6. VO i ET.pdf

12. TRANSPLANTACIJA EMBRIONA
Transplantacija embriona (embriotransfer, ET) je biotehnologija, putem koje se
embrioni jedne genetski superiorne plotkinje (davaoc, donator) presađuju
(transplantuju) u matericu druge ženke (primaoc, recipijent), koja služi kao fiziološka
(surogat) majka, odnosno završava gravidnost do kraja. Na ovaj način, višekratnim
uzimanjem većeg broja embriona od jednog donatora, moguće je dobiti znatno veći
broj njegovih potomaka, nego što bi to bilo moguće prirodnim ritmom reprodukcijue.
Primenom ove tehnologije, moguće je:
Dobijanje znatno većeg broja potomaka od jedne, genetski superiorne,
ženke.
Dugotrajno čuvanje embriona od određene ženke.
Lakši transport embriona na veće udaljenosti
Izbegavanje rizika transporta, aklimatizacije i karantina
visokovrednih ženki.
Sprečavanje širenja zaraznih bolesti.
Definisanje pola dobijenih potomaka.
Ekonomska korist od prodaje embriona.
Tehnologija transplantacije embriona obuhvata sledeće postupke:
• Superovulacija donatora se izvodi tretmanom donatora većim dozama
gonadotropina (PMSG i HCG ili FSH i LH).
• Sinhronizacija estrusnih ciklusa donatora i recipijenata, primenom
adekvatnih hormonskih tretmana (videti poglavlje o sinhronizacije estrusa).
• Prikupljanje embriona od donatora se može izvesti hirurškom metodom
(putem laparotomije ili laparoskopije) ili nehirurškom metodom (ispiranjem
embriona iz uterusa, primenom pogodnih katetera, koji se uvode u vrhove
rogova uterusa kroz vaginu i cerviks).
• Kontrola kvaliteta dobijenih embriona se vrši u laboratoriji, pod
svetlosnim ili faznokontrastnim mikroskopom. Koriste se samo embrioni koji
su morfološki potpuno ispravni.
• Kratkotrajno ili dugotrajno čuvanje embriona od momenta uzimanja do
momenta transplantacije. Mogu se čuvati u tečnom medijumu, kratko
(nekoliko sati) ili u posebnom medijumu, dugotrajno, dubokim
zamrzavanjem.
• Transplantacija embriona u recipijente se može izvesti hiruruškim ili
nehiruruškim putem.
64
genetski