8. predavanje

EFEKTORNE FUNKCIJE
HUMORALNE IMUNOSTI
ZAPOČINJANJE ZAPO INJANJE HUMORALNOG IMUNOG
ODGOVORA
Antigeni mikroorganizama koji prodiru u tkiva ili se nađu u krvi
transportuju se i sakupljaju u perifernim limfoidnim organima.
Humoralni imunski odgovor započinje kada antigen-specifični B- limfociti
u folikulima slezine, limfnih čvorova i mukoznog limfoidnog tkiva
prepoznaju antigene.
U folikulima B limfociti vezuju antigene svojim receptorima,
membranskim Ig (IgM, IgD).
Antigeni se prepoznaju u svojoj nativnoj konformaciji i za to nije
potrebna njihova prerada.
Prepoznavanjem antigena dolazi do generisanja signalnih puteva koji
dovode do aktivacije B limfocita.
TIPOVI HUMORALNOG IMUNOG
ODGOVORA U ZAVISNOSTI OD VRSTE
ANTIGENA
T-zavisni imuni odgovor: odgovor na proteinske
antigene.
Zavisan od pomoći CD4 + T limfocita.
T-nezavisni imuni odgovor: odgovor na
neproteinske antigene.
Antigenom indukovan prenos signala
u B-limfocitima
BB-limfocitima
limfocitima
• da bi proces aktivacije započeo, moraju se približiti dva ili više
receptorskih molekula i unakrsno povezati što se postiže
agregacijom dva ili više antigenskih molekula.
• signali sa receptora se prenose preko proteina koji su udruženi sa
receptorima.
• ovi proteini su nekovalntno vezani sa receptornim molekulima
(obično IgM ili IgD) i nazivaju se Igα i Igβ formirajući B receptorski
kompleks (BCR)
• intracitoplazmatski region Igα i Igβ je znatno duži nego
intracitoplazmatski region Ig receptora i sadrži tirozinske aktivacione
motive (ITAM)
• Pored Ig receptornih molekula Igα i Igβ proteina u okviru B ćelijskog
receptorskog kompleksa nalaze se i enzimi kinaze koje vrše
fosforilaciju
Antigenom indukovan prenos signala
u B-limfocitima
BB-limfocitima
limfocitima
• nakon grupisanja dva ili više antigenskih receptora vezivanjem za
odgovarajuće antigene dolazi do aktivacije kinaza, koje se nalaze u
B-ćelijskom receptoru, koje vrše fosforilaciju tirozina u ITAM motivu
čime se stvaraju fosfotirozini. (prvi prvi signal) signal
• za fosfotirozine se zatim vezuju tzv. adapterski proteini koji se i sami
fosforilišu i angažuju brojene signalne molekule.
• signalni molekuli aktiviraju transkripcione faktore koji opet aktiviraju
gene koji su zaduženi za procese proliferacije i diferencijacije Blmfocita
Uloga komplementa
Pored imunoglobulinski receptora, B-limfociti na svojoj površini
poseduju i tzv. CD2 receptore za koje se vezuje C3d komponenta
komplementa
Vezivanje C3d komponente za CD2 rceptor pojačava poja ava aktivaciju B-
limfocita – ovo je tzv drugi signal koji zajedno sa prvima pokreće pokre e
proliferaciju i diferencijaciju B-limfocita
B limfocita
1

Antigenom indukovan prenos signala
u B-limfocitima
BB-limfocitima
limfocitima
Antigenom indukovan prenos signala
u B-limfocitima
BB-limfocitima
limfocitima
PLC – fosfolipaza C
NFAT – nukleusni faktor
aktivisanih T-limfocita
NF- κB – nukleusni
faktor kapa B
AP-1 – aktivacioni
protein 1 koji de sastoji od
fosforilisanog c-Jun i c-
Fos
ERK – ekstracelularnim
signalom aktivisana
kinaza
JNK – c-jun
aminoterminalna kinaza
Pored diferencijacije i proliferacije koja nastaje antigenskom
stimulacijom B- BB-
limfocita, dolazi do promena na njihovoj površini povr površini ini koje
ih pripremaju za dalju saradnju sa T- TT-
limfocitima:
• ekspresija B7 kostimulatora koji obezbeđuje
signal za aktivaciju T-limfocita
• ekspresija receptora za citokine koji su
sekretovani od strane pomoćničkih T limfocita
• smanjenje ekspresije receptora za hemokine
čija je funkcija zadržavanje B limfocita u
folikulima
Antigenom indukovan prenos signala
u B-limfocitima
BB-limfocitima
limfocitima
Posledice aktivacije B-limfocita
antigenom i komponentama
komplementa su:
• započinjanje proliferacije B-limfocita i njihove
diferencijacije u efektorske ćelije
• priprema B-limfocita za interakciju sa Tlimfocitima
pomoćnicima.
Aktivisani naivni B-limfociti ulaze u
ćelijski ciklus (proliferacija i formiranje
klonova limfocita).
Takođe, neki B-limfociti se diferntuju u
plazmocite koji sekretuju IgM antitela.
Ovaj proces je izraženiji kada su u pitanju
multivalentni neproteinski antigeni, koji su
takođe potentni aktivatori komplementa.
Pošto su proteinski antigeni slabi
aktivatori B-limfocita imunski odgovor na
njih je slab. Međutim, oni indukuju
promene u B-limfocitima koje im
omogućuju interakciju sa T-limfocitima.
Te promene su indukcija ekspresije B7
molekula i indukcija receptora za citokine,
čime se stiče sposobnost odgovora na
citokine produkovane od strane T-limfocita.
S druge strane, aktivisani B-limfociti
smanjuju ekspresiju receptora za hemokine
što im onemogućava dalje zadržavanje u
folikulima i obezbeđuje migraciju izvan
folikula
HUMORALNI IMUNI ODGOVOR NA PROTEINSKE ANTIGENE
Humoralni imuni odgovor na proteinske antigene je zavisan od Tlimfocita
pomoćnika (CD4 + T-limfocita).
U ovim procesima neophodan je kontakt između B limfocita i CD4 + Tlimfocita.
Na taj način se obezbeđuju preduslovi za T-B kooperaciju.
2

HUMORALNI IMUNSKI ODGOVOR NA PROTEINSKE
ANTIGENE
Ovaj tip imunskog odgovora se odvija u više faza:
a) aktivacija T-limfocita proteinskim antigenom i diferencijacija T-limfocita
u efektorske ćelije
b) aktivacija B-limfocita antigenom i prezentacija antignskih peptida
efektorskim T-lifmocitima
c) aktivacija B-limfocita od strane efektorskih CD4 + T-limfocita
d) diferencijacija aktivisanih B-limfocita u efektorske ćelije
f) indukcija procesa izotipskog prekopčavanja
g) indukcija procesa afinitetnog sazrevanja
B-limfociti prepoznaju nativni antigen.
Nakon vezivanja antigena dolazi do
receptorom posredovane internalizacije
antigena u citoplazmu B-limfocita, a zatim do
njegove proteolize po tipu prerade egzogenih
antigena i ispoljavanje peptidnih fragmenata
u sklopu MHC molekula II klase.
Takođe, aktivacija antigenom dovodi do
ekspresije B7 molekula na membrani Blimfocita.
CD4 + T-limfociti prepoznaju antigenske
peptide u sklopu MHC molekula II klase na Blimfocitima.
Angažovanjem kostimulatora (B7-CD28)
dolazi do aktivacije CD4 + T-limfocita.
Ovim procesima omogućava se interakcija
limfocita koji su iste specifičnosti za antigen.
B-limfocit prepoznaje nativne
(konformacione) epitope na protienskom
antigenu, dok CD4 + T-limfocit prepoznaje
peptidne fragmente tog istog proteina.
CD4 + T-limfociti prepoznaju antigenske peptide prezentovane od strane B limfocita.
Obezbeđivanjem drugog signala aktivacije preko kostimulatora (B7-CD28) dolazi do
aktivacije T-limfocita koji eksprimira CD40 ligand (CD40L) i sekretuje citokine.
Vezivanjem CD40L od strane CD40 molekula na B-limfocitu kao i vezivanjem citokina
preko receptora za citokine na B-limfocitu omogućena je proliferacija (klonska ekspanzija)
B-limfocita i njihova diferencijacija u efektorske ćelije koje sekretuju antitela.
CD4 + T-limfociti prepoznaju u regionu parakorteksa limfnog čvora prerađene antigenske
peptide ispoljene na profesionalnim APC, nakon čega nastaje proliferacija i diferencijacija
CD4 + T limfocita u efektorske CD4 + T-limfocite.
Ovi efektorski T-limfociti migriraju iz parakorteksa ka limfnom folikulu.
Naivni B-limfociti, koji su u folikulu aktivisani antigenom migriraju iz folikula.
Na periferiji folikula ćelije dolaze u međusobni kontakt, nakog čega započinje T-B
interakcija (kooperacija).
ANTITELA
Mesto za vezivanje antigena -PARATOP
IMUNOLOŠKA IMUNOLO KA SINAPSA
3

IZOTIPSKO PREKOPČAVANJE (“SWITCH”)
Produkcija antitela različitih klasa (izotipova)
U toku procesa
prekopčavanja (na nivou
primarnog transkripta) Sµ se
povezuje sa odgovarajućim S
sekvencama drugih C gena.
Svi ostali nukleotidi između S
sekvenci se uklanjaju procesom
delecije
Prikazan je primer izotipskog
prekopčavanja za sintezu
teškog lanca IgG i teškog lanca
IgE
Stimulacija produkcije IgG (podklase IgG 1 i IgG3) je pod uticajem IFN-gama.
Ove klase antitela učestvuju u procesima opsonizacije i fagocitoze (posredovani Fc
receptorom), u aktivaciji komplementa i neonatalnom imunitetu.
IL-4 utiče na produkciju IgE koji je bitan za imunitet prema helmintima i reakciji ranog tipa
preosetljivosti.
Citokini (kao što je TGF beta) utiču na sekreciju IgA u mukoznim tkivima koji su važni za
lokalni imunitet sluznica.
U B-limfocitu koji sekretuje
antitela IgM klase došlo je do
preuređenja genskih
segmenata (VDJ povezan sa
najbližim
segmentom
Cµ genskim
Preuređnje VDJ se dešava na
nivou DNK a povezivanje VDJ
sa Cµ na nivou primarnog
transkripta
Signali od strane T-limfocita
(ligacija CD40, i citokini)
indukuju rekombinaciju
prekopčavajućih
regiona
(“switch”)
Switch (S) regioni(Sµ, Sγ, Sε,
Sα) su konzervisane sekvence
nukleotida smeštene ispred
odgovarajućih C gena. Jedino
Cδ nema S sekvence
Pomoćnički T-limfociti stimulišu B-limfocite da produkuju antitela
različitih klasa (izotipova).
Za sekreciju IgM, čija je osnovna efektorska funkcija aktivacija
komplementa, nije neophodna pomoć od strane T-limfocita.
Pod uticajem CD40L ispoljenog na pomoćničkim T-limfocitima i
citokina koje ove ćelije produkuju dolazi do procesa izotipskog
prekopčavanja u B-limfocitima i sekrecije drugih klasa antitela.
EFEKTORNE FUNKCIJE HUMORALNE IMUNOSTI
Imunost posredovana antitelima se odlikuje brojnim efektornim
mehanizmima koje organizam koristi pre svega u cilju zaštite od
ekstracelularnih mikroorganizama i njihovih toksina ali je njegova
uloga takođe jako bitna i u odbrani od onih mikroorganizama kao što
su virusi koji žive i razmnožavaju se u citoplazmi ćelija domaćina.
Antitela sprečavaju nastanak infekcije
na jedan od sledećih načina
• blokiraju sposobnost mikroorganizma da se vežu za ćelije
domaćina
• vezuju se za toksine mikroorganizama
• olakšavaju proces fagocitoze procesom opsonizacije
• zajedno sa T limfocitima učestvuju u uništavanju
mikroorganizama
• aktiviraju sistem komplementa
4

Neutralizacija – Blokiranje biološke
aktivnost ciljnih molekula (toksin se
veže za svoj receptor)
Opsonizacija – Interakcija sa specifičnim
receptorimanarazličitim ćelijama,
uključujući makrofage, neutrofile,
bazofile i mast ćelije omogućavajući im da
“prepoznaju" i odgovore na antigen
Aktivacija komplementa – Dovodi do direktne
lize i poboljšava fagocitozu
KAKVA JE FUNKCIJA POJEDINIH
DELOVA MOLEKULA ANTITELA?
Preko hipervarijabilnog regiona Fab fragmenta svako antitelo
se vezuje za odgovarajući odgovaraju i antigen koji je smešten sme ten na površini povr ini
nekog mikroorganizma ili na molekulu nekog toksina. Na taj
način na in se blokiraju štetni tetni efekti bakterije ili bakterijskog tkosina.
Fc fragment antitela se koristi za konačnu elminaciju
mikroorganizma ili toksina odnosno za aktivaciju tzv.
efektorskih mehanizama. Fc regionom različitih
imunoglobulinskih izotipova, antitela se vezuju ili za tzv, Fc
receptore na fagocitnim ćelijama ili se komponente
komplementa vezuju za Fc fragment čime počinje aktivacija
čitavog sistema komplementa. Funkcija Fc fragmenta je
moguća jedino pod uslovom da je antitelo vezano za antigen
preko Fab fragamenta
Fc RECEPTORI
Svaki Fc receptor ima svoj:
• ekstracelularni deo, (kojim se vezuje za Fc fragment
imunoglobulina)
• Intramembranski
• intracitoplazmatski
Intracitoplazmatski deo Fc receptora je predstavljem tzv.
tirozinkinaznim imunoreceptorskim motivom koji može biti
aktivacioni (ITAM) i inhibitorni (ITIM).
Fc RECEPTORI
Antitela često esto ostvaruju svoj zaštitni za titni efekat vezujući vezuju i se Fab fragmentom
za antigenske determinante mikroorganizama ili toksina čime ime sprečavaju spre avaju
vezivanje mikroorganizama za ćelije elije domaćina. doma ina.
Mnogo češće e biološka biolo ka i protektivna funkcija antitela se ostvaruje
vezivanjem antitela preko Fc fragmenta za receptor na efektornim
ćelijama elijama ili komplement, pa se takvi receptori nazivaju Fc receptorima.
receptorima
Fc
c receptori se mogu naći na naći i na različitim razli različitim itim ćelijama elijama kao kao što to su: su su:
• Neutrofili
• Makrofagi
• B limfociti
• Mastociti
• Bazofilni leukociti
• Trombociti i dr.
Fc RECEPTORI
Fosforilacija ITAM motiva uslovljava:
• Pojačanu fagocitozu
• Antitelno zavisnu ćelijsku
citotoksičnost
• Oslobađanje medijatora
• Pojačanu antigensku prezentaciju
Fosforilacija ITIM motiva uslovljava:
• Smanjenje svih gore pomenutih
ćelijskih aktivnosti
5

Fc RECEPTORI Fc RECEPTORI
Fc RECEPTORI
NEUTRALIZACIJA
Neutralizacija je proces u kome se antitela vezuju za
antigenske determinante mikroorganizama ili njihovih
toksina čime ime neutrališu neutrali u njihovu infektivnost odnosno
toksične toksi ne efekte.
Većina Ve ina mikroorganizama se za ćelije elije domaćina doma ina vezuju
preko molekula koji su sastavni deo njihovog omotača. omota a.
Antitela imaju sposobnost da se vežu ve u za ove molekule i
na taj način na in spreče spre e njihovo vezivanje za ćelije elije domaćina doma ina
Većina Ve ina egzotoksina bakterija takođe imaju sposobnost da
se vezuje za ćelije elije domaćina doma ina i izazovu štetne tne efekte. U
procesu neutralizacije antitela se takođe vezuju za
molekule toksina onemugućavaju
onemugu avajući i im vezivanje za ćelije. elije.
Promena klase teških lanaca dovodi do produkcije antitela koja su u
zavisnosti od prirode mikroorganizma optimalna za eliminaciju tog
mikroorganizma,
Procersom sazrevanja afiniteta koji se postiže posti e prolongiranom i ponavljanom
stimulacijom stvara se sve veći ve i afinitet vezivanja antitela za odgovarajući
odgovaraju i
antigen odnosno povećava pove ava sposobnost vezivanja antitela.
6

OPSONIZACIJA
Predstavlja proces u kome antitela oblažu obla oblažu u površinu povr površinu inu
mikroorganizama vezujući vezuju vezujući i se svojim Fab fragmentima za antigenske
determinante na površini povr površini ini bakterija. bakterija. Takva Takva antitela antitela se nazivaju
OPSONINI.
Kada se nekoliko molekula antitela, opsonina, veže svojim Fab
fragmentima za površinu bakterije, njihovi Fc regioni formiraju niz
koji prominira sa površine i ako su to antitela npr. IgG1 ili IgG3 oni
će se vezati za Fc receptore na neutrofilima ili makrofagima (FcγRI).
Vezivanje opsonizovanih bakterija za Fc receptore na fagocitnim
ćelijama olakšava proces ingestije ali isto tako izaziva i povećanu
sekreciju lizozomalnih enzima, reaktivnih kiseoničkih metabolita,
azot monoksida i proteolitičkih enzima što povećava sposobnost
ubijanja fagocitovanih bakterija i njihovu razgradnju
Opsonizacija ima najveću ulogu u fagocitozi tzv, inkapsuliranih
bakterija kao što je pneumokok.
OPSONIZACIJA
OPSONIZACIJA ĆELIJSKA ELIJSKA CITOTOKSIČNOS
CITOTOKSI
CITOTOKSIČNOST NOST T ZAVISNA
OD ANTITELA - ADCC
ĆELIJSKA ELIJSKA CITOTOKSIČNOS
CITOTOKSI
CITOTOKSIČNOST NOST ZAVISNA
OD ANTITELA - ADCC
Proces ubijanja mikroorganizama koji su obloženi oblo eni antitelima a od
strane NK ćelija elija ili eozinofila.
NK ćelije elije na svojoj površini povr ini eksprimiraju Fc receptore za koje se
vezuju Fc fragmenti opsonizujućih opsonizuju ih antitela. Ovo predstavlja signal za
NK ćeliju eliju da iz svojih granula počne po ne da oslobađa sadržaj sadr aj koji je
citotoksičan citotoksi an za opsonizovane ćelije elije
Na sličan sli an način na in eozinofilni leukociti, koji imaju na svojoj površini povr ini Fc
receptore, se vezuju za opsonizovane helminte. U ovom slučaju slu aju
opsonizujuća opsonizuju a antitela su iz klase IgE. Nakon vezivanja za helminte iz
granula eozinofilnih leukocita se oslobađa sadržaj sadr aj koji može mo e da prodre
kroz debeli omotač omota (tegument) i prodre u unutrašnjost unutra njost parazita i
izazove njegovu smrt.
Sistem komplement
komplementa
a (C)
o Sistem proteina plazme koji mogu biti direktno
aktivirani patogenima ili indirektno patogenima
obloženim oblo enim antitelima.
o Proizvode kaskadu reakcija na površini povr ini patogena.
o Stvara aktiv tivne ne komponente sa različitim razli itim
efektornim funkcijama (inflama inflamacija ja, , pojačava poja ava
fagocitozu, stvara kompleks koji ošte o tećuje uje
membranu).
membranu
o Svežem Sve em serumu daje liti itičku ku aktiv tivnost, nost, koja se
razara grejanjem na 56 oC C tokom 30 min.
min
7

Sistem komplement
komplementa
a (C) Funkcije komplementa
Sistem komplementa je glavni efektorni mehanizam humoralnog imuniteta imuniteta
i
takođe važan va an efektorni mehanizam prirodnog imuniteta.
Sastoji se od serumskih proteina i proteina u ćelijskoj elijskoj membrani koji reaguju
međusobno kao i sa drugim molekulima imunog sistema na način na in koji je visoko
kontrolisan.
Aktivacija komplementa obuhvata sekvencijalnu proteolizu proteina proteina
komplementa pri čemu emu se stvaraju proteolitički proteoliti ki enzimi.
Proteini koji čine ine sistem komplementa su proteini plazme koji su normalno
inaktivni; aktiviraju aktiviraju
se u određenim uslovima da bi stvorili produkte koji
ostvaruju brojne efektorne funkcije komplementa.
Produkti aktivacije komplementa se kovalentno vezuju za površinu povr inu
bakterija ili za antitela vezana za bakterije ili druge antigene. antigene
Aktivaciju komplementa inhibiraju regulatorni proteini koji su prisutni prisutni
u
ćelijskoj elijskoj membrani domaćina doma ina a nema ih na membrani bakterija.
Proteini sistema komplementa
C1(qrs), C2, C3, C4, C5, C6, C7, C8, C9
faktor fa tori B, D, H, H I, properdin (P)
mannose binding lectin (MBL),
C1 inhibitor (C1-INH, (C1 INH, serpin), serpin),
C4-vezuju C4 vezujući i protein protein
(C4-BP), (C4 BP), faktor koji ubrzava raspadanje (DAF - decay
accelerating factor ),
C1 receptor (CR1), protein-S protein S (vitrone ( vitronektin) tin)
- Izotipovi antitela (IgM (IgM > IgG3 gG3 > IgG1>> IgG2 IgG2) gG2) ) kada se vežu ve vežu u za antigen
- Kompleks Ag-At Ag Ag-At At
- Virusi
- Subcelularne membrane
- Nekrotične
Nekroti Nekrotične ne ćelije
elije
- Agregirani Ig
- β-amiloid amiloid (Alzheimer)
(Alzheimer)
- CRP
LEKTINSKI PUT - aktivira se, u odsustvu antitela, antitela antitela, , na terminalnim reziduama re reziduama ziduama
manoze proteina ili polisaharida na ćelijskoj elijskoj membrani membrani bakterija
ALTERNATIVNI PUT – aktiviraju skoro sve strane supstance:
- LPS
- Endotoksin iz ćelijskog elijskog zida gram-negativnih gram gram-negativnih negativnih bakterija
bakterija
- Ćelijski elijski zidovi nekih vrsta kvasca
- Proteini kobrinog otrova (Cobra venom faktor)
Povoljni efekti delovanja komplementa:
- Opsonizacija Opsonizacija
i olakšavanje olak avanje fagocitoze
- Hemotaksa i aktivacija fagocita
- Liza bakteri ba terija a i inficiranih ćelija elija
- Regula egulacija cija humoralnog imunog
odgovora
- Uklanjanje imunih kompleksa
- Uklanjanje apoptotičnih
apoptoti nih ćelija elija
Nepovoljni efekti delovanja komplementa:
- Inflamacija
Inflamacija
- Ana nafilaksa filaksa
Putevi utevi aktivacije komplement
komplementa
KLASIČNI PUT LEKTINSKI PUT
Zavisan od antitela
AKTIVACIJA C3 I GENERISANJE
C5 KONVERTAZE
AKTIVACIJA C5
LITIČKI PUT
Nezavisni od antitela
ALTERNATIVNI PUT
Putevi utevi aktivacije komplement
komplementa
C1 protein komplementa postaje aktivan,
vezuje i razlaže druga dva proteina
komplementa: C4 i C2
KLASIČNI KLASI KLASIČNI NI PUT - aktiviraju:
Nastaje kompleks C4bC2b koji se
kovalentno veže za ćelijsku površinu
patogena taj kompleks se naziva:
C3-konvertaza!
C3-konvertaza razlaže C3 komponentu
komplementa na dva fragmenta : C3a i
C3b a nastala C3b komponenta se
takođe veže za površinu patogena
Neki od C3b molekula se veže za
prisutni kompleks C4b2b i formira
kompleks C4b2b3b koji se naziva
C5-konvertaza
8

C1 protein komplementa postaje aktivan,
vezuje i razlaže druga dva proteina
komplementa: C4 i C2
Nastaje kompleks C4bC2b koji se
kovalentno veže za ćelijsku površinu
patogena taj kompleks se naziva:
C3-konvertaza!
C3-konvertaza razlaže C3 komponentu
komplementa na dva fragmenta : C3a i
C3b a nastala C3b komponenta se
takođe veže za površinu patogena
Neki od C3b molekula se veže za
prisutni kompleks C4b2b i formira
kompleks C4b2b3b koji se naziva
C5-konvertaza
KASNA FAZA AKTIVACIJE KOMPLEMENTA
REGULATORNI PROTEINI AKTIVACIJE KOMPLEMENTA
DAF – faktor koji ubrzava raspad: sprečva vezivanje
faktora B za C3b ili vezivanje C4b2b za C3b
Faktor 1 plazme: proteolitičko razlaganje C3b
MCP – membranski kofaktorski protein: kofaktor za
proteolitičko razlaganje C3b u neaktivne fragmente i
deluje zajedno sa Faktorom 1
C1 INH – C1 inhibitor zaustavlja aktivaciju
komplementa u najranijim fazama
C3b
C3c
C4a
C4b
C5a
Bb
C5b-9
Raspadni produkt hidrolize C3
komponente nazvan C3b se taloži talo i
na ćelijskoj elijskoj površini povr ini patogena.
Formiraju se stabilne veze sa
polisaharidima ćelijske elijske membrane.
C3b se zbog regulatornih proteina
ne vezuje za ćelijsku elijsku membranu
normalnih ćelija elija domaćina. doma ina.
Za vezanu komponentu C3b se
dalje vezuje faktor B koga ubrzo
razlaže jedna proteaza plazme na
Bb i Ba komponentu. Nastaje
kompleks: C3bBb koji se naziva
C3 konvertaza alternativnog puta.
Kada se za ovu konvertazu veže
još jedan molekul C3b nastaje
kompleks
naziva:
C3bBbC3b koji se
C5 konvertaza alternativnog puta
Struktura litičkog kompleksa
FIZIOLOŠKE FIZIOLO KE AKTIVNOSTI POJEDINIH AKTIVACIONIH
PRODUKATA SISTEMA KOMPLEMENTA
C3a
Anafilatoksinska aktivnost (degranulacija eozinofila, mastocita i bazofila)
Agregacija trombocita
Opsonizacija
Inhibicija formiranja imunskih kompleksa
Započinjanje procesa čišćenja od imunskih kompleksa
Neutralizacija virusa
Oslobađanje neutrofila iz kostne srži
Neke anafilatoksinske aktivnosti (indukcija oslobađanja histamina iz mastocita i
bazofila što dovodi do vazodilatacije i kontrakcije mišića)
Opsonizacija (poboljšana fagocitoza)
Anafilatoksinska aktivnost
Hemotaksa neutrofila
Imunska adherenca za endotel krvnih sudova preko makrofagnih receptora.
Inhibicija migracija
Indukcija širenja makrofaga i monocita
Oštećenje ćelijskih membrana (liza ciljnih ćelija)
Neutralizacija virusa
9