Комплетнан број у pdf формату [15.02 MB] - Саборност

Саборност 4 (2010) [15–39]|33
6.2. Теоогија особођења — гас сиромашних
Теоогија особођења појавиа се у на запаној Цркви сеамесетих го-
ина прошог века као реакција веиког броја сиромашних и потачених
хришћана, угавном из трећег света, који су утеху за своје стање тражии
управо у оним бибијским текстовима који носе особађајућу поруку сиромашнима,
прогоњенима, потребитима и потаченима. 37 Основнa карактеристика
овог теоошког концепта је захтев а теоогија треба а се огађа
„оозо“, из базе нароа Божјег, а не а проповеа „оозго“, не узимајући у
обзир социјану реаност („Prinzip Wirklichkeit/Realität“) у којој живи ве-
ики број чанова хришћанских цркава широм света. 38 Раи се, аке, о
јеном специфичном, контекстуаном разумевању бибијске поруке из срца
самог живота. Значај теоогије особођења препознат је и у правосавној
теоогији. 39 Њена актуеност је анас, у гобаизованом свету са веиким
бројем сиромашних и обесправених, отворени акт хришћанске оговорности
за цео свет. Нарочита засуга теоога особођења је реактуаизација
и контекстуаизација бројних бибијских свеочанства која изражавају
тежњу ка социјаној прави и пробематизују сиромаштво и немаштину,
као и ревитаизација теоошке миси у постмоерни. 40 Зајено са теоогијом
особођења, посењих еценија прошог века развијао се и научно
проучавање социјаног света Новога завета, које нам је у веикој мери прибижио
социјану структуру античких хришћанских зајеница и њиховог
окружења. Јеан о најзначајнијих увиа о кога се ошо је, на пример,
то што еванђески текстови преставају јеинствен пример у античкој
књижевности ге се чује гас сиромашних, потачених и обесправених
сојева становништва Римске империје. Растуће интересовање за социјане
атости на гобаном пану, како историјске, тако и савремене, овео је
о поновног читања новозаветних текстова у свету њиховог оноса према
социјаној тематици. 41
7. Екисијана социјана права
Утицај раног хришћанства на социјани живот јеинизма није био могуће
остварити у периоу који истражујемо. Црква је у овом периоу живеа
„ван закона“ у грчко-римском свету. Своје етичке и социјане парое („нема
више Грка ни Јеврејина“, „нема више мушког и женског“ ит.) није упућиваа
37 Sobrino, J., „Brief an den Generaloberen des Jesuitenordens“, у: K. Wenzel (пр.), Die Freiheit
der Theologie. Die Debatte um die Notifikation gegen Jon Sobrino, Grünewald, Ostfildern, 2008,
34–35.
38 О томе више у: Tamez, Elsa, Bible of the Oppressed, Wipf & Stock Publishers, 2006; Rieger, J.,
Remember the Poor. The Challenge to Theology in the Twenty-First Century, Pr. Trinity Press
International, Harrisburg, 1998.
39 Уп. Πασσάκος, Δ. Κ., Ευχαριστία και Ιεραποστολή. Κοινωνιολογικές Προϋποϑέσεις της Παύλειας
Θεολογίας, Ελληνικά Γράμματα, Αϑήνα, 1997, 265.
40 Уп. Gutiérrez, G., Teologija oslobodjenja, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1989, 306–327.
41 В.: Schottrof, Luise, Die Gleichnisse Jesu, Gütersloh, 2 2007, 120 и ае.