Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiÅ¡a - BeÄejski mozaik
Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiÅ¡a - BeÄejski mozaik
Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiÅ¡a - BeÄejski mozaik
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
8<br />
DRUŠTVO<br />
broj 470. 4. septembar 2009.<br />
PAKAO NISU DRUGI (II)<br />
Identitet, integracija, višejezičnost - jer<br />
živimo zajedno<br />
PUTUJEM. Sama sam u<br />
kolima. Neko stopira, ali neću<br />
stati. Ne želim <strong>da</strong> sedne<br />
pored mene. Ne želim <strong>da</strong><br />
pričam s njim, jer ga ne poznajem.<br />
Ne želim <strong>da</strong> živim<br />
zajedno s njim <strong>ni</strong> dok putujemo.<br />
Odbijanje zajed<strong>ni</strong>čkog<br />
života sa nekim – neprihvatanje<br />
„stranca“ – <strong><strong>ni</strong>je</strong> samo<br />
naš problem i <strong><strong>ni</strong>je</strong> od juče,<br />
već postoji oduvek.<br />
Za istinski zajed<strong>ni</strong>čki život<br />
potrebno je <strong>da</strong> poznajemo<br />
određene pojmove koje<br />
svakodnevno koristimo, ali<br />
ne znamo šta zaista znače.<br />
Identitet (isti, istovetnost):<br />
samosvest; označava<br />
način na koji pojedinac ili<br />
grupa doživljavaju sami sebe.<br />
Identitet je (ili bi trebalo<br />
<strong>da</strong> bude) odgovor na pitanje:<br />
Ko sam ja? Ko smo mi? Reč<br />
je o samosvesti osobe, o<br />
svesti o svojim karakteristič<strong>ni</strong>m<br />
svojstvima, koju ona stiče<br />
kroz društvene i kulturne<br />
procese. Potreba za identifikovanjem,<br />
razlikovanjem i<br />
poistovećivanjem može se<br />
smatrati kao trajna odlika<br />
ljudskosti. S jedne strane svi<br />
se međusobno razlikujemo,<br />
a s druge imamo potrebu <strong>da</strong><br />
se poistovećujemo i grupišemo<br />
sa drugim ljudima. Osnova<br />
za uspostavljanje društvenog<br />
identiteta je sposobnost<br />
razlikovanja na relaciji<br />
ja – drugi i mi – o<strong>ni</strong>. Identitet<br />
uvek upućuje na neku relaciju<br />
prema drugom i različitom.<br />
Integracija (sastavljanje,<br />
spajanje, sjedinjavanje).<br />
Socijalna integracija je proces<br />
međusobnog povezivanja<br />
pojedinaca ili društve<strong>ni</strong>h<br />
grupa i njihovog uklapanja u<br />
neku veću, manje-više<br />
skladnu društvenu celinu.<br />
Jačanje socijalne integracije<br />
vodi do obrazaca ponašanja<br />
koji su primere<strong>ni</strong> društve<strong>ni</strong>m<br />
normama i do skladnog i efikas<strong><strong>ni</strong>je</strong>g<br />
funkcio<strong>ni</strong>sanja grupe,<br />
a subjektivno gle<strong>da</strong>no,<br />
do povećanja zadovoljstva<br />
pojedinca, prihvatanja zajed<strong>ni</strong>čkih<br />
simbola i razvijanja<br />
identiteta grupe. Integracija<br />
znači <strong>da</strong> su u državi sve institucije<br />
na raspolaganju<br />
svim građa<strong>ni</strong>ma bez obzira<br />
na njihovu et<strong>ni</strong>čku ili neku<br />
drugu posebnost. Ona znači<br />
i <strong>da</strong> svi građa<strong>ni</strong> države, dobrovoljno<br />
učestvuju u njenom<br />
političkom i društvenom<br />
životu. Njen cilj je formiranje<br />
jedinstvenog civilnog društva<br />
unutar države.<br />
Višejezičnost (plurilingvizam)<br />
znači <strong>da</strong> je pojedinac<br />
u stanju <strong>da</strong> koristi više<br />
jezika, dok multilingvizam (i<br />
ova reč se prevodi kao višejezičnost)<br />
znači <strong>da</strong> više jezika<br />
živi zajedno u jednoj<br />
društvenoj grupi.<br />
Pojam multikulturalnosti<br />
<strong>da</strong>nas uglavnom označava<br />
istovremeno postojanje<br />
mnogobroj<strong>ni</strong>h kultura na nekom<br />
prostoru. Međutim, multikulturalizam<br />
u najširem<br />
smislu znači miran suživot<br />
različitih et<strong>ni</strong>čkih, kultur<strong>ni</strong>h i<br />
verskih zajed<strong>ni</strong>ca u istoj državi/na<br />
istom prostoru. Priznavanje<br />
prava kultur<strong>ni</strong>h<br />
grupa i pozitivno vrednovanje<br />
njihovih različitosti zbog<br />
toga je u centru multikultur<strong>ni</strong>h<br />
zahteva.<br />
Vil Kimlika naglašava <strong>da</strong><br />
je cilj multikultur<strong>ni</strong>h zahteva<br />
integracija manjina kroz njihovo<br />
priznavanje. Ako sistem<br />
postoji uz pristanak i<br />
saradnju svih aktera, on je time<br />
efikas<strong>ni</strong>ji. Ako se dominant<strong>ni</strong><br />
sistem vrednosti zalaže<br />
za toleranciju, pluralizam,<br />
različitost, on oplemenjuje<br />
društvenu svest koja postaje<br />
sve osetljivija na društvenu<br />
diskriminaciju i podstiče i<br />
njenu racionalnost. Multikulturalizam<br />
se suprotstavlja<br />
tendencijama globalizacije.<br />
Interkulturalnost, za razliku<br />
od pojma multikulturalnosti,<br />
pre svega označava<br />
veze i odnose između različitih<br />
kultura. U multikulturalnom<br />
društvu komu<strong>ni</strong>kacija<br />
između različitih grupa je<br />
moguća, ali <strong><strong>ni</strong>je</strong> obavezna.<br />
Zato se kao pojam koji podrazumeva<br />
komu<strong>ni</strong>kaciju i<br />
razmenu među grupama koristi<br />
pojam interkulturalnosti.<br />
On podrazumeva dijalog<br />
ravnoprav<strong>ni</strong>h strana, razmenu<br />
iskustava i saradnju, ali<br />
bez nužnog preuzimanja<br />
kultur<strong>ni</strong>h obrazaca.<br />
Et<strong>ni</strong>čka grupa i et<strong>ni</strong>čki<br />
identitet. Et<strong>ni</strong>čka grupa se<br />
Serijal tekstova o<br />
manjinskim pitanjima<br />
Cilj projekta „Pakao <strong>ni</strong>su<br />
drugi – integracija mađarske<br />
manjine u lokalne<br />
sredine“, koji traje devet<br />
meseci, je promocija suštinske<br />
integracije mađarske<br />
nacionalne manjine u društvo<br />
u Bečeju i u Novom Bečeju.<br />
U okviru dvojezičnog<br />
(srpski i mađarski) projekta<br />
novinari Bečejskog <strong>mozaik</strong>a<br />
će se baviti prezentacijom<br />
manjinskih problema i<br />
pitanja kroz istraživačke<br />
tekstove i analize, a informisanje<br />
i edukacija šire javnosti<br />
trebalo bi <strong>da</strong> doprinese<br />
prevla<strong>da</strong>vanju predrasu<strong>da</strong>,<br />
govora mržnje i unapređenju<br />
međunacionalne saradnje<br />
kao važ<strong>ni</strong>h či<strong>ni</strong>laca u<br />
demokratizaciji društva.<br />
Tekstovi će, osim u<br />
štampanom iz<strong>da</strong>nju Bečejskog<br />
<strong>mozaik</strong>a, biti dostup<strong>ni</strong><br />
i na internet stra<strong>ni</strong>ci novina<br />
(www.becejski-<strong>mozaik</strong>.co.<br />
rs).<br />
Projekat finansira Norveška<br />
narodna pomoć.<br />
zamišlja kao grupa ljudi zajed<strong>ni</strong>čkog<br />
porekla, čiji članovi<br />
dele određene kulturne<br />
obrasce i imaju zajed<strong>ni</strong>čku<br />
istorijsku sudbinu. Smatra<br />
se <strong>da</strong> pripad<strong>ni</strong>ci grupe dele<br />
zajed<strong>ni</strong>čki et<strong>ni</strong>čki identitet –<br />
zajed<strong>ni</strong>čke kulturne obrasce<br />
i zajed<strong>ni</strong>čke osobine. Verovanje<br />
u zajed<strong>ni</strong>čko poreklo,<br />
a ne u činje<strong>ni</strong>ce koje bi dokazivale<br />
njegovo stvarno postojanje,<br />
predstavlja karakterističnu<br />
crtu et<strong>ni</strong>čke identifikacije.<br />
Et<strong>ni</strong>čka pripadnost<br />
je u izvesnom smislu paradoksalan<br />
fenomen, jer se<br />
bazira u isto vreme na objektivnom<br />
poreklu i na subjektivnoj<br />
svesti o sopstvenoj<br />
pripadnosti. Ona najčešće<br />
jeste određena rođenjem, ali<br />
može biti i slobodnom voljom<br />
izabrana. Neki ljudi tokom<br />
života dolaze u situaciju<br />
<strong>da</strong> raskinu veze sa grupom<br />
kojoj pripa<strong>da</strong>ju po rođenju i<br />
<strong>da</strong> pristupe nekoj drugoj grupi.<br />
Neki ljudi ozbiljno i duboko<br />
doživljavaju svoju et<strong>ni</strong>čku<br />
pripadnost, a drugi površno,<br />
dok neki uopšte ne žele <strong>da</strong><br />
se izjašnjavaju o svojoj pripadnosti<br />
ili su, jednostavno,<br />
odlučili <strong>da</strong> nemaju pripadnost.<br />
Neki ljudi pak istovremeno<br />
mogu osećati povezanost<br />
sa više et<strong>ni</strong>čkih grupa i<br />
kultura. U nekim situacijama<br />
et<strong>ni</strong>citet se ispoljava samo<br />
kao razmena šala između<br />
različitih kultur<strong>ni</strong>h grupa koje<br />
običaje drugih doživljavaju<br />
kao tuđe i neobične. U drugim<br />
situacijama on vodi u<br />
nasilje. Savreme<strong>ni</strong> pristup<br />
et<strong>ni</strong>čkoj problematici počeo<br />
je <strong>da</strong> se formuliše u društve<strong>ni</strong>m<br />
naukama tokom šezdesetih<br />
godina prošlog veka.<br />
Taj pristup karakterišu dva<br />
stava: et<strong>ni</strong>čka pripadnost ne<br />
zavisi od objektiv<strong>ni</strong>h kultur<strong>ni</strong>h<br />
razlika nego od samosvesti<br />
aktera društvenog života<br />
(neko je Srbin ili Mađar<br />
zato što se tako oseća).<br />
Osnova za formiranje jedne<br />
et<strong>ni</strong>čke grupe <strong><strong>ni</strong>je</strong> objektiv<strong>ni</strong><br />
sadržaj kulture, nego sposobnost<br />
grupe <strong>da</strong> simbolički<br />
defi<strong>ni</strong>še svoje gra<strong>ni</strong>ce u odnosu<br />
na druge grupe iste vrste.<br />
Gra<strong>ni</strong>ce et<strong>ni</strong>čkih grupa<br />
ne poklapaju se nužno sa<br />
objektiv<strong>ni</strong>m kultur<strong>ni</strong>m različitostima<br />
i moguće je <strong>da</strong> ih ljudi<br />
i elementi kulture prelaze,<br />
a <strong>da</strong> se postojanje gra<strong>ni</strong>ce time<br />
ne dovede u pitanje (mešoviti<br />
brakovi ili postojanje<br />
istovet<strong>ni</strong>h kultur<strong>ni</strong>h obrazaca<br />
koje dve grupe dele, ne<br />
dovodi u pitanje njihovu ideju<br />
<strong>da</strong> predstavljaju dve različite<br />
et<strong>ni</strong>čke zajed<strong>ni</strong>ce). Najsnaž<strong>ni</strong>ji<br />
simboli et<strong>ni</strong>čke diferencijacije<br />
obično su jezik,<br />
vera, istorija, tradicija, teritorija...<br />
Ipak, <strong>ni</strong>su svi simboli<br />
kompleks<strong>ni</strong>, u multiet<strong>ni</strong>čkim<br />
sredinama ima i mnogo jednostav<strong>ni</strong>jih<br />
primera. Najuspeš<strong><strong>ni</strong>je</strong><br />
deluju o<strong>ni</strong> simboli<br />
koji najlakše pokreću zajed<strong>ni</strong>čke<br />
emocije – maternji jezik,<br />
praz<strong>ni</strong>ci koji slave herojsku<br />
prošlost, muzika i pesma,<br />
poezija, geografski<br />
predeli za koje se vezuje poreklo<br />
grupe...<br />
Nacionalna ili et<strong>ni</strong>čka<br />
manjina je izraz koji se koristi<br />
kako bi opisao društvene<br />
grupe temeljene na pripadnosti<br />
određenoj naciji i/ili et<strong>ni</strong>čkoj<br />
zajed<strong>ni</strong>ci koje tvore<br />
manjinu unutar stanov<strong>ni</strong>štva<br />
određene geografske regije<br />
i/ili političkog entiteta, najčešće<br />
suverene države. Nacionalne<br />
manjine se ponekad<br />
razlikuju od et<strong>ni</strong>čkih manjina<br />
po tome što prve predstavljaju<br />
deo nacije s vlastitom<br />
matičnom nacionalnom državom.<br />
U mnogim državama<br />
nacionalne manjine su<br />
službeno priznate od vlasti<br />
države i imaju određena manjinska<br />
prava, koja se najčešće<br />
tiču zastupljenosti u telima<br />
vlasti (rezervisana mesta<br />
u nacionalnom parlamentu)<br />
ili autonomije u određe<strong>ni</strong>m<br />
oblastima društvenog<br />
života.<br />
Pod et<strong>ni</strong>čkom manjinom<br />
u društve<strong>ni</strong>m naukama podrazumeva<br />
se grupa koja je<br />
brojčano inferiorna prema<br />
ostaloj populaciji u društvu i<br />
državi, koja politički <strong><strong>ni</strong>je</strong> dominantna<br />
i koja se reprodukuje<br />
kao et<strong>ni</strong>čka kategorija.<br />
U društve<strong>ni</strong>m naukama poslednjih<br />
godina pod pojmom<br />
manjina ne podrazumeva se<br />
samo grupa koja je u brojčanoj<br />
manji<strong>ni</strong>, nego svaka marginalna,<br />
društveno podređena<br />
grupa, grupa koja ima<br />
manju društvenu i političku<br />
moć bez obzira na brojnost.<br />
Postojanje većinskih i manjinskih<br />
grupa na teritoriji<br />
iste države otvara pitanje<br />
statusa ovih drugih, pogotovo<br />
ako je država defi<strong>ni</strong>sana<br />
kao nacionalna država većinskog<br />
naro<strong>da</strong>. Nacional<strong>ni</strong><br />
program je u ovom pogledu<br />
po pravilu ambivalentan – s<br />
jedne strane je demokratski i<br />
egalitaran prema pripad<strong>ni</strong>cima<br />
sopstvene nacije, ali <strong><strong>ni</strong>je</strong><br />
prema pripad<strong>ni</strong>cima drugih<br />
grupa. Prisustvo manjina na<br />
teritoriji jedne države predstavlja<br />
problem i za liberalne<br />
mislioce i političare – ako se<br />
postojanje različitosti priznaje,<br />
time se opasno narušava<br />
jedinstvo političkog prostora<br />
i princip jednakosti građana.<br />
Ako se negira, narušava se<br />
slobo<strong>da</strong> građana i pravo na<br />
izbor načina života. Manjina<br />
u jednom društvu/državi može<br />
<strong>da</strong> bude potpuno diskrimi<strong>ni</strong>sana<br />
ili potpuno integrisana,<br />
ali u stvarnosti većina<br />
manjinskih grupa nalazi se<br />
negde između. Zaštita manjina<br />
je važan segment u<br />
okviru jedne države. S druge<br />
strane, nejednakosti su <strong>da</strong>nas<br />
još uvek prisutne i zato<br />
se u svetu mnoge grupe bore,<br />
argumentujući svoju borbu<br />
postojanjem et<strong>ni</strong>čkih ili<br />
ras<strong>ni</strong>h predrasu<strong>da</strong> čije su<br />
one navodna ili stvarna žrtva.<br />
Konflikti manjina i većina<br />
javljaju se ne samo u nedemokratskim<br />
nego i u razvije<strong>ni</strong>m<br />
zemljama zapadne<br />
demokratije.<br />
Popis stanov<strong>ni</strong>štva<br />
Prema popisu stanov<strong>ni</strong>štva<br />
iz 2002. godine, u Srbiji,<br />
bez Kosova i Metohije,<br />
broj pripad<strong>ni</strong>ka nacional<strong>ni</strong>h<br />
manjina je 1.135.393. Najveći<br />
broj manjina - 26 - živi<br />
na teritoriji Vojvodine.<br />
Po popisu iz 2002. godine<br />
najviše je bilo Mađara<br />
(290.207), Hrvata (56.654),<br />
Slovaka (56.637), zatim Rumuna<br />
(30.419), Roma<br />
(29.057), Bunjevaca<br />
(19.766), Rusina (15.626),<br />
Makedonaca (11.785),<br />
U<strong>kraj</strong>inaca (4.635)...<br />
Srbi u Vojvodi<strong>ni</strong> po popisu<br />
iz 2002. godine čine<br />
65,05 odsto stanov<strong>ni</strong>štva, a<br />
34,95 posto su pripad<strong>ni</strong>ci<br />
nacional<strong>ni</strong>h manjina. Najveći<br />
broj Mađara živi u Vojvodi<strong>ni</strong>,<br />
290.207, što či<strong>ni</strong> 14,28<br />
posto u ukupnom stanov<strong>ni</strong>štvu<br />
Vojvodine, a u centralnoj<br />
Srbiji je nastanjeno<br />
samo 3.092 pripad<strong>ni</strong>ka ove<br />
zajed<strong>ni</strong>ce.<br />
Ukoliko uporedimo brojke<br />
iz popisa stanov<strong>ni</strong>štva iz<br />
1991. i 2002. godine, vidimo<br />
<strong>da</strong> se broj Mađara smanjio<br />
za 49.284.<br />
Naime, po po<strong>da</strong>cima<br />
popisa iz 1991. godine, u<br />
Vojvodi<strong>ni</strong> je bilo najviše Srba<br />
1.143.723 (56,8%) i Mađara<br />
339.491 (16,9%), zatim<br />
Jugoslovena 174.295<br />
(8,7%), Hrvata 74.808<br />
(3,7%), Slovaka 63.545<br />
(3,2%), Crnogoraca 44.838<br />
(2,2%), Rumuna 38.809<br />
(1,9%), Roma 24.366<br />
(1,2%), Bunjevaca 21.434<br />
(1,1%), Rusina 17.625<br />
(0,9%) i Makedonaca<br />
17.472 (0,9%).<br />
Stereotip je pojednostavljena<br />
slika ili ideja o drugim<br />
ljudima, pojedincima ili<br />
grupama. U društvenom životu,<br />
uloga stereotipa je <strong>da</strong><br />
pojednostavi komu<strong>ni</strong>kaciju i<br />
orijentaciju i omogući brzo<br />
donošenje su<strong>da</strong> o drugim<br />
ljudima. Stereotipi se ne zas<strong>ni</strong>vaju<br />
na stvarnosti i iskustvu,<br />
ali <strong>ni</strong>su uvek <strong>ni</strong> u sukobu<br />
sa njima. O<strong>ni</strong> ne moraju<br />
biti štet<strong>ni</strong>, naročito ka<strong>da</strong> ne<br />
podrazumevaju apriori negativan<br />
vrednos<strong>ni</strong> sud prema<br />
drugim ljudima, ali ako<br />
su apriori negativ<strong>ni</strong>, nepraved<strong>ni</strong><br />
i uvredljivi za druge,<br />
on<strong>da</strong> su štet<strong>ni</strong> i opas<strong>ni</strong> u komu<strong>ni</strong>kaciji.<br />
Ta<strong>da</strong> je reč o negativ<strong>ni</strong>m<br />
stereotipima i/ili<br />
predrasu<strong>da</strong>ma.<br />
Pojam predrasu<strong>da</strong> ukazuje<br />
na nešto što prethodi<br />
rasuđivanju. Predrasude su<br />
čvrsto uvrežene iako su najčešće<br />
pogrešne i veoma<br />
uvredljive za ljude na koje se<br />
odnose (recimo lenji Romi,<br />
prljavi Jevreji...). Predrasude<br />
u sušti<strong>ni</strong> oprav<strong>da</strong>vaju ili podstiču<br />
nasilje prema drugima.<br />
Tolerancija se odnosi<br />
na kolektivnu i pojedinačnu<br />
praksu prihvatanja i saradnje<br />
sa osobama koje <strong>ni</strong>su<br />
iste vere, ne misle na isti način,<br />
imaju drugačiji politički<br />
stav ili se razlikuju po nekom<br />
drugom osnovu. Tolerancija<br />
uključuje svesnu odluku <strong>da</strong><br />
se postupi nenasilno ili uzdržano.<br />
Zasnovana je i na verskim<br />
učenjima svih dominant<strong>ni</strong>h<br />
religija, ali i na držav<strong>ni</strong>m<br />
zako<strong>ni</strong>ma koji ustanovljavaju<br />
pravo na različito<br />
mišljenje i neugrožavanje<br />
pojedinca. Tolerancija u najširem<br />
smislu znači sposobnost<br />
dijaloga sa drugima.<br />
Reč tolerancija izvorno znači<br />
trpljenje, podnošenje, popuštanje.<br />
To značenje se u<br />
<strong>da</strong>našnje vreme menja u poštovanje<br />
drugog i drugačijeg,<br />
priznavanje prava na<br />
različitost, potrebu za dijalogom.<br />
Tolerantna osoba je<br />
ona koja dopušta i poštuje<br />
različita mišljenja, uključujući<br />
i ona sa kojima se ne slaže.<br />
K.D.F. (Izvori: Mi i o<strong>ni</strong><br />
drugi - Priruč<strong>ni</strong>k za<br />
istraživanje multiet<strong>ni</strong>čnosti<br />
u lokalnoj sredi<strong>ni</strong>,<br />
Grupa 484; Wikipedia;<br />
Leksikon stra<strong>ni</strong>h reči i<br />
izraza)<br />
Prema popisu iz 2002.<br />
godine u opšti<strong>ni</strong> Bečej živi<br />
ukupno 40.987 građana, u<br />
gradu Bečeju 25.774, a u<br />
naselje<strong>ni</strong>m mestima 15.213,<br />
od toga 16.832 Srba (u gradu<br />
Bečeju 11.197), 20.018<br />
Mađara (u gradu Bečeju<br />
11.725), 1.070 Jugoslovena<br />
(u Bečeju 808), 479 Roma<br />
(u Bečeju 185), 437 Hrvata<br />
(u Bečeju 298), 229 Crnogoraca<br />
(u Bečeju 172), 87<br />
Muslimana (u Bečeju 71),<br />
66 Albanaca (u Bečeju 59),<br />
62 Makedonaca (u Bečeju<br />
55), 46 Nemaca (u Bečeju<br />
38), 37 Slovaka (u Bečeju<br />
27), 24 Rusina (u Bečeju<br />
19), 16 Bunjevaca (u Bečeju<br />
11), 15 Slovenaca (u Bečeju<br />
10), 14 U<strong>kraj</strong>inaca (u<br />
Bečeju 13), 12 Bugara (u<br />
Bečeju 9), 6 Bošnjaka (u<br />
Bečeju 4); 824 građana <strong><strong>ni</strong>je</strong><br />
želelo <strong>da</strong> se izjas<strong>ni</strong> o nacionalnoj<br />
pripadnosti ili su bili<br />
neopredelje<strong>ni</strong>.<br />
Srbi čine 41,06, a Mađari<br />
48,83 odsto stanov<strong>ni</strong>štva<br />
na teritoriji opštine.<br />
U samom gradu Bečeju<br />
Mađari čine 45,49, a Srbi<br />
43,44 odsto stanov<strong>ni</strong>štva.<br />
U Bačkom Gradištu Mađari<br />
čine 46,26, a Srbi 44,38<br />
posto stanov<strong>ni</strong>štva; u Bačkom<br />
Petrovom Selu su takođe<br />
Mađari većina, jer čine<br />
70,71 posto stanov<strong>ni</strong>štva, a<br />
Srbi 21,41 posto; u Mileševu<br />
je većinsko stanov<strong>ni</strong>štvo<br />
takođe mađarsko (51,07<br />
posto), a Srbi čine 43,38<br />
posto; dok u Radičeviću živi<br />
87,53 posto Srba i 2,10 posto<br />
Mađara.<br />
B.M.
Change language