DS i SVM i dalje zajedno Svaki deseti zaposleni je ... - BeÄejski mozaik

Opasno je da budete 

iskreni ako niste i glupi. 

Džordž Bernard Šo 

19. februar 2010. 

broj 494. 

U Bečeju nema nesuglasica 

Komika zbog statuta 

Desilo nam se da pre više od 

godinu dana iz vaših novina 

saznamo da imamo nove članove 

Upravnog odbora iz redova 

radnika, a samo dva dana pre te 

sednice imali smo sastanak 

Upravnog odbora, rekao je 

Dragan Mitić, predsednik 

Upravnog odbora Komunalca 

Naša tema 

Trošenje novca iz 

budžeta 

s t r a n a 

3 

DS i SVM i dalje zajedno 

s t r a n a 

4 

Naj, naj, naj 

Ta pesma mi je bila najveći hit. 

Ima i anegdota o tome kako je 

ona nastala. Jednom prilikom 

sa Duškom Trifunovićem, dok 

smo putovali vozom, ja sam na 

gitari svirao i onako usput 

pevušio „laj, laj, laj“. On me je 

prekinuo i rekao: „Nije dobro 

laj, laj, laj, treba reći naj, naj, 

naj“ 

s t r a n a 4 s t r a n a 15 

Racionalizacija u prosveti 

Svaki deseti zaposleni 

je višak 

A VMSZ és a DP becsei képviselői szerint 

Nincs válságban 

a koalíció 

7. 

o l d a l 

Pomoć poljoprivrednicima u novom bečeju 

Projekat za izbegle 

i raseljene 

s t r a n a 

6 

s t r a n a 

9 

Donošenjem ovog kupona u redakciju Bečejskog mozaika stičete pravo na besplatan 

mali oglas na dva jezika za broj 495. Kupon doneti do srede do 12 časova. 

Amennyiben elhozza ezt a szelvényt a Becsei Mozaik szerkesztőségébe, lapunk 

495. számában ingyenes (szerb és magyar nyelvű) apróhirdetésre jogosul. A 

szelvényt szerdáig (12 óráig) kell eljuttatni a Becsei Mozaik szerkesztőségébe. 

FOTO: S. Malešev 

Dug 

U bečejskoj fabrici nameštaja „8. oktobar“, u kojoj je u prvoj polovini 

prošle godine poništen kupoprodajni ugovor tj. privatizacija, tokom prošle 

nedelje došlo je do novog, ovoga puta uspešnog, pokušaja zaplene 

pokretne i nepokretne imovine zbog namirivanja duga prema poreskoj 

upravi i DDOR-u. 

Što bi rekao naš narod: Dug je dug. 

Međutim, zanimljivo je da se ovoga puta niko od dežurnih dušebrižnika 

nije zabrinuo za sudbinu zaposlenih, kao što je to bio slučaj prilikom 

sličnih pokušaja naplate duga ili spornog zakupa ili korišćenja državne 

zemlje od strane PIK-a „Bečej“, kada se kukalo nad sudbinom gladnih 

duša i zaklinjalo u domaćinsko poslovanje i društvenu odgovornost. 

Još je interesantnije kada se zna da je aktuelni zastupnik kapitala u „8. 

oktobru“ došao upravo iz PIK-a, uostalom kao i većina članova Upravnog 

odbora. 

Što bi rekao naš narod: E, jebi ga. 

V.F.

2 

broj 494. 19. februar 2010. 

govor odbornika radikala o Romima 

Radikalno crno 

na belo 

Nebojša Kolarski: „Ja ih drugačije nisam mogao podeliti 

sem po tome da su crni“ 

Prilikom usvajanja Lokalnog akcionog 

plana za zapošljavanje Roma 

u opštini Bečej na prošlonedeljnoj 

sednici Skupštine opštine, odbornik 

Srpske radikalne stranke Nebojša 

Kolarski je na nedozvoljen način govorio 

o romskoj nacionalnoj zajednici. 

Od svih odbornika u lokalnom 

parlamentu samo je Vladimir Petković, 

šef odborničke grupe Za evropsku 

opštinu Bečej, upozorio Kolarskog 

da je to što govori politički 

nekorektno. 

Mada, deliti građane na „crne“ 

i „bele“, kako ih je podelio Kolarski, 

nije samo politički nekorektno, već 

može da se podvede i pod govor mržnje. 

Kolarski se naime protivio tome 

Nebojša Kolarski 

da se usvoji Akcioni plan za zapošljavanje 

Roma, jer po njegovom mišljenju 

ova nacionalna zajednica bi 

tako bila privilegovana u odnosu na 

ostale. 

„Protivim se svakom izdvajanju 

bilo kakve grupacije, pa makar i romske, 

a znam da su oni siroti i da su 

možda kao celina najsiromašnija u 

ovom gradu, ali mi imamo jako puno 

sirotih ljudi i izdvojiti jednu grupaciju 

i praviti akcioni plan samo za njih i u 

nekim tačkama staviti neke odredbe 

koje su možda čak i štetne za ostatak 

našeg društva ovde u Bečeju, mislim 

da je neprimereno“, rekao je lokalni 

poslanik radikala, pa je nastavio, 

govoreći o podsticajnim sredstvima 

koja se planiraju obezbediti za poslodavce 

koji zapošljavaju građane 

romske nacionalnosti. U tom kontekstu 

je pominjao i osobe sa invaliditetom, 

jer država pruža pogodnosti poslodavcima 

koji zapošljavaju osobe 

sa invaliditetom. „Ovo je bilo samo 

kod zapošljavanja invalida. Strašna 

stvar je da su ljudi otpuštali zdrave 

radnike, pokušavajući da zaposle invalide 

da bi dobili neki dinar od države. 

Ja se bojim da će, s obzirom da 

su Romi radno sposobni ljudi, doći 

do otpuštanja ostalog, neromskog 

stanovništva kako bi se dobile neke 

subvencije, neka podsticajna sredstva 

od opštine, države, što za mene 

jednostavno nije prihvatljivo, pogotovo 

što kompletan pritisak koji dolazi 

spolja o zapošljavanju Roma, o školovanju 

Roma kao posebne grupacije, 

dolazi iz zemalja koje ne vode 

brigu o Romima. Ja ne kažem, treba 

zaposliti Rome, ali pod istim uslovima 

kako zapošljavamo i ostale.“ 

Bilo je toga još: „Da li ste se vi zapitali 

uopšte da li Romi žele da rade? 

Svi znamo da je socijalna pomoć za 

Rome kao ’dobar dan’. Ja mogu otići 

i tražiti socijalnu pomoć, ja sam nezaposlen, 

imam troje dece, žena mi 

ne radi, a nema šanse da dobijem 

socijalnu pomoć. Imam televizor. 

Ali Romi dobijaju socijalnu pomoć. 

I sad zamislite, čovek koji treba da 

se odrekne socijalne pomoći radi 

plate od 12.000. Pa neće on da radi 

za 12.000“, „objasnio“ je Kolarski, a 

potom se založio i za segregaciju 

Roma, osvrnuvši se i na Lokalni akcioni 

plan za unapređenje obrazovnog 

statusa Roma. „Imali ste deo koji 

Rome stavlja iznad ostale dece. Ukoliko 

bi oni imali posebne škole, onda 

bi to bilo nešto što je okej. Međutim, 

ukoliko oni idu zajedno sa našom decom 

u škole, pa kažemo da nagrađujemo 

uspešne koji idu u školu, onda 

treba svi uspešni da se nagrađuju. 

Zašto bismo izdvojili jednu grupaciju i 

rekli - nagradite uspešne Rome. To je 

nešto što nije normalno. Ili, da obezbedimo 

njima besplatne užine. Ja 

sam nezaposlen, a moje dete plaća 

užinu. Hoće li oni koji nemaju para, a 

beli su, ostati bez užine, dok će Romi 

imati užinu?“ 

Šef odborničke grupe Za evropsku 

opštinu Bečej Vladimir Petković, 

reagujući na reči Kolarskog, prezentovao 

je podatke o položaju romske 

nacionalne manjine, o ugroženosti 

ove nacionalne zajednice u Srbiji i 

objasnio zašto je potrebno zalagati 

se za stvaranje jednakih uslova 

za sve građane Srbije i to u Dekadi 

Roma. On je rekao da „izdvajati i karakterizirati 

jednu nacionalnu grupu 

kao nesklonu radu prilično je sumnjivo 

i problematično mišljenje. Dakle, 

to nije politički korektan stav koji treba 

da se iznosi za jednom govornicom. 

Molim vas, nemojte za ovom 

govornicom iznositi stavove koji su 

problematični i sumnjivih vrednosti. 

Dakle, beli, nebeli, to su poprilično 

problematične kvalifikacije“. 

I na kraju, Kolarski je dodao još 

jednom lopatom, reagujući na Petkovićeve 

reči: „Ovo je jako ružan način 

kako se izvrću nečije reči. Ja nisam 

delio bele i nebele, mi Rome ne možemo 

podeliti na Rome sa ovim jezikom 

i onim, ako smo već konstatovali 

da pričaju mađarski, srpski, rumunski, 

bugarski, malo romski. Ja ih drugačije 

nisam mogao podeliti sem po 

tome da su crni. To nije ništa strašno 

i nije neka loša kvalifikacija.“ 

I tako dalje. I tako dalje. 

Dok neko ne kaže da je dosta. 

Kristina Demeter Filipčev 

FOTO: K.D.F. 

između dva broja 

Na sednici lokalnog parlamenta 

Planovi akcije o 

unapređenju položaja Roma 

Lokalni parlament je prošle srede 

doneo rešenje o prestanku mandata 

odborniku Igoru Prošiću (partija 

„Kao jedna kuća“ ). Njegovo mesto 

zauzeo je stranački kolega Robert 

Kiš. 

Većina lokalnih poslanika nije 

prihvatila predlog odbornika DZVM-a 

Šandora Pala da Skupština opštine 

ukine sopstvenu Odluku o parkiranju 

u naseljenom mestu Bečej. Odbornik 

DZVM-a je rekao da je Odluka o parkiranju 

proizvela žestoko negodovanje 

građana. „Ona je nerazumna i 

nepotrebna, jer se disciplina u parkiranju 

mora ostvariti na drugi način. 

Naknada za parkiranje se naplaćuje 

suprotno ovoj odluci i važećim propisima 

(dimenzije parking mesta, broj 

rezervisanih mesta za osobe sa invaliditetom 

itd.). Naplaćivanje i rad 

sistema čine veći izdatak od prihoda“, 

obrazložio je Pal predlog da se 

ukine Odluka o parkiranju. 

Na sednici Skupštine opštine 

usvojeni su lokalni planovi akcija za 

unapređenje obrazovnog statusa 

Roma u opštini za period od 2010. 

do 2012. godine i za zapošljavanje 

Roma za isti period. 

Romske nevladine organizacije 

procenjuju da u opštini Bečej živi 

oko 1.200 građana romske nacionalnosti, 

ali većina njih se asimiliralo u 

većinsko srpsko ili mađarsko stanovništvo. 

U opštini Bečej oko 65 posto građana 

romske nacionalnosti se izjašnjava 

da im je maternji jezik romski, 

20 posto da je mađarski, 10 odsto da 

je srpski, pet odsto da je albanski, 

bosanski itd. Romi u Bečeju u većini 

slučajeva nisu stalno zaposleni, rade 

Vladimir Petković 

povremene, privremene i sezonske 

poslove, sakupljaju sekundarne sirovine. 

Prema raspoloživim podacima, 

u Bečeju živi desetak preduzetnika 

romske nacionalnosti i oko 15 njih 

koji su u stalnom radnom odnosu. 

Odbornik DZVM-a Šandor Pal je 

pozdravio donošenje lokalnih planova 

akcija, ali je istakao da je trebalo 

navesti i da Romi imaju pravo na 

obrazovanje na maternjem jeziku. 

Naime, u Lokalnom planu akcije za 

unapređenje obrazovnog statusa 

Roma navodi se samo negovanje 

maternjeg jezika, a ne obrazovanje 

na maternjem jeziku, a to su, rekao 

je Pal, dve sasvim različite stvari. 

Odbornička većina lokalnog parlamenta 

donela je odluke o merama 

zaštite poljoprivednog zemljišta i o 

organizovanju poljočuvarske službe, 

o tome da će osnovati firmu za 

fizičko-tehničko obezbeđenje, kao i o 

budžetskom fondu za zaštitu životne 

sredine. Doneta je odluka i o početku 

izrade Lokalnog plana upravljanja 

otpadom i o izmenama i dopunama 

Statuta opštine. 

Po ko zna koji put promenjena 

je i odluka o lokalnim komunalnim 

taksama, ali će se ove godine naplaćivati 

samo polovina predviđenih 

iznosa. 

Skupština opštine je podržala odluku 

Osnovne organizacije advokata 

opštine Bečej i upućena je preporuka 

Osnovnom sudu u Novom Sadu 

u kojoj se traži da Osnovni sud u Novom 

Sadu omogući sudskoj jedinici 

u Bečeju suđenje krivične referade 

kako bi bečejski advokati i građani 

Bečeja bili ravnopravni sa advokatima 

iz Novog Sada, odnosno da građanima 

Bečeja pravda bude dostupnija 

i brža (da ne moraju da putuju 

do suda u Novom Sadu). K.D.F. 

Savet za štampu 

Konstituisan Upravni odbor 

Saveta za štampu 

Članovi Upravnog odbora Saveta za štampu 

FOTO: K.D.F. 

Savet za štampu, prvo samoregulatorno 

telo na medijskoj sceni 

Srbije, dobio je 11. februara upravni 

odbor. Na konstitutivnoj sednici Saveta 

potvrđeni su predlozi osnivača 

Asocijacije medija, Lokal presa, Nezavisnog 

udruženja novinara Srbije 

i Udruženja novinara Srbije i za 

članove Saveta su izabrani Dragan 

Bujošević, Manojlo Vukotić, Srđan 

Radulović, Safeta Biševac, Dimitrije 

Boarov, Ljiljana Smajlović, Petar Jeremić 

i Vladan Filipčev. 

Mandat članova Upravnog odbora 

Saveta za štampu je četiri godine 

koliko će trajati i mandat njihovih zamenika: 

Tamare Skroze, Filipa Švarma, 

Milorada Ivanovića, Aleksandra 

Đivuljskog, Slaviše Lekića, Slobodana 

Stojičevića, Stojana Markovića i 

Branka Žujovića. 

Upravni odbor Saveta za štampu 

doneo je odluku o raspisivanju javnog 

poziva za izbor tri člana (i tri zamenika) 

koji će predstavljati javnost 

u radu Komisije za žalbe Saveta za 

štampu (poziv je objavljen u dnevnim 

listovima 16. februara i otvoren 

je 30 dana od dana objavljivanja). 

Nakon izbora predstavnika javnosti 

biće konstituisana Komisija za žalbe 

u čijem radu će učestvovati i članovi 

Upravnog odbora i njihovi zamenici. 

Savet za štampu je samoregulatorno 

telo koje će se baviti praćenjem 

poštovanja Kodeksa novinara 

Srbije u štampanim medijima i rešavanjem 

predstavki pojedinaca i institucija 

povodom sadržaja štampanih 

medija. Savet za štampu baviće se i 

medijacijom između oštećenih pojedinaca, 

institucija i redakcija i iznošenjem 

javnih opomena u slučajevima 

kada je konstatovano kršenje etičkih 

standarda utvrđenih Kodeksom novinara 

Srbije, piše u zajedničkom saopštenju 

Asocijacije medija, UNS-a, 

NUNS-a i Lokal presa povodom konstituisanja 

Upravnog odbora Saveta 

za štampu. 

Konstitutivnoj sednici Saveta 

za štampu prisustvovao je i Hakon 

Blankenborg, ambasador Norveške 

u Beogradu, zemlje koja je dala značajan 

doprinos u formiranju Saveta 

za štampu. 

R.M.

Naša tema 

Redakcija „Bečejskog mozaika“ 

došla je u posed dokumenta u kojem 

je navedeno koliko novca i za koje 

namene je potrošeno iz opštinskog 

budžeta u toku januara meseca. 

U tom dokumentu su opisane i 

obaveze opštine koje do kraja januara 

nisu bile plaćene, a većina je iz 

prošle godine. 

U toku januara plaćeni su lični 

dohoci funkcionerima za decembar 

i akontacija za januar u iznosu od 

1,36 miliona dinara, odbornicima je 

isplaćeno 376.356 dinara za decembar, 

za ugovore o delu potrošeno je 

327.815 dinara, za plate „običnih“ 

zaposlenih (decembar i akontacija 

između dva broja 

Trošenje novca iz budžeta 

za januar) plaćeno je 5,7 miliona, a 

za otpremnine otpuštenih (tzv. racionalizacija) 

ukupno 6,6 miliona itd. 

Za „Dane mimoze“ bečejskim izviđačima 

je obezbeđeno 45.000 dinara, 

preduzetnicima je upućeno 100.000 

dinara, a isto toliko obezbeđeno je za 

svetosavski turnir u školi „Sever Đurkić“, 

a u Ekonomsko-trgovinskoj školi 

50.000 dinara. 

Kupljeni su i instrumenti (4 komada 

za oko 248.967 dinara, to je 

pod stavkom kultura), za kulturnoumetnička 

društva obezbeđeno je 

172.106 dinara (za KUD „Petefi Šandor“), 

navodi se između ostalog u 

ovom dokumentu. 

Za informisanje je plaćeno 

225.200 dinara (za račune iz septembra, 

novembra i decembra po 

ugovorima sa lokalnim medijima iz 

sredstava za informisanje koji su u 

opštinskim budžetima predviđeni 

po Zakonu o lokalnoj samoupravi) 

– dvonedeljniku „Bečejski dani“ upućeno 

je 82.600 dinara, koliko i nedeljniku 

„Bečejski mozaik“, a kablovskoj 

televiziji 60.000 dinara. 

U opštini su se „nakupili“ i neplaćeni 

računi. Krajem januara nisu 

bili plaćeni računi za grejanje Toplani 

(1,2 miliona dinara), za struju, za 

čišćenje zgrade opštine, računi za 

reprezentaciju (291.829 dinara), za 

popravku opreme, kertridža, tonera, 

auta (373.414 dinara), za rekreaciju 

za novembar i decembar (oko 

23.000 dinara), za postavljanje ploče 

Karolja Tana u zgradi opštine (61.000 

dinara)... Navedeni su i dugovi prema 

javnim preduzećima i mesnim 

zajednicama (oko 16 miliona dinara)… 

Nisu plaćene ni mesečne karte 

„Bečejprevozu“ za decembar i januar 

(oko milion dinara), računi za grejanje 

i za struju za januar u školama 

„Bratstvo“, „Šamu Mihalj“ i „Svetozar 

Marković“, ukupno oko 2,6 miliona 

dinara. Tu su i noćni dvogledi (9 komada 

za 390.420 dinara) i džipovi (3 

komada za 2,3 miliona). I pravoslavnoj 

crkvi sleduje 300.000 dinara za 

svetosavsku proslavu, Mesnoj zajednici 

Torda za „Torđanske dane kulture“ 

25.000 dinara, a firmi „Ormešter“ 

iz Subotice 336.000 dinara itd. 

Naše informisanje 

iz Novog Sada 

O značaju i položaju lokalnih medija 

mnogi su mnogo puta govorili i 

pisali. Činjenica je da su lokalni mediji, 

pogotovo štampani, zbog svoje suštine 

u neravnopravnom položaju na 

tržištu, zbog ograničenog tiraža. To je 

jedan od razloga što veliki oglašivači 

uglavnom „preskaču“ lokalne medije, 

te svoje reklamne poruke plasiraju u 

tzv. velikim medijima. Međutim, pripadnici, 

doduše, manjinskih kulturnih 

elita više prate lokalne medije, nego 

medije od pokrajinskog ili nacionalnog 

značaja (istraživanje Fonda za 

otvoreno društvo iz 2007. godine). 

U godinama krize – prethodna i 

ova – i veliki mediji su nestali sa tržišta 

(„Borba“ i „Glas javnosti“ više ne 

postoje), pa se može pretpostaviti u 

kakvoj su situaciji mali mediji. 

Za opstanak medija – i velikih i 

malih – sada je neophodna pomoć 

države, ali i lokalnih samouprava. 

Nažalost, u Srbiji ne postoji strategija 

za pomoć medijima u novonastaloj 

krizi, ali postoje redovni godišnji 

konkursi za unapređenje informisanja 

Ministarstva kulture (ove godine 

će 20 miliona dinara biti odvojeno za 

kvalitetne programske sadržaje lokalnih 

i regionalnih medija) i Pokrajinskog 

sekretarijata za informacije. 

Pored toga, i lokalne samouprave, 

na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, 

su dužne da preko svojih 

organa obezbeđuju javno informisanje 

od lokalnog značaja. Tako lokalne 

samouprave svake godine imaju 

stavku u budžetu koja se odnosi na 

informisanje, odnosno opštine plaćaju 

medijima da informišu građane o 

svojim aktivnostima. 

Na mnogim stručnim skupovima 

u Srbiji i Vojvodini konstatovano je da 

treba urediti polje finansiranja lokalnih 

medija iz opštinskih budžeta na 

taj način da se odrede kriterijumi za 

dobijanje sredstava (periodika izlaženja, 

kvalitet medija, jezik ili jezici na 

kojima se medij objavljuje, uticaj itd.) 

kako bi se izbeglo da se novac deli 

po principu „ovaj mi se sviđa, a ovaj 

ne“. Prihvatljivo rešenje je i raspisivanje 

konkursa za finansiranje projekata 

lokalnih medija (koje ispunjavaju 

određene kriterijume za informisanje 

građana) od javnog interesa. 

Sektor za medije Ministarstva 

kulture i/ili Pokrajinski sekretarijat 

za informacije bi – ukoliko to lokalne 

samouprave nisu u stanju ili ne žele 

– trebali da postave kriterijume na 

osnovu kojih će mediji dobijati sredstva 

za informisanje iz budžeta lokalnih 

samouprava. 

Inače, podaci pokazuju da obim 

planiranih sredstava za finansiranje 

informisanja na lokalnom nivou iz godine 

u godinu ostaje isti ili se smanjuje. 

Bečejski slučaj 

Takav je slučaj i u Bečeju. Ove 

godine je u opštinskom budžetu 

predviđeno 3,7 miliona dinara za informisanje 

(prošle godine oko 5). Opština 

Novi Bečej za istu namenu je 

obezbedila oko 5 miliona dinara, opština 

Srbobran nešto više od 3 miliona, 

Kikinda 15,5 miliona dinara itd. 

Opština Bečej je prošle godine, 

osim lokalnih medija, finansirala i 

oglasne publikacije i neke novosadske 

televizije. U toku godine bečejskim 

medijima su za 30 posto umanjena 

ugovorom predviđena sredstva 

– zbog krize, bilo je obrazloženje. 

Međutim, kriza nije uticala na to 

da lokalna samouprava upućuje novac 

novosadskim televizijama (koliko 

i lokalnim medijima ili duplo više) i da 

finansira štampanje mape opštine. 

Osnov za ovu tvrdnju pruža već 

pominjani dokument kojim raspolaže 

redakcija „Bečejskog mozaika“, iz 

kojeg se vidi kako su trošena budžetska 

sredstva predviđena za informisanje. 

Naime, lokalna samouprava je 

krajem januara ove godine dugovala 

novosadskim televizijama „Panonija“ 

i „Mozaik“ (Fondacija „Mozaik“) 

236.000 dinara za decembar mesec 

Kazna za neprijatno 

pitanje 

Lokalni mediji se širom Srbije 

suočavaju sa problemima i finansijske 

i druge prirode. Na jedan takav 

slučaj prošle nedelje reagovalo 

je i Nezavisno udruženje novinara 

Srbije. U saopštenju NUNS-a piše 

da ovo udruženje „u potpunosti podržava 

zahtev ’Pirotskih novina’ da 

se ispitaju okolnosti pod kojima im 

je lokalna samouprava, nezadovoljna 

pisanjem tog medija, uskratila 

dogovorenu finansijsku pomoć. 

U otvorenom pismu koje je poslato 

predsedniku Srbije Borisu Tadiću, 

ministru kulture Nebojši Bradiću, 

NUNS-u, UNS-u i medijima u Srbiji 

i Pirotu, ’Pirotske novine’ navode 

da im je opština uskratila pomoć 

posle objavljivanja teksta u kojem 

su postavili pitanje zašto se u jeku 

ekonomske krize predsedniku 

opštine kupuje automobil vredan 

60.000 evra. 

Suočeni sa pitanjem opstanka, 

lokalni mediji širom Srbije su pod 

velikim pritiskom lokalnih političkih 

moćnika i tajkuna i neretko se 

pretvaraju, kako je u otvorenom 

pismu navedeno, u oglasne table 

vlasti koja je voljna da novcem iz 

budžeta plaća samo povoljne vesti 

o sebi. Važeći zakoni i profesionalne 

norme obavezuju sve novinare i 

medije da izveštavaju objektivno, a 

nosioce javnih funkcija na transparentnost, 

posebno kada je pitanju 

trošenje novca iz budžeta“, piše u 

saopštenju NUNS-a. 

prošle godine („Panonija“), odnosno 

70.800 dinara za novembar („Mozaik“). 

Bila je dužna i bečejskoj oglasnoj 

publikaciji koja izlazi na svega nekoliko 

strana, a pored reklama objavljuje 

i informacije iz opštine na jednoj 

strani (uglavnom izjave predstavnika 

opštine ili obraćanje građanima): dug 

prema „Gratis infu“ iznosi 35.400 dinara 

za decembar i 31.200 dinara za 

novembar. 

Lokalna vlast duguje i d.o.o. 

„Mediumu“ (izdavač dvonedeljnika 

„Bečejski dani“) 236.000 dinara za 

izdavanje mape opštine i nedeljniku 

„Bečejski mozaik“ 82.600 dinara za 

novembar mesec po ugovoru o informisanju. 

Pošto je predsednik opštine Peter 

Knezi početkom prošle godine rekao 

da je zaključio ugovore samo sa 

bečejskim medijima (Radio „Aktiv“, 

„Bečejski mozaik“, „Bečejski dani“ i 

kablovska televizija) za usluge informisanja, 

tražili smo od njega objašnjenje 

o dugovima prema novosadskim 

televizijama, „Gratis infu“ i o 

štampanju mape Bečeja. 

Knezi je rekao da je ugovor sa 

d.o.o. „Mediumom“ zaključio prošle 

godine, a predmet ugovora je objavljivanje 

mape (format A3) Bečeja u 

„Bečejskim danima“ ove godine, u 

četiri broja, počevši od februara meseca 

(neto iznos je 200.000, a bruto 

236.000 dinara). 

Što se tiče televizije „Panonija“, 

čiji program građani Bečeja koji su 

priključeni na kablovski sistem ne 

mogu da prate, Knezi je rekao da 

je reč o ugovoru iz prošle godine za 

objavljivanje informacija iz Bečeja. 

Isto je obrazloženje i za finansiranje 

televizije „Mozaik“, takođe iz Novog 

Sada. 

Zašto je to tako 

Na pitanje zašto je bečejskim medijima 

upućeno mnogo manje novca, 

mada su sredstva predviđena za lokalno 

informisanje, nego medijima iz 

Novog Sada, Knezi je odgovorio da 

se nije radilo o mnogo većem iznosu, 

te da je reč o dinamici njihovih emisija 

i o tome koliko puta i u kom trajanju 

su emitovane emisije. U prilog 

tome Knezi je rekao da je „Panonija“ 

nedeljno dva puta objavljivala „Bečejsku 

panoramu“ (2 puta po 20 minuta) 

i reportaže i studijske razgovore 

(emisije u trajanju oko sat vremena 

na mesečnom nivou) i zato joj je plaćeno 

više od 200.000 dinara. 

On je objasnio i na koji način 

oglasna publikacija „Gratis info“ informiše 

građane Bečeja: „Zaključili smo 

ugovor sa ’Gratis infoom’, jer se ova 

publikacija distribuira u 16.000 primeraka 

na teritoriji opštine. Na poslednjim 

stranama je bilo vesti iz opštine. 

Moguće je da i ove godine zaključimo 

ugovor, jer mislim da to vredi, naime, 

primerak dobija praktično svako domaćinstvo 

i na taj način takođe možemo 

da informišemo građane“. 

Knezi je naveo da ove godine 

nisu obnovljeni ugovori sa novosadskim 

televizijama, opština će finansirati 

samo lokalne medije i to 

u višestruko manjem iznosu nego 

2009. On je „Bečejskim danima“, 

Radio „Aktivu“, kablovskoj televiziji 

i „Bečejskom mozaiku“ uputio predloge 

ugovora o informisanju o radu 

lokalne samouprave, javnih preduzeća, 

opštinskih ustanova itd. Svima 

je predložio mesečni iznos od 25.000 

dinara, sa PDV-om. Prema njegovim 

rečima, ovakav ugovor prihvatili su 

„Bečejski dani“ i kablovska televizija. 

Inače, nedeljnik „Bečejski mozaik“ 

i Radio „Aktiv“ (predstavnici ovih 

broj 494. 19. februar 2010. 3 

medija izjasnili su se da ne žele da 

potpišu ugovor sa opštinom, jer na 

taj način se degradira novinarska 

profesija) objavljuju sadržaje na srpskom 

i na mađarskom jeziku, a dvonedeljnik 

„Bečejski dani“ izlazi samo 

na srpskom jeziku. 

Niko kao NIN 

Upitan po kakvim kriterijumima 

se raspodeljuju budžetska sredstva 

za informisanje od 3,7 miliona dinara, 

ako se svima nudi isti iznos bez obzira 

na periodiku, jezik, kvalitet, te da 

li opština vodi računa i o informisanju 

mađarske nacionalne manjine, Knezi 

je odgovorio: „Naravno da vodimo 

računa i o tome, ali da budem sasvim 

iskren, što se tiče informisanja na jeziku 

nacionalne manjine, niko ne bi 

trebao da dobije nijedan dinar. Jer to 

što se objavljuje kako na radiju, tako 

i u ’Bečejskom mozaiku’, ne mogu 

da nazovem informisanjem nacionalne 

manjine, recimo tu jednu stranicu 

koja se objavljuje u ’Bečejskom 

mozaiku’ (’Bečejski mozaik’, uzgred 

budi rečeno, objavljuje tekstove na 

mađarskom jeziku na dve, odnosno 

na tri novinske stranice; prim. novinara). 

Toliko o tome. Drugo: nismo 

želeli da postavimo kriterijume, jer 

u današnjem sistemu informisanja, 

kada dnevno ima dešavanja, niti nedeljnik, 

niti dvonedeljnik ne može da 

obezbedi uslove za koje postoji potreba. 

Samo televizija i radio bi mogli 

da imaju dnevno ažurne informacije, 

ili dnevni list, ali toga nema u Bečeju. 

A pošto toga nema, mislili smo da na 

isti način pomažemo sve, jer sasvim 

je svejedno da li se neka vest objavi 

za nedelju ili za dve nedelje zakašnjenja. 

Zato nismo hteli da pravimo 

razliku između medija, jer ne bi imalo 

smisla posvađati medije u vezi sa tim 

ko je bolji i kvalitetniji, ko ume i može 

više, jer u suštini njihova funkcija je 

nedeljno ili dvonedeljno informisanje, 

a to nije mehanizam s kojim se ljudi 

danas mogu informisati“, rekao je 

Knezi i dodao da bi bilo drugačije da 

je reč o ozbiljnim časopisima kao što 

je NIN ili neki drugi... 

Šta će biti dalje? 

Knezi nije zadovoljan ni radom 

radija, pa ni kablovske televizije (koja 

emituje nemontirane priloge sa lokalnih 

dešavanja). „Ni radio, ni televizija 

se ne trude dovoljno da se dnevno 

interesuju o tome ima li novosti u lokalnoj 

samoupravi. Možda bismo mi 

trebali da forsiramo da dolaze. Do 

pre izvesnog vremena radio je to i činio, 

ali već odavno to ne radi. I ovaj 

medij na mesečnom nivou objavljuje 

neke razgovore, reportaže, kako na 

mađarskom, tako i na srpskom jeziku, 

ali to je njihova urednička politika, 

u to se ne mešam“, kazao je predsednik 

opštine. 

On je odgovorio i na pitanje o 

tome kako će se trošiti preostali 

(veći) deo 3,7 miliona dinara koliko je 

predviđeno u opštinskom budžetu za 

informisanje. Rekao je da „za sada 

taj novac ne postoji, to je samo planirano 

u budžetu. Ja ću biti srećan ako 

ove iznose (za sada za dva medija 

po 25.000 dinara mesečno; prim. novinara) 

budemo uspeli da isplatimo. 

Ne verujem da ćemo zaista imati planirani 

novac, plan je jedna stvar, a realizacija, 

odnosno punjenje budžeta 

je druga. Eventualno ćemo videti da 

li ćemo zaključiti ugovor i sa ’Gratis 

infoom’. Dakle, neće biti ništa sa tim 

novcem, možemo ga rebalansom 

pregrupisati za druge namene“. 

Kristina Demeter 

Filipčev

4 broj 494. 19. februar 2010. 

U Bečeju nema nesuglasica 

DS i SVM i 

dalje zajedno 

Tenzije između predstavnika 

Demokratske stranke 

i Saveza vojvođanskih Mađara 

u Subotici su nedavno 

dovele do toga da je predsednik 

Skupštine grada Jene 

Maglai podneo ostavku, kao 

i članovi Gradskog veća iz 

SVM-a. 

Ove nedelje trebalo je da 

se raspadne koalicija DS-a i 

SVM-a i u Senti (nakon zaključenja 

ovog broja Mozaika), 

gde je zatražena smena 

predsednika opštine iz 


Postoji šansa za raspad 

koalicije SVM-a i DS-a i u 

drugim opštinama Vojvodine. 

Naime, Jene Maglai, 

predsednik Gradskog odbora 

SVM-a u Subotici, izjavio 

je da nakon Sente očekuje 

da će se tenzije između 

SVM-a i DS-a pojaviti u Bečeju 

i u Čoki. 

Bečejski predstavnici 

SVM-a i DS-a, međutim, tvrde 

da u ovoj opštini neće doći 

do raskida koalicije. 

Član Opštinskog odbora 

DS-a i zamenik predsednika 

opštine Budislav Medurić je 

rekao da DS u Bečeju nema 

saznanja, niti ideje o raskidu 

koalicije sa SVM-om. „Mi 

smo nedavno, kada su ljudi 

iz Pokreta za Bečej ušli u 

Demokratsku stranku, razgovarali 

sa koalicionim partnerom 

SVM-om. Obavestili 

smo SVM o ovom događaju 

Budislav Medurić i Dragan Mesaroš 

i o svojim namerama da želimo 

da participiramo sa većim 

kapacitetom u lokalnoj 

samoupravi, većim pravima 

i obavezama nego do sada, 

ali smo im isto tako rekli da to 

nije upereno ni protiv koga, 

pa ni protiv SVM-a. Ukoliko 

nam se politike i principi na 

kojima insistira lokalna vlast 

podudaraju, ne vidim razlog 

za prekid saradnje. Zavisiće 

to i od jedne i od druge strane“, 

rekao je Medurić, ali nije 

konkretizovao šta znači da 

DS želi veća prava i obaveze, 

samo je rekao da to znači 

veći kapacitet za odlučivanje. 

Na insistiranje novinara 

da to podrobnije objasni, Medurić 

je rekao da to znači da 

„se raščišćava po svim nerazjašnjenim 

tačkama, da se 

problemi, tamo gde ih ima, 

rešavaju otvoreno i transparentno 

da bi lokalna samouprava 

bolje funkcionisala“. 

I Peter Knezi, predsednik 

bečejskog odbora SVM-a i 

predsednik opštine, potvrdio 

je da u Bečeju nema govora 

o prekidu saradnje SVM-a i 

DS-a, mada, kako je rekao, 

teorijska mogućnost postoji 

svuda gde su SVM i DS u 

koaliciji. 

„Mi smo u Bečeju u koaliciji 

od 2006. godine i sarađujemo 

na zadovoljavajući 

način, nemamo nesuglasica. 

Naravno, postoje teme gde 

imamo različite stavove, ali 

uvek se dogovorimo. Ne 

mogu da kažem čak ni to da 

u Opštinskom veću nadglasavamo 

jedni druge, do sada 

smo odluke donosili konsenzusom. 

Dakle, stvari su u 

redu, čak i posle pristupanja 

Pokreta za Bečej Demokratskoj 

stranci. Nema razloga 

da i dalje ne sarađujemo“, 

rekao je Knezi. 

On je govorio i o tome da 

je u Bečeju specifična situacija, 

jer teško bi se mogla 

obezbediti odbornička većina 

u lokalnom parlamentu 

od 19 odbornika mimo predstavnika 


Sadašnju odborničku 

većinu u Skupštini opštine 

čine DS sa 11 odbornika (4 

dosadašnjih odbornika DS-a 

i 7 novih iz nekadašnjeg Pokreta 

za Bečej, jedan odbornik 

Pokreta za Bečej nije se 

učlanio u DS), Mađarska koalicija 

sa ukupno 13 odbornika 

(SVM ima 6 odbornika, 

DSVM 2 i DZVM 5, ali na glasove 

DZVM-a ostale članice 

Mađarske koalicije ne mogu 

da računaju u svakoj prilici), 

G17 Plus sa dva odbornika i 

LSV sa jednim odbornikom. 

Opozicione grupacije su Srpska 

sloga (radikali, Nova Srbija 

i DSS) sa 6 odbornika i 

partija „Kao jedna kuća“ sa 

dva, a ponekad su i odbornici 

DZVM-a u opoziciji. 

K.D.F. 

Predstavnici sindikata 

Javnog preduzeća Komunalac 

su prošle nedelje, 

nezadovoljni položajem zaposlenih 

u preduzeću, na 

konferenciji za novinare izneli 

niz zamerki na rad rukovodstva, 

pre svega direktorke 

Eržebet Feher. 

Najviše „povika“ bilo je 

na aktuelni statut preduzeća 

prema kojem predstavnike 

radnika u Upravnom odboru 

predlaže direktorka, pa samim 

tim, po mišljenju sindikalaca, 

radnici nemaju uvid u 

rad preduzeća i odluke koje 

se donose. Sindikat je imao 

zamerke i na rad Upravnog 

odbora, jer je njihov zahtev 

za promenu statuta dugo bio 

na „većanju“ pre upućivanja 

osnivaču (opštini) na usvajanje. 

„Sindikat je još u martu 

podneo zahtev Upravnom 

odboru, a razmatrali smo ga 

na tri sednice, jer je bilo kontrapredloga 

od pojedinih članova 

Upravnog odbora koji 

su postavljeni na predlog direktora 

JP Komunalac. Kada 

se iskristalisalo zajedničko 

mišljenje, stavili smo ga na 

papir i poslali na usvajanje 

osnivaču“, rekao je Dragan 

Mitić, predsednik Upravnog 

odbora Komunalca. 

Komentarišući statut 

preduzeća, Mitić je rekao da 

je kao „kupus“ i „da je ranijih 

godina menjan nekoliko 

puta, da je stavka da direktor 

predlaže članove Upravnog 

odbora iz redova zaposlenih 

doneta u mandatu prethodnog 

direktora (Petar Plavšić, 

prim. nov.). Aktuelni direktor 

je samo iskoristio pravo 

Opštinsko veće je zbog 

uticaja ekonomske krize u 

julu mesecu predložilo javnim 

preduzećima smanjenje 

plata direktora i zaposlenih, 

kao i smanjenje nadoknada 

za članove upravnih i nadzornih 

odbora. 

Direktori u javnim preduzećima 

ne bi trebali da zarađuju 

više od zamenika predsednika 

opštine, čija je plata 

oko 73.000 dinara. Predloženo 

je i da upravni odbori 

smanje mesečne apanaže 

za 20 posto. 

info 

Dragan Mitić, predsednik UO Komunalca 

Komika zbog statuta 

Dragan Mitić 

FOTO: S.M. 

Smanjenje plata u javnim preduzećima 

Pošta stigla 

koje mu daje statut i predložio 

svoje favorite. Zbog toga 

nam se i dešavaju komične 

situacije u radu. Desilo nam 

se da pre više od godinu 

dana iz vaših novina saznamo 

da imamo nove članove 

Upravnog odbora iz redova 

radnika, a samo dva dana 

pre te sednice imali smo sastanak 

Upravnog odbora. 

Sličan je problem i sa sistematizacijom 

koju po statutu 

radi direktor. Samo u prošloj 

godini urađene su dve ili tri 

sistematizacije o kojima smo 

samo obavešteni bez uticaja 

da bilo šta promenimo. 

Siguran sam da niko od članova 

Upravnog odbora ne 

zna koja je sistematizacija u 

upotrebi. Bilo je i opstrukcija 

od strane stručne službe pa i 

’friziranja’ dokumenata samo 

za Upravni odbor. Ali da se 

vratim na statut, pošto nismo 

znali koliko će trajati proces 

usvajanja odluke o promeni 

statuta, odlučili smo da sastancima 

Upravnog odbora 

prisustvuje i predstavnik sindikata, 

jer će na taj način zaposleni 

biti obavešteni o svemu 

što se dešava. Moram da 

priznam da su razlozi zbog 

čega je sindikat za predlog 

izmene statuta sasvim pravilni, 

jer kako članovi Upravnog 

odbora predloženi od 

strane direktora ne prenose 

informacije radnicima, tako 

ni mi ostali članovi Upravnog 

odbora nemamo prave informacije 

o problemima zaposlenih 

i praktično smo ’odsečeni’ 

od tog dela preduzeća. 

Dešavalo se da mnoge informacije 

prvo čujemo u čaršiji, 

pa da se tek posle našeg insistiranja 

kod direktora i provere, 

ispostave da su tačne“, 

rekao je Mitić. 

Jedan od spornih dokumenata 

bio je i prvi izveštaj 

centralne komisije koja 

je uradila inventar za 2008. 

godinu, što Upravni odbor 

u januaru prošle godine nije 

hteo da prihvati. Posle ponovljenog 

inventara utvrđen 

je manjak od 329.600 dinara 

(1.097.425 po nabavnim cenama 

nedostajućih sredstava), 

ali i višak od 1.585.100 

dinara osnovnih i obrtnih 

sredstava koja nisu bila upisana 

u knjige. Drugi izveštaj 

je prihvaćen, ali nije pokrenut 

postupak protiv odgovornih 

lica (osim jedne krađe na 

pijaci koja je predata policijskim 

organima na postupanje). 

Ove godine je izveštaj 

centralne komisije usvojen. 

„Prošle godine smo uveli red 

u ovu sferu rada u Komunalcu, 

prešli smo na elektronsko 

vođenje podataka i sada 

je sve mnogo bolje i jasnije. 

Ranije je direktor bio odgovoran 

za sva sredstva, a sada 

smo to podelili na rukovodioce 

sektora koji duže određena 

sredstva i zna se ko je za 

šta odgovoran. Prošle godine 

inventarom smo se bavili 

mesec dana, a ove godine 

smo izveštaj usvojili za pola 

sata. Utvrđen je manjak od 

2.290 dinara po nabavnim 

cenama i to će biti stavljeno 

na teret odgovornog lica i 

biće naplaćeno putem ličnog 

dohotka“, objasnio je Mitić. 

Putni troškovi 

Zoltan Feješ, predsednik 

sindikata Komunalca je, gostujući 

na Radiju „Aktiv“ rekao 

da direktorka ovog javnog 

preduzeća 24 časa 

dnevno koristi službeni automobil 

(„škoda fabia“) i da 

uredno naplaćuje putne troškove 

za dolazak i odlazak sa 

posla (100 dinara po radnom 

danu, od 1.900 do 2.400 dinara 

mesečno). Feješ je takođe 

rekao da je direktorka 

već nekoliko puta oštetila 

službeno vozilo koje je vrlo 

brzo bilo popravljeno, dok u 

isto vreme u Komunalcu 

Rok za ove rezove bio je 

31. decembar. 

O tome da li su plate zaista 

i smanjene, opštinari bi 

trebali da se informišu svakog 

meseca, počevši od 15. 

februara, od kada direktori 

javnih preduzeća treba da 

dostavljaju opštini isplatnu listu 

za prethodni mesec. 

Što se tiče primanja članova 

upravnih i nadzornih 

odbora, nakon redukcije, 

predsednici upravnih odbora 

trebali bi da „zarađuju“ 

15.000, a članovi 10.000 dinara 

mesečno, najavljeno je 

u decembru. 

Prema informacijama iz 

opštine, do 15. februara tražene 

podatke dostavili su 

javna preduzeća Vodokanal, 

Toplana i Stankom, a Komunalac 

nije, s obrazloženjem 

da u ovoj firmi do tog datuma 

nisu bile isplaćene januarske 

zarade. 

Međutim, ne zna se da li 

su plate i smanjene, jer, kako 

je rekao predsednik opštine 

Peter Knezi, pošta je stigla u 

opštinu, ali do utorka on još 

Ipak, i ove godine prilikom 

inventara javio se problem. 

Radi se o dozvolama 

za ribolov na Staroj Tisi kod 

Bisernog ostrva (JP Komunalac 

je upravljač): „Nismo 

uspeli da utvrdimo broj 

štampanih, prodatih i preostalih 

ribolovačkih dozvola. 

Razlog za to je što su pre 

popisa te dozvole već bile 

spaljene u prisustvu inspektora 

za zaštitu životne sredine 

iz Subotice. Takvu situaciju 

Upravni odbor nije hteo 

da prihvati, nismo saglasni 

sa činjenicom da bilo koji inspektor 

može da spali hartije 

od vrednosti pre popisa. 

Ovom temom bavićemo se 

u narednim danima i bićete 

obavešteni o svemu“, rekao 

je Mitić. 

S. Malešev 

nema novca za popravku 

osnovnih sredstava (motorne 

testere, kosilice, traktor). 

„Upravni odbor nije upoznat 

sa informacijom da direktor 

podiže sredstva namenjena 

za putne troškove. 

Ne mislim da je u redu da se 

koristi službeni auto i da se 

dobija i putni trošak. Što se 

tiče popravki automobila, takođe 

nemam nikakvih informacija, 

ali ćemo sve te navode 

proveriti na narednom 

sastanku Upravnog odbora“, 

rekao je Mitić. 

B.M. 

Pretnje treba dokazati 

Na prošlonedeljnoj konferenciji 

za novinare sindikata 

Komunalca, predstavnici 

sindikata su izjavili da postoje 

pritisci na zaposlene od 

strane direktorke. Na pitanje 

da li su članovi Upravnog odbora 

upoznati sa tim, Mitić je 

odgovorio: „Od kada su radnici 

predali Upravnom odboru 

zahtev za promenu statuta 

i naše odluke da sednicama 

prisustvuje predstavnik sindikata, 

u više navrata smo bili 

obaveštavani da postoje pritisci 

na neke od zaposlenih. 

Koliko znam, nijedna od tih 

pretnji nije konkretizovana, a 

ako je bilo pretnji ili mobinga, 

to treba utvrditi pa tek onda 

reagovati“. 

B.M. 

Članovi Upravnog odbora 

Članovi Upravnog odbora 

Komunalca su Dragan Mitić 

(predsednik), Laslo Friš 

(potpredsednik), Laslo Balaž, 

Magdolna Šlajf i Aleksandra 

Stakić (predlozi osnivača), 

dok su na predlog direktorke 

u Upravnom odboru Ilona 

Pastor (rukovodilac stručne 

službe) i Olivera Đurić (pravnik-sekretar). 

B.M. 

nije imao uvida u podatke. 

Podsetimo da su direktori 

javnih preduzeća do sada 

imali osnovnu platu od oko 

100.000 dinara (bez minulog 

rada, toplog obroka i regresa), 

osim direktora Vodokanala 

koji je zarađivao 78.975 

dinara. 

Posle smanjenja plata 

od 1. januara direktor Komunalca 

trebao bi da ima 

osnovnu platu od 73.711 dinara, 

Stankoma 79.563, Toplane 

79.870, a Vodokanala 

78.975 dinara. B.M.

Andraš Boja, član Opštinskog 

veća zadužen za poljoprivredu, je 

prošle nedelje u sali Opšte zemljoradničke 

zadruge Bečej, na zimskom 

predavanju za poljoprivrednike 

govorio o planovima lokalne 

vlasti u oblasti poljoprivrede 2010. 

godine. Boja je kao najbitnije izdvojio 

sanaciju Iđoškog puta u dužini 

od 1.650 metara (deo iza farme 

„Agroprodukt – Šinkovič“ do „Jezera“, 

vrednost oko 31 milion dinara), 

podizanje vetrozaštitnih pojaseva 

na Topolskom putu (pošumljavanje 

pored puta u dužini od 6 kilometara, 

od Poljaničkog puta ka Mileševu) i 

prokopavanje kanala za odvodnjavanje 

(navodnjavanje) od salaša 

Imrea Gortve do Čika (dužina 6,5 

kilometara). Prokopavanje kanala bi 

opštinu trebalo da košta 14 miliona 

dinara, a isto toliko će uložiti i JVP 

„Vode Vojvodine“. Prema najavama, 

opština će u saradnji sa firmom 

DTD „Srednja Bačka“ nastaviti popravku 

mostova i ćuprija u ataru. 

Na pitanje da li su planovi preambiciozni, 

s obzirom na to da je 

Javno preduzeće Stankom 2010. 

godine planira da ostvari prihode u 

iznosu od 68,6 miliona dinara (po 

proceni ukupni prihodi 2009. godine 

iznosiće oko 113 miliona dinara, a 

bilo je planirano 68,5 miliona). 

Stankom je za izgradnju, kupovinu 

i popravku poslovnog i stambenog 

prostora predvideo 900.000 

dinara, za ugovorne i zakonske obaveze 

stambenog fonda i poslovnog 

prostora 800.000 dinara, za investiciono 

i tekuće održavanje poslovnog 

fonda milion dinara, za održavanje 

pružnih prelaza 750.000 dinara, za 

održavanje i izgradnju semafora planira 

se potrošiti 900.000 dinara, a za 

struju koju troše semafori 300.000 

dinara. 

Za krpljenje rupa i uređivanje bankina 

na lokalnim putevima predviđeno 

je 3 miliona dinara, za održavanje 

vertikalne i horizontalne signalizacije 

3,9 miliona, a za održavanje puteva u 

zimskim uslovima 5 miliona. 

Nažalost, u budžetu Stankoma 

nije predviđen nijedan dinar za izgradnju 

i rekonstrukciju ulica u Bečeju. 

Za održavanje otvorene i zatvorene 

atmosferske kanalizacije planira 

se obezbediti pola miliona dinara, 

a isto toliko i za dekoraciju grada. 

Za popravku i uređenje trotoara 

trebalo bi da se potroši milion dinara, 

a za pripremu i uređenje gradskog 

zemljišta 3,4 miliona. Za održavanje 

javne rasvete predviđeno je 2,5 miliona 

dinara, a za utrošak električne 

energije za javnu rasvetu 17,5 miliona. 

U Javnom preduzeću Vodokanal 

planom proizvodnje za 2010. godinu 

predviđeno je bušenje dva bunara 

(tako bi ih bilo ukupno 14). Pošto je 

ovo javno preduzeće preuzelo staranje 

o proizvodnji i distribuciji vode 

u Bačkom Petrovom Selu i Bačkom 

Gradištu, planom je predviđeno da 

u Petrovom Selu postoji 11 bunara 

(2 nova), a u Bačkom Gradištu 4 (jedan 

novi). 

Predviđeno je da će ukupni prihodi 

Vodokanala ove godine biti 108 

miliona dinara (prihodi u 2009. trebali 

bi da budu 97,3 miliona dinara). 

Što se investicija tiče, za bušenje 

bunara i za izgradnju potrebne infrastrukture 

predviđeno je 20 miliona 

dinara, za revitalizaciju šest bunara 

2,5 miliona, a za izradu investicionotehničke 

dokumentacije (projekti za 

dva nova bunara, elaborat o sanitarnim 

zonama zaštite i o detaljnim 

hidrogeološkim ispitivanjima) planira 

se obezbediti 6,9 miliona, dok je za 

opremanje bunara radio-vezom za 

prenos informacija i video-nadzorom 

i sanitarnim zonama zaštite potrebno 

18 miliona dinara. 

Pored toga, u Vodokanalu planiraju 

izvođenje sanacionih radova na 

objektu filter-stanice u fabrici vode 

u vrednosti od 8 miliona dinara, nabavku 

i ugradnju opreme u crpnoj i 

filter-stanici (3 miliona), opremanje 

fabrike vode centralnom komandom 

i video-nadzorom (7 miliona) i izradu 

investicione dokumentacije (3 miliona), 

a za nabavku i ugradnju merača 

protoka predviđeno je 2 miliona 

dinara itd. 

Ovo javno preduzeće planira 

da sanira i rekonstruiše vodovodne 

šahtove i vodovodne mreže (50 

miliona), da rekonstruiše priključne i 

razvodne instalacije u višespratnim 

stambenim zgradama (5 miliona), a 

tu je i nabavka i ugradnja novih vodomera 

(2,8 miliona), kao i izrada 

investiciono-projektne dokumentacije 

za izgradnju, rekonstrukciju i sanaciju 

dotrajale vodovodne mreže 

(3 miliona) i geodetsko snimanje i 

kartiranje vodovodne mreže (milion 

dinara). 

Što se kanalizacije tiče, predviđeno 

je ukupno 15,6 miliona dinara 

za izradu projektne dokumentacije, 

za upravljanje i nadzor crpnih stanica 

u Bečeju, za rekonstrukciju i 

sanaciju opreme i objekata crpnih 

ovogodišnji opštinski budžet socijalnog 

karaktera, član Opštinskog 

veća za poljoprivredu je odgovorio 

da je plan realan i da će se većina 

projekata finansirati iz sredstava od 

zakupa državne zemlje. Na opasku 

da u opštini Bečej državna zemlja 

još nije data u zakup, a to je uslov 

da se koriste sredstva od vansudskog 

poravnanja, Boja je odgovorio: 

„Program gazdovanja državnom zemljom 

je usvojen, komisija radi svoj 

posao i siguran sam da će ove godine 

biti održana licitacija. Očekujem 

da ćemo imati prihoda i da ćemo 

moći da koristimo sredstva od vansudskog 

poravnanja za korišćenje 

državne zemlje. Taj novac ćemo koristiti 

prema zakonu, dakle investiraćemo 

u poljoprivredu“. 

Popravkom Iđoškog puta iza 

farme „Agroprodukt-Šinkovič“ pa 

do „Jezera“ i pošumljavanjem dela 

Topolskog puta u delu gde se nalazi 

državno zemljište koje koristi PIK 

„Bečej“, stiče se utisak da lokalna 

vlast na indirektan način pomaže 

privatnom biznisu. 

ogledalo 

planovi rada Stankoma i Vodokanala 

Šta će raditi javna 

preduzeća ove godine? 

stanica itd. Pored toga, Vodokanal 

planira da kupi servisno vozilo 

(800.000 dinara), računare sa štampačem 

(350.000 dinara), cisternu 

sa vakuum pumpom (1,5 miliona), 

muljne i dubinske pumpe (1 milion), 

opreme za detekciju curenja (3 miliona) 

i za daljinsko očitavanje vodomera 

(1 milion), terensku laboratoriju 

(1 milion) itd. 

Za prečišćavanje otpadnih voda 

– nabavka i ugradnja pužnog transportera, 

nabavka opreme, dokumentacija 

itd. – planirano je 14,6 

miliona, a za izradu projektne dokumentacije 

izvorišta i distribucione 

mreže u Bačkom Petrovom Selu i 

Bačkom Gradištu potrebno je obezbediti 

27 miliona dinara. 

Vodokanal ima i posebne projekte, 

a realizacija tih projekata zavisiće 

od prihvaćenih programa i 

priliva sredstava. Dakle, lokalna samouprava 

i javno preduzeće (nosioci 

projekata) planiraju i ove investicije: 

izgradnju kanalizacije otpadnih voda 

u Bečeju u vrednosti od 50 miliona 

dinara iz programa NIP-a (iz 2006. 

i 2007. godine), koja je 2008. godine 

preneta u nadležnost Fonda za 

kapitalna ulaganja Vojvodine. Pored 

toga, ove godine trebalo bi da se završe 

i ugovoreni radovi sa Fondom 

za kapitalna ulaganja (rekonstrukcija 

uređaja za prečišćavanje otpadnih 

voda – 5 miliona dinara; izrada 

projektne dokumentacije, revizija 

idejnih projekata vodovoda i kanalizacije 

u Bečeju – 4 miliona dinara; 

izrada projektne dokumentacije za 

izradu novih objekata uređaja za 

prečišćavanje otpadnih voda – 3,5 

miliona dinara). Pominje se i izrada 

projektno-tehničke dokumentacije za 

regionalni vodovod Bečej-Bačko Petrovo 

Selo-Bačko Gradište i, eventualno, 

Novi Bečej (30 miliona dinara). 

K.D.F. 

(U sledećem broju: 

planovi Toplane i Komunalca 

za 2010. godinu) 

Andraš Boja, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu 

Planovi za 2010. godinu su 

realni 

FOTO: S.M. 

Boja nije stekao takav utisak: 

„Na tim prostorima nije samo državno 

zemljište koje koristi PIK ’Bečej’. 

Tu se nalaze i parcele drugih poljoprivrednika, 

a baš oni su zajedno 

sa Udruženjem stočara inicirali da 

se taj deo puta popravi. Mislimo o 

benefitu svih poljoprivrednika, a ne 

samo jedne grupe“. 

S.M. 

Andraš Boja 

FOTO: LJ.M. 

Biciklističke staze u Bečeju 

Ko vodi računa o 

biciklistima? 

U Bečeju postoji samo nekoliko 

biciklističkih staza, u delu Zelene 

ulice, u Novosadskoj ulici od raskrsnice 

sa Pionirskom ulicom prema 

industrijskoj zoni, uz Topolski put i uz 

deo Petrovoselskog puta, što svakako 

nije dovoljno imajući u vidu da u 

Bečeju veliki broj građana kao prevozno 

sredstvo koristi bicikl. Grad 

Bečej ima oko 27.000 stanovnika, 

pretpostavimo da samo svaki treći 

žitelj za svoje svakodnevne potrebe 

(odlazak na posao, u školu, u 

nabavku prehrambenih namirnica, 

plaćanje računa...) koristi bicikl, to je 

oko 8.000 biciklista. Može se pretpostaviti 

da će se u narednom periodu 

ovaj broj povećati zbog novog 

Zakona o bezbednosti u saobraćaju 

i kaznenih poena za vozače, ali i poskupljenja 

goriva i uvođenja naplate 

korišćenja parkinga u centru grada. 

Činjenica je da je potreban veći 

broj biciklističkih staza, pogotovo u 

ulicama i saobraćajnicama gde je 

frekventniji saobraćaj, prvenstveno 

zbog bezbednosti u saobraćaju, ali 

„Nestanak“ biciklističke staze 

i zbog nekih „tehničkih“ problema. 

Uzmimo na primer da ste se biciklom 

uputili u nabavku u prodavnicu 

koja se nalazi na izlasku iz Bečeja 

u delu naselja Botra, gde od mosta 

na kanalu DTD do te prodavnice ne 

postoji ni biciklistička staza ni trotoar. 

Ili, recimo, živite u ulici Petrovoselski 

put (ili u tom delu Novog sela) 

i svakodnevno tim pravcem idete na 

posao ili u školu, a ne postoji biciklistička 

staza do raskrsnice kod bivšeg 

„Živinoprometa“, a u tom delu 

su se upravo i dešavale saobraćajne 

nesreće. Pored toga što kretanjem 

biciklom na ovim deonicama 

stavljate „glavu u torbu“, izloženi ste 

i drugim neprijatnim dogodovštinama. 

Naime, dovoljno je da pored vas 

prođe samo putnički automobil, ne 

daj Bože kamion ili autobus, u kišnom 

periodu ili u vreme kada se topi 

sneg, pa da budete „istuširani“ od 

glave do pete. 

No, ovi problemi su vezani za 

puteve regionalnog karaktera koji 

su u nadležnosti JP „Putevi Srbije“. 

Međutim, lokalni putevi i biciklističke 

staze u gradu su u nadležnosti Stankoma. 

Jedina biciklistička staza u 

centru grada nalazi se u Zelenoj ulici 

do raskrsnice sa Novosadskom ulicom 

gde joj se gubi svaki trag – jednostavno 

nema logičan završetak, 

ni produžetak, niti izlaz na kolovoz, a 

tako je i sa biciklističkom stazom od 

svega par metara na istoj raskrsnici 

na početku Novosadske ulice. 

Zašto je to tako i da li će se nešto 

uraditi po tom pitanju? Da li će se 

posvetiti pažnja potrebama onih koji 

broj 494. 19. februar 2010. 5 

voze dvotočkaše? Odgovore na ova 

pitanja smo zatražili od nadležnih u 

Stankomu. 

„Mi, odnosno lokalna samouprava, 

proteklih godina nismo dovoljno 

pažnje posvećivali biciklističkim stazama. 

Kako su izgrađene, tako su i 

ostale. Poslednjih nekoliko godina 

smo bili orijentisani na asfaltiranje 

ulica i sramota je da u 21. veku još 

uvek ima ulica koje nisu asfaltirane, 

ali činjenica je i da dugo godina, oko 

50, nije zaboden nijedan ašov u cilju 

izgradnje trotoara ili biciklističke 

staze. Dobro je što ste postavili to 

pitanje, jer smo upravo sad počeli 

da razgovaramo i da radimo neki 

predračun i nacrt rekonstrukcije i obnove 

trotoara, pa ćemo verovatno 

rešavati i pitanje biciklističkih staza. 

U nekim ulicama postoje tehničke 

mogućnosti da se izgrade biciklističke 

staze, a u nekima ne. Put i biciklistička 

staza u Zelenoj ulici je u 

nadležnosti Stankoma, za to postoje 

projekti, međutim, nema finansijskih 

sredstava da se po tom pitanju trenutno 

nešto uradi, ali u narednom 

periodu treba da se izrade planovi 

detaljne regulacije bečejske banje i 

industrijske zone i uspostavljanjem 

mreže koridora kroz ta dva plana posvetiće 

se pažnja kako lokalnim saobraćajnicama, 

tako i biciklističkim 

stazama uz njih“, rekao je Zvonimir 

Stankov, direktor Stankoma. 

Stevan Čavić, direktor za razvoj 

u Stankomu, rekao je da je postojala 

inicijativa za rešavanje problema biciklističke 

staze na Petrovoselskom 

putu, iako ta deonica nije u nadležnosti 

Stankoma. 

„Pre dve godine smo s projektom 

’Nastavak biciklističke staze pravac 

Bačko Petrovo Selo’ aplicirali za dobijanje 

sredstava, međutim, projekat 

nije odobren. Svesni smo da je taj 

deo puta problematičan za bicikliste 

ali su potrebna i velika ulaganja da 

bi se problem rešio. Primera radi, za 

izgradnju biciklističke staze po pravilima 

struke, potrebno je uraditi podlogu 

kao i za jednu saobraćajnicu 

za laki saobraćaj. Danas na tržištu 

kvadratni metar takve staze košta 

oko 5.000 dinara (plus PDV) i ako 

je prosečna širina staze 1,5 metara, 

prema gruboj računici za jedan kilometar 

biciklističke staze investitor bi 

trebao da obezbedi oko 10 miliona 

dinara, bez učešća u pripremnim 

radovima koji opet nose 10 posto 

od cene. Pored toga, treba uraditi 

tehnički pregled, dobiti upotrebnu 

dozvolu, jer bez toga je ne možete 

pustiti u javni saobraćaj što iziskuje 

dodatne troškove“, rekao je Čavić 

LJ.M.

6 

broj 494. 19. februar 2010. 

Osnovano Društvo „Ostrog“ 

Veza srpskog i 

ruskog naroda 

U Bečeju je 11. februara 

osnovano Društvo srpskoruskog 

prijateljstva „Ostrog“ 

Bečej, saopšteno je na konferenciji 

za novinare u utorak 

u hotelu „Bela lađa“. Novinarima 

su predočeni ciljevi 

i razlozi osnivanja Društva i 

predstavljeni članovi Upravnog 

odbora Mihajlo Ikač, Zoran 

Ćurčić, Dubravka Svirčević-Lalić, 

Stevan Rakić, 

Branislava Pavlović, Branislava 

Đurković-Derušek, 

Dragan Koković, Drago Be- 

Upravni odbor „Ostroga“ 

zarević, Radivoj Glavrdanov, 

Siniša Radulov, Pavle Pustajić 

i Ljubomir Mandić, inače 

predsednik Društva srpskoruskog 

prijateljstva „Ostrog“ 

koji je o ovoj nevladinoj, nestranačkoj 

i nepolitičkoj organizaciji 

rekao: 

„Osnovni zadatak Društva 

je da sistemski radi na 

međusobnom upoznavanju 

srpskog i ruskog naroda, što 

će činiti putem učenja jezika, 

razvijanja svestrane saradnje 

u oblasti nauke, kulture, 

umetnosti, sporta i privrede, 

organizovanjem umetničkih i 

drugih skupova, predavanja 

i raznovrsnih manifestacija 

uzajamnosti. Radiće se i na 

poboljšanju međusobnog informisanja 

i podsticanja privredne 

saradnje. Društvo će 

se boriti protiv svih vidova 

rasne, nacionalne i verske 

isključivosti i mržnje. U narednih 

30 dana održaćemo 

u Gradskom pozorištu konvenciju 

povodom osnivanja 

Društva, kojoj će prisustvovati 

predstavnici Ambasade 

Rusije i privrednih subjekata 

koji sarađuju sa privrednim 

subjektima u Rusiji. Posebnu 

zahvalnost iskazujem Ivani 

Žigon, predsednici Društva 

srpsko-ruskog prijateljstva 

Beograd i Grigoriju Brkoviću 

iz ovog udruženja, koji su 

nam maksimalno pomogli u 

osnivanju bečejskog Društva 

srpsko-ruskog prijateljstva, 

koje je 40. ovakvo društvo 

u Srbiji. Uskoro se očekuje i 

formiranje Saveza udruženja 

srpsko-ruskog prijateljstva 

Republike Srbije pod rukovodstvom 

Ivane Žigon, kojem 

će pristupiti i naše novoosnovano 

Društvo“, rekao je 

Ljubomir Mandić. LJ.M. 

U subotu u restoranu KTC-a 

Samozastupanje 

osoba sa 

invaliditetom 

Savez organizacija amputiraca Srbije i Društvo za afirmaciju 

invalida „Feniks plus“ u subotu u restoranu KTC-a 

organizovaće tribinu na kojoj će Lepojka Carević-Mitanovski 

govoriti o samozastupanju osoba sa invaliditetom. Tribina 

počinje u 11 sati. 

Program Gradskog 

pozorišta 

19. februar, 22 časa (pozorišni klub): Koncert 

grupe „Fingerbang“. Cena ulaznice je 100 dinara. 

20. februar, 22 časa (pozorišni klub): Hip hop 

veče uz „Street Government“ iz Temerina. Ulaz je slobodan. 

FOTO: LJ.M. 

Prošle nedelje je u Gimnaziji 

Bečej za učenike 

drugih i trećih razreda održan 

dvodnevni seminar. O 

ljudskim pravima, vladavini 

prava, otvorenosti i toleranciji, 

nediskriminaciji, procesu 

pridruživanja Evropskoj uniji 

govorili su Nevena Dičić, 

predstavnica Beogradskog 

centra za ljudska prava i Vladan 

Deljević iz Kancelarije 

za evropske integracije. 

Slični seminari će tokom 

godine biti organizovani u 

25 srednjih škola u Srbiji uz 

podršku Ambasade Španije. 

Cilj predavanja je podizanje 

nivoa interesovanja mladih 

za uključivanje u javni život 

Agrokancelarija opštine 

Bečej je prošlog petka u 

Gradskom pozorištu organizovala 

edukaciju poljoprivrednih 

proizvođača. Katarina 

Radonić iz Poljoprivredne 

stručne službe iz Vrbasa govorila 

je o zakonskoj regulativi 

u oblasti zaštite bilja. 

Ovo predavanje bilo je logičan 

nastavak edukacije koja 

je održana krajem januara 

na istom mestu, kada su se 

poljoprivrednici informisali 

o bezbednoj upotrebi pesticida. 

Radonić je pred 300 

info 

Seminar za učenike u Gimnaziji 

Ljudska prava i pridruživanje EU 

O potrebi racionalizacije 

u prosveti priča se već nekoliko 

meseci, ali se još uvek 

ne zna tačan broj zaposlenih, 

niti koliko je njih višak. 

U Uniji sindikata prosvetnih 

radnika Srbije procenjuju da 

je višak oko deset odsto od 

ukupnog broja zaposlenih. 

Prema rečima načelnika 

za Južnobački okrug Petra 

Viđikanta, u prosveti je 

trenutno zaposleno više od 

12.000 ljudi, a taj broj treba 

da se smanji ove i narednih 

godina. On je rekao i da su 

u Južnobačkom i Sremskom 

okrugu otvorene tri nove 

škole, a istovremeno je zbog 

racionalizacije smanjen broj 

odeljenja za 105 i broj izvršioca 

za 140, na početku 

godine 67 ljudi ostalo je bez 

norme i još 143 njih je u ovu 

godinu ušlo sa smanjenom 

normom časova. 

Proces dobrovoljnog odlaska 

iz prosvete trebalo bi 

da se sprovede uz stimulativne 

otpremnine od 200 

evra za svaku godinu staža 

i putem socijalnog programa, 

odnosno uz isplatu otpremnine 

u visini šest bruto 

prosečnih plata onima koji 

se odluče za prevremeni odlazak 

u penziju. 

O racionalizaciji u školama 

na teritoriji opštine Bečej 

sredine u kojoj žive. 

„Nakon predavanja učenici 

će imati priliku da sami 

osmisle kampanje i realizuju 

ih u svom gradu. Kampanje 

se odnose na rešavanje nekog 

problema koji njih muči. 

Đaci obično promovišu nediskriminaciju, 

neku ugroženu 

grupu ili položaj učenika u 

školi. Finalno takmičenje će 

se održati u Beogradu gde 

će učenici iz svih gradova 

predstaviti svoje kampanje, 

a najbolji tim će dobiti nagradno 

putovanje u Španiju“, 

rekla je Nevena Dičić, 

predstavnica Beogradskog 

centra za ljudska prava. 

LJ.M. 

Racionalizacija u prosveti 

Svaki deseti zaposleni je višak 

nema preciznih informacija. 

Direktorica OŠ „Šamu 

Mihalj“ Dora Poljak kaže da 

u ovoj školi za sada neće biti 

sjedinjavanja odeljenja, jer 

je broj dece u njima 25 i više, 

svi zaposleni prosvetni radnici 

imaju pun fond časova 

i nema tehnoloških viškova. 

Međutim, ona kaže da će se 

problemi javiti u narednom 

periodu s obzirom na to da 

do sedmog razreda ima po 

dva odeljenja, a u sedmim i 

osmim razredima po tri odeljenja, 

tako da će, kada ove 

generacije izađu iz osnovne 

škole, postojati višak zaposlenih 

ili ljudi sa smanjenim 

fondom časova. 

„Prema uputstvu koje 

smo dobili od školske uprave, 

odlazak u prevremenu 

penziju uz otpremninu se 

odnosi na one zaposlene 

čiji odlazak neće remetiti 

nastavu, to jest ako postoji 

tehnološki višak. Mi takvih 

kadrova nemamo. Bilo je zainteresovanih 

radnika koji bi 

želeli da odu, ali s obzirom 

na to da na njihovo mesto 

ne možemo zaposliti drugog 

radnika, proces nastave bi 

trpeo. Prošle školske godine 

kada je prema uputstvima 

Ministarstva ukinuto jedno 

odeljenje petih razreda, ti 

nastavnici su dobili časove u 

Primena zakona o zaštiti bilja 

Životna sredina i zdravlje 

su najvažniji 

poljoprivrednika govorila o 

zakonima o zaštiti životne 

sredine, o zaštiti bilja, o vodama 

i o poljoprivrednom zemljištu. 

Ona je uputila poruku 

paorima da moraju poštovati 

i čuvati životnu sredinu. 

U drugom delu predavanja 

Milan Kosovac, mehanizator 

Poljoprivredne stručne 

službe, predstavio je opremu 

i uređaje za upotrebu pesticida, 

dok je Milorad Ranisavljev 

iz „ProCredit banke“ govorio 

o kreditima u poljoprivredi. 

S.M. 

FOTO: S.M. FOTO: LJ.M. 

Gimnazijalci 

drugim školama, tako da nemamo 

nikog sa nepotpunim 

fondom časova“, rekla je Suzana 

Đukić, direktorica u OŠ 

„Zdravko Gložanski“. 

„Što se tiče racionalizacije 

odeljenja, čekamo da 

vidimo šta će biti, a verovatno 

će biti velikih rezova od 

septembra. S obzirom na to 

da je na srpskom nastavnom 

jeziku u školama u centru 

grada, ’Petefiju’ , ’Severu’ i 

’Zdravku’ bilo sedam odeljenja, 

a dobili smo informaciju 

iz vrtića da ima 124 deteta 

za upis u prvi razred na 

srpskom maternjem jeziku, 

sigurno je da će se u nekim 

školama zatvoriti odeljenja. 

Posle upisa prvaka videćemo 

šta će biti. Još nismo 

dobili nikakve informacije o 

tome da li se očekuje spajanje 

odeljenja, niti o racionalizaciji, 

ali očekujemo da će to 

biti aktuelno u julu mesecu“, 

rekla je Đukić. 

Od direktora Tehničke 

škole Zoltana Šifliša dobili 

smo objašnjenje da u ovoj 

školi nema mogućnosti za 

racionalizaciju putem spajanja 

odeljenja zbog toga što 

su odeljenja različitih strukovnih 

profila ili različitog nastavnog 

jezika. „Već od početka 

godine prema uputstvu 

školske uprave, primali smo 

Posećeno predavanje 

profesore samo na određeno 

vreme, tako da nemamo 

tehnoloških viškova.“ Što se 

tiče najavljenih dobrovoljnih 

odlazaka zaposlenih iz prosvete, 

direktor Tehničke škole 

smatra da postoje brojne 

nedorečenosti i nepreciznosti, 

jer su objavljene nepotpune 

informacije: „Drugi deo 

informacija koji nije objavljen, 

a ni ministar nije javno 

izneo, odnosi se na to da 

za prijavljivanje mogu doći 

u obzir samo oni prosvetni 

radnici za čijim mestom ne 

postoji potreba zamene, što 

znači da ako je neki profesor 

pred penzijom i želi da prekine 

radni odnos pod ovakvim 

uslovima, to nije moguće jer 

u školi postoji potreba za 

takvim kadrom radi nesmetanog 

odvijanja nastave, a 

ukoliko on ode, ne možemo 

zaposliti novog profesora“. 

Šifliš kaže da je u Tehničkoj 

školi samo jedan zaposleni 

tehnološki višak. 

Iako je ministar prosvete 

rekao da će se sredstva 

za otpremnine isplaćivati od 

ličnih dohodaka zaposlenih 

koji odluče da odu i da je 

taj novac već predviđen u 

budžetu za 2010. godinu, jer 

drugih para nema, prosvetni 

radnici su skeptični i po tom 

pitanju. 

LJ.M.

péntekenként 

2010. február 19. 

új sorozat, 

494. szám 

A VMSZ és a DP becsei képviselői szerint 

Nincs válságban 

a koalíció 

A Vajdasági Magyar Szövetség 

és a Demokrata Párt 

közötti viszály január és 

február folyamán „teljesedett“ 

ki. A történet azonban 

tavaly decemberben kezdődött, 

amikor a VMSZ, a hatalmon 

levő koalíció tagja, 

úgy döntött, hogy nem szavaz 

a köztársasági költségvetésre. 

A Demokrata Párt 

tagjai akkor kijelentették, 

hogy a VMSZ gyakorlatilag 

felrúgta a koalíciót, de arról 

is szó volt, hogy felül kell 

vizsgálni a két párt együttműködését. 

Az új évben már változások 

történtek: a VMSZ 

immár nem része a szabadkai 

hatalmi koalíciónak, 

Zentán pedig február 17- 

A Petőfi Sándor Magyar 

Kultúrkörben február 12-én 

tisztújító közgyűlést tartottak. 

A jelenlevők jelentést 

hallottak az elmúlt négy 

A Petőfi Sándor iskola 

alsósai, Csernyák Szilvia és 

Vastag Géber Judit osztályai, 

idén is felelevenítették 

a farsangi szokásokat. Február 

12-én farsangi felvonulást 

szerveztek. Királynők, 

boszorkányok, hercegek, 

varázslók és állatfigurák 

meneteltek Alsóváros utcáin, 

akik énekelve, dobolva 

és zörögve űzték el a telet. 

A másodikosok műsort is 

készítettek, amellyel az iskolában 

és az óvodában is 

felléptek. 

Erer 

én (lapzárta után) tartották 

a képviselő-testület ülését, 

amelyre egyetlen napirendi 

pontot ajánlottak: Pék Zoltán 

(VMSZ) községi elnök 

felmentését. A leváltási indítványt 

a DP, az MPSZ és 

a VSZL tanácsnokai írták 

alá azzal a magyarázattal, 

hogy Pék Zoltánt azért kell 

leváltani, mert nem látta el 

megfelelően tisztségét és 

félő, hogy tevékenységével 

további károkat okoz a 

zentaiaknak. 

Maglai Jenő, a VMSZ 

szabadkai városi szervezetének 

elnöke néhány nappal 

ezelőtt kijelentette, elképzelhető, 

hogy a VMSZ-t más 

községekben is megkísérlik 

kiszorítani a hatalomból, többek 

között Becsén is. 

A VMSZ és DP becsei 

képviselői azonban kijelentették, 

hogy nincs válságban 

a hatalmi koalíció, amelyet 

a Demokrata Párt, a Vajdasági 

Magyar Szövetség, a 

Vajdasági Magyar Demokrata 

Párt, a G17 Plusz és a 

Vajdasági Szociáldemokrata 

Liga alkotnak. 

Knézi Péter, a VMSZ 

becsei szervezetének elnöke, 

a község elnöke és 

Budislav Medurić, a DP községi 

szervezetének tagja, a 

község alelnöke, kijelentették, 

hogy Becsén jól működik 

a koalíció, s a VMSZ és 

a DP között nincsenek nézeteltérések. 

F.D.K. 

Tisztújító közgyűlés a Petőfi kultúrkörben 

Új elnökségi tagokat 

választottak 

A tisztújító közgyűlés 

A Petőfi Sándor iskolában 

Farsangi mulatság 

FOTÓ: Ricz Róbert 

Farsang a Petőfi iskolában 

év munkájáról, a kultúrkör 

épületének adaptálásáról, 

majd elfogadták a 2010-re 

vonatkozó munka- és pénzügyi 

tervet, illetve az Alapszabályzat 

módosítását. 

A közgyűlésen felmentették 

a 2006-ban megválasztott 

elnökség és felügyelő 

bizottság tagjait, és 

új tagokat választottak. 

A kultúrkör elnökségének 

tagjai ezentúl Péter Antal- 

Toncsi, Knézi Péter, Ferenc 

Edvin, Ricz Róbert, 

Tót Kása Piroska, Csábi 

Valéria, Cseszák Balázs, 

ifj. Szerda András, Juhász 

Erika, Nagy Klára, Kisimre 

Szerda Anna, Kovács Z. 

Róbert, Ricz Kasziba Beáta, 

Kovács Róbert és Sulc 

Erzsébet. Az ellenőrző bizottság 

tagjai Nagy István, 

Nakić Flórián és Cseszák 

Korcsik Anikó. 

A kultúrkör elnöke továbbra 

is Ricz Róbert, alelnökei 

pedig Ferenc Edvin 

és Nagy Klára. B.M. 

Erre járva 

Kenyér és benzin 

Jó üzleti húzásnak bizonyulhat 

az óbecsei „SOS 

Market” megnyitása. Nem 

a szerző tévedett, nem is 

a lektori beavatkozás maradt 

el: az idézőjelek nem 

a magyar nyelvtanban való 

járatlanságra utalnak, hanem 

arra, hogy az üzlet 

valójában nem az, aminek 

hívják. 

Lehet olcsóbb 

Az igazi SOS-üzletekben 

ugyanis kizárólag a 

nehéz szociális helyzetben 

élő polgárok vásárolhatnak, 

feltéve ha bizonyítani 

tudják jogosultságukat. 

Az Óbecsei Pékség ipari 

övezeti üzletében azonban 

nincs korlátozás és tilalom 

– mindenki vásárolhat 

az egyszerű boltinál sokkal 

alacsonyabb áron. 

Az országban először 

Belgrádban nyílt SOS 

Market. Az egyik szakszervezet 

szövetkezett egy üzletlánccal, 

amely ezekben 

a különleges boltokban 

40-50 százalékos engedménnyel 

forgalmazta az 

árut. A magyarázat: maga 

az üzletlánc a szokásos 20 

százalékos haszon helyett 

5-6 százalékossal is megelégedett, 

de a beszállítók 

is csökkentették a saját 

áraikat: 15-25 százalékkal. 

Ezek után egy sor hasonló 

üzlet nyílt Belgrádban és 

más városokban is a minimális 

fizetést kapók, a kisnyugdíjasok 

(20 000 dinár 

alatt), a munkanélküliek, a 

koszovói menekültek és a 

legalacsonyabb szintű szociális 

segélyre jogosultak 

számára. 

Az Óbecsei Pékség 

Részvénytársaság, amelynek 

72 százalékos tulajdonosa 

Vera Šćepanović, 

úgy döntött, hogy az általuk 

készített és forgalmazott 

mintegy százféle pékáru 

és a kenyér 30 százalékkal 

lesz olcsóbb az üzletben. 

A kompenzációként kapott 

cukrot, sót, étolajat, ecetet, 

tejtermékeket, üdítőket és 

palackozott vizet a szokásos 

áraknál 20-50 százalékkal 

olcsóbban árulják 

ugyanitt február 6-a óta. 

Mindenkinek. 

Vagyis, lehet olcsóbb, 

Értesítés 

amit majdnem mindenki 

meg akar venni, hiszen 

gyakorlatilag létfenntartási 

cikk. Csak csökkenteni kell 

a bekalkulált hasznot és 

eladni azt, amivel úgysem 

tudna mit kezdeni a cég 

(pénz helyett kapott áru). 

Megteszi-e a verseny a 

magáét? Érvényesülnek-e 

a piaci törvények? Más 

pékségekben, üzletekben 

is csökkenek az árak? 

Ez lenne a törvényszerű, 

de – majd meglátjuk. Kiderül. 

Ebben az országban 

ne jósoljon az ember és ne 

bízzon máshol bevált dolgokban. 

Nálunk kapitalizmus 

van – nem is akármilyen, 

A becsei SOS-üzlet 

A Petőfi Sándor Általános Iskola értesíti 

a leendő elsősök szüleit, hogy az 

iratkozás február 1-jén kezdődött. Jelentkezni 

személyesen az iskola titkáránál, 

illetve a 69-15-692-es telefonszámon 

lehet minden munkanap 9 és 13 óra 

vad, kegyetlen és rabló –, 

de szabad piac általában 

nincs. 

Monopólium 

Egy friss illusztráció, 

amely ugyan nem a kenyérre 

és a tejre vonatkozik, 

hanem valamire, ami 

valaha luxus volt, de ma 

sokaknak (például a gazdáknak) 

létszükséglete: az 

üzemanyagra. 

Az egyik benzinkútlánc 

tulajdonosa szerint harmadával 

(30-35 dinárral) csökkenhetne 

az üzemanyag 

ára, ha csökkentenék a 

finomítói feldolgozás árát, 

a jövedéki adót (akcíza) és 

az áfát. 

Stanko Šarac, a 

pancsovai Gaspetrol töltőállomások 

tulajdonosa úgy 

számol, hogy 2005 júniusa 

és 2010 januárja között 

az előbb állami tulajdonban, 

majd többségi orosz 

(Gaszprom) tulajdonban 

levő NIS finomítóiban majd 

100 (azaz, száz!) százalékkal 

növekedett a feldolgozási 

ár. Az állam által kiszabott 

adó (akcíza) 70 százalékkal 

nagyobb (a dízel esetében 

110 százalékkal!), mint 

négy és fél éve, az áfa pedig 

66 százalékkal. 

A kiskereskedelmi árrés 

(haszon) maradt 5 dinár, 

márpedig a 83 százalékos 

költségdrágulás miatt reálisan 

9,16 dinárnak kellene 

lennie. 

A magánkutasok emiatt 

követelik, hogy – ameddig 

érvényben van a NIS feldolgozási 

monopóliuma – ők 

is megemelhessék a hasznukat 

(!), hiszen így csak a 

NIS jár jól. Követelésüket 

az előzte meg, hogy a NIS 

csökkentette az árakat. 

Vagyis, az állam is, az 

állam által monopolhelyzetbe 

hozott, majd a furcsa 

eladás érdekében monopolhelyzetben 

maradt NIS 

(Gaszprom) és a magántulajdonban 

levő töltőállomások 

is rólunk húzzákhúznák 

le a bőrt. 

Márton Attila 

között. 

Az első osztályba való iratkozás a 

2010/2011. iskolaévben kötelező azon 

gyermekek esetében, akik 2003-ban és 

2004 januárjában és februárjában születtek.

8 494. 

szám, 2010. február 19. 

TÁRSADALOM 

A pokol nem a Másik (XVi.) 

A nemzeti tanácsok és a DP meg a 

VMSZ közötti összetűzések 

A kisebbségi nemzeti tanácsokról 

szóló törvény (2009) értelmében 

a szerbiai kisebbségi közösségeknek 

lehetőségük nyílt arra, hogy 

közvetlen választásokon válasszák 

meg nemzeti tanácsukat, vagy hogy 

ezt elektori közgyűlés útján tegyék 

meg továbbra is. A közvetlen választások 

megtartásához az szükséges, 

hogy március 9-ig a külön kisebbségi 

választói névjegyzékekre feliratkozzon 

az utolsó népszámlálás szerinti 

kisebbségi összlakosság 50 

százaléka csökkentve 20 százalékkal. 

A nemzeti tanácsi választásokat 

májusban vagy júniusban kellene 

megtartani. 

A névjegyzékekre való feliratkozás 

azonban nem a tervek szerint 

halad. Eddig egyedül a magyar nemzeti 

közösségnek sikerült összegyűjtenie 

a szükséges számú aláírást 

(több mint 100 000-et), a többi kisebbségi 

közösség esetében pedig 

a szükséges aláírások felét gyűjtötték 

össze. 

Erre a problémára mutattak rá a 

múlt héten a tartományi hatalom 

képviselői. Bojan Pajtić vajdasági 

kormányfő nyilvános felhívást intézett 

a kisebbségiekhez, hogy iratkozzanak 

fel a névjegyzékre: „A 

nemzeti közösségekhez tartozók feliratkozása 

a választói névjegyzékre 

2009. november 9-én kezdődött és 

2010. március 9-én ér véget. A határidő 

tehát három és fél hét múlva 

már lejár és a helyzet riasztó. A névjegyzékre 

való feliratkozás nélkül 

senki sem vehet részt a nemzeti tanácsok 

megválasztásában, akár 

mint szavazó, akár mint jelölt. Ezek 

a választások az első lépés a nemzeti 

tanácsok működésének demokratizációja 

felé, ugyanakkor egy 

olyan folyamatról van szó, amely 

hozzájárul a teljes társadalom 

demokratizációjához. Ezek a választások 

lehetővé teszik, hogy a nemzeti 

közösségek a saját kezükbe vegyék 

a politikát a művelődés, az oktatás, 

a tájékoztatás és a hivatalos 

nyelv- és írásmódhasználat terén 

saját közösségükön belül. Ezek a 

választások azért is jelentősek, mert 

legitimmé teszik a nemzeti tanácsokat. 

Eddig csupán legálisak voltak, 

de nem legitimek, mert létük nem a 

nemzeti közösségek tagjai többségének 

akaratából fakadt, hanem 

tagjaikat közvetett módon választották 

meg“. 

Pajtić hangsúlyozta, hogy szükség 

van az állami intézmények szerepvállalására 

is, hogy a külön választói 

névjegyzékre való feliratkozás 

sikerüljön, de hozzátette azt is, 

hogy a nemzeti közösségeken belül 

egyértelműen hiányzik a szükséges 

lelkesedés. A vajdasági kormányfő 

Válság 

Válság van a VMSZ-en belül 

is. A Vajdasági Magyar Szövetség 

Elnöksége ugyanis január 

végén fegyelmi eljárást indított 

Kasza József tiszteletbeli 

pártelnök és Bunyik Zoltán, a 

párt Tanácsának egykori elnöke 

ellen. A vád az volt, hogy ártottak 

a párt tekintélyének. Mindketten 

bírálták a VMSZ vezetőinek 

lépéseit és a DP elleni „háborút”. 

Kaszát és Bunyikot már kizárták 

a VMSZ-ből. 

Szakítás? 

A Magyar Szó, az egyedüli 

magyar nyelvű napilap Vajdaságban 

(amely egyébként a VMSZ 

által irányított Magyar Nemzeti 

Tanács lapja) azzal foglalkozott, 

elmondta azt is, hogy semmi ok a 

fenntartásra vagy a félelemre a névjegyzékre 

való feliratkozás kapcsán, 

és hogy mindenki számára szavatolt, 

hogy a nemzeti tanácsi választásokon 

való részvétellel hozzájárul 

az alkotmányban szavatolt közvetlen 

demokratikus jogai megvalósításához. 

Korhecz Tamás tartományi jogalkotási, 

közigazgatási és nemzeti 

kisebbségügyi titkár a névjegyzékhez 

szükséges aláírások összegyűjtését 

a vajdasági és szerbiai nemzeti 

kisebbségek és nemzeti közösségek 

érettségi vizsgájának nevezte. 

„Érettségi vizsga abban az értelemben, 

hogy Szerbia állam a törvény 

meghozatalával, három évvel az új 

alkotmány meghozatala után, megteremtette 

a nemzeti kisebbségek 

önkormányzatra való kollektív jogérvényesítésének 

törvényes feltételeit. 

Ebben a folyamatban a nemzeti közösségeknek 

meg kell mutatniuk, 

hogy érdeklik őket kollektív jogaik, a 

nemzeti önazonosságuk megőrzése 

és hogy élni akarnak a szerbiai törvények 

biztosította törvényes lehetőségekkel, 

amelyek a nemzeti közösségekre 

vonatkoznak“, mondta 

Korhecz. 

Hozzátette, hogy a névjegyzékre 

való föliratkozást elősegítő minisztériumi 

kampány későn indult 

be. Szerinte a nemzeti közösségek, 

a civil szervezetek és a meglevő 

nemzeti tanácsok nem voltak eléggé 

tevékenyek a terepen. 

Egyértelmű, hogy a feliratkozást 

támogató kampány nem időben kezdődött, 

de az is lehetséges, hogy a 

polgárok nem érdekeltek a választói 

névjegyzékre való feliratkozásban. 

Mulasztások a helyi önkormányzatokban 

is történtek, mert a kisebbségek 

nemzeti tanácsairól szóló törvény 

azt irányozza elő, hogy a polgároknak 

maguknak kell igényelniük 

a névjegyzékre való feliratkozást a 

helyi önkormányzat irodájában 

(Óbecsén is megtörtént, hogy a polgárnak 

nem tették lehetővé a feliratkozást 

a helyi önkormányzat épületében, 

hanem politikai pártra utalták). 

A polgárok egyébként letölthetik 

a jelentkezési űrlapot az Emberi és 

Kisebbségi Jogok Minisztériuma internetes 

honlapjáról, a kitöltött űrlapot 

pedig elküldhetik a Minisztériumnak. 

A helyi önkormányzatok lehetséges 

mulasztásairól a Deutsche Welle 

Rádiónak nyilatkozott Muskinja 

Henrich Anikó, az Emberi és Kisebbségi 

Jogok Minisztériumának államtitkára 

is. Kijelentette, hogy a községek 

hibásak a külön választói névjegyzékre 

való feliratkozás lassúságáért 

és a folyamat hiányosságaiért: 

„Annak ellenére, hogy minden község 

elnöke és a helyi önkormányzatokban 

ezen az ügyön dolgozók is kiképzést 

kaptak, sok olyan község 

van, ahol ellenállás tapasztalható a 

névjegyzék vezetésével szemben.” 

A külön választói névjegyzékeket 

nem az állam állítja össze, hanem 

a feliratkozás önkéntes alapon 

történik. Ám a magyar nemzeti közösség 

esetében a Vajdasági Magyar 

Szövetség (VMSZ) aktivistái 

eléggé agresszív ajtótól-ajtóig kampányt 

folytattak a vajdasági községekben. 

A VMSZ aktivistái Óbecsén 

is otthonukban látogatták meg a polgárokat, 

hogy begyűjtsék az aláírásokat 

a külön választói névjegyzék 

összeállításához. Ezzel kapcsolatban 

feltehetjük a kérdést, hogy vajon 

ez a személyes adatok kezelésének 

Homogenizáció? 

megsértése és a polgárok háborgatása-e. 

A jelenségre azonban 

Rodoljub Šabićon, a közérdekű információk 

és az adatvédelem köztársasági 

biztosán kívül senki sem 

reagált. 

Šabić véleménye szerint az aktivisták 

a leírt módon megsértik a személyes 

adatokat: „Senkinek nincs 

joga arra, hogy körbejárja a nemzeti 

kisebbségekhez tartozókat és a nevükben 

bizonyos űrlapokat töltsön 

ki, hogy ezeket az űrlapokat önállóan 

bevigye a választói névjegyzékekbe, 

majd párhuzamos adatgyűjteményeket 

hozzon létre, márpedig 

mindez, úgy látszik, megtörténik”. 

A DP és a VMSZ 

közötti összetűzés 

A VMSZ és a Demokrata Párt 

(DP) (köztársasági, tartományi és 

helyi szinten is koalíciós partnerek) 

közötti jelenlegi összetűzés a VMSZ 

egyes képviselői szerint éppen a 

nemzeti tanácsok megválasztásával 

van összefüggésben. 

A probléma a tavalyi év végén 

keletkezett, amikor a VMSZ köztársasági 

parlamenti képviselői nem 

szavaztak a köztársasági költségvetés 

elfogadására, azzal az indoklással, 

hogy a büdzsében nem különítették 

el azt a mintegy 15 milliárd dinárt, 

amely még jár Vajdaságnak a 

Szerbiai Kőolajipar (NIS) privatizációjából. 

A VMSZ képviselői nem támogatták 

a tartományi költségvetés 

elfogadását sem. 

Már decemberben szó volt arról, 

hogy a DP „meg fogja büntetni“ a 

VMSZ-t emiatt a lépés miatt. 

hogy mely vajdasági községekben 

lehetséges még a VMSZ és a 

DP közötti „szakítás“, és Zentán 

meg Óbecsén kívül további nyolc 

községet említett. 

Így januárban és februárban a 

DP és a VMSZ közötti leszámolás 

szemtanúi vagyunk. 

Előbb Szabadka „történt meg“, 

ahol a DP és a VMSZ közötti feszültségek 

következtében lemondott 

Maglai Jenő, a városi parlament elnöke, 

és lemondott a városi tanácsi 

tagságáról Kun Szabó Éva és 

Ladóczki Gyula is. 

Ezáltal Szabadkán megszűnt a 

VMSZ és a DP koalíciója. 

A két párt szövetségének szétesése 

volt várható a héten Zentán is 

(lapzárta után), ahol a VMSZ-es 

községi elnök leváltását kezdeményezték. 

A bejelentések szerint a 

VMSZ helyét a DP-vel való koalícióban 

Rácz Szabó László Magyar Polgári 

Szövetsége (MPSZ) foglalja el. 

A DP mindkét esetben többé-kevésbé 

ugyanazt az indokot hozta 

fel: hogy a helyi hatalom nem megfelelő 

módon működött és hogy a 

VMSZ tisztségviselői elálltak a bejelentett 

helyi reformoktól. 

Más vajdasági községekben is 

lehetséges a VMSZ és a DP közötti 

koalíció szétesése. Maglai Jenő, a 

szabadkai helyi parlament eddigi elnöke 

és a VMSZ szabadkai szervezetének 

elnöke ugyanis a Dnevnik 

napilapnak azt nyilatkozta, hogy 

szerinte Zenta után Óbecsén és 

Csókán is megjelenik a feszültség a 

VMSZ és a DP között. 

Maglai közölte, hogy a VMSZ Elnöksége 

azon a véleményen van, 

hogy „a Demokrata Pártnak szándékában 

áll eltüntetni a Vajdasági Magyar 

Szövetséget a politikai színtérről”. 

Szavai szerint a DP ily módon 

ellenőrzése alá vonná a közvetlenül 

választandó Magyar Nemzeti Tanácsot. 

A VMSZ tisztségviselője azonban 

nem magyarázta el, hogy ez miként 

lenne lehetséges, és nem adott 

magyarázatot Pásztor István, a 

VMSZ elnöke sem. Maglai csupán 

annyit mondott, hogy „az ő (DP) céljuk 

a Magyar Nemzeti Tanács feletti 

ellenőrzés átvétele, mert amíg a 

VMSZ ilyen szervezett és erős, ez 

nem történhet meg”. 

Pásztor István, a VMSZ elnöke 

szintén úgy véli, hogy a DP le akarja 

gyengíteni a VMSZ-t. Állítása szerint 

ennek csak látszólag van köze a decemberi 

költségvetési szavazáshoz, 

„lényegében pedig arról van szó, 

hogy minden jel szerint úgy értékelik, 

a VMSZ-t most ütni és rombolni 

kell, mert az a százharmincezernyi 

feliratkozott személy, akik vállalták a 

magyar közösséghez való tartozást 

és a választói névjegyzéken való 

megjelenést, egyesek szerint túlságosan 

megerősítette a VMSZ-t, és 

meg kell próbálni megbontani, legyengíteni, 

ellehetetleníteni a pártot“, 

mondta Pásztor. 

Csaknem ugyanez az álláspontja 

Józsa Lászlónak, az eddigi Magyar 

Nemzeti Tanács elnökének. Ő 

a Dnevniknek azt nyilatkozta, hogy 

„a VMSZ maga körül mindenkit meglepett 

azzal ahogy sikerült motiválnia 

az embereket a külön választói névjegyzékre 

való feliratkozásra. Körülbelül 

130.000 feliratkozottról van szó 

és tény, hogy eddig egyetlen politikai 

pártnak sem sikerült ilyen rövid idő 

alatt ennyi embert motiválnia. Az 

eset matematikája azt bizonyítja, 

hogy azokat a nemzettársainkat is 

motiváltuk, akik hagyományosan 

más pártokra szavaznak, a DP-re 

is”. Ő azonban azt is elmondta, hogy 

az szinte lehetetlen, hogy a Magyar 

Nemzeti Tanácsot ellenőrzése alá 

vonja akár egy olyan párt is, mint a 

DP. 

Bojan Pajtić, szintén a 

Dnevniknek adott nyilatkozatában, 

cáfolta a VMSZ tisztségviselőinek állítását, 

miszerint a DP át akarja venni 

a Magyar Nemzeti Tanács feletti 

ellenőrzést. Hozzátette, hogy a DP 

sok tagja és tisztségviselője tartozik 

különböző nemzeti közösségekhez, 

és közülük egyesek elnökei is a saját 

nemzeti tanácsuknak, mint például 

Ana Tomanova-Makanova. „A DP 

tagjai közül senkinek sem tiltottuk 

meg, hogy részt vegyen a nemzeti 

tanácsi választásokon. Ilyen értelemben, 

nem tudom, hogy a DP tagjai 

közül bárki is részt vesz-e a Magyar 

Nemzeti Tanács megválasztásában, 

de feltételezem, hogy lesznek 

ilyenek. És, természetesen, 

eszünk ágában sincs megvonni tőlük 

a jogot arra, hogy elfoglalják helyüket 

saját nemzeti közösségükön 

belül”, mondta Pajtić. 

Azt is kijelentette, hogy a DPnek 

már évek óta gondjai vannak a 

VMSZ egyes képviselőivel amiatt, 

hogy a demokraták politikai tevékenységet 

folytatnak azokon a településeken, 

ahol a magyarok vannak 

többségben. 

„Nekünk ugyanis felróják, hogy 

tevékenyek vagyunk ezeken a helyeken, 

mert egyesek úgy gondolták, 

hogy ott csak a VMSZ lehet jelen és 

hogy nem korrekt, ha más is megjelenik. 

Ám mi nem a Szerb Radikális 

Párt vagyunk, sem a Szerb Haladó 

Párt, hogy kizárólag a szerbek helyzetével 

foglalkozzunk, ellenkezőleg, 

a DP olyan párt, amely számára 

minden polgár fontos és ilyen értelemben 

továbbra is aktívak leszünk 

mindenfelé”, nyilatkozta Pajtić a 

Dnevniknek. 

Az elmondottak ellenére úgy tűnik, 

hogy egyelőre nem esik szét a 

VMSZ és a DP koalíciója köztársasági 

és tartományi szinten. Bojan 

Pajtić vajdasági kormányfő és a Demokrata 

Párt alelnöke kijelentette, 

hogy a „VMSZ a DP stratégiai partnere 

volt, most is az, és az is marad“ 

Vajdaságban. 

Pásztor Bálint, a VMSZ köztársasági 

képviselője is azt mondta, 

hogy a pártja és a DP közötti szabadkai 

és más községekben tapasztalható 

összetűzések miatt nem vált 

kérdésessé a VMSZ támogatása 

Mirko Cvetković kormánya iránt. 

F.D.K. 

(Fordította: Márton Attila)

oj 129. 

Sednica Skupštine opštine 

Planovi detaljne regulacije 

Na sednici Skupštine 

opštine u četvrtak (nakon 

zaključenja ovog broja Mozaika) 

lokalni poslanici trebali 

su da usvoje odluke o 

usklađivanju Prostornog 

plana opštine Novi Bečej 

sa Zakonom o planiranju i 

izgradnji, ali i o izradi Plana 

detaljne regulacije turističke 

destinacije Novo Miloševo 

i Plana detaljne regulacije 

obilaznice oko Novog 

Miloševa. 

U okviru Plana detaljne 

regulacije turističke destinacije 

Novo Miloševo 

predviđeni su sledeći sadržaji: 

kupališta (otvoreni i 

zatvoreni bazeni sa pratećim 

sadržajima), objekti za 

pružanje usluga različitih 

specijalističkih službi, ugostiteljski 

i smeštajni kapaciteti, 

sportsko-rekreativni 

tereni, saobraćajnice i ostali 

infrastrukturni elementi i 

drugi sadržaji u cilju razvoja 

turizma. Predlog Plana 

detaljne regulacije trebao 

bi da se izradi za 210 dana. 

Sredstva za izradu Plana 

detaljne regulacije obezbediće 

se iz budžeta opštine 

Novi Bečej i od drugih nivoa 

vlasti. 

Plan detaljne regulacije 

obilaznice oko Novog 

Miloševa će se napraviti 

kako bi se obezbedili preduslovi 

za izgradnju obilaznice 

oko Novog Miloševa 

u cilju izmeštanja državnog 

puta prvog reda i stvaranje 

prostornih uslova za pravil- 

no funkcionisanje tranzitnog 

saobraćaja. 

Lokalni poslanici na 

sednici Skupštine opštine 

trebali su da daju saglasnost 

na ovogodišnje finansijske 

planove mesnih zajednica 

Novi Bečej, Novo 

Miloševo, Kumane i Bočar, 

kao i na statut Javnog preduzeća 

Komunalac. 

Predviđeno je i da za direktora 

JP Radio Novi Bečej 

bude imenovan dosadašnji 

v.d. direktora Saša Dujin, 

ali i da se razreši dužnosti 

predsednica Upravnog odbora 

radija Kristina Kočiš i 

da se na njeno mesto imenuje 

Radenko Tadić. 

Na dnevnom redu je 

i razrešenje predsednika 

Nadzornog odbora Javnog 

Udruženje penzionera 

Kupovina na odloženo plaćanje 

U opštini Novi Bečej živi 

oko pet hiljada starosnih, 

invalidskih, poljoprivrednih 

penzionera ili penzionera-zanatlija, 

od kojih većina prima 

manje od prosečnih penzija. 

Zbog toga mesna organizacija 

Udruženja penzionera 

u Novom Bečeju trudi se da 

obezbedi svojim članovima 

Aktivni 

penzioneri 

Prihodi Udruženja nisu 

naročito uticali na društvenu 

aktivnost novobečejskih 

penzionera, koji su naročito 

ponosni na šahovsku 

sekciju. Pored toga, aktuelne 

su kartaške igre, domine, 

a u popodnevnim satima 

penzioneri organizuju 

čajanke, proslave i rođendane. 

U januaru su održane 

tri proslave: doček Nove 

godine, pravoslavne Nove 

godine i proslava svetog 

Save. 

preduzeća Direkcija Dobrivoja 

Raškova. Njegovo mesto 

treba da zauzme Marija 

Brković. 

Na mesto dosadašnjeg 

predsednika Nadzornog 

odbora Doma zdravlja Borivoja 

Kovačeva, imenuje se 

Đorđe Popov. 

Potom je trebalo da se 

razreši Ivan Bošnjak, član 

radne grupe za rad na formiranju 

Regionalnog centra 

za upravljanje čvrstim komunalnim 

otpadom ispred 

opštine Novi Bečej. Umesto 

njega član radne grupe 

biće Tomislav Ratković. 

Novobečejski poslanici 

trebali su da donesu rešenje 

o tome da se firma BD 

Agro u 2009. godini oslobađa 

obaveze plaćanja naknade 

za korišćenje građevinskog 

zemljišta. Naime, 

ovo preduzeće je Skupštini 

opštine uputilo zahtev za 

oslobađanje obaveze plaćanja 

naknade za korišćenje 

građevinskog zemljišta. 

Utvrđeno je da je BD Agro 

zaposlio pet radnika, te da 

je u 2008. godini zapošljavao 

ukupno 42 radnika na 

teritoriji opštine Novi Bečej, 

što predstavlja povećanje 

broja zaposlenih od preko 

10 posto. Zato je ova firma, 

iako njeno sedište nije 

u Novom Bečeju, a obveznik 

je naknade za korišćenje 

građevinskog zemljišta, 

ispunio osnov za oslobađanje 

od obaveze plaćanja 

naknade za korišćenje 

građevinskog zemljišta 

od početka do kraja 2009. 

godine u iznosu od 50 posto 

(928.536 dinara) od 

utvrđenog iznosa u skladu 

sa Odlukom o kriterijumima 

i merilima za određivanje 

naknade za uređivanje 

i korišćenje građevinskog 

zemljišta. 

S druge strane, na sednici 

Skupštine opštine trebalo 

je da bude odbijen 

zahtev Lovačkog društva 

Novi Bečej za oslobađanje 

obaveze plaćanja naknade 

za korišćenje građevinskog 

zemljišta, jer nije podnet 

blagovremeno (umesto do 

kraja septembra 2008. godine 

podnet je tek u martu 

2009. godine). 

K.D.F. 

kupovinu životnih namirnica i 

ogreva pod povoljnim uslovima 

i na odloženo plaćanje. 

Posredstvom Udruženja, 

pred zimu 2009. godine velikom 

broju penzionera isporučen 

je ogrev - oko 400 tona 

uglja i oko 40 kubika drva. 

Udruženje je nabavilo i šećer, 

brašno, krompir, smrznuto 

povrće, piliće i suhomesnate 

proizvode. S obzirom na 

to da većina snabdevača ne 

nudi robu na odloženo plaćanje, 

nabavka ovih namirnica 

bila je otežana. S druge strane, 

i među penzionerima ima 

onih koji ne izmiruju svoje 

obaveze, pa se javljaju teškoće 

oko blagovremene naplate 

dugovanja. 

„Ipak, uvek se nađe neko 

kompromisno rešenje, pa 

su obe strane, i penzioneri i 

Udruženje zadovoljni“, rekla 

je Danica Lukić, predsednica 

Udruženja. 

Udruženje penzionera se 

finansira od članarina, izdavanja 

u zakup prostorije za 

dnevni boravak, ali i od sredstava 

koje obezbeđuje opština 

i mesna zajednica. Godišnja 

članarina je 300 dinara, 

dok se prostorija za dnevni 

boravak može zakupiti po 

ceni od 100 do 200 evra. U 

opštinskom budžetu prošle 

godine za Udruženje je bilo 

predviđeno 230.000 dinara, 

ali poslednja rata od 60.000 

dinara nije i neće biti isplaćena 

zbog rebalansa opštinskog 

budžeta, objasnila je 

Danica Lukić. 

Mesna zajednica je prošle 

godine uputila Udruženju 

40.000 dinara. „Ta sredstva 

nisu baš velika, pa se velika 

pažnja posvećuje racionalnom 

korišćenju onoga što 

imamo na raspolaganju“, rekla 

je predsednica organizacije 

penzionera. 

Inače, izveštaj o finansijskom 

poslovanju Udruženja 

penzionera za 2009. godinu, 

koji se dostavlja Narodnoj 

banci, biće objavljen i na 

oglasnoj tabli Udruženja. 

Jelena Trifunjagić 

Pomoć poljoprivrednicima 

Projekat za 

izbegle i 

raseljene 

U Opštinskoj upravi prošle 

nedelje je održana prezentacija 

poljoprivrednog 

programa za izbegle i interno 

raseljene porodice sa poljoprivrednim 

iskustvom, koji 

se realizuje uz podršku UN- 

HCR-a. Donacija za jednu 

porodicu je do 140.000 dinara 

(nabavka opreme za povrtarstvo 

u zatvorenom i na 

otvorenom prostoru, oprema 

za stočarstvo, pčelarstvo, 

poljoprivredna mehanizacija, 

alat i priključne mašine). 

Biće podržano ukupno 

111 porodica, a u projekat 

su uključene opštine Novi 

Bečej, Bač, Surčin, Zemun 

(Busije), Požega, Paraćin, 

Prokuplje, Merošina, Kraljevo, 

Velika Plana, Smedere- 

Zoohigijeničarska služba 

JKP „Čistoća i zelenilo” 

iz Zrenjanina u saradnji 

sa Opštinskom upravom 

tokom prošle nedelje je na 

teritoriji opštine Novi Bečej 

sprovela akciju hvatanja 

pasa lutalica. 

U toku akcije uhvaćeno 

je 60 pasa, 16 u Novom 

Bečeju, 32 u Kumanu, 10 

u Novom Miloševu i dva u 

Bočaru. 

Građani Novog Bečeja 

su redovno informisali 

nadležne organe o tome 

koja su najkritičnija mesta 

na kojima se okupljaju psi, 

te je na taj način Opštinska 

uprava imala „mape lokacija“ 

na kojima se psi lutalice 

okupljaju u velikom broju. 

Ova akcija bila je neophodna, 

jer je u poslednjih 

nekoliko nedelja na teritoriji 

opštine povećan broj pasa 

lutalica, a u opštini ne postoji 

azil ili prihvatilište za 

pse. Izgladneli psi u čoporima 

se okupljaju oko pekara, 

kontejnera i oko škola. 

Zabrinuti građani su se masovno 

obraćali Opštinskoj 

vo, Šabac, Kula i Kikinda. 

Poljoprivredni program 

su predstavili Predrag Popović 

i Nandor Dvorski, članovi 

nevladine organizacije 

„Vizija“. 

Rečeno je da će agronomi 

„Vizije“ u narednom 

periodu organizovati obuke 

kako bi i na taj način pomogli 

korisnicima sredstava da 

ostvare veću korist od dobijene 

pomoći i da povećaju 

svoje kapacitete na lokalnom 

tržištu. 

Prijave za donaciju se još 

danas (19. februara) mogu 

preuzeti u uslužnom centru 

opštine Novi Bečej kod Jelene 

Glavaški, poverenice za 

izbegla i interno raseljena lica. 

B.M. 

Hvatanje pasa lutalica 

Akciji pomogle 

mape lokacija 

Novoosnovana Opštinska 

organizacija invalida 

rada Novi Bečej danas (19. 

februar) će biti domaćin 

Sportskih susreta invalida 

rada srednjeg Banata. 

upravi kako bi dobili odgovor 

na pitanje kako će se 

rešiti problem koji stvaraju 

pse lutalice. 

Novinar Radija Novi Bečej 

potražio je odgovore na 

ovo pitanje u Opštinskoj 

upravi. Opština je trebala 

da izgradi prihvatilište ili 

azil za pse lutalice. U azilu 

bi psi bili vakcinisani i čipovani. 

Međutim, za izgradnju 

azila i prihvatilišta je potreban 

novac, a lokacija ovih 

objekata bi morala da bude 

udaljena najmanje kilometar 

do kilometar i po od grada. 

Takva lokacija postoji, 

međutim, tamo nema struje. 

Sada lokalna samouprava 

ne raspolaže sredstvima 

koja su potrebna za izgradnju 

azila ili prihvatilišta. 

Zato iz Opštinske uprave 

apeluju na građane da i 

sami povedu računa o svojim 

ljubimcima. 

Podsetimo, u Novom 

Bečeju poslednji put je organizovano 

hvatanje pasa 

lutalica u decembru prošle 

godine, kada je uhvaćeno 

oko stotinak pasa. J.T. 

invalidi rada 

Sportski susreti 

Organizator očekuje učešće 

ekipa iz Sečnja, Zrenjanina 

i Kikinde, koje će se, 

zajedno sa domaćinima, takmičiti 

u pikadu i šahu. 

M.K.

10 

novi bečej 

broj 494. 19. februar 2010. 

Kičasta etika 

Na spomen kiča pomišljamo na svašta. 

Ljudi olako govore o kiču i pririču „kičastost“ 

raznim stvarima bez ikakvog reda (frljajući 

se). Postoje, međutim, uopšteno priznate 

oznake (nesumnjivi dokazi) kiča. Šablonizovanje 

(konvencionalizacija) u delu. Naglašen 

karakter sjajećeg i šljokičastog (tome odgovara 

Kunderino skiciranje kiča iz jednog romana 

kao “odsustva svih sranja”) ili sračunatost na 

instant efekat. Zatim, spajanje lepog ili leporeligioznog 

sa utilitarnim (korisnim, praktičnim) 

poput modela časovnik-raspeća ili „Karneksovih“ 

reklama za jetrenu paštetu uz anđeosku 

muziku Vangelisa (zagovornici čiste umetnosti 

združivanje lepog sa religioznim, na delu 

u crkvi, takođe smatraju kičem). Kineske trgovine 

kao i raznorazne suvenirnice i daroteke 

obiluju takvom kič robom. 

U svemu tome nalazimo podosta istine. 

Pokušajmo, međutim, u ovom fenomenu uočiti 

sponu „lepog“ (estetike) i „dobrog“ ili „onog 

što treba“ (etike). 

Prijateljevoj babi u salonu “sasvim bezazleno” 

visi Mona Liza. Da, Mona Liza! Ja, recimo, 

(da ovde istaknem sebe) imam nekoliko 

Šagala (kazujem, pomodno posednički, da 

imam Šagala a ne njegova platna). Valjane 

reprodukcije (kopije) omogućuju autentično 

doživljavanje umetnikovog dela (mnoštvo originalnih 

dela iz Luvra, Prada, za razliku od bečejskih 

kopija, čak je i manje vredno za umetničko 

doživljavanje usled svoje dramatične 

oronulosti, zaštitnog stakla ili sumanute gužve 

klikćućih turista-fotografa). Nije, dakle, nužno 

posetiti znameniti muzej ili galeriju ako se ima 

na umu tek umetnički ugođaj. 

Ljubitelj umetnosti u dnevnom boravku, na 

istaknutom mestu, drži jedan pastel. Pribavio 

ga je kao autentičan (štoćereći, za nešto više 

para) – slučaj, međutim, htedne da naš zaljubljenik 

potom otkrije kako i susedov rođak 

poseduje jedan takav. Premda ga je zavoleo 

i silno uživao u njemu, pastel tada neminovno 

opadne (često dramatično) u njegovim očima. 

Posednička (kolekcionarska) strast krnji, 

dakle, estetski stav (valjano nastrojenje koje 

imamo pred umetničkim delom). Spomenuta 

baba na sofi u salonu zahekla, srkne čaj, 

gleda „svoju seriju“, preseku je reklame, na 

tren baci pogled ka Mona Lizi, ponovo srkne 

od čaja, zahekla – i sve je tu, dakle, izmešano, 

dekoncentrisano i neposvećeno (reklamni 

blok prilikom gledanja filma brutalno nas izbije 

iz estetskog univerzuma kinematske celine). 

Vrednost (životnost) nečije egzistencije 

skloni smo prosuđivati na osnovu razmera 

učešća u potrošnji. Što više kupujemo (i što se 

više poistovećujemo sa kupljenim proizvodima) 

– utoliko smo vredniji (stvarniji). “Ma, znaš 

tog apotekara, vozi metalik-plavi...” A ako ne 

vozika “besna kola”, čovek, u sveopštoj besparici, 

sadržaj svoje egzistencije sasvim efektno 

ispunjava (utapa) iscrpnim pomišljanjima 

o kupovini novog modela mobilnog telefona ili, 

ako je te sreće, televizora. Masovna je kultura 

konfekcijska. Svi isto jedu. Svi se isto oblače. 

Svi isto vole. Neautentičnost, međutim, dopire 

iz pobrkanog sleda – naime, roba (njena specifičnost) 

determiniše naš identitet (ličnost) a 

ne obrnuto. Mi ne biramo – mi smo birani. A 

ako jesmo ono što kupujemo a kupujemo isto 

što i toliki drugi (što ne mora biti rđavo po sebi) 

– tada se mi, zapravo, ne razlikujemo od drugih 

(nemamo identitet). 

Danas tek poslenici umetnosti i nauke, 

rukovodioci, te još poneko privilegovan, ima 

kreativan posao. Prosečan radnik, stoga, nastoji 

da ispolji kreativnost (sebe) makar tokom 

svojih slobodnih časova, a i tada, na nesreću, 

većinom pomišlja na zabavu, na odmaranje i 

pribiranje energije za naredni radni dan. On, 

stoga, nastoji da se opusti. Uz neko lagano 

štivce. Uz neki filmčić. Radnik ne bi da se opterećuje. 

Životna situacija mu je i tako dovoljno 

sumračna. Otud eskapizam – beg od sopstvene 

stvarnosti. Američki san. Evropski san! 

Trovačke licitacije na RTS-u. Svi pokušavaju 

– samo jedan dobija. Obećana raskoš, uživanja, 

erotizam, happy end. Poistovećenje (kao 

značajan aspekt magije umetnosti) sa zvezdama 

– estradnim i političkim (pink grandovanje, 

maratonski prenosi parlamentarnih zasedanja). 

Sve su to fragmenti sna koji upravo 

sanjamo na javi. – Latino-američke tv novele 

znaju potpomoći takvu kič ili surogat egzistenciju 

(tv serija je kao dramska forma umnogome 

umetnički neuobličena – njena je privlačnost 

to što traje i što omogućuje svakodnevno 

„isključivanje“ na po sat vremena – tv serija 

kao hronika). Živeti intenzivan život, punim 

plućima, upustiti se u uzbudljivu romansu ali 

bez rizika (ikakvog uloga) – komforno, iz fotelje 

pred televizorom, možda upravo u društvu 

prijateljeve babe koja tu pored hekla i posrkuje 

svoj čajić. 

Takvoj virtuelnoj stvarnosti, istini za volju, 

svi podležemo. Nije, dakle, reč o tome da li je 

nešto zanimljivo (da li „drži“ pažnju) ili ne. Na 

televiziji (ili internetu) u svakom trenutku postoji 

(i postojaće, sva je prilika, dokle god smo 

živi) dovoljno zanimljivih sadržaja koji nam 

mogu činiti egzistenciju sasvim podnošljivom 

sve do smrti (čak atraktivnom i „bogatom“). 

Nije pitanje, dakle, jesu li Veliki Brat, latinoameričke 

ili druge serije, te prenos zasedanja 

srpskog parlamenta zanimljivi (jer oni to zacelo 

mogu biti). Pitanje je da li im treba dopustiti 

da nas uvuku u svoju atraktivnost – da li će 

sled (već spominjani) kretati od nas samih ka 

sadržajima ili, pak, od sadržaja koji će determinisati 

našu odluku šta ćemo doživljavati (šta 

ćemo živeti u tom trenutku!). 

Navedimo ovde još koji „slučaj kiča“. Naročito 

su prazna praznična sms čestitanja. 

“Koliko zvezdica na nebu toliko...” banalnosti, 

dosade i, moram reći, brzometnog brisanja 

poruke bez da ih i iščitam do kraja. Nekoliko 

živih, ličnih redaka ne mogu se ni uspoređivati 

sa takvom “serijskom proizvodnjom i distribucijom”. 

Posebna je gluparija “Hristos Voskrese 

želi porodica...” – formulacija vrlo 

popularna pri ovdašnjim tv čestitanjima uoči 

prethodnih nekoliko Uskrsa (biće da se Hrist 

dvoumi ili da mu je, izgleda, potrebno pripomoći 

da vaskrsne – da se ne zaboravi i ostane 

u grobnoj pećini). 

Pravo, dakle, ili veštačko cveće? U čemu 

je tu kič? Šta je falsifikat originala a šta original 

falsifikata (Leonardova Mona Liza pretrpela 

je više restauratornih zahvata)? Čime 

se okititi – zlatom ili, ipak, bižuterijom? Pitamo 

se da li je zlato pravo. – Pouzdavamo se 

u sud stručnjaka (zlatara, umetničkih kritičara, 

svakovrsnih ljudi od ukusa, takozvanih i samozvanih 

esteta) – sami, dakle, ne možemo 

(ili se ne usuđujemo) proceniti i dati vrednosni 

sud (makar bez univerzalnih pretenzija ustvrditi 

„meni je to sranje“ ili „za mene to je divno, 

pravi raj“). Takvo insistiranje na razlici između 

originala i valjane kopije može upućivati na 

kič-stanje-svesti. Estetički (i uopšte duhovno) 

neoformljena svest može i u prizoru egzotične 

plaže pri zalasku sunca (isečku iz ilustrovanih 

novina prilepljenom na kuhinjski zid), umetnički 

doživljavati – „bluditi sobom izvan sebe“. 

Međutim, sva je prilika da takva svest, na nesreću, 

nikada neće upoznati divote duhovnog 

sveta Tomasa Mana ili Ingmara Bergmana – 

ali to jednako neće moći ni budala spremna 

da plati rekordnih 104 miliona dolara kako bi 

posedovala Klimtovo platno (samo zato što je 

Klimtovo). Pokušaj da se sravne umetničke 

vrednosti i one tržišne, baš kao i nadmetanje 

između istinski umetničkih dela – savršeno je 

nesuvislo i, takođe, kičasto. Prava pravcata 

„kičerica“. 

Seminar o aktivizmu 

Romkinja 

Prošle nedelje je u hotelu 

„Tiski cvet“ održan trodnevni 

seminar o ženskom 

Učesnice seminara 

Dom kulture 

Očaranost prirodom 

U Domu kulture prošlog 

petka otvorena je izložba 

„Očaranost prirodom, svetlošću 

i bojama“ Ide Marunkić, 

slikarke iz Novog Bečeja. 

Izložbu je otvorio slikar, takođe 

Novobečejac, Tibor Nađ. 

Iste večeri upriličena je i 

promocija knjige „Kako zaustaviti 

vreme“ novobečejske 

pesnikinje Slavice Majin. O 

knjizi je govorila recenzentkinja 

Marija Tanackov iz Kikinde. 

Muzičku pratnju obezbedio 

je Bela Farkaš, stihove je 

govorila Edit Zerebelji Tenji, 

a na kraju programa, na molbu 

Slavice Majin, pesnici iz 

Novog Bečeja koji su bili prisutni 

u publici, recitovali su 

svoju poeziju. 

B.M. 

BKC i Novosadski sajam 

Fejsbuk pesnički festival 

Banatski kulturni centar 

iz Novog Miloševa u saradnji 

sa Novosadskim sajmom 

u okviru 16. međunarodnog 

Salona knjiga 5, 6. i 7. marta 

na Novosadskom sajmu organizuje 

prvi „Evropski Fejsbuk 

pesnički festival“. Na 

sajmu će učestvovati više 

od 100 pesnika iz Srbije i 

inostranstva okupljenih preko 

svetske društvene mreže 

„Fejsbuk“. 

Organizatori festivala žele 

da pokažu da je poezija 

univerzalna tvorevina ljudskog 

duha koja ne priznaje 

granice i barijere između pesnika, 

nacija, država i jezika. 

Radio Novi Bečej traži komercijalne 

saradnike za rad 

na terenu – u Zrenjaninu, Bečeju, 

Kikindi i u okolnim mestima 

ovih gradova. 

romskom aktivizmu. 

Radionici je prisustvovalo 

petnaestak Romkinja 

Izložba i promocija knjige 

Cilj festivala je da se pesnici 

koji sarađuju na „Fejsbuku“, 

u virtuelnom svetu, upoznaju 

i čitaju jedni drugima svoje 

stihove u stvarnom svetu. 

Način prijavljivanja za 

učešće na festivalu: poslati 

„fejsbuk“ poruku do 25. februara 

na profil EFPF BKC, 

sa naslovom „prijava za festival“, 

a u sadržaju poruke 

poslati lične podatke (ime, 

prezime, adresa, telefon) i 

jednu neobjavljenu pesmu 

na maternjem jeziku autora, 

koja će biti objavljena u zajedničkom 

zborniku radova 

u izdanju Banatskog kulturnog 

centra. 

Radio Novi Bečej 

Potrebni saradnici 

Prednost imaju kandidati 

koji su završili srednju školu i 

poseduju sopstveno vozilo. 

Sve dodatne informacije 

možete dobiti u prostorijama 

iz Ečke, Novog Bečeja i 

Pančeva. One su se uz pomoć 

iskusnih aktivistkinja 

Lepe Mlađenović, Nadice 

Marinković i Đurđice Ergić 

iz beogradske organizacije 

„Bibija“, upoznale sa organizacijom 

i upravljanjem 

nevladinih organizacija, a 

informisale su se i o feminističkom 

pristupu rada u ženskim 

romskim grupama, o 

delovanju unutar banatske 

romske mreže. 

„Naučile su i druge veštine 

koje su važne za aktivnost 

Romkinja, koje su 

višestruko marginalizovane 

u romskoj zajednici“, rekla 

je organizatorka seminara 

Biljana Uzelac, predsednica 

Romskog ženskog centra 

„Romnjako Ilo“ iz Zrenjanina. 

M. K. 

Stručni žiri Banatskog 

kulturnog centra, koji će pratiti 

rad festivala, najboljeg 

pesnika će nagraditi objavljivanjem 

nove pesničke 

knjige (do tri autorska tabaka). 

Oni koji nemaju profil na 

„Fejsbuku“, prijave (sa naslovom 

„prijava za festival“, 

ličnim podacima i neobjavljenom 

pesmom) mogu poslati 

na i-mejl adresu Banatskog 

kulturnog centra: nikasso. 

bkc@gmail.com ili poštom 

na adresu: Banatski kulturni 

centar, JNA 35, 23273 Novo 

Miloševo. 

B.M. 

radija, u ulici Maršala Tita 8 

u Novom Bečeju ili putem telefona: 

023/771-741, radnim 

danima od 8 do 14 časova. 

B.M.

Pakao nisu drugi (XVi) 

Nacionalni saveti i sukob DS-a i SVM-a 

Zakonom o nacionalnim savetima 

nacionalnih manjina (2009) 

predviđeno je da manjinske zajednice 

u Srbiji imaju mogućnost da izaberu 

svoje nacionalne savete na neposrednim 

izborima ili na skupštini 

elektora. Da bi se održali neposredni 

izbori, potrebno je da se do 9. 

marta na posebne biračke spiskove 

nacionalnih manjina upiše više od 

50 odsto od ukupnog broja pripadnika 

nacionalne manjine prema poslednjem 

popisu stanovništva, umanjenog 

za 20 odsto. 

Izbori za nacionalne savete trebalo 

bi da budu održani u maju ili u 

junu mesecu. 

Međutim, upisivanje građana iz 

manjinskih zajednica u posebne biračke 

spiskove ne ide po planu. Do 

sada je samo mađarska nacionalna 

zajednica prikupila potreban broj 

potpisa (više od 100.000), a u većini 

nacionalnih zajednica prikupljena 

je polovina potpisa. 

Na taj problem su prošle nedelje 

ukazali i predstavnici pokrajinske 

vlasti. Predsednik Vlade Vojvodine 

Zajedništvo - Pajtić i Pastor... 

Bojan Pajtić uputio je javni poziv pripadnicima 

nacionalnih zajednica da 

se upišu u posebne biračke spiskove: 

„Proces upisivanja pripadnika 

nacionalnih zajednica u biračke spiskove 

teče od 9. novembra 2009. 

godine i završiće se 9. marta ove 

godine. Rok ističe za svega tri i po 

nedelje i situacija je alarmantna. 

Upis u birački spisak jeste preduslov 

da se na izborima za nacionalne savete 

glasa i da se ima pasivno pravo 

da neko bude biran na njima. Ovi izbori 

su preduslov demokratizacije 

rada nacionalnih saveta, oni su istovremeno 

proces koji doprinosi demokratizaciji 

celog društva. Ovi izbori 

nose sa sobom mogućnost da 

nacionalne zajednice preuzmu u 

svoje ruke politiku u oblasti kulture, 

obrazovanja, informisanja i negovanja 

službenog jezika i pisma unutar 

svoje zajednice. Ovi izbori su značajni 

i stoga što će nacionalne savete 

učiniti legitimnim. Do sada su bili 

legalni, ali ne i legitimni, zbog toga 

što nisu proizilazili iz volje većine pripadnika 

nacionalnih zajednica, već 

su članovi saveta birani na posredan 

način“. 

Pajtić je istakao da je potrebno 

da se angažuju i državne institucije 

da bi se proces upisivanja u posebne 

biračke spiskove završio, ali je 

konstatovao da očigledno nedostaje 

entuzijazma unutar nacionalnih zajednica 

da se ovaj proces završi. 

Predsednik vojvođanske vlade rekao 

je da nema razloga za uzdržavanje 

ili strah od upisa u biračke spiskove, 

da je garantovano svima da 

će učešćem na ovim izborima doprineti 

ostvarivanju njihovih neposrednih 

demokratskih prava, koja su 

Ustavom zagarantovana. 

Pokrajinski sekretar za upravu, 

propise i nacionalne manjine Tamaš 

Korhec istakao je da proces sastavljanja 

posebnih biračkih spiskova i 

izbora nacionalnih saveta predstavlja 

svojevrstan test ili ispit zrelosti 

nacionalnih manjina i nacionalnih 

zajednica u Vojvodini i celoj Srbiji. 

„Ispit zrelosti u smislu da je država 

Srbija donošenjem zakona, nakon 

tri godine od usvajanja novog Ustava, 

stvorila zakonske mogućnosti za 

ostvarivanje kolektivnog prava nacionalnih 

manjina na samoupravu. U 

ovom procesu, nacionalne zajednice 

treba da dokažu da im je stalo do 

tih kolektivnih prava, očuvanja nacionalnog 

identiteta i da žele iskoristiti 

društvo 

broj 494. 19. februar 2010. 11 

one zakonske mogućnosti koje zakoni 

Republike Srbije obezbeđuju 

nacionalnim zajednicama“, rekao je 

Korhec. 

Ukazujući na neke od razloga 

zašto ovaj proces zaostaje, Korhec 

je istakao da je pripremanje biračkih 

spiskova već mesecima u toku, dok 

je kampanja nadležnog ministarstva 

krenula nešto kasnije. Po njegovom 

mišljenju nacionalne zajednice, nevladine 

organizacije i postojeći nacionalni 

saveti do sada nisu bili dovoljno 

aktivni na terenu. 

Očigledno je i da nije na vreme 

sprovedena kampanja za upisivanje 

pripadnika nacionalnih manjina u 

posebne biračke spiskove, a sasvim 

je moguće i da građani nisu zainteresovani 

da se upišu u biračke spiskove. 

Naravno, postoje i propusti u lokalnim 

samoupravama, jer Zakon o 

nacionalnim savetima nacionalnih 

manjina predviđa da građani sami 

treba da zahtevaju upis u birački spisak 

u kancelarijama lokalnih samouprava 

(i u Bečeju se desilo da građaninu 

nije bilo omogućeno da u 

zgradi lokalne samouprave podnese 

zahtev za upisivanje u poseban 

birački spisak, već je upućen na političku 

stranku). Građani zahtev za 

upis u poseban birački spisak mogu 

da „skinu“ i sa internet stranice Ministarstva 

za ljudska i manjinska prava, 

a popunjeni formular mogu da 

pošalju Ministarstvu. 

O mogućim propustima u lokalnim 

samoupravama za „Dojče vele“ 

govorila je i državna sekretarka u 

Ministarstvu za ljudska i manjinska 

pitanja Aniko Muškinja Hajnrih. Ona 

je izjavila da su opštine krive za spor 

i loš proces upisivanja pripadnika 

manjina u posebne biračke spiskove: 

„Iako su edukovani svi predsednici 

skupština opština, zatim oni radnici 

koji bi u lokalnim samoupravama 

trebalo da na tome rade, postoji 

veliki broj opština koje pokazuju otpor 

za vođenje ovog biračkog spiska.” 

Posebne biračke spiskove ne 

pravi država, upisivanje u ove biračke 

spiskove odvija se na dobrovoljnoj 

bazi, ali, što se mađarske nacionalne 

zajednice tiče, aktivisti Saveza 

vojvođanskih Mađara (SVM) u 

vojvođanskim opštinama sproveli su 

dosta agresivnu kampanju od vrata 

do vrata. 

I u Bečeju su aktivisti SVM-a posećivali 

domaćinstva kako bi prikupili 

potpise za stvaranje posebnog 

biračkog spiska. S tim u vezi postavlja 

se pitanje da li je reč o ugrožavanju 

privatnosti ličnih podataka i o 

uznemiravanju građana. Na ovu pojavu, 

međutim, osim Rodoljuba Šabića, 

poverenika za informacije od 

javnog značaja, niko nije reagovao. 

Prema mišljenju Šabića, na taj 

način aktivisti krše pravo na privatnost 

ličnih podataka: „Nema govora 

da neko može ići okolo, obilaziti pripadnike 

nacionalnih manjina i u njihovo 

ime popunjavati određene formulare 

i potom te formulare sam 

unositi u biračke spiskove, a potom 

još formirati paralelne zbirke podataka 

što se, izgleda, dešava”. 

Sukob DS-a i SVM-a 

Aktuelni sukob između SVM-a i 

Demokratske stranke (DS), koji su 

koalicioni partneri na republičkom, 

pokrajinskom i lokalnom nivou, prema 

mišljenju pojedinih predstavnika 

SVM-a ima veze upravo sa izborom 

nacionalnih saveta. 

Podsetimo, problem je nastao 

krajem prošle godine kada su poslanici 

SVM-a u republičkom parlamentu 

odbili da glasaju za republički 

budžet za 2010. godinu uz obrazloženje 

da u njemu nije predviđen novac 

– oko 15 milijardi dinara – koji 

još sleduje Vojvodini od privatizacije 

NIS-a. SVM ni u pokrajinskom parlamentu 

nije glasao za budžet Vojvodine. 

Već u decembru se govorilo o 

tome da će DS „kazniti“ SVM zbog 

ovog poteza. 

Tako smo u januaru i u februaru 

svedoci „obračuna“ između DS-a i 


Najpre se „desila“ Subotica, gde 

su tenzije između predstavnika 

DS-a i SVM-a, dovele do toga da je 

predsednik parlamenta grada Jene 

Maglai podneo ostavku, kao i Eva 

Kun Sabo i Đula Ladocki, članovi 

Gradskog veća iz SVM-a. 

Time je u Subotici prestala da 

postoji koalicija između SVM-a i 

DS-a. 

Do raspada saveza DS-a i 

SVM-a trebalo je ove nedelje da dođe 

i u Senti (nakon zaključenja ovog 

broja Mozaika), gde je inicirana 

smena predsednika opštine iz 


Mesto SVM-a u koaliciji sa DSom, 

po najavama, zauzeće Građanski 

savez Mađara Lasla Raca Saboa. 

Obrazloženje DS-a u oba slučaja 

je manje-više to da lokalna vlast 

nije funkcionisala na adekvatan način 

i da su funkcioneri SVM-a odustali 

od najavljenih lokalnih reformi. 

Postoji šansa za raspad koalicije 

SVM-a i DS-a i u drugim opštinama 

Vojvodine. Naime, Jene Maglai, 

doskorašnji predsednik subotičkog 

parlamenta i predsednik Gradskog 

odbora SVM-a u Subotici, izjavio je 

za „Dnevnik“ da nakon Sente, očekuje 

da će se tenzije između SVM-a 

i DS-a pojaviti u Bečeju i u Čoki. Maglai 

je rekao da je predsedništvo 

SVM-a zauzelo stav da „Demokratska 

stranka ima nameru da zbriše 

Savez vojvođanskih Mađara sa političke 

scene“. Prema njegovim rečima 

na taj način bi DS ostvarila kontrolu 

nad Mađarskim nacionalnim 

savetom koji će se birati na direktnim 

izborima. Funkcioner SVM-a 

nije objasnio kako bi to bilo moguće, 

a to objašnjenje nije dao ni predsednik 

SVM-a Ištvan Pastor. 

Maglai je samo rekao da „njihov 

(DS) cilj je preuzimanje Mađarskog 

nacionalnog saveta, jer dok SVM 

postoji ovako organizovan i snažan, 

to se neće moći dogoditi“. 

Predsednik SVM-a Ištvan Pastor 

takođe smatra da DS želi da 

oslabi SVM. Prema njegovim rečima 

aktuelna dešavanja samo su prividno 

u vezi sa glasanjem SVM-a u 

republičkom parlamentu prilikom 

usvajanja državnog budžeta, a „suštinski 

je reč o tome, na to ukazuju 

svi znaci, da se ocenjuje da sada 

treba udariti na SVM, jer onih 

130.000 građana koji su prihvatili da 

pripadaju zajednici Mađara i da budu 

upisani u poseban birački spisak, 

po pojedinim mišljenjima suviše su 

ojačali SVM i zato je potrebno pokušati 

da se oslabi stranka“, rekao je 

Raskid? 

„Mađar So“, jedini dnevni list 

na mađarskom jeziku u Vojvodini 

(inače glasilo Mađarskog nacionalnog 

saveta, koji „vodi“ upravo 

SVM), izračunao je u kojim vojvođanskim 

opštinama može doći 

do raskida koalicione ljubavi između 

SVM-a i DS-a, pa pored 

Sente i Bečeja pominje još osam 

opština. 

Pastor. 

Skoro isti je stav i predsednika 

dosadašnjeg Nacionalnog saveta 

Mađara Lasla Jože. On je za „Dnevnik” 

rekao da je „SVM iznenadio sve 

oko sebe načinom na koji je uspeo 

da motiviše ljude da se upišu u poseban 

birački spisak. U pitanju je 

oko 130.000 upisanih i činjenica je 

da nijednoj političkoj stranci ranije 

nije uspelo da motiviše toliki broj ljudi 

za tako kratko vreme. Matematika 

u ovom slučaju jasno pokazuje da 

smo motivisali i sunarodnike koji tradicionalno 

glasaju za druge stranke, 

pa i DS“. On je, međutim, rekao i da 

bi bilo gotovo nemoguće preuzeti 

Nacionalni savet Mađara čak i stranci 

kakva je DS. 

Bojan Pajtić je, takođe u izjavi 

za „Dnevnik”, demantovao tvrdnje 

funkcionera SVM-a da demokrate 

imaju nameru da preuzmu Nacionalni 

savet Mađara. Rekao je i da 

DS ima veliki broj članova i funkcionera 

koji su pripadnici različitih nacionalnih 

zajednica, pri čemu su neki 

od njih i predsednici svojih nacionalnih 

saveta poput Ane Tomanove- 

Makanove. „Mi ne ograničavamo nikog 

iz DS-a da učestvuje na izborima 

za nacionalne savete. U tom 

smislu, ne znam da li će iko od članova 

DS-a učestvovati u izborima 

za Nacionalni savet Mađara, ali 

pretpostavljam da će ih biti. I naravno 

da nam ne pada na pamet da im 

uskratimo pravo da se pozicioniraju 

unutar svoje nacionalne zajednice“, 

rekao je Pajtić. On je kazao i da njegova 

stranka već godinama ima 

nesporazum sa određenim predstavnicima 

SVM-a zbog političkog 

aktivizma demokrata u mestima gde 

su Mađari većinsko stanovništvo. 

„Nama se, naime, prebacivao aktivizam 

u tim sredinama, jer su neki 

smatrali da tamo treba da bude prisutan 

samo SVM i da je nekorektno 

da se tu pojavi i neko drugi. Ali mi 

nismo Srpska radikalna stranka, nismo 

ni Srpska napredna stranka, pa 

da se brinemo samo o položaju Srba, 

već je DS stranka kojoj su važni 

svi građani i u tom pogledu bićemo 

aktivni u svim sredinama“, izjavio je 

Pajtić za „Dnevnik“. 

Bez obzira na sve navedeno, 

izgleda da za sada neće doći do 

raspada koalicije SVM-a i DS-a na 

republičkom i pokrajinskom nivou. 

Predsednik Vlade Vojvodine i potpredsednik 

Demokratske stranke 

Bojan Pajtić izjavio je da je „SVM 

bio, jeste i biće strateški partner 

DS-a“ u Vojvodini. 

I republički poslanik Saveza vojvođanskih 

Mađara Balint Pastor je 

kazao da aktuelni sukobi između 

DS-a i njegove stranke u Subotici i 

u još nekim vojvođanskim opštinama 

ne dovode u pitanje stranački 

stav o podršci vladi Mirka Cvetkovića. 

K.D.F. 

Kriza 

Postoji kriza i unutar SVM-a. 

Naime, predsedništvo Saveza 

vojvođanskih Mađara pokrenulo 

je krajem januara postupke protiv 

počasnog predsednika stranke 

Jožefa Kase i nekadašnjeg predsednika 

Saveta stranke Zoltana 

Bunjika uz optužbe da su svojim 

izjavama narušili ugled partije. 

Obojica su kritikovali poteze čelnika 

SVM-a i „rat“ protiv DS-a. 

Kasa i Bunjik su isključeni iz 

SVM-a.

12 

broj 

494. 19. februar 2010. 

oglasna 

Pomen 

Dana 19. februara navršilo se tri tužne godine od 

kako nas je zauvek napustio 

Ištvan Blažanik 

(1952-2007) 

Ostaćeš večno u našim srcima. 

Supruga, sin sa porodicom i ćerka sa porodicom 

Megemlékezés 

Február 19-én szomorú három éve, hogy elvesztettünk. 

Blazsanik István 

(1952-2007) 

Csak az hal meg, 

akit elfelednek. Örökké él, kit nagyon szeretnek. 

Felesége, fia és lánya családjaikkal 

CENOVNIK 

reklamnog 

prostora 

Cela strana 

Pola strane 

12.000 din 

7.200 din 

1/4 strane 4.600 din 



cene su bez PDV-a 

www.becejskimozaik.co.rs 

APRÓHIRDETÉSEK 

• Lakás eladó a Köztársaság utca 64- 

es szám alatt, a második emeleten. Tel.: 

061-197-42-16. 

• Eladó: piros színű, 2002/2003-as évjáratú, 

gyári állapotban levő Yugo Koral, a 

vevő nevére. Ára 1460 euró. Tel.: 063- 

712-33-38. 

• Szoba kiadó nőknek - fürdőszoba és 

központi fűtés. November 11 utca 130. 

Tel.: 6916-760. 

• „Malena“ névre hallgató kiskutyát (7 

hónapos) adok ajándékba. Kimondhatatlanul 

fogja szeretni és őrizni új gazdiját. 

Tel.: 021/6913-879. 

• Hosszabb időre kiadó 34 m 2 -es egyszobás, 

bútorozatlan lakás - nincs központi 

fűtés - a Tito marsall utca 94-es 

szám alatt (Fő utca 88), az első emeleten. 

Tel.: 021/6913-879. 

• Tésztakészítő gép és szalagfűrész 

eladó. Érdeklődni 15 óra után. Tel.: 064- 

217-75-50. 

• Eladó: 214 m 2 -es ház – három melléképülettel. 

Érdeklődni 15 óra után a 

064-217-75-50-es telefonszámon. 

• Két utcai, üzlethelyiségnek alkalmas 

helyiség kiadó a városközpontban. Tel.: 

021/6914-498 és 061-17-10-347. 

• Eladó: Fiat Stilo 1.9 JTD-W (2003), 

bejegyezve 2011. január 15-ig - öt ajtó, 

harmadik tábla, vontatóhorog, fehér színű, 

klímaberendezés, ABS, egyéb felszerelés, 

az üléseken természetes szőrme, 

kitűnő és hajtható állapotban. Ára: 4800 

euró. Csere is lehetséges kisebb autóért, 

hozzáfizetéssel. Tulajdonos. Tel.: 063- 

540-320. 

• Összkomfortos emeletes ház eladó 

Becsén - két fürdőszoba, öt szoba, konyha 

ebédlővel, négy terasz, központi fűtés 

(gáz és szilárd tüzelőanyag), garázs, melléképületek 

füstölővel és kutyaboksszal. 

208 m 2 -es porta. Legalizált, tehermentes. 

Irányár: 105 000 euró. Tel.: 063-540-320. 

• Házi készítésű bor eladó. Tel.: 063- 

531-833. 

Provedite osmomartovski praznik uz prijatno raspoloženje, 

dobro druženje i ukusnu večeru u restoranu PANORAMA, 

Bečej, robna kuća, IV sprat. 

6. marta 2010. godine sa početkom u 20 časova 

zabavljaće Vas orkestar SYGMA sa evergreen muzikom. 

Ulaznica sa večerom je 400 dinara. 

Informacije na telefone: 021/6915-918, 069/104-45-65. 

Karte se mogu kupiti u restoranu PANORAMA. 

RASPISANI KONKURSI NACIONALNE SLUŽBE 

ZA ZAPOŠLJAVANJE: 

1. Konkurs za učešće u finansiranju programa obuke za potrebe poslodavca 

u 2010. godini 

2. Javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova u 

2010. godini 

3. Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencija za otvaranje novih 

radnih mesta u 2010. godini 

4. Javni poziv nezaposlenim licima za dodelu subvencija za samozapošljavanje 


5. Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencija za otvaranje novih 

radnih mesta za zapošljavanje nezaposlenih lica romske nacionalnosti 


6. Javni poziv nezaposlenim licima romske nacionalnosti za dodelu 

subvencija za samozapošljavanje u 2010. godini 

ZA DODATNE INFORMACIJE, SVU NEOPHODNU POMOĆ OKO 

REALIZACIJE OVIH PROGRAMA I PRIJAVU ZA OBUKU IZ OBLASTI 

SAMOZAPOŠLJAVANJA (OBUKA JE USLOV ZA KONKURISANJE ZA 

SUBVENCIJU ZA SAMOZAPOŠLJAVANJE) MOŽETE SE OBRATITI 

DRAGANU MESAROŠU, ČLANU OPŠTINSKOG VEĆA, BEČEJ, TRG 

OSLOBOĐENJA 2, KANCELARIJA BR.19, TELEFON 021/6912-575, 

ILI ODELJENJU ZA PRIVREDU I RAZVOJ OPŠTINSKE UPRAVE BE- 

ČEJ, KANCELARIJA BR. 13, TEL.: 021/6911-720, LOKAL 125. 

WEB: www.privredabecej.com 

Tel/fax: 021/6911-915 

e-mail: domusdoo@stcable.rs 

Petrovoselski put 107, Bečej 

Tel: 021/6910-172 

caffe-restoran 

radno vreme 

Hepi dej (Happy day) u 

Domusu je SREDA! 

Popust na lager 10%! 

Vreme se vraća. 

svakim danom: 

07-23h 

Interesovati se na: 

021/6916-660 ili 

na 063-87-13-035

Poslednji pozdrav 

Dana 13. februara zauvek nas je napustila naša 

Eva talo 

(1966-2010) 

Zahvaljujemo se rodbini, prijateljima, komšijama i 

svima onima koji su učestvovali u našem bolu. 

Poslednji pozdrav 

Pomen 

Prošlo je godinu dana od kada si nas zauvek 

napustio, ali si nam još uvek u srcima i mislima. 

Tvoja ljubav i dobrota nam pomažu da živimo dalje. 

Anto Vujić 

(1934-2009) 

MATIČNE VESTI 

Suprug Janoš sa decom 

Dana 13. februara zauvek nas je napustila naša 

draga ćerka 

Eva talo 

(1966-2010) 

Zauvek ćeš ostati u našim srcima. 

Otac Ištvan i majka Julijana 

Tvoji: supruga Margita, sinovi Ante i Stipan, unuci 

Nino i Saša, snaja Olgica i šogor Joška 

venčani: Goran Ćalović i Ivana Marković. 

umrli: Iren Hatala (1960), Mihalj Magda (1928), Bosiljka Jelkić 

(1923). 

Vaši mali oglasi na: www.becejskimozaik.co.rs 

oglasna 

Végső búcsú 

Február 13-án örökre itt hagyott bennünket, akit 

szerettünk. 

Talló éva 

(1966-2010) 

Köszönetet mondunk a rokonoknak, barátoknak, 

szomszédoknak és mindazoknak, akik fájdalmunkon 

enyhíteni igyekeztek. 

Szeretett lányunktól 

Talló éva 

(1966-2010) 

Pomen 

Dana 26. februara navršava se godinu dana od kako 

nas je zauvek napustila naša 

Ljubica mučalov 

(1923-2009) 

Férje János és gyermekei 

Emléked örökké szívünkben őrizzük. 

Pomen ćemo održati 20. februara u 11 časova na 

pravoslavnom groblju u Bečeju. 

Mali oglasi: 

na jednom jeziku 50 din, 

dvojezično 80 din 

Végső búcsú 

Édesapja István és édesanyja Julianna 

Porodica Mučalov 

C E N O V N I K 

Čitulje: 

jednostubačno 150 din, 

dvostubačno 300 din 

broj 494. 19. februar 2010. 

MALI OGLASI 

13 

• Emajliramo kade svih tipova 

i dimenzija. Ulepšajte svoj stan! 

Za samo tri sata imaćete novu 

kadu uz garanciju kvaliteta! Telefon 

za informacije: 0230/454- 

059, 060/39-07-093. 

• Pro da jem do maće vi no, sezonsko 

voće i grožđe. Dostava 

na kućnu adresu. Te l.: 063-531- 

833. 

• Soba za izdavanje ženskim 

osobama sa kupatilom i centralnim 

grejanjem. Tel.: 021/6916- 

760. 

• Prodajem kuću od 214 m 2 - 

tri nusprostorije. Zvati posle 15 

časova. Tel.: 064-217-75-50. 

• Prodajem 4 jutra zemlje na 

izlazu iz Bečeja, na Srbobranskom 

putu, s desne strane. Cena 

7.000 evra po jutru. Tel.: 063- 

108-70-70. 

• Prodajem električnu mašinu 

za testeninu i bansek. Tel.: 064- 

217-75-50, zvati posle 15 časova. 

• Prodaje se 4 jutra obradive 

zemlje u Medenjači. Tel.: 

021/469-170, 061/279-03-61. 

• Obavljamo selidbe i ostali 

transport (7 t, 6,20 m i 34 m 3 ). 

Tel.: 064-268-58-99. 

• Izdajem dve ulične prostorije 

pogodne za lokal u strogom 

centru. Tel.: 021/6914-498, 061- 

17-10-347. 

• Izdajem jednosoban prazan 

stan od 34 m 2 bez CG, na duže 

vreme. Stan se nalazi na prvom 

spratu u ulici Maršala Tita 94 

(Glavna 88). Telefon za informacije: 

021/6913-879. 

• Poklanjam Malenu (7 meseci) 

- malu kerušu sa velikim srcem. 

Ona će vas neizmerno voleti 

i čuvati. Telefon za informacije: 

021/6913-879. 

• Na prodaju „jugo koral 

“2002/2003. godište, crvene boje, 

fabričko stanje, na ime kupca. 

Cena: 1.460 evra. Tel.: 063-712- 

33-38. 

• Na prodaju „reno klio“, 2002. 

godište, 1.2, troje vrata, dosta 

opreme. Telefon za informacije: 

064-0132-471. 

• Prodajem „fiat stilo“, 1.9 

JTD-W (2003. godište), registrovan 

do 15.01.2011. godine, 5 

vrata, treća tabla i kuka, bele boje, 

klima, ABS, oprema, sedišta 

od prirodnog krzna, u odličnom 

stanju, cena 4.800 evra, može i 

zamena za manji uz doplatu, vlasnik. 

Tel.: 063-540-320. 

• U Bečeju prodajem visoko 

komfornu kuću na sprat sa 2 kupatila, 

5 soba i kuhinjom sa trpezarijom, 

4 terase, centralnim grejanjem 

na gas i čvrsto gorivo, 

garažom, nusprostorijama sa 

pušnicom i boksom za kućnog 

ljubimca. Polazna cena 105.000 

evra. Tel.: 063-540-320. 

• Na prodaju regal po ceni od 

150 evra i kuhinja po ceni od 80 

evra. Telefon za informacije: 063- 

714-06-53. 

• Prodajem stan u Republikanskoj 

ulici 64, na drugom spratu. 

Tel.: 061-197-42-16. 

RENT-A-CAR vozila na gas 

već od 12 evra. 

Tel.: 021/6911-299, 063- 

712-33-38. 

BUTAN na kućnu adresu od 

0 do 24 časa. 

Tel.: 021/6915-112, 

021/6911-299.

14 

broj 494. 19. februar 2010. 

oglasna 

Republika Srbija 

Autonomna Pokrajina Vojvodina 

Opština Bečej 

PREDSEDNIK OPŠTINE 

Broj: II 66-43/2010 

Dana: 16.02.2010.godine 

B E Č E J 

Na osnovu odredaba Pravilnika o finansiranju sporta u opštini 

Bečej u 2010.godini („Službeni list opštine Bečej“, broj 15/2009) predsednik 

opštine Bečej dana 16.02.2010.godine raspisuje 

K O N K U R S 

za dodelu stipendija mladim perspektivnim 

sportistima u 2010. godini 

I 

Raspisuje se konkurs za dodelu stipendija mladim perspektivnim 

sportistima u 2010. godini, koji se takmiče za registrovana 

sportska udruženja sa teritorije Republike Srbije. 

II 

Prijavu na konkurs mogu podneti kandidati koji ispunjavaju 

sledeće uslove: 

1. da su državljani Republike Srbije; 

2. da imaju prebivalište na teritoriji opštine Bečej najmanje 

pet godina; 

3. da nisu osuđivani; 

4. da su uzrasta od 10 do 30 godina; 

5. da nemaju profesionalni ugovor sa sportskim udruženjem. 

III 

Kao dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 2. prilažu se sledeći 

dokumenti: 

1. uverenje o državljanstvu; 

2. potvrdu o prebivalištu; 

3. izvod iz matične knjige rođenih; 

4. uverenje da nije osuđivan; 

5. fotokopija diplome o postignutim rezultatima na međunarodnim, 

republičkim, regionalnim i okružnim takmičenjima; 

6. potvrda matičnog saveza da je član reprezentacije Srbije ili 

da je potencijalni član reprezentacije Srbije. 

IV 

Kriterijumi i merila za ostvarivanje prava na sportsku stipendiju 

za 2010. godinu: 

Na osnovu ostvarenih rezultata iz prethodne godine sportisti 

se razvrstavaju u tri grupe i to: 

I GRUPA – Učesnici Olimpijskih igara i sportisti koji su u toku 

prethodne godine ostvarili rezultat do 10. mesta na Svetskom prvenstvu 

i do 5. mesta na Evropskom prvenstvu za seniore, 

II GRUPA – Sportisti koji su u protekloj godini bili učesnici 

Svetskog ili Evropskog prvenstva za juniore i ostvarili plasman na 

Svetskom prvenstvu do 10. mesta, odnosno Evropskom prvenstvu 

do 5. mesta, 

III GRUPA – Učesnici međunarodnih i republičkih takmičenja i 

izuzetni talenti u okviru mlađih uzrasnih kategorija. 

Navedeni kriterijumi se odnose na sledeće sportske grane: 

1. atletika, 

2. gimnastika, 

3. plivanje, 

4. veslanje, 

5. kajak-kanu, 

6. konjaništvo, 

7. streljaštvo, 

8. boks, 

9. džudo, 

10. rvanje, 

11. stoni tenis, 

12. tenis, 

13. košarka, 

14. odbojka, 

15. rukomet, 

16. šah. 

Sportisti u okviru ostalih sportskih grana ostvaruju pravo na 

sportsku stipendiju i razvrstavaju se u II i III grupu ukoliko ispunjavaju 

sledeće kriterijume: 

Za II GRUPU: 

- plasman do 5. mesta na Svetskom prvenstvu za seniore, 

- plasman do 3. mesta na Evropskom prvenstvu za seniore. 

Za III GRUPU: 

- plasman do 10. mesta na Svetskom prvenstvu za seniore, 

- plasman do 6. mesta na Evropskom prvenstvu za seniore, 

- plasman do 6. mesta na Svetskom prvenstvu za juniore, 

- plasman do 3. mesta na Evropskom prvenstvu za juniore, 

- učesnici međunarodnih i republičkih takmičenja i izuzetni talenti 

u okviru mlađih uzrasnih kategorija. 

V 

Predloge za spisak kandidata za dobijanje stipendije dostavljaju 

registrovana sportska udruženja, na posebnom obrascu, koji 

se može preuzeti u kancelariji br.37 opštine Bečej, ulica Trg Oslobođenja 

br. 2. 

VI 

Prijave za dodelu stipendija razmatra i rešenje o dodeli stipendija 

donosi komisija, koju imenuje predsednik opštine Bečej. 

VII 

Sportista-korisnik stipendije zaključuje ugovor o sportskoj stipendiji 

sa predsednikom opštine Bečej. 

Ugovorom iz prethodnog stava bliže se uređuju međusobna 

prava i obaveze ugovornih strana. 

VIII 

Stipendija se isplaćuje u visini zavisno od: 

- ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem 

finansijskom planu, 

- broja dodeljenih stipendija za narednu godinu, 

- kompletnosti priložene dokumentacije, 

- vrednosti postignutih rezultata na međunarodnim takmičenjima, 

- vrednosti postignutih rezultata na domaćim takmičenjima. 

IX 

Stipendija dodeljena na osnovu ovog konkursa isključuje primanje 

stipendija ostvarenih po nekom drugom osnovu, kao i sličan 

oblik davanja iz drugih javnih prihoda. 

X 

Sportista-korisnik stipendije gubi pravo na stipendiju u slučaju 

da se utvrdi da je prilikom konkurisanja za stipendiju dao neistinite 

podatke o sebi ili o svom statusu. 

U slučaju da sportista – korisnik stipendije izgubi pravo na 

stipendiju, iz razloga navedenih u prethodnom stavu, dužan je da 

isplaćenu stipendiju u celosti vrati, u roku od 30 dana od dana prijema 

obaveštenja o razlozima raskida ugovora o sportskoj stipendiji. 

XI 

Konkurs traje 15 dana računajući od narednog dana od dana 

objavljivanja teksta konkursa u „Bečejskom mozaiku“. 

XII 

Prijave za dodelu stipendija po ovom konkursu zajedno sa 

dokazima o ispunjavanju uslova iz tačke 2. ovog konkursa, sa naznakom 

"Konkurs za dodelu stipendija mladim perspektivnim sportistima 

u 2010. godini", dostavljaju se predsedniku opštine Bečej 

putem pisarnice Opštinske uprave opštine Bečej u kancelariji br.7 ili 

poštom na adresu Trg Oslobođenja br.2, 21220 Bečej. 

XIII 

Neblagovremene i nepotpune prijave se neće razmatrati. 

PREDSEDNIK OPŠTINE BEČEJ: 

Peter Knezi 

Szerb Köztársaság 

Vajdaság Autonóm Tartomány 

Óbecse Község 

KÖZSÉGI ELNÖK 

Ikt. sz.: II 66-43/2010 

Kelt: 2010. február 16-án 

Ó B E C S E 

Óbecse Község sportjainak 2010-es évben történő pénzeléséről 

szóló szabályzat (Óbecse Község Hivatalos Lapja 15/2009) rendeletei 

alapján, Óbecse Község elnöke 2010. február 16-án 

PÁLYÁZATOT ír ki 

ösztöndíjak odaítélésére fiatal perspektivikus 

sportolóknak a 2010. évben 

I 

Pályázatot írunk ki ösztöndíjak odaítélésére fiatal perspektivikus 

sportolóknak a 2010. évben, akik a Szerb Köztársaság területén működő 

bejegyzett sportegyesületek keretében versenyeznek. 

II 

A pályázatra azok a jelöltek jelentkezhetnek, akik eleget tesznek 

az alábbi feltételeknek: 

1. a Szerb Köztársaság állampolgárai; 

2. tartózkodási helyük legalább öt éve Óbecse Község területén 

van; 

3. büntetlen előéletűek; 

4. 10-30 évesek; 

5. nem kötöttek hivatásos szerződést sportegyesülettel. 

III 

A 2. szakaszban foglalt feltételek kielégítésének bizonyítékául a 

következő dokumentumokat kell mellékelni: 

1. állampolgársági bizonylat 

2. tartózkodási helyről szóló bizonylat 

3. születési anyakönyvi kivonat 

4. büntetlen előéletről szóló bizonylat 

5. oklevél fénymásolata a nemzetközi, köztársasági, regionális 

és körzeti versenyeken elért eredményekről 

6. az anyaszövetség bizonylata, hogy a nevezett tagja Szerbia 

válogatott csapatának, vagy pedig annak potenciális tagja. 

IV 

A 2010. évi ösztöndíjra való jogosultság kritériumai és mércéi: 

A sportolókat az előző évben elért eredmények alapján három 

csoportba soroljuk, éspedig: 

I. CSOPORT – az Olimpiai Játékok résztvevői, továbbá azok a 

sportolók, akik az előző évben a szeniorok kategóriájában a világbajnokságon 

legalább 10. helyezést, illetve az európai bajnokságon 5. 

helyezést szereztek 

II. CSOPORT – azok a sportolók, akik az elmúlt évben a juniorok 

világbajnokságának vagy európai bajnokságának résztvevői voltak, 

és a világbajnokságon legalább 10. helyezést, illetve az európai 

bajnokságon legalább 5. helyezést szereztek 

III. CSOPORT – a nemzetközi és köztársasági versenyek résztvevői, 

valamint a kiemelkedő tehetségek a fiatalabb korcsoportok kategóriájában 

A felsorolt kritériumok a következő sportágakra vonatkoznak: 

1. atlétika, 

2. szertorna, 

3. úszás, 

4. evezés, 

5. kajak-kenu, 

6. lovas sport, 

7. sportlövészet, 

8. ökölvívás, 

9. dzsúdó, 

10. birkózás, 

11. asztalitenisz, 

12. tenisz, 

13. kosárlabda, 

14. röplabda, 

15. kézilabda, 

16. sakk. 

A többi sportág keretében sportolók II. és III. csoportot képeznek, 

és abban az esetben jogosultak sportösztöndíjra, ha eleget tesznek 

az alábbi feltételeknek: 

A II. CSOPORT esetében: 

- legalább 5. helyezés a szeniorok világbajnokságán 

- legalább 3. helyezés a szeniorok európai bajnokságán 

A III. CSOPORT esetében: 

- legalább 10. helyezés a szeniorok világbajnokságán 

- legalább 6. helyezés a szeniorok európai bajnokságán 

- legalább 6. helyezés a juniorok világbajnokságán 

- legalább 3. helyezés a juniorok európai bajnokságán 

- a nemzetközi és köztársasági versenyek résztvevői, valamint 

a kiemelkedő tehetségek a fiatalabb korcsoportok kategóriájában 

V 

Az ösztöndíjak odaítélésére a jelöltek listáját a bejegyzett sportegyesületek 

terjesztik be, külön űrlapon, amit Óbecse Község Közigazgatási 

Hivatalának Felszabadulás tér 2. szám alatti 37-es számú 

irodájában vehetnek át. 

VI 

A benevezés elbírálását és az ösztöndíjak odaítéléséről szóló 

határozat meghozatalát az a bizottság végzi, amelyet Óbecse Község 

elnöke nevez ki. 

VII 

Az ösztöndíjban részesülő sportoló sport-ösztöndíjazási szerződést 

köt Óbecse Község elnökével. 

Az előző szakaszban említett szerződéssel szabályozzuk a kölcsönös 

jogokat és kötelezettségeket. 

VIII 

Az ösztöndíjak összege a következőktől függ: 

- összes rendelkezésre álló eszköz, amit erre a pozícióra szántak 

az évi költségvetési tervben, 

- a következő évre kiosztott ösztöndíjak száma, 

- az átadott dokumentáció teljessége, 

- a nemzetközi versenyeken elért eredmények értéke, 

- a hazai versenyeken elért eredmények értéke. 

IX 

A jelen pályázat feltételei és kritériumai alapján megvalósított 

ösztöndíj kizárja a valamilyen más alapon való ösztöndíjra vagy hasonló 

közbevételből eredő juttatásra jogosultság lehetőségét. 

X 

Az ösztöndíjban részesülő sportoló elveszíti az ösztöndíjra való 

jogot, ha megállapítást nyer, hogy az ösztöndíj megpályázásakor valótlan 

adatokat adott önmagáról és státusáról. 

Amennyiben az ösztöndíjban részesülő sportoló a jelen szakasz 

1. bekezdésében feltüntetett okokból kifolyólag elveszíti az ösztöndíjra 

való jogot, a kifizetett ösztöndíjat Óbecse Község elnöke által aláírt, 

megindokolt szerződésfelbontási értesítés kézhezvételétől számított 

30 napon belül köteles teljes egészében visszafizetni. 

XI 

A pályázat a Becsei Mozaikban való közzétételét követő naptól 

számított 15 napig érvényes. 

XII 

A benevezéseket a pályázatra, a pályázat 2. pontjában foglalt 

feltételek kielégítéséről szóló bizonylatokkal együtt, a Pályázat ösztöndíjak 

odaítélésére fiatal perspektivikus sportolóknak a 2010. évben 

megjelöléssel, Óbecse Község elnökéhez kell eljuttatni Óbecse Község 

Közigazgatási Hivatalának iktatóján keresztül a 7-es számú irodába, 

illetve postai úton a 21220 Óbecse, Felszabadulás tér 2. szám 

alatti címre. 

XIII 

A késve beérkező és hiányos kérvényeket nem veszik figyelembe. 

KÖZSÉGI ELNÖK 

Knézi Péter

Intervju sa Gaborom Lenđelom 

Od „Teške industrije“ do velike žurke 

Nikada nije kasno da čovek nauči 

da kuva, kaže profesorica matematike 

Zora Grčić. 

Zora voli da priprema hranu i 

kaže da kuva svakodnevno, jer voli 

kad je jelo sveže pripremljeno. Zato 

ima mnogo malih šerpa koje su dovoljne 

za pripremanje jednog obroka. 

Počela je da kuva relativno kasno, 

kada je završila fakultet i zaposlila 

se u školi, pa su joj starije koleginice 

stalno donosile nove recepte. 

„U ’Severu’ je to bila Ljilja Marić, 

koja je bila uvek spremna da pomogne, 

ili Smilja Vijatov, a kad sam počela 

da radim u srednjoj školi, tu su 

bile Ljilja Vasin, Olga Rakić i mnoge 

druge, tako da sam od svih naučila 

ponešto. Sećam se, i deca su mi 

donosila recepte. Kada me je jedna 

učenica za vreme odmora ponudila 

kolačićima, ja sam zatražila recept 

od njene mame. Sutradan mi devojčica 

donese recept, a ono: šolja 

ovoga, pa šolja onoga... Ja je pitam: 

kakva šolja, jer ih ima raznih, a ona 

kaže: ’Pa, to se nisam setila da pitam’. 

Morala sam da eksperimentišem 

dok nisam pronašla pravu meru, 

pa sam napravila iste kolače, ali sam 

ih ukrasila orasima i kockama šećera, 

to sam od svoje mame naučila. 

Odnela sam kolače u školu i ponudila 

ih toj devojčici. ’Jao, što je to nešto 

lepo! Podsećaju me na mamine gurabije’, 

rekla je. Ja sam se nasmejala 

i rekla da to i jesu gurabije po receptu 

Prilikom nedavnog gostovanja u 

Bečeju, muzičar Gabor Lenđel je rekao 

da je već bio u Bečeju pre mnogo 

godina kao vođa grupe „Teška 

industrija“, koja je tada nastupala u 

svim većim mestima Vojvodine. Pre 

nekoliko nedelja Lenđel je sa svojim 

bendom obradovao Bečejce hitovima 

60-ih i 70-ih godina. 

- Okupio sam najbolje muzičare 

iz Subotice i mislim da sasvim dobro 

zvučimo. Sa njima sam uvežbao repertoar 

koji se sastoji od najvećih hitova 

„Bitlsa“, „Roling Stonsa“, Toma 

Džonsa… Svaka pesma je poznata, 

skoro svi ih znaju napamet i pevaju ih 

zajedno sa nama. 

Na prvom retro partiju u Subotici 

bilo je i mladih ljudi. 

- Bilo je i mlađih generacija, međutim, 

srednja generacija kojoj je to i 

namenjeno, bila je više zastupljena, 

jer je to muzika njihove mladosti. 

Današnja muzika poprilično se 

razlikuje od one iz 60-ih i 70-ih 

godina. 

- Kada sam ja svirao rokenrol 70- 

ih godina, stariji su govorili: Ma to su 

opet oni dugokosi, to što oni sviraju 

je prolazno i od toga neće biti ništa. 

Tako je i danas, za sve što slušaju 

mlađe generacije se kaže da to ništa 

ne valja. Mislim da svaka generacija 

mora da ima svoju muziku, razmišljanje 

i način života. Meni se ova turbofolk, 

etno i tehno muzika ne dopada, 

ali ne volim to da komentarišem. 

Svako sluša ono što mu se sviđa. 

Ja sam roker, volim rokenrol i sviram 

uglavnom rok muziku, to je moje 

opredeljenje, ali mislim da ne bi bilo 

pošteno da sudim o današnjoj muzici, 

jer kad sam bio mlad muzičar ni ja 

nisam voleo kada su mi stariji popovali. 

I od današnje muzike će ostati 

ono što valja, tako je to i sa muzikom 

i sa grupama. 

Uobičajeno je da kada se prisećamo 

mladosti, uzdahnemo 

i kažemo da je nešto bilo drugačije 

i bolje „u ona stara dobra 

vremena“. Šta je vama naj, 

naj, naj kada se prisećate svojih 

prvih koraka u muzici? 

- Baš ta pesma, „Ti si mi bila u 

svemu naj, naj, naj“ od „Indeksa“. Ta 

pesma mi je bila najveći hit koji sam 

napisao i dan-danas je ostala kao pesma 

koja se peva. Ima i anegdota o 

tome kako je ona nastala. Sa mojim 

prijateljem, pokojnim Duškom Trifunovićem, 

koji je napisao tekst za tu 

kompoziciju i sa još nekoliko muzičara 

sam išao na njegove književne večeri 

gde smo, dok je on govorio svoju 

poeziju, svirali i pevali njegove stihove. 

Jednom prilikom, dok smo putovali 

vozom, a on je imao običaj da 

direktno na muziku piše tekst, ja sam 

na gitari svirao nešto što sam komponovao 

i onako usput pevušio „laj, laj, 

laj“. On me je prekinuo i rekao: „Nije 

dobro laj, laj, laj, treba reći naj, naj, 

naj“. Tada je dobio ideju da napiše 

tekst za pesmu „Ti si mi bila u svemu 

naj, naj, naj“. Posle je došao izbor 

Evrovizije 1976. godine, pa sam tu 

pesmu ponudio „Indeksima“, oni su 

je otpevali i postao je hit. U vezi sa 

ovom pesmom sećam se uzbuđenja 

i neizvesnosti prvog snimanja. Davorin 

Popović je bio u vojsci, a zbog 

snimanja je dobio nekoliko dana odsustva 

i, kako to biva, u Sarajevu je 

imao veliko društvo koje ga je dočekalo 

i sa kojim je proveo čitavu noć, 

te se ujutro nije pojavio na snimanju. 

Otišao sam da vidim gde je, a on je 

još spavao. Probudio sam ga i rekao 

mu da treba da idemo na snimanje, 

međutim, kad je progovorio ispostavio 

se da šapuće, nema glasa! Bio 

sam iznenađen i uplašen. Nisam 

znao šta da radim, jer čovek koji je 

trebao da snimi hit, mogao je samo 

da šapuće! Onda je Davorin zamolio 

sestru da mu spremi toplu vodu i so. 

Nakon te „terapije“ glas mu se vratio, 

ušao je u studio i iz cuga snimio pesmu 

kao što se i danas može čuti. 

njene mame koji mi je ona donela“, 

priča Zora. 

Ona kaže da voli sve sama da 

pravi, i rezance za supu i testo za nasuvo 

sa krompirom, pa kad ga napravi 

u zemljanoj posudi niko ne može 

da mu odoli. Kaže da je jedna njena 

rođaka u stanju i sa posla da izađe i 

na biciklu da dojuri do nje samo da bi 

jela to nasuvo. 

Kada kuva, kaže Zora, voli da je 

Bavili ste se i sportom i bili 

uspešni. Šta je bilo presudno 

da životni put usmerite ka muzici? 

- Imao sam sreće da sam bio talentovan 

i za sport i za muziku. Sa 15 

godina sam se počeo baviti atletikom. 

Došao sam do državnog rekorda koji 

i danas držim u disciplini 4 puta 100 

metara štafeta, i kao junior na 100 

metara, imao sam rezultat 10,3 sekunde. 

Već sa 18 godina sam bio 

član seniorske reprezentacije i 1969. 

smo na Prvenstvu Evrope istrčali državni 

rekord. To do danas niko nije 

oborio. Dobro je to bilo, obišao sam 

pola sveta, međutim, povredio sam 

se 1981. pred Olimpijadu u Minhenu 

i morao sam da pauziram. Svirao 

sam i violončelo što je iziskivalo toliko 

vremena kao i sport i morao sam se 

opredeliti šta će mi biti budućnost, jer 

nisam mogao te dve stvari da usaglasim. 

Opredelio sam se za muziku. 

Kako to da ste Akademiju upisali 

u Sarajevu? 

- U Beogradu me dve godine nisu 

primili na Muzičku akademiju, nisam 

prošao na prijemnom, a u Sarajevu 

su već studirali prijatelji iz Subotice 

i na njihov poziv sam otišao tamo. 

U Sarajevu nastaje takozvana popškola, 

grupa „Teška industrija“, sarađivao 

sam sa Duškom Trifunovićem, 

sa Čolićem, s grupom „Bjelo dugme“, 

sa „Indeksima“ i drugima. Tu počinje 

moja muzička karijera i tu sam ostvario 

svoj najveći muzički uspeh. 

Kada ste napustili „Tešku industriju“ 

nastavili ste da se 

bavite muzikom, ali na drugačiji 

način. 

- Nakon odsluženja vojnog roka u 

Mostaru došao sam u Novi Sad gde 

sam radio na radiju, za televiziju, a i 

u pozorištu. Napravio sam prvu rokoperu, 

„Zelenokosu“ na mađarskom 

jeziku u Subotici, zatim sam otvorio 

prvi privatni studio u bivšoj Jugoslaviji 

gde sam radio kao studijski muzičar, 

Čarobni ručak 

Pijane šnicle i klin čorba 

Zora Grčić 

kaleidoskop 

sama u kuhinji. Od majke je naučila 

„šacometrijski“ da određuje merice, 

jer ona ništa nije merila. 

Ima poseban ritual kada se pripremaju 

slavlja za veći broj gostiju. 

„Za našu krsnu slavu Svetog 

Nikolu zapiše se kada se šta pravi, 

to bude kao raspored časova. Svaki 

dan napravim nešto. Za goste koji 

vole riblju čorbu, a ne vole ribu napravim 

riblje knedle koje izgledaju kao 

loptice. Za serviranje ribljih specijaliteta 

imam poseban komplet, tanjir, činijice 

i oval u obliku ribe. Zatim dolazi 

ukrašavanje. Napravim korpice od 

narandže, ivice iseckam na reckice, 

pa stavim dršku i u to sipam salatu 

koju ukrasim svežim lišćem zelena ili 

celera. Obavezno se pravi i rolat od 

FOTO: LJ.M. 

FOTO: LJ.M. 

aranžer i kompozitor. Sarađivao sam 

sa poznatim umetnicima. Grupi „Garavi 

sokak“ sam napravio prve dve 

ploče koje su bile zlatne i nabacio taj 

njihov imidž koji je trebao da bude 

konkurencija Đorđu Balaševiću. Kod 

mene je snimao Zdravko Čolić, Kornelije 

Kovač, Laza Ristovski, ali sve 

je to prošlost. Onda je došao rat i 

sve je palo u vodu. Morao sam da 

se preselim u Mađarsku, kako kažu 

trbuhom za kruhom. Tamo sam već 

18 godina, ali još uvek imam vezu sa 

Suboticom, tamo mi je majka i prijatelji, 

tako da sam sada na relaciji između 

Subotice i Budimpešte. 

Uradili ste i rok operu na srpskom 

jeziku? 

- Kada sam otišao u Mađarsku, 

video sam da sve manjinske zajednice 

imaju svoje pozorište, samo Srbi 

nisu imali, pa sam sa nekoliko amaterskih 

i profesionalnih glumaca oformio 

Srpsko pozorište u Budimpešti. 

Pet godina sam bio direktor tog pozorišta 

i tamo sam napravio i prvu srpsku 

rok-operu „Pastir vukova“ o životu 

svetog Save. Sa njom smo imali 

turneju i u Srbiji, to je bilo početkom 

90-ih i odlično je prihvaćena. Uradio 

Gabor Lenđel 

mlevenog mesa u koji stavim rendana 

jaja, pa on bude žut, a tu je i prasetina. 

Ruska salata je sva od cveća, 

prekrivena ružicama koje pravim od 

šargarepe. Pa su tu torte, sitni kolači, 

koljivo, koje posebno spremim i ukrasim 

u činijicama za goste da ponesu 

kada krenu kući. E, kad se sve to 

lepo poređa, izgleda kao jedna velika 

ikebana.“ 

Zora kaže da nije savršena domaćica 

i da su joj se često dešavale 

nezgode. „Koliko puta mi se desilo da 

mi kiselo testo nije uspelo! Ili, recimo, 

sećam se da mi nisu uspele princes 

krofne koje sam bezbroj puta pravila. 

Spremali smo se da idemo u posetu, 

a domaćica jako voli princes krofne, 

pa sam htela da ih napravim za nju. 

Napravila sam testo, stavila ga u zagrejanu 

rernu, počela sam da pripremam 

fil, a kada sam pogledala u rernu, 

vidim da se moje testo razlilo kao 

palačinke... Međutim, snašla sam se, 

imala sam keksa, pa sam keks umočila 

u mleko, poređala u činiju, preko 

toga sam stavila fil za princes krofne 

i šlag. Odnela sam to u goste i rekla 

domaćici: `Izvoli princes krofne`. 

Ona me je u čudu pogledala i upitala: 

`Kakve su ti to princes krofne?`, a ja 

sam rekla da mi nisu uspele, ali mi 

ona nije verovala. Posle večere me 

je naterala da ih zajedno napravimo 

po receptu koji je od mene dobila i 

naravno da su uspele.“ 

O tome da li joj je neko pripremio 

broj 494. 19. februar 2010. 15 

sam još dva-tri mjuzikla. Sada sam 

slobodnjak i više se bavim sobom, 

bavim se muzikom, pišem i za pozorište. 

Krajem januara u Slavija teatru 

u Beogradu je bila premijera predstave 

„Divljač je pala“ u režiji Miloša 

Jagodića za koju sam komponovao 

muziku. 

Kakvi su vam dalji planovi? 

- Imam dosta planova. U Novom 

Sadu uskoro treba da radim dečji 

mjuzikl „Suncokret“, a pored toga se 

koncentrišem na ovakve retro svirke, 

koje su bazirane na muzici 60-ih i 70- 

ih godina. Od maja krećemo sa novim 

projektom, sa „Velikom žurkom“. Biće 

zastupljeni svi hitovi do 2000. godine, 

imaćemo i goste izvođače, moje prijatelje, 

a žurke će se organizovati na 

velikim otvorenim prostorima, bazenima, 

letnjim pozornicama. Sve je 

bazirano na plesu, jer bez toga to nije 

to. Nastojaćemo da cene ulaznica 

budu pristupačne za sve, da idemo 

na masovnost, na više od 1.000 ljudi, 

da dođu kompletne generacije i 

da svi nađu ponešto po svom ukusu. 

Međutim, sve to mora imati i podršku 

lokalnih vlasti koje bi se uključile u taj 

projekat. 

LJ.M. 

divno jelo, Zora kaže da su joj u lepoj 

uspomeni ostali brojni ručkovi i večere 

koje je jela kod sestre od tetke. 

„Volela sam da idem kod moje sestre 

Dragice, ona je uvek nešto novo spremala 

i posebno je za mene pripremala 

specijalitete“. Kaže da je bilo ukusnih 

jela i na slavama, disnotorima, 

druženjima i putovanjima. „Mogla bih 

da pomenem našeg prijatelja Ljubišu 

Nićića koji izuzetno lepo sprema ribu 

na roštilju. To je nešto posebno. On 

to tako pripremi da kad ribu, smuđa 

od 2,5 kilograma ili štuku, ispeče na 

roštilju, ona ostaje cela, nijedna mrvica 

se ne odvoji. Mislim da ribu posoli 

i prelije pivom, pa tako stoji 24 časa i 

tek onda je peče.“ 

Zora je čitaocima Bečejskog mozaika 

predložila dva recepta. 

Za pijane šnicle je potrebno: 

svinjske šnicle srednje veličine, koje 

se posole i uvaljaju u brašno. Zatim 

se na vreloj masnoći proprže, a u tu 

masnoću se doda malo brašna, začina, 

bibera, promeša se i nalije belim 

vinom da šnicle ogreznu. Krčka 

se još jedno kratko vreme da meso 

omekša. Uz to može da se posluži 

bareni pirinač ili pire krompir. Za klin 

čorbu na malo masnoće se uprži sitno 

seckana glavica crnog luka, zatim 

sitno seckan krompir, doda se celerov 

list i sitna paprika, nalije se mlekom, 

a kad provri doda se pirinač ili tarana, 

zatim se posoli, doda se šećer i sirće 

po ukusu. I to je to. 

LJ.M.

16 

broj 494. 19. februar 2010. 

U Galeriji „Krug“ 

Izložba fotografija 

Vojina Reljina 

Interesovanje za fotografiju 

Biografija 

Vojin Reljin je rođen u Bečeju 

1947. godine. Fotografijom je počeo 

da se bavi u sedmom razredu 

osnovne škole, dok se u srednjoj 

školi posvetio vajarstvu i 

novinarstvu. Završio je Gimnaziju 

u Bečeju, a u Beogradu je na 

Akademiji za pozorište, film, radio 

i televiziju diplomirao 1970. 

godine na Odseku za filmsku i televizijsku 

produkciju. Školovanje 

je nastavio na Akademiji za primenjene 

umetnosti, gde je 1977. 

godine diplomirao na katedri scenografije, 

a 1984. godine na katedri 

grafike (fotografija i grafičke 

komunikacije). Od 1974. do 1983. 

godine je bio organizator u informativnom 

programu Televizije 

U Galeriji „Krug“ u sredu je 

otvorena izložba fotografija „Dubai 

- slike sa putovanja“ autora Vojina 

Reljina u saradnji sa istoimenom 

galerijom i Agencijom „Stajić“. 

O izložbi su govorili istoričarka 

umetnosti Gabrijela Sel i autor 

Vojin Reljin, dok je Dragan Stajić, 

vlasnik Agencije „Stajić“ govorio o 

autoru i otvorio izložbu. 

U Galeriji „Krug“ izloženo je 

više od 50 fotografija na kojima je 

autor predstavio Dubai, pokušavajući 

posetiocima putem fotografija 

da omogući da prošetaju ulicama 

i plažama Dubaia, da vide ljude 

koji tamo žive, ribarnice i atraktivne 

građevine koje su postale zaštitni 

znak i simbol ovog grada, a 

koje su ga fascinirale svojim arhitektonskim 

rešenjima. „Želim da 

sugrađanima koji nisu u prilici da 

putuju po svetu prezentujem neke 

od gradova, da uporede dokle su 

drugi stigli, a u kakvom je stanju 

naš grad. Postoje i gradovi, manji 

ili isti kao Bečej, ali su uređeni i 

lepi. Ja sam Bečejac, volim Bečej 

i želeo bih da je on lepši i uređeniji. 

Možda će neki od ovih prizora 

sa fotografija motivisati sugrađane 

da čuvaju i uređuju grad u kojem 

žive da bi svima bilo lepše“, rekao 

je Reljin. 

Izložba je otvorena do 2. marta. 

LJ.M. 

Beograd, a od 1984. do 1987. 

godine scenograf u redakciji „Beogradske 

hronike“. Radio je na 

poslovima dizajna i propagande 

u „Karbodioksidu“, a od 1987. 

godine ove poslove obavlja u 

„Sojaproteinu“. 

Imao je tri samostalne izložbe 

fotografija i učestvovao je na više 

kolektivnih fotografskih i slikarskih 

izložbi u zemlji i inostranstvu. 

Autor je dva dokumentarna 

filma u produkciji TV Beograd, 

nekoliko TV špica i spotova. Scenarista 

i reditelj je oko 20 privredno-propagandnih 

filmova za više 

preduzeća. Član je Udruženja 

primenjenih umetnika i dizajnera 

Srbije od 1985. godine. 

Fotomonografija Bečeja 

III izmenjeno izdanje 

fotomonografije Bečeja 

(srpski, mađarski i 

engleski jezik) 

možete kupiti 

u prostorijama 

Bečejskog mozaika 

u ul. Matije Gupca 43 

po ceni od 

3.300 dinara. 

Informacije na 

telefon: 021/6910-114 

FOTO: LJ.M. 

kulturni mozaik 

Sofija Sonja Balog 

Više od trideset godina jedna 

osnovna škola u Bečeju, škola 

„Zdravko Gložanski“, imala je 

specifičnu notu prepoznatljivosti, 

zahvaljujući profesorki Sonji Balog 

i generacijama njenih učenika, članova 

hora. 

Oni koji su je poznavali, pamte 

je kao istinoljubivu, radnu i upornu 

osobu, pomalo kapricioznu, a često 

„bez dlake na jeziku“. Gotovo 

da se nijedna dečja manifestacija u 

gradu nije mogla zamisliti bez njenog 

i učešća njenog hora. A svaki 

nastup hora je bio pravi umetnički 

doživljaj. 

Sonja Balog je rođena u Rumi, 

1935. godine. Njeni roditelji, Biserka 

i oficir Maksim Popović, doselili 

su se u Bečej kada je njoj bilo tek 

godinu dana. Po završetku osnovne 

i srednje muzičke škole u Bečeju 

i Novom Sadu, krajem pedesetih 

godina upisuje Muzičku akademiju 

u Beogradu. Uporedo sa studijama 

počinje da radi u Muzičkoj školi 

u Bečeju, da bi od 1959. godine 

našla svoje mesto u O.Š. „Zdravko 

Gložanski“, u kojoj ostaje sve do 

penzionisanja, 1991. godine. 

Ambiciozna po prirodi, vrstan 

stručni i muzički pedagog, Sonja 

Balog se ne zadovoljava da samo 

muzički obrazuje poverenu joj 

decu. Zato osniva svoj prvi školski 

Prošlog petka u pozorišnom 

klubu gostovala je beogradska 

grupa „Autopark“ koju čine Nikola 

Berček (gitara), Dušan Lopušina 

(gitara), Dejan Utvar (bubnjevi), 

Milan Bogdanović (bas gitara), 

Aleksandar Sivački (klavijature) i 

Ognjenka Lakićević (vokal). 

Malobrojnoj bečejskoj publici 

grupa je predstavila pesme sa 

svog trećeg albuma „Sve dalje“ koji 

je objavljen početkom decembra. 

Grupa „Autopark“ inače postoji 

deset godina. 

„Prvi album je izašao na internetu, 

tako smo želeli, drugi album 

je objavljen za ’Multimedia Rekords’ 

2006, a ovaj treći smo sami 

izdali. Tekstopisac na prva dva albuma 

sam bila ja, a na ovom poslednjem 

mi se pridružio i Nikola, 

koji je inače komponovao muziku. 

Muzika koju sviramo je neka vrsta 

gitarske muzike, ali melodična, sa 

primesama post roka, roka, popa 

i svega pomalo, zapravo je reč o 

mešavini nekoliko žanrova. Mi ne 

pravimo muziku da udovoljimo publici 

nego nama, pa ako se to nekom 

sviđa - okej. Mada, na ovom 

25. 

hor. Pažljivo odabira učenike, istrajno 

i uporno održava probe, izvlačeći 

maksimum od svojih malih horista. 

Još vrlo mlada i sama raste, 

usavršava sebe i svoj hor. Nastupajući 

sa horom, postepeno stiče 

korisna poznanstva sa istaknutim 

predstavnicima iz sveta dečje muzike 

i poezije, Jovanom Adamovim, 

Minjom Subotom i Ljubivojem Ršumovićem. 

Njihova iskustva je prihvatala 

i primenjivala, ali je svemu 

davala i pečat samosvojnosti. 

Posebno vredan uspeh ostvarila 

je sarađujući sa beogradskim 

kompozitorom i horskim dirigentom 

Vojislavom Ilićem. Naime, on je tokom 

niza godina dolazio u Bečej 

na po nekoliko dana i zajedno sa 

prof. Balog uvežbavao školski hor. 

Tako je ona neposredno upoznavala 

metode rada sa horom, što se ne 

uči ni u jednoj školi. 

Uspesi nisu izostali. Decenijama 

potom su skladni zvuci odzvanjali 

dvoranama u kojima su se, 

tradicionalno, održavala takmičenja 

školskih horova, pod svodovima 

Gradske kuće u Somboru, na 

Muzičkom festivalu dece Vojvodine, 

na Republičkom takmičenju 

dečjih horova Srbije u Šapcu i brojnim 

drugim. Gotovo svako učešće 

na takmičenju značilo je i osvajanje 

jednog od prva tri mesta. Godine 

albumu ima nekoliko pesama kao 

što su ’Pucketanje prstima’, ,’Kapisle 

svetle’, ’Radost me uništava’ 

koje bi mogle biti dobro prihvaćene 

kod publike. Krenuli smo sa svirkama 

po Srbiji, ovog vikenda smo 

1975, kao jedan od najkvalitetnijih 

dečjih horova uopšte, hor „Zdravka 

Gložanskog“ je dobio poziv da učestvuje 

na saveznom i međunarodnom 

Mladinskom festivalu u Celju. 

To je, ujedno, bio i najveći uspeh 

Sonje Balog i njenog hora. 

Ljubav prema muzici neprestano 

ju je gonila u nove izazove. 

Njeni učenici su učestvovali u 

svojevremeno veoma popularnoj 

dečjoj takmičarskoj muzičkoj emisiji 

„Tobogan“, naravno, izuzetno 

uspešno. Neverovatno, ali istinito: 

toliko uspešno, da im je, zbog više 

uzastopnih osvajanja prvog mesta, 

izvesno vreme čak bilo zabranjeno 

da učestvuju. 

I tradicionalno svečano otvaranje 

„Majskih igara“ retko kad je 

održano bez učešća Sonje Balog i 

njenog hora. Ali, njena svestranost 

se nije tu iscrpljivala: u svojoj školi 

je vodila i ritmičku grupu, u ANIP 

„Đidu“ pomagala je u osmišljavanju 

koreografije, a angažovala se i u 

Dramskom studiju „Feniks“ u Radičeviću. 

Svoje znanje i iskustvo 

nesebično je darivala svima onima 

koji su bili zainteresovani za svet 

muzike. 

Osim muzike, obožavala je 

prirodu i Tisu, njihovu međusobnu 

harmoniju. Paradoksalno, volela je 

i lov. 

Svako njeno angažovanje, od 

školskog hora, pa do ostalih aktivnosti, 

bilo je čisto volontersko. Da 

li je i u kojoj meri imala osećaj da 

je doživela satisfakciju, ostalo je 

nepoznato. A brojne su medalje, 

povelje i plakete koje je osvajala 

sa svojim mladim horistima tokom 

tri decenije rada. Za celokupni doprinos 

muzičkoj kulturi, dobila je 

1975. godine, Oktobarsku nagradu 

grada Bečeja. 

Ono što je sigurno, Sonja Balog 

je muziku nosila u sebi, njih dve su 

bile jedno i jedinstveno. 

Umrla je 2004. godine, posle 

duge i teške bolesti. Bila je udata 

za prof. fizičkog vaspitanja Andraša 

Baloga sa kojim je imala kćerku 

Elizabetu. 

Dušan Opinćal 

Koncert u Pozorišnom klubu 

Nove pesme „Autoparka“ 

FOTO: LJ.M. 

„Sve dalje“ za malobrojne Bečejce 

u Bečeju i Novom Sadu, a za dva 

meseca bismo trebali da održimo 

koncert u Beogradu. Planiramo 

i gostovanje u Sloveniji“, rekla je 

Ognjenka Lakićević, pevačica „Autoparka“. 

LJ.M.

Novosti u šminkanju: 

zlatno je seksi 

Budite umereno osenčeni, 

neka se zlatni prah nazire 

HOROSKOP 

OVAN 

(21.03. – 20.04.) 

Ušli ste u period 

koji je odličan za 

sticanje, bilo da se radi o materijalnim 

ili duhovnim vrednostima. 

Neki će dati prednost 

ovim prvim, ali će biti u situaciji 

da na ekskluzivan način i 

troše. Kada je u pitanju novac, 

idete iz krajnosti u krajnost. 

BIK 

(21.04. – 20.05.) 

Puni ste optimizma 

i jake volje da 

završite započeto. Morate staviti 

pod kontrolu egoizam, posebno 

u odnosu prema partneru. 

Zar niste primetili da 

pokušava da izmakne vašoj 

kontroli? 

BLIZANCI 

( 2 1 . 0 5 . – 2 0 . 0 6 . ) 

Sami sebi ste najveći 

prijatelj. Zato 

analizirajte sve svoje dosadašnje 

postupke, kao i postupke 

drugih, pa ćete shvatiti ko 

je zapravo u pravu. Možda ste 

preterali sa osuđivanjem nekih 

osoba iz bliže okoline. 

na vašem licu i bićete u trendu. 

Zlatna boja je potpuni hit u 

RAK 

(21.06. – 22.07.) 

Bavite se sobom i 

onim stvarima koje 

vam pričinjavaju zadovoljstvo. 

Pod uslovom da u tome ne 

preterate, ispravno ćete postupiti. 

Pošto je prisutna mogućnost 

da postanete osobenjak, 

počnite intenzivno da se 

družite sa prijateljima. 

LAV 

(23.07. – 22.08.) 

I dalje nižete uspehe. 

Stalo vam je 

do toga da vas okolina ceni, ali 

vam je stalo i do novca. Morate 

voditi računa o onome od 

čega se živi. Ušli ste u povoljan 

period za javni rad, tako 

da nećete ostati neprimećeni. 

DEVICA 

(23.08. – 22.09.) 

Period je povoljan 

za one koji se bave 

pravima ili filozofijom. U ovim 

oblastima postići ćete maksimalne 

rezultate. Iako ste po 

prirodi praktični, lako možete 

zapasti u situaciju koja će blokirati 

ovu vašu osobinu. 

time out 17 

broj 494. 19. februar 2010. 

načinu šminkanja, a preporučuju 

je vodeći svetski dizajneri 

poput poznatog tandema 

Dolče i Gabana. 

Zlatna boja je otelotvorenje 

senzualnosti, romantike i 

naglašene ženstvenosti, kaže 

Domeniko Dolče, a efekat 

zlatnog sjaja najbolje se postiže 

kombinacijom žute, bele i 

roze senke za oči, koje u sadejstvu 

stvaraju neodoljiv efekat 

seksualnosti i raskoši, dodaje 

Stefano Gabana. 

ZLATNA KOLEKCIJA 

Zlato je oduvek sinonim 

kompanije „Dolče i Gabana“, 

pa je njihova nova kolekcija 

zato i bazirana na tri komponente 

zlatne, koja je ove sezone 

apsolutni hit. Sledeći savete 

ikona stila, možemo da 

VAGA 

(23.09. – 22.10.) 

Besparica vas dovodi 

do ludila. Imate 

osećaj da vam novac klizi iz 

ruku. Osećaj je ispravan, jer 

su želje uvek mnogo veće od 

mogućnosti, čak i kada ste 

bogataš. Uspešno se oporavljate 

od zdravstvenih problema. 

ŠKORPIJA 

(23.10. – 22.11.) 

Mnoge usamljene 

Škorpije napokon 

će shvatiti prednost života u 

bračnoj zajednici. Ukoliko nisu 

ozvaničile vezu, eto prilike! 

Ako upravo ovih dana sklapate 

brak, šanse da on uspe veoma 

su velike. 

STRELAC 

(23.11. – 21.12.) 

Ušli ste u nov posao, 

u kom do izražaja 

dolaze vaše organizatorske 

sposobnosti. Na izvestan 

način ćete se i emotivno srediti. 

Iako ste bili prilično nervozni, 

ukućani su vas trpeli znajući 

da je to stanje prolazno. 

budemo u trendu i s običnom, 

dostupnom šminkom. 

IGRAJTE SE SENKAMA 

Birajte senke meke teksture, 

a u obzir dolaze i svetlucave, 

prigušeno sjajne i 

mat zlatne nijanse. Posebno 

je interesantna igra različitih 

mat boja zlata. 

ŠMINKA ZA ZAVODNI- 

CE 

Olovke za oči, rumenilo, 

lakovi za nokte i maskara takođe 

mogu da imaju zlatasti 

odsjaj. 

Ako ovakav mejkap upotpunite 

jarkocrvenim karminom, 

delovaćete kao smela i 

otvorena, ali istovremeno i 

sofisticirana žena, sposobna 

da zavede svakog muškarca. 

(Izvor: Žena Blic) 

zanimljivosti 

Zavisnici od interneta skloni 

depresiji 

FOTO: www.pressonline.rs 

Osobe koje provode mnogo 

vremena u surfovanju internetom 

češće nego drugi 

ljudi pokazuju znakove depresije, 

upozorili su britanski 

stručnjaci sa Univerziteta u 

Lidsu. Oni napominju da ipak 

još nije jasno da li internet izaziva 

depresiju ili su depresivni 

ljudi skloniji surfovanju, prenosi 

Rojters. 

„Ova studija podupire 

spekulacije u javnosti da preterani 

angažman na vebsajtovima 

koji služe kao zamena 

za normalne društvene funkcije, 

može da bude u vezi sa 

psihološkim poremećajima 

kao što su depresija i zavisnost“, 

izjavila je vođa istraživanja 

Katriona Morison. 

Stručnjaci iz Lidsa su 

analizirali korišćenje interneta 

i nivo depresije kod 1.319 Britanaca 

starosti od 16 do 51 

godine. Jedan od zaključaka 

ovog istraživanja je da su 1,2 

odsto anketiranih zavisnici od 

interneta. To ne izgleda mnogo, 

ali je dvostruko veći procenat 

u odnosu na britanske 

zavisnike od kocke. Zavisnici 

od interneta veliki deo vremena 

provode na seksualnim 

vebsajtovima, igrajući igrice i 

„družeći se“. Za njih je karakteristično 

da su češće žrtve 

umerene i teške depresije 

nego povremeni korisnici interneta. 

Tim iz Lidsa zaključuje 

da preterana upotreba interneta 

može da bude signal 

depresivnih tendencija kod 

manjeg procenta ljudi. 

(Tanjug) 

Dosada ubija 

Istraživanja ljudskog ponašanja, 

sprovedena u Britaniji, 

pokazala su da dosada 

može prouzrokovati smrt. Zapravo, 

naučno je ustanovljeno 

da ako se previše dosađujete 

život vam se skraćuje. 

Ovo je otkrio tim naučnika sa 

Univerziteta u Londonu čija 

su ciljna grupa bili službenici 

javnih preduzeća. Istraživači 

ovog univerziteta kažu da ljudi 

koji se žale na dosadu imaju 

više šansi da umru mladi, a 

da oni koji imaju „visok nivo“ 

dosađivanja imaju više od 2,5 

puta šanse da umru od srčanih 

bolesti ili napada u poređenju 

s ljudima koji su zadovoljni 

svojim stanjem. U 

istraživanju je učestvovalo 

preko 7.000 službenika koji 

su promatrani tokom 25 godina. 

Oni koji su izjavili da im je 

dosadno, imali su verovatnoću 

od 40 odsto da umru do 

kraja studije u odnosu na one 

koji to nisu rekli. Naučnici ističu 

da bi rezultat ovakvog stanja 

mogao biti u pušenju ili 

opijanju onih koji su izjavili da 

im je dosadno, što će im na 

kraju skratiti život. Istraživač 

Martin Šipli je izjavio kako su 

nalazi jasni i potvrđuju da postoji 

veza između dosade i 

bolesti srca. „Važno je da ljudi 

koji imaju dosadne poslove 

nađu neki interes van njih, 

kako bi odagnali dosadu, pre 

nego da se odaju pijenju ili 

pušenju“, izjavio je doktor Šipli. 

Istraživanje je otkrilo da je 

jednom među deset službenika 

bilo dosadno na poslu tokom 

jednog meseca i da su 

žene bile izloženije „patnjama“ 

od muškaraca. 

(MONDO) 

JARAC 

(22.12. – 19.01.) 

Pošto ste umislili 

da ste nezadovoljni 

svojim emotivnim životom, 

maštaćete kako da prevarite 

partnera. To, na sreću, najverovatnije 

nećete učiniti, jer ste 

osoba koja drži do moralnih 

vrednosti. Volite čiste situacije. 

VODOLIJA 

(20.01. – 18.02.) 

Potreba za sigurnošću 

materijalne 

prirode trenutno je naglašena. 

Nesigurnost u sebe i neraspoloženje 

vešto prikrivate. Ne 

želite da se o vama stvori utisak 

kao o slaboj i neuspešnoj 

osobi. 

RIBE 

(19.02. – 20.03.) 

Saznanje da na 

neke stvari teško 

možete da utičete dovodi vas, 

bez razloga, do blage nervoze. 

Pokušaćete da u društvu 

istomišljenika zaboravite na 

probleme i u tome ćete uspeti. 

FOTO: www.beauty-mania.rs 

„Umirite“ 

osetljivu kožu 

U agresivne reakcije kože 

osetljive na hladnoću spadaju 

zatezanje, crvenilo, žarenje i 

peckanje, a kod nekih ljudi 

javljaju se i hrapavi lišajevi po 

licu ili telu. 

Nažalost, kod mnogih su 

ovi problemi prerasli u alergijske 

tegobe, sa kojima nije 

lako izaći na kraj. Hladnoća 

dodatno smanjuje otpornost 

kože, pa je u ledenim danima 

sa vetrom najvažnije znati 

koji preparati neće pogoršati 

stanje kože. S druge strane, 

postoji obilje kozmetičkih 

sredstava koji vam mogu pomoći 

da zimu preživite bez 

crvenih pečata i ostalih neprijatnih 

pojava na licu. 

Kako zaštititi kožu? 

Izuzetno tanka, osetljiva 

koža reaguje na različite nadražaje 

u vidu hladnoće, vetra, 

sunca ili pogrešne nege. 

Takođe, i preterano negovana 

koža, atopijska i seboreična 

koža može pokazivati iritacije 

usled hladnoće. Kod 

malih oscilacija temperature 

koža osetljiva na hladnoću 

pokazuje nesrazmernu hiperemiziju. 

Pocrveni već u jesen, 

kada se živa još nije 

spustila ispod nule, a ovaj nadražaj 

se ispoljava i kod variranja 

spoljašnje i unutrašnje 

temperature. Takva koža blago 

pomodri i svrbi čak i u toploj 

prostoriji. Da biste preduzeli 

odgovarajuće mere protiv 

osetljivosti na hladnoću, prvo 

morate ustanoviti u kom se 

stanju koža nalazi. Ukoliko je 

reč o isuviše negovanoj, atopijskoj 

koži, neophodno je 

prvo izbaciti sve preparate 

koji su doveli do ove situacije. 

Kod izuzetno suve i tanke 

kože cilj je regulisati i obezbediti 

dovoljnu količinu masnoće 

i vlage. 

Najčešće greške 

Osobe sa osetljivom kožom 

ne bi smele da upotrebljavaju 

nadražujuće 

kozmetičke preparate. Obavezno 

treba izbegavati pilinge 

i koristiti kozmetiku koja 

obiluje hidratantnim sastojcima 

i hranljivim masnoćama 

sa zaštitnim faktorom. Kožu 

osetljivu na hladnoću treba 

masirati tehnikom limfne drenaže 

i koristiti koncentrovane 

ampule tokom hladnih dana. 

Izbegavajte konzumaciju alkohola, 

cigareta i kofeina, a 

ređe posećujte i saunu i solarijum. 

Pravilnom negom protiv 

alergija 

Čišćenje kože obavljajte 

nežnim i kremastim gelovima, 

koji vlaže kožu i pogodni 

su za alergijske tipove kože, 

siromašne vlagom, kiseonikom 

i masnoćom. Preparati 

bi trebalo da sadrže ekstrakte 

lavande koja ima umirujuće 

dejstvo. Takvi proizvodi su 

posebno pogodni za čišćenje 

lica i uklanjanje šminke u predelu 

oko očiju. Kod čišćenja 

je potrebno izbegavati četkice 

i uređaje na bazi vapozona. 

Preporučljive su i maske 

sa puterom manga, koji je bogat 

trigliceridima, restrukturiše 

kožu i poboljšava obnovu 

tkiva. Maske sa uljima tijarele 

stvaraju zaštitni film na koži i 

sprečavaju gubitak vlage. Za 

finalnu negu koristite proizvode 

koji ne sadrže vodu, obnavljaju 

oštećenu kožu i ispunjavaju 

nastale rupe na 

oštećenoj kožnoj barijeri. 

Tako će se koža ponovno 

umiriti i biti zaštićena od nadražaja 

hladnoće. 

Nega kože osetljive na 

hladnoću 

Da biste izbegli reakcije 

na hladnoću, pre svega morate 

ojačati funkcije kože, što 

ćete postići dobrim kozmetičkih 

tretmanom i odgovarajućom 

negom kod kuće. 

Kod jako tanke i atopijske 

kože tokom hladnih dana trebalo 

bi koristiti preparate za 

noćnu negu i tokom dana. Za 

mikrocirkulaciju koristite specijalne 

termoaktivne maske. 

U kozmetičkom tretmanu naizmenično 

koristite hladne, 

pa tople maske ili nakon uklanjanja 

tople maske uradite 

masažu ledenim kuglicama. 

Za kožu sklonu alergijama, 

kao i za osetljivu kožu važi 

pravilo „manje je više“. Ne 

nanosite previše različitih

18 

sportski mozaik 

broj 494. 19. februar 2010. 

Prva B liga 

Lider bez milosti 

Vaterpolisti Bečeja 2005 

poraženi su u subotu od 

ŽAK-a rezultatom 19:7 (4:0, 

3:3, 6:1,6:3) u okviru 10. kola 

Prve B lige. 

Iako su u subotu gostovali 

lideru na tabeli, ekipi 

koja je najkvalitetnija u ovom 

rangu takmičenja, očekivalo 

Kikinđani su prevelik zalogaj - Darko Peslać 

se da Bečejci posle odličnih 

igara u prvom delu prvenstva 

mogu pružiti jači otpor 

Kikinđanima, ali se to nije 

desilo. 

Od početka utakmice 

domaćin je dominirao bazenom, 

vaterpolisti ŽAK-a postigli 

su četiri gola dok Bečejci 

i ono malo prilika što su 

imali nisu realizovali. Možda 

je u mislima gostujućih vaterpolista 

bio i poraz iz prvog 

dela prvenstva od iste ekipe 

(1:14), pa su tek posle visokog 

vođstva domaćina krenuli 

da igraju kako umeju. 

U drugoj četvrtini vođena 

TELEKS 

VATERPOLO 

10. kolo 

ŽAK (Kikinda) – Bečej 

2005 19:7 

11. kolo (subota, 20. februar, 

19.00) 

Bečej 2005 - Dinamo 

(Pančevo) 

KOŠARKA 

Prva srpska liga – 

Sever (m) 

17. kolo 

Jedinstvo (NB)- „Sveti 

Đorđe“ (Žitište) 84:63 

18. kolo 

Duga (Novi Sad) - Jedinstvo 

(NB) 

Kvalitetna liga juniora 

(m) 

18. kolo 

Jedinstvo (NB) –Kikinda 

66:61 

19. kolo 

„Sveti Đorđe“ (Žitište) - 

Jedinstvo (NB) 

Kvalitetna liga kadeta 

(m) – grupa Banat 

4. kolo 

Jedinstvo (NB) – Tamiš 

(Pančevo) 57:71 

5. kolo 

Jedinstvo (NB) – Hemofarm 

(Vršac) 

VIBA liga 

pioniri 

15. kolo 

Sport key – Tisa 64:80 

Druga liga Srbije 

ŽSK otvara 

polusezonu 

Prolećni deo sezone 

Druge rukometne lige Srbije 

startuje narednog vikenda. 

Rukometaši Jedinstva u drugi 

deo šampionata startuju 

sa 12. mesta na tabeli sa 13 

bodova (6-2-8). 

Petrovoselci su se za 

drugi deo prvenstva spremali 

mesec dana, tokom 

zimske pauze došlo je do 

promene trenera (Brano Terzić 

je zamenio Zorana Tomića), 

a ekipa je podmlađena. 

I pored svih promena cilj Jedinstva 

i dalje ostaje opstanak 

u ligi: 

- Kvalitetno smo odradili 

pripreme, momci su dobro 

radili, ali nisam imao dovoljno 

vremena da sprovedem 

sve što sam zamislio. Bilo je 

i malih problema kod pojedinih 

igrača sa nedisciplinom 

što je posledica lošeg rada 

prethodnog trenera. Kada 

smo to eliminisali mogli smo 

da se posvetimo radu što se 

pozitivno odrazilo i na pripremnim 

utakmicama - rekao je 

Brano Terzić. 

Tokom poslednje tri nedelje 

Jedinstvo je odigralo 

četiri prijateljske utakmice. 

Savladani su Jedinstvo iz 

Novog Bečeja (32:25), Hajduk 

iz Čuruga (26:24) i Ada 

FOTO: S. Malešev 

vaterpolo 

je izjednačena borba, Kikinđani 

su tri puta bili precizni, 

a isto toliko puta i Bečejci 

(Čiplić dva, Peslać). Kada je 

kapiten Bečeja Peslać smanjio 

vođstvo ŽAK-a na 7:4, 

pojavio se tračak nade da bi 

Bečejci mogli do povoljnijeg 

rezultata, ali su domaći vaterpolisti 

napravili seriju od 

8:0, poveli sa 15:4 i utakmica 

je bila rešena. Do kraja meča 

igralo se više revijalno, a još 

tri pogotka za goste postigli 

su Peslać (dva) i Brkljač. 

Glavni uzrok poraza u 

ovom susretu Bečejci mogu 

potražiti u statistici – imali su 

11 puta igrača više a realizovali 

su samo tri, dok su u odbrani 

skrivili tri peterca. 

Sa ovom konstatacijom 

slaže se i Darko Peslać: 

- U subotu smo izuzetno 

loše igrali sa igračem više, 

promašili smo veliki broj zicera, 

što je na kraju rezultiralo 

velikom razlikom u golovima 

za domaćina. Zbog čega 

smo bili toliko neprecizni i 

dekoncentrisani ostaje za 

analizu, jer ovakve stvari ne 

bi smele da nam se ponavljaju. 

Da li je to posledica trenažnog 

procesa u kojem se 

trenutno nalazimo ili nečeg 

drugog vreme će pokazati. 

U subotu (20. februar, 

19.00 sati) na bazenu OSC 

„Mladost“ Bečej 2005 igra 

protiv Dinama. Kapiten Bečejaca 

protiv ekipe iz Pančeva 

očekuje pobedu: 

- Vaterpolisti Dinama su 

nas u prvom delu prvenstva 

iznenadili, pobedili su nas na 

svom bazenu koji nije propisanih 

dimenzija i u kojem 

se nismo najbolje snašli. U 

subotu očekujem da im se 

revanširamo i posle dva vezana 

poraza uzmemo nove 

bodove. 

S.M. 

10. kolo (13-14. februar): 

ŽAK – Bečej 2005 19:7, 

Rabotnički – Šabac 9:8, 

Singidunum – Spartak 16:6, 

Dinamo – Goč 11:10, Zemun 

– Proleter - odloženo. 

1. ŽAK 10 9 0 1 129:47 27 

2. Singidunum 10 8 1 1 120:67 25 

3. Rabotnički 10 6 1 3 88:69 19 

4. Bečej 2005 10 6 0 4 92:88 18 

5. Zemun 9 5 2 2 101:81 17 

6. Šabac 10 4 0 6 90:100 12 

7. Proleter 9 3 0 6 86:105 9 

8. Spartak 10 3 0 7 71:120 9 

9. Dinamo 10 2 0 8 76:138 6 

10. Goč 10 1 0 9 78:130 3 

11. kolo (20-21. februar): 

Bečej 2005 – Dinamo, 

Spartak – Šabac, Zemun 

– Rabotnički, Proleter – 

ŽAK, Goč – Singidunum. 

rukomet 

(33:26), dok je jedini poraz 

stigao protiv Ađana (32:39). 

Iako rezultat nije bio u prvom 

planu, trener Petrovoselaca 

je zadovoljan igrom svojih 

pulena: 

- Tokom ovih utakmica 

najviše smo radili na uigravanju 

ekipe, pre svega odbrambene 

linije. Današnji 

rukomet se praktično igra iz 

odbrane, brzi napad je ubojito 

oružje i želimo da ga što 

više koristimo. Video sam 

da možemo da igramo odbranu 

„3-2-1“, u timu sada 

ima dosta mladih momaka 

koji to mogu da odrade i uz 

iskustvo onih starijih, imamo 

kvalitetnu ekipu za takmičenje 

u ovoj ligi. 

U 18. kolu Druge lige Srbije 

Jedinstvo na svom terenu 

igra protiv ŽSK-a (subota, 

20. februar, 19.00). Terzić 

protiv ekipe iz Žablja očekuje 

maksimalno zalaganje 

svojih rukometaša: 

- Ne mogu da obećam 

pobedu, ali mogu da najavim 

maksimalno zalaganje rukometaša 

Jedinstva. Žabaljčani 

su u vrhu lige, imaju dobar 

tim, ali ćemo mi pokušati 

da uradimo sve u domenu 

sportske borbe da zabeležimo 

povoljan rezultat. S.M. 

Bečejski klubovi dobri na mitingu u Somboru 

„Polet kup“ obeležili 

najmlađi 

plivanje 

„Polet kup“, plivački miting 

za mlađe kategorije 

održan je prošlog vikenda u 

Somboru uz učešće 639 plivača 

iz 30 klubova iz Mađarske, 

Hrvatske, BiH i Srbije. 

Na mitingu su nastupili i bečejski 

plivački klubovi čiji su 

takmičari osvojili pregršt medalja. 

Vukanić i 

Jeftenić najbolji 

PK Svim star je na „Polet 

kup“ doputovao sa deset 

takmičara, a osvojeno je 13 

Vukašin Vukanić i Ana 

Jeftenić 

medalja. I na ovom mitingu 

blistala je Ana Jeftenić koja 

je u svojoj kategoriji osvojila 

zlatnu medalju u trci na 

50 metara slobodno uz novi 

nacionalni rekord za devojčice 

do 10 godina starosti 

(31,40). Jeftenić je osvojila i 

Pokrajinsko prvenstvo za kadete 

d@udo 

Robert Sabo je prvak 

Vojvodine 

Takmičari Džudo kluba 

Mladost su prošlog vikenda 

učestvovali na dva takmičenja 

na kojima su imali mnogo 

uspeha. 

Bečejci su u subotu nastupili 

na Prvenstvu Vojvodine 

za kadete i već po tradiciji 

osvojili (barem) jednu titulu. 

U Zrenjaninu su nastupila 

103 takmičara iz 29 klubova, 

a u kategoriji do 50 kilograma 

najbolji je bio Robert 

Sabo. On je do zlatne medalje 

i titule prvaka Vojvodine 

stigao sa četiri pobede. Dobar 

nastup u Zrenjaninu je 

imala i Tamara Keljački koja 

je u kategoriji do 52 kilograma 

osvojila bronzanu medalju. 

Robert Farkaš, treći 

takmičar Mladosti koji je nastupio 

na pokrajinskom prvenstvu, 

nije uspeo da prođe 

eliminacione borbe. 

Sabo i Keljački su obezbedili 

plasman na Prvenstvo 

Srbije koje će biti održano u 

subotu u Rumi. 

Dan kasnije (nedelja), 

džudisti Mladosti su učestvovali 

na 26. međunarodnom 

FOTO: Z. Simić 

srebrnu medalju na 50 metara 

leđno, a proglašena je i za 

najbolju takmičarku u 2000. 

godištu. 

Veoma uspešan na takmičenju 

u Somboru bio je 

i Vukašin Vukanić koji je posle 

dva meseca pauze zbog 

operacije uspeo da trijumfuje 

u dve discipline. Vukanić 

je najbolji bio u trkama na 

50 metara slobodno i prsno i 

Šebešćen Šinkovič 

turniru „Temerin 2010“ za poletarce, 

mlađe i starije pionire. 

Na takmičenju je nastupilo 

510 mladih džudista iz 48 

klubova sa teritorije Češke, 

Slovačke, Mađarske, Rumunije, 

Slovenije, Bosne i Hercegovine 

i Srbije. U izuzetno 

jakoj konkurenciji oprobalo 

se i 13 džudista iz Bečeja 

koji su osvojili pet medalja 

(1-1-3). 

proglašen je za najboljeg takmičara 

u 2001. godištu. 

Četvrtu zlatnu medalju 

za PK Svim star u Somboru 

je osvojila Jelena Ječanski 

(100 m slobodno), a ovom 

uspehu je pridodala i bronzano 

odličje u trci na 400 

metara kraul. Uroš Kovačev 

(2003. godište) je na svom 

prvom takmičenju u karijeri 

„doplivao“ do srebrne medalje 

(50 m prsno), a isti uspeh 

ostvarila je i Anet Šoš. Šoš je 

pored srebra osvojila i bronzanu 

medalju (50 m slobodno), 

a medaljama istog sjaja 

okitili su se i Filip Ratkov u 

trci na 50 m delfin (2003. godište, 

prvi miting u karijeri), 

Jovana Đurić plivajući 100 

metara delfin, ženska štafeta 

na 100 m slobodno (Jovana 

i Jelena Ječanski, Jeftenić, 

Šoš) i muška štafeta na stazi 

iste dužine i istog stila (Filip i 

Nikola Ratkov, Miloš Spajić, 

Vukanić). 

U generalnom plasmanu 

PK Svim star je zauzeo 

8. mesto. 

Zlato za 

Šebešćena 

Šinkoviča 

PK Bečej je u Somboru 

predstavljalo 13 plivača, a 

osvojeno je 9 medalja, zlato i 

po četiri srebrne i bronzane. 

Najuspešniji iz bečejske 

ekspedicije u Somboru je 

bio Šebešćen Šinkovič koji 

je u trci na 100 metara leđno 

na cilj stigao prvi, a pored 

zlata osvojio je i bronzu 

na duplo dužoj deonici (isti 

stil). Sa dve srebrne medalje 

okitio se Robert Šimon (800 

m slobodno, 200 m delfin), 

a po jedno odličje za drugo 

mesto osvojili su Tamaš Farkaš 

(200 m slobodno) i Aron 

Šinković (200 m prsno). Pored 

srebra Aron je na „Polet 

kupu“ osvojio i dve bronze 

(100 m delfin, 200 m mešovito) 

dok je jedna pripala Sebastijanu 

Sabou (800 m slobodno). 

U ukupnom plasmanu 

PK Bečej je bio šesnaesti. 

S.M. 

Obezbeđen plasman na Prvenstvo Srbije - Robert Sabo 

Jedinu zlatnu medalju 

osvojio je stariji pionir Kornel 

Sabo u kategoriji do 38 kilograma, 

dok je srebro pripalo 

poletarcu Marku Simiću (+50 

kg). Bronzanim medaljama u 

Temerinu su se okitili stariji 

pioniri Nemanja Farkaš (do 

38 kg), Aleksa Marković (do 

42 kg) i Slobodan Gavanski 

(do 58 kg). 

S.M.

sportski mozaik 


Bečejci savladali Tango 

Utakmicama osmog kola 

koje su odigrane prošlog vikenda 

nastavljen je šampionat 

Druge futsal lige Srbije. 

KMF Bečej je u drugi deo sezone 

krenuo sa liderske pozicije 

i u nedelju je pobedio novosadski 

Tango sa 4:2 (0:2). 

Utakmica je nosila epitet 

derbija, jer su Novosađani 

do ovog kola imali samo 

dva boda manje od lidera i 

jedini su u prvom delu prvenstva 

uspeli da pobede Bečej. 

Važnost utakmice i podrška 

preko 600 gledalaca u hali 

OSC „Mladost“ kao da je vezala 

noge domaćinima, pa je 

Tango u početku imao inicijativu 

koju je krunisao u 6. minutu 

pogotkom Jevremovića. 

KMF Tisa Novi Bečej 

U očekivanju prve pobede 

NOVI BEČEJ: Na inicijativu 

Dušana Pavlovića i još nekoliko 

zaljubljenika u futsal, jula 

2008. godine osnovan je Klub 

malog fudbala Tisa iz Novog 

Bečeja. U prvoj takmičarskoj 

godini u Futsal ligi Vojvodine 

Fudbaleri KMF Tisa 

ekipa nije imala mnogo uspeha, 

ali to nije bila smetnja da 

se ove godine uključi u takmičenje 

sa daleko više motiva. 

Ove sezone za ekipu su 

licencirani Dejan Knežev, 

Vladimir Stojančev, Nemanja 

Vasković, Đorđe Glavaški, 

Goran Rajić, Velimir Ivančev, 

Prva liga Srbije – grupa Vojvodina 

Rekordom kuglane je srušen lider 

Tek tada su Bečejci krenuli 

sa prepoznatljivom igrom, ali 

lopta jednostavno nije htela u 

gol ekipe iz Novog Sada (nekoliko 

šansi Sekulića, Ikić je 

pogodio prečku). Nervoza 

je bila prisutna na terenu i u 

publici, pa je sredinom prvog 

poluvremena zbog bacanja 

suncokreta i grudve snega 

utakmica bila prekinuta na 

pet minuta. U nastavku gosti 

su posle 6. faula Bečejaca 

bili u prilici da izvedu penal 

sa 10. metara (17. minut) 

koji je iskoristio Manasijević 

(0:2). U istom minutu zbog 

istog razloga je dosuđen penal 

i za Bečej, ali je najbolji 

strelac domaćih Sekulić bio 

neprecizan. 

Nikola Velisavljev, Stevan 

Blažin, Dušan Milašinović, 

Dejan Popov, Nebojša Svilengaćin, 

Branko Vujackov, 

Aleksandar Aćimović, Slobodan 

Stanković, Dušan Pavlović, 

Siniša Jovanović, Sava 

Vujackov i Miloš Petrović, a 

uloga trenera poverena je Živojinu 

Segedincu iz Bečeja. 

U konkurenciji vodeće 

ekipe „Kepa-9“ iz Stajićeva, 

novosadskih timova Telepa i 

Adica, Ravnice iz Srbobrana 

i Kikinde, Tisa je još uvek bez 

pobede. 

FOTO: S. Davidović 

U drugom delu utakmice 

Bečejci su krenuli na sve 

ili ništa i posle nekoliko propuštenih 

zicera led je najzad 

probijen, a strelac pogotka 

bio je Ikić (29. minut). Ovim 

pogotkom kao da je skinut 

veliki kamen sa pleća domaćih 

fudbalera, nervoza je 

nestala, pa je u istom minutu 

Aleksandar Lazarević (fudbaler 

koji je u zimskom roku 

prešao iz Tanga u Bečej), posle 

solo prodora, izjednačio 

rezultat (2:2). Gosti su od tog 

trenutka bili sve oštriji i nervozniji, 

pa su do kraja utakmice 

zaradili dva crvena kartona 

(golman Vorgić i Vasiljević). 

Utakmica je praktično rešena 

u 36. minutu kada je posle 

NOVI BEČEJ: Posle poraza 

u prvom kolu nastavka prvenstva 

u svojoj kuglani od 

ekipe Apatina (2:6) mnogi su 

prognozirali da će Jedinstvo 

iz Novog Bečeja voditi grčevitu 

borbu za opstanak u Prvoj 

ligi Srbije – grupa Vojvodina. 

Međutim, dve naredne utakmice 

demantovale su crne 

slutnje. Novobečejci su na 

gostovanju u Kljajićevu prijatno 

iznenadili, pobedili su 

bivšeg superligaša Vihor iz 

Sombora (6:2) i tako uhvatili 

priključak uz timove gornjeg 

dela tabele. Tvorci ove pobede 

bili su Robert Ernješi stariji, 

sa izvanrednih 611, Lajoš 

Zolnai (578), Ištvan Jager 

stariji (569) i Tibor Kirti sa 555 

oborenih čunjeva. Da ova pobeda 

nije slučajnost potvrđeno 

je protekle nedelje u derbiju 

kola sa vodećim Banatom 

iz Zrenjanina. 

Mada su Zrenjaninci bili 

favoriti na papiru u svojoj kuglani, 

takmičari Jedinstva su 

prevazišli sva očekivanja i 

rekordom kuglane (3.363 čunja) 

naneli lideru prvenstva 

drugi prvenstveni poraz. Pobede 

u ovom susretu zabeležili 

su Lajoš Zolnai koji je 

konačno stigao do kote 600, 

Tibor Kirti (556) i Robert Ernješi 

stariji (580), ali je i učinak 

Ištvana Jegera mlađeg 

(537), Ištvana Jegera starijeg 

(525) i Janoša Ivana (565) 

doprineo da se stigne do značajne 

pobede. 

Ovom, inače petom pobedom 

u prvenstvu, Jedinstvo 

je prebrinulo sve brige 

oko opstanka, pa nastavak 

očekuje u daleko mirnijoj 

atmosferi. Tog mišljenja je i 

iskusni Tibor Kirti: 

- Još jednom smo potvrdili 

da smo nepredvidiva ekipa. 

Najpre smo izgubili kod 

kuće od Apatina, da bismo 

prošle nedelje učinili ono što 

su svi smatrali da je nemoguće. 

Ovim pobedama, a posebno 

onom protiv Vihora, o 

opstanku više ne razmišljamo. 

Možemo mirno odigrati 

završnicu prvenstva, ali i pored 

svega krajnji domet nam 

je peto mesto, što i nije tako 

loše kada se zna da na raspolaganju 

imamo samo sedam 

igrača. 

S.D. 

penala za Bečej (šesti faul) 

Vučković bio precizan, a tačku 

na ovu utakmicu stavio je 

Lazarević u poslednjem minutu 

igre (4:2). 

U ekipi Bečeja bili su više 

nego zadovoljni posle pobede 

nad Tangom: 

- Odigrali smo još jednu 

tešku utakmicu u kojoj je prevagu 

odnela naša agresivnost 

i sjajna fizička sprema. Tango 

je sjajna ekipa i bez obzira što 

su u prelaznom periodu ostali 

bez kapitena Lazarevića. Tokom 

zime pojačali su se sa 

četiri igrača iz KMF Liman, 

tako da im je u Bečeju cela 

prva postava bila sastavljena 

od nekadašnjih igrača ovog 

kluba koji je ranijih godina bio 

Poraz Jedinstva u Melencima 

NOVI BEČEJ: Prošle nedelje Jedinstvo iz 

Novog Bečeja odigralo je prvu kontrolnu utakmicu 

u sklopu priprema za nastavak prvenstva 

u Vojvođanskoj ligi - Istok. Novobečejci 

su u oslabljenom sastavu u Melencima izgubili 

od Rusande (4:3). Golove za Jedinstvo 

postigli su Ognjen Maleš (2) i Žarko Đokić. 

Trener Novica Glavaški o ovoj utakmici 

kaže: 

- Mada je teren bio pokriven snegom i 

nije bio pogodan za igru, odlučili smo da ipak 

odigramo ovu utakmicu, pošto su se igrači 

zaželeli lopte. Nismo bili kompletni, izostalo 

je nekoliko igrača pošto nisu bili spremni za 

ovako težak teren. Do nastavka prvenstva 

odigraćemo tri utakmice, sve u gostima. U 

subotu igramo u Kikindi sa OFK Kikindom, u 

FOTO: S. Davidović 

Nepredvidiva ekipa - kuglaši Jedinstva 

futsal 

u vrhu Prve lige. U prvom poluvremenu 

se nismo najbolje 

snašli, ali smo u drugom delu 

pojačali ritam, zaigrali prepoznatljiv 

presing i gosti to jednostavno 

nisu mogli da prate. 

Zahvalio bih se i publici koja 

je došla u velikom broju i nosila 

nas do važne pobede – 

rekao je Dejan Stanojev, trener 

KMF Bečej. 

U narednom kolu Bečej 

gostuje ekipi Krune 

(subota, 20. februar). 

Kakav epilog očekuješ 

iz Novog Sada? 

- Pobeda i nova tri boda 

su jedina opcija za nas, jer 

samo tako možemo stići do 

cilja - plasmana u Prvu ligu. 

S.M. 

Predsednik kluba Dušan 

Pavlović ipak nije razočaran: 

- U prvom delu zabeležili 

smo samo jedan remi i to 

pred našom publikom sa Kikindom 

(4:4), mada smo u toj 

utakmici vodili 3:1. Da ekipa 

nema potrebno takmičarsko 

iskustvo, može da potvrdi podatak 

da smo u Srbobranu 

protiv Ravnice vodili 4:0 ali ni 

to nije bilo dovoljno da zabeležimo 

pobedu. Moramo biti 

strpljivi, neuspesi ne bi trebali 

da nas obeshrabre, uvek ističem 

primer susednog Bečeja, 

koji je imao nekoliko neuspešnih 

sezona u ovoj ligi, 

da bi danas suvereno vodio u 

Drugoj futsal ligi. 

Kako funkcioniše klub i 

koji su planovi? 

- Mali fudbal ima tradiciju 

u Novom Bečeju što potvrđuju 

i posete na Božićnom turniru 

čiji smo bili suorganizatori. 

Kada smo osnovali klub 

imali smo obećanja i sponzore, 

međutim pred ovu sezonu 

jedino nam je pomogla opština 

sa 20 hiljada dinara, dok 

sve ostale troškove snose 

sami igrači. Velika pomoć je 

što imamo obezbeđene termine 

za utakmice i treninge u 

sportskoj hali. Međutim moramo 

imati strpljenja i istrajati, 

svaki početak je težak pa i 

ovaj naš. Veoma je značajan 

rad sa najmlađima, tako da je 

naš prevashodni zadatak da 

što pre formiramo školu futsala, 

bez koje nema ni budućnosti 

kluba. 

S.D. 

sredu (24. februar) sa Sentom, a generalnu 

proveru 28. februara protiv ekipe TSK u Temerinu. 

U taboru Vojvodine iz Novog Miloševa 

protekli vikend protekao je radno, ali bez utakmica. 

Trener Dragan Vukajlović očekuje da 

se izgubljeno može nadoknaditi: 

- Dugo sam u fudbalu, ali ne pamtim 

da smo imali ovako nepovoljne vremenske 

uslove. Zato naredne dve nedelje moramo 

maksimalno iskoristiti. U planu nam je da 

odigramo tri utakmice, ovog vikenda u Novom 

Miloševu dočekujemo Bačku Topolu, u 

sredu 24. februara igramo sa Naftagasom u 

Elemiru, a generalnu proveru imaćemo 28. 

februara u Novom Miloševu sa Zadrugarom 

iz Lazareva. 

S.D. 

kuglanje 

broj 494. 19. februar 2010. 19 

TELEKS 

FUTSAL 


8. kolo 

Bečej – Tango 4:2 

9. kolo (subota, 20. februar) 

Kruna (Novi Sad) - Bečej 

RSI – mali fudbal 

7. kolo 

Grupa A: 

Eurosweet – SP Laboratorija 

2:1 

Domus GM – PIK Flora 

5:3 

Knott Autoflex – Pekara 

Bečej 4:0 

Apoteka Higija – Linde 

gas-Mistik 9:2 

PIK Govedarstvo – Bečejka 

1:0 

Grupa B: 

PIK Remont – Origo-mini 

3:0 

EIG servis – OSC Mladost 

0:0 

Bečejprevoz – Policijska 

stanica Bečej 3:1 

Opštinski sud – Elektrovojvodina 

6:2 

Sojaprotein – KUD Đido 

3:0 

U subotu i nedelju u OSC 

„Mladost“ igraju se utakmice 

8. kola u obe grupe. 

RUKOMET 


19.00) 

Jedinstvo (BPS) – ŽSK 

(Žabalj) 

KUGLANJE 

Super liga Srbije (ž) 

12. kolo 

Jedinstvo (NB) – Ada 

computers (NS) - odloženo 

13. kolo – odloženo za 3. 

mart. 

Junaković (Apatin) - Jedinstvo 

(NB) 

Prva liga Srbije – 

Vojvodina (ž) 

12. kolo 

Vojvodina (BG) – Spartak 

(Debeljača) 6,5:1,5 

(2.892:2.728) 


16.00) 

„T.Marković“ (Kikinda) – 

Vojvodina (BG) 

Prva liga Srbije – 

Vojvodina (m) 

12. kolo 

Jedinstvo (NB) – Banat 

(Zrenjanin) 5:3 (3.363: 

3.301) 

Kuglaši Jedinstva su postavili 

rekord kuglane. 

13. kolo (nedelja, 21. februar, 

13.00) 

„T.Marković“ (Kikinda) – 

Jedinstvo (NB) 

Prva vojvođanska 

liga (m) 

12. kolo 

Slavija (Kovačica) - Bečej 

2:6 (2.952:3.030) 


11.00) 

Radnički LK (Kikinda) - 

Bečej 

Druga vojvođanska 

liga (m) 

13. kolo 

Vojvodina (BG) – Srem 

(SM) 6:2 (2.993:2.916) 

14. kolo (nedelja, 21. februar, 

11.00) 

Petrovaradin – Vojvodina 

(BG)

20 broj 

arl.noaa.gov 

pripremio-pomo 

494. 19. februar 2010. 

fenjer 

Prognoza za vikend 

Petak 

Subota 

Nedelja 

Opis vremena 

Pre podne 

promenljivo 

oblačno. 

Po podne 

oblačno sa 

jakom kišom. 

Pre podne 

promenljivo 

oblačno. 

Po podne 

promenljivo 

oblačno. 

Pre podne 

oblačno sa 

kišom. 

Po podne 

promenljivo 

oblačno. 

Temp. 

min/max 

3°C 8°C 

4°C 12°C 

0°C 8°C 

Šorom sredom... 

• Birajte drugove sa ograničenom 

odgovornošću. 

• Čovek je čoveku Brut. 

• Ne spavajte za volanom, zemlji je 

potreban svaki poreski obveznik. 

Svetislav Travica 

PROBLEMATIKA 255 

Izbor: M. Dragović 

B. Gruber 1958. 

Mat u dva poteza 

ćoŠe 

H A 

– 

H A 

Posle večere u otmenom 

londonskom klubu, pripalivši 

zadovoljno cigaru, stari džentlmen 

se uključuje u razgovor 

o lovu: 

- Eh, kad biste samo znali 

koliko sam, u svoje vreme, 

ubio tigrova u Africi... 

Jedan se mlađi član društva 

usudi da primeti: 

- Ali, u Africi uopšte nema 

tigrova! 

Stari se, ipak, nije dao 

zbuniti: 

- Pa naravno da ih nema 

kad sam ih sve poubijao! 

Rešenje: Sf6 

Jutarnji program 

RAZGIBAVANJE 

VREMEPLOV 

EUROTOP 44 

nedeljom 

} 

} 

od 

do 

06 

10 

od 13 do 16 h 

HUNGARORING } od 16 do 20 h 

} od 12 do 16 h 

Zelena ulica 30 • Tel. 021/69-11-731 

Fax: 69-11-822 • www.radioactive.rs 

e-mail: radiobecej@neobee.net 

Priredio: Goran Topličević

DS i SVM i dalje zajedno Svaki deseti zaposleni je ... - BeÄejski mozaik

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

DS i SVM i dalje zajedno Svaki deseti zaposleni je ... - BeÄejski mozaik