Odre|ivanje tro{kova priklju~enja na prenosnu - Eps

More documents

Recommendations

Info

1. UVOD Kompanija Elektroistok (danas EMS) je po~etkom ove dekade krenula u zama{ne projekte izgradnje (4) i rekonstrukcije (5) postrojenja najvi{ih naponskih nivoa (400; 220; 110 kV) transformatorskih stanica (TS). Kako je postojala èlja da postrojenja budu ura|ena savremenom tehnologijom (u svim aspektima), postoje}e Tehni~ke preporuke EPS-a, Tehni~ka uputstva Elektroistoka i Interna dokumenta Elektroistoka (npr. Tipizacija Postrojenja 400/x kV/kV) su se pokazala anahronim. Vi{e timova (konkretno 22 tima) je radilo na pripremi Tenderske dokumentacije koja bi bila harmonizovana sa postoje}om regulativom ali i uz implementiranje najsavremenijih saznanja koja postoje u ovoj oblasti. Osnovni koncept je bio da se izvr{i „razumna” modernizacija koncepata u skladu sa najboljom inènjerskom praksom. Neki od aspekata tih namera su ve} prikazane u ranijim referatima iste grupe autora na JUKO CIGRE savetovanjima. Bitno je da su svi objekti zami{ljeni na isti na~in, pa je nivo „tipizacije” novih postrojenja maksimalno visok! Trenutno su svi projekti u toku, a prvi objekat iz klase novih TS je realizovan i pu{ten u pogon tokom Decembra 2005. (TS 400/220/110 kV/kV/kV Sremska Mitrovica 2), a naredna dva se o~ekuju tokom 2006. godine 2. NOVINE U KONCEPTU POSTROJENJA Klju~ne novine u konceptu postrojenja su slede- }e: – Objekat je realizovan kroz uvo|enje „relejnih ku- }ica” u samom VN postrojenju. One grubo obuhvataju: 2x polje DV 400 kV ili 4x polje 110 kV. U slu~aju 400 kV postoje tri ormana (glavna za{tita_1, glavna za{tita_2, upravljanje), odnosno dva ormana (osnovna i rezervna za{tita, upravljanje) za 110 kV. Svaka relejna ku}ica ima sopstveni podrazvod sopstvene potro{nje koji je radijalno spojen sa glavnim razvodom u komandnoj zgradi. Nivo ì~nih veza koji ide van relejne ku}ice je minimalan. – Komunikacija je IEC61850 kod svih ure|aja gde se to moglo primeniti u momentu gradnje TS. Konkretno u ovom momentu preostalo je da samo glavna za{tita_2, distantna za{tita, zbog trenutnog nepostojanja podr{ke, funkcioni{e pod IEC103 protokolom. Ovo podrazumeva da je sav prenos podataka putem protokola (pa ~ak i kriti~ne operacije tipa me|usobnih blokadnih uslova), {to za sobom povla~i i mali deo „ì~nih veza” (~ak i mali broj binarnih izlaza BO za signalizaciju, {to je npr. drasti~no druga~ije od sli~nog objekta TS 400/110 8 kV/kV Subotica 3 koji se radi sa savremenim za- {titama ali sa klasi~nim upravlja~kim sistemom). Omogu}en je dvostruki opti~ki prsten (ring) koji spaja centralni ra~unar i sve ku}ice, pa je i jednostruki prekid prstena bez posledica. U samoj ku}ici postoji opti~ki switch (multi port) koji prihvata komunikaciju na nivou ku}ice ì~nim putem (konvencionalni UTP). Za opremu pod IEC103 su kori{}eni media konvertori za povezivanje na opti~ki prsten. – U samoj ku}ici je mogu}e upravljati „lokalno” sa upravlja~ke jedinice polja (bay control), uz punu podr{ku upravlja~kog sistema (mogu}e kori{}enje svih blokadnih uslova na nivou TS). Blokadni uslovi izme|u polja prenose se pomo}u IEC61850 protokaola (nema ì~anih veza). Ukoliko iz nekog razloga „padne” upravlja~ki sistem (kvar jedinice, puni prekid komunikacije i sl.), moè se pre}i na tzv. „pomo}ni upravlja~ki tablo” koji omogu}uje nu`nu komandu u havarijskim uslovima sa samo podskupom podataka koji bi omogu}io da takvo upravljanje ide bezbedno, ali uz puni oprez! Blokadni uslovi u tom reìmu su minimalni, vezani samo za to polje i po principu da je komanda mogu}a samo u „bezstrujnom” reìmu. Ina~e, ovakav koncept se pokazao uspe{nim prilikom FAT-a i pu- {tanja objekta u pogon. – Osim distantnih za{tita, ugra|uju se i usmerene zemljospojne za{tite sa prenosom signala (ako je to mogu}e). – Na vodovima 110 kV se predvi|a obavezna dodatna usmerena zemljospojna za{tita (bezuslovna), i dodatna prekostrujna za{tita (rezervna u posebnom ku}i{tu). Kao varijantno re{enje za rezervnu prekostrujnu za{titu, moè se primeniti nezavisna prekostrujna funkcija u sklopu jedinice polja od distribuirane diferencijalne za{tite sabirnica. – Na velikim transformatorima od 150 do 400 MVA predvi|a se dupliranje seta diferencijalnih za{tita (sa svim dodatnim funkcijama) i aktiviranje bar jedne zemljospojne diferencijalne za{tite (tzv. ograni~ena zemljospojna za{tita - REF). Obavezna je automatska regulacija napona (gde je to mogu- }e), predvi|ena za paralelan rad. – Sva ve}a postrojenja ubudu}e imaju i diferencijalnu za{titu sabirnica distribuiranog tipa. Ona je istovremeno iskori{}ena i kao rezervna za{tita od kvarova (npr. za DV 110 kV) i otkaza prekida~a. – Skoro svi budu}i vodovi 400 i 220 kV }e biti opremljeni OPGW vlaknima za opti~ki prenos signala, ~ime ona postaju osnovni prenosni put. Gde god je to mogu}e (a na interkonektivnim 400 kV vodovima i obavezno), paralelno }e signali i}i i putem konvencionalnih VF linija. ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2006.
– Invertorski naizmeni~ni napon se ne razvodi po postrojenju, a i njegov obim je u samoj komandnoj zgradi minimalan (ra~unari, telekomunikacije...) – Sva jednosmerna kola u relejnoj ku}ici su strogo razdvojena (skoro puna simetrija), bez automatskog preklapanja DC_A i DC_B (samo ru~no uz dojavu signala). – Baterije vi{e nisu „deljenog” tipa ve} jedinstvene (106 }elija) – Dizel agregat je jedan, spoljne izvedbe, kao i transformatori sopstvene potro{nje. – Postrojenje srednjeg napona (sopstvena potro{nja) je metalom oklopljeno, izvedeno za kona~nu fazu TS (osnovno i rezervno napajanje), i potpuno uklopljeno u sistem upravljanja. Za za{titu i upravljanje na nivou srednjeg napona koriste se integrisani mikroprocesorski ure|aji. 3. PROJEKTOVANJE Ranije je napomenuto da je bilo puno noviteta tokom realizacije prvog projekta. I za investitora i delimi~no za isporu~ioca je ovo prvi objekat ove klase i mno{tvo elemenata je ovde po prvi put implementirano. Zato je mnogo pa`nje i vremena posve}eno razradi projekta, a naro~ito oblastima defi- ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2006. Slika 1. Primer Basic Design-a DV polja 400 kV – Nikakva automatika (osim dizela) u sopstvenoj potro{nji se ne predvi|a, mada preduslovi postoje. Svi signali i komande su dostupni sistemu lokalnog upravljanja. – Ne postoji komandna tabla, niti i{ta {to je za nju vezano. Celokupno upravljanje se realizuje preko stani~nog ra~unara i lokalne SCADA-e. Za upravljanje na nivou komandne zgrade (sopstvena potro{nja, provala, poàr, i sli~no) se koriste namenske upravlja~ke jedinice istog tipa kao i u VN poljima. – Realizovana je posebna radna stanica za inènjera za{titara koja omogu}ava daljinsko parametriranje za{tita, pode{avanje za{tita i pregled prispelih merenja, signala, alarma i oscilografskih zapisa doga- |aja (nezavisno od upravlja~kog dela). nisanja blokada (programskih ili ì~anih), i oblasti merenja, signalizacije i alarma. Startna osnova za oba projekta je bio Idejni projekat (Basic Design). Ovaj deo sadrì osnovne principe koji treba da budu zastupljeni u projektu kao npr.: koja za{tita }e isklju~ivati koji kalem, koje blokade i na koji na~in }e se realizovati, principi komandovanja VN rasklopnom opremom i sl. Primer Basic Design-a je dat na slici 1. 9
Page 1 and 2: Godina Year LVIII NOVA GENERACIJA O
Page 3 and 4: ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2006. MONIT
Page 5 and 6: Uvodna re~ U dobrim uslovima hotela
Page 7: Rezime: Po~ev{i od Decembra 2005, u
Page 11 and 12: „Mana” ovakvog pristupa je bila
Page 13 and 14: nja. Manje zahtevni objekti, manje
Page 15 and 16: gionalnog trì{ta elektri~ne energi
Page 17 and 18: f (Hz) 50,10 50.1 50,08 50.08 50,06
Page 19 and 20: - Lak{e se postiù uslovi za uklju~
Page 21 and 22: Bosna i Hercegovina je zbog svoje s
Page 23 and 24: Rezime: U radu }e se razmotriti pro
Page 25 and 26: Deo sistema van pogona Deo sistema
Page 27 and 28: Na bazi sprovedene analize moglo se
Page 29 and 30: ~vorova i 1 000 generatora, sa bitn
Page 31 and 32: [7] Cigre WG C2.03 (G. Krost at all
Page 33 and 34: 1. UVOD Novom organizacijom energet
Page 35 and 36: diskriminacija, jer tro{kovi potro{
Page 37 and 38: Postoji i tre}e re{enje, a to je da
Page 39 and 40: 6. LITERATURA [1] ZAKON O ENERGETIC
Page 41 and 42: - poslovnih podataka i - podataka z
Page 43 and 44: zbog ~ega su nekada morali biti pre
Page 45 and 46: ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2006. Slika
Page 47 and 48: ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2006. Slavo
Page 49 and 50: EDW3000 allows all necessary calcul
Page 51 and 52: DB server je srce sistema. Odavde s
Page 53 and 54: 4.2. Funkcije Osnovne funkcije EDW3
Page 55 and 56: ko|e mogu generisati na proizvoljno
Page 57 and 58: STK-3 EKSPLOATACIJA ELEKTRODISTRIBU
Page 59 and 60:
torske stanice. Na taj na~in povezu
Page 61 and 62:
gde je: Z cΠ Z 1Z 2 Z 1 1+ 4Z ELEK
Page 63 and 64:
K (k) K (k) i 1,0 1.0 0,9 0.9 0,8 0
Page 65 and 66:
Rezime: Analize pokazatelja su name
Page 67 and 68:
U posmatranom periodu, tendencija s
Page 69 and 70:
2.2. Havarije odvodnika prenapona 1
Page 71 and 72:
4. NOVI PRISTUP ODR@AVANJU Po~etkom
Page 73 and 74:
skog upravljanja i nadzora, a imamo
Page 75 and 76:
ditions are met, they can serve as
Page 77 and 78:
Kriterijumi za remont ELEKTROPRIVRE
Page 79 and 80:
Permissible operating cycles 100000
Page 81 and 82:
Rezime: U radu su prikazani rezulta
Page 83 and 84:
1,0 0,9 0,8 0,7 0,6 0,5 0,4 0 b) a)
Page 85 and 86:
ΔX Mα max = max m ∑ j= 1 − X
Page 87 and 88:
120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20
Page 89 and 90:
nosti teìnskog faktora istorije T
Page 91 and 92:
POWER DISTRIBUTION SYSTEMS, IEEE Tr
Page 93 and 94:
2. OCENA SUMNJE KRA\E ELEKTRI^NE EN
Page 95 and 96:
�ma(X) a(x) �mb(X) b(x) �(ip)
Page 97 and 98:
Formiranje „FUZZY” skupova za u
Page 99 and 100:
For investment and specific line co
Page 101 and 102:
}im rasponima) i „Glun~evo brdo
Page 103 and 104:
Tabela 2. Odgovaraju}i popre~ni pre
Page 105 and 106:
mena trajanja maksimalnih gubitaka
Page 107 and 108:
nja i projektovanja elektrodistribu
Page 109 and 110:
1. Konstrukcija, izbor i primena op
Page 111 and 112:
Abstract: THERMAL MONITORING OF HIG
Page 113 and 114:
(A) - Cable current I Θ - Tem pera
Page 115 and 116:
110 kV CABE TP FO MM Slika 5. Termo
Page 117 and 118:
napajanja, koja je ostvarena pomo}u
Page 119 and 120:
Rezime: U ovom radu je dat sistemat
Page 121 and 122:
stoga uo~ena potreba za novim termi
Page 123 and 124:
5. LITERATURA [1] IEC 60050-461: 19
Page 125 and 126:
Sad se postavlja pitanje {ta se de{
Page 127 and 128:
Slika 3. Standardni oblik atmosfers
Page 129 and 130:
[5] Juko Cigre - Novi Sad 1998 - Zb
Page 131 and 132:
1. UVOD Osnovni kriterijumi za izbo
Page 133 and 134:
du kori{}enja polietilenskih kablov
Page 135 and 136:
3.3.1.3. Zavisnost sa~inioca k ρt
Page 137 and 138:
Broj sistema (trougao) a=0,2 m Pres
Page 139 and 140:
4. IZBOR ENERGETSKOG KABLA ZA VEZU
Page 141 and 142:
c) {est sistema (paran broj) za ET
Page 143 and 144:
1. UVOD Dobro je poznato da prenosn
Page 145 and 146:
ture i njegova vrednost raste. Do d
Page 147 and 148:
Kod superprovodnih materijala makro
Page 149 and 150:
ve}, kao {to je napred re~eno, i in
Page 151 and 152:
C spk ELEKTROPRIVREDA, br. 4, 2006.
Page 153 and 154:
Rezime: U izolovanoj mreì, od veli
Page 155 and 156:
1.2. Zemljospojna za{tita Kroz mest
Page 157 and 158:
za f = 50 Hz Za kablove sa radijaln
Page 159 and 160:
Prikaz knjige Zbornik re{enih probl
Page 161 and 162:
i tabelarni pregledi, kao i primeri
Page 163 and 164:
EPS ELEKTROPRIVREDA SRBIJE ELEKTROP
show all

Odre|ivanje tro{kova priklju~enja na prenosnu - Eps

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?