13. Satelitske komunikacije 13.1. Satelitska orbita

Prenos podataka – Satelitske komunikacije 

13. Satelitske komunikacije 

Satelitske mreže predstavljaju kombinaciju čvorova, kod koje su neki čvorovi sateliti. Čvorovi 

omogućavaju da se ostvari komunikacija između jedne i druge tačke na planeti Zemlji. Čvor u mreži može 

biti satelit, zemaljska stanica, terminal krajnjeg korisnika ili telefon. U principu, Mesec kao prirodni satelit 

planete Zemlje može da se koristi kao relejna stanica (čvor) u mreži, ali ipak poželjnije je koristiti veštačke 

satelite jer se na njima može instalirati elektronska operma čiji je osnovni zadatak da regeneriše signal čija je 

energija opala (signal oslabio) duž prenosnog puta. Drugo ograničenje koje se odnosi na prirodne satelite, 

kakav je Mesec, predstavlja njihovo rastojanje od Zemlje, što za posledicu ima dugo komunikaciono 

kašnjenje. 

Satelitske mreže predstavljaju celularne (ćelijske) mreže po tome što dele planetu na ćelije. Sateliti 

omogućavaju da se ostvari prenos od bilo koje lokacije na Zemlji, zavisno od toga koliko su dva korisnika, 

koja međusobno komuniciraju, udaljena. Pri tome, ne zahteva se velika novčana investicija u infrastrukturi 

na strani Zemlje. 

Prenos signala od zemaljske stanice ka satelitu se naziva uplink, dok prenos od satelita ka zemaljskoj 

stanici je poznat kao downlink. Elektroniku u satelitu koja prihvata uplink signal, a konvertuje ga u downlink, 

naziva se transponder. Sistemi koji se nalaze na Zemlji ili blizu Zemlje nazivaju se zemaljske stanice 

(Earth Stations). Postoje brojne ralike izmedju satelitsko- i zemaljsko-baziranih komunikacija, a one se mogu 

iskazati kroz sledeća zapažanja: 

a) oblast pokrivanja satelitskog sistema daleko premašuje zemaljski sistem. Tako na primer, za slučaj 

geostacionarnog satelita, sa jednom antenom vidi se skoro četvrtina Zemljine kugle. 

b) cena prenosa kod satelitskih komunikacija je skoro nezavisna od rastojanja (odnosi se na oblast 

pokrivanja satelita). 

c) kod satelitske komunikacije prenosni kanali su veoma širokog propusnog opsega, a prenos podataka 

se ostvaruje pri velikim brzinama. 

d) satelitske veze su često puta podložne kratkotrajnim smetnjama i degradacijama, ali i pored toga 

kvalitet prenosa je dosta visok. 

e) kod geostacionarnih satelita postoji propagaciono kašnjenje Zemlja-Satelit-Zemlja od 1/4s. 

13.1. Satelitska orbita 

Put satelita oko Zemlje naziva se orbita. Satelitske orbite je moguće klasifikovati na veći broj načina: 

1) orbita je kružna pri čemu je centar Zemlje centar kruga, ili eliptična pri čemu je centar Zemlje jedan 

od dva fokusa elipse. 

2) Orbita može biti ekvatorijalna, da ima nagib (inclined), ili da bude polarna (vidi sliku 13.1). 

Slika 13.1. Orbita satelita 

296


3) shodno visini u odnosu na Zemlju sateliti se mogu nalaziti u geostacionarnoj orbiti (GEO- Geo Earth 

Orbit), srednjoj zemaljskoj orbiti (MEO - Medium Earth Orbit), ili u niskoj zemaljskoj orbiti (LEO - Low 

Earth Orbit) – vidi sliku 13.2. 

Slika 13.2. Tipovi orbita shodno visini satelita 

13.2. Rastojanje 

Na slici 13.3 prikazana je geometrija kojom se odredjuje pokrivenost satelita. Ključni faktor je ugao 

elevacije zemaljske stanice, , (tangenta na površinu Zemlje na lokaciji antene, tj. horizontalna linija 

usmerena ka glavnom snopu antene, obično elevacija glavnog snopa je 

0 ). Ugao pokrivanja, , je mera 

koja ukazuje na deo površine Zemlje vidljiv od strane satelita ( obično definiše krug na površini Zemlje 

centriran u tački direktno ispod satelita). 

Sledeće jednačine su važeće: 

 

 

sin 

 

R sin 2 

cos 

 

 

 

R h cos sin 

sin 

 

2 2 

gde je: 

R - radijus Zemlje, 6370 km 

h - visina orbite (visina od tačke na Zemlji direktno ispod satelita) 

- ugao pokrivanja 

- minimalni ugao elevacije 

297


R 

 

 

90 

Satelit 

 

 

h 

R 

Zemlja 

Slika 13.3. Uglovi pokrivanja i elevacija 

Rastojanje od satelita do najudaljenije tačke pokrivanja se izračunava kao 

 

d sin 

 

 

R h 

sin 

 

2 

R h 

sin 

cos 

 

sin R sin 

d 

 

cos sin 

dok se propagaciono kašnjenje signala odredjuje kao 

2h 2 

t 

c 

8 

gde je c 3 

10 m s , brzina prostiranja svetlosti. 

R h 

sin 

c cos 

 

298


13.3. Perioda satelita 

Perioda satelita predstavlja vreme potrebno da satelit obiđe Zemlju. Perioda je određena Kepler-ovim 

zakonom kojim se perioda definiše kao funkcija rastojanja satelita od centra Zemlje. 

Primer 1 

Koliko iznosi perioda Meseca, na osnovu Kepler-ovog zakona? 

Keplerov zakon glasi: 

Perioda = C * rastojanje 1.5 

gde je C konstanta aproksimativno jednaka 1/100. Perioda je u sekundama, a rastojanje u kilometrima. 

Odgovor: 

Mesec je približno udaljen od Zemlje 384 000 km. Radius Zemlje je 6378 km. Primenjujući formula 

dobijamo: 

Primer 2 

Perioda = (1/100) * (384 000 + 6378) 1.5 = 2 439 090 s = 1 mesec 

Na osnovu Kepler-ovog zakona, odrediti periodu satelita koji je lociran na orbiti koja je aproksimativno 35 

786 km iznad Zemlje. 

Odgovor: 

Primenjujući formulu imamo: 

Perioda = (1/100) * (35 786 + 6378) 1.5 = 86 579 s = 24 h 

To znači da satelit koji je lociran 35 786 km iznad Zemlje ima period od 24h, što odgovara periodu rotacije 

Zemlje. Za ovakav satelit kažemo da je stacionarni u odnosu na Zemlju, a njegova orbita se naziva 

geostacionarna orbita. 

13.4. Oblast pokrivanja 

Sateliti predaju/primaju mikrotalasne signale koristeći bidirekcione antene (signal na strani Zemlje je 

moguće primati samo do granice vidljivosti - line-of-sight). Signalom koji se zrači sa satelita prema Zemlji 

pokriva se samo određena (ograničena) oblast koja se naziva footprint (otisak). Snaga signala u centru 

footprint-a je maksimalna. Granica footprint-a je lokacija gde nivo signala ima unapred predefinisani prag 

(recimo -120 dBm). 

299


13.5. Tri kategorije satelita 

Na osnovu lokacija orbite u odnosu na površinu zemlje, sateliti se mogu podeliti u tri kategorije: 

a) Geostacionarni (Geostationary Earth Orbit- GEO) 

b) Medium Earth Orbit (MEO) 

c) Low Earth Orbit (LEO) 

Na slici 13.4 prikazane su visine satelita u odnosu na površinu Zemlje. 

Postoji samo jedna orbita, na visini od 35 786 km za GEO satelite. MEO sateliti su locirani na visinama 

između 5 000 – 15 000 km. LEO sateliti su na visini ispod 2 000 km. 

Razlog za korišćenje različitih orbita predstavlja postojanje Van Allen-ovih pojaseva (belts). Van Allenov 

pojas je nivo koji sadrži naelektrisane čestice. Satelit koji kruži u jednom od ovih pojaseva biće u 

potpunosti oštećen energetskim tovarom ovih čestica. MEO orbita se nalazi između gornjeg i donjeg Van 

Allen-ovog pojasa. 

Slika 13.4. Visina satelitskih orbita 

13.6. Frekventni opsezi komunikacionih satelita 

Frekvencije rezervisane za mikrotalasne satelitske komunikacije pripadaju gigahercnom (GHz) 

opsegu. Svaki satelit predaje i prima signale preko dva različita opsega. Prenos od Zemlje ka satelitu se 

naziva uplink (veza naviše), a od satelita ka Zemlji downlink (veza na niže). U tabeli 1. prikazana je lista 

frekventnih opsega koji su dostupni za satelitske komunikacije. Uočimo da propusni opseg raste sa porastom 

frekvencije. Ali, na žalost, sa porastom frekvencije i efekat transmisionog slabljenja postaje sve izraženiji. 

Tabela 1. Frekventni opsezi kod satelitskih komunikacija 

Band Frekverntni opseg Totalni propusni 

opseg 

Opšte aplikacije 

L 1 do 2 GHz 1 GHz Mobile satellite service (MSS) 

S 2 do 4 GHz 2 GHz MSS. NASA. deep space research 

C 4 do 8 GHz 4 GHz Fixed satellite service (FSS) 

300


X 8 do 12.5 GHz 4.5 GHz FSS military. terrestrial earth 

exploration. and meteorological 

satellites 

Ku 12.5 do 18 GHz 5.5 GHz FSS. broadcast satellite sarvice 

(BSS) 

K 18 do 26.5 GHz 8.5 GHz BSS. FSS 

Ka 26.5 do 40 GHz 13.5 GHz FSS 

13.7. Geostacionarni sateliti 

Kod line-of-sight dometa signala zahteva se da predajna i prijemna antena budu, celo vreme, 

usmerene jedna prema drugoj (jedna antena mora da ima drugu antenu na vidiku). Zbog ovoga, satelit koji 

rotira brže ili sporije u odnosu na rotaciju Zemlje je vidljiv za samo neki kraći vremenski period. Da bi se 

obezbedila neprekidna (konstantna) komunikacija, satelit treba da se kreće istom brzinom kao i Zemlja, pa da 

tako izgleda kao da ostaje u istu tačku. Ovakvi sateliti se nazivaju geostacionarni. 

S obzirom da se orbitalna brzina određuje na osnovu rastojanja od Zemlje, samo jedna orbita može 

biti geostacionarna. Orbita se nalazi na ekvatorijalnoj ravni približno 38 000 km od površine Zemlje. Jednim 

geostacionarnim satelitom nije moguće pokriti celu teritoriju Zemlje. Jedan satelit u orbiti ima line-of-sight 

kontakt sa velikim brojem zemaljskih stanica, ali zakrivljenost Zemlje čini da taj satelit bude nevidljiv za 

veliku teritoriju plane Zemlje. U suštini, minimalno je potrebno 3 GEO satelita koji se međusobno nalaze na 

ekvivalentnim rastojanjima da bi se pokrila cela teritorija Zemlje. Na slici 13.5 prikazana su tri satelita, svaki 

za 120 0 u odnosu na druge koji se nalaze u geosinhronim orbitama iznad ekvatora (pogled je sa strane 

Severnog Pola – North Pole). 

GEO sateliti se koriste za prenos medijskih (radio i TV) signala. 

Slika 13.5. Sateliti u geostacionarnoj orbiti 

Na Slici 13.6 prikazani su položaji GEO satelita u odnosu na Zemlju. 

301


Orbita : 35.863 km 

u ravni ekvatora 

= satelit 

Slika 13.6. Položaji satelita u geostacionarnoj orbiti 

Prednosti GEO orbita su sledeće: 

a) s obzirom da je pozicija satelita, relativno u odnosu na Zemlju, stacionarna ne postoje problemi sa 

Doppler-ovim efektom. 

b) praćenje satelita sa zemaljske stanice je pojednostavljeno. 

c) na visini od 36853 km satelit može da komunicira sa četvrtinom zemaljske kugle, a sa tri satelita, 

0 

razdvojenih za 120 moguće je komunicirati sa celom Zemljom, isključujući severni i južni pol. 

d) GEO sateliti su danas najčešći tipovi korišćenih komunikacionih satelita. 

Nedostaci GEO orbita su sledeći: 

a) snaga signala na prijemu je mala nakon prolaska 35000 km. 

b) polarni regioni oko severnog i južnog pola su slabo pokriveni GEO satelitima. 

c) i pored velike brzine svetlosti postoji kašnjenje signala, koje za dve lokacije direktno ispod satelita 

iznosi 2 35863 

300000 0. 

24 s , što je značajno vreme. 

Da bi se rešio problem kašnjenja koriste se LEO i MEO sateliti. 

13.8. MEO sateliti 

MEO sateliti su locirani između dva Van Allen-ova pojaseva. Satelit koji se nalazi u ovoj orbiti rotira 

oko Zemlje za otprilike 6 do 8 časova. 

Primer MEO satelitskog sistema je Global Positioning System (GPS). Sateliti ovog sistema se nalaze 

na visini od 18 000 km iznad Zemlje. Sistem se sastoji od 24 satelita i koristi se za navigaciju na Zemlji, 

302


moru, i u vazduhu, jer obezbeđuje informaciju o vremenu i lokaciji koje koriste (pokretna) vozila i brodovi. 

GPS koristi 24 satelita u šest orbita (vidi sliku 13.7.). Orbite i lokacije satelita u svakoj orbiti izvedene 

(realizovane) su tako da su u svakom trenutku, po četiri satelita vidljiva sa bilo koje tačke na Zemlji. GPS 

prijemnik ima almanah koji ukazuje na tekuću poziciju satelita. 

Slika 13.7. Orbite GPS satelita 

Osnovne karakteristike MEO satelita (vidi Sliku 13.8b)) su: 

1) kružna orbita na visini od 5000-12000 km 

2) perioda orbite je 6 časova 

3) dijametar pokrivanja je od 10000-15000 km 

4) round-trip propagaciono kašnjenje je manje od 50 ms 

5) maksimalno vreme za koje je satelit vidljiv sa fiksne tačke na Zemlji (iznad radio horizonta) iznosi 

nekoliko časova. 

MEO sateliti imaju manji broj handoff-a u odnosu na LEO satelite. 

a) b) 

Slika 13.8. LEO i MEO orbite 

303


13.9. LEO sateliti 

LEO sateliti imaju polarne orbite (vidi sliku 13.8a)). Oni su locirani na visinama između 500 i 2000 

km, a imaju periodu rotacije od 90 do 120 minuta. Brzina satelita je od 20 000 do 25 000 km/h. LEO sistem 

se obično karakteriše celularnim tipom pristupa, sličan onom koji se koristi kod celularne telefonije. 

Footprint na Zemlji ima dijametar od 8 000 km. Pošto su LEO sateliti bliži Zemlji round-trip propagaciono 

kašnjenje je manje od 20 ms, što je prihvatljivo za audio komuniciranja. 

LEO sistem čini konstelacija (sazvežđe) satelita koji su organizovani u mreži, pri čemu se satelit 

ponaša kao komutator (switch kod klasičnih računarsakih mreža). Sateliti koji su međusobno bliži jedan 

drugome povezuju se preko inter-satelitskih veza (intersatellite links – ISL). Mobilni sistem komunicira sa 

satelitom preko mobilne veze korisnika (user mobile link – UML). Satelit može da komunicira i sa 

zemaljskom stanicom (gateway) preko gateway veze (gateway link – GWL). Na slici 13.9 prikazana je 

tipična LEO satelitska mreža. 

Slika 13.9. LEO satelitski sistem 

Osnovne karakteristike LEO satelita (vidi Sliku 13.8a)) su: 

a) kružna ili slabo naglašena eliptična orbita na visini od 2000 km. 

b) period orbite je od 1 . 5 do 2 časa. 

c) dijametar pokrivanja je 8000 km. 

d) propagaciono kašnjenje (Zemlja-satelit-Zemlja - round-trip-propagation signal) je manje od 20 ms. 

e) maksimalno vreme za koje je satelit vidljiv sa fiksne tačke na Zemlji je do 20 minuta. 

f) s obzirom da se satelit kreće u odnosu na fiksnu tačku na Zemlji jako je izražen efekat Doppler-a. 

Praktično korišćenje sistema LEO satelita iziskuje korišćenje većeg broja orbitalnih ravni, svaka sa 

većim brojem satelita u orbiti. Komunikacija izmedju dve zemaljske stanice obično podrazumeva handing-off 

signala sa jednog satelita na drugi. 

LEO sateliti se mogu podeliti u tri kategorije: 

a) Little LEO - je operativan ispod 1 GHz. Ovi sateliti se uglavnom koriste za prenos poruka malih 

bitskih brzina. Koriste propusni opseg ne veći od 5 MHz, a podržavaju brzine prenosa podataka do 10 

kbps. Namenjeni su za praćenje i slanje poruka sa malim bitskim brzinama prenosa. 

b) Big LEO - je operativan između 1 i 3 GHz. Goldstar je tipičan big LEO satelitski sistem, koji se 

sastoji od 48 satelita, u šest polarnih orbita, svaka orbita sa po osam satelita. Orbite se nalaze na visini 

od 1 400 km. Iridium sistem je drugi primer big LEO. Ovaj sistem čini 66 satelita podeljenih u šest 

304


orbita sap o 11 satelita po svakoj orbiti. Orbite su na visini od 750 km, a svaki satelit je razdvojen od 

drugog za aproksimativno 32 0 . Podržavaju brzine prenosa podataka do nekoliko Mbps. Podržavaju 

sve servise tipa LEO kao i prenos govora. 

c) Broadband LEO - obezbeđuje da se ostvari komunikacija slična onoj kao kod optičkih (fiber optic) 

mreža. Prvi broadband LEO sistem je bio Teledesic. Teledesic je sistem satelita koji obezbeđuje fiberoptic-like 

komunikacije (širokopojasne kanale, mali procenat greške u prenosu ( low error rate), i 

malo kašnjenje kod propagacije signala). Glavna namena ovog sistema je da obezbedi brzi Internet 

pristup svim korisnicima lociranim svuda po svetu. Najčešće ovaj sistem se naziva “nebeski Internet” 

(Internet in the sky). 

13.10. Satelitske mrežne konfiguracije 

Na Slici 13.10 prikazane su dve standardne konfiguracije kod satelitskih komunikacija. 

Zemaljska 

stanica 

više prijemnika 

a) Veza tačka-ka-tački 

Satelitska 

antena 

Satelitska 

antena 

predajnik 

b) Veza bradcast 

Slika 13.10. Konfiguracije kod satelitskih komunikacija 

više prijemnika 

Kod prve, satelit se koristi da obezbedi vezu tipa tačka ka tački izmedju dve različite zemaljske 

antene. Kod druge, satelit obezbedjuje komunikaciju izmedju jednog predajnika na Zemlji i većeg broja 

305


Zemaljskih prijemnika. Varijanta druge konfiguracije koja se koristi za dvosmernu komunikaciju izmedju 

dve Zemaljske stanice prikazana je na Slici 13.11. 

PC 

Server 

Hub 

Ku -band 

satelit 

Udaljeni 

položaj 

Napomena: VSAT - very small aperture terminal system 

Udaljeni 

položaj 

Slika 13.11. Tipična VSAT konfiguracija 

13.11. Dodela kapaciteta - frekventna raspodela 

Udaljeni 

položaj 

Obično, GEO satelit koji koristi širok propusni opseg od 500 MHz deli ovaj opseg na veći broj 

manjih kanala širine 40 MHz. 

Strategije koje se odnose na dodelu kapaciteta propusnog opsega se mogu svrstati u sledeće tri 

kategorije: 

1) FDMA (frequency division multiple access) 

2) TDMA (time division multiple access) 

3) CDMA (code division multiple access) 

O CDMA dodeli govorili smo u delu Prenos signala u proširenom spektru, zbog toga u daljoj 

diskusiji ograničićemo se na dodele (alokacije) tipa FDMA i TDMA. 

306

13.11.1. FDM (Frequency Division Multiplexing) 


Kao što smo naglasili ukupni kapacitet komunikacionog satelita se deli na veći broj kanala. Na Slici 

13.12 prikazana je jedna FDM šema, tipična za GEO komunikacione satelite. Konkretnije, ova šema se 

koristi od strane satelita Galaxy. Sateliti koriste frekvencije C-opsega (propusni opseg od 500 MHz) podeljen 

na 24 kanala, svaki širine 40 MHz. Svaka frekvencija se prenosi od strane dva nosioca sa ortogonalnom 

polarizacijom. Razmak izmedju kanala (guardband) je 4 MHz, što znači da je širina kanala 36 MHz. 

C1 

3720 

3700 

3700 

C2 

3740 

C3 C5 C7 C9 C11 C13 C15 C17 C19 C21 C23 

3760 

36 

MHz 

4 MHz 

zaštitni opseg 

C4 C6 C8 C10 C12 C14 C16 C18 C20 C22 C24 

3780 

3800 

3820 

3840 

3860 

500 MHz propusni opseg 

3880 

3900 

3920 

3940 

3960 

3980 

4000 

a) Horizontalna polarizacija 

4020 

a) Vertikalna polarizacija 

4040 

4060 

4080 

4100 

4120 

4140 

4160 

4180 

4200 

4200 

Slika 13.12. Frekventni plan transpondera za downlink kanale 

Napomena: Za uplink plan dodati 225 MHz na zadate brojne vrednosti 

Svaki od kanala se može koristiti za brojne namene, a neke od tipičnih su: 

1200 govornih kanala 

jedan kanal kapaciteta 50 Mbps 

16 kanala, svaki kapaciteta 1.544 Mbps 

400 kanala, svaki širine 64 kbps 

jedan analogni video signal 

6 do 9 digitalnih video signala 

Na osnovu prethodnih sagledavanja uočili smo da se satelit koristi kao posrednik kod veza tipa tačka 

ka tački izmedju dve radio stanice. Takodje smo napomenuli da se frekventni opseg može ponovo koristiti 

ako se upotebe antene koje zrače signale na istoj frekvenciji (kokanale) u ortogonalnim ravnima 

(horizontalna i vertikalna). 

U praksi se koriste sledeće dve forme FDMA tehnika: 

1. FAMA (Fixed Assignement Multiple Access) 

2. DAMA (Demand Assignement Multiple Access) 

f (MHz) 

f (MHz) 

307

13.11.2. FAMA - FDMA 


Na Slici 13.13a) prikazan je primer FAMA-FDMA dodele, kod koje sedam zemaljskih stanica deli 

uplink kapacitet od 36 MHz. (Slična dodela važi i za downlink smer prenosa.) Kao što se vidi sa Slike 13.8, 

stanici A je dodeljen propusni opseg od 5 MHz (od 6237.5 do 6242.5 MHz) u kome se mogu prenositi 60 VF 

kanala koristeći FDM-FM (FDM se koristi za prenos 60 kanala, a FM (Frequency Modulation) za 

modulaciju kanala na nosećoj frekvenciji 6240 MHz). Kao što se vidi sa Slike 13.13b) saobraćaj izmedju 

stanica A i B se ostvaruje po 24 kanala, izmedju A i D takodje po 24 kanala, a izmedju A i E po 12 kanala. 

Ostali spektar do 36 MHz izmedju ostalih zemaljskih stanica deli se prema potrebama saobraćaja. 

6220 

6222 

ka 

stanici 

B 

ka 

stanici 

D 

Stanica B 

ka 

stanici 

B 

132 VF 


Predati spektar 

za stanicu A 

Stanica C 

Supergrupni 

multiplekser sa 

frekevntnom 

raspodelom 

60 VF 60 VF 

Stanica D 

6237.5 6242.5 

Mb f 

ka 

B 

a) 

FDM signal 

60 VF kanala 

t 

m b 

 

240 kHz 

ka 

B 

ka 

D 

ka 

D 

96 VF 

ka 

E 

12 kHz 252 kHz 

Stanica G 

Stanica F 

Stanica E 

24 

VF 

FM predajnik 

fC 6. 

24 GHz 

24 

VF 

24 

VF 

t FDM / FM 

s 

6260 f MHz 6258 

ka satelitu 

ka stanici 

f kHz 6240 f MHz E 6237.5 6242.5 

13.11.3. DAMA - FDMA 

b) 

Slika 13.13. Fiksna dodela FDMA formata kod satelitske komunikacije 

Prvi komercijalno dostupan DAMA-SCPC (Single Channel Per Carrier) sistem (vidi Sliku 13.14) bio 

je SPADE (Single Channel Per Carrier, Pulse Code Modulation Multiple Access Demand Assignement) 

uveden na satelitima INTELSAT. Svaki podkanal prenosi 64 kbps QPSQ (Quadrature Phase Shift Keying) 

signal, koji zauzima opseg od 38 kHz, plus 7 kHz za razdvajanje. Obično signal se koristi za prenos PCM 

kodiranog govornog signala. Ukupno je dostupno 794 podkanala. Ovi kanali se uparuju tako da dva kanala 

S t 

308


udaljena medjusobno za 18.045 MHz mogu da se uvek koriste za vezu tipa potpuni dupleks (full duplex), tj. 

uparuju se 3 i 404, 4 i 405, ..., 399 i 800. Pored toga, postoji i zajednički kanal za potrebe signalizacije (CSC 

- Common Signaling Channel) širine 164 kHz po kome se prenose PSK (Phase Shift Keying) signali brzinom 

128 kbps. 

Zajednički kanal 

za sinhronizaciju 

Telefonski VF signal 

(0 – 4 kHz, analogni) 

Telefonski VF signal 

(0 – 4 kHz, analogni) 

QPSK 

signali 

3 4 5 6 

Propusni opseg 

38 kHz 

PCM 

koder 

PCM 

koder 

. 

. 

. 

. . . 


400 - 403 

(neiskorišćeni) 

399 404 

Zaštitni opseg 

7 kHz 

a) frekventna alokacija 

PCM 

64 kbps 

PCM 

64 kbps 

QPSK 

predajnik 

QPSK 

predajnik 

QPSK 

signal 

QPSK 

signal 

b) Moguća konfiguracija QPSK SCPC predajnika 

PA PA 

S1 

S2 

1 ms 

128 bitova 

S3 

1 frame = 50 ms = 6400 bitova 

. 

. 

. 

. 

. 

. 

S49 

c) TDMA CSC format okvira 

S1 

. . . 

Slika 13.14. SPADE satelitski komunikacioni sistem za komutirane SCPC servise 

 

t 

309 

800 

ka satelitu 

f


13.12. Dodela kapaciteta - vremenska raspodela 

I pored toga što se FDM tehnike standardno koriste kod satelitskog prenosa, u zadnje vreme, TDM 

tehnike nalaze sve veću primenu. 

Prenos kod TDM-a se svodi na slanje repetitivnih sekvenci okvira (frames), pri čemu je svaki okvir 

podeljen na veći broj vremenskih delova (slotova). Položaj (mesto položaja) svakog slota u sekvenci okvira 

je namenjen za pojedini predajnik. Period okvira se nalazi u opsegu od 100 s do 2 ms i čine je od 3 do 100 

vremenskih slotova. 

Na Slici 13.15 prikazan je tipičan format okvira. Obično okvir počinje sa dva referentna paketa 

(burst) koji definišu početak okvira. Dva paketa se šalju od strane dve zemaljske različite stanice, i 

obezbedjuju da sistem radi korektno čak i kada jedna od referentnih stanica bude u kvaru. Svaki referentni 

paket počinje nosiocem i sinhronizirajućom sekvencom (bit timing recovery pattern) koja je jedinstvena i 

koja obezbedjuje da se sve stanice sinhroniziraju na glavni takt. Svakoj od N stanica dodeljen je po jedan ili 

veći broj vremenskih slotova u okviru okvira. Preambula sadrži upravljačku i vremensku informaciju plus 

identifikaciju odredišne stanice. 

nosioc i 

sinhronizirajuća 

sekvenca 

podaci o 

koordinaciji 

Referentni burst 

Stanica 1 Stanica 2 Stanica 3 N-1 

N 

Preambula Informacija 

nosioc i 

sinhronizirajuća 

sekvenca 

Period okvira 

jedinstvena 

reč 

Paket podataka stanice 

Identifikacija 

stanice 

Mrežno upravljanje, zahtevi 

Slika 13.15. Jedan tipičan format TDMA okvira 

Zaštitni vremenski 

period 

Na Slici 13.16 opisan je rad FAMA-TDMA. Pojedine zemaljske satelitske stanice koriste uplink kanal 

i predaju podatke o paketu u definisanim vremenskim jedinicama. Satelit na principu repetitora šalje ka 

Zemlji sve dolazeće pakete i predaje ih svim zemaljskim stanicama. Na ovaj način sve zemaljske stanice 

znaju ne samo vremenski trenutak (slot) koji im je dodeljen za prenos nego i koji vremenski trenutak da 

koriste za prijem. Satelit, takodje, predaje i referentni paket kojim se vrši sinhronizacija svih zemaljskih 

stanica. 

310


Medju-paketno 

zaštitno vreme 

Prenos 

paketnog 

slota 

Paketni 

podslot 

Format 

okvira 

Stanica 1 Stanica 2 Stanica 3 

a) Uplink 

Stanica 1 Stanica 2 Stanica 3 

b) Downlink 

Prenos iz 

stanice 1 

Prenos iz 

stanice 3 

Slika 13.1. Princip rada FAMA-TDMA 

Prenos iz 

stanice 2 

Prenos iz 

stanice 1 

311


13. Satelitske komunikacije .................................................................................................................. 296 

13.1. Satelitska orbita.............................................................................................................................. 296 

13.2. Rastojanje....................................................................................................................................... 297 

13.3. Geostacionarni sateliti.................................................................................................................... 301 

13.4. LEO sateliti .................................................................................................................................... 304 

13.5. MEO sateliti ..................................................................................... Error! Bookmark not defined. 

13.6. Frekventni opsezi ............................................................................. Error! Bookmark not defined. 

13.7. Satelitske mrežne konfiguracije ..................................................................................................... 305 

13.8. Dodela kapaciteta - frekventna raspodela ...................................................................................... 306 

13.8.1. FDM (Frequency Division Multiplexing)................................................................................... 307 

13.8.2. FAMA - FDMA.......................................................................................................................... 308 

13.8.3. DAMA - FDMA ......................................................................................................................... 308 

13.9. Dodela kapaciteta - vremenska raspodela...................................................................................... 310 

312

13. Satelitske komunikacije 13.1. Satelitska orbita

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?