Zbornik seminara za studije moderne umetnosti br. 9 (pdf) - Atenaion
Zbornik seminara za studije moderne umetnosti br. 9 (pdf) - Atenaion
Zbornik seminara za studije moderne umetnosti br. 9 (pdf) - Atenaion
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Nenad Radić<<strong>br</strong> />
predstava Vavilonske kule. Protić ističe da kolaži “raskidaju sa intimističkim svetom<<strong>br</strong> />
i učvršćuju egzistencijalnu filozofiju i slikarsku poetiku gotovo suprotnog jezika i<<strong>br</strong> />
iska<strong>za</strong>. Ono po čemu se ipak uključuju i u Peđino dotadašnje slikarstvo je naglašena<<strong>br</strong> />
istorijska svest, fascinacija pred dubinom vremena i trajanja, čovekovim moralnim i<<strong>br</strong> />
egzistencijalnim tragizmom” 5 . Sav taj ‘tragi<strong>za</strong>m vremena’, a tu pre svega treba imati<<strong>br</strong> />
na umu sve ono što se dešavalo u svetu 1968. godine, od rata u Vijetnamu do velikih<<strong>br</strong> />
studentskih demonstracija u Parizu, nagnao je Milosavljevića da otvoreno ‘progovori’<<strong>br</strong> />
gradeći svoj Toranju večnosti.<<strong>br</strong> />
Kako bi smo što jasnije sagledali ovaj svojevrsni ‘krik’ umetnika, neophodno<<strong>br</strong> />
je da prvo istaknemo njegove osnovne karakteristike: antropomorfnost, dokumentarnost<<strong>br</strong> />
i jasnu političku poruku. Učinićemo to tehnikom ekvivaletnoj tehnici kolaža,<<strong>br</strong> />
navodeći one delove iz <strong>br</strong>ojnih tekstova samog slikara koji objašnjavaju neke od njegovih<<strong>br</strong> />
ključnih stavova, kako o <strong>umetnosti</strong> i slikarstvu, tako i o životu.<<strong>br</strong> />
Struktura antropomorfnog<<strong>br</strong> />
“Zamislite umetnost, njen jezik i njen rečnik, bez metafora, alegorija, hiperbola,<<strong>br</strong> />
simbolike, ornamentike, anamorfo<strong>za</strong> i metamorfo<strong>za</strong> – umetnost bez duha i stila!<<strong>br</strong> />
Nema geografske širine ni istorijskog sloja, ni lupe, ni teleskopa, ni mikroskopa, ni<<strong>br</strong> />
bilo kakve mogućnosti da se pronađe umetnost mimo opštih <strong>za</strong>kona stvaralaštva.<<strong>br</strong> />
Vodeći računa o ovoj vitalnosti i ovoj mašti, a naročito o organskoj prirodi<<strong>br</strong> />
<strong>umetnosti</strong>, o njenoj humanosti, mnogi <strong>umetnosti</strong> propisuju ‘dušu’. Ona joj pripada po<<strong>br</strong> />
prirodi stvari, <strong>za</strong>to što su slikarstvo i skulptura (i čitava umetnost) organi<strong>za</strong>m koji se<<strong>br</strong> />
razvija kao i svaki drugi živi organi<strong>za</strong>m. U svom impulsivnom i duševnom životu<<strong>br</strong> />
umetnost se oslanja na tri osnovna nagona.<<strong>br</strong> />
Na jednom uglu ovog trougla počiva emotivnost, na drugom cere<strong>br</strong>alnost, na<<strong>br</strong> />
trećem virtuoznost. To je u suštini ono što se inače naziva imenima organa: srce, glava,<<strong>br</strong> />
ruka. Pomenimo slikoviti crtež ‘duše <strong>umetnosti</strong>’ slikara Haesaertsa 6 koji uzima <strong>za</strong> oznaku<<strong>br</strong> />
emotivnosti ruku iz jedne Tintoretove slike, jedan deklamatorski gest, <strong>za</strong> oznaku<<strong>br</strong> />
10<<strong>br</strong> />
PEĐA MILOSAVLJEVIĆ, ILUSTRACIJA HAESAERTSOVOG TROUGLA
Change language