11. predavanje
11. predavanje
11. predavanje
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
ORGANIZACIJA<br />
NERVNOG<br />
SISTEMA<br />
KIČMENA<br />
MOŽDINA<br />
PRODUŽENA<br />
MOŽDINA<br />
MOŽDANI<br />
MOST<br />
Dva tipa ćelija:<br />
1. Nervne ćelije (neuroni) (Funkcionalne ćelije)<br />
2. Potporno tkivo (neuroglia)<br />
Telo<br />
(soma)<br />
• Sadrži jedro i većinu<br />
normalnih organela.<br />
• Sadrži hromatin – nislova<br />
telašca<br />
1<br />
NERVNO TKIVO<br />
(TEXTUS NERVOSUS)<br />
2<br />
Tela neurona u<br />
CNS-u grade sivu<br />
masu (jedra ili<br />
kora)<br />
OSNOVNE ODLIKE NERVNOG SISTEMA<br />
• Nervni sistem reguliše<br />
složene funkcije u organizmu<br />
• Nervni sistem je glavni sistem<br />
za interakciju organizma sa<br />
okolinom.<br />
• Osnovni funkcionalni element<br />
je nervna ćelija (neuron).<br />
• Impulsi se prenose hemijskim<br />
putem<br />
• Impulsi se prenose sa jednog<br />
na drugi neuron preko<br />
sinapse.<br />
NERVNA<br />
ĆELIJA<br />
(Neuron)<br />
Dendriti<br />
• Funkcionalna i strukturna jedinica nervnog sistema.<br />
• Specijalizovane ćelije koje mogu da prenose nadražaje<br />
(informacije)<br />
• 7 mµ - 120 mµ (najveće su Purkinjeove ćelije malog mozga,<br />
Betzove ćelije u motornim delovima kore velikog mozga)<br />
• Delovi neurona:<br />
– Telo ćelije (soma)<br />
– Jedan ili više tankih nastavaka, neurita (axon)<br />
– Više kratkih nastavaka, dendrita (dendriti)<br />
Neurit<br />
ili axon<br />
Sinapsa<br />
• Akson polazi od tela neurona<br />
• Neuroni imaju po jedan akson.<br />
• Završna račva – telodendron<br />
• Duž aksona prenosi se talas depolarizacije nakon aktivacije<br />
neurona.<br />
5.3.2012<br />
1
Axon<br />
• Većina neurona ima jedan akson – čija dužina može biti i<br />
do 1m.<br />
• Često se grana (collaterala).<br />
• Svaka kolaterala može da se završi račvom - telodendron.<br />
KLASIFIKACIJA NEURONA<br />
MULTIPOLARNI BIPOLARNI UNIPOLARNI<br />
Motorni neuroni<br />
Interneuroni<br />
NERVUS<br />
• Fasciculus<br />
• Axon<br />
Senzorni neuroni<br />
(npr. u retini)<br />
Senzorni neuroni<br />
(npr. u PNS-u)<br />
• Predstavlja snop nervnih<br />
vlakana ( neurona) koji<br />
prenose istu vrstu<br />
nadražaja ili imaju sličnu<br />
funkciju.<br />
• Tela aksona koji formiraju<br />
živac leže u jedrima u<br />
mozgu ili ganglionima.<br />
• Aksoni su u nervu<br />
grupisani u snopove ili<br />
fascikuluse.<br />
Dendriti<br />
• Tanki, kratki, razgranati nastavci<br />
neurona (do 20 na broju), čija je<br />
glavna funkcija da prime pristigle<br />
impulse.<br />
• Imaju istu građu kao i telo neurona.<br />
• Oni efektivno povećavaju površinu<br />
neurona i, samim tim, njegovu<br />
mogućnost da formira sinapse sa<br />
drugim neuronima.<br />
ŽIVAC (NERVUS)<br />
POTPORNE ILI GLIJA ĆELIJE (neuroglia)<br />
Mnogobrojne ćelije<br />
u nervnom sistemu;<br />
Potporna, zaštitna i<br />
nutrutivna uloga<br />
sa neuronima su u<br />
odnosu 10 : 1<br />
razlikuje se 6 tipova<br />
potpornih ćelija, od<br />
kojih su 4 tipa u<br />
CNS-u.<br />
5.3.2012<br />
2
Astrocytus<br />
Neuroglia<br />
1. Astrociti<br />
• Brojni su<br />
• Zvezdastog oblika<br />
• funkcija u transferu nutriensa u CNS-u;<br />
• formiraju ožiljno tkivo;<br />
• povezuju neurone sa krvnim sudovima<br />
• uključeni u formiranje hemato-encefalne barijere.<br />
4. Oligodendrociti<br />
Svojim nastavcima se<br />
omotava oko aksona i<br />
formira mijelinski omotač<br />
koji obezbeđuje<br />
električnu izolaciju<br />
neuronima<br />
u CNS-u.<br />
Presinaptički<br />
završetak<br />
Sinaptička<br />
pukotina<br />
Postsinaptički<br />
završetak<br />
SINAPSA<br />
Funkcionalna veza između dva<br />
neurona<br />
Omogućava prenos impulsa<br />
sa jedne na drugu ćeliju<br />
Impulsi se prenose hemijskim<br />
putem<br />
Supstanca koja prenosi<br />
impulse je neurotransmiter<br />
2. Mikroglija<br />
• Specijalizovane imune ćelije koje se<br />
ponašaju kao makrofagi u CNS-u.<br />
• Uklanjaju oštećene ćelije<br />
3. Ependimne ćelije<br />
• Niske, prizmatične epitelne ćelije,<br />
koje oblažu moždane komore i<br />
centralni kanal kičmene moždine.<br />
• Štiti neuron / elektični izolator neurona<br />
• Povećava brzinu transmisije impulsa<br />
(od 1 m/sec do 150 m/sec)<br />
Neuro<br />
transmiteri<br />
• Supstance koje<br />
omogućavaju prenos<br />
impulsa sa neurona na<br />
neuron<br />
• Ekscitatorni podstiču<br />
prenos (ach, adrenalin,<br />
noradrenalin)<br />
• Inhibitorni usporavaju<br />
prenos (GABA, glicin)<br />
Mijelinski omotač nerva<br />
5.3.2012<br />
2<br />
3<br />
3
NERVNI<br />
SISTEM<br />
PODELA NERVNOG SISTEMA<br />
CNS<br />
PNS<br />
Mozak<br />
Kičmena<br />
moždina<br />
Somatski<br />
nervni<br />
sistem<br />
Autonomni<br />
nervni<br />
sistem<br />
Aferentna<br />
(ushodna)<br />
vlakna<br />
Eferentna<br />
(nishodna)<br />
vlakna<br />
Aferentna<br />
vlakna<br />
Eferentna<br />
vlakna<br />
Parasimpatički<br />
nervni<br />
sistem<br />
Simpatički<br />
nervni<br />
sistem<br />
3/5/2012 21<br />
Medulla spinalis<br />
– spoljašnji izgled<br />
• Vratno zadebljanje<br />
(intumescentio cervicalis) C4-Th1<br />
od koga polaze korenovi kičmenih<br />
živaca koji obrazuju plexus<br />
brachialis.<br />
• Slabinsko-krsno zadebljanje<br />
(intumescentio lumbosacralis)<br />
L4-S3 od koga polaze korenovi<br />
kičmenih živaca koji obrazuju<br />
plexus lumbosacralis<br />
3/5/2012 23<br />
Somatski nervni<br />
sistem<br />
» inerviše<br />
poprečnoprugaste<br />
mišiće (skeletni mišići)<br />
i funkcioniše pod<br />
uticajem volje.<br />
Medulla spinalis –<br />
položaj<br />
• Nalazi se u kičmenom<br />
kanalu,<br />
• Od prednjeg luka C1<br />
do L2 pršljena<br />
• Dužina 42-45cm,<br />
• dijametar<br />
– poprečni 10-12mm<br />
– sagitalni 8-9mm<br />
Funkcionalna podela<br />
nervnog sistema<br />
Autonomni (vegetativni)<br />
nervni sistem<br />
»funkcioniše samostalno, bez<br />
uticaja volje<br />
»Reguliše rad tkiva i organa<br />
»Kontroliše sekreciju žlezda<br />
3/5/2012 22<br />
Završna kupa<br />
(conus medullaris)<br />
Konjski rep<br />
(cauda equina)<br />
3/5/2012 24<br />
5.3.2012<br />
4
Medulla spinalis<br />
– segmenti<br />
• Kičmeni živci (nn. spinales) - 31 par<br />
• 31 segment kičmene moždine<br />
• Segment je deo tkiva kičmene<br />
moždine sa jednim kičmenim živcem.<br />
- Vratni – C8<br />
- Grudni – Th12<br />
- Slabinski – L5<br />
- Krsni – S5<br />
- Trtični – Co3<br />
3/5/2012 25<br />
Substantia grisea<br />
3/5/2012 27<br />
•Funiculusposterior<br />
•Funiculus lateralis<br />
•Funiculus anterior<br />
Zadnji rog<br />
(cornu posterius)<br />
Pars intermedia<br />
Prednji rog<br />
(cornu anterius)<br />
Substantia alba<br />
3/5/2012 29<br />
Medulla spinalis - građa<br />
Odnos sive i bele mase kičmene moždine na raznim nivoima<br />
3/5/2012 26<br />
Osnovni elementi refleksnog luka<br />
Human Anatomy, 3rd edition<br />
Prentice Hall, © 2001<br />
3/5/2012 30<br />
5.3.2012<br />
5
Moždano stablo (truncus cerebri)<br />
Mesencephalon<br />
Pons<br />
Medulla oblongata<br />
Moždano stablo (truncus cerebri)<br />
Dorzalna (zadnja) strana<br />
2<br />
1<br />
3<br />
3/5/2012 33<br />
Medulla oblongata – dorzalna strana<br />
Granice: Gornja – striae medulares Morfologija:<br />
Donja – C1 živac A. Donji deo – nastavak kičm moždine<br />
B. Gornji deo – fossa rhomboidea<br />
A<br />
B<br />
3/5/2012 35<br />
1. Medulla oblongata<br />
2. Pons<br />
3. Mesencephalon<br />
Moždano stablo (truncus cerebri)<br />
Ventralna (prednja) strana<br />
3/5/2012 32<br />
Medulla oblongata – ventralna strana<br />
Granice: Gornja – sulcus bulbopontinus Morfologija:<br />
Donja – decussatio pyramidum Nastavak reljefa kičmene<br />
moždine<br />
Medulla oblongata<br />
3/5/2012 34<br />
• Siva masa<br />
(substantia grisea)<br />
• Bela masa<br />
(substantia alba)<br />
3<br />
Sulcus<br />
bulbopontinus<br />
1<br />
2<br />
Medulla oblongata – građa<br />
3/5/2012 36<br />
5.3.2012<br />
6
Medulla oblongata<br />
- substantia grisea -<br />
• Jedra moždanih živaca<br />
• Relejna jedra<br />
• Retikularna formacija i retikularna jedra<br />
3/5/2012 37<br />
Jedra moždanih živaca<br />
(nuclei nervorum cranialium)<br />
3/5/2012 39<br />
Jedro XII – (nc. n. hypoglossi)<br />
• nucleus n.hypoglossi<br />
3/5/2012 41<br />
Nervi<br />
craniales<br />
3/5/2012 38<br />
Medulla oblongata<br />
(nuclei nervorum cranialium)<br />
• XII<br />
• XI<br />
• X<br />
• IX<br />
• VIII<br />
3/5/2012 40<br />
Jedra XI (nuclei nervi accessorii)<br />
• Nucleus spinalis n.accessorii<br />
• nucleus ambiguus<br />
3/5/2012 42<br />
5.3.2012<br />
7
Jedra X - (nuclei nervi vagi)<br />
• Nucleus solitarius<br />
• Nucleus ambiguus<br />
• Nucleus dorsalis<br />
• Nucleus commissuralis<br />
3/5/2012 43<br />
Jedra VIII - (nuclei nervi vestibulocochlearis)<br />
Nuclei vestibulares Nuclei cochleares<br />
-nc. vestibularis superior- nc. cochlearis anterior<br />
-nc. vestibularis lateralis -nc. cochlearis posterior<br />
-nc. vestibularis medialis<br />
-nc. vestibularis inferior<br />
3/5/2012 45<br />
Medulla oblongata<br />
- retikularna jedra-<br />
• Medijalna zona<br />
• Intermedijalna (gigantocelularna) zona<br />
• Lateralna (parvocelularna) zona<br />
Centri za :<br />
Disanje<br />
Srčani rad<br />
Regulaciju krvnog pritiska<br />
Sisanje<br />
Kašalj<br />
Povraćanje<br />
3/5/2012 47<br />
• Nucleus solitarius<br />
Jedra IX - (nuclei nervi glossopharyngei)<br />
• Nucleus ambiguus<br />
• Nucleus salivatorius inferior<br />
3/5/2012 44<br />
Medulla oblongata - relejna jedra<br />
Pripadaju nekom sistemu (motorna, senzitivna,<br />
akustička, ekstrapiramidna...)<br />
Releji u kojima se nešto dešava sa impulsima:<br />
sažimaju se, pojačavaju, određuje mesto nastanka u<br />
prostoru...<br />
Dve grupe:<br />
Relejna jedra maslinastog kompleksa – motorna<br />
Relejna jedra zadnjeg funikulusa - senzitivna<br />
3/5/2012 46<br />
Medulla oblongata - substantia alba<br />
• Projekcioni ili prolazni putevi<br />
• Putevi koji nastaju u meduli<br />
oblongati<br />
3/5/2012 48<br />
5.3.2012<br />
8
3/5/2012 49<br />
Pons - Dorzalna strana<br />
Granice: Gore – zadnja ivica lamine quadrigemine Morfologija<br />
Dole - striae medulares<br />
3/5/2012 51<br />
Pons<br />
substantia grisea<br />
• Jedra moždanih živaca<br />
• Relejna jedra<br />
• Retikularna formacija i<br />
retikularna<br />
jedra<br />
Pons - Ventralna strana<br />
Granice: Gornja – fossa prepontina Morfologija<br />
Donja – sulcus bulbopontinus<br />
Deo moždanog stabla<br />
Pons – most ka malom<br />
mozgu<br />
Sa malim mozgom ga<br />
spaja srednji<br />
malomoždani krak<br />
(pedunculus cerebellaris<br />
medius)<br />
3/5/2012 50<br />
Pons - građa<br />
• Siva masa<br />
(substantia grisea)<br />
• Bela masa<br />
(substantia alba)<br />
3/5/2012 52<br />
Pons<br />
(nuclei nervorum<br />
cranialium)<br />
3/5/2012 53 3/5/2012 54<br />
VIII<br />
VII<br />
VI<br />
V<br />
5.3.2012<br />
9
Jedra VIII – (nuclei<br />
nervi vestibulocochlearis)<br />
Nuclei vestibulares<br />
-nc. vestibularis superior<br />
-nc. vestibularis lateralis<br />
-nc. vestibularis medialis<br />
-nc. vestibularis inferior<br />
Nuclei cochleares<br />
-nc. cochlearisanterior<br />
-nc. cochlearis posterior<br />
3/5/2012 55<br />
Jedro VI<br />
• Nucleus nervi abducentis<br />
3/5/2012 57<br />
Pons - građa<br />
3/5/2012 59<br />
Jedra VII – (nuclei nervi facialis)<br />
• Nucleus nervi facialis<br />
• Nucleus salivatorius<br />
superior<br />
• Nucleus solitarius<br />
3/5/2012 56<br />
Jedra V –<br />
(nuclei nervi trigemini)<br />
• Nucleus motorius nervi<br />
trigemini<br />
• Nucleus pontinus s.<br />
principalis nervi trigemini<br />
• Nucleus spinalis nervi<br />
trigemini<br />
• Nucleusmesencephalicus<br />
nervi trigemini<br />
3/5/2012 58<br />
Pons - relejna jedra<br />
• Nuclei pontis – motorna, ekstrapiramidna<br />
• Nucleus olivaris superior<br />
• Nuclei corporis trapesoidei akustička<br />
• Nuclei lemnisci lateralis<br />
3/5/2012 60<br />
5.3.2012<br />
10
• Medijalna zona<br />
• Intermedijalna zona<br />
• Lateralna zona<br />
Pons – retikularna jedra<br />
3/5/2012 61<br />
Medulla oblongata – gradja<br />
3/5/2012 63<br />
Pons –<br />
Neki važniji projekcioni ili prolazni putevi<br />
tr. corticospinalis<br />
tr. corticonuclearis<br />
središnji deo<br />
lemniscus medialis<br />
fasciculus longitudinalis medialis<br />
fasciculus longitudinalis dorsalis<br />
intermedijalni deo<br />
tr. tegmentalis centralis<br />
tr. Rubrospinalis<br />
tr. vestibulospinalis<br />
lateralni deo<br />
tr. spinothalamicus<br />
lemniscus lateralis<br />
3/5/2012 62<br />
5.3.2012<br />
11
CEREBELLUM<br />
• POLOŽAJ: fossa cranii posterior<br />
• DIMENZIJE: 10 x 6 x 5 cm; T= 120 – 150g<br />
• DELOVI: vermis + hemispherium dext. et sin.<br />
STRANE<br />
gornja strana<br />
donja strana<br />
IVICE<br />
prednja ivica ili strana<br />
zadnja ivica<br />
Cerebellum - morfologija<br />
Rombencephalon<br />
• Medulla oblongata<br />
• Pons<br />
• Cerebellum<br />
• Ventriculus IV<br />
CEREBELLUM<br />
SPOLJAŠNJ IZGLED:<br />
Vijuge (follia cerebelli )<br />
Pukotine (fissurae cerebelli)<br />
Režnjevi (lobi cerebelli)<br />
lobus anterior<br />
lobus posterior<br />
lobus flocculonodularis<br />
Režnjići (lobuli cerebelli)<br />
Cerebellum - vermis<br />
5.3.2012<br />
1
Cerebellum - režnjevi<br />
• Lobus anterior<br />
• Lobus posterior<br />
• Lobus flocculonodularis<br />
Lobus flocculonodularis<br />
od fissurae posterolateralis<br />
Vermis Hemisfera<br />
do prednje ivice<br />
CEREBELLUM - podela po filogenezi i funkciji<br />
• Archicerebellum s. vestibulocerebellum<br />
-reguliše vestibularnu ravnotežu-<br />
(flokulonodularni režanj i nucleus fastigii)<br />
• Paleocerebellum s. spinocerebellum<br />
-reguliše tonus mišića-<br />
( lobus anterior i nucleus emboliformis i nucleus<br />
globosus)<br />
• Neocerebellum s. pontocerebellum<br />
-regulacija voljnih i poluvoljnih pokreta-<br />
(lobus posterior i nucleus dentatus)<br />
Lobus anterior et posterior cerebelli<br />
CEREBELLUM - podela po filogenezi i<br />
funkciji<br />
• Archicerebellum<br />
(vestibulocerebellum)<br />
• Paleocerebellum<br />
(spinocerebellum)<br />
• Neocerebellum<br />
(pontocerebellum)<br />
Cerebellum -<br />
građa<br />
• Substantia grisea<br />
– cortex cerebelli<br />
– nuclei cerebelli<br />
• Substantia alba<br />
-corpus medullare<br />
-pedunculi cerebelli<br />
5.3.2012<br />
2
Cerebellum – građa<br />
• Siva masa (Substancia grisea)<br />
• Bela masa (Substancia alba)<br />
Nuclei cerebelli<br />
• Nucleus dentatus<br />
• Nucleus fastigii<br />
• Nucleus globosus<br />
• Nucleus emboliformis<br />
Pedunculi cerebellares<br />
Pedunculus<br />
cerebellaris superior<br />
• Povezuje cerebelum sa<br />
mezencefalonom<br />
Pedunculus cerebellaris<br />
inferior<br />
o povezuje cerebelum sa<br />
medulom oblongatom i<br />
medulom spinalis<br />
Pedunculus<br />
cerebellaris medius<br />
• Povezuje cerebelum<br />
sa ponsom<br />
Cortex cerebelli<br />
• Corpus medullare<br />
• Laminae medullares<br />
• Pedunculi<br />
cerebellares<br />
-superior<br />
-medius<br />
-inferior<br />
• regulacija<br />
motornih radnji<br />
• regulacija<br />
tonusa mišića<br />
• regulacija<br />
vestibularne ravnoteže<br />
• ostale funkcije<br />
(autonomne, visceralne,<br />
emotivne)<br />
Substantia alba<br />
CEREBELLUM -<br />
funkcije<br />
5.3.2012<br />
3
Četvrta moždana komora -ventriculus IV<br />
• Nalazi se između medule<br />
oblongate i ponsa koji su<br />
napred i cerebeluma koji je<br />
pozadi<br />
• Otvori na krovu:<br />
- apertura mediana<br />
- aperturae laterales<br />
• Gornji ugao – aquaductus<br />
mesencephalicus<br />
• Donji ugao – canalis centralis<br />
medullae spinalis<br />
• Poremećaj ravnoteže<br />
• Nemogućnost<br />
fokusiranja pokreta<br />
• Loša koordinacija<br />
pokreta<br />
• Hipotonija<br />
• Tremor pred ciljem<br />
• Poremećaji govora<br />
• Poremećaj hoda<br />
• „Pozajmljeni”<br />
simptomi<br />
Znaci<br />
poremećaja<br />
funkcija malog<br />
mozga<br />
Komorni sistem<br />
5.3.2012<br />
4
• Krovna ploča<br />
(lamina quadrigemina s. lamina<br />
tecti)<br />
• Mezencefalični kanal<br />
(aqueductus mesencephali –<br />
Sylvi)<br />
• Moždana kapica (tegmentum)<br />
• Moždani krak (crus cerebri)<br />
Pedunculus cerebri<br />
Tegmentum Crus cerebri<br />
Prof. dr Snežana Pavlović<br />
MESENCEPHALON<br />
(osnovni delovi)<br />
MESENCEPHALON<br />
(dorzalna i bočna strana)<br />
MESENCEPHALON<br />
(granice)<br />
A.Gornja granica,<br />
prema diencefalonu<br />
-Ventralno – zadnja ivica<br />
mamilarnih tela<br />
- Dorzalno – prednja ivica<br />
lamine kvadrigemine ili<br />
commissura posterior<br />
B.Donja granica,<br />
prema ponsu<br />
- Ventralno – fossa prepontina<br />
- Dorzalno – zadnja ivica laminae quadrigeminae ili mesto izlaska<br />
n. trochlearisa<br />
MESENCEPHALON<br />
(ventralna strana)<br />
MESENCEPHALON – dorzalna strana<br />
Lamina tecti s. lamina quadrigemina<br />
Colliculus superior<br />
Brachium colliculi superioris<br />
Colliculus inferior<br />
Brachium colliculi inferioris<br />
5.3.2012<br />
1
MESENCEPHALON<br />
-morphologia interna -<br />
• Siva masa (substantia grisea)<br />
• Bela masa (substantia alba)<br />
MESENCEPHALON<br />
( I - Jedra<br />
moždanih živaca)<br />
•Nucleus n oculomotorii<br />
•Nucleus n. trochlearis<br />
•Nucleus mesencephalicus<br />
n. trigemini<br />
NC. NERVI TROCHLEARIS<br />
Njegova vlakna prelaze u vidu<br />
luka na dorzalnu stranu i ukrštaju<br />
se.<br />
Jedini kranijalni živac koji<br />
izbija na površinu na dorzalnoj<br />
strani moždanog stabla<br />
Vlakna inervišu m. obliqus sup.<br />
NCC. NERVI CRANIALES<br />
NC. MESENCEPHALICUS NERVI<br />
TRIGEMINI<br />
Jedro inerviše zube,<br />
periodoncijum, tvrdo nepce,<br />
kapsulu tempromandibularnog<br />
zgloba i mišiće žvakače.<br />
Centralni produžeci ovih neurona<br />
povezani su sa motornim jedrom i<br />
omogućavaju reflekse žvakanja.<br />
MESENCEPHALON<br />
(substantia grisea)<br />
I NCC. NERVI CRANIALES<br />
II RELEJNA JEDRA<br />
III NCC. RETICULARES<br />
Jedro okulomotornog živca<br />
nc. nervi oculomotorii (III)<br />
• Motorno jedro za inervaciju mišića pokretača očne jabučice<br />
• Pomoćno okulomotorno jedro (nc. accessorii n. Oculomotorii-<br />
Edinger - Westphal) – vegetativno, parasimpatičko jedro<br />
čija vlakna inervišu m. sphincter pupillae i m. ciliaris.<br />
MESENCEPHALON<br />
(poprečni presek u nivou gornjih kolikula)<br />
5.3.2012<br />
2
MESENCEPHALON<br />
(poprečni presek u nivou donjih kolikula)<br />
Substantia nigra-Soemmeringi<br />
Substantia nigra odvaja tegmentum od moždanog<br />
kraka (crus cerebri)<br />
• DELOVI:<br />
Stvara DOPAMIN i GABA kao<br />
neurotransmitere<br />
• Oštećenje dovodi do parkinsonove<br />
bolesti zbog smanjene količine<br />
dopamona koja se putem<br />
nigrostrijatnog snopa doprema u<br />
bazalna jedra<br />
III FORMATIO RETICULARIS ET<br />
NUCCL. RETICULARES<br />
• Substantia grisea centralis<br />
• Jedra medijalne grupe<br />
• Jedra intermedijalne grupe:<br />
Nucleus ruber<br />
• Jedra lateralne grupe<br />
II RELEJNA JEDRA MEZENCEFALONA<br />
• Substantia nigra-<br />
Soemmeringi<br />
Tektalna grupa jedara<br />
• Strata grisea colliculi<br />
superioris<br />
• Nucleus colliculi<br />
inferioris<br />
Periakveduktalna grupa jedara<br />
Pretektalna grupa jedara<br />
TEKTALNA RELEJNA JEDRA<br />
• Nucleus colliculi inferioris<br />
- Refleksni akusticki centar –<br />
• Strata grisea colliculi superioris<br />
- Refleksni opticki centar -<br />
SUBSTANTIA GRISEA CENTRALIS<br />
•Centralni deo retikularne formacije sa gusto zbijenim<br />
ćelijama, tamnije boje<br />
•Postavljena oko mezencefaličnog kanala (periakveduktna<br />
siva masa)<br />
-<br />
5.3.2012<br />
3
Nucleus ruber<br />
NCC. RETICULARES<br />
•Eferentna vlakna grade<br />
tr. rubrospinalis i tr. rubroreticularis.<br />
MESENCEPHALON<br />
(aqueductus mesencephali s. cerebri)<br />
MESENCEPHALON<br />
(substantia alba)<br />
• Putevi koji prolaze kroz crus cerebri<br />
• Putevi koji prolaze kroz tegmentum<br />
FORMATIO RETICULARIS<br />
- funkcije -<br />
• Učešće u motornim funkcijama<br />
(mišićni tonus, stav tela, hod)<br />
• Učešće u obradi senzitivnih<br />
informacija<br />
• Regulacija sekrecije hormona<br />
preko hipotalamusa<br />
• Učešće u ponašanju i pamćenju<br />
preko limbičkog sistema<br />
• Učešće u intelektualnim funkcijama<br />
preko neokorteksa<br />
• Regulacija biološkog ritma (reproduktivni ciklus, stadijumi razvoja i<br />
održavanje homeostaze)<br />
• Centri za disanje, krvni pritisak, žvakanje, salivaciju, gutanje, sisanje,<br />
povraćanje, srčani rad u vezi sa jedrima kranijalnih živaca<br />
• Ascendentni retikularni aktivirajući sistem – ARAS reguliše svest,<br />
san, aktivnost moždane kore i pažnju<br />
Crus cerebri<br />
Grade ga motorni putevi<br />
Crus cerebri<br />
Važniji putevi koji prolaze kroz<br />
tegmentum<br />
Medijalni<br />
• tr tectospinalis<br />
• fasc. longitudinalis medialis<br />
Lateralni<br />
•Lemniscus lateralis<br />
•Lemniscus medialis<br />
•Tr spinothalamicus<br />
Intermedeijalni<br />
• tr tegmentalis centralis<br />
• Tr rubrospinalis<br />
• Lemniscus trigeminalis<br />
5.3.2012<br />
4
Change language