24 94 

4 130 14 132 25 70 

5 178 15 144 26 64 

6 230 16 79 27 71 

7 137 17 103 28 79 

8 123 18 111 29 154 

9 126 19 132 X 179 

10 125 20 119 

Tabela 6: Primeri DNA markera i njihovih PCR prajmera u goveda 

Table 6: Examples of the DNA markers and their PCR primers in cattle 

PCR prajmeri/ 


PCR primerse 

Chromosome Markers 

Početni/ 

Forward 

Reverzibilni/ 

Reverse 

4 DIK5138 CAAGGGGCATTTCATTCATC GAGAGGGTGTTCATGGCATT 

5 BM6026 GCAACTAAGACCCAACCAAC ACTGATGTGCTCAGGTATGACG 

ZAKLJUČAK 

Primena DNK baza u programima oplemenjivanja životinja imaju mnoge 

prednosti u odnosu na konvencionalne rodbinske-srodničke testove u pogledu njihove 

tačnosti i specifičnosti. Prvenstveno se odnosi na mogućnost da se koristi niz lako 

dostupnih uzoraka tkiva, uključujući i dlaku životinja, kao i labaratorijske analize sa 

uobičajno dostupnim molekularno biloškim reagensima. U poslednjih nekoliko godina, 

genetski markeri se koriste za mapiranje lokusa kvantitativnih osobina (QTL) na 

komercijalnim farmama, sa konačnim ciljem da se poboljša efikasnost vestačke 

selekcije u tzv. marker-asistiranoj selekciji (MAS). 

LITERATURA 

1. Georges M., Nielsen D., Mackinnon M., Mishra A., Okimoto R. (1995): Mapping 

quantitative trait loci controlling milk production in dairy cattle by exploiting progeny 

testing, Genetics, 139, 907-920. 

2. Janssen U.T., Kadarmideen Haja N., von Rohr P. (2006): Cattle breeding strategies using 

genetic markers as a pathway for improving competitiveness of pastoral systems in Kenya, 

Conf. on pastoralism and poverty reduction in East Afrika. Nairobi, Kenya, June 27-28. 

3. Lewin B. (2000): Genes VII. Oxford University Press. 

107

4. Togashi K.,Lin C.Y. (2010): Theoretical efficiency of multiple-trait quantitative trait lociassisted 

selection, J.Anim.Breed Genet. 127(1), 53-63. 

5. Togashi K., Lin C.Y.,Yamazaki T. (2011): The efficiency of genome-wide selection for 

genetic improvement of net merit, J.Anim.Sci. 89 (10), 2972-2980. 

6. Toosi A., Fernando R.L.,Dekkers J.C.M. (2010): Geneomic selection in admixed and 

crossbred populations, J.Anim.Sci. 88, 32-46. 

7. Vallet J.L., Freking B.A. Leymaster K.A.,Christenson R.K. (2005): Allelic variation in the 

erythropoetin receptor gene is associated with uterine capacity and litter size in swine, 

Anim.Genetics, 36, 97-103. 

8. Van der Steen H.A.M., Prall G.F.W., Plastow G.S. (2005): Application of genomics to the 

pork industry, J.Animal Sci. 83, E1-E8. 

9. Van Eenennaam A.L., van der Werf J.H, Goddard M.E. (2011): The value of using DNA 

markers for beef bull selection in the seedstock sector, J.Anim.Sci. 89, 307-320. 

10. Vidović V., Stupar M. (2010): Molekulska genetika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 

225. 

11. Vidović V., Lukač D. (2010): Genetika životinja, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str.361. 

12. Vidović V. (2011): Teorija oplemenjivanja životinja, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 

280. 

SOME ASPECTS OF IMPLEMENTATION DNA MARKERS IN 

ANIMAL BREEDING 

Vitomir Vidović, Milanko Stupar, Dragomir Lukač, Ljuba Štrbac 

SUMMARY 

DNA-based typing will replace blood group and protein marker typing, although 

the adoption of a new system will require breeding animals that previously had been 

typed to be re-tested using DNA markers. Commonly used types of genetic markers are: 

RFLP (restriction fragment length polymorphism), SSLP (simple sequence length 

polymorphism), AFLP (amplified fragment length polymorphism), RAPD (random 

amplification of polymorphic DNA), VNTR (variable number tandem repeats), 

microsatellite polymorphism, SNP (single nucleotide polymorphism), STR (short 

tandem repeat), and MS (minisatellites). Aim of this paper is to review some of 

available DNA markers in horse, sheep, pig and cattle breeding. The current 

commercially available panel comprises 20 microsatellite horse markers: AHT4, AHT5, 

ASB2, HMS3, HMS6, HMS7, HTG4, HTG10, VHL20, ASB17, ASB23, LEX33, 

LEX3, CA425, HMS1, HMS2, HTG6, HTG7, UM011, AME. In sheep is known 528 

markers, in pig 1446 and in cattle 3907 markers. Application of DNA-based methods in 

animal breeding programs offer several advantages over conventional parentage assays 

in terms of their accuracy and specificity, the ability to use a range of easily obtainable 

sample tissues including hair, and laboratory analysis with commonly available 

molecular biological reagents. 

Key words: DNA markers, animal breeding 

Primljeno: 27.08.2012 

Prihvaćen: 25.10.2012 

108



UDK: 569.74:616-071:519.436 Originalni naučni rad 


ISPITIVANJE KORELACIJE IZMEĐU KONCENTRACIJE 

METABOLITA (GLUKOZA, NEFA, BHB I UREA) I 

PROIZVODNJE MLEKA KOD KRAVA U TOPLOTNOM 

STRESU 

Marko R. Cincović, Branislava Belić 1 

REZIME 

Govedarska proizvodnja je zbog klimatskih promena sve češće opterećena 

ekstremnim meteorološkim uslovima i toplotnim stresom. Negativan uticaj toplotnog 

stresa na proizvodnju mleka i reproduktivnu aktivnost krava dovelo je do istraživanja na 

polju metaboličke adaptacije krava u toplotnom stresu. Cilj ovog rada je da se ispita 

korelacija između prizvodnje mleka i koncentracije glukoze, neesterifikovanih masnih 

kiselina (NEFA), beta hidroksibutirata (BHB) i uree kod krava u toplotnom stresu. 

Proizvodnja mleka u toplotnom stresu pozitivno korelira sa koncentracijom glukoze u 

v.jugularis, a negativno sa koncentracijom uree u istoj veni. Korelacija sa 

koncentracijom NEFA i BHB u istim venama je negativna, ali nije statistički značajna. 

Korelacija između proizvodnje mleka i koncentracije glukoze i uree u 

v.subcut.abdominis je negativna. Koncentracija NEFA i BHB u istoj veni ne pokazuje 

signifikantnu korelaciju sa proizvodnjom mleka. Značajna korelacija postoji između 

količine proizvedenog mleka i razlike između vrednosti glukoze, NEFA i BHB 

izmerenih u dve vene. Što je razlika u koncentraciji glukoze veća, veća je i proizvodnja 

mleka (pozitivna korelacija), dok veća razlika u koncentraciji NEFA i BHB između dve 

vene negativno korelira sa proizvodnjom mleka. Obzirom da koncentracija metabolita u 

v.subcut.abdomnis zavisi od upoterbe ovih metabolita u mlečnoj žlezdi, možemo 

zaključiti da razlika u koncentraciji metabolita između v.jugularis i v.subcut.abdominis 

nastaje kao posledica upotrebe metabolita u mlečnoj žlezdi. To navodi na dalji 

zaključak da što je veća upotreba glukoze u vimenu krava tokom toplotnog stresa veća 

je i proizvodnja mleka, a da veća upoterba masnih metabolita smanjuje proizvodnju 

mleka, dok veća koncentracija uree utiče negativno na proizvodnju mleka. Snižena 

koncentracija glukoze, povišena koncentracije uree i povećano iskorišćavanje NEFA i 

BHB u vimenu može biti u vezi sa smanjenom proizvodnjom mleka kod krava u 

toplotnom stresu. 

Ključne reči: krave, toplotni stres, proizvodnja mleka, metabolizam. 

1 Marko R. Cincović, DVM, MSc, asistent; Dr Branislava Belić, vanr.prof.; Univerzitet u Novom 

Sadu, Poljoprivredni fakultet ,Departman za veterinarsku medicinu. 

109

UVOD 

Zbog sve češćeg prodora saharskih toplotnih talasa prema Balkanskom 

poluostrvu u poslednjoj deceniji se razvila potreba bavljenjem aklimatizacije krava na 

toplotni stres. Prosečna temperatura u našoj zemlji je porasla za preko 1 stepen u 

poslednjih 5 decenija, a broj tropskih dana i tropskih noći je u stalnom porastu iz godine 

u godinu (Hidrometeorološki zavod Srbije), što značajno opterećuje sve aspekte života i 

biološki diverzitet. 

Mlečne krave su posebno opterećene toplotnim stresom. Velika površina tela, 

kalorigeni efekat hrane, koju krave unose u velikim količinama, njihova sposobnost da 

vare celulozu iz hrane, visoke koncentracije kortizola, život u visokonaseljenim 

objektima, te izlaganja ostalim stresovima (hranidbeni stres, metabolički stress i dr.) 

čini krave osetljivim na toplotni stres (Cincović, 2010). Smanjena proizvodnja mleka i 

lošija reproduktivna efikasnost koja postoji kod krava tokom vrelih letnjih meseci 

stavila je izučavanje toplotnog stresa u žižu interesovanja brojnih istraživača. 

Adaptacija krava na visoke temperature podrazumeva usvajanje onih 

bihejvioralnih strategija koji omogućavaju rashlađivanje tela, kao što su smanjen unos 

hrane, povećan unos vode, traženje hlada, duži period stajanja, izbegavanje grupe i dr. 

Pored bihejvioralnih strategija dolazi do brojnih promena u metaboličkoj aklimatizaciji 

kod krava (Cincović i sar., 2011), kojima se objašnjava zašto u toplotnom stresu dolazi 

do smanjene proizvodnje mleka. Naime, smanjena proizvodnja mleka može u vrlo 

kratkom periodu da se dogodi ukoliko se smanji unos hrane za trećinu (Rhoads i sar., 

2009), dok kod krava u toplotnom stresu može postojati signifikantno niža količina 

mleka u večernjoj muži (posle vrelog dana) u odnosu na jutarnju (posle umerene noćne 

temperature). Ovakve promene su u vezi metaboličke adaptacije kod krava. Naime kod 

krava u toplotnom stresu raste koncentracija insulina, dok opada koncentracija 

kortizola, glukoze i NEFA (Wheelock i sar., 2010). Ovo ukazuje da krave za energetske 

potrebe povećano koriste glukozu, što je i logično uzimajući u obzir činjenicu da 

metabolizam glukoze daje mnogo manji toplotni prinos u odnosu na metabolizam masti 

(NEFA). Ispitivanja postprandijalne koncentracije metabolita kod krava u toplotnom 

stresu potvrđuju ove navode (Belić i sar., 2011). Kada se radi o iskorišćavanju glukoze 

u mlečnoj žlezdi, insulin nema presudnu ulogu, već kortizol, a rečeno je da u toplotnom 

stresu njegova vrednost opada (Bernabucci i sar., 2010). Ovakvi nalazi ukazuju da 

tokom toplotnog stresa glukoza lakše odlazi u periferna tkiva, a da manji deo glukoze 

dolazi do vimena. Pored promena u energetskom metabolizmu, postoji i promena u 

metabolizmu proteina. Tokom toplotnog stresa povećano se stvara urea u jetri krava 

(Ronchi i sar., 1999), koja lako filtrira kroz mlečnu žlezdu delujući na sve aspekte 

proizvodnje mleka. 

Cilj ovog rada je da se ispita korelacija između vrednosti koncentracije 

metabolita, njihovog iskorišćavanja u vimenu i količine i kvaliteta proizvedenog mleka 

kod krava u toplotnom stresu. 

110


U ogled je uključeno 20 krava holštajn-frizijske rase u drugoj i trećoj laktaciji. 

Krave su gajenje u identičnim uslovima ishrane i nege (slobodni sistem sa dubokom 

prostirkom, obročno hranjenje, muža dva puta dnevno, izmuzište riblja kost). Sastav 

obroka (kompletni obrok, TMR) je bio sljedeći: silaža kukuruza (~33% suve materije) 

(oko 25 kg), silaža lucerke (oko 6 kg) i koncentrat (~16% suve materije) (oko 7 kg) i 

premiksi po potrebi. Krave su se nalazile u sredini laktacije, jer su te krave najosetljivije 

na toplotni stres (Cincović i sar., 2010). 

Krave su bile izložene toplotnom stresu kada je vrednost obračunate THI bila 

preko 72 u periodu između dve muže. Svi uzorci su uzeti istog dana kod svih krava, da 

bi se izbegao uticaj aklimatizacije. Krv je uzimana pre večernje muže iz v.jugularis i 

v.subcutanea abdominis. Posle uzorkovanja je brzo obrađena u laboratoriji. Količina 

mleka merena je u pripadajućoj muži. Biohemijska analiza krvi vršena je standardnim 

metodama upoterbom kitova proizvođača Randox (UK). Količina mleka dobijena je iz 

baze podataka farmskog softvera. 


Uzorkovanje krvi vršeno je iz v.jugularis, kao najčešće vene koja se koristi za 

ovu namenu i abdominalne subkutane vene, koja reprezentuje venski sistem vimena 

krave, odnosno reprezentuje metaboličko iskorišćavanje metabolita u vimenu, a takođe 

je lako dostupna i preporučena vena za uzorkovanje krvi (Radojičić, 2008; Dieter 

Budras i sar., 2011). Deskriptivne vrednosti odabranih metabolita data je u Tabeli 1. 

Količina proizvedenog mleka varirala bila je 27±6,5 L/dan (minimalno 19,8; 

maksimalno 36,5) 

Proizvodnja mleka kod krava pokazuje značajnu korelaciju sa odabranim 

parametrima. Tako količina mleka u toplotnom stresu pozitivno korelira sa 

koncentracijom glukoze u v.jugularis, a negativno sa koncentracijom uree u istoj veni. 

Korelacija sa koncentracijom NEFA i BHB u istim venama je negativna, ali nije 

statistički značajna. Korelacija između proizvodnje mleka i koncentracije glukoze i 

uree u v.subcut.abdominis je negativna. Koncentracija NEFA i BHB u istoj veni ne 

pokazuje signifikantnu korelaciju sa proizvodnjom mleka. Značajna korelacija postoji 

između količine proizvedenog mleka i razlike između vrednosti glukoze, NEFA i BHB 

izmerenih u dve vene. Što je razlika u koncentraciji glukoze veća, veća je i proizvodnja 

mleka (pozitivna korelacija), dok veća razlika u koncentraciji NEFA i BHB između dve 

vene negativno korelira sa proizvodnjom mleka. 

111

Tabela 1. Koncentracija metabolita kod krava u toplotnom stresu 

Table1. Concentration of metabolite in cows during heat stress 

Metabolit V.jugularis 

Glukoza 

(mmol/l) 

NEFA* 

(mmol/l) 

BHB* 

(mmol/l) 

Urea* 

(mmol/l) 

V.subcut. 

abdom. 

Razlika 

2,56±0,12 2,21±0,19 0,35±0,11 

0,28±0,09 0,09±0,07 0,19±0,05 

0,62±0,08 0,41±0,1 0,19±0,06 

4,5±0,52 3,15±0,41 0,58±0,1 

* signifikantna razlika u vrednosti metabolita u v.jugularis i v.subcut.abdom. 

Tabela 2. Korelacija između odabranih metabolita i količine proizvedenog mleka 

Table 2. Correlation between metabolites and milk production 

Metabolit Metabolit 

Glukoza 

(mmol/l) 

NEFA 

(mmol/l) 

BHB 

(mmol/l) 

Urea 

(mmol/l) 

Korelacija sa 

količinom 

proizvedenog 

mleka 

p 

V. jugularis 0,51

metabolita u mlečnoj žlezdi. To navodi na dalji zaključak da što je veća upotreba 

glukoze u vimenu krava tokom toplotnog stresa veća je i proizvodnja mleka, a da veća 

upoterba masnih metabolita smanjuje proizvodnju mleka, dok veća koncentracija uree 

utiče negativno na proizvodnju mleka. Kada je urea u pitanju nije nađen značaj uticaj 

razlike između dve vene, ali je pronađen značajan negativni uticaj njegove 

koncentracije u venama, verovatno zato što je njegova slobodna difuzija kroz mamarnu 

žlezdu dovoljna za negativan uticaj na proizvodnju mleka. 

Poznato je da tokom toplotnog stresa opada količina proizvedenog mleka, kao 

i procenat proteina, mlečne masti i laktoze u mleku (Belić i sar., 2011; West i sar., 

2003). Ovakve promene nastaju kao posledica smanjenog uzimanja i svarljivosti hrane, 

smanjene produkcije slobodnih masnih kisleina u buragu, smanjenog protoka krvi kroz 

vime, smanjene sekretorne sposobnosti vimena i drugo (Kadzere i sar, 2002). Ranija 

istraživanja su pokazala negativnu korelaciju između vrednosti THI indeksa toplotnog 

stresa i proizvodnje mleka (Bohmanova i sar., 2007; Gantner i sar., 2011). 

Tokom toplotnog stresa koncentracija glukoze opada, a osetljivost insulina 

raste (Itoh i sar., 1998; Cincović i sar., 2012), pa periferna tkiva pojačano troše 

glukozu, a učešće glukoze u proizvodnji mleka se smanjuje. Ovome svakako doprinosi i 

smanjena koncentracija kortizola koji je najznačajniji regulator upotrebe glukoze u 

vimenu. U prilog navedenom govori činjenica da tokom toplotnog stresa opada 

koncentracija laktoze u mleku, čiji je prekursor glukoza. Laktoza je hidrofilna i 

pozitivno utiče na volumen proizvedenog mleka (Rook, 1979), pa se pad volumena 

mleka može objasniti smanjenom koncentracijom laktoze u mleku tokom toplotnog 

stresa krava. 

Koncentracija NEFA tokom toplotnog stresa opada, a to se objašnjava 

povećanom osetljivošću krava na isnulin (Itoh i sar., 1998; Wheelock i sar., 2010; 

Cincović i sar., 2012). Zbog smanjene upotebe glukoze u vimenu, vime se okreće 

upotrebi masnih metabolita za sopstvene potrebe. Zbog toga kod krava tokom akutnog 

toplotnog stresa raste koncentracija mlečne masti, a opada koncentracija proteina, kao u 

klasičnom negativnom energetskom bilansu, kada se povećano troše masti u energetske 

svrhe (Cincović i Belić, 2011). Povećana upotreba BHB u procesu proizvodnje mlijeka 

smanjuje upotrebu glukoze i proizvodnju laktoze u mliječnoj žlijezdi i dovodi do 

depresije proteina u mlijeku (Cant i sur., 1993), što može dodatno opteretiti 

proizvodnju mleka. Masne kiseline i ketoni daju veći toplotni prinos u procesu 

proizvodnje mleka, što takođe opterećuje vime koje je već previše opterećeno toplotom. 

Da je vime povećano opterećeno toplotom u toplotnom stresu govori i činjenica da 

sveže pomuženo mleko u ovom periodu pokazuje veću temperaturu (West i sar, 2003). 

Urea u krvotoku potiče iz buraga ili iz mišićnog tkiva, a stvara se u jetri iz 

svarenih proteina ili proteina katabolisanih za potrebe glukoneogeneze, što je 

karakteristika metaboličkog prestrojavanja tokom toplotnog stresa (Schneider i sar., 

1988; Ronchi i sar., 1999; Jenkins i McGuire, 2006). Koncentracija uree je 

značajno viša u toplotnom stresu (Cincović i sar., 2011). Koncentracija uree u krvi 

negativno korelira s količinom proizvedenog mleka kod krava (Orozco-Hernandez i 

Brisson, 1995). 

113

ZAKLJUČAK 

Proizvodnja mleka u toplotnom stresu pozitivno korelira sa koncenrtacijom 

glukoze, a negativno sa koncentracijom uree, dok koncentracija NEFA i BHB ne 

pokazuju značajnu korelaciju sa proizvodnjom mleka. Stepen iskorišćavanja metabolita 

u vimenu krava (koji se ogleda u razlici koncentracije metabolita u v.jugularis i 

v.subcut.abdominis) daje signifikantnu korelaciju za sva četiri metabolita, tako da 

stepen iskorišćavanje glukoze pozitivno korelira sa proizvodnjom mleka, dok stepen 

iskorišćavanja NEFA, BHB i uree negativno korelira sa proizvodnjom mleka kod krava 

u toplotnom stresu. 

LITERATURA 

1. Belić B., Cincović M.R., Popović-Vranješ A., Pejanović R., Krajinović M. (2011): 

Metaboličke promjene i iskorištavanje metabolita u proizvodnji mlijeka kod krava u 

toplinskom stresu. Mljekarstvo, 61, 4, 309-318. 

2. Bernabucci U., Lacetera N., Baumgard L.H., Rhoads R.P., Ronchi B., Nardone A. 

(2010): Metabolic and hormonal acclimation to heat stress in domestic ruminants. 

Animal 4, 7, 1167-1183. 

3. Bohmanova J., Misztal I., Cole J.B. (2007): Temperature humidity indices as indicators 

of milk production losses due to heat stress. J.Dairy Sci. 90, 1947-1956. 

4. Cant J.P., DePeters E.J., Baldwin R.J. (1993): Mammary uprake of energy metabolites 

in dairy cows fed fat and its relationship to milk protein depresion. J. Dairy Sci. 76, 

2254-2265. 

5. Cincović M.R., Belić B., Stevančević M., Toholj B., Lako B., Potkonjak A. (2012): 

Uticaj stepena lipomobilizacije na rezultate testa opterećenja glukozom kod mlečnih 

krava u toplotnom stresu. Veterinarski glasnik, 66, 1-2, 3-11. 

6. Cincović M.R., Belić B. (2011): determination of negative energy balance in acute 

heat-stressed cows using milk fat and protein concentration. 22. International 

symposium »Safe food production«, Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 19. – 25. Jun, 

str. 28-30. 

7. Cincović M.R., Belić B.M., Toholj B.D., Radović I.V., Vidović B.R. (2010): The 

influence of THI values at different periods of lactataion on milk quality and 

characteristic of lactation curve. J.Agric Sci., 55, 3, 235-241. 

8. Cincović M.R. (2010): Toplotni stres krava – fiziologija i patofiziologija. Zadužbina 

Andrejević, Beograd. 

9. Cincović M.R., Belić B., Toholj B., Potkonjak A., Stevančević M., Lako B., Radović I. 

(2011): Metabolic acclimation to heat stress in farm housed Holstein cows with 

different body condition scores. African Journal of Biotechnology, 10, 50, 10293- 

10303. 

10. Dieter Budras K., Habel R.E., Mülling C.K.W., Greenough P.R. (2011): Bovine 

Anatomy: An Illustrated Text. Schlütersche, Germany. 

11. Gantner V., Mijić P., Kuterovac K., Solić D., Gantner R. (2011): Temperature-humidity 

index values and their significance on the daily production of dairy cattle, Mljekarstvo 

61, 1, 56-63. 

12. Hidrometeorološki zavod Srbije (http://www.hidmet.gov.rs). 

13. Itoh F., Obara Y., Rose M.T., Fuse H., Hashimoto H. (1998): Insulin and glucagons 

secretion in lactating cows during heat exposure. J Anim Sci 76, 2182-2189. 

14. Jenkins T.C., McGuire M.A. (2006): Major advances in nutrition: impact on milk 

composition. J Dairy Sci 89, 1302-1310. 

114

15. Kadzere C.T., Murphy M.R., Silanikove N., Maltz E. (2002): Heat stress in lactating 

dairy cows: a review. Livestock Production Science 77, 59-91. 

16. Orozco-Hernandez J.R., Brisson G.J. (1995): Juice extracted grass pellets and sodium 

Bicarbonate for cows fed timothy silage of two chop lenghts. J. Dairy Sci. 78, 2415- 

2423. 

17. Radojičić Biljana (2008): Opšta klinička dijagnostika kod domaćih papkara. Fakultet 

veterinarske medicine, Beograd. 

18. Rhoads M.L., Rhoads R.P., VanBaale M.J., Collier R.J., Sanders S.R., Weber W.J., 

Crooker B.A., Baumgard L.H. (2009): Effects of heat stress and plane of nutrition on 

lactating Holstein cows: I. Production, metabolism, and aspects of circulating 

somatotropin. J. Dairy Sci. 92, 1986-1997. 

19. Ronchi B., Bernabucci U., Lacetera N., Verini Supplizi A., Nardone A. (1999): Distinct 

and common effects of heat stress and restricted feeding on metabolic status in Holstein 

heifers. Zootecnica e Nutrizione Animale 25, 71-80 

20. Rook J.A.F. (1979): The role of carbohydrate metabolism in the regulation of milk 

production. Proc. Nutr. Soc. 38, 309. 

21. Schneider P.L., Beede D.K., Wilcox C.J. (1988): Nycterohemeral patterns of acid-base 

status, mineral concentrations and digestive function of lactating cows in natural or 

chamber heat stress environments. J.Anim. Sci. 66, 112-125. 

22. West J.W., Mullinix B.G., Bernard J.K. (2003): Effects of Hot, Humid Weather on 

Milk Temperature, Dry Matter Intake and Milk Yield of Lactating Dairy Cows. J. Dairy 

Sci. 86, 232-242. 

23. Wheelock J.B., Rhoads R.P., VanBaale M.J., Sanders S.R., Baumgard L.H. (2010): 

Effects of heat stress on energetic metabolism in lactating Holstein cows. J Dairy Sci 

93, 644-655. 

RELATIONSHIP BETWEEN THE CONCENTRATION OF 

METABOLITES (GLUCOSE, NEFA, BHB AND UREA) AND 

MILK PRODUCTION IN COWS UNDER HEAT STRESS 

by 

Marko R. Cincović, Branislava Belić 

SUMMARY 

Cattle production is due to climate change are increasingly 

burdened by extreme weather conditions and heat stress. The negative 

effect of heat stress on milk production and reproductive activity of cows 

developed a research about the metabolic adaptation of cows in heat stress. 

The aim of this study was to evaluate the correlation between milk 

production and concentrations of glucose, nonesterified fatty acids (NEFA), 

beta-hydroxybutyrate (BHB) and urea in dairy cows during heat stress. Milk 

production is positively correlated with the concentration of glucose in 

v.jugularis, and negatively with the concentration of urea in the same vein. 

Correlation with NEFA and BHB in the same vein is a negative, but not 

115

statistically significant. The correlation between milk production and 

concentrations of glucose and urea v.subcut.abdominis is negative. The 

value of NEFA and BHB in the same vein, do not show a significant 

correlation with milk production. A significant correlation was found 

between milk yield and the difference between the values of glucose, 

NEFA and BHB measured in two veins. Greater the difference in glucose 

concentration between the two veins means greater milk production 

(positive correlation), and the greater the difference in concentration of 

NEFA and BHB between two veins negatively correlated with milk 

production. Since the concentration of metabolites in v.subcut.abdomnis 

depends on the use of these metabolites in the mammary gland, we can 

conclude that the difference in concentration between the metabolites in 

v.jugularis and v.subcut.abdominis arises from the use of metabolites in 

the mammary gland. This leads to the further conclusion that the greater 

use of glucose in the mammary gland during heat stress leads to increased 

milk production, and increased use of fatty metabolites decreased milk 

production, while higher concentrations of urea has a negative impact on 

milk production. Reduced blood glucose concentration, elevated 

concentrations of urea and increased utilization of NEFA and BHB in the 

udder may be associated with reduced milk production in cows during heat 

stress. 

Key words: cows, heat stress, milk production, metabolism. 

Primljeno: 10.09.2012. godine 

Prihvaćeno: 20.09.2012. godine 

116



UDK: 546.47:591.469:599.735.5 Originalni naučni rad 


UTICAJ CINKA NA ZDRAVLJE MLEČNE ŽLEZDE KRAVA 

Ivana Davidov, Miodrag Radinović, Mihajlo Erdeljan, Anna Marija Galfi, Stanko 

Boboš, Zorana Kovačević 1 

REZIME 

Cink kao jedan od esencijalnih mikroelemenata neophodan je za pravilno 

funkcionisanje mlečne žlezde krava. Najkritičniji period za održavanje dobrog 

zdravstvenog stanja krava je peripartalni period i period rane laktacije. Tokom tog 

perioda vrši se prestrojavanje metaboličkih puteva i endokrinog sistema krava, u cilju 

obezbeđivanja uspešne tranzicije iz stanja visokog graviditeta u stanje visoke laktacije. 

Za istraživanje je uključeno 30 krava Holštajn-frizijske rase, koje su bile podeljene u 

dve grupe po 15 krava. Svim kravama je vađena krv na početku ogleda tj. u periodu 

zasušenja. Krave kontrolne i ogledne grupe su imale srednje vrednost cinka krvnog 

seruma u fiziološkim granica, ali su postojala variranja koncentracije cinka krvnog 

seruma unutar grupe. Ogledna grupa je tokom istraživanja dobijala dodatke cinka u 

hrani u količini od 240 mg/kg hrane. Uzorci krvi su ponovo uzimani 150. dana 

laktacije, kao i uzorci mleka krava kontrolne i ogledne grupe. Od 15 krava kontrolne 

grupe, 3 su poslate na ekonomsko iskoriščavanje, a od 15 krava ogledne grupe 2 su 

poslate na ekonomsko iskorišćavanje. Od isključenih krava iz proizvodnje, uzeta su 

vimena za dalja patohistološka ispitivanja. Statističkom analizom testa korelacije, 

uočen je negativan odnos koncentracije cinka krvnog seruma i broja somatskih ćelija u 

mleku krava ogledne grupe, koji ukazuje da sa povećanjem koncentracije cinka u 

krvnom serumu dolazi do pada broja somatskih ćelija u mleku krava. Iz dobijenih 

rezultata može se uočiti da dodavanje cinka u hrani krava tokom perioda laktacije može 

pozitivno da utiče na očuvanje zdravstvenog stanja mlečne žlezde i proizvodnju mleka 

visoko-mlečnih krava. 

Ključne reči: cink, mlečna žlezda, krava 

UVOD 

Na skoro svim farmama goveda proizvođači se danas susreću sa gotovo 

nepremostivim teškoćama u zadovoljavanju osnovnih kriterijuma o kvalitetu mleka koje 

postavljaju mlekare na teritoriji Republike Srbije-Vojvodine. S jedne strane radi se o 

narušenom hemijskom sastavu mleka, a s druge strane o nezadovoljavajućim 

higijenskim parametrima (broj somatskih ćelija, broj bakterija). Rešavanje ovih 

1 mr Ivana Davidov, asistent, dr M. Radinović, asistent, dr vet. med. M. Erdeljan, asistent, dr vet. 

med. Anna Marija Galfi, dr Stanko Boboš, red. prof., dipl. farm. Zorana Kovačevoć, asistent, 

univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za veterinarsku medicinu. 

117

problema je moguće pravilnim načinom držanja i ishrane životinja, kao i redovnom 

kontrolom zdravstvenog stanja krava. 

Uloga cinka je u rastu ćelija i tkiva, ćelijskoj replikaciji, formiranju kostiju, 

očuvanju integriteta kože, procesima keratinizacije, celularnom imunitetu i uopšte u 

odbrani organizma (Griffith et al., 2007). Mlečnoj žlezdi kao organu koji predstavlja 

derivat kože, za razvoj je neophodan cink (Tomlison et al., 2004, 2008), zbog 

formiranja keratinskog sloja u ductus papillaris-u. 

Vrlo je malo literaturnih podataka o uticaju cinka iz hrane na zdravlje mlečne 

žlezde krava. Ipak je nekoliko studija objavljeno o uticaju dodataka cinka u hrani na 

broj somatskih ćelija u mleku krava. U proseku je dodatak cinka u hrani bio oko 360 

mg/kg po danu. U istraživanjima, Kellogg (1990) uočava da je dodavanje cinka u hrani, 

dovelo do pada broja somatskih ćelija u mleku krava. Isti rezultat je dobijen u 

istraživanju Tomlinson et al. (2002). U istraživanju Whitaker et al. (1997) je dodavano 

390 mg Zn/kg hrane na dan visoko-mlečnim krava. Kao rezultat istraživanja nije uočen: 

pad infekcija mlečne žlezde krava, smanjenje incidenca kliničkih mastitisa i pad broja 

somatskih ćelija u mleku krava. Cope et al. (2009) u istraživanju dodataka 36 mg Zn/kg 

hrane dnevno visoko-mlečnim kravama u periodu od 14 nedelja je ustanovljeno da 

dodaci cinka u hrani visoko-mlečnim kravama daju pozitivan efekat, jer dolazi do 

redukovanja incidence subkliničkih mastitisa. Do istog zaključka su, statističkom 

analizom podataka, godinu dana kasnije došli Rabiee et al. (2010), koji su visokomlečnim 

kravama u hranu dodavali miks organskog oblika mikroelementata, gde je 

jedan od mikroelemenata bio cink. 

Adekvatana koncentracija cinka u hrani i u krvi visoko-mlečnih krava, 

pozitivno utiče na pravilan imunološki odgovor, dok deficit cinka dovodi do 

nepravilnog funkcionisanja imunološkog sistema i nepravilne keratinizacije 

(Hutcheson, 1989; Reddy and Frey, 1990). 

Cilj rada je da se ispita uticaj cinka na očuvanje zdravlja mlečne žlezde 

odnosno njegov uticaj na broj somatskih ćelija u mleku krava i histološki odrede 

vrednosti leukocitnog infiltrata parenhima mlečne žlezde. 

MATERIJAL I METOD 

Ispitivanje je sprovedeno na 30 visoko-mlečnim kravama, Holštajn-frizijske 

rase, držane u štalskim uslovima. Krave su bile stare pet godina, imale su ujednačenu 

telesnu masu, približne kondicije i davale su približno istu količinu mleka. Za vreme 

eksperimenta krave su imale vodu za piće na raspologanju 24 časa dnevno i hranjene su 

silažom, senom i koncentratom. Ogled je počeo u periodu zasušenja krava, kada im je 

uzeta krv iz repne vene radi dobijanja podataka o koncentraciji cinka u krvnom serumu, 

a zatim su krave podeljene u dve grupe po 15 krava. 

Prva grupa je bila kontrolna i nije tretirana tokom ogleda, dok je druga grupa 

dobijala u hrani 240 mg Zn/ kg hrane dnevno. 

Uzorci krvi su uzimani na početku ogleda i 150. dana laktacije, iz repne vene (vena 

coccygea) uz primenu principa antisepse i sepse, u jutarnjim časovima posle muže. 

Uzorci su sakupljani u vakutajner epruvetama od 10 ml sa dodatkom antikoagulansa 

K3E. Zatim su uzorci u laboratoriji Poljoprivrednog fakulteta centrifugovani na 1500 

118

obrtaja u minuti da bi se serum u potpunosti izdvojio. Izdvojeni serumi su zamrzavani 

na temperaturi –20 o C do dalje analize. Laboratorijskom metodom atomske apsorpcione 

spektrometrije (AAS) krvnog seruma na aparatu Perkin Elmer Elan 6100 ICPMS 

(Massachusetts, USA), dobijen je nivo cinka u uzorcima kontrolne i ogledne grupe 

krava. 

Uzorci mleka su uzimani stopedesetog dana laktacije u vreme jutarnje muže. Iz 

svake četvrti vimena je uzeto po 10 ml mleka za određivanje broja somatskih ćelija. 

Broj somatskih ćelija u mleku krava kontrolne i ogledne grupe je dobijen pomoću 

Draminski aparata, koji je bio indikator za otkrivanje subkliničkih mastitisa krava. 

Posle 150. dana laktacije, od 15 krava kontrolne grupe, na ekonomsko 

iskorišćavanje su poslate 3 krave, a od 15 krava ogledne grupe su poslate 2 krave. 

Nakon klanja sa trupa krava su oštrim mesarskim nožem odstranjena vimena, koja su 

pakovana u sterilne plastične vreće i transportovane u salu za patološku morfologiju 

Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Za histološko ispitivanje je korišćeno 20 

četvrti vimena krava, kojima je histološki ispitivan leukocitni infiltrat parenhima. Od 

svake četvrti vimena krava uzeti su uzorci veličine 1 cm 3 iz samog parenhima mlečne 

žlezde. Uzorci parenhima su uzimani uz izbegavanje masnog tkiva mlečne žlezde. Svi 

uzorci su fiksirani u puferizovanom 10% rastvoru formalina, potom dehidrirani kroz 

seriju etanola rastuće koncentracije i prožeti ksilolom kao medijumom za uvođenje 

parafinskog voska- sredstva za kalupljenje. Napravljeni parafinski kalupi su sečeni na 

mikrotonu debljine 5 µm, deparafinisani i bojeni hematoksilin-eozinom (HE). 

Statističkom analizom korelacije utvrđen je odnos koncentracije cinka u 

krvnom serumu sa brojem somatskih ćelija u mleku i leukocitnim infiltratom u 

parenhimu mlečne žlezde krava kontrolne i ogledne grupe. 

REZULTATI 

Na početku istraživanja, koji je bio u periodu zasušenja krava, uzimani su 

uzorci krvi radi dobijanja vrednosti cinka krvnog seruma krava kontrolne i ogledne 

grupe. Merenjem vrednosti cinka u krvnom serumu kontrone grupe krava na početku 

istraživanja, tj. u zasušenom periodu, uočeno je da se koncentracija cinka krvnog 

seruma kretala u rasponu od 4,95 do 16,75 µmol/l, dok se koncentracija cinka krvnog 

seruma krava ogledne grupe kretala u rasponu od 4,55 do 11,51 µmol/l. Rezultati 

vrednosti koncentracija cinka u krvnom serumu krava kontrolne i ogledne grupe su 

prikazani u tabeli 1. 

119

Tabela 1. Vrednosti koncentracije cinka u krvnom serumu krava kontrolne i 

ogledne grupe 0. dana 

Table 1. The zinc blood serum concentration of cows (both group) at 0 day 

Broj Kontrolna grupa Ogledna grupa 

krava (Zn µmol/l) (Zn µmol/l) 

1. 10,33 8,73 

2. 14,91 11,17 

3. 15,12 10,92 

4. 12,50 10,95 

5. 16,75 11,51 

6. 5,80 5,86 

7. 9,98 6,98 

8. 11,66 9,58 

9. 7,46 4,64 

10 4,95 4,55 

11. 6,64 4,64 

12. 14,22 10,23 

13. 7,13 4,61 

14. 12,71 10,76 

15. 9,98 8,82 

10,68 8,26 

Rezultati u tabeli 1 pokazuju da su srednje vrednosti koncentracije cinka u 

krvnom serumu u obe grupe bile u fiziološkim granicama (7-13 µmol/l). Međutim, 

srednja vrednost koncentracije cinka u krvnom serumu ogledne grupe bila je bliža 

donjoj fiziološkoj granici, te je to bio razlog što je oglednoj grupi u hrani dodavan cink 

u količini od 240 mg/kg hrane. 

Merenjem vrednosti cinka u krvnom serumu kontrolne grupe krava 150. dana 

laktacije, uočeno je da se koncentracija cinka krvnog seruma kretala u rasponu od 10,36 

do 24,87 µmol/l, dok je kod ogledne grupe uočeno da se koncentracija cinka krvnog 

seruma kretala u rasponu od 10,54 do 24,85 µmol/l. Rezultati vrednosti koncentracija 

cinka u krvnom serumu krava kontrolne i ogledne grupe 150. dana laktacije su 


120

Tabela 2. Vrednosti koncentracije cinka u krvnom serumu krava kontrolne i 

ogledne grupe 150. dana 

Table 2. The zinc blood serum concentration of cows (both group) at 150 th 

day 


krava (Zn µmol/l) (Zn µmol/l) 

1. 15,58 13,93 

2. 20,41 19 

3. 12,63 20,4 

4. 24,87 20,5 

5. 18,85 24,85 

6. 23,72 10,58 

7. 10,36 14,85 

8. 12,62 16,73 

9. 11,58 11,57 

10 20,78 14,99 

11. 15,96 12,14 

12. 12,66 22,63 

13. 24,8 10,54 

14. 18,85 19,65 

15. 13,77 17,58 

17,16 16,66 

Prosečne vrednosti cinka krvnog seruma su skoro bila ujednačene u obe grupe 

150. dana laktacije. Međutim, kod krava ogledne grupe koje su kao dodatak u hrani 

dobijale cink, uočava se niža koncentracija cinka krvnog seruma u odnosu na kontrolnu 

grupu, što se vidi iz tabele 2. 

Analizom broja somatskih ćelija u mleku kod krava kontrolne grupe 150. dana 

laktacije, uočeno je da su se vrednosti broja somatskih ćelija u mleku kretale od 

210.000 do 510.000/ ml mleka, dok su kod krava ogledne grupe vrednosti somatskih 

ćelija u mleku bile od 160.000 do 410.000 ml/mleka. Rezultati vrednosti broja 

somatskih ćelija u mleku krava kontrolne i ogledne grupe 150. dana laktacije su 


121

Tabela 3. Vrednosti broja somatskih ćelija u mleku krava kontrolne i ogledne 

grupe 150. dana 

Table 3. The somatic cell count of cows (both group) at 150 th day 


krava (BSĆ/ml) (BSĆ/ml) 

1. 490.000 330.000 

2. 420.000 270.000 

3. 470.000 240.000 

4. 400.000 160.000 

5. 390.000 290.000 

6. 490.000 220.000 

7. 510.000 410.000 

8. 330.000 390.000 

9. 450.000 230.000 

10 460.000 310.000 

11. 490.000 170.000 

12. 450.000 280.000 

13. 430.000 380.000 

14. 210.000 370.000 

15. 280.000 330.000 

X 418.000 292.000 

*BSĆ- broj somatskih ćelija u mleku krava 

Nakon 150. dana ogleda, tri krave kontrolne i dve krave ogledne grupe su bile 

isključene iz proizvodnje. Histološkim pregledom parenhima mlečnih žlezda krava 

kontrolne grupe, uočeno je da je 33,33% (4/12) parenhima imao leukocitni infiltrat od 

75,1 do 100%, dok je samo 8,33% (1/12) parenhima imao leukocitni infiltrat od 0 do 

25%. Pregledom histoloških preparata parenhima ogledne grupe, uočeno je da nijedan 

parenhim (0/12) nema leukocitni infiltrat od 75,1 do 100%, a da je 37,5% (3/8) 

parenhima imalo leukocitni infiltrat od 0 do 25%. 

Statistički test korelacije broja somatskih ćelija u mleku i koncentracije cinka u 

krvnom serumu krava kontrolne i ogledne grupe, prikazani su u tabeli 4. 

122

Tabela 4. Vrednosti testa korelacije koncentracije cinka krvnog seruma i broja 

somatskih ćelija u mleku krava kontrolne i ogledne grupe 

Tabel 4. Correlation test of zinc blood serum concnetration and somatic cell 

count in both group 

Broj 

Kontrolna grupa Ogledna grupa 

krava Zn (µmol/l) BSĆ/ml Zn (µmol/l) BSĆ/ml 

1. 15,58 490.000 13,93 330.000 

2. 20,41 420.000 19 270.000 

3. 12,63 470.000 20,4 240.000 

4. 24,87 400.000 20,5 160.000 

5. 18,85 390.000 24,85 290.000 

6. 23,72 490.000 10,58 220.000 

7. 10,36 510.000 14,85 410.000 

8. 12,62 330.000 16,73 390.000 

9. 11,58 450.000 11,57 230.000 

10. 20,78 460.000 14,99 310.000 

11. 15,96 490.000 12,14 170.000 

12. 12,66 450.000 22,63 280.000 

13. 24,8 430.000 10,54 380.000 

14. 18,85 210.000 19,65 370.000 

15. 13,77 280.000 17,58 330.000 

Korelacija 0,05686 

*BSĆ- broj somatskih ćelija u mleku krava 

-0,03003 

Statističkom analizom korelacije, koncentracije cinka krvnog seruma i broja 

somatskih ćelija u mleku krava kontrolne grupe 150. dana laktacije, koje su od početka 

istraživanja odnosno od perioda zasušenja dobijale u obroku seno, silažu i koncentrat, 

uočena je pozitivna korelacija, što ukazuje da koncentracija cinka krvnog seruma nije 

imala uticaj na broj somatskih ćelija u mleku krava kontrolne grupe. Statističkom 

analizom korelacije, koncentracije cinka krvnog seruma i broja somatskih ćelija u 

mleku krava ogledne grupe 150. dana laktacije, koje su dobijale u obroku seno, silažu, 

koncentrat i dodatke cinka od 240 mg/kg hrane, uočena je negativna korelacija, što 

ukazuje da sa povećanjem koncentracije cinka krvnog seruma dolazi do pada broja 

somatskih ćelija u mleku krava ogledne grupe (tabela 4). 

DISKUSIJA 

Najkritičniji period za održavanje dobrog zdravstvenog stanja krava je 

peripartalni period i period rane laktacije. Tokom tog perioda vrši se prestrojavanje 

metaboličkih puteva i endokrinog sistema krava, u cilju obezbeđivanja uspešne 

tranzicije iz stanja visokog graviditeta u stanje visoke laktacije. 

Na početku istraživanja, uočeno je da su krave obe grupe imale fiziološke 

vrednosti cinka. Međutim, 6/15 krava ogledne grupe su imale vrednosti cinka krvnog 

seruma ispod fizioloških granica. Dodavanjem cinka u količini od 240 mg/kg hrane 

dovelo je do povećanja koncentracije cinka u krvnom serumu kod svih 15 krava 

123

ogledne grupe. Takođe je uočen pozitivan efekat dodatka cinka u hrani na broj 

somatskih ćelija u mleku, jer je samo kod jedne od 15 krava broj somatiskih ćelija bio 

preko 400.000/ml mleka. Rezultati ovog istraživanja, odgovoraju nalazima Kellogg-a 

(1990) i Tomlinson et al. (2002), da dodavanje cinka u hrani dovodi do pada broja 

somatskih ćelija u mleku krava. Međutim, Whitaker et al. (1997) nisu uočili pad broja 

somatskih ćelija u mleku krava, dodavanjem 390 mg Zn/kg hrane na dan visokomlečnim 

krava. Pad broja somatskih ćelija u mleku uočen u ovom istraživanju, može 

ukazati da cink u fiziološkim granicama ima pozitivan uticaj na zdravlje mlečne žlezde 

krava. 

Još jedan od pokazatelja pozitivnog uticaja cinka na zdravlje mlečne žlezde, 

koji je dobijen u ovom istraživanju je patohistološki nalaz leukocitnog infiltrata u 

parenhimu mlečne žlezde krava. Zbog vrlo malo literaturnih podataka, rezultate 

patohistoloških nalaza je moguće porediti jedino između kontrolne i ogledne grupe 

ovog istraživanja. Tako da je 33,33% parenhima četvrtina mlečnih žleda krava, koje 

nisu dobijale dodatke cinka u hrani, bilo sa leukocitnim ifiltratom od 75 do 100%, a 

samo 8,33% parenhima je imao leukocitni infiltrat od 0 do 25%. Međutim, kod krava 

koje su u hrani dobijale dodatke cinka od 240 mg/kg hrane, nijedan parenhima nije 

imao leukocitni infiltrat od 75 do 100%, a 37,5% parenhima je imao leukocitni infiltrat 

od 0 do 25%. 

ZAKLJUČAK 

Iz dobijenih rezultata može se uočiti da dodavanje cinka u hrani krava tokom 

perioda laktacije ima pozitivan uticaj, jer sa povećanjem koncentracije cinka u krvnom 

serumu dolazi do pada broja somatskih ćelija u mleku i dolazi do pojave manjeg 

stepena leukocitnog infiltrata u parenhimu mlečne žlezde krava, što utiče na očuvanje 

zdravstvenog stanja mlečne žlezde i proizvodnju mleka kod visoko-mlečnih krava. 

124

LITERATURA 

1. Cope C.M., Mackenzie A.M., Wilde D. and Sinclair L.A.: Effects of level and form 

of dietary zinc on dairy cow performance and health. J. Dairy Sci. 92:2128-2135, 2009. 

2. Griffiths L.M., Loeffler S.H., Socha M.T., Tomlinson D.J. and Johnson A.B.: Effect 

of supplementing complexed zinc, manganese, copper and cobalt on lactation and reproductive 

performance of intensively grazed lactating dairy cattle on the South Island of New Zealand. 

Anim. Feed Sci. Technol. 137:69-83, 2007. 

3. Hutcheson D.P.: Nutritional factors affect immune response in cattle. Feedstuffs. 

61:16-24, 1989. 

4. Kellogg D.W.: Zinc methionine affects performance of lactating cows. Feedstuffs 

Aug 20:15-20, 1990. 

5. Rabiee A.R., Lean I.J., Stevenson M.A. and Socha M.T.: Effects of feeding organic 

trace minerals on milk production and reproductive performance in lactating dairy cows: A metaanalysis. 

J. Dairy Sci. 93:4239-4251, 2010. 

6. Reddy P.G. and Frey R.A.: Nutritional modulation of immunity in domastic food 

animals. Adv. Vet. Sci. Comp. Med. 35:255-281, 1990. 

7. Tomlinson D.J., Socha M.T., Rapp C.J. and Johnson A.B.: Summary of twelve trails 

evaluating the effect of feeding complexed zinc methionine on lactation performance of dairy 

cattle. J. Dairy Sci. 85:106-111, 2002. 

8. Tomlinson D.J., Mulling C.H. and Fakler T.M.: Invited review: formation of keratins 

in the bovine claw: roles of homones, minerals and vitamins in fuctional claw integrity. J. Dairy 

Sci. 87:797-809, 2004. 

9. Tomlinson D.J., Socha M.T. and DeFrain J.M.: Role of trace minerals in the immune 

system. Proc. Penn. State Dairy Cattle Nutrition Workshop, pp. 39-52, 2008. 

10. Whitaker D.A., Eayres H.F., Aitchison K. and Kelly J.M.: No effect of a dietery 

zinc proteinate on clinical mastitis, infection rate and somatic cell count in dairy cows. Vet. J. 

153:197-204, 1997. 

125

ZINC EFFECT ON COWS MAMMARY GLAND HEALTH 

by 

Ivana Davidov, Miodrag Radinović, Mihajlo Erdeljan, Anna Marija Galfi, 

Stanko Boboš, Zorana Kovačević 

SUMMARY 

Zinc as an essential trace element necessary for the proper 

functioning of the mammary gland in cows. The most critical period for 

the maintenance of good health of the cows is periparturient period and 

early lactation period. During this period of realignment is performed 

metabolic and endocrine systems of cows, in order to ensure a successful 

transition from a state of high gravidity on high lactation. The study 

included 30 Holstein-Friesian cows, which were divided into two groups of 

15 cows. All the cows blood samples were taken at the beginning of the 

experiment, ie. in the dry period. Cows control and experimental groups 

had a mean value of zinc in blood serum in physiological limits, but there 

are variations in the concentration of zinc in blood serum in the group. 

Experimental group during the study received zinc supplements in food of 

240 mg / kg diet. Blood samples were again taken 150th days of lactation, 

and milk samples of cows control and experimental groups. Of the 15 

cows of the control group, 3 were sent to commercial exploitation, and 15 

cows from the experimental group 2 were sent to commercial 

exploitation. Excluded from cows from production, udder were taken for 

further histopathological examination. Statistical analysis of correlation 

test, there was a negative relationship between the concentration of zinc in 

blood serum and somatic cells in the milk of cows of the experimental 

groups, indicating that with increasing zinc concentration in the blood 

serum of a decline in somatic cells in the milk of cows. From the results it 

can be seen that the addition of zinc in feed cows during lactation may 

have a positive impact on the preservation of health of the mammary 

gland and milk production of high producing dairy cows. 

Key wards: zinc, mammary gland, cow 

Primljeno: 25.09.2012. 


126



UDK: 591.111.1:599.735.5 Originalni naučni rad 


ANALIZA KRVNE SLIKE KRAVA INFICIRANIH SA 

COXIELLA BURNETII 

Miodrag Radinović, Ivana Davidov, Mihajlo Erdeljan, Stanko Boboš, Anna Marija 

Galfi 1 

REZIME 

Infekcija krava sa Coxiella burnetii protiče najčešće inaparentno. Ako se jave 

klinički simptomi oni su uglavnom vezani za poremećaj reprodukcije te nastaju 

abortusi, poremećaj reprodukcije i slabo vitalan podmladak. Pored ovih simptoma 

retko se još mogu javiti keratokonjuktivitis, bronhopneumonija i mastitis. U radu smo 

ispitivali uticaj infekcije sa Coxiella burnetii na promene u krvnoj slici krava. Ogled je 

sproveden na grupi od devet krava Holštajn-frizijske rase od koji su uzimani uzorci krvi 

radi analize. Određivanje broja eritrocita vršeno je spektrofotometrijski, a broja 

leukocita metodom po Bürker–Türk-u. Analizom uzoraka krvi ustanovljen je povećan 

broj eritocita koji je prosečno iznosio 10,17x10 12 /L, dok je broj leukocita bio u 

granicama fizioloških vrednosti (6,6x10 9 /L). 

Ključne reči: krava, Coxiella burnetii, krvna slika 

UVOD 

Q groznica je zoonoza koju izaziva obligatni intracelularni mikroorganizam, 

Coxiella burnetii. Bolest se prvi put pojavila kod radnika na klanici u Australiji da bi 

danas bila prisutna u celom svetu izuzev Novog Zelanda (Kazar, 2005). 

Kao najvažniji izvor infekcije ljudi su označene domaće životinje i to psi i 

mačke koji su odgovorni za pojavu bolesti pre svega u urbanim sredinama i preživari 

koji su i najznačajniji izvor infekcije za ljude (Arricau-Bouvery and Rodolakis, 2005, 

Vidić et al., 2008). 

Za nastajanje infekcije kod domaćih životinja značajan je primarni ciklus u 

prirodi, te oboljevaju pre svih ovce, goveda i koze. Bolest kod njih često protiče 

asimptomatski, a jedini simptom koji može da ukaže na ovu infekciju je pojava 

abortusa. Mada postoje izveštaji o pojavi respiratornih oboljenja uzrokavanih sa 

Coxiella burnetii, jedini simptom kod eksperimentalno inficiranih životinja i to pre 

svega ovaca i koza a ređe kod goveda jeste abortus. Kod životinja koje su imale pobačaj 

1 dr M. Radinović, asistent, mr Ivana Davidov, asistent, dr vet. med. M. Erdeljan, asistent, dr 

Stanko Boboš, red. prof., dr vet. med. Anna Marija Galfi, Univerzitet u Novom Sadu, 

Poljoprivredni fakultet, Departman za veterinarsku medicinu. 

127

dolazi do retencije sekundina i smanjene plodnosti (Guatteo et al, 2007). U hroničnom 

toku kod inficiranih krava prisutno je povećanje broja somatskih ćelija u mleku 

(Radinović et al., 2011). 

Uzevši u obzir čest izostanak kliničkih simptoma kod inficiranih krava 

indikativno je ispitati kakvi se podaci mogu dobiti merenjem parametara krvne slike u 

cilju otkrivanja hronične infekcije. 

MATERIJAL I METOD 

Na farmi muznih krava su uzeti uzorci krvi venepunkcijom na veni jugularis. 

Nakon uzorkovanja, uzorci krvi su čuvani na sobnoj temperaturi da bi se izdvojio 

serum, a zatim su centrifugovani. Ukupno je pregledano 200 uzoraka krvnog seruma. 

Serumi su pregledani primenom CHEKIT Q-fever ELISA test kita „IDEXX 

laboratories“ po uputstvu proizvođača. Od životinja koje su bile pozitivne na Q 

groznicu formirana je ogledna grupa krava sa devet životinja. 

Od krava u ogledu pored uzoraka mleka uzimani su i uzorci krvi. Uzorci krvi 

su uzimani venepunkcijom vene jugularis. Za uzorkovanje krvi je korišten vakutajner 

proizvođača BD Vacutainer Systems, Preanalytical Solutions UK sa dodatim 

antikoagulansom K3E u količini od 0,072ml. U vakutajner se uzimala mala količina 

krvi, do 3 ml da bi se antikoagulans dobro rasporedio u uzorku. Nakon uzorkovanja 

svaki vakutajner se označavao sa ID brojem krave i ostavljao na sobnoj temperaturi. 

Ovako uzeti uzorci krvi sa antikoagulansom korišćeni su za pravljenje krvnih razmaza i 

za određivanje krvne slike i leukocitarne formule. 

Brojanje eritrocita je vršeno spektrofotometrijski, a leukocita metodom po 

Burker-Turk-u. Za određivanje luekocitarne formule rađeno je mikroskopiranje. Nakon 

pravljenja krvnih razmaza rađeno je mikroskopiranje da bi se utvrdio procenat nezrelih 

eritrocita. 

Radi jasnijeg prikazivanja rezultata definisane su faze laktacije, koje su 

prikazane u tabeli 1. 

Tabela 1. Faze laktacije 

Table 1. Lactation phases 

prva faza 

first phase 

10-60 dana 

10-60 days 

druga faza 

second phase 

60-180 dana 

60-180 days 

REZULTATI I DISKUSIJA 

treća faza 

third phase 

preko 180 dana 

over 180 days 

Od ukupno 200 pregledanih uzoraka krvnih seruma krava ELISA testom nalaz 

specifičnih antitela za Coxiella burnetii utvrđen je u 9 seruma (4,5%), što je prikazano u 

tabeli 2. 

128

Tabela 2. Broj leukocita u krvi hronično inficiranih krava sa Coxiella burnetii 

Table 2. Number of leucocytes in blood of chronicaly infected cows with Coxiella 

burnetii 

broj leukocita 

number of 

luecocytes 

x 10 9 /L 

prosek 

average 

prva faza 

druga faza 

treća faza 

first phase 

second phase third phase 

6,85 8,85 4,56 

5,41 6,52 6,57 

5,22 5,37 9,25 

6,52 7,48 5,42 

8,10 5,92 3,24 

5,43 4,85 8,84 

6,79 3,38 5,65 

6,94 8,15 9,15 

6,58 4,76 5,31 

4,38 7,60 5,52 

6,22±0,34 6,28±0,55 6,35±0,65 

Analiza broja leukocita krvi krava pokazala je da nema značajnih promena u 

broju leukocita. U nekim uzorcima broj ćelija je varirao od 3,24 x 10 9 /L do 11,08 x 

10 9 /L (tabela 2). Prosečan broj leukocita u svim uzrocima je iznosio 6,60 x 10 9 /L. 

Dobijene vrednosti za broj leukocita su u okviru referentnih vrednosti ( Jain, 1993). 

Kod hronično inficiranih krava nije izražen sistemski imuni odgovor kroz povećanje 

broja leukocita. 

Tabela 3. Broj eritrocita u krvi hronično inficiranih krava sa Coxiella burnetii 

Table 3. Number of erithrocytes in blood of chronicaly infected cows with Coxiella 

burnetii 

broj eritrocita 

number of 

erithrocytes 

x10 12 /L 

prosek 

average 

prva faza 

druga faza treća faza 

first phase 

second phase third phase 

8,10 12,46 9,13 

11,98 7,12 7,60 

10,90 10,75 11,6 

10,10 9,94 11,0 

9,18 9,57 14,60 

10,70 9,69 10,0 

11,10 10,45 9,24 

7,76 9,36 10,17 

10,20 15,09 10,99 

10,0±0,46 10,05±0,74 10,48±0,65 

129

Analiza rezultata krvne slike za broj eritrocita pokazuje povećenje broja u tri od 

ukupno četiri uzorkovanja. Prosečan broj eritrocita je iznosio 10,17 x 10 12 /L. Dobijen 

prosečan broj eritrocita je nešto iznad referentne vrednosti (Jain, 1993). U pojedinim 

uzorcima prelazi vrednost od 10x10 12 /L, pa vrednost broja eritrocita iznosi i do 

15x10 12 /L (tabela 3). Procenat uzoraka sa povećanim brojem eritrocita izvan referentne 

vrednosti je bio 41,6%. Povećanje broja eritrocita se može pripisati postojanju 

granuloma u koštanoj srži (Guateo et al., 2007; Siegman-Igra et al., 1997). Kako 

životinje sa povećanim brojem eritrocita nisu imale spoljnih znakova dehidratacije 

pretpostavljamo da je povećan broj eritrocita isključivo posledica njihove povećane 

produkcije. Posmatranjem obojenih razmaza krvi ispitivanih životinja ustanovili smo 

povećan udeo nezrelih formi eritrocita-retikulocita (slika 1). U tabeli 4 prikazani su 

rezultati brojanja eritrocita. 

Tabela 4. Rezultati brojanja zrelih i nezrelih oblika eritrocita u bojenim razmazima 

krvi. 

Table 4. Results of counting mature and immature forms of erithrocytes in blood 

smears 

broj eritrocita 

prosek 

number of erithrocytes 

average 

zreli 65 72 68 40 38 73 35 133 62 82 66.8±28,4 

mature 

nezreli 

immature 

175 185 158 126 95 153 115 150 220 185 156.2±37,25 

Prosečan udeo zrelih eritirocita u uzrocima krvi je iznosio 42,7% odnosno bilo 

je 57,3% nezrelih eritrocita u krvi ispitivanih krava. 

130

Slika 1. Razmaz krvi 

Picture 1. Blood smear 

ZAKLJUČAK 

Analizom krvne slike hronično inficiranih krava ustanovili smo da postoje 

odstupanja u broju i strukturi uobličenih elemenata krvi. Promene u krvnoj slici kod 

inficiranih krava ne govore u prilog postojanja pojačanog imunog odgovora kroz 

promene u broju leukocita. Povećan broj eritrocita je posledica prisustva nezrelih formi- 

retikulocita. Procenat retikulocita u posmatranim razmazima krvi je prelazio 50%. 

LITERATURA 

1. Arricau-Bouvery N., Rodolakis A.: Is Q Fever an emerging or re-emerging zoonosis?. 

Vet. Res. 36, 327–349, 2005. 

2. Guateo R., Beaudeau F., Beri M., Rodolakis A., Joly A., Seegers H.: Coxiella burnetii 

shedding by dairy cows. Vet. Res. 38, 849-860, 2007. 

3. Jain N.C.: Essentials of Veterinary Hematology. Lea & Febiger, Philadelphia, pp: 1-18, 

1993. 

4. Kazar J.: Coxiella burnetii infection. Ann N Y Acad Sci. 1063, 105–114, 2005. 

5. Siegman-Igra Y., Kaufman O., Keysary A., Rzotkiewicz S. And Shalit I.: Q fever 

endocarditis in Israel and a worldwide review. Scandinavian Journal of Infectious 

Diseases 29, 1997. 

131

6. Vidić B., Boboš S., Savić S., Prica N.: Nalaz Coxiella burnetii u mleku i njen značaj za 

nastanak infekcije kod ljudi. Savremena poljoprivreda, 57(3-4), 208-215, 2008. 

7. Vidić, B., Ašanin, R., Boboš, S., Bugarski, D.: Q-fever (Coxielly burnetii) 

investigations in dairy cows. Finalni program i knjiga sažetaka, Prvi Simpozijum o 

zoonozama sa međunarodnim učešćem, Sarajevo, Udruženje mikrobiologa BiH, 62, 

2005. 

8. Radinović M., Boboš S., Pajić M., Davidov I.: Analysis of somatic cell count in milk of 

cows chronically infected with Coxiella burnetii. Savremena poljoprivreda, 60 (1-2), 

54-58, 2011. 

BLOOD ANALYSIS COW INFECTED WITH COXIELLA 

BURNETII 

by 

Miodrag Radinović, Ivana Davidov, Mihajlo Erdeljan, StankoBoboš, Anna Marija Galfi 

SUMMERY 

Cows infection with Coxiella burnetii runs usually inapparent. If 

there are experiencing clinical symptoms are mainly related to the 

disorder caused abortion, reproductive disorders and poor vital offspring. In 

addition to these symptoms are rarely may occur keratoconjunctivitis, 

mastitis and bronchopneumonia. We have investigated the effect of 

infection with Coxiella burnetii, the changes in the blood chemistry of 

cows. The experiment was conducted on a group of nine Holstein-Friesian 

cows from which blood samples were taken for analysis. Determination of 

the number of red blood cells was performed spectrophotometrically and 

leukocyte count method for Bürker-Turk. Analysis of blood samples was 

found to increase the number of erythrocyte average was 10.17 x1012 / L, 

while the white blood cell count was within normal values (6.6 x109 / L). 

Key wards: cow, Coxiella burnetii, blood analysis 

Primljeno: 25.09.2012. 


132



UDK:591.111.8:596.723 Originalni naučni rad 


NALAZ ANTITELA PROTIV VIRUSNOG ARTERITISA KOD 

KOBILA U PRIPUSTU 

Mihajlo Erdeljan, Ivana Davidov, Miodrag Radinović, Ivan Stančić, Mladen Iđuški 1 

REZIME 

Virusni arteritis konja (EAV) predstavlja respiratorno, virusno, kontagiozno 

oboljenje ekvida, a uzročnik je virus iz roda Arterivirus (EVA). Oboljenje karakterišu 

lezije u malim krvnim sudovima, posebno arteriolama. Oboljenje najčešće protiče 

subklinički ili akutno. EAV infekcija može izazvati siptome slične gripu odnosno 

respiratorne simptome bolesti i to kod odraslih konja, abortus kod gravidnih kobila, 

intersticijalnu pneumoniju kod mladih ždrebadi, i perzistentnu infekciju kod pastuva. 

Infekcija je moguća samo kod životinja iz porodice ekvida. Prenosi se horizontalno 

putem aerosola odnosno respiratorne infekcije prijemčivih konja ili prilikom prirodnog 

odnosno veštačkog osemenjavanja kobila perzistentno zaraženih pastuva. Od seroloških 

testova razvijeni su serum neutralizacioni test (SN), indirektna imunofluorescencija, 

agar gel imunodifuzija i ELISA test, a trenutno su najčešće u upotrebi SN test i ELISA 

(Timoney, 2002.; OIE 2008.). 

U radu su korišćeni uzorci krvi od sedam kobila, koje se koriste za pripust. 

Testom serum neuralizacije utvrđeno je da 5 grla imaju pozitivan nalaz što čini 

71,43% pozitivnih životinja u ovom zapatu. Grla koja imaju pozitivan titar antitela su 

pripuštana više puta, sva grla su imala reproduktivnih problema ali je samo kod 

jednog grla došlo do abortusa. Grla koja imaju negativan nalaz su bila pripuštena prvi 

put. Kod njih, iako se drže zajedno sa ostalim grlima, nije došlo do horizontalnog 

prenosa virusa. Pozitivna grla ispoljavaju određene reproduktivne probleme koji se 

mogu ali nemoraju pripisati ovom virusu. 

Ključne reči: virusni arteritis, konji, SN test 

UVOD 

Virusni arteritis konja (EAV) predstavlja respiratorno, virusno, kontagiozno 

oboljenje ekvida (Timoney, 2002). Uzročnik je virus iz familije Arteriviridea, rod 

Arterivirus (EVA). Ovakav naziv oboljenju je dat zbog karakterističnih lezija u malim 

1 dr vet. med. M. Erdeljan, asistent; mr Ivana Davidov, asistent; dr M. Radinović, asistent; dr 

Ivan Stančić, docent; Mladen Iđuški, apsolvent veterinarske medicine;Univerzitet u Novom Sadu, 

Poljoprivredni fakultet, Departman za veterinarsku medicinu. 

133

krvnim sudovima, posebno arteriolama koje izaziva ovaj virus (Doll i sar., 1957; Jones i 

sar., 1957). 

Oboljenje najčešće protiče subklinički ili akutno. EAV infekcija može izazvati 

simptome slične gripu odnosno respiratorne simptome bolesti i to kod odraslih konja, 

abortus kod gravidnih kobila, intersticijalnu pneumoniju kod mladih ždrebadi i 

perzistentnu infekciju kod pastuva (Glaser i sar., 1996; Timoney i McCollum, 1993; 

Timoney i sar., 1987). 

Do sada je poznato da je infekcija moguća samo kod životinja iz porodice 

ekvida (Timoney i McCollum, 1993.). EAV se prenosi horizontalno, bilo putem 

aerosola odnosno respiratorne infekcije prijemčivih konja ili prilikom prirodnog 

odnosno veštačkog osemenjavanja kobila perzistentno zaraženih pastuva (Glaser i sar., 

1996; Timoney i sar., 1987). 

EAV je prototip virusa iz familije Arteriviridae (rod Arterivirus) iz reda 

Nidovirales. U ovoj familiji se takođe nalaze i laktat dehidrogenaza virus (LDV) koji se 

javlja kod miševa, virus hemoragične groznice majmuna (SHV) i virus svinjskog 

reproduktivnog i respiratornog sindroma (PRRSV) (Cavanagh, 1997). Uzročnik je RNK 

virus sa jednolančanom pozitivno orjentisanom RNK. 

Terenski izolati EAV značajno variraju u svojoj virulentnosti, dok infekcije 

odraslih konja sa nekim sojevima EAV rezultiraju u bolestima različite težine, većina 

virusnih sojeva uzrokuju samo subkliničku ili asimptomatsku infekciju (McCollum i 

Timoney, 1999; Patton i sar., 1999; Timoney i McCollum, 1993). 

Virus arteritisa konja oštećuje endotelne ćelije arteriola, jer makrofage imaju 

slabu fagocitnu funkciju, te kliničke manifestacije odražavaju sliku vaskularnih 

oštećenja (Moore i sar., 2003). Ozbiljniji oblici oboljenja se karakterišu 

panvaskulitisom sa nekrozama i leukocitnom infiltracijom srednjih i malih mišićnih 

arterija (Crawford i Henson, 1973; Estes i Cheville, 1970; MacLachlan i sar., 1996). 

Takođe, pokazano je da karakteristike rasta različitih sojeva EAV u kulturama konjskih 

endotelnih ćelija odražavaju njihovu virulentnost na konjima (Moore i sar., 2002). Iako 

je direktan uticaj virusa na endotelne ćelije verovatno odgovoran za mnoge kliničke 

manifestacije virusnog arteritisa, ovaj virus ima i jak tropizam ka makrofagima 

(Crawford i Henson, 1973; MacLachlan i sar., 1996; Snijder i Meulenberg, 2001). 

Upravo su makrofage primarno mesto za replikaciju virusa iz familije Arteriviridae 

(Crawford i Henson, 1973; Glaser i sar., 1996; Murhy i sar., 1999; Snijder i 

Meulenberg 2001; Timoney i McCollum, 1993). Treba naglasiti da su alveolarni 

makrofagi prva linija odbrane protiv virusnih infekcija donjeg respiratornog trakta, kao 

i citokini, koje oni proizvode, kao što su interleukin (IL-1β) i tkivni nekrozis faktor 

(TNF-α), koji mogu da doprinesu patogenezi septičnog šoka i posledičnom akutnom 

oštećenju pluća (Kraal i sar., 1997; Kobzik,1999). 

Od kliničkih simptoma mogu se izdvojiti povišena telesna temperatura, edemi 

na ekstremitetima, konjuktivitis, fotofobija, poremećaji u radu digestivnog i 

respiratornog sistema, anoreksija, leukopenija, abortusi i fatalne pneumonije ili 

pneumoenteritisi kod mlađih kategorija. Kod ženskih životinja su mogući abortusi 

(McCollum i Timoney, 1984; Golnik, 1992), ali ne u svim slučajevima pojave bolesti 

(Timoney i McCollum, 1993). Kod muških životinja virus se nastanjuje u aksesornim 

polnim žlezdama i izlučuju se pri svakom pripustu (Timoney i sar., 1987). Kod 

magaraca su rađena istraživanja u cilju određivanja mogućeg rezervoara infekcije sa 

134

azličitim često suprotnim i neodređenim rezultatima (Paweska i sar., 1997; Arab, 1997; 

Paweska, 1993. i 1996). 

EVA se teško može klinički razlikovati od sličnih respiratornih i sistemskih 

bolesti. Prema OIE (2008), dijagnoza EAV zasniva se na izolaciji virusa, detekcije 

virusne nukleinske kiseline ili antigena, ili detekcije specifičnih antitela. Virusna 

izolacija se radi na kulturama ćelija zeca, konja ili majmuna. Identitet izolata EAV treba 

da se potvrdi pomoću RT-PCR testa ili imunocitohemijskom metodom. 

U dijagnostici se mogu koristiti i metode histoloških ispitivanja jer u ozbiljnim 

slučajevima postoji panvaskulitis koji je posebno izražen u malim arterijama. U 

slučajevima abortusa virusni antigeni mogu biti detektovani imunohistohemijskim 

metodama pregledom posteljice ili fetalnih tkiva. 

Od seroloških testova razvijeni su virus neutralizacioni test (VN), indirektna 

imunofluorescencija, agar gel imunodifuzija i ELISA test, a trenutno su najčešće u 

upotrebi VN test i ELISA (Timoney, 2002; OIE 2008). 

MATERIJAL I METODE 

Uzorci krvi uzimani su od sedam kobila, koje se nalaze na jednoj ergeli sa 

područja Zapadno-bačkog okruga. Sve kobile se drže slobodno u zajedničkom ispustu 

tokom dana, a tokom noći su u individualnim boksevima. Sva grla se koriste za pripust 

i van bilo kakvog oblika takmičenja su više od dve godine. Zajedno sa uzimanjem 

uzoraka krvi sprovedena je i anamnestička anketa od vlasnika i trenera ovih grla sa 

akcentom na reproduktivne poremećaje. 

Uzorci krvi su uzimani iz v. jugularis uz sve principe asepse i antisepse, a 

serološka analiza je vršena testom serum neutralizacije prema uputstvu OIE-a poglavlje 

2.5.10. od 2008. godine. U ovom testu pozitivna su ona grla koja imaju titar antitela 1:4 

ili veći. 

REZULTATI 

U tabeli 1 su prikazani rezultati analize krvi uz anamnestičke podatke. Prema 

rečima vlasnika sve kobile su imale problema sa koncepcijom. Važno je napomenuti da 

su grla sa negativnim nalazom pripuštana prvi put. 

135

Tabela 1. Rezultati rada 

Tabela 1. Research results 

Broj Rasa Starost Poreklo Vakci- Klinička slika Broj Titar 

konja 

(god) 

nacija 

ždrebadi At 

1 Američki 13 Domaće Ne Uginuće tek 1 1:128 

kasač 

rođene ždrebadi, 

loša koncepcija 

2 Lipicaner 12 Domaće Ne Uginuće tek 2 1:64 

3 Američki 

kasač 

9 Domaće Ne 

rođene ždrebadi, 

loša koncepcija, 

pobačaj 

(blizanci) 

Loša koncepcija 1 1:32 

4 Američki 6 Domaće Ne - Prvi 1:2 

kasač 

pripust 

5 Američki 14 Uvoz Ne Uginuće tek 3 1:128 

kasač 

rođene ždrebadi 

(2x) 

6 Američki 20 Domaće Ne Uginuće tek 8 1:256 

kasač 

rođene ždrebadi 

7 Lipicaner 7 Domaće Ne - Prvi 

pripust 

1:2 

DISKUSIJA 

Iz tabele 1, se vidi da od 7 ispitivanih grla 5 ima pozitivan nalaz odnosno titar 

antitela veći od 1:4, što čini 71,43% pozitivnih životinja u ovom zapatu. Grla koja imaju 

pozitivan titar antitela su pripuštana više puta, sva grla su imala reproduktivnih 

problema, ali je samo kod jednog grla došlo do abortusa. Literaturno (Timoney i 

McCollum, 1993.) od svih navedenih problema samo se abortus može povezati sa ovim 

nalazima, ostali klinički simptomi se ne mogu sa sigurnošću povezati sa pozivnim 

nalazom antitela. 

Grla koja imaju negativan nalaz su bila pripuštana prvi put, iako se drže 

zajedno sa ostalim grlima nije došlo do horizontalnog prenosa virusa. 

ZAKLJUČAK 

Iz dobijenih rezultata može se zaključiti da u našim zapatima ima pozitivnih 

grla, jer postoji malo podataka o prevalenci ovog obolenja u našoj zemlji, kao i da je 

dominantan način prenosa virusa putem koitusa. Takođe, pozitivna grla ispoljavaju 

određene reproduktivne probleme koji se mogu ali nemoraju pripisati ovom virusu. 

136

LITERATURA 

1. Arab A. Equine serological survey 1995/1996. United Arab Emirates Ministry 

of Agriculture and Fisheries, 1997. 

2. Cavanagh D. Nidovirales: a new order comprising Coronaviridae and 

Arteriviridae. Arch Virol 1997; 142: 629-633. 

3. Crawford, T.B., Henson, J.B., 1973. Immunofluroescent, light-microscopic 

and immunologic studies of equine viral arteritis. In: Bryans, J.T., Gerber, H. 

(Eds.), Proceedings of the 3rd International Conference on Equine Infectious 

Diseases, Paris, 1973. Karger, Basel, pp. 282–302. 

4. Estes, P.C., Cheville, N.F., 1970. The ultrastructure of vascular lesions in 

equine viral arteritis. Am. J. Pathol. 58, 235–25. 

5. Doll ER, Bryans JT, McCollum WH, et al. Isolation of a filterable agent 

causing arteritis of horses and abortion by mares. Its differentiation from the 

equine abortion (influenza) virus. Cornell Vet 1957; 47: 3-40. 

6. Glaser, A.L., Rottier, P.J.M., Horzinek, M.C., Colenbrander, B., 1996. Equine 

arteritis virus: a review of clinical features and management aspects. Vet.Q. 

18, 95–99. 

7. Golnik W. Viruses isolated from aborted foetuses and stillborn foals. 1992; 

314. 

8. Jones, T.C., Doll, E.R., Bryans, J.T., 1957. The lesions of equine viral arteritis. 

Cornell Vet. 47, 52–68. 

9. Kobzik, L., 1999. The lung, in: Cotran, R.S., Kumar, V., Collins, T. (Eds.), 

Pathologic Basis of Disease, 6th ed, W.B. Saunders, Philadelphia, pp.697–755. 

10. Kraal, G., Broug, E., Van Iwaarden, J.F., Persoons, J.H., 1997. The role of 

alveolar macrophages in pulmonary immune function, in: Lipscomb, M.F., 

Russell, S.W. (Eds.), Lung Macrophages and Dendritic Cells in Health and 

Disease, M. Dekker, New York, pp. 203–220. 

11. MacLachlan, N.J., Balasuriya, U.B.R., Rossitto, P.V., Hullinger, P.J., Patton, 

J.F., Wilson, W.D., 1996. Fatal experimental equine arteritis virus infection of 

a pregnant mare: immunohistochemical staining of viral antigens. J. Vet. 

Diagn. Invest. 8, 367–374. 

12. McCollum WH and Timoney PJ. The pathogenic qualities of the 1984 strain of 

equine arteritis virus. In: Proceedings of the Grayson Found Int Conf 

Thoroughbreed Breeders Org, 1984; 34-47. 

13. McCollum, W.H., Timoney, P.J., 1999. Experimental observation on the 

virulence of isolates of equine arteritis virus, in: Wernery, U., Wade, J.F., 

Mumford, J.A., Kaaden, O.-R. (Eds.), Equine Infectious Diseases VIII, R & W 

Publications, Newmarket, pp. 558–559. 

14. Moore, B.D., Balasuriya, U.B.R., Hedges, J.F., MacLachlan, N.J., 2002. 

Growth characteristics of a highly virulent, a moderately virulent, and an 

avirulent strain of equine arteritis virus in primary equine endothelial cells are 

predictive of their virulence to horses. Virology 298, 39–44. 

15. Moore Brian D., Balasuriya Udeni B.R., Watson Johanna L., Bosio Catharine 

M., MacKay Robert J., and MacLachlana N. James: Virulent and avirulent 

strains of equine arteritis virus induce different quantities of TNF-_ and other 

137

proinflammatory cytokines in alveolar and blood-derived equine macrophages, 

Virology 314 (2003) 662–670. 

16. Murphy, F. A., Gibbs, E. P. J., Horzinek, M. C., Studdert, M. J., 1999, in: 

Murphy, F. A., Gibbs, E. P. J., Horzinek, M. C., Studdert, M. J. (Eds.), 

Veterinary Virology, 3rd ed., Academic Press, San Diego, pp. 509–515. 

17. OIE – Terrestrial Manual, Chapter 2. 5. 10., 2008. (www.oie.int) 

18. Patton, J.F., Balasuriya, U.B.R., Hedges, J.F., Schweidler, T.M., Hullinger, 

P.J., MacLachlan, N.J., 1999. Phylogenetic characterization of a highly 

attenuated strain of equine arteritis virus from the semen of a persistently 

infected standardbred stallion. Arch. Virol. 144, 817–827. 

19. Paweska JT and Barnard BJH. Serological evidence of equine arteritis virus in 

donkeys in South Africa. Onderstepoort J Vet Res 1993; 60: 155-158. 

20. Paweska JT. Is the South African asinine strain of equine arteritis virus a threat 

to local horses? Tydskr S Afr Vet Ver 1996; 67: 102-103. 

21. Paweska JT, Binns MM, Woods PSA, et al. A survey for antibodies to equine 

arteritis virus in donkeys, mules and zebra using virus neutralisation (VN) and 

enzyme linked immunosorbent assay (ELISA). Equine Vet J 1997; 29: 40-43. 

22. Snijder EJ and Meulenberg JJM. The molecular biology of arteriviruses. J Gen 

Virol 1998; 79: 961-979. 

23. Snijder, E.J., Meulenberg, J.J.M., 2001. Arteriviruses, in: Knipe, D.M., 

Howley, P.M. (Eds.), Fields Virology, 4th ed., Lippincott Williams & Wilkins, 

Philadelphia, pp. 1205–1220. 

24. Timoney PJ, McCollum WH, Murphy TW, et al. The carrier state in equine 

arteritis virus infection in the stallion with specific emphasis on the venereal 

mode of virus transmission. J Reprod Fertility 1987; 35: 95-102. 

25. Timoney PJ and McCollum WH. Equine viral arteritis. Vet Clin North Am 

Equine Pract 1993; 9: 295-309. 

26. Valčić M.: Specijalna epizootiologija – I, VKS, Beograd 2004. 

138

FINDING OF ANTIBODIES AGAINST THE VIRAL ARTERITIS 

IN MARES IN THE BREEDING 

by 

Mihajlo Erdeljan, Ivana Davidov, Miodrag Radinović, Ivan Stančić, Mladen Iđuški 

SUMMARY 

Equine viral arteritis virus (EAV) is a respiratory, viral, contagious disease of 

equines and the caused by a virus of the genus Arterivirus (EVA). The disease is 

characterized by lesions in small vessels, especially arterioles. The disease usually 

runs as subclinical or acute. EAV infection can cause flu-like symptoms or respiratory 

symptoms in adult horses, abortion in pregnant mares, interstitial pneumonia in young 

foals, and persistent infection in stallions. Infection is possible only in equines and it is 

transmitted horizontally, either by aerosol or respiratory infection of susceptible 

horses or in natural or artificial insemination of mares with persistently infected 

stallions. Since serological tests have been developed serum neutralization test (SN), 

indirect immunofluorescence, agar gel immunodiffusion and ELISA test, and is 

currently the most commonly used are ELISA and SN test (Timoney, 2008; OIE 2008). 

In this study blood samples were collected from seven mares, which are used 

for mating. Serum neutralization test showed that there are 5 animals with a positive 

finding which is 71.43% of positive animals in the herd. Animals that have a positive 

antibody titers were repeatedly thought alike, all animals had reproductive problems 

but only one head came to abortion. Animals that have negative findings were first 

thought alike. For them, even though they stick together with other throats, there was 

no horizontal transmission of the virus. Positive animals exhibit some reproductive 

problems that can, but not exclusively, be attributed to this virus. 

Key words: viral arteritis, horses, SN test 

Primljeno: 25.09.2012. 


139



UDK: 599.735.5:616-056.2:57.017.7:613.287.5 Originalni naučni rad 


KARAKTERISTIKE LABORATORIJSKOG NALAZA KOD 

PASA SA BOLESTIMA JETRE – ISPITIVANJE KLINIČKOG 

ZNAČAJA 

Branislava Belić, Marko R. Cincović, Sandra Neckov 1 

REZIME 

Cilj ovog rada je da se ispita klinički značaj laboratorijskih nalaza kod pasa sa 

oboljenjima jetre. Metablički profil kod pasa sa bolestima jetre pokazuje značajno višu 

koncentraciju ALT, AST, AP, GGT i bilirubina, dok je koncentracija uree i holesterola 

bila signifikantno niža. Nađena je signifikantna veza između povišene koncentracije 

ALT, AST, AP, GGT i bilirubina sa postojanjem bolesti jetre pasa. AP i AST imaju 

najveći klinički značaj, dok ALT, GGT i bilirubin imaju nešto nižu vrednost 

senzitivnosti i specifičnosti. Određivanjem najznačajnijih faktora koji pokazuju 

zdravstveno stanje jetre izdvajaju se dva faktora, tako da prvi objašnjava 79,7% 

varijacije svih parametara i najviše korelira sa vrednostima ALT i AP, a drugi faktor 

objašnjava 14,4% varijabilnosti svih parametara i najviše korelira sa vrednostima 

bilirubina. Ovi rezultati indiciraju da upoteba navedena tri parametra može u velikom 

procentu zameniti veliki metabolički profil za procenu zdravlja jetre kod pasa, što ističe 

i njihov klinički značaj. 

Ključne reči: psi, bolesti jetre, metabolički profil, krvna slika, klinički značaj. 

UVOD 

U ispitivanju funkcionalnog statusa jetre vrši se određivanje i analiza 

hepatograma. Hepatogram se sastoji od nekoliko jetrinih profila, koji zajedno čine neki 

od hepatičnih sindroma: sindrom zapaljenske reakcije, sindrom bilijarne retencije, 

sindrom insuficijencije hepatocita i sindrom nekroze hepatocita (Trailović, 1999; 

Latimer i sar., 2003; Belić i Cincović, 2012). Sindrom zapaljenske reakcije 

podrazumeva opšte principe za dijagnostiku zapaljenskog procesa: određivanje 

leukograma, sedimentacije krvi, gama globulina i dr. Navedeni nalazi su nespecifični. 

Sindrom bilijarne retencije obuhvata određivanje: koncentracije ukupnog i direktnog 

bilirubina u krvi, koncentracije urobilinogena u krvi, koncentracije žučnih boja u 

mokraći i fecesu, koncentracije holesterola u krvi, serumsku aktivnost AP i GGT i test 

ekskrecije bromsulfaleina. Parametri koji ukazuju na smanjenje pojedinih funkcija jetre 

1 Dr Branislava Belić, vanr.prof.; Marko R. Cincović, DVM, MSc, asistent; Sandra Neckov, 

dipl.vet.;Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za veterinarsku medicinu 

140

(sindrom insuficijencije jetre) su: koncentracija albumina u krvi, koncentracija 

amonijaka u krvi, koncentracija proteinskih faktora koagulacije krvi, protrombinsko 

vreme, ekskrecija bromsulfaleina, koncentracija holesterola i žučnih kiselina u krvi. 

Kod životinja sa oboljenjem jetre čest nalaz je blaga do umerena anemija, sa sniženim 

hematokritom, koja najčešće predstavlja rezultat hronične bolesti ili krvarenja iz 

digestivnog trakta i hemostatskih poremećaja. Unutrašnja krvarenja, poreklom od 

hepatičnih tumora, uopšteno rezultiraju umerenom anemijom. Teže anemije su 

posledica primarnih hemolitičkih oboljenja ili oboljenja jetre koja uzrokuju profuzna 

krvarenja, npr. povrede i ruptura jetre. U hroničnim slučajevima bolesti, mogu se na 

razmazima periferne krvi uočiti pojkilocitoza i akantocitni eritrociti, dok se šistociti 

često dovode u vezu sa inflamatornim i benignim ili malignim neoplastičnim 

oboljenjima jetre. Kada se radi o beloj krvnoj lozi, literatura ne navodi dapostoje 

patognomonične promene kod oboljenja jetre. Ukupan broj leukocita može biti povišen, 

uz inflamatorni leukogram kod akutnih infektivnih bolesti, npr. Leptospiroze, a ponekad 

i kod teških hroničnih inflamatornih hepatopatija i neoplazija jetre sa nekrozom 

tumorskih nodula. Promene koje se odnose na trombocite su nespecifične i ponekad se 

javljaju kod oboljenja jetre u vidu umerenog smanjenja broja trombocita i poremećaja 

njihove funkcije, koji pre svega nastaje zbog poremećaja u stvaranju faktora 

koagulacije. 

Cilj ovog rada je da se ispita klinički značaj laboratorijskih nalaza kod pasa sa 

oboljenjima jetre. 


U ogled je uključeno 30 pasa, 15 zdravih, 15 sa bolestima jetre. Kod pasa je 

prilikom sumnje na hepatične bolesti (na osnovu kliničkih simptoma) ispitan hepatični 

profil sa diferencijalnom krvnom slikom, koji je podrazumevao: aktivnosti ALT, AST, 

AP, GGT, koncentraciju bilirubina, albumina, glukoze, uree, holesterola, broj eritrocita, 

koncentraciju hemoglobina i ukupan broj leukocita. Dalja dijagnostička ispitivanja su 

takođe indikovana ukoliko pacijent nije predstavnik rase predisponirane ka 

hepatopatijama, nema istoriju korišćenja medikamenata, ali ima bilo šta od sledećeg: 

Porast aktivnosti više od jednog enzima koje je tri puta veće od gornje granice 

referentnih vrednosti, Progresivni porast enzimske aktivnosti, Porast aktivnosti samo 

jednog od enzima uz porast koncentracije bilirubina ili pad koncentracije albumina 

(Cooper i Webster, 2003). 

Hematološki parametri su ispitivani u hematološkom analajzeru proizvođača 

Hemavet. Biohemijski parametri su određeni spektrofotometrijski na aparatu 

proizvođača Rayto. Korišćeni su standardni kitovi Pointe Scientific (USA) i Randox 

(UK). Ultrazvučni pregled je vršen aparatorm 

Klinički značaj laboratorijkih parametara kod oboljenja jetre ispitan je 

sledećim statističkim metodama: 1.Određena je srednja vrednost ± standardna devijacija 

za sve ispitivane parametre i ispitana je značajnost razlike srednje vrednosti odabranih 

parametara između grupe zdravih i bolesnih pasa; 2.Međusobna zavisnost između 

nalaza izvan referentnih vrednosti za hematološke i metaboličke parametre i razvoja 

oboljenja jetre ispitana je Hi-kvadrat testom (χ2); 3.Specifičnost i senzitivnost upotrebe 

odabranih metaboličkih i hematoloških parametara u dijagnostici oboljenja jetre biće 

141

izračunata upotrebom 2×2 tabele, prema formulama: senzitivnost (osetljivost)= stvarno 

pozitivni / stvarno pozitivni+lažno negativni; specifičnost= stvarno negativni / stvarno 

negativni + lažno pozitivni. 

Za statističku analizu podataka korišćen je Statgraphic statistički paket. 


Klinički simptomi: Klinička simptomatologija kod pasa sa oboljenjima jetre 

podrazumevala je apatiju, povraćanje, dijareju, mršavljenje, ikterus i ascites (Slika 1-2). 

Svi ovi simptomi u različitim kombinacijama postojali su kod Na ultrazvučnom nalazu 

dominirali su znaci sa različitim stepenom hepatične ciroze, što se odlikuje dilatacijom 

žučnih puteva uz smenu hipo i hiperehogenih zona u jetrinom parenhimu (Slika 3). 

Slika 1. Pas sa ikteričnom sluzokožom usta; Fig.1. Dog with icteric mucous membrane 

Slika 2. Ascites kod psa; Fig.2. Ascytes in dog 

Slika 3. Najčešći ultrzvudčni nalaz; Fig.3. The most common ultrasound finding 

Metablički profil kod pasa sa bolestima jetre pokazuje značajno višu 

koncentraciju ALT, AST, AP, GGT i bilirubina, dok je koncentracija uree i holesterola 

bila signifikantno niža (Tabela 1). Hi-kvadrat testom je dokazana signifikantna veza 

između povišene koncentracije ALT, AST, AP, GGT i bilirubina sa postojanjem 

promena u zdravlju jetre pasa, dok za ostale parametre hi-kvadrat test nije bio 

signifikantan. 

Klinički značaj odabranih parametara kod ispitanih pasa je određen merenjem 

kombinacije senzitivnosti i specifičnosti (Tabela 2) za svaki ispitani parametar. Tako je 

pokazano da AP i AST imaju najveći klinički značaj, dok ALT, GGT i bilirubin imaju 

nešto nižu vrednost senzitivnosti i specifičnosti. Ostali parametri nisu pokazali 

signifikantnu vrednost senzitivnosti i specifičnosti. 

Određivanjem najznačajnijih faktora koji pokazuju zdravstveno stanje jetre 

izdvajaju se dva faktora, tako da prvi objašnjava 79,7% varijacije svih parametara i 

najviše korelira sa vrednostima ALT i AP, a drugi faktor objašnjava 14,4% 

varijabilnosti svih parametara i najviše korelira sa vrednostima bilirubina. Ovi rezultati 

indiciraju da upoteba navedena tri parametra može u velikom procentu zameniti veliki 

metabolički profil za procenu zdravlja jetre kod pasa. Ovakav nalaz treba testirati na 

nezavisnim uzorcima, pa posle potvrdu predložiti ovaj mali skrining za bolesti jetre 

pasa. 

142

Tabela 1. Prosečne vrednosti ispitivanih parametara kod zdravih i obolelih pasa 

Table 1.The average value of examined parameters in healthy and diseased cows 

Broj Parametar 

1 ALT 

U/l 

2 AST 

U/l 

3 AP 

U/l 

4 GGT 

U/l 

5 BILIRUBIN 

µmol/l 

6 ALBUMIN 

g/l 

7 GLUKOZA 

mmol/l 

8 UREA 

mmol/l 

9 HOLESTEROL 

mmol/l 

10 ERITROCITI 

x10 6 /μl 

11 HEMOGLOBIN 

g/L 

12 LEUKOCITI 

x10 3 /μl 

Zdrave 

Healthy 

55 

±33.56 

66.05± 

18.1 

49.94± 

32.22 

11.4 

±5.6 

11.15 

±7.7 

31.12 

±4.78 

5.2 

±1.98 

7.9 

±2.7 

9.36 

±3.11 

8.01 

±3.52 

143.3 

±40.2 

9.88 

±6.99 

Bolesne 

Diseased 

218.16 

± 88.1 

95.78 

± 65.13 

954.26 

± 451.13 

62 

±49.83 

81.74 

±58.12 

29.21 

±5.84 

4.9 

±1.11 

5.1 

±3.01 

7.77 

±4.03 

7.11 

±2.31 

129 

±31.11 

14.42 

±4.23 

Tabela 2. Klinički značaj nalaza parametra izvan referentne vrednosti u dijagnostičkoj proceni 

oboljenja jetre 

Table 2. The clinical significance of the findings outside the reference parameter values in the 

diagnostic evaluation of liver disease 

Broj Parametar (χ2) p = Senzitivnost Specifičnost 

1. ALT 

U/l 

5 0.03 

0.75 

(0.49-0.92) 

0.67 

(0.49-0.78) 

2. AST 

U/l 

5.4 0.02 

0.8 

(0.49-0.96) 

0.65 

(0.5-0.73) 

3. AP 

U/l 

13.39 0.01 

0.85 

(0.69-0.97) 

0.81 

(0.62-0.91) 

4. GGT 

5 0.03 

0.75 

0.67 

U/l 

5. BILIRUBIN 

µmol/l 

3.97 0.04 

143 

(0.49-0.92) 

0.78 

(0.45-0.96) 

p< 

0.01 

0.05 

0.01 

0.05 

0.01 

NS 

NS 

0.05 

0.05 

NS 

NS 

NS 

(0.49-0.78) 

0.62 

(0.48-0.7)

Enzimi jetre se mogu podeliti na: hepatocelularne enzime koji se oslobađaju 

oštećenjem ćelije a to su ALT i AST i bilijarne enzime čija je sinteza indukovana 

lekovima ili retencijom žuči (holestatski markeri) – AP i GGT. U jednoj studiji pasa sa 

različitim oboljenjima, aktivnosti serumske AP i ALT su bile povišene u 32% i 47% 

slučajeva (Brunson i sar., 1980). U drugoj studiji, kojom su obuhvaćeni kako zdravi 

tako i bolesni psi, porast aktivnosti AP, ALT, GGT i AST javio se u 39%, 17%, 19%, i 

11% slučajeva. Premda često identifikovane povišene aktivnosti serumskih 

hepatobilijarnih enzima, oni ne ukazuju nužno na klinički značajno oboljenje jetre. 

Postoji nekoliko razloga za ovu neusaglašenost i to: povećanje aktivnosti 

hepatobilijarnih enzima može poticati iz drugih tkiva osim jetre, dvojno snabdevanje 

jetre krvlju kao i masivni protok krvi čine je jedinstveno osetljivom na povrede nastale 

usled sistemskih poremećaja i oboljenja organskih sistema koji se dreniraju putem 

portalne cirkulacije, posebno gastrointestinalnog trakta i pankreasa i uticaj lekova može 

izazvati povećanu proizvodnju hepatobilijarnih enzima bez oštećenja same jetre. 

Akutne hepatopatije, kao što su infektivni hepatitis pasa, akutna nekroza jetre 

ili toksični insulti, mogu dovesti do naglog porasta aktivnosti ALT 30-50 puta u odnosu 

na referentne vrednosti, pa čak i do 100 puta (Birchard i Sherding, 2008). Kod 

hroničnih stanja, porast aktivnosti ovog enzima nije toliko značajan ali perzistira. ALT 

raste više kod akutnih nego kod hroničnih stanja. Dok je pad aktivnosti ALT loš 

prognostički znak jer reflektuje gubitak hepatocita, postepeno opadanjeaktivnosti ALT 

nakon akutnog insulta, obično ukazuje na povoljnu prognozu; kod pasa aktivnosti treba 

da opadaju za 50% svaka 3-4 dana i da se normalizuju za 2-3 nedelje. Aktivnost ALT 

može porasti kod teške mišićne nekroze, ali istovremena provera aktivnosti kreatin 

kinaze u serumu može isključiti mišićni izvor (Center, 1996; Valentine i sar., 1990). 

Stepen porasta aktivnosti ALT je skoro proporcionalan broju oštećenih hepatocita. 

Aktivnost ALT u serumu može takođe porasti usled indukcije sinteze enzima 

upotrebom kortikosteroida, i moguće, ali u manjem stepenu, upotrebom fenobarbitona 

(Muller i sar., 2000). Poluživot ALT u serumu je 2,5 dana (Dossin i sar., 2005). Porast 

aktivnosti ALT u serumu ima najveću osetljivost (80% - 100%) u slučajevima 

zapaljenja i nekroze jetre, vakuolarne hepatopatije i primarnih neoplazija 

(hepatocelularni karcinom, holangiokarcinom), ali imaju manju osetljivost (50% - 60%) 

u slučajevima kongestije jetre, metastatskih neoplazija i portosistemskih vaskularnih 

anomalija. 

AST je još jedan hepatocelularni enzim, koji se oslobađa oštećenjem ćelija, ali 

za razliku od ALT, nalazi se u značajnim količinama i u srčanoj i skeletnoj muskulaturi. 

Oslobađanje AST obično blago zaostaje za promenama u ALT, ali s obzirom na njegov 

kraći poluživot, prisustvo AST verovatno ukazuje na dublju ili perzistentnu povredu. 

Moguće je da je AST specifičniji marker značajnog oštećenja jetre od ALT, jer će i ređe 

biti povišen kod sekundarnih hepatopatija (steroidna hepatopatija) (Villiers i 

Blackwood, 2005). Porast aktivnosti AST kod akutnih hepatitisa prati porast ALT, ali 

retko je povišena više od 50 puta. Iako vrednosti ALT opadaju postepeno tokom 

nekoliko nedelja, obično se normalizuju pre vrednosti ALT. Perzistentno povišen AST 

je negativan prognostički znak, dok se manji porast aktivnosti AST može primetiti kod 

hroničnih hepatitisa i holestatskih oboljenja. Aktivnost AST u serumu raste usled 

144

njegovog izlivanja nakon povrede membrane hepatocita, tako da praktično prati porast 

koncentracije ALT u serumu. Primetno povećanje aktivnosti AST ukazuje na 

ireverzibilno oštećenje hepatocita, sa oslobađanjem depoa motohondrijalnog AST. 

Poluživot AST iznosi 22 sata (Dossin i sar., 2005). Merenje aktivnosti AST ima veću 

osetljivost, ali manju specifičnost pri detekciji oboljenja jetre u odnosu na merenje 

aktivnosti ALT (Center, 1996). Obično, indukcija aktivnosti AST u serumu 

kortikosteroidima ili fenobarbitonom je slaba ili nikakva (Badylak i Van Vleet, 1981). 

AP je bilijarni holestatski marker, oslobađa se u krvotok u toku holestaze ili 

indukcije lekovima. Kod pasa AP počinje da raste 8 sati nakon bilijarne opstrukcije i 

dostiže porast od 15 puta u odnosu na referentne vrednosti za 2-4 dana. Najviša 

aktivnost, od oko 100 puta viša od referentne, dostiže se za 1-2 nedelje (Villiers i 

Blackwood, 2005). AP je takođe poslednji od enzima prilikom vraćanja u referentni 

opseg nakon akutnog insulta. Poluživot AP poreklom iz jetre je 70 sati. Najznačajniji 

porast aktivnosti AP iz jetre je povezan sa fokalnim ili difuznim holestatskim 

poremećajima i primarnim neoplazmama jetre (hepatocelularni ili karcinom žučnih 

puteva). Povećana aktivnost AP je jedna od najčešćih abnormalnosti prisutnih u 

hemijskom profilu seruma obolelih pasa. Merenje aktivnosti AP ima visoku osetljivost 

(80%) za hepatobilijarne bolesti, ali je njegova specifičnost niska (51%). Ako je 

povišena aktivnost AP primećena uz istovremeni porast aktivnosti serumske GGT, 

specifičnost za oboljenje jetre se povećava na 94% (Center i sar., 1992, 1996). 

GGT je još jedan holestatski marker, povezan sa bilijarnim stablom, čija 

koncentracija u plazmi raste kao odgovor na holestazu. GGT, kao i ALT nema 

sposobnost diferencijacije holestatske od hepatocelularne bolesti. Aktivnost GGT u 

serumu uglavnom potiče iz hepatobilijarnog sistema. Kod pasa, hepatična GGT je 

lokalizovana na kanalikularnoj membrani hepatocita. Čini se da aktivnost GGT ima 

nižu osetljivost, ali višu specifičnost (87%) u detekciji hepatobilijarnih oboljenja u 

odnosu na AP. Najupečatljiviji je porast GGT aktivnosti koji nastaje kao rezultat 

oboljenja bilijarnog epitela, kao što su opstrukcije žučnog kanala i holecistitis. Umereni 

porast može se javiti kod primarnih neoplazija jetre (hepatocelularnog i bilijarnog 

karcinoma) ili može biti indukovan kortikosteroidima. Blaga povišenja se nalaze u 

slučajevima nekroze jetre i kao posledica primene antikonvulzivnih lekova (Brunson i 

sar., 1980; Center, 1992; Muller i sar., 2000; Gieger i sar., 2000; Comazzi i sar., 2004). 

Koncentracija bilirubina može biti povećana zbog prehepatičkih uzroka 

(hemoliza) ili usled intrahepatične (oticanje hepatocita) ili ekstrahepatične holestaze 

(opstrukcije žučnog kanala pankreasnim neoplazijama ili holelitima). Ekstrahepatična 

holestaza obično rezultira višim stepenom hiperbilirubinemije nego intrahepatična 

(French i sar., 2012). Vrednosti AP rastu pre vrednosti bilirubina u serumu kod 

intrahepatične holestaze. Kod pasa, bilirubinurija se može otkriti pre bilirubinemije jer 

je bubrežni prag za bilirubin vrlo nizak (Kahn i Line, 2011). 

Jetra je jedino mesto u organizmu gde se vrši detoksifikacija amonijaka. Kada 

se amonijak apsorbuje kroz portalnu cirkulaciju, jetra normalno izdvaja njegov najveći 

deo, pretvarajući ga u ureu preko ciklusa uree. Otkazivanje jetre dovodi do povećanja 

koncentracije amonijaka u krvi i smanjenja koncentracije uree. Do porasta koncentracije 

amonijaka i pada uree dolazi kod insuficijencija jetre kada je više od 60% funkcija jetre 

izgubljeno. Amonijak će se povećati, a urea smanjiti kod portosistemskih šantova jer 

145

amonijak preuzet od strane portalnog krvotoka zaobilazi jetru (Cooper i Webster, 2003; 

Kahn i Line, 2011). 

Jetra priprema i ugrađuje holesterol unutar molekula poznatih kao lipoproteini 

za transport putem krvi. Snižene koncentracije holesterola su uočene kod pasa sa 

hroničnim hepatocelularnim oboljenjima i često kod životinja sa kongenitalnim 

portosistemskim anomalijama (Villiers i Blackwood, 2005). Smatra se da 

hipoholesterolemija nastaje kao posledica značajno izmenjene intestinalne apsorpcije i 

povećanog iskorišćavanja holesterola u sintezi žučnih kiselina, kada je enterohepatična 

recirkulacija žučnih kiselina poremećena, kao što je to slučaj kod portosistemskih 

šantova (Nelson i Couto, 2003). 

ZAKLJUČAK 

Na osnovu vrednosti specifični i senzitivnosti zaključujemo da AP i AST 

imaju najveći klinički značaj, dok ALT, GGT i bilirubin imaju nešto manju vrednosti 

senzitivnosti i specifičnosti. Određivanje koncentracije AP, ALT i bilirubina može 

objasniti u visokom procentu variranje svih parametara hepatičnog metaboličkog profila 

i krvne slike, što uz visoku vrednost specifičnosti i senzitivnosti ističe ove nalaze kao 

klinički najznačajnije u dijagnostici i skriningu oboljenja jetre pasa. 

LITERATURA 

1. Badylak, S. F., Van Vleet, J. F. (1981): Sequential morphologic and clinicopathologic 

alterations in dogs with experimentally induced glucocorticoid hepatopathy. American 

Journal of Veterinary Research, 42, 1310-1318. 

2. Belić Branislava, Cincović M.R. (2012): Praktikum iz patološke fiziologije. Departman 

za veterinarsku medicinu, Novi Sad. 

3. Birchard S.J., Sherding R.G. (2008): Saunders Handbook of Small Animal Practice. 

Fifth Edition. by Saunders, an Imprint of Elsevier.Inc.,St. Louis, Missouri 37, 416-431. 

4. Brunson, D. B., Stevens, J. B., McGrath, C. J. (1980): Pre-operative liver screen 

selection: a comparison for glutamic pyruvic transaminase and serum alkaline 

phosphatase. Jоurnal of the American Animal Hospital Association, 16, 209-214. 

5. Center, S. A., Slater, M. R. Manwarren, B. S. et al. (1992): Diagnostic efficacy of 

serum alkaline phosphatase and gamma-glutamyltransferase in dogs with histologically 

confirmed hepatobiliary disease: 270 cases (1980-1990). Journal of the American 

Veterinary Medical Association 201,1258-1264. 

6. Center, S. (1996): Diagnostic procedures for evaluation of hepatic disease. In: Guilford, 

W.G. Center, S. A, Strombeck, D. R. et al, eds. Strombeck's small animal 

gastroenterology. Third Edition. Philadelphia, Pa: WB Saunders Co 136-143. 

7. Comazzi, S., Pieralisi, C., Bertazzolo, W. (2004): Haematological and biochemical 

abnormalities in canine blood: frequency and associations in 1022 samples. Journal of 

Small Animal Practice 45,343-349. 

8. Cooper, J., Webster,R. L. C. (2006): The diagnostic approach to asymptomatic dogs 

with elevated liver enzyme activities. Veterinary Medicine Magazine, 279-288. 

9. Dossin, O., Rives, A., Germain, C. et al. (2005): Pharmacokinetics of liver 

transaminases in healthy dogs: potential clinical relevance for assessment of liver 

damage (abst), in Proceedings. American College of Veterinary Internal Medicine. 

10. French, Т. W., Blue, J. T. & Stokol, T. (2012): Online Clinical Pathology Textbook. 

Cornell University College of Veterinary Medicine. 

146

11. Gieger, T.L., Hosgood, G., Taboada, J. et al. (2000): Thyroid function and serum 

hepatic enzyme activity in dogs after phenobarbital administration. Journal of 

Veterinary Internal Medicine 14:277-281. 

12. Kahn, C. M., Line, S.(2011): Merck Veterinary Manual. Ninth Edition. Chapter: 

Hepatic Disease in Small Animals. Merck Sharp&Dohme Corp. Whitehouse Station, 

NJ, USA. 

13. Latimer, K. S., Mahaffey, E. A., Prasse, K. W. (2003): Duncan and Prasse’s Veterinary 

Laboratory Medicine: Clinical Pathology, Fourth Edition. Iowa State University Press 

7, 136-142. 

14. Muller, P. B., Taboada, J., Hosgood, G. et al. (2000): Effects of long-term 

phenobarbital treatment on the liver in dogs. Journal of Veterinary Internal Medicine 

14, 165-171. 

15. Nelson, R. W., Couto, C. G. (2003): Small Animal Internal Medicine. Third Еdition. 

Mosby,Inc.St. Louis, Missouri 35, 473-492. 

16. Trailović D.R. (1999): Gastroenterologijapasa i mačaka. Fakultet veterinarske 

medicine, Beograd. 

17. Valentine, B. A., Blue, J. T.,Shelley, S. M. et al. (1990): Increased serum alanine 

aminotransferase activity associated with muscle necrosis in the dog. Journal of 

Veterinary Internal Medicine 4, 140-143. 

18. Villiers, E. and Blackwood, L. (2005): BSAVA Manual of Canine and Feline Clinical 

Pathology. Second Еdition. British Small Animal Veterinary Association 12, 184-200. 

147

CHARACTERISTIC OF LABORATORY FINDINGS IN DOGS 

WITH LIVER DISEASE – TESTING OF CLINICAL 

SIGNIFICANCE 

by 

Branislava Belić, Marko R. Cincović, Sandra Neckov 

SUMMARY 

The aim of this study was to investigate the clinical significance 

of laboratory findings in dogs with liver disease. The metabolic profile in 

dogs with liver disease showed a significantly higher concentration of 

ALT, AST, AP, GGT and bilirubine, while the concentration of urea and 

cholesterol were significantly lower. There was a significant link between 

elevated levels of ALT, AST, AP, GGT and bilirubine with the existence 

of liver disease dogs. AP and AST have the greatest clinical significance, 

while ALT, GGT and bilirubine have somewhat lower values of 

sensitivity and specificity. By determining the most important factors that 

indicate liver health are two factors stand out. For the purpose of 

extracting the most important factors that influence the metabolic profile 

and blood count was found a significant effect of two factors. The first 

factor explained 79.7% of variation of all parameters and maximum 

values correlated with ALT and AP, and the second factor accounts for 

14.4% of the variability of all parameters and maximum was correlated 

with bilirubine. The results highlight the clinical significance of ALT, AP 

and bilirubine. 

Key words: dogs, liver disease, metabolic profile, blood pictures, clinical 

siginifance 

Primljeno: 10.09.2012. godine 

Prihvaćeno: 20.09.2012. godine 

148



UDK: 582.683.1:582.788.1 Originalni naučni rad 


UTICAJ IBA NA RIZOGENEZU ZELENIH REZNICA DRENA 

(Cornus mas L.) 

Sandra Bijelić 1 , Branislava Gološin 1 , Borivoje Bogdanović 1 , Milenko Bojić 2 , Milka Vujaković 2 

REZIME 

U cilju pospešivanja vegetativnog razmnožavanja drena ispitan je uticaj različitih 

koncentracija i formulacija IBA na uspešnost i kvalitet ožiljavanja zelenih reznica u 

kontrolisanim uslovima. Zelene reznice su sredinom i krajem juna 2009. god. tretirane 

sa IBA u dve koncentracije (0,3% i 0,8%) u formulacijama u vidu praha (IBA03 i 

IBA08), u obliku praha sa sistemom za generisanje H2O2 (IBA03p i IBA08p) i u obliku 

gela (IBA03H i IBA08H). Ispitan je i uticaj predtretmana zelenih reznica sa 4% 

rastvorom H2O2 (IBA03r i IBA08r). Bolji uspeh ožiljavanja postignut je sa većim 

koncentracijama IBA. Najveća ujednačena dužina žila (3,75 cm) postignuta je sa 

IBA03, IBA03p i IBA08, dok su najveći uspeh ožiljavanja (80%) i najveći broj 

korenskih žila (10,68) zabeleženi u drugom terminu sa IBA08p. 

Ključne reči: dren (Cornus mas L.), IBA, zelene reznice, ožiljavanje 

UVOD 

U okviru familije Cornaceae, rod Cornus obuhvata oko 65 vrsta žbunova i 

stablašica, od kojih se većina koristi u dekorativne svrhe. Dren (Cornus mas L.) spada 

među interesantne voćne vrste, koji je, zahvaljujući sjajnim listovima i obilju cvetova 

pogodan i kao hortikulturna vrsta jer postiže veoma interesantan efekat u parkovima i 

vrtovima (Tsipouridis i sar., 2000). Takođe, dren je jedna od samoniklih šumskih biljaka 

koja se može koristiti kao hrana i lek, a koja u narodnoj tradiciji simbolizuje zdravlje, 

čvrstinu duha, otpornost i dugovečnost. Otuda u našem narodu poznata izreka „zdrav 

kao dren“. 

Zahvaljujući harmoničnom sastavu ploda, drenjina zadovoljava visoke standarde 

za upotrebu u ishrani (Celik i sar., 2006; Keserović i sar., 2008; Bijelić 2011a; 2011b), 

ali i u medicinske svrhe (Burmistrov 1994), plodovi jedinstvenog ukusa imaju 

dijetetskih svojstava (Jia i sar., 2003; Jayaprakasam i sar., 2005), dobro podnosi zimu i 

1 Dr Sandra Bijelić, docent, dr Branislava Gološin, red. prof., MSc Borivoje 

Bogdanović, asistent, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za 

voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu 

2 Dipl. ing Milenko Bojić, dr Milka Vujaković, PSS “Poljoprivredna stanica” Novi Sad 

149

sušne uslove, tolerantna je na prouzrokovače bolesti i štetočine, te pogodna za organsku 

proizvodnju (Klimenko 1990; Bijelić 2011). Sa druge strane, dren kao biljna vrsta ima i 

tradicionalni značaj (Pieroni 2008), jer drenjina nije samo jestivi plod, njena upotreba u 

svežem stanju ili u vidu neke prerađevine obeležava važne datume u porodici, te ima i 

veliki sociološko kulturološki značaj u narodu (Čajkanović 1994; Jacanović i Jacanović 

2002). 

Cveta veoma rano (Bijelić i sar., 2008a), još u februaru – martu, pre listanja, te je 

veoma medonosna biljka koja pčelama daje prve dragocene izvore nektara i polena, u 

vreme kada u prirodi ima vrlo malo drugog procvetalog bilja 

Izražena ekološka adaptivnost pruža mogućnost upotrebe drena za zaštitu 

zemljišta od erozije, žive ograde i ozelenjavanje gradskih površina, jer dobro podnosi 

povišen stepen zagađenosti vazduha. Drenovina je veoma čvrsto i žilavo drvo te se 

može koristiti u stolarskoj i strugarskoj industriji. 

U svetu se dren kao kultura gaji veoma malo, ali je zato ova voćna vrsta u 

prirodnim populacijama rasprostranjena na velikim površinama. Međutim, ima primera 

domestifikacije i selekcionisanja sorti i selekcija drena u Rusiji, Ukrajini, Grčkoj, 

Moldaviji, Azerbejdžanu, Bugarskoj, Turskoj, Srbiji, Crnoj Gori itd. 

Dren je jedna od retkih biljnih vrsta koja daje pun prinos bez primene hemijskih 

preparata i plodonosi u znatno skromnijim agrotehničkim uslovima. Kod nas za uzgoj 

drena postoje izvanredni uslovi, te bi širenje ove zanemarene voćne kulture i 

iskorišćavanje njenog ogromnog potencijala za organsku proizvodnju voća bilo od 

velikog privrednog značaja (Bijelić 2011; Keserović i sar., 2008; Bijelić 2011b). Visoka 

tolerantnost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama je vrlo značajna osobina 

drena u sadašnjoj eri traženja mogućnosti za proizvodnjom zdravstveno bezbedne 

hrane. Potrošači širom sveta sve više pokazuju interesovanje za prirodne visoko 

kvalitetne plodove, kakve upravo ima dren. Najveći problemi vezani su za prikupljanje, 

jer kao šumsko voće često raste i na nepristupačnim terenima. Ovaj problem vrlo 

uspešno može da se reši plantažiranjem sorti i selekcija drena. 

U procesu proizvodnje voća, veoma značajan proces jeste standardizovana sortna 

proizvodnja. Zbog toga je neophodno odabrati genotipove sa boljim karakteristikama i 

razviti njihovu standardnu proizvodnju. 

Istraživanje prirodnog genofonda i oplemenjivanje novih sorti drena zavisi od 

efikasnog razmnožavanja. Uvođenje i gajenje perspektivnih selekcija i sorti drena 

(Cornus mas L.) u intenzivnim zasadima, farmama i okućnicama domaćinstava je 

otežano usled nepostojanja adekvatnih metoda razmnožavanja, što rezultira i deficitom 

sadnog materijala. U tom smislu, cilj rada je bio ispitivanje mogućnosti ožiljavanja 

zelenih reznica drena zavisno od primenjene formulacije i koncentracije regulatora rasta 

IBA radi brže proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala izdvojenih selekcija drena i 

njihovog širenja u zasadima i na okućnicama. 

150


Zelene reznice drena su uzimane sa matičnih stabala u dva termina (sredinom i 

krajem juna meseca), u fazi kada su prelazile iz zeljaste u drvenastu formu. Reznice su 

pripremljene za ožiljavanje odmah nakon uzimanja sa matičnih stabala tako što su 

odstranjeni vršni i bazalni deo, kao i trećina lisne ploče i napravljen presek sa donje 

strane reznice, neposredno ispod nodusa. Dužina zelenih reznica kretala se u rasponu od 

10 – 15 cm, zavisno od dužine internodija pojedinih genotipova drena. Tako 

pripremljene reznice su tretirane različitim formulacijama i koncentracijama IBA (40 

kom. reznica po tretmanu) prema tab. 1 i posađene u supstrat za ožiljavanje. 

Tab. 1. Ispitivane formulacije i koncentracije IBA na rizogenezu zelenih reznica drena 

(Cornus mas L.) 

Tab. 1. The tested IBA formulations and concentrations on rooting of cornelian cherry 

softwood cuttings 

Red. 

Oznaka Sastav 

br. 

1 IBA 03 0,3% IBA na talku 

2 IBA 08 0,8% IBA na talku 

3 IBA 03p 

0,3% IBA na talku. 

Sadrži 15 U/g glukoza oksidaze i 3% glukoze. Formulacije u 

obliku praha u kojima je sadržan sistem za generisanje vodonik 

– peroksida H2O2 

0,8% IBA na talku. 

4 IBA 08p 

Sadrži 15 U/g glukoza oksidaze i 3% glukoze. Formulacije u 

obliku praha u kojima je sadržan sistem za generisanje vodonik 

– peroksida H2O2 

5 IBA 03r 

0,3% IBA na talku. Pre tretiranja sa praškastim formulacijama 

primenjen predtretman sa rastvorom vodonik peroksida H2O2 

6 IBA 08r 

0,8% IBA na talku. Pre tretiranja sa praškastim formulacijama 

primenjen predtretman sa rastvorom vodonik peroksida H2O2 

7 IBA 03H 0,3 % IBA u hidrogelu 

8 IBA 08H 0,8 % IBA u hidrogelu 

Proces ožiljavanja zelenih reznica odvijao se u automatizovanom plasteniku u 

kome je potpuno kontrolisana relativna vlažnost vazduha, odnosno orošivači su 

automatski počinjali sa orošavanjem na donjoj granici vlažnosti vazduha od 85%, dok je 

gornja granica iznosila 95%. Plastenik je redovno provetravan, a reznice su po potrebi 

dodatno zalivane ručnom prskalicom. Nakon završenog procesa ožiljavanja u trajanju 

od mesec i po dana, reznice su vađene iz supstrata i mereni su parametri uspešnosti 

ožiljavanja: broj ožiljenih reznica, prosečan broj formiranih korenskih žila po reznici i 

prosečna dužina formiranih korenova po reznici, za oba perioda ispitivanja. Dobijeni 

podaci su obrađeni u statističkom programu Statistica 9.1 (StatSoft 2010) putem analize 

varijanse, a značajnost razlika je testirana Duncan testom. 

151


Obzirom da su potrebe prerađivačke industrije i tržišta za drenjinama daleko su 

veće od količina plodova koji mogu da se sakupe u prirodi, neophodno je i poželjno 

plantažno uzgajati krupnoplodne selekcije i sorte drena, a osnovni preduslov za 

zasnivanje zasada drena je proizvodnja kvalitetnog sadnog materijala izdvojenih 

krupnoplodnih genotipova. 

Razmnožavanje drena se vrši generativno i vegetativno. Generativno 

razmnožavanje se koristi za dobijanje sadnica za ukrašavanje parkova, kao i za 

dobijanje podloga za kalemljenje. Po Turkinu (1954), sejanac drena počinje plodonositi 

u desetoj godini, a u prirodnim staništima pod zasenom čak u šesnaestoj. Zbog toga je 

veoma važno iznaći pogodne načine vegetativnog razmnožavanja drena. 

U obezbeđivanju dobrog ožiljavanja reznica veliki značaj ima biljna vrsta, faza 

razvoja matične biljke sa koje se uzimaju reznice, vreme uzimanja reznica i stavljanja 

na ožiljavanje, doba godine i ostali faktori. 

U istraživanju je u tom smislu ispitana mogućnost rizogeneze zelenih reznica 

drena pri različitim terminima uzimanja reznica kao i uticaj različitih koncentracija i 

kombinacija regulatora rasta na uspešnost i kvalitet ožiljavanja zelenih reznica drena 

(Tab. 2). 

Ispitivani regulator rasta IBA u primenjenim formulacijama kao i predtretman sa 

formulacijom u vidu praha pokazao je značajan uspeh ožiljavanja u uslovima 

kontrolisane relativne vlažnosti vazduha. Posmatrano u proseku za oba termina, 

značajno najbolje ožiljavanje je postignuto pri tretmanu sa IBA 08p (63,75%), a zatim 

sa IBA 08H (61,25%). Prema Klimenko (2004), razmnožavanje zelenim reznicama drena ima stopu 

uspešnosti od 75 – 78%. Upoređujući istu formulaciju regulatora rasta, a različitu koncentraciju, 

niže koncentracije IBA su generalno dale slabiji uspeh ožiljavanja, kod pojedinih 

tretmana, zavisno od ispitivanog termina, čak visoko statistički signifikantne razlike. 

Yalcinkaya i sar. (1999) su sproveli dvogodišnje istraživanje u cilju iznalaženja 

pogodne metode razmnožavanja drena. Prema navodima autora, najbolje ožiljavanje 

zelenih reznica drena postignuto je sa 2000 ppm IBA (51,67%) i 3000 ppm IBA 

(47,50%). U skladu sa napred navedenim su i rezultati istraživanja koje navode Korszun 

152

i Kolasinski (2002), prema kojima su bolji rezultati rizogeneze zelenih reznica drena 

postignuti pri koncentraciji IBA od 2% u odnosu na koncentraciju IBA od 1%. 

U proseku za oba ispitivana termina, značajno veći uspeh rizogeneze je postignut 

pri kasnijem uzimanju reznica sa matičnih stabala (50,00%) u odnosu na raniji termin 

(41,88%). Prema istraživanjima Bounous i sar. (1991), Cornus mas je pokazao najbolje 

rezultate ožiljavanja ukoliko se zelene reznice stave na ožiljavanje u prvih 10 dana juna, 

dok Reich (1991a) navodi da je najbolje vreme za uzimanje zelenih reznica drena krajem jula ili početkom avgusta i 

smatra da je veliki uspeh postizanje ožiljavanja zelenih reznica drena oko 50%. 

Na dalji rast i razvoj ožiljenih reznica u značajnoj meri utiče broj i dužina 

formiranih korenskih žila po reznici. Zbog toga je veoma bitno ustanoviti prosečan broj 

korenskih žila koji su obrazovani po reznici u zavisnosti od primenjenih tretmana. U 

proseku, najveći broj korenskih žila formiran je u prisustvu IBA 08H (12,61) i IBA 08p 

(10,68) između kojih nije bilo značajne razlike. Takođe, veće koncentracije IBA dale su 

u proseku veći broj korenskih žila uz istovremeno i najveći uspeh ožiljavanja, ali i 

značajno manju dužinu korenova u odnosu na ispitivanu manju koncentraciju IBA. 

Najduže korenske žile u proseku za oba termina formirane su pri tretmanu sa IBA 03 

(3,82 cm) odnosno IBA 03p (3,73 cm). 

Uticaj termina uzimanja reznica na broj formiranih žila u kontrolisanim uslovima 

bio je visoko značajan u korist drugog termina (u proseku formirano 9,15 korenskih 

žila), dok je dužina žila bila značajno bolja pri ranijem terminu (2,41 cm). 

ZAKLJUČAK 

Ožiljavanje zelenih reznica drena najbolje je vršiti u kontrolisanim uslovima 

sredine, pri višim koncentracijama IBA, a uzimanje reznica obavljati u kasnijem 

terminu, kada se u proseku postiže bolja uspešnost rizogeneze i formira veći broj 

korenskih žila. Najbolji uspeh ožiljavanja postignut je pri tretiranju zelenih reznica 

drena sa IBA 08p (63,75%) pri čemu je formiran značajno veliki broj korenskih žila 

(10,68) odgovarajuće dužine (2,07 cm). Takođe, pri tretiranju reznica sa IBA 08H 

postignut je veliki uspeh u ožiljavanju zelenih reznica drena (61,25%), kada je formiran 

najveći broj korenskih žila (12,61) manje dužine (1,03 cm). 

LITERATURA 

1. Bijelić S., Gološin B., Ninić–Todorović J., Cerović S. (2011a): Fruit 

nutritional value of Cornelian cherry genotypes (Cornus mas L.) selected in 

the Vojvodina Province. J Agric. Science and Technology, ISSN 1939–1250, 

David publishing Company, USA, Vol. 5, 3(34): 310–317. 

2. Bijelić S., Ninić – Todorović J., Gološin B., Cerović S., Jaćimović G. (2008a): 

Fenološke pojave odabranih genotipova drena (Cornus mas L.). XIII Kongres 

voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, Knjiga abstrakata, 

Novi Sad. 

153

3. Bijelić S., Ninić – Todorović.J., Gološin B., Cerović S., Vračar Lj., Jaćimović 

G. (2008b): Biološke osobine odabranih genotipova drena (Cornus mas L.). 

Letopis naučnih radova Poljoprivrednog fakulteta, 32 (1): 94 - 102, Novi Sad. 

4. Bijelić S., Gološin B., Ninić–Todorović J., Cerović S., Popović B. (2011b): 

Physico - chemical fruit characteristics of cornelian cherry (Cornus mas L.) 

genotypes from Serbia. HortSci, 46 (6): 849–853. 

5. Bijelić S. (2011): Pomološka karakterizacija prirodnih populacija drena 

(Cornus mas L.). Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u 

Novom Sadu. 

6. Bounous G., Bullano F., Peano C. (1992): Softwood cuttings of Amelanchier 

canadensis, Cornus mas, Elaegnus umbellata and Hippophae rhamnoides. 

Monti e Boschi, 43 (4): 51 – 57, ref. 18. 

7. Burmistrov L. A. (1994): Underexploited Fruits and Nuts of Russia. In: 

WANATCA Yearbook West Australian Nut and Tree Crops Association, Vol. 

18, pg. 3 – 20. 

8. Celik S., Bakırcı I., Şat I. G. (2006): Physicochemical and Organoleptic 

Properties of Yogurt with Cornelian Cherry Paste. Int. J. Food Prop. 9 (3): 401 

– 408. 

9. Čajkanović V. (1994): Stara srpska religija i mitologija, Beograd. 

10. Jacanović D., Jacanović M. (2002): Farmakološko medicinski aspekt biljaka – 

simbola zdravlja u tradicionalnoj kulturi Srba. Glasilo Podružnice Srpskog 

lekarskog društva Zaječar, 27, br. 1 – 4. 

11. Jayaprakasam B., Vareed S. K., Olson L. K., Nair M. G. (2005): Insulin 

secretion by anthocyanins and anthocyanidins. J. Agric. Food Chem. 53: 28 – 

31. 

12. Jia W., Gao W., Tang L. (2003): Antidiabetic Herbal Drugs Officially 

Approved in China. Phytotherapy Res. 17: 1127 – 1134. 

13. Keserović Z., Vračević B., Magazin N., Bijelić S., Korać N., Radanović D., 

Berenji J., Đorđević S., Maširević S. (2008): Organska poljoprivreda, tom II, 

Novi Sad, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. 331str. 

14. Klimenko S. (1990): Kizil v Ukraine. Dumka naikova v Kieve, Kiev, Ukraina. 

15. Klimenko S. (2004): Genetic Collections of Cornelian Cherry (Cornus mas 

L.): Collection, Preservation, Use. Protection of Genetic Resources of 

Pomological Plants and Selection of Genitors with Traits Valuable for 

Sustainable Fruit Production. Book of Abstract, Skierniewice, Poland. 

16. Korszun S., Kolasinski M. (2002): Alternative technology of propagation 

cornelian cherry (Cornus mas L.). Biuletyn Ogrodow Botanicznych, 11: 51 – 

56. 

17. Pieroni A. (2008): Local plant resources in the ethnobotany of Theth, a village 

in the Northern Albanian Alps. Genet. Resour. Crop Evol. 55: 1197 – 1214. 

154

18. Reich L. (1991): Cornelian Cherry from the Shores of Ancient Greece. In: 

Uncommon Fruits Worthy of Attention a Gardener’s Guide. Arnoldia, 56 (1): 

2 – 7. 

19. StatSoft Inc. (2010). STATISTICA (data analysis software system), version 

9.1. www.statsoft.com 

20. Tsipouridis, C., Bellini, E., Giordani, E. (2000): The Cornelian cherry. 

Informatore Agrario, 56 (32): 73 – 75. 

21. Turkin V. A. (1954): Utilization of wild fruits, berries and nuts. Selhozi, 154 – 

163, Moskva. 

22. Yalcinkaya E., Erbil Y., Ufuk S. (1999): Studies On Propagation Methods The 

Cornelian Cherry (Pub. No. 131) Atatürk Central Horticultural Research 

Institute Yalova, Anual Report 1998 – 1999. 

IBA EFFEKT OF ROOTING CORNELIAN CHERRY 

(Cornus mas L.) SOFTWOOD CUTTINGS 

Sandra Bijelić, Branislava Gološin, Borivoje Bogdanović, Milenko Bojić, Milka 

Vujaković 

SUMMARY 

For the purpose of improving cornelian cherry vegetative propagation, the influence of 

different IBA concentrations and formulations of rooting softwood cuttings in a 

controlled environment was examined. Softwood cuttings are treated in mid-June and 

late June in 2009 years with IBA in two concentrations (0.3% and 0.8%) in the powder 

form (IBA03 and IBA08), in powder form with a system for generating H2O2 (IBA03p 

and IBA08p) and in the form of gel (IBA03H and IBA08H). Examined the effect of 

pretreatment of cuttings with 4% H2O2 (IBA03r and IBA08r). Better rooting success 

was achieved with higher IBA concentration. The largest uniform vessels (3,75 cm) 

have been formed with IBA03, IBA03p and IBA08, while the highest rooting success 

(80%) and most of the root vessels (10.68) recorded in the second term with IBA08p. 

Key words: cornelian cherry (Cornus mas L.), IBA, sotfwood cutting, rooting 

Primljeno: 02. 10. 2012. god. 

Prihvaćeno: 15. 10. 2012. god. 

155



UDK: 634.23:634.233. Originalni naučni rad 


KOMPATIBILNOST SORTI TREŠNJE (Prunus avium L.) SA 

OBLAČINSKOM VIŠNJOM (Prunus cerasus L.) 

Slobodan Cerović 1 ,Jelena Ninić Todorović 1 , Sandra Bijelić 1 , Vladislav Ognjanov 1 , Borivoje Bogdanović 1 

REZIME 

U radu su prokazani rezultati kalemljenja trešnje na oblačinsku višnju kao 

podlogu. Kalemljene su sorte Hedelfingenska, Germersdorfska, Burlat, Nju star, Peter i 

Katalin. Ispitana su dva načina kalemljenja trešnje, pupoljkom i grančicom. 

Kalemljenje pupoljkom je dalo lošije rezultate od kalemljenja grančicom. Od 

ispitivanih sorti najbolji prijem, kalemljenjem pupoljkom, imala je sorta Nju star 

(62,5%), a najlošiji sorta Burlat (svega 39,0%). Kalemljenje grančicom dalo je mnogo 

bolje rezultate. Najlošiji prijem, kalemljenjem grančicom, imala je sorta Peter (89,0%), 

a najbolji sorta Hedelfingenska (97,5%). Sve ispitivane sorte su i male dobar kvalitet 

sadnica. Najmanju visinu sadnica imala je sorta Nju star u proseku 157,07 cm, 

kalemljena pupoljkom. Najveću prosečnu visinu imala je sorta Katalin 185,47 cm, 

kalemljena grančicom. Najmanji prečnik sadnica imala je sorta Hedelfingenska 1,44 

cm kalemljena pupoljkom, a najveći prečnik imala je sorta Germersdorfska 1,59 cm 

kalemljena grančicom 

Ključne reči: Oblačinska višnja, sorte trešanje, inkompatibilnost, podloga. 

UVOD 

Trešnja je traženo voće sa visokim cenama. Poslednjih godina veći deo 

proizvodnje se izvozi na rusko tržište. Potražnja je tolika da je i duplo veća proizvodnja 

od sadašnje ne bi zadovoljila. 

Trešnje su bujne voćke i najčešće se gaje kao visokostablašice. Za stonu 

upotrebu beru se ručno, pa je berba najveći problem i ujedno najveća stavka u 

troškovima proizvodnje. Koristeći lestvice radnik u proseku može da obere oko 100 do 

120 kg plodova na dan. Zato je težnja voćara selekcionara bila da stvore slabobujnu 

podlogu koja bi omogućila berbu trešanja bez lestvica ili eventualno sa malim 

lestvicama. 

U svetu je selekcionisano više vegetativnih podloga. U Srbiji su dosta dugo 

prisutne podloge F 12/1 koja je suviše bujna i praksa je nije prihvatila i podloga Colt 

1 dr Slobodan Cerović, red. prof., dr Jelena Ninić Todorović, red. prof., dr Sandra 

Bijelić, docent, dr Vladislav Ognjanov, red. prof., MSc Borivoje Bogdanovič, asistent, 

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet , Departman za voćarstvo, 

vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu 

156

koja je nešto manje bujna, ali ni ona nije dala očekivane rezultate. U prethodnih 

dvadesetak godina introdukovano je više slabobujnih podloga za trešnju, ali ni jedna do 

sada nije našla primenu u široj voćarskoj proizvodnji. 

Vegetativne podloge koje se koriste u Evropi nastale su uglavnom od višnje 

(Prunus cerasus L). Jedna od najpoznatijih i najmanje bujnih Tabel Edabriz 

selekcionisana je u Francuskoj u proizvodnju je uvedena pre dvadesetk godina (Charlot 

et. al 2005). U Nemačkoj novi zasadi trešnje podignuti su većinom na podlozi Gisela 5, 

na preko 50% površine (Franken-Bembenk, 2005). Od mnogobrojnih vegetativnih 

podloga za trešnji jadna od najnovijih je Victor (Battistini i Battistini, 2005). Na 

osnovu ispitivanja 11 vegetativnih podloga za trešnju različite bujnosti najbolje 

rezultate dala je podloga Gisela 5 (Usenik et al. 2008.). 

Oblačinska višnja se i do sada, sporadično, koristila kao podloga za trešnju ali 

nije detaljnije ispitana. Uočeno je da se pojavljuje inkompatibilnost prilikom 

kalemljenja nekih sorti trešnje na oblačinsku višnju. Prerma navodima Webster-a i 

Shmidt-a (1996) sorte trešnje Van i Sam imaju loš afinitet sa višnjom. Oblačinska 

višnja kao podloga značajno utiče na smanjenje bujnosti, ubrzanje stupanja na rod i 

rodnost trešnje (Ogašanović i Mitrović, 1988.). Inkompatibilnost ne postoji kada se kao 

podloga za trešnju koristi selekcija divlje trešnje Mazzard (Sitarek, 2006), ali kada se 

koriste podloge poreklom od višnje tada se javlja inkompatibilnost kod pojedinih sorti. 

Cilj rada je bio da se ispita koji je način kalemljenja pogodan za kalemljenje 

sorti trešnja na podlogu oblačinska višnja. 


Ispitivanja su obavljena na oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta u Novom 

Sadu. 

Za podlogu su korišćeni, dobro ožiljeni izdanci selekcionisanih stabala 

oblačinske višnje. Selekcionisana stable oblačinske višnje su ispoljavala manju bujnost 

od ostalih stabala iz iste populacije. Podloge oblačinske višnje posađene su u rastilo u 

jesen 2009. godine. Razmak sadnje u redu bio je 15 cm, a između redova 120 cm, što je 

prilagođeno raspoloživoj mehanizaciji. 

Kalemljeno je okulacijom na spavajući pupoljak u drugoj polovini avgusta 2010. 

godine, a grančicom, engleskim spajanjem u proleće 2011. godine. 

Kalemgrančice za kalemljenje engleskim spajanjem su uzimane u rano proleće i 

čuvane u hladnjači na 2-3°C i relativnoj vlazi oko 95%, do momenta kalemljenja. 

Kalmeljeno je 6 sorti: Germersdorfska, Hedelfingenska, Katalin, Burlat, Nju star i 

Peter. Kalemljenje je obavljeno u proleće 2011. godine. Kalemljenje engleskim 

spajanjem obavljeno je neposredno pred početak vegetacije. Vezivanje podloge i 

plemke obavljeno je PVC trakama, a vrh kalemgrančice premazan je kalemarskim 

voskom. Traka se skida kada mladar koji će dati buduću sadnicu dostigne oko 20 cm, da 

se ne bi usekla u kalemgrančicu i podlogu. U proleće 2011. godine pred početak 

vegetacije obavljeno je prekraćivanje podloga koje su kalemljene na spavajući pupoljak. 

Tokom vegetacije u 2011. godini sa podloge su tri puta skidani izbojci, obavljeno je pet 

okopavanja, tri navodnjavanja i zaštita od štetočina i bolesti. 

157


Tab.1. Rezultati kalemljenja sorti trešnje na oblačinsku višnju 

Tab. 1. Results of grafting cherry varieties on sour cherry 

Sorta Okalemljeno Primljeno % Okalemljeno Primljeno % 

Germersdorfska 200 91 45,5 200 190 95,0 

Hedelfingenska 200 81 40,5 200 195 97,5 

Burlat 200 78 39,0 200 181 90,5 

Nju star 200 126 62,5 200 194 97,0 

Peter 200 106 53,0 200 178 89,0 

Katalin 200 89 44,5 200 187 93,5 

Prosek 47,5 93,75 

Iz tab.1. se vidi da je prosečan prijem kalemljenja pupoljkom za šest ispitivanih 

sorti bio svega 47,5%. Najbolji prijem kod ovog načina kalemljenja imala je sorta Nju 

star, a najlošiji sorta Hedelfingenska 40,5%. Kalemljenje grančicom dalo je mnogo 

bolje rezultate. Najbolji prijem imala je sorta Hedelfingenska 97,5%, a najlošiji sorta 

Peter 89,0%. 

Prema istraživanjima Ogašanovića i Mitrovića (1988) prijem četiri sorte trešanja 

kalemljenih grančicom na oblačinsku višnju bio je od 61,7% za sortu Burlat, do 100% 

za sortu Junskaja ranaja. Kalemljenje pupoljkom dalo je slabije rezultate, tako sorta 

Junskaja ranaja ima najslabiji prijem svega 33,3%, a najbolji prijem imala je sorta 

Burlat 50,0%. Naša istraživanja, kao i kod navedenih autora, pokazuju da je kalemljenje 

grančicom efikasnije u odnosu na kelemljenje pupoljkom. 

U proseku za oba ispitivana načina kalemljenja (tab. 2.), najveća visina sadnice 

je postignuta kod sorti Katalin (182,58 cm) i Burlat (179,33 cm), između kojih nije 

ustanovljena statistički značajna razlika, a potom i kod sorti Germersdorfska i Peter, 

koje su imale u proseku ujednačenu visinu sadnice (173,42 cm odnosno 173,42 cm). 

Najmanja visina sadnice postignuta je u proseku za oba načina kalemljenja kod sorte 

Nju star (160,12 cm). U proseku za sve ispitivane sorte, značajno veća visina sadnice 

ustanovljena je pri kalemljenju grančicom (174,82 cm) u odnosu na kalemljenje 

pupoljkom (170,75 cm). Za sve ispitivane sorte i načine kalemljenja, prosečno najviše 

sadnice su bila pri kalemljenju grančicom kod sorte Katalin (185,47 cm), a potom i 

Burlat (180,10 cm), sa kojima su statistički ujednačenu visinu imale i sadnice istih sorti, 

ali pri kalemljenju pupoljkom (179,70 cm odnosno 178,57 cm). 

158

Tab. 2. Visina sadnice (cm) ispitivanih sorti trešnje 

Tab. 2. Heihgt of youngtree cherry cultivars (cm) 

Sorta 

Način kalemljenja 

Pupoljkom Grančicom 

Prosek 

Nju star 157,07 g 163,17 ef 160,12 D 

Hedelfingenska 164,97 de 169,73 cde 167,35 C 

Peter 171,53 bcde 176,30 bcd 173,92 B 

Germersdorfska 172,67 bcde 174,17 bcd 173,42 B 

Burlat 178,57 abc 180,10 ab 179,33 A 

Katalin 179,70 abc 185,47 a 182,58 A 

Prosek 170,75 B 174,82 A 

Prema ispitivanjima Ljubojević et al. (2011) prosečna visina sadnica trešanja 

kalemljenih na oblačinsku višnju, za pet ispitivanih sorti, bila je 170,4 cm, što se slaže 

sa našim rezultatima (170,75 za kalemljenje pupoljkom i 174,82 za kalemljenje 

grančicom). 

Tab. 3. Prečnik sadnice (cm) ispitivanih sorti trešnje (na 10 cm iznad zemlje) 

Tab. 3. Diameter of youngtree cherry cultivars (cm) (at 10 cm above the ground) 

Način kalemljenja 

Sorta Pupoljkom Grančicom Prosek 

Nju star 1,50 1,53 ab 1,51 B 

Hedelfingenska 1,44 b 1,55 ab 1,50 B 

Peter 1,60 ab 1,64 a 1,62 A 

Germersdorfska 1,56 ab 1,59 ab 1,57 AB 

Burlat 1,48 b 1,53 ab 1,50 B 

Katalin 1,45 b 1,50 ab 1,48 B 

Prosek 1,50 A 1,56 A 

Prečnik sadnica ispitivanih sorti trešnje (tab.3.), u proseku za oba načina 

kalemljenja nije pokazao veliku varijabilnost zavisno od sorte. Najveći prečnik u 

proseku imala je sorta Peter (1,62 cm), a potom i Germesdorfska (1,57 cm), između 

kojih nije bilo statistički značajne razlike. Ostale ispitivane sorte su u proseku imale 

ujednačen prečnik sadnice. Takođe, način kalemljenja nije ispoljio statističku 

značajnost, odnosno u proseku za sve ispitivane sorte, postignut je ujednačen prečnik 

sadnice pri oba načina kalemljenja (1,56 cm odnosno 1,50 cm). Zavisno od sorte i 

načina kalemljenja, najveći prečnik sadnice formiran je kod sorte Peter pri kalemljenju 

grančicom (1,64 cm), a najmanji pri kalemljenju pupoljkom kod sorti Burlat (1,44 cm), 

Katalin (1,45 cm) i Hedelfingenska (1,44 cm). 

Ispitivani načini kalemljenja su statistički značajno uticali na visinu kalemljene 

sadnice i to u korist kalemljenja grančicom, ali nisu ispoljili značajnost u prečniku 

159

sadnice. Ispitivane sorte su takođe pokazale veću statističku razliku u visini kalemljene 

sadnice u odnosu na prečnik sadnice. 

ZAKLJUČAK 

Kalemljenje trešnje na podlogu oblačinske višnje najbolje je obaviti u proleće 

grančicom, neposredno pre početka vegetacije. Prosečan prijem kalemova trešnje 

kalemljene grančicom bio je 93,75%, a pupoljkom 47,5%. Najlošiji prijem kalemova 

imala je sorta Burlat 39,0%, kalemljena pupoljkom. Najbolji prijem kalemova imala je 

sorta Hedelfingenska 97,5% kalemljena grančicom. Visina sadnica u poseku je bila 

približna: 170,75 cm kalemljene pupoljkom i 174,72 kalemljene grančicom. Najveću 

visinu imala je sorta Katalin 185,47 cm kalemljena grančicom, a najmanju sorta 

Hedelfingenska 164,97 kalemljena pupoljkom. Prečnik sadnica bio je približan za oba 

načina kalemljenja, 1,50 cm kad su sadnice kalemljene pupoljkom i 1,56 cm kad su 

kalemljene grančicom. Najmanji prečnik imale su sadnice sorte Hedelfingenska 1,44 

cm kalemljene pupoljkom, a najveći prečnik imale su sadnice sorte Peter 1,64 cm 

kalemljene grančicom. 

LITERATURA 

1. Battistini A., Battistini G. (2005): Victor: a semi-dwarfing cherry rootstock for 

dru conditions. Acta hortikulturae, 667, 2, 612-615. 

2. Charlot G., Edin M., Flocʼhlay F., Soing C. (2005): Tabel Edabriz: a dwarf 

rootstock for intensive cherry orchard. Acta horticulturae, 667, 2, 652-657. 

3. Franken-Bembenk S. (2005) Gisela 5 rootstock in Germany. Acta 

horticulturae, 667, 2, 583-589. 

4. Ljubojević M., Ognjanov V., Čukanović J., mladenović E. (2011): Selekcija 

slabobujnih podloga za višnju i trešnju. Zbornik radova III savetovanja 

„Inovacije u voćarstvu“ 205-214 

5. Ogašanović D., Mitrović M. (1988): Ispitivanje Oblačinske višnje kao podloge 

i interpodloge za trešnju, Jugoslovensko voćarstvo, 84, 22, 281-287. 

6. Sitarek M. (2006): Incompatibiliti problems in sweet cherry trees on dwarfing 

rootstock. Agronomias vestis, 9, 6, 140-145. 

7. Usenik V., Štampar F., Fajt N. (2008): Sweet cherry rootstock testing in 

Slovenia. Acta hortikulturae, 795, 2, 436-441. 

8. Webster A. D., Schmidt H. (1996): Rootstock for sweet and sour cherries. 

Cheries: crop physiology, production and uses. CAB Intl., Wallingford, Oxson, 

127-163. 

9. Werner G., Hansen M. (2008): More dwarfing cherry rootstock. Good Fruit 

Grover, 15 Vol. 3, 23-26. 

160

CHERRY CULTIVARS (Prunus avium L.) COMPATIBILITY 

WITH SOUR CHERRY (Prunus cerasus L.) 

Slobodan Cerović 1 , Jelena Ninić Todorović 1 , Sandra Bijelić 1 , Vladislav Ognjanov 1 , Borivoje Bogdanović 1 

SUMMARY 

Cherry is a high cost, favored fruit. Recently, most of the production is exported 

to the Russian market. The demand is so great, that doubling the current production 

output would not satisfy it. 

Cherries are ample fruits, and are most often grown to be 4-6 meters or even 

larger. For common use, they are picked manually, and thus the picking is the largest 

cost in production. Using ladders, a worker can average 100-120 kg of picked cherries 

daily. This is why the main strive of the fruit growers, who specialize in selection, is to 

create a dwarfed rootstock which would enable picking without the ladder or at least 

with a smaller ladder. 

Rootstock of the oblačinska cherry is grafted in two ways: During August on 

sleeping buds, and during the spring with a branch. Grafting with a bud yielded inferior 

results, with the average revenue of 47,5% for the 6 examined varieties. The worst 

reception had the variety of Burlat (39,0), and the best one New Star (62,5). The better 

results were achieved by grafting with a branch where the average was 93,75. Grafting 

success, with this technique, spanned from 89% for the variety Peter, to 97,5 for the 

variety of Hedelfingen cherry, while the grafting technique hasn’t made an impact on 

the height of the seedlings. Thus, the average heights for the bud grafted seedlings were 

170,7cm and 174,82 for the ones grafted with a branch. The diameter of the seedling at 

height of 10cm from the surface was 1,50cm for the bud grafted, and 1,56 for branch 

grafted. 

Primljeno: 04. 10. 2012. god. 

Prihvaćeno: 17. 10. 2012. god. 

161

UPUTSTVO AUTORIMA 

Časopis “Letopis naučnih radova” namenjen je prvenstveno za publikovanje radova 

radnika Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Izlazi jednom godišnje za dan 

fakulteta a radovi se predaju do 01.10. iste godine. radovi prispeli posle 01.10. tekuće 

godine biće objavljeni naredne godine. 

U časopisu se objavljuju originalni naučni radovi, pregledni radovi i kratka saopštenja. 

Radovi se pišu srpskim jezikom i latiničnim pismom sa širim sažetkom (do jedne kucane 

stranice) na engleskom jeziku (Summary). 

Za pisanje rada koristiti MS WORD (bilo koja verzija), format hartije podesiti na A4 - 

Margine: levo (left) I desno (right) 42 mm, gore (top) 20 mm, dole (bottom) 87 mm, font 

Times New Roman, font 10, jednostruki (single) prored. Rad može da sadrži najviše 

osam strana uključujući i priloge. Radovi treba da imaju UDK i predaju se odštampani u 

jednom primerku i na CD. 

Rad treba da sadrži: 

- naziv rada velikim slovima, zatamnjeno. centrirano, Font 12 (Caps lock, bold, center 

- treba da bude informativan i ne duži od deset reči 

- ime i prezime autora ispod naslova rada, Font 8,označen brojem u eksponentu (italik) 

- u fusnoti navesti titulu, ime prezime autora, akademsko zvanje i ustanovu u kojoj je 

autor zaposlen 

- Rezime - kratak sadržaj rada (do pola kucane stranice) italik 

- ključne reči (do deset reči) treba da ukazuju na problematiku ispitivanja, navesti ih i 

odvojiti zarezima 

- Uvod - istaći značaj istraživanja, dosadašnja istraživanja u toj oblasti 

- Materijal i metode rada - navesti metode kojima je istraživanje vršeno sa naznakom 

autora metode 

- Rezultati istraživanja i diskusija - diskusija i objašnjenje dobijenih rezultata, 

upoređivanje sa rezultatima drugih autora 

- Zaključak – u kratkim crtama navesti najvažnije rezultate 

- Literatura 

a.) Citiranje radova iz časopisa: autor (Prezime i inicijal imena). (godina): Naziv 

rada, Naziv časopisa, broj časopisa, volumen, strana (od - do). 

b.) Citiranje radova iz knjiga: autor (Prezime i inicijal imena). (godina); Naziv 

citiranog rada. Naziv knjige, editor knjige, izdavač, grad, strana (od - do). 

c.) Citiranje disertacija: autor (Prezime i inicijal imena). (godina). Naziv disertacije. 

Doktorska disertacija ili Magistarska teza, naziv fakulteta, grad. 

d.) Citiranje knjiga: autor (Prezime I inicijal imena). (godina). Naziv knjige. Izdavač, 

grad, broj strana. 

- Summary 

- Prilozi (tabele, grafikoni, slike) Navođenje autora u tekstu: 

a.) ako je jedan autor: autor (godina) 

b.) ako su dva autora: autor i autor (godina) 

c.) ako su više od dva autora: autor et al. (godina) 

Podnaslovi (poglavlja): velikim slovima, zatamnjeno, centrirano 

Tabele, grafikone i slike sa nazivom na srpskom i engleskom jeziku dati u prilogu, a u tekstu 

naznačiti mesto gde treba da se nalaze. Kod tabela u svaku ćeliju staviti samo jedan podatak. 

Slike priložiti u grafičkom fajlu - JPEG formatu.

CIP - Каталогизација у публикацији 

Библиотека Матице српске, Нови Сад 

631/639(082) 

LETOPIS naučnih radova = Annales of scientific work / Poljoprivredni fakultet 

u Novom Sadu ; glavni i odgovorni urednik Darinka Bogdanović. - 1957 , br. 1 

- 1976 . br. 22 ; 1994 . . - Novi Sad : Poljoprivredni fakultet, 1957 - 1976 ; 1994 

- . - 24 cm 

Godišnje - Korični naslov štampan ćirilicom. - Sažeci na eng jeziku. 

ISSN 0546-8264 

COBISS.SR-ID 103851271

LETOPIS naučnih radova - Poljoprivredni fakultet - Univerzitet u ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?