IDA - Rosa Luxemburg Stiftung

vog uključenja u sve segmente života i rada. Ideološki plan, koji je diktirala KPJ 7 je u
periodu 1945–1953. bio prenošen putem štampanih medija. Ulogu prenošenja poruka
ženama imala je štampa Antifašističkog fronta žena (AFŽ štampa). U posmatranom
periodu pored štampe deo sistema prenošenja poruka i kreiranja identiteta, kulturnih
vrednosti i društvenih odnosa (Isanović, 2007) činili su i „čitalački časovi“ i „analfabetski
tečajevi“. Ovi dodaci štampanih medija činili su uobičajen i obavezan sistem koji
se primenjivao zbog velikog broja nepismenih, naročito među ženama. On se temeljio
na potrebi da se prevaziđe viševekovno nasleđe nejednakosti žena i da se poruke prenesu
do što većeg broja žena.
To je bilo vreme AFŽ štampe. Tokom rata u Sremu je štampan list Vojvođanka u
borbi (Srem, 1944), organ AFŽ Vojvodine. List je izlazio u veoma teškim uslovima a
umnožavan je na starim šapirografima u malim tiražima. U Vojvodini su se posle II
svetskog rata štampala tri lista: Glas žena, Dolgozó Nő (Vajdasági Dolgozó Nő) i Femeia
nouă. Žena danas (AFŽ Jugoslavije, Beograd) štampana je u tiražu od 30.000 primeraka,
Zora (AFŽ Srbije, Beograd) je štampana u 50.000 primeraka, a u Vojvodini su štampana
navedena tri AFŽ lista što je prelazilo tiraž od 100.000 primeraka AFŽ štampe, koja
se nije nudila kao mogućnost, već kao redovna aktivnost AFŽ organizacija poznata
kao „čitalačke grupe“. Paradoksalno je da u vreme kada je nešto manje od 20% žena u
Vojvodini bilo nepismeno (1946. bilo je 69.000 8 nepismenih žena) postojao takav obim
angažovanih listova. S druge strane politički prioritet je bio okupiti žene i aktivirati
ih na planu izgradnje i obnove zemlje i uključenju u politički život pa je sasvim razumljivo
što je AFŽ štampa korišćena kao najznačajniji kanal prenošenja poruka i kreiranja
uloga namenjenih ženama. AFŽ štampa je imala za cilj oblikovanje svesti žena u
socijalističkom duhu, ali i prenošenje poruka koji su bile od koristi ženama: edukacija,
ekonomsko osamostaljivanje žena, korišćenje zakonskih prava koji su podržavali i
štitili majku i dete.
Masovni ulazak žena u javnu sferu u periodu 1945–1953. nije mogao da se ostvari
samo osnivanjem ženske organizacije, makar ona bila podržana ideološki, kadrovski
i finansijski. Bilo je potrebno da se steknu određeni društveno-istorijski uslovi, koji su
se napokon stekli tokom i neposredno posle II svetskog rata. Ogromne ljudske žrtve,
masovni zločini nad civilnim stanovništvom, logori smrti, veliki broj ranjenika, invalida,
dece bez roditelja, uništena sela i gradovi, glad, zima... posledice su užasa koje će
trajati i posle okončanja ratnih dejstava. Da bi se prevazišlo tako strašno nasleđe rata
bilo je nužno da se i ženska polovina stanovništva uključi u sve oblike aktivnosti u
društvu: političke, privredne, humanitarne, kulturne. Žene su, sticajem okolnosti koje
je doneo II svetski rat, i mimo ideološkog plana, zauzele mesta svojih poginulih očeva,
muževa, sinova i tako otvorile prostor ka osvajanju ličnih sloboda do tada rezervisanih
samo za muškarce. U tom poduhvatu AFŽ je imao izuzetnu i važnu ulogu.
7 Komunistička partija Jugoslavije.
8 U Vojvodini je 1948. bilo 400.000 žena (Zaga Krdžalić, Slobodna Vojvodina, 7. mart 1948:1).
15