2-NAZIVI SPOJEVA

NAZIVI SPOJEVA
Hrvatska nomenklatura anorganske kemije
izradila Komisija za nomenklaturu anorganske kemije IUPAC
Urednik hrvatskog prijevoda Vladimir Simeon
Izdala Školska knjiga Zagreb 1996.
Preporučilo HKD, ali nema zakonsku snagu.
U odnosu na udžbenik Opća i anorganska kemija autora I. Filipovića i S. Lipanovića postoje slijedeće
razlike:
•Sva su imena elemenata koja u engleskom i latinskom imaju nastavak –ium dobila nastavak –ij, osim kroma
čije se ime udomaćilo. Time su imena elemenata koji nemaju narodna imena (uključujući i četiri Šulekove
kovanice: vodik, kisik, dušik i ugljik) tvorbeno, a i semantički ustanovljena.
titan u titanij
selen u selenij
telur u telurij
uran u uranij
•Vraćena je u uporabu pridjevna (posvojna a ne gradivna) nomenklatura binarnih spojeva, te je izbačena
crtica koja nije u duhu hrvatskog jezika:
natrij-klorid u natrijev klorid
željezo(II)-klorid u željezov(II) klorid (nikako željezni)
•Vraćena je u uporabu tradicijska nomenklatura kiselina
sulfatna kiselina u sumporna kiselina
nitratna kiselina u dušična kiselina itd.
1

• Glavni cilj kemijske nomenklature je dati
metodologiju za izgradnju imena i formula
kemijskih tvari, tako da se one mogu jednoznačno
identificirati, čime se olakšava sporazumijevanje.
• Sustavno je ono ime koje omogućuje izvoñenje
empirijske formule spoja
Nazivi ionskih spojeva
• Ime ionskog spoja sastoji se (složenica)
od imena kationa i aniona, i to ime
kationa uvijek je prvo.
2

Imena monoatomnih kationa
(gradivni pridjev: ov, ev, in)
Naboj kationa označava se u imenu i formuli nabojnim brojem ili oksidacijskim brojem.
Riječ ion ili kation mogu se dodati iza imena, ako time ime postaje jasnije.
Primjer:
Cr 3+ , ili ion Cr 3+ , ili Cr 3+ -ion, ili Cr III , ili ion Cr III , ili Cr III -ion, ili krom(3+), ili kromov(3+) ion,
ili ion kroma(3+), ili kromov(III) kation, itd
Cr 3+ kromov(3+) ion ili kromov(III) kation
Na + natrijev(1+) ion ili natrijev(I) kation ili natrijev ion *
K + kalijev ion
*Ako je naboj kationa nedvosmisleno poznat tada se nabojni broj može ispustiti.
Postoje li različito valentni ioni istog atoma,
stavlja se stupanj oksidacije (stehiometrijska
valencija) u zagradu uz ime iona.
• Cu + bakrov(1+) ion ili bakrov(I) kation
• Cu 2+ bakrov(2+) ion ili bakrov(II) kation
H + vodikov(1+) ion, vodikov(I) kation*
* Vodik je prirodna smjesa 3 izotopa: 1 H, 2 H i 3 H koji imaju imena procij, deuterij i
tricij. Iz tih imena se izvode (generiraju) imena proton, deutron i triton za katione
1 H + , 2 H + i 3 H + . Komisija IUPAC preporučuje da se za tu prirodnu izotopsku smjesu
kationa rabi naziv hidron izveden iz riječi hidrogen (lat. Hydrogenium).
Hidron je smjesa kationa vodika ( 1 H + , 2 H + i 3 H + ), ime hidron izvedeno je ime za
proton, deuteron i triton i rabi se za bilo koju smjesu navedenih kationa
3

Imena poliatomnih kationa
Homopoliatomni kationi
Ime homopoliatomnog kationa tvori se dodavanjem
nabojnog broja imenu neutralne vrste. Ako je
potrebno može se uporabiti oksidacijski broj. Treba
obratiti pažnju na uporabu zagrada koje u nekim
slučajevima mogu biti korisne
(O 2) + dikosikov(1+) ion
(S 4) 2+ tetrasumporov(2+ )ion
(Hg 2) 2+ diživin(2+) ion, ili diživin(I) kation
(H 3) + trivodikov(1+) ion
Imena heteropoliatomnih kationa
• kationi formalno dobiveni adicijom hidrona na
binarne hidride
H 3O + oksonij
H 3S + sulfonij
H 2F + fluoronij
NH 4 + amonij (azanij)
PH 4 + fosfonij
• kationi formalno dobiveni uklanjanjem hidridnih
iona iz neutralnog spoja
BH 2 + borilij
PH 2 + fosfanilij
4

• kationi formalno dobiveni adicijom hidrona na
oksokiseline i organske kiseline
• kationi formalno dobiveni adicijom hidrona na
različite organske molekule
• koordinirani kationi
• supstituirani kationi
• posebni slučajevi - u nekoliko se slučajeva još
dopuštaju trivijalna (nesustavna) ili polusustavna
imena
NO + nitrozil
NO 2 + nitril
(b) Ime monoatomnih aniona
• Uz latinsko ime dolazi nastavak id, na primjer:
• F - fluorid, fluorid ion
• Br - bromid, bromid ion
• O 2- oksid, oksid ion
• S 2- sulfid, sulfid ion
• N 3- nitrid, nitrid ion,
• P 3- fosfid, fosfid ion
• H - hidrid
• 1 H - protid
• 2 H - deuterid
• C 4- karbid
• Ge 4- germid*
*Ime germid koristi se za Ge 4- umjesto germanid, jer je germanid ime za GeH 3 -
5

Imena poliatomnih aniona
Homopoliatomni anioni
Ime homopoliatomnog aniona gradi se dodavanjem
prefiksa di-, tri-, tetra-, itd i nabojnog broja imenu
dotičnog monoatomnog aniona
Sustavno ime Alternativno ime
O 2 - dioksid(1-) hiperoksid ili superoksid
O 2 2- dioksid(2-) peroksid
O 3 - trioksid(1-) ozonid
I 3 - trijodid(1-)
Pb 9 4- nonaplumbid(4-)
Posebni slučajevi i trivijalna imena
Anioni oksokiselina
Korisna su i još uvijek dopuštena imena nekih
aniona sa sufiksom (nastavkom) -it
(koji označava niže oksidacijsko stanje)
NO 2 - nitrit
AsO 3 3- arsenit
SO 3 2- sulfit
ClO - hipoklorit
ClO 2 - klorit
6

• S porastom oksidacijskog broja imamo
ove dodatke (prefiks) i nastavke (sufiks)
na latinsko ime:
• ---id
• hipo---it
• ---it
• hipo----at
• ---at
• per---at.
• Anioni s perokso-skupinom imaju u imenu
dodatak perokso----.
Primjer:
• Cl - klorid, kloridni ion (oks. broj atoma Cl = -1)
• ClO - hipoklorit, hipoloritni ion (oks. broj atoma Cl = +1)
• ClO 2 - klorit, kloritni ion (oks. broj atoma Cl = +3)
• ClO 3 - klorat, kloratni ion (oks. broj atoma Cl = +5)
• ClO 4 - perklorat, perkloratni ion (oks. broj atoma Cl = +7)
7

• S 2- sulfid (oks. broj atoma S = -2)
• SO 2 2- hiposulfit (oks. broj atoma S = +2)
• S 2O 4 2- hipodisulfit (oks. broj atoma S = +3)
• SO 3 2- sulfit (oks. broj atoma S = +4)
• S 2O 6 2- hipodisulfat (oks. broj atoma S = +5)
• SO 4 2- sulfat (oks. broj atoma S = +6)
• SO 5 2- peroksosulfat (oks. broj atoma S = +6)
• S 2O 8 2- peroksodisulfat (oks. broj atoma S = +6)
Anioni dobiveni iz neutralnih molekula
uklanjanjem jednog ili više hidrona
Ako su iz kiseline uklonjeni samo neki hidroni
(vodikovi ioni) imena se grade dodavanjem riječi
„hidrogen“, „dihidrogen“ itd. ispred imena aniona
bez hidrona, kako bi se označio broj preostalih
hidrona
HCO 3 - hidrogenkarbonat(1-)
HSO 4 - hidrogensulfat(1-)
H 2PO 4 - dihidrogenfosfat(1-)
8

Racionalno ime kompleksnog iona
Pravila
• (1) Osnovno ime daje centralni atom.
• Kod kompleksnog aniona odbaci se od
latinskog imena nastavak um, odnosno
ium i doda nastavak at, npr.: ferat,
kobaltat, argentat, kromat, kuprat, cinkat,
plumbat, aluminat, galat itd.
• Kod kompleksnog kationa - hrvatski naziv
elementa bez nastavka
• (2) Ispred osnovnog imena dolaze
imena liganada.
• (3) Ispred imena liganda dolazi njegov
broj u grčkom jeziku : mono-, di-, tri-,
tetra- itd. Ako je ligand kompleksnog
sastava ili organska molekula ili ion,
stavlja se u okruglu zagradu, a ispred
zagrade dolazi njegov broj, i to: bis-,
tris-, tetrakis- itd.
9

• (4) Liganada dolaze u formuli i imenu
abecednim redom.
• (5) Oksidacijski broj centralnog atoma
ili nabojni broj iona dolazi u zagradi iza
imena centralnog atoma.
Ime liganda
• NH 3 = amin (ili ammin); H 2O = akva; CO =
karbonil; "en" = etilendiamin; H + = hidrogen;
NO + = nitrozil
• Anionski ligand dobiva nastavak o. Dakle:
• F - = fluoro; Cl - = kloro; Br - = bromo; I - = jodo;
O 2- = okso; OH - = hidrokso; CN - = cijano; NO 2 -
= nitro; ONO - = nitrito; S 2- = tio; SCN - =
tiocijanato; NCS - = izotiocijanato; O 2 2- =
perokso; SO 4 2- = sulfato; CO3 2- = karbonato;
C 2O 4 2- = oksalato, S2O 3 2- = tiosulfato, itd.
10

Primjeri:
• [UO 2] 2+
• dioksouranov(VI) kation
• [CrCl 2(H 2O) 4]+
• tetraakvadiklorokromov(III) kation
• [CoCO 3(NH 3) 4] +
• tetraaminkarbonatokobaltov(III) kation
• [Co(ONO)(NH 3) 5] 2+
• pentaaminnitritokobaltov(III) kation
• [CoCl(NO 2)(en) 2] +
• dietilendiaminkloronitrokobaltov(III)
kation ili
bis(etilendiamin)kloronitrokobaltov(III)
kation
• [Fe(CN) 6] 4-
• heksacijanoferat(II) anion
• [Fe(CN) 6] 3-
• heksacijanoferat(III) anion
• [PtBr 2CI 4] 2-
• dibromotetrakloroplatinat(IV) anion
• [AlF 6] 3-
• heksafluoroaluminat(III) anion
• [Cr(C 2O 4) 3] 3-
• trioksalatokromat(III) anion ili
• tris(oksalato)kromat(III) anion
11

• [Ag(S 2O 3) 2] 3-
• ditiosulfatoargentat(I) anion
• [Au(CN) 2] -
• dicijanoaurat(I) anion
• [Hg(NCS) 4] 2-
• tetraizotiocijanatomerkurat(II) anion
• [Sb(OH) 6] -
• heksahidroksoantimonat(V) anion
• [Sb(OH) 4] -
• tetrahidroksoantimonat(III) anion
• [SnS 3] 2-
• tritiostanat(IV) anion
• [AsOS 3] 3-
• oksotritioarsenat(V) ion
• [HSO 4] -
• hidrogentetraoksosulfat(VI) ion ili
• hidrogensulfat ion
• [Cr 2O 7] 2-
• heptaoksodikromat(VI) ion ili
• dikromat ion
12

Posebno ime kompleksnog iona
• H 3O + hidronijev ion ili oksonijev ion ili hidroksonijev ion
• OH - hidroksid ion
Nazivi spojeva
• NaCl
• natrijev klorid
• FeO
• željezov(II) oksid
• Fe 2O 3
• željezov(III) oksid
• Cr 2O 3
• kromov(III) oksid
• CrO 3
• kromov(VI) oksid ili kromov trioksid
• Mg 3N 2
• magnezijev nitrid
13

• Al 4C 3
• aluminijev karbid
• KOH
• kalijev hidroksid
• NaHS
• natrijev hidrogensulfid
• CaSO 4
• kalcijev sulfat
• NaOCI
• natrijev hipoklorit
• K 4[W(CN) 8]
• kalijev oktacijanovolframat(IV)
• Na 2[Fe(CN) 5NO]
• natrijev pentacijanonitrozilferat(II)
• [CoSO 4(NH 3) 5]NO 3
• pentaaminsulfatokobaltov(III) nitrat
• [CoOH(NH 3) 4(H 2O)]SO 4
• akvatetraaminhidroksokobaltov(IIl) sulfat
• [Co(NH 3) 6][Cr(C 2O 4) 3]
• heksaaminkobaltov(III) trioksalatokromat(II)
14

Koordinacijska nomenklatura heteropoliatomnih aniona
Imena pheteropoliatomnih aniona grade se iz imena središnjeg atoma kojemu se dodaje
nastavak –at. Sa skupinama vezanim na središnji atom uključujući i monoatomne skupine
postupa se kao s ligandima u koordinacijskoj nomenklaturi. Ime središnjeg atoma može se
skratiti ako atom nije kovinski
[PF 6] - heksafluorofosfat(V), ili heksafluorofosfat(1-)
[SO 4] 2- tetraoksosulfat(VI), ili tetraoksosulfat(2-)
[Zn(OH) 4] 2- tetrahidroksocinkat(2-)
[HF 2] - difluorohidrogenat(1-), često ime je hidrogendifluorid
[BH 2Cl 2] - diklorodihidroborat(1-)
Koordinacijska nomenklatura koristi se i za anione dobivene adicijom hidridnih iona na
mononuklearni hidrid
BH 4 - tetrahidroborat(1-)
CH 5 - pentahidrokarbonat(1-)
PH 6 - heksahidrofosfat(1-)
Djelomični popis dopuštenih alternativnih imena oksokiselina i njihovih aniona
formula Tradicijsko ime anion Strahalovsko ime Vodikova nomenklatura
kiseline
kiseline
(sustavna nomenklatura)
H3BO3 Borna Borat ion Boratna Trivodikov triokosoborat
H4SiO4 Ortosilicijska Ortosilikat Ortosilikatna Tetravodik tetraoksosilikat
H 2CO 3 Ugljična Karbonat Karbonatna Divodikov trioksokarbonat
HNO 3 Dušična Nitrat Nitratna Vodikov trioksonitrat
HNO 2 Dušikasta Nitrit Nitritna Vodikov dioksonitrat
H 3PO 4 Fosforna Fosfat Fosfatna Trivodikov tetraoksofosfat
H 3PO 3 Fosforasta Fosfit Fosfitna Trivodikov trioksofosfat
HClO Hipoklorasta kis. Hipoklorit Hipokloritna Vodikov monoksoklorat
HClO 2 Klorasta kis. Klorit Kloritna Vodikov dioksoklorat
HClO 3 Klorna kis. Klorat Kloratna Vodikov rioksoklorat
HClO 4 Perklorna Perklorat Perkloratna Vodikov tetraoksoklorat
H2SO 4 Sumporna Sulfat Sulfatna Divodikov tetraoksosulfat
H 2SO 3 Sumporasta Sulfit Sulfitna Divodikov trioksosulfat
15

Nazivi kovalentnih spojeva
• U nazivu kovalentnih spojeva takoñer
dolazi najprije ime atoma manje
elektronegativnosti, a zatim njegova
stehiometrijska valencija, odnosno
oksidacijski broj, ili se uz ime atoma
stavi broj atoma na grčkom jeziku. Na
primjer:
• SCl 4 sumporov(IV) klorid ili sumporov tetraklorid
• SO 2 sumporov(IV) oksid ili sumporov dioksid
• SO 3 sumporov(VI) oksid ili sumporov trioksid
• CO ugljikov(II) oksid ili ugljikov monoksid
• CO 2 ugljikov(IV) oksid ili ugljikov dioksid
• N 2O 5 dušikov(V) oksid ili didušikov pentoksid
16

• HCl klorovodik ili vodikov klorid
• H 2S sumporovodik ili vodikov sulfid
• H 2PtCl 6 heksakloroplatinatna(IV) kiselina ili
vodikov heksakloroplatinat(IV)
• H 2PtCl 4 tetrakloroplatinatna(II) kiselina ili
vodikov tetrakloroplatinat(II)
• HAuCl 4 tetrakloroauratna(lII) kiselina ili
vodikov tetrakloroaurat(Ill)
• Ni(CO) 4 niklov(0) tetrakarbonil ili tetrakarbonilnikal(0).
(c) lme kompleksnog iona.
• Razlikovat ćemo tri glavna slučaja:
• (α) Ime kompleksnog aniona prema
uobičajenoj nomenklaturi ovisi o
oksidacijskom broju centralnog atoma.
17