ИНФОРМАТОР

ИНФОРМАТОР
за студенте постдипломских магистарских студија
Филолошки факултет
Универзитетa у Београду
(школска 2003/2004. година)

Постдипломске (магистарске) студије представљају највиши групно
организивани облик наставе на Филолошком факултету у Београду и у њих је
уграђена сума научног и педагошког искуства његових најугледнијих предавача.
Оне отварају дипломираним студентима Факултета и других сродних високошколских
установа из земље и иностранства значајне могућности теоријског и практичног
продубљивања знања стечених на основним студијама, па тако и свеколиког
професионалног усавршавања у одабраној области. Опредељењем за ову врсту
студија, кандидати се оспособљавају за самостални научноистраживачки рад и
примену његових резултата у наставно-научној пракси.
Полазећи од тога да је циљ основних студија на Филолошком факултету у
Београду подучавањe, истраживање и дифузија знања о језику и уметности речи
уопште, о српској и страним филологијама, постдипломске студије нуде наставак
образовања у областима српског језика,
српске књижевности и јужнословенске филологије, већине страних језика и књи-
жевности које се изучавају на Факултету, затим опште лингвистике, опште књи-
жевности, методике наставе српског језика и књижевности, методике наставе страних
језика и књижевностi, библиотекарства и информатике. Побројани профили
уобличавају се кроз посебне и пажљиво осмишљене наставне планове и програме,
а наставу изводе већином наставници са Филолошког факултета, уз сарадњу са
другим академским институцијама и њиховим у науци потврђеним кадром, односно
сарадницима и
саветницима научних института, изабраним у звања адекватна звањима универзи-
тетских наставника.
Намена је овог Информатора да, с обзиром на велики број дисциплина које
се изучавају на постдипломским студијама као и на специфичан режим тих
студија, пружи заинтересованим кандидатима што више неопходних објашњења
у вези са током студија, облицима и начином извођења наставе, полагањем
испита и др.

УСЛОВИ УПИСА
у прву годину студија
школске 2003/2004. године
Филолошки факултет уписаће у школској 2003/2004. години:
- 35 студената који се финансирају из буџета, и
- 80 самофинансирајућих студената.
На магистарске студије могу да се упишу кандидати који су завршили Фило-
лошки факултет, неки други одговарајући факултет у земљи и иностранству,
или
Богословски факултет, ако имају просечну оцену најмање осам (8).
На студије Библиотекарства и информатике могу да се упишу и студенти
који су завршили неки други факултет.
Студенти са учитељских факултета поред смера за Библиотекарство и
информатику могу да упишу и студије Методике наставе српског језика или
Методике наставе српске књижевности. У случају да кандидат који жели да упише
постдипломске студије нема током основних студија просечну оцену већу од осам,
полаже квалификациони испит. Програм квалификационог испита утврђује Наставнонаучно
веће Филолошког факултета, на предлог Центра за постдипломске студије и
одговарајуће Катедре. Квалификациони испит се полаже на матичној Катедри.
Упис студената врши се на основу јавног конкурса који расписује Министарство
просвете и спорта Републике Србије. Студенти стипендисти Министарства за науку и
технологију и Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка, као и
асистенти-приправници, запослени на факултетима чији је оснивач Република, не
плаћају школарину, али плаћају трошкове пријаве, израде и одбране магистарске
тезе.
Страни држављани могу да се упишу на постдипломске студије под истим
условима као и СЦГ држављани.
Страни држављани могу конкурисати за упис на постдипломске студије које се
изводе на српском језику, под условом, да приликом уписа поднесу потврду да
владају српским језиком. Проверу знања из српског језика обавља Центар за српски
језик као страни језик при Филолошком факултету.
Странац плаћа школарину у износу од 1700 УС долара у једнократном износу,
приликом уписа, осим ако међународним споразумом није другачије одређено.

Одлуку о упису кандидата на поједине смерове доноси Веће Филолошког факултета
на предлог Центра за постдипломске студије.
Информације од значаја за спровођење конкурса објављују се на
огласној табли Факултета.
Ранг листа се формира на основу утврђених услова конкурса по
следећем критеријуму:
35 места на буџету, распоређује се тако што се уписује по 6
студената са највећом просечном оценом са Катедре за српски језик са
јужнословенским језицима и Катедре за српску књижевност са
јужнословенским књижевностима, а најмање по један студент са свих
других катедара Филолошког факултета. Преостала места попуњавају се
према успеху студената, а у случају истог општег успеха предност има
кандидат са бољим оценама из групе предмета релевантних за одабрани
смер.
Висина школарине за школску 2003/2004. годину
За прву годину: 60.000, 00 динара
За другу годину: 50.000, 00 динара
Студент може уплатити школарину у једнократном износу приликом
уписа или на рате, и то на шест једнаких рата од по 10.000, 00 динара у току
школске године.
Документа потребна за пријаву на конкурс:
- оверена фотокопија дипломе или уверења о високом образовању
- пријава на конкурс (формулар Филолошког факултета, купује се у
Скриптарници)
- доказ о уплати накнаде трошкова спровођења конкурса
Документа потребна за упис:
- два пријавна листа ШВ-20
- извод из матичне књиге рођених
- нови индекс
- две фотографије
- доказ о уплати школарине за самофинансирајуће студенте
Жиро рачун Филолошког факултета:
Филолошки факултет, Београд
Студентски трг 3
840-1615666-26, шифра плаћања 121

ПРАВИЛА СТУДИЈА
Настава на магистарским студијама траје две школске године.
Непосредно после прве школске године, студент постдипломских студија
уписује другу годину студија, бира Предмет уже струке и пријављује тему за израду
магистарског рада.
При упису на постдипломске студије, кандидат се опредељује за смер из
одређене научне области. Смерови, по правилу, одговарају основним научним
дисциплинама.
Факултет организује магистарске студије на следећим смеровима:
1. Наука о језику
2. Наука о књижевности
3. Методика наставе српског језика
4. Методика наставе страног језика
5. Методика наставе књижевности
6. Библиотекарство и информатика
Настава на магистарским студијама изводи се по наставном плану:
НАУКА О ЈЕЗИКУ
1. Техника научног рада
2. Методологија лингвистичких истраживања
3. Општа лингвистика
4. Упоредна граматика индоевропских језика (за студијске групе на којима се
изучавају индоевропски језици)
или
Основи упоредне граматике семитских језика
Основи упоредне граматике турских језика
Источноазијске студије - типологија језика
Основи упоредне граматике угрофинских језика
5. Предмет уже струке

НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
1.Техника научног рада
2. Методологија књижевнонаучних истраживања
а) Савремене теорије уметничке прозе
б) Проблеми тумачења поезије
в) Теорија драме и есеја
г) Историја књижевноисториографских идеја
* Од курсева понуђених у оквиру предмета студент бира и полаже један.
3. Преглед књижевних теорија
4. Предмет уже струке
МЕТОДИКА НАСТАВЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
1.Техника научног рада
2. Методологија лингвистичких истраживања
3. Општа лингвистика
4. Методика наставе српског језика
5. Предмет уже стуке
МЕТОДИКА НАСТАВЕ СТРАНОГ ЈЕЗИКА
1.Техника научног рада
2. Методологија лингвистичких истраживања
3. Општа лингвистика
4. Методика наставе страног језика
5. Предмет уже струке
МЕТОДИКА НАСТАВЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1.Техника научног рада
2. Методологија књижевнонаучних истраживања
а) Савремене теорије уметничке прозе
б) Проблеми тумачења поезије
в) Теорија драме и есеја
г) Историја књижевноисториографских идеја
* Од курсева понуђених у оквиру предмета студент бира и полаже један.
3. Преглед књижевних теорија
4. Методика наставе књижевности
5. Предмет уже струке

БИБЛИОТЕКАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
1.Техника научног рада
2. Методологија истраживања у библиотекарству
3. Систем научних информација
4. Предмет уже струке
Почетком сваке школске године Катедра одређује могуће предмете уже струке
и списак са програмима тих предмета доставља Центру за постдипломске студије,а
студент бира један од понуђених предмета.
Наставни план магистарских студија усваја Наставно-научно веће Универзите-
та у Београду на предлог Наставно-научног већа Филолошког факултета. Исто
Веће надлежно је за измене и допуне наставног плана постдипломских студија.
Наставни планови магистарских студија утврђују се и могу се мењати почетком
сваке школске године.
Наставне планове утврђује и мења Веће, на предлог одговарајућих матичних
катедри, семинара или Центра за постдипломске студије.
Наставу организује Центар за постдипломске студије у сарадњи са
одговарајућим катедрама и семинарима.
Настава се изводи путем предавања, консултација, израде семинарских
радова и испита.
Испити се полажу у редовним испитним роковима: јунском, септембарском,
октобарском, јануарском и априлском.
Листу наставника за магистарске студије почетком сваке школске године
утврђује Наставно-научно веће, уз консултације Центра за постдипломске студије и
одговарајуће Катедре.

ПРИЈАВА ТЕМЕ МАГИСТАРСКОГ РАДА
На почетку четвртог семестра, најкасније до 1. марта, студент постдипломац
дужан је да предложи тему магистарске тезе. Уз пријаву подноси и образложење
теме.
Катедра разматра предлог теме магистарске тезе, предлаже ментора и
комисију која Већу подноси реферат.
Научно-наставно веће Филолошког факултета одобрава тему и одређује
ментора на предлог Катедре.
Тематске области за магистарске тезе утврђује Научно-наставно веће
Факултета из области за које је Факултет матичан.
Наставник у току једне школске годне може, по правилу, имати највише пет
менторстава.
Студент мора бранити магистарску тезу у року до три године од дана
одобравања теме магистарске тезе.
Рок за предају магистарске тезе може се продужити, на захтев студента,
највише за годину дана. Студент постдипломац не може више од два пута тражити
продужење рока за предају магистарског рада.
Одлуку о продужењу овог рока доноси Веће.

ПРЕГЛЕД, ОЦЕНА И ОДБРАНА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ
На предлог Катедре, Наставно-научно веће именује чланове комисије за
писање извештаја о прегледу магистарске тезе најкасније у року до 30 дана од дана
подношења захтева за одбрану.
Комисија за преглед и оцену магистарске тезе подноси Већу реферат са
предлогом, у року од 45 дана од дана именовања.
Комисија за оцену и одбрану састоји се од најмање три члана.
Веће разматра извештај комисије, одобрава одбрану магистарске тезе и
одређује састав комисије за одбрану.
Магистарска теза и извештај комисије доступни су јавности.
Дан одбране прихваћене магистарске тезе одређује комисија за одбрану у
договору са кандидатом.
Чин одбране магистарске тезе је јаван и састоји се од кандидатовог експозеа и
расправе о резултатима рада.
Комисија након већања утврђује резултат јавне одбране: ''одбранио
магистарску тезу'' или ''није одбранио магистарску тезу''.
Комисија води записник о јавној одбрани магистарске тезе, који потписују
чланови комисије.
Магистарска теза која није одбрањена, не може се поново бранити.
Кандидат који је одбранио магистарску тезу, стиче звање магистра
филолошких наука.

СТАНДАРДИ О ОБАВЕЗНИМ ПОДАЦИМА И ЊИХОВОМ
РАСПОРЕДУ У МАГИСТАРСКИМ ТЕЗАМА
НАСЛОВНА СТРАНА
Назив Универзитета
Назив факултета и место
Име, средње слово и презиме аутора
Наслов магистарске тезе
Назнака о врсти рада (магистарски рад)
Место, година
ПРВА СТРАНА (ПОСЛЕ НАСЛОВНЕ)
Ментор:
- име и презиме
- назив факултета и место
Чланови комисије:
- име и презиме
- назив факултета и место
Датум одбране магистарске тезе
ДРУГА СТРАНА (ПОСЛЕ НАСЛОВНЕ)
Наслов магистарске тезе
Апстракт, до 1800 словних места
Кључне речи, до 10 речи
ТРЕЋА СТРАНА (ПОСЛЕ НАСЛОВНЕ)
Наслов магистарске тезе на енглеском језику
Апстракт на енглеском језику
Кључне речи на енглеском језику

Информације у вези са уписом године, наставним плановима и програмима,
распоредом предавања, пријавом испита и др. могу се добити у Центру за
постдипломске студије, или на телефон: (011) 637-005.
Управник Центра, проф. др Гордана Јовановић,
Секретар Центра, Весна Видовић, проф.