Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiša - Bečejski mozaik
26.02.2014 • Views
Share Embed Flag

Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiša - Bečejski mozaik

Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiša - Bečejski mozaik

Slavlje kraj Tise nije mogla da pokvari ni kiša - Bečejski mozaik

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
becejski.mozaik.rs

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

START NOW

Nijedna zima ne traje večno, <strong>ni</strong>ti<br />

proleće preskače svoj red.<br />

Hal Borlend, američki novinar<br />

(1900-1978)<br />

4. septembar 2009.<br />

broj 470.<br />

ZAVRŠENI „VELIKOGOSPOJINSKI DANI“ U NOVOM BEČEJU<br />

<strong>Slavlje</strong> <strong>kraj</strong> <strong>Tise</strong> <strong><strong>ni</strong>je</strong> <strong>mogla</strong> <strong>da</strong><br />

<strong>pokvari</strong> <strong>ni</strong> kiša<br />

FOTO: S. Malešev<br />

Četvorodnevna<br />

dešavanja posetilo<br />

100.000 ljudi<br />

STRANE<br />

9-13<br />

Donošenjem ovog kupona u re<strong>da</strong>kciju Bečejskog <strong>mozaik</strong>a stičete pravo na besplatan<br />

mali oglas na dva jezika za broj 471. Kupon doneti do srede do 12 časova.<br />

Amennyiben elhozza ezt a szelvényt a Becsei Mozaik szerkesztőségébe, lapunk 471.<br />

számában ingyenes (szerb és magyar nyelvű) apróhirdetésre jogosul. A szelvényt<br />

szerdáig (12 óráig) kell eljuttat<strong>ni</strong> a Becsei Mozaik szerkesztőségébe.

2<br />

broj 470. 4. septembar 2009.<br />

ZAKON O JAVNOM INFORMISANJU<br />

Izmene ne donose<br />

dobro medijima<br />

POSLEDNJEG DANA avgusta 125<br />

posla<strong>ni</strong>ka Narodne skupštine glasalo<br />

je za Zakon o izmenama Zakona<br />

o javnom informisanju nakon<br />

što je pored vladi<strong>ni</strong>h amandmana<br />

(predlog izmena Zakona o javnom<br />

informisanju prvobitno je predviđao<br />

postojanje obaveznog os<strong>ni</strong>vačkog<br />

uloga od 50.000 evra, kao i veće<br />

kazne za medije koji krše zakon, ali<br />

je vla<strong>da</strong> nakon kritika javnosti i strukov<strong>ni</strong>h<br />

udruženja, amandma<strong>ni</strong>ma<br />

ukinula obavezu postojanja os<strong>ni</strong>vačkog<br />

kapitala i smanjila kazne)<br />

usvojen i amandman SRS-a, kojim<br />

se uki<strong>da</strong> obavezan depozit za os<strong>ni</strong>vanje<br />

medija i zabrana ra<strong>da</strong> medija<br />

u slučaju blokade računa duže od<br />

90 <strong>da</strong>na. Zakon o informisanju podržali<br />

su Demokratska stranka, G17<br />

plus, Partija ujedinje<strong>ni</strong>h penzionera<br />

Srbije, posla<strong>ni</strong>čki klub manjina sa<br />

izuzetkom Rize Halimija, posla<strong>ni</strong>ci<br />

Vla<strong>da</strong>n Batić (kas<strong><strong>ni</strong>je</strong> se ispostavilo<br />

<strong>da</strong> Batić ipak <strong><strong>ni</strong>je</strong>) i Jovan Damjanović,<br />

a većinu je, umesto SPS-a –<br />

ova partija je deo vla<strong>da</strong>juće koalicije,<br />

ali je bila uzdržana - obezbedila<br />

opoziciona Liberalno demokratska<br />

partija (bez Vesne Pešić i Žarka Koraća),<br />

koja je pre mesec <strong>da</strong>na još<br />

objašnjavala <strong>da</strong> je zakon toliko loš<br />

<strong>da</strong> se ne može popraviti. Sa<strong>da</strong>, međutim,<br />

šef posla<strong>ni</strong>čkog kluba Liberalno<br />

demokratske partije Čedomir<br />

Jovanović kaže <strong>da</strong> je za njegovu<br />

stranku najvaž<strong>ni</strong>ja strategija koja je<br />

dogovorena sa NUNS-om, OEBSom<br />

i Vladom Srbije, koja će „dovesti<br />

do potpune reforme medijskog zakono<strong>da</strong>vstva“...<br />

Jovanović je rekao i <strong>da</strong> amandma<strong>ni</strong><br />

na kojima su insistirali, menjaju<br />

karakter zakona i do<strong>da</strong>o <strong>da</strong> se<br />

pre svega radilo o pitanju evropske<br />

budućnosti zemlje i orijentacije našeg<br />

društva.<br />

Predsed<strong>ni</strong>k Srbije Boris Tadić<br />

je 31. avgusta potpisao Zakon o<br />

izmenama Zakona o javnom informisanju,<br />

koji je usvojila Skupština<br />

Srbije.<br />

Tako je usvojen ovaj zakon koji<br />

po mišljenju većine strukov<strong>ni</strong>h orga<strong>ni</strong>zacija<br />

i stručnjaka ne uvodi red<br />

u medijsku sferu, već kažnjava novinare,<br />

ured<strong>ni</strong>ke i vlas<strong>ni</strong>ke medija, i<br />

uči ih <strong>da</strong> pribegnu autocenzuri i koječemu<br />

još.<br />

Inače, u toku zase<strong>da</strong>nja parlamenta<br />

oko 50 članova Udruženja<br />

novinara Srbije i medijskih stručnjaka<br />

okupilo se na Trgu Nikole Pašića,<br />

protestujući protiv usvajanja<br />

izmena Zakona o javnom informisanju.<br />

Predsed<strong>ni</strong>ca UNS-a Ljiljana<br />

Smajlović rekla je <strong>da</strong> je zakon antievropski<br />

i antiustavan. Ona je kazala<br />

<strong>da</strong> će UNS tražiti od Ustavnog<br />

su<strong>da</strong> <strong>da</strong> se izjas<strong>ni</strong> o ustavnosti zakona,<br />

kao i <strong>da</strong> će uputiti predstavku<br />

Evropskom sudu za ljudska prava.<br />

Sa druge strane, u Nezavisnom<br />

udruženju novinara Srbije kažu<br />

<strong>da</strong> su zadovolj<strong>ni</strong> što su dva od tri<br />

amandmana koje je ovo udruženje<br />

prepoznalo kao kvalitetna, usvojena.<br />

Sporan ostaje neusvoje<strong>ni</strong><br />

amandman koji reguliše registar<br />

štampa<strong>ni</strong>h medija.<br />

Nakon usvajanja zakona NUNS<br />

je iz<strong>da</strong>o saopštenje u kojem poziva<br />

nadležne organe <strong>da</strong> „odgovorno i<br />

neselektivno primenjuju novousvojene<br />

izmene i dopune Zakona o<br />

javnom informisanju, a vlast <strong>da</strong> bez<br />

zastoja predloži, usvoji i potom u<br />

optimalnom roku kreira i sprovede<br />

obećanu medijsku strategiju i reformu<br />

medijskog zakono<strong>da</strong>vstva.<br />

NUNS poziva predlagače <strong>da</strong> usvojene<br />

izmene i dopune Zakona hitno<br />

upute na ekspertizu odgovarajućim<br />

međunarod<strong>ni</strong>m institucijama i <strong>da</strong><br />

kroz najavljenu reformu medijskog<br />

zakono<strong>da</strong>vstva otklone nedostatke,<br />

pre svega restriktivnost odredbe<br />

o obaveznom upisu glasila u registar.<br />

Iako je tokom iznuđene javne<br />

rasprave, vođene paralelno sa<br />

skupštinskim postupkom, predlog<br />

izmena i dopuna u značajnoj meri<br />

popravljen prihvatanjem prime<strong>da</strong>ba<br />

stručne javnosti i posla<strong>ni</strong>čkih amandmana,<br />

NUNS još jednom izražava<br />

nezadovoljstvo zbog nepotrebne<br />

hitnosti postupka i netransparentnosti<br />

u donošenju zakonskih izmena“,<br />

navodi se u saopštenju NUNS-a.<br />

Ovo udruženje je upozorilo Mi<strong>ni</strong>starstvo<br />

kulture, Vladu i Skupštinu<br />

<strong>da</strong> najavljenu medijsku strategiju i<br />

reformu ne mogu predlagati i usvajati<br />

bez konsultacija sa stručnom<br />

javnošću, medijima i njihovim udruženjima.<br />

Nezavisno društvo novinara<br />

Vojvodine zatražilo je od vlasti<br />

u Srbiji <strong>da</strong> ispu<strong>ni</strong> obećanje i izvrši<br />

potpunu reformu medijskog zakono<strong>da</strong>vstva,<br />

uključujući i donošenje<br />

hit<strong>ni</strong>h izmena usvojenog Zakona o<br />

informisanju. „Izmene Zakona o informisanju<br />

neće doneti <strong>ni</strong>šta dobro<br />

medijima, a posebno o<strong>ni</strong>m malobroj<strong>ni</strong>m<br />

medijima koji još uvek imaju<br />

nezavisnu uređivačku politiku i<br />

drže se profesional<strong>ni</strong>h i novinarskih<br />

principa“ navodi se u saopštenju te<br />

medijske orga<strong>ni</strong>zacije.<br />

NDNV je skrenuo pažnju <strong>da</strong><br />

mediji postoje i izvan Beogra<strong>da</strong> i <strong>da</strong><br />

su ti mediji najčešće na meti lokal<strong>ni</strong>h<br />

moć<strong>ni</strong>ka, zbog čega NDNV navodi<br />

<strong>da</strong> postoji bojazan <strong>da</strong> će ionako<br />

veliki broj tužbi protiv lokal<strong>ni</strong>h i<br />

regional<strong>ni</strong>h medija „sa<strong>da</strong> drastično<br />

uvećati sa ciljem <strong>da</strong> se neposluš<strong>ni</strong><br />

mediji jednom za svag<strong>da</strong> ućutkaju.“<br />

(...) „Ponavljamo stav <strong>da</strong> NDNV ne<br />

podržava rad takozva<strong>ni</strong>h beogradskih<br />

tabloi<strong>da</strong>, među kojima ima i<br />

o<strong>ni</strong>h koji uopšte <strong>ni</strong>su mediji, nego<br />

glasila različitih centara moći. Međutim,<br />

smatramo <strong>da</strong>, ukoliko je vlasti<br />

bila želja <strong>da</strong> upristoji medijsku<br />

scenu, to je <strong>mogla</strong> uči<strong>ni</strong>ti i primenom<br />

važećih zakona, a ne donošenjem<br />

izmene Zakona o informisanju“,<br />

piše u saopštenju.<br />

Pokretač listova Kurir i Glas javnosti<br />

Radisav Rodić zatražio je od<br />

Tadića <strong>da</strong> „zaustavi“ usvajanje izmena<br />

Zakona o javnom informisanju<br />

jer su one, kako je naveo, uperene<br />

protiv njega lično i „njegovih“<br />

novinara.<br />

Priredila: K.D.F.<br />

IZMEĐU DVA BROJA<br />

PROSLAVA DANA NOVOG SELA<br />

Živimo zajedno<br />

DAN NOVOG SELA, pod sloganom<br />

„Živimo zajedno - Együtt élünk“,<br />

četvrti put zaredom proslavljen je<br />

Gužva oko kotlića<br />

u subotu u prisustvu više stotina<br />

građana, među kojima su bili i predstav<strong>ni</strong>ci<br />

lokalne samouprave.<br />

U orga<strong>ni</strong>zaciji Mesne zajed<strong>ni</strong>ce<br />

Bratstvo jedinstvo Bečej (III MZ)<br />

održana su sportska takmičenja, takmičenje<br />

u kuvanju gulaša, priređen<br />

je kultur<strong>ni</strong> i zabav<strong>ni</strong> program i za to<br />

je iz opštinskog budžeta izdvojeno<br />

90.000 dinara.<br />

Dešavanja su počela u petak,<br />

u popodnev<strong>ni</strong>m satima, tur<strong>ni</strong>rom u<br />

malom fudbalu. Na sportskom terenu<br />

u centru Novog sela, snage<br />

su odmerile četiri ekipe. Skoro sve<br />

utakmice su završene nereše<strong>ni</strong>m<br />

rezultatom i penalima, pa je i u finalnom<br />

delu spretnost u izvođenju<br />

penala bila presudna. Pobed<strong>ni</strong>k<br />

tur<strong>ni</strong>ra je ekipa „Monca“, kojoj je<br />

Vožnja koja zaustavlja <strong>da</strong>h<br />

Vratolomije i u Holivudu<br />

Čaba Erdeš je pre nastupa rekao<br />

<strong>da</strong> je to samo je<strong>da</strong>n kratak deo<br />

njegove tačke kojom je postigao<br />

svetski rekord. Šesnaest godina je<br />

kaskader, a ovim sportom se bavi<br />

13 godina i ima tri titule Mađarske,<br />

tri međunarodne nagrade i dva svetska<br />

rekor<strong>da</strong>. Na pitanje otkud interesovanje<br />

za tako opasnu sportsku<br />

disciplinu, Erdeš je odgovorio <strong>da</strong> su<br />

ga od detinjstva privlačili ekstrem<strong>ni</strong><br />

sportovi, voleo je <strong>da</strong> gle<strong>da</strong> opasne<br />

scene u filmovima i zato se počeo<br />

baviti kaskaderstvom. „Imao sam<br />

prilike <strong>da</strong> radim razne stvari kao što<br />

FOTO: LJ.M.<br />

pripao pehar i 8.000 dinara, drugo<br />

mesto je osvojila ekipa „Fortuna“<br />

HK Bečej, trećeplasirana je ekipa<br />

SUR „Ljubica“, a četvrto mesto je<br />

zauzela ekipa „Tornado“.<br />

Sportsko takmičenje je nastavljeno<br />

u subotu u Bačkom Gradištu,<br />

u Sportskom centru „Đorđe Tapavica<br />

Džoja“, gde se se<strong>da</strong>m ekipa iz<br />

Temerina, Bačkog Gradišta i Bečeja<br />

nadmetalo u kuglanju. Prvo mesto i<br />

pehar osvojio je Kuglaški klub Bečej<br />

penzioneri I, drugoplasirana je<br />

bila ekipa „Agromiks“ III MZ pio<strong>ni</strong>ri,<br />

a treće mesto pripalo je Kuglaškom<br />

klubu Bečej penzioneri II.<br />

Istog <strong>da</strong>na, već od 15 časova,<br />

u centru Novog sela nastupio je duvački<br />

orkestar „DVD Bečej“, ka<strong>da</strong><br />

su počele i pripreme za takmičenje<br />

u kuvanju svinjskog gulaša. Nadmetanje<br />

je okupilo 15 ekipa koje su,<br />

kako se većina izjas<strong>ni</strong>la, bile tamo<br />

prvenstveno radi druženja i smatrali<br />

su <strong>da</strong> su svi pobed<strong>ni</strong>ci - jer <strong><strong>ni</strong>je</strong><strong>da</strong>n<br />

gulaš ne može biti loš. Iako je ove<br />

godine bilo manje takmičara (prošle<br />

godine ih je bilo 22), to <strong><strong>ni</strong>je</strong> olakšalo<br />

za<strong>da</strong>tak žiriju <strong>da</strong> oseti <strong>ni</strong>janse i<br />

o<strong>da</strong>bere najukus<strong>ni</strong>ji gulaš. Pobed<strong>ni</strong>čki<br />

gulaš je pripremila ekipa „Galik<br />

i kompa<strong>ni</strong>ja“, Laslo Galik, Ištvan<br />

Bartus, Dejan Milinkov i Ivan Mišić,<br />

koji su rekli <strong>da</strong> za dobar gulaš treba<br />

imati dobrog kuvara.<br />

Drugo mesto je osvojila ekipa<br />

SUR „Novo selo“, a trećeplasirana<br />

je bila Timea Kuljak iz Mađarske.<br />

Dok se prijatan miris iz kotlića<br />

širio unaokolo, a takmičarske ekipe<br />

su se družile uz muziku sa razglasa,<br />

pažnju posetilaca privukao je defile<br />

nekoliko stotina motorista i „street<br />

fight“ u okviru kojeg je glavnu ulogu<br />

imao gost iz Mađarske, Čaba Erdeš,<br />

evropski prvak u ovoj discipli<strong>ni</strong>.<br />

Dok je izvodio razne vratolomije<br />

na moćnom dvotočkašu, mnogima<br />

Moto susret<br />

Ovog viken<strong>da</strong> je u Bečeju održan<br />

drugi Međunarod<strong>ni</strong> moto susret<br />

u orga<strong>ni</strong>zaciji Moto kluba „Black<br />

Dog“ iz Bečeja. Oko 600 dvotočkaša<br />

iz pedesetak klubova iz Austrije,<br />

Mađarske, Rumu<strong><strong>ni</strong>je</strong>, Hrvatske, Republike<br />

Srpske, Bosne i Hercegovine<br />

i Srbije je bilo locirano u kampu<br />

pored termalnog bazena. Moto susret<br />

je trajao tri <strong>da</strong>na tokom kojih je<br />

orga<strong>ni</strong>zator za učes<strong>ni</strong>ke pripremio<br />

raznovrstan program, ali i paprikaš,<br />

„bajkerski“ pasulj u kotliću, domaće<br />

čvarke, a sve uz muziku tamburaškog<br />

orkestra „Dukat“ iz Srbobrana.<br />

Za noć<strong>ni</strong> provod bile su pripremljene<br />

dve bine sa kojih se širila rok<br />

i disko muzika, koncerte su održali<br />

„Kriz<strong>ni</strong> štab“, „Melmac riders“, „Cold<br />

shot“, „Bijelo dugme“ (tribute). Žestoki<br />

momci su se naravno baškarili<br />

u termalnom bazenu, a bilo je i tombole<br />

i striptiza. U subotu su učes<strong>ni</strong>ci<br />

moto susreta priredili defile i „street<br />

fight“ na dve lokacije, u centru gra<strong>da</strong><br />

i u centru Novog sela, na zadovoljstvo<br />

svih znatiželj<strong>ni</strong>ka i ljubitelja<br />

snaž<strong>ni</strong>h mašina, a u večernjim satima,<br />

posle letnjeg pljuska, dvočasov<strong>ni</strong><br />

nastup grupe „Bijelo dugme“<br />

razdrmao je do maksimuma raspoloženu<br />

publiku.<br />

se ledila krv u žilama, a oduševljenje<br />

publike je izazvao vožnjom na<br />

jednom točku sa neprovidnom platnenom<br />

kesom na glavi.<br />

Proslava je nastavljena nastupom<br />

ples<strong>ni</strong>h grupa MKD „Petefi<br />

Šandor“, „Oriona“ i škole „Šamu<br />

Mihalj“. Potom su publiku pozdravili<br />

Laslo Nemeš, predsed<strong>ni</strong>k Saveta III<br />

MZ i Peter Knezi, predsed<strong>ni</strong>k opštine<br />

Bečej koji je uručio pehare, me<strong>da</strong>lje<br />

i diplome prvoplasira<strong>ni</strong>m ekipama<br />

na takmičenjima.<br />

Ostatak večeri posetioci su<br />

proveli uz muziku orkestra „Ludvig“,<br />

piće i pasulj iz kotlića koji su<br />

pripremili članovi Mesne zajed<strong>ni</strong>ce,<br />

Šandor Kasaš i Andraš Ra<strong>da</strong>, dok<br />

se mnoštvo mališana zabavljalo na<br />

dečjem igralištu, sladilo šećernom<br />

vunom i drugim poslasticama koje<br />

su se pro<strong>da</strong>vale na štandovima privat<strong>ni</strong>h<br />

kolačarskih radio<strong>ni</strong>ca.<br />

LJ.M.<br />

su uskakanje kroz prozor na motoru<br />

ili skakanje s krova. U Holivudu sam<br />

prošle godine s<strong>ni</strong>mao scenu tuče u<br />

otvorenom helikopteru na visi<strong>ni</strong> od<br />

nekoliko stotina metara, a <strong>ni</strong>sam bio<br />

vezan. I ovaj sport podiže adrenalin,<br />

a pored toga mi omogućuje dinamičan<br />

život. Svakog viken<strong>da</strong> nastupam<br />

sa ekipom negde po Evropi i<br />

vrlo često gostujemo u Srbiji“, rekao<br />

je Erdeš i do<strong>da</strong>o <strong>da</strong> će se opas<strong>ni</strong>m<br />

sportovima baviti dok god mu zdravlje<br />

to bude dozvoljavalo i dok u sebi<br />

oseća izazov.<br />

B.M.

IZMEĐU DVA BROJA<br />

POČELA JE ŠKOLA<br />

Svečanost za prvake<br />

Prijem prvaka<br />

PROBLEM oko upisa četrnaestoro<br />

prijavljene dece iz<br />

romskih porodica - koja <strong>ni</strong>su<br />

pohađala priprem<strong>ni</strong> predškolski<br />

program - u osnovnu<br />

školu u Bačkom Petrovom<br />

Selu, prema rečima direktora<br />

Ferenca Beretke za sa<strong>da</strong> je<br />

rešen dogovorom.<br />

On je rekao <strong>da</strong> su od savet<strong>ni</strong>ka<br />

iz Školske uprave u<br />

Novom Sadu dobili preporuku,<br />

s obzirom na to <strong>da</strong> ne<br />

ŠKOLSKA GODINA je zva<strong>ni</strong>čno<br />

počela u utorak, ali je<br />

za đake prvake u veći<strong>ni</strong> škola<br />

u ponedeljak priređen sveča<strong>ni</strong><br />

prijem. Za buduće đake<br />

škole „Zdravko Gložanski“ i<br />

postoji dovoljan broj dece za<br />

otvaranje trećeg odeljenja<br />

na mađarskom jeziku u školi<br />

„Šamu Mihalj“ u Bačkom<br />

Petrovom Selu, <strong>da</strong> sačekaju<br />

i vide <strong>da</strong> li će ta deca zaista i<br />

krenuti u školu.<br />

Ukoliko se u školskim<br />

klupama pojavi ukupno 63<br />

prvaka (zajedno sa decom iz<br />

romskih porodica), dobiće se<br />

dozvola za otvaranje još jednog<br />

odeljenja, u suprotnom<br />

deca će se raspodeliti u postojeća<br />

odeljenja.<br />

„Do sa<strong>da</strong> se javilo samo<br />

njih troje-četvoro. S obzirom<br />

<strong>da</strong> se radi o deci iz romskih<br />

porodica koja su prilično neodgovorna<br />

po tom pitanju,<br />

ovih <strong>da</strong>na će se u rešavanje<br />

problema uključiti i Angela<br />

Slav<strong>ni</strong>ć, koordinatorka<br />

za romska pitanja u opšti<strong>ni</strong><br />

Bečej, kako bismo obišli te<br />

porodice i pozvali <strong>da</strong> decu<br />

njihove roditelje, uče<strong>ni</strong>ci <strong>ni</strong>žih<br />

razre<strong>da</strong> su u velikoj sali<br />

Gradskog pozorišta izveli lutkarsku<br />

predstavu i nekoliko<br />

muzičkih tačaka. Potom su<br />

učiteljice svoje prvake odvele<br />

u učio<strong>ni</strong>ce gde su im uruče<strong>ni</strong><br />

simbolič<strong>ni</strong> poklo<strong>ni</strong> i besplat<strong>ni</strong><br />

kompleti udžbe<strong>ni</strong>ka, koje<br />

je država po prvi put obezbedila<br />

za oko 80.000 đaka u<br />

Srbiji koji ove godine kreću u<br />

školu.<br />

I budući đaci u školi „Sever<br />

Đurkić“ su u holu škole<br />

imali sveča<strong>ni</strong> prijem, gde su<br />

uče<strong>ni</strong>ci <strong>ni</strong>žih razre<strong>da</strong> odigrali<br />

predstavu na srpskom i mađarskom<br />

jeziku uz pesmu i<br />

muziku, a nakon slatke zakuske<br />

usledilo je upoznavanje<br />

sa učiteljicom i učio<strong>ni</strong>com.<br />

Prvake u školama na teritoriji<br />

opštine posetili su i predstav<strong>ni</strong>ci<br />

lokalne vlasti, koji su<br />

im prvog <strong>da</strong>na školske godine<br />

uručili poklone. Deca su<br />

dobila knjige i, zarad veće<br />

bezbednosti u saobraćaju,<br />

fluorescentne narukvice i prsluke.<br />

LJ.M.<br />

ŠKOLA „ŠAMU MIHALJ“ U BAČKOM PETROVOM SELU<br />

Otvara se još jedno odeljenje?<br />

dovedu u školu. Pokušaćemo,<br />

bar onu decu koja su ispod<br />

se<strong>da</strong>m i po godina, <strong>da</strong><br />

usmerimo prvo na pohađanje<br />

pripremnog predškolskog<br />

programa <strong>da</strong> bismo kas<strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

mogli <strong>da</strong> ih upišemo u prvi<br />

razred, jer po zakonu obavezno<br />

školovanje počinje već<br />

od tog pripremnog odeljenja<br />

u vrtiću, a ne od upisa u prvi<br />

razred“, rekao je Beretka.<br />

LJ.M.<br />

JP VODOKANAL<br />

Vodosnabdevanje naselje<strong>ni</strong>h<br />

mesta delimično preuzeto<br />

Žolt Galus<br />

JAVNO PREDUZEĆE Vodokanal<br />

1. septembra trebalo<br />

je <strong>da</strong> preuzme staranje o<br />

vodosnabdevanju u Bačkom<br />

Gradištu i Bačkom Petrovom<br />

Selu. Prema rečima Žolta<br />

Galusa, direktora Vodokanala,<br />

to se i desilo ali ne u punoj<br />

meri. Naime, stručne službe<br />

ovog preduzeća izlaze na<br />

teren u slučaju kvarova na<br />

mreži, a potpuno staranje o<br />

FOTO: S.M.<br />

vodosnabdevanju u ova dva<br />

naseljena mesta trebalo bi <strong>da</strong><br />

usledi posle donošenja odluke<br />

u Skupšti<strong>ni</strong> opštine Bečej<br />

o vodosnabdevanju, i posle<br />

potpisivanja ugovora između<br />

potrošača i Vodokanala.<br />

„Tek ka<strong>da</strong> se ispoštuju ti<br />

koraci možemo punopravno<br />

<strong>da</strong> se bavimo delatnošću<br />

vodosnabdevanja u Bačkom<br />

Gradištu i Bačkom Petrovom<br />

Selu, <strong>da</strong> održavamo mrežu,<br />

edukujemo potrošače, naplaćujemo<br />

isporučenu vodu, tužimo<br />

neplatiše ili ih isključujemo<br />

sa mreže. Skupština bi u<br />

septembru trebala <strong>da</strong> donese<br />

novu odluku o vodosnabdevanju<br />

kojom će biti sve precizirano.<br />

Potpisivanju ugovora<br />

sa potrošačima pristupićemo<br />

odmah, pa bi kompletno staranje<br />

o vodosnabdevanju u<br />

ta dva naseljena mesta trebalo<br />

<strong>da</strong> preuzmemo u oktobru“,<br />

rekao je Galus.<br />

U Vo<strong>da</strong>kanalu je u ponedeljak<br />

održan sastanak<br />

sa predstav<strong>ni</strong>cima mes<strong>ni</strong>h<br />

zajed<strong>ni</strong>ca Bačko Gradište i<br />

„8. oktobar“ (Bačko Petrovo<br />

Selo). Ta<strong>da</strong> je napravljen zapis<strong>ni</strong>k<br />

o stanju objekata, presek<br />

poslednjeg obračunskog<br />

perio<strong>da</strong> i potraživanja mes<strong>ni</strong>h<br />

zajed<strong>ni</strong>ca za isporučenu<br />

vodu. Potraživanja mesne<br />

zajed<strong>ni</strong>ce u Bačkom Petrovom<br />

Selu su oko četiri miliona,<br />

a u Bačkom Gradištu oko<br />

osam miliona dinara.<br />

„Prethodne dugove, napravljene<br />

do 31. avgusta,<br />

moraju servisirati mesne zajed<strong>ni</strong>ce,<br />

a mi ’nastupamo’ od<br />

1. septembra. Pred nama je<br />

težak period u kome ćemo<br />

morati <strong>da</strong> radimo na edukaciji<br />

FOTO: LJ.M.<br />

Vodomeri<br />

Ekipe Vodokanala su<br />

<strong>kraj</strong>em avgusta očitavale<br />

vodomere u Bačkom Gradištu.<br />

Tokom četiri <strong>da</strong>na rad<strong>ni</strong>ci<br />

ovog preduzeća „obišli“<br />

su oko 85 procenata vodomera,<br />

od 2.288 moglo se<br />

očitati samo 1.335. Od očita<strong>ni</strong>h<br />

vodomera tek pri narednom<br />

„čitanju“ znaće se<br />

koji su isprav<strong>ni</strong>, a koji ne. U<br />

Bačkom Gradištu ima i 120<br />

domaćinstava bez vodomera<br />

koja su direktno priključena<br />

na mrežu.<br />

U Bačkom Petrovom<br />

Selu ima samo 120 vodomera,<br />

i Vodokanal bi, ka<strong>da</strong><br />

u punoj meri preuzme staranje<br />

o vodosnabdevanju u<br />

ovim naselje<strong>ni</strong>m mestima,<br />

trebalo <strong>da</strong> obezbedi nedostajuće<br />

vodomere.<br />

Koliko će koštati njihovo<br />

ugrađivanje, u Vodokanalu<br />

<strong>ni</strong>su znali tačno <strong>da</strong> procene,<br />

a sve će biti jas<strong><strong>ni</strong>je</strong> ka<strong>da</strong><br />

počne akcija.<br />

potrošača vode u naselje<strong>ni</strong>m<br />

mestima. Naš za<strong>da</strong>tak <strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

samo naplata vode, nego i<br />

stvaranje boljih uslova vodosnabdevanja<br />

i u kvantitativnom<br />

i u kvalitativnom smislu.<br />

Ka<strong>da</strong> potrošači vide poboljšanja,<br />

svakako će biti volj<strong>ni</strong><br />

<strong>da</strong> plate više i <strong>da</strong> to čine redovno.<br />

Ako ipak bude određe<strong>ni</strong>h<br />

problema, isključenje<br />

neplatiša sa mreže će sigurno<br />

biti jedna od poslednjih<br />

mera prema potrošačima“,<br />

rekao je Galus. S.M.<br />

ŠKOLE U BEČEJU<br />

Neće biti<br />

štrajka<br />

IAKO SU predstav<strong>ni</strong>ci sindikal<strong>ni</strong>h<br />

orga<strong>ni</strong>zacija obrazovanja<br />

nakon razgovora sa<br />

mi<strong>ni</strong>strom prosvete odložili<br />

štrajk najavljen za 1. septembar,<br />

još uvek stoji upozorenje<br />

<strong>da</strong> će, ako se do <strong>kraj</strong>a nedelje<br />

ne isplate julske zarade,<br />

prosvetari od 7. septembra<br />

stupiti u štrajk. U bečejskim<br />

SMENA DIREKTORA<br />

Revizija u<br />

Potisju<br />

NEDAVNO JE došlo do promene<br />

u komunalnoj firmi Potisje<br />

d.o.o. čiji su vlas<strong>ni</strong>ci opština<br />

Bečej (51 posto) i firma<br />

„Aliska terra“ (49 posto) iz<br />

Seksar<strong>da</strong>.<br />

Umesto direktora Lasla<br />

Kiralja, koji je, uz saglasnost<br />

lokalnog parlamenta,<br />

postavljen prošle godine, odne<strong>da</strong>vno<br />

ovo preduzeće vodi<br />

novi direktor, Mikloš Kevari<br />

iz Seksar<strong>da</strong>. Odluku o tome<br />

donela je skupština os<strong>ni</strong>vača<br />

firme – predstav<strong>ni</strong>k opštine<br />

i predstav<strong>ni</strong>k „Aliska terre“.<br />

Predstav<strong>ni</strong>k opštine je Peter<br />

Knezi, a predstav<strong>ni</strong>k drugog<br />

os<strong>ni</strong>vača je direktorica „Aliska<br />

terre“.<br />

Knezi <strong><strong>ni</strong>je</strong> mogao <strong>da</strong> odgovori<br />

na pitanje <strong>da</strong> li su isti<strong>ni</strong>te<br />

informacije o tome <strong>da</strong><br />

je novi direktor u stvari osoba<br />

u penziji. „Ne znam <strong>da</strong> li<br />

je u penziji, mi smo prihvatili<br />

predlog ’Aliska terre’, jer je<br />

po statutu firme njihovo pravo<br />

<strong>da</strong> <strong>da</strong>ju predlog o tome<br />

broj 470. 4. septembar 2009. 3<br />

školama kažu <strong>da</strong> im raču<strong>ni</strong><br />

<strong>ni</strong>su <strong>ni</strong> bili blokira<strong>ni</strong>, <strong>da</strong> su im<br />

julske plate isplaćene i <strong>da</strong> je<br />

plaćen deo najhit<strong>ni</strong>jih dugovanja<br />

za komunalne usluge,<br />

tako <strong>da</strong> su o<strong>ni</strong> sprem<strong>ni</strong> <strong>da</strong><br />

nastavu izvode redovno po<br />

planu i programu, te štrajka u<br />

Bečeju neće biti.<br />

LJ.M.<br />

SEDNICA SO BEČEJ SREDINOM MESECA<br />

Uskoro<br />

licitacija<br />

NA SEDNICI Skupštine opštine<br />

koja bi trebala <strong>da</strong> se<br />

održi najkas<strong><strong>ni</strong>je</strong> do sredine<br />

septembra, najvaž<strong>ni</strong>ja tačka<br />

dnevnog re<strong>da</strong> odnosiće se<br />

na <strong>da</strong>vanje državne zemlje<br />

u zakup na teritoriji opštine<br />

– treba <strong>da</strong> se donese odluka<br />

<strong>da</strong> predsed<strong>ni</strong>k opštine raspisuje<br />

licitaciju za <strong>da</strong>vanje u<br />

zakup i <strong>da</strong> se formira komisija<br />

nadležna za sprovođenje<br />

javnog nadmetanja.<br />

Lokal<strong>ni</strong> posla<strong>ni</strong>ci trebalo<br />

bi <strong>da</strong> donesu odluku i o kreditnom<br />

zaduženju opštine do<br />

120 miliona dinara, a verovatno<br />

će prome<strong>ni</strong>ti i ne<strong>da</strong>vno<br />

usvojenu odluku o lokal<strong>ni</strong>m<br />

komunal<strong>ni</strong>m taksama. Naime,<br />

odluka kojom su lokalne<br />

takse povećane od 80 do<br />

500 posto, izazvala je nezadovoljstvo<br />

preduzet<strong>ni</strong>ka, te<br />

će lokal<strong>ni</strong> parlament verovatno<br />

odlučiti <strong>da</strong> se primena ove<br />

odluke prolongira do 1. januara<br />

2010. godine, a sigurno<br />

je <strong>da</strong> će i neki iznosi biti promenje<strong>ni</strong>.<br />

To znači <strong>da</strong> će preduzet<strong>ni</strong>ci<br />

koji su već dobili rešenja<br />

o plaćanju novih taksi,<br />

biti obavešte<strong>ni</strong> <strong>da</strong> ne treba<br />

<strong>da</strong> plate poveća<strong>ni</strong> iznos, već<br />

samo taksu koja se nalazi na<br />

rešenju koje su dobili početkom<br />

godine.<br />

Rebalans opštinskog budžeta<br />

neće biti na dnevnom<br />

redu ove sed<strong>ni</strong>ce, već sledeće,<br />

koja će se održati <strong>kraj</strong>em<br />

septembra. Očekuje se asimetrično<br />

smanjenje budžetskih<br />

stavki za oko 30 procenata.<br />

Za sa<strong>da</strong> se ne zna <strong>da</strong> li<br />

će lokal<strong>ni</strong> posla<strong>ni</strong>ci glasati i<br />

o sme<strong>ni</strong> i imenovanju člana<br />

Opštinskog veća, jer zahtev<br />

o tome do 2. septembra<br />

<strong><strong>ni</strong>je</strong> upućen Skupšti<strong>ni</strong> opštine.<br />

Naime, u stranci „Kao<br />

jedna kuća“ ne<strong>da</strong>vno je došlo<br />

do promena, smenjen je<br />

predsed<strong>ni</strong>k varoškog odbora<br />

Endre Sabo, koji je član Opštinskog<br />

veća, te će, kako se<br />

očekuje, i po ovom pitanju<br />

doći do promene. Umesto<br />

Saboa član opštinske vlade<br />

verovatno će biti novi predsed<strong>ni</strong>k<br />

„Kuće“ Radomir Jelić.<br />

K.D.F.<br />

koga žele za direktora preduzeća“.<br />

Upitan <strong>da</strong> li ima informacija<br />

o tome <strong>da</strong> revizorski odbor<br />

Potisja – Slobo<strong>da</strong>n Zlokolica<br />

i Šandor Pal – vrše reviziju<br />

registracije i poslovanja firme,<br />

Knezi je odgovorio: „Čuo<br />

sam <strong>da</strong> su se pojavili tamo,<br />

ali <strong>ni</strong>su radili svoj posao nego<br />

su se interesovali <strong>da</strong> li je zako<strong>ni</strong>ta<br />

registracija firme“.<br />

S druge strane, po nezva<strong>ni</strong>č<strong>ni</strong>m<br />

informacijama, revizori<br />

su završili posao u Potisju<br />

- ispitivanje zako<strong>ni</strong>tosti os<strong>ni</strong>vanja<br />

i ra<strong>da</strong> firme - i uskoro<br />

će izveštaj uputiti Skupšti<strong>ni</strong><br />

opštine.<br />

Firma Potisje od prošle<br />

godine gazduje smećem na<br />

teritoriji gra<strong>da</strong> Bečeja i u naselje<strong>ni</strong>m<br />

mestima, ali nadlež<strong>ni</strong><br />

ovog preduzeća još uvek<br />

<strong>ni</strong>su ispu<strong>ni</strong>li svoja obećanja<br />

o tome <strong>da</strong> će domaćinstvima<br />

podeliti u<strong>ni</strong>formisane kante<br />

za smeće.<br />

K.D.F.

4<br />

broj 470. 4. septembar 2009.<br />

ŠTA ĆE BITI SA SIROMAŠNIMA?<br />

Još nema SOS<br />

pro<strong>da</strong>v<strong>ni</strong>ce<br />

MADA JE predsed<strong>ni</strong>k opštine<br />

Peter Knezi još u aprilu<br />

najavio <strong>da</strong> će SOS pro<strong>da</strong>v<strong>ni</strong>ca<br />

u Bečeju biti otvorena verovatno<br />

u maju, to se do <strong>da</strong>nas<br />

<strong><strong>ni</strong>je</strong> desilo.<br />

Knezi je izjavio <strong>da</strong> je taj<br />

projekat bio u zastoju, ali je<br />

sa<strong>da</strong> ponovo aktuelan.<br />

Tom problematikom se<br />

bavi zame<strong>ni</strong>k predsed<strong>ni</strong>ka<br />

opštine Budislav Medurić,<br />

koji je rekao <strong>da</strong> su prostorije<br />

buduće SOS pro<strong>da</strong>v<strong>ni</strong>ce<br />

u neka<strong>da</strong>šnjoj U<strong>ni</strong>verzalovoj<br />

pro<strong>da</strong>v<strong>ni</strong>ci preko puta stražnjeg<br />

ulaza u školu „Petefi<br />

Šandor“ u ulici Nikole Tesle<br />

okrečene, a sa<strong>da</strong> je red na<br />

Gradskoj pekari, koja je nosilac<br />

projekta, <strong>da</strong> opremi pro<strong>da</strong>v<strong>ni</strong>cu.<br />

Podsetimo, ideja o otvaranju<br />

SOS pro<strong>da</strong>v<strong>ni</strong>ce potekla<br />

je iz Gradske pekare, a<br />

plan je <strong>da</strong> će u ovoj pro<strong>da</strong>v<strong>ni</strong>ci<br />

pro<strong>da</strong>vati svoje pekarske<br />

proizvode i druge namir<strong>ni</strong>ce<br />

- mleko i mleč<strong>ni</strong> proizvodi,<br />

meso, ulje, brašno, šećer, so,<br />

začine - a proizvode će <strong>da</strong>ti i<br />

firma Sojaprotein, a verovatno<br />

i PIK „Bečej“.<br />

Sa<strong>da</strong> u Centru za socijal<strong>ni</strong><br />

rad defi<strong>ni</strong>šu kriterijume<br />

o tome koji će građa<strong>ni</strong> moći<br />

<strong>da</strong> kupuju u SOS pro<strong>da</strong>v<strong>ni</strong>ci,<br />

a potom sledi izra<strong>da</strong> tzv. socijal<strong>ni</strong>h<br />

karata. SOS pro<strong>da</strong>v<strong>ni</strong>ca<br />

- gde će socijalno ugrože<strong>ni</strong><br />

građa<strong>ni</strong> kupovati osnovne<br />

namir<strong>ni</strong>ce po znatno <strong>ni</strong>žim<br />

cenama nego u „normal<strong>ni</strong>m“<br />

pro<strong>da</strong>v<strong>ni</strong>cama - treba <strong>da</strong><br />

bude otvorena <strong>kraj</strong>em oktobra<br />

ili početkom novembra,<br />

rekao je Medurić.<br />

K.D.F.<br />

VESTI IZ POLICIJE<br />

Poginuo mladi<br />

motorista<br />

NIKOLA DAVID, dvadesetogodišnjak<br />

iz Bačke Topole,<br />

poginuo je u subotu u Bečeju.<br />

On je bio učes<strong>ni</strong>k drugog<br />

međunarodnog susreta Moto<br />

kluba „Blek Dog“ iz Bečeja.<br />

Naime, grupa motorista je u<br />

subotu uveče vozila po kiši,<br />

a Nikola David je, u Zelenoj<br />

ulici, ne<strong>da</strong>leko o zgrade policije,<br />

u 22.50 časova, vozeći<br />

motor „suzuki“ okliznuo i pao.<br />

Prilikom uviđaja oštećena<br />

kaciga je nađena ne<strong>da</strong>leko<br />

od razbijenog motora.<br />

Mladić je zbog povre<strong>da</strong><br />

na glavi preminuo na licu<br />

mesta. Njegovo telo je poslato<br />

na obdukciju kako bi se<br />

utvrdio uzrok nesreće.<br />

Polio ga rakijom<br />

i zapalio<br />

Policijska uprava Novi<br />

Sad saopštila je <strong>da</strong> je bečejska<br />

policija lišila slobode Ištvana<br />

K. (42) iz Bačkog Petrovog<br />

Sela zbog osnovane<br />

sumnje <strong>da</strong> je poči<strong>ni</strong>o krivično<br />

delo teška telesna povre<strong>da</strong>.<br />

Naime, u subotu, u dvorištu<br />

osumnjičenog u Bačkom Petrovom<br />

Selu, Ištvan K. je nakon<br />

kraće rasprave polio Zoltana<br />

K. (27) rakijom i zapalio<br />

mu odeću. Zoltan K. je zadobio<br />

opekotine drugog stepena<br />

u predelu vrata, grudi i ruku.<br />

Ištvan K. je u ponedeljak, uz<br />

krivičnu prijavu, priveden na<br />

saslušanje istražnom sudiji u<br />

Bečeju.<br />

B.M.<br />

DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE<br />

Đubrivo za<br />

pše<strong>ni</strong>cu<br />

REPUBLIČKA DIREKCIJA za<br />

robne rezerve počela je<br />

juče ugovaranje naturalne<br />

robne razmene oko 25.000<br />

tona mineralnog đubriva<br />

FOTO: www.product.globalimporter.net<br />

NPK (15:15:15) za merkantilnu<br />

pše<strong>ni</strong>cu ovogodišnjeg<br />

ro<strong>da</strong> domaće proizvodnje.<br />

Kilogram đubriva NPK vredi<br />

2,61 kilograma pše<strong>ni</strong>ce. U<br />

naturalnoj razme<strong>ni</strong> po ovom<br />

paritetu mogu učestvovati<br />

registrovana poljoprivredna<br />

gazdinstva, zemljorad<strong>ni</strong>čke<br />

zadruge i ovlašće<strong>ni</strong> skladištari<br />

Direkcije za robne rezerve.<br />

Mineralno đubrivo NPK,<br />

u pakovanjima od po 50<br />

kilograma, nalazi se uskladišteno<br />

kod 15 ovlašće<strong>ni</strong>h<br />

skladištara republičke Direkcije<br />

za robne rezerve, a rok<br />

isporuke je tri <strong>da</strong>na od <strong>da</strong>na<br />

dostave ulaz<strong>ni</strong>h dokumenata<br />

od strane ovlašćenog skladištara.<br />

Akcija će trajati dok se<br />

ne razme<strong>ni</strong> predviđena kvota<br />

đubriva.<br />

BM (www.minpolj.<br />

sr.gov.yu)<br />

IAKO LETO još traje, mnogi<br />

se pripremaju za zimu i razmišljaju<br />

kako će se grejati ove<br />

sezone.<br />

Prema rečima vlas<strong>ni</strong>ka<br />

jednog stovarišta u Bečeju,<br />

INFO<br />

NOVI GRIP<br />

Bečejci su pripremlje<strong>ni</strong><br />

Nije bilo veće potražnje<br />

PREMA PREDVIĐANJIMA<br />

Svetske zdravstvene orga<strong>ni</strong>zacije<br />

nared<strong>ni</strong>h meseci će se<br />

ubrzati širenje novog gripa i<br />

očekuje se <strong>da</strong> će novim virusom<br />

(A H1N1) biti zaraženo<br />

oko dve milijarde ljudi. Početak<br />

školske godine i povratak<br />

zaposle<strong>ni</strong>h na posao nakon<br />

godišnjih odmora povećava<br />

mogućnost obolevanja od<br />

novog gripa.<br />

Do 30. avgusta u Srbiji<br />

je virusom A H1N1 inficirano<br />

131 osoba, a pretpostavlja<br />

se <strong>da</strong> će tokom jese<strong>ni</strong> i zime<br />

oboleti oko dva miliona ljudi.<br />

Simptomi kao što su visoka<br />

telesna temperatura, malaksalost,<br />

tegobe s respirator<strong>ni</strong>m<br />

orga<strong>ni</strong>ma će uticati <strong>da</strong> mnogi<br />

izostanu iz škole ili sa radnog<br />

mesta, međutim, prema<br />

izjavi epidemiologa Predraga<br />

Kona, ne očekuje se zatvaranje<br />

škola. On je rekao <strong>da</strong> je<br />

za pravovremeno reagovanje<br />

najvaž<strong><strong>ni</strong>je</strong> praćenje širenja<br />

virusa na osnovu kojeg<br />

bi se eventualno prime<strong>ni</strong>la<br />

takva mera, ali bi najverovat<strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

bila lokalnog karaktera.<br />

Iz radne grupe Mi<strong>ni</strong>starstva<br />

zdravlja preporučuju <strong>da</strong> poslo<strong>da</strong>vci<br />

blagovremeno preduzmu<br />

mere i spremno dočekaju<br />

dva-tri u<strong>da</strong>rna talasa<br />

virusa A H1N1 do <strong>kraj</strong>a godine.<br />

To podrazumeva <strong>da</strong> poslo<strong>da</strong>vci<br />

ne tolerišu dolazak<br />

obolelih na posao, jer je to i<br />

u njihovom interesu, <strong>da</strong> reorga<strong>ni</strong>zuju<br />

posao (smanjenje<br />

broja zaposle<strong>ni</strong>h ili zamena),<br />

<strong>da</strong> pripreme zaštitne maske i<br />

rukavice.<br />

SNABDEVANJE OGREVOM<br />

Priprema za zimu - <strong>da</strong> ne bude<br />

iznenađenja<br />

Dovoljno ogreva<br />

potražnja za ogrev<strong>ni</strong>m materijalom<br />

je veća nego prethod<strong>ni</strong>h<br />

godina. „Pouče<strong>ni</strong> iskustvom<br />

od prethodne zime, odnosno<br />

gasnom krizom početkom godine,<br />

i o<strong>ni</strong> građa<strong>ni</strong> koji svoje<br />

U apotekama u Bečeju<br />

snabdevenost zaštit<strong>ni</strong>m maskama<br />

i rukavicama je uobičajena<br />

i do sa<strong>da</strong> <strong><strong>ni</strong>je</strong> bilo<br />

veće potražnje <strong>ni</strong>ti porudžbina<br />

većih količina za firme<br />

ili druge ustanove. Što se<br />

Doma zdravlja tiče, i Gradske<br />

apoteke koja je u sastavu<br />

ove ustanove, prema rečima<br />

direktora Si<strong>ni</strong>še Šijačića, nabavljena<br />

je dovoljna količina<br />

Poljoprivredna berza<br />

FOTO: LJ.M.<br />

FOTO: LJ.M.<br />

neophodnog materijala i zaštitne<br />

opreme za zaposlene<br />

u Domu zdravlja i za građane<br />

u slučaju <strong>da</strong> dođe do nagle<br />

pojave većeg broja obolelih.<br />

„Dom zdravlja je spreman za<br />

eventualnu pojavu naglog širenja<br />

virusa A H1N1 u opšti<strong>ni</strong><br />

Bečej, čak imamo 20 posto<br />

više neophodnog materijala<br />

za takve situacije, oformljene<br />

su ekipe i timovi, sa<strong>ni</strong>teti<br />

su takođe sprem<strong>ni</strong> i njima će<br />

se do bol<strong>ni</strong>ca prenositi samo<br />

životno ugrožena lica, tj. slučajevi<br />

sa teškom kli<strong>ni</strong>čkom<br />

slikom. ’Tamiflu’ vakcine za<br />

sa<strong>da</strong> nemamo, očekujemo<br />

<strong>da</strong> će i to stići, ali se ona primenjuje<br />

samo u određe<strong>ni</strong>m<br />

situacijama. Vakcina protiv<br />

novog gripa prema najavi mi<strong>ni</strong>stra<br />

tek treba <strong>da</strong> se uveze<br />

i način za njenu distribuciju<br />

i upotrebu će odrediti Mi<strong>ni</strong>starstvo<br />

zdravlja“, rekao je<br />

Šijaćić.<br />

Prema nezva<strong>ni</strong>č<strong>ni</strong>m informacijama,<br />

u lokalnoj samoupravi<br />

kriz<strong>ni</strong> štab sprovodi pripreme<br />

o načinu reagovanja<br />

ukoliko i u opšti<strong>ni</strong> Bečej dođe<br />

do pandemije novog gripa.<br />

LJ.M.<br />

domove greju preko Toplane<br />

ili imaju uveden gas, kupuju<br />

ogrevno drvo ili ugalj <strong>da</strong> se<br />

obezbede za svaki slučaj“, rekao<br />

je vlas<strong>ni</strong>k stovarišta.<br />

Kazao je <strong>da</strong> su obezbeđene<br />

dovoljne količine ogreva,<br />

snabdevanje i isporuka<br />

je uredna, ali i <strong>da</strong> se do <strong>kraj</strong>a<br />

godine očekuju problemi<br />

sa snabdevanjem, jer je nabavna<br />

cena ogrevnog drveta<br />

kod „Srbijašume“ poskupela<br />

od 250 do 300 dinara po prostornom<br />

metru, a to se prav<strong>da</strong><br />

poskupljenjem usluga dopremanja<br />

iz šume do asfaltira<strong>ni</strong>h<br />

puteva. Vlas<strong>ni</strong>k stovarišta<br />

naveo je <strong>da</strong> je za oko 30 procenata<br />

porasla potražnja za<br />

ugljem (lig<strong>ni</strong>t) i <strong>da</strong> je isporuka<br />

otežana, a to su potvrdili i drugi<br />

vlas<strong>ni</strong>ci drvara.<br />

Inače, cene su na <strong>ni</strong>vou<br />

prošlogodišnjih i kreću se od<br />

3.500 do 3.750 dinara za kubik<br />

tvrdog drveta (bukva, a u<br />

cenu je uključeno sečenje i<br />

prevoz). Balirano drvo (dva<br />

kubika) se može kupiti za<br />

5.500 i 6.000 dinara. Za tonu<br />

uglja lig<strong>ni</strong>t „kolubara“ treba<br />

platiti od 4.300 do 4.500 dinara<br />

(u cenu je uračunata i<br />

isporuka), sušeno pra<strong>ni</strong> ugalj<br />

„vreoci“ košta 8.600 dinara po<br />

to<strong>ni</strong>, a mrki ugalj iz Crne Gore<br />

od 10.500 do 11.000 dinara.<br />

Za razliku od vlas<strong>ni</strong>ka<br />

stovarišta s kojim smo razgovarali,<br />

vlas<strong>ni</strong>ci drugih drvara<br />

tvrde <strong>da</strong> je potražnja<br />

trenutno manja nego prošle<br />

godine. O<strong>ni</strong> kažu <strong>da</strong> građa<strong>ni</strong><br />

kupuju manje količine ogreva<br />

nego ra<strong><strong>ni</strong>je</strong> i smatraju <strong>da</strong> na to<br />

ima uticaja nelegalna pro<strong>da</strong>ja<br />

ogreva. Napominju <strong>da</strong> se na<br />

takvim mestima često dešava<br />

<strong>da</strong> se meko drvo lipe pro<strong>da</strong>je<br />

kao tvrdo drvo.<br />

LJ.M.

péntekenként<br />

2009. szeptember 4.<br />

új sorogat,<br />

470. szám<br />

A SZERBIAI PARLAMENT MÓDOSÍTOTTA A<br />

TÁJÉKOZTATÁSI TÖRVÉNYT<br />

Pártpolitika és<br />

médiaszabadság...<br />

A SZERBIAI KÉPVISELŐHÁZ<br />

képviselőinek többsége augusztus<br />

31-én elfogadta a<br />

tájékoztatási törvény módosításáról,<br />

valamint a nemzeti<br />

tanácsokról szóló törvényt.<br />

A tájékoztatási törvény<br />

módosítására 125 képviselő<br />

szavazott azt követően,<br />

hogy a kormány módosítási<br />

indítványai után elfogadták a<br />

Szerb Radikális Párt javaslatát<br />

is, hogy töröljék azt a rendelkezést,<br />

amely megtiltotta<br />

volna annak a médiumnak<br />

a további munkát, amelynek<br />

90 napnál hosszabban van<br />

zárolva a számlája. A törvény<br />

elfogadásához szükséges<br />

többséget a Liberális<br />

Demokrata Párt biztosította<br />

(csak Vesna Pešić és Žarko<br />

Korać szavaztak a törvény<br />

ellen) a Demokrata Párt, a<br />

G17 Plusz, a Szerbiai Egyesült<br />

Nyugdíjasok Pártja és<br />

a kisebbségi frakciócsoport<br />

mellett. Bár egy hónappal<br />

ezelőtt a liberálisok ellenezték<br />

a tájékoztatási törvény<br />

módosításáról szóló törvényt<br />

Kisebbségi tájékoztatási<br />

stratégia?<br />

Szerencsés Zsuzsanna,<br />

a Vaj<strong>da</strong>sági Újságírók Független<br />

Egyesületének médiakutatója<br />

augusztus 22-<br />

én a Magyar Szónak nyilatkozott<br />

a nemzeti tanácsok<br />

munkájáról és a kisebbségi<br />

média helyzetéről. Elmondta,<br />

hogy „Vaj<strong>da</strong>ságban<br />

immáron öt éve a nemzeti<br />

tanácsoknak komoly<br />

szerepük van, átvették az<br />

alapítói jogot a Tartományi<br />

Képviselőháztól a kisebbségi<br />

lapok esetében, s magukra<br />

vállalták azt is, hogy<br />

kidolgozzák az adott nyelvterületen<br />

a tájékoztatási<br />

stratégiát, ami sajnos nem<br />

történt meg. Ezért egyrészt<br />

az állam okolható, de másrészt<br />

a kisebbségi nemzeti<br />

tanácsoknál is komoly hiányosság<br />

tapasztalható. A<br />

magyar kisebbségi közösség<br />

esetében a Magyar<br />

Nemzeti Tanács még mindig<br />

nem dolgozta ki a magyar<br />

nyelvű tájékoztatás<br />

stratégiáját, noha ez fela<strong>da</strong>ta<br />

lett volna. Igaz, az idevágó<br />

felelősségét beírta az<br />

alapokmányba, a statútumukba,<br />

de mégsem történt<br />

semmi. Egy megdöbbentő<br />

a<strong>da</strong>tra is szeretnék emlékeztet<strong>ni</strong>,<br />

a Magyar Nemzeti<br />

Tanács intézőbizottsága az<br />

évi jelentésébe, amely<br />

2004-re vonatkozott, belefoglalta<br />

azt is, hogy 2005-re<br />

megszabta azt a fela<strong>da</strong>tot,<br />

amelyet a kisebbségi tájékoztatási<br />

stratégia terén el<br />

kell végez<strong>ni</strong>. Ma 2009-et<br />

írunk és a stratégiát még<br />

senki sem látta. Még egyszer<br />

visszatérek rá, hogy<br />

joggal beszélhetünk az állam<br />

felelősségéről, de mindennek<br />

tu<strong>da</strong>tában, komoly<br />

okunk van arra, hogy feltegyük<br />

a kérdést, vajon mi<br />

van a kisebbségi nemzeti<br />

tanácsok felelősségével,<br />

még konkrétabban fogalmazva:<br />

mi az, amit megtettek,<br />

és mi az, amit nem“,<br />

nyilatkozta Szerencsés a<br />

Magyar Szónak.<br />

mondván, hogy azon lehetetlen<br />

javíta<strong>ni</strong>, hirtelen nézőpontot<br />

változtattak, s Čedomir<br />

Jovanović, a párt elnöke<br />

kijelentette, hogy az elmúlt<br />

egy hónapban a módosítási<br />

javaslatokat összehangolták<br />

az újságírói szervezetek, valamint<br />

az Európai Biztonsági<br />

és Együttműködési Szervezet<br />

(EBESZ) követeléseivel<br />

is.<br />

A tájékoztatási törvény<br />

módosítása ellen „voksolt“ a<br />

tájékoztatási eszközök nagy<br />

része, a civil szervezetek, de<br />

az EBESZ belgrádi képviselete<br />

is. A Szerbiai Újságírók<br />

Egyesülete a képviselőház<br />

előtt tiltakozott a törvény<br />

megszavazása ellen, a Szerbiai<br />

Újságírók Független<br />

Egyesülete viszont támogatta<br />

(fenntartásokkal ugyan) a<br />

tájékoztatási törvény módosítását.<br />

A legtöbbet hangoztatott<br />

kifogás az, hogy a törvény<br />

pártpolitikai megfontolásból<br />

korlátozza a véleménynyilvánítás<br />

szabadságát, s óriási<br />

büntetéseket róhat ki a<br />

kiadóra (az eddigi 30 ezertől<br />

200 ezer dinárig terjedő<br />

büntetések helyett 1 millió<br />

és 10 millió dinárt lát elő) és<br />

a felelős szerkesztőre (100<br />

ezer dinártól 1 millió dinárig<br />

terjedő büntetés), hogy<br />

a törvénymódosításról nem<br />

tartottak közvitát, de a szakmai<br />

egyesületek véleményét<br />

sem kérték ki.<br />

A Szerbiai Újságírók<br />

Független Egyesülete felszólította<br />

az illetékes szerveket,<br />

hogy válogatás nélkül tartsák<br />

be az új törvény által előírt<br />

szabályokat, de azt is követeli,<br />

hogy a törvényt mihamarabb<br />

továbbítsák az illetékes<br />

nemzetközi szerveknek a<br />

hiányosságok elhárítása érdekében.<br />

A Vaj<strong>da</strong>sági Újságírók<br />

Független Egyesülete azt<br />

követeli a kormánytól, hogy<br />

fejezze be a megígért reformokat.<br />

„Az elfogadott tájékoztatási<br />

törvény semmi<br />

jót sem fog hoz<strong>ni</strong> a szerbiai<br />

médiának, főleg azoknak,<br />

amelyeknek független a<br />

szerkesztéspolitikájuk és hűségesek<br />

a professzionális újságírás<br />

elveihez“, tette közzé<br />

ez az egyesület.<br />

Boris Tadić államfő augusztus<br />

31-én aláírta a tájékoztatási<br />

törvényt annak<br />

ellenére, hogy a Szerbiai<br />

Újságírók Egyesülete kérte,<br />

hogy ezt ne tegye meg. Az<br />

Egyesület bejelentette, kér<strong>ni</strong><br />

fogja a szerbiai ombudsmant,<br />

hogy a tájékoztatási törvényt<br />

az Alkotmánybíróság előtt értékeljék.<br />

Elfogadták a<br />

nemzeti<br />

tanácsokról<br />

szóló törvényt<br />

A nemzeti tanácsokról<br />

szóló törvényre a szerbiai<br />

parlament 129 képviselője<br />

voksolt. Az ellenzéki pártok<br />

közül senki sem vett részt a<br />

szavazáson, még a Liberális<br />

Demokrata Párt sem, bár<br />

a párt képviselői azt ígérték,<br />

hogy a nemzeti tanácsokról<br />

szóló törvényre fognak szavaz<strong>ni</strong>.<br />

A törvényt csak a VMSZ<br />

támogatja, míg a Vaj<strong>da</strong>sági<br />

Magyar Demokrata Párt és a<br />

Vaj<strong>da</strong>sági Magyarok Demokratikus<br />

Közössége ellenzi.<br />

Páll Sándor, a VMDK elnöke<br />

arra kérte a Magyar Koalíció<br />

parlamenti képviselőit, hogy<br />

ne szavazzanak sem a tájékoztatási<br />

törvényjavaslatra<br />

sem a nemzeti tanácsokról<br />

szólóra. Szerinte a nemzeti<br />

tanácsokról szóló törvényjavaslat<br />

nem felel meg a Magyar<br />

Koalíció pártjai által közösen<br />

kidolgozott egységes<br />

elvárásoknak, amiben korábban<br />

a pártok megállapodtak.<br />

A nemzeti tanácsokról<br />

szóló törvény hatáskörökkel<br />

ruházza fel a kisebbségi önkormányzatokat,<br />

s pontosan<br />

megszabja, hogy mely kérdésekben<br />

dönthet egy-egy<br />

kisebbség nemzeti tanácsa.<br />

Az új törvény szerint a Magyar<br />

Nemzeti Tanács harmincöt<br />

tagját közvetlen titkos<br />

szavazással választják meg<br />

a polgárok. Ehhez azonban<br />

legalább 120.000 magyar<br />

polgárnak kell feliratkoz<strong>ni</strong>a<br />

a magyar választói névjegyzékre.<br />

Összeállította: F.D.K.<br />

ISKOLAKEZDÉS<br />

Ajándék az elsősöknek<br />

SZEPTEMBER elsején mintegy<br />

450 elsős kezdte meg<br />

tanulmányait. A községi önkormányzat,<br />

ahogy az elmúlt<br />

néhány évben is, ajándékkal<br />

kedveskedett az elsős diákoknak.<br />

A Községi Tanács tagjai<br />

és a képviselő-testület<br />

tisztségviselői kedden délelőtt<br />

Dreán, Mileševón, Radičevićen,<br />

Péterrévén és<br />

Bácsföldváron, valamint a<br />

Bratstvo iskolában ajándékozták<br />

meg a gyerekeket,<br />

míg a délutá<strong>ni</strong> órákban a város<br />

négy iskolájában lepték<br />

meg az elsősöket.<br />

A Petőfi Sándor iskolában<br />

Nagy Ildikó, a képviselőtestület<br />

elnökének helyettese<br />

és Acsai István, a Községi<br />

Tanács tagja osztották ki az<br />

VAJDASÁGI FEJLESZTÉSI HÁLÓ<br />

Információgyűjtés és<br />

pályázati tanácsadás<br />

KÉT ÉS FÉL HÓNAPJA működik<br />

a Vaj<strong>da</strong>sági Fejlesztési<br />

Háló becsei irodája a Petőfi<br />

Sándor Magyar Kultúrkörben.<br />

Nagy Klára iro<strong>da</strong>vezető<br />

munkanapokon 8 és 13 óra<br />

között fogadja az ügyfeleket.<br />

A Háló vezetősége augusztus<br />

27-én a kultúrkör<br />

kistermében bemutatkozó lakossági<br />

fórumot tartott, amelyen<br />

a község területén tevékenykedő<br />

vállalkozók, mezőgaz<strong>da</strong>sági<br />

termelők, valamint<br />

a civil szervezetek mintegy<br />

harminc aktivistája vett részt.<br />

A Vaj<strong>da</strong>sági Fejlesztési<br />

Háló munkájáról, céljairól,<br />

fela<strong>da</strong>táról Folberth Péter<br />

ügyvezető igazgató beszélt,<br />

aki a szabadkai központi irodán<br />

keresztül menedzseli a<br />

hálózatot. Ismertette, hogy a<br />

Háló megalakulásának célja,<br />

hogy segítse a vaj<strong>da</strong>sági<br />

magyarlakta területek gaz<strong>da</strong>sági,<br />

infrastrukturális fejlesztését,<br />

valamint a nemzeti<br />

identitás megőrzését, a történelmi<br />

hagyományápolást,<br />

a szociális kérdések megoldását,<br />

a rászoruló családok<br />

ajándékkönyveket, a foszforeszkáló<br />

mellényeket és<br />

karkötőket, amellyel a diákok<br />

Sokan voltak kíváncsiak a Háló bemutatkozására<br />

FOTÓ: Ricz Róbert<br />

Ajándékcsomagok a kis elsősöknek<br />

és egyének megsegítését és<br />

munkahelyek teremtését.<br />

„A Háló fela<strong>da</strong>tai közé<br />

tartozik az információgyűjtés<br />

és továbbítás az érdekelt felek<br />

irányába, a pályázati tanácsadás,<br />

a pályázatírás,<br />

vállalkozásfejlesztés és humán<br />

erőforrás képzés. A központi<br />

iro<strong>da</strong> Szabadkán van,<br />

de tizenkét vaj<strong>da</strong>sági helységben,<br />

Magyarcsernyén,<br />

Kisoroszon, Csókán, Törökka<strong>ni</strong>zsán,<br />

Ka<strong>ni</strong>zsán, Horgoson,<br />

Doroszlón, Kishegyesen,<br />

Tordán, Adán és Becsén<br />

is működnek irodák. A munkatársakon<br />

keresztül szeretnénk<br />

kapcsolatba lép<strong>ni</strong> az<br />

emberekkel, hogy szakmai<br />

információkat adjunk át nekik,<br />

hogy számukra fontos információkhoz<br />

juttassuk őket<br />

és tájékoztassuk a lakosságot.<br />

Az irodákban dolgozók<br />

a közvetítők a vaj<strong>da</strong>sági magyar<br />

szervezetek és intézmények<br />

között is. A Háló működtetésével<br />

elérhető, hogy<br />

egy sokrétű szervezeti forma<br />

létesüljön, amely több területet<br />

kiszolgáló fejlesztési<br />

FOTÓ: Nagy Klára<br />

biztonságosan közlekedhetnek.<br />

Erer<br />

rendszert és egy működtethető<br />

egységes régiót képez,<br />

ez pedig helyzeti előnyt jelent<br />

az Európai U<strong>ni</strong>ós projektumok<br />

megpályázásakor. A<br />

Háló nem kirekesztő és nem<br />

kizárólagos, az elsődleges<br />

célcsoport a magyarság, de<br />

más nemzetiségek, más közösségek<br />

is csatlakozhatnak<br />

hozzánk”, mondta Folberth.<br />

A Vaj<strong>da</strong>sági Fejlesztési<br />

Háló jú<strong>ni</strong>us óta működteti a<br />

területi irodákat, s képzi az<br />

ott dolgozó munkatársakat.<br />

Nagy Klára, a becsei iro<strong>da</strong><br />

vezetője elmondta, hogy<br />

a Vaj<strong>da</strong>sági Fejlesztési Háló<br />

tovább terjeszkedik, további<br />

területi irodákat nyitnak meg.<br />

„Napjainkban egyre nagyobb<br />

hangsúlyt kap a pályázati<br />

rendszerek ismerete<br />

és kihasználása, lassan minden<br />

forrás áttér a pályázati<br />

alapon történő támogatási<br />

rendszerre. Ennek megfelelően<br />

egyre több pályázati<br />

forrás válik elérhetővé számunkra<br />

is, belföldön és külföldön.<br />

A Hálónak már van<br />

egy pályázatfigyelő portálja,<br />

amely mindenki számára<br />

elérhető, és ahol az érintettek<br />

tájékozódhatnak a megfelelő<br />

pályázatokról: www.<br />

palyazat.vfhalo.eu.”, mondta<br />

Nagy Klára.<br />

Kijelentette, hogy folyamatban<br />

van egy községi<br />

a<strong>da</strong>tbázis elkészítése is,<br />

amelynek segítségével értesíte<strong>ni</strong><br />

tudja a megfelelő célcsoportot<br />

az adott információkról.<br />

A jelenlévők nagy o<strong>da</strong>figyeléssel<br />

hallgatták az ügyvezető<br />

igazgató és az iro<strong>da</strong>vezető<br />

bemutatkozását és a<br />

Háló bemutatását.<br />

B.M.

6<br />

ÚTKERESZTEZŐDÉS<br />

470. szám, 2009. szeptember 4.<br />

A SAMU MIHÁLY ISKOLÁBAN<br />

Új ablakok és ajtók<br />

ÖTSZÁZNYOLCVAN TANULÓ, tizennégy<br />

felsős és tizenkét alsó osztályos,<br />

kezdte meg szeptember<br />

Polyák Dóra, a Samu Mihály iskola igazgatónője<br />

elsején tanulmányait az Újfaluban,<br />

a Samu Mihály iskolában.<br />

Az 1925-ben épült iskolában a<br />

nyári szünetben több munkálatot<br />

kellett volna elvégez<strong>ni</strong>, de a gaz<strong>da</strong>sági<br />

válság „közbeszólt“.<br />

ÚJFALU ÜNNEPE<br />

Együtt élünk<br />

A TESTVÉRISÉG EGYSÉG helyi közösség<br />

augusztus 29-én már negyedik<br />

alkalommal szervezte meg<br />

Živimo zajedno - Együtt élünk címmel<br />

az Újfalu napját.<br />

Az ünnepség megnyitója<br />

A kispályás lab<strong>da</strong>rúgótornát -<br />

négy csapat vetélkedett - pénteken<br />

játszották. Az első helyet a Monca<br />

OLVASÓKUCKÓ<br />

Jó könyvek<br />

nevű csapat szerezte meg, mert a<br />

Monca lab<strong>da</strong>rúgói a döntőben legyőzték<br />

a Fortuna játékosait. A<br />

harmadik helyezett a SUR Ljubica<br />

nevű csapat.<br />

A tekézők másnap Bácsföldváron<br />

mérhették össze felkészültségüket.<br />

A Becsei Nyugdíjasok 1<br />

Bob Dent: Mesélő szobrok -<br />

Bu<strong>da</strong>pest köztéri emlékművei. E<br />

könyv célja, hogy megismertesse<br />

az olvasót Bu<strong>da</strong>pest köztéri szobraival:<br />

elmondja, kit vagy mit ábrázolnak,<br />

ki az alkotójuk, és tárgyalja<br />

magukat a műveket - a történetüket,<br />

hogy hol és miért épp ott állították<br />

fel őket, az eltávolításukat,<br />

esetleges visszahelyezésüket, egyszóval<br />

min<strong>da</strong>zt, amiről a szobrok<br />

mesélhetnek nekünk. Érdeklődést<br />

ébreszt a város „szoborkörnyezete“<br />

iránt, hogy maguk az olvasók<br />

tegyenek fel kérdéseket az emlékművekről:<br />

ki is az az ember, akinek<br />

FOTO: Ricz Róbert<br />

FOTO: LJ.M.<br />

„A községi vezetőség a szabadságok<br />

ideje alatt értesített, hogy<br />

készítik a községi büdzsé átütemezését.<br />

Reméltem, hogy ezzel<br />

sikerül iskolánknak is pénzhez jut<strong>ni</strong>a,<br />

de nem sok örömet szereztek<br />

nekünk. Sikerült néhány munkálatot<br />

elvégez<strong>ni</strong>, de sok megol<strong>da</strong>tlan<br />

probléma is maradt. Amikor bevezették<br />

a gázfűtést, a kazánokat<br />

abban a helyiségben helyezték el,<br />

ahol a kémiaoktatáshoz szükséges<br />

vegyszereket, mérgező anyagokat<br />

tároltuk addig. Idén nyáron sikerült<br />

egy helyiséget építe<strong>ni</strong> a vegyszereknek,<br />

ezzel ezt a gondot megoldottuk,<br />

valamint a régi épületen a<br />

több mint nyolcvan éves ajtókat és<br />

ablakokat is kicseréltük. Emellett új<br />

padok kerültek az iskolaudvarba,<br />

amit közös munkával szereztünk.<br />

Iskolánkban vasgyűjtési akciót<br />

szerveztünk, majd abból a pénzből,<br />

amelyet az iskola saját eszközeiből<br />

megtoldott, szereztük be az ülőalkalmatosságokat.<br />

A nyár folyamán<br />

kisebb festések is sorra kerültek, de<br />

az osztályok, folyosók meszelése<br />

elmaradt, pedig ráférne az iskolára<br />

egy fertőtlenítés”, mondta Polyák<br />

Dóra, az iskola igazgatónője.<br />

Elmondta, hogy szerinte fel kellene<br />

újíta<strong>ni</strong> a toaletteket, jó lenne<br />

aszfaltoz<strong>ni</strong> az udvart, a tantermekben<br />

a világítást szükséges megol<strong>da</strong><strong>ni</strong>,<br />

valamint az épületet újból kellene<br />

szigetel<strong>ni</strong>. „Teremhiánnyal is<br />

küzdünk, de <strong>ni</strong>ncs helyünk építkez<strong>ni</strong>,<br />

már így is kicsi az udvar. Sikerült<br />

a tanévkezdésre a szülői hozzájárulásból<br />

minőséges labdákat vásárolnunk,<br />

de a szülők segítségével<br />

tervezzük az osztályok szépítését<br />

is”, mondta Polyák.<br />

Erer<br />

csapata bizonyult a legjobbnak, a<br />

második az Agromix III. HK pionír<br />

csapata lett, míg a dobogó harmadik<br />

fokára a Nyugdíjasok 2 csapata<br />

állhatott.<br />

Szombaton már a délutá<strong>ni</strong><br />

órákban elkezdődött az ünneplés,<br />

amikor a becsei Önkéntes Tűzoltó<br />

Egyesület zenekara szórakoztatta<br />

a polgárokat a piactéren. Ezután<br />

kezdődött a disznópörkölt főző verseny<br />

- tizenöt bográcsban rotyogott<br />

a paprikás. A legjobb szakácsnak<br />

járó díjat Gálik László érdemelte ki.<br />

A második az Újfalu nevű csapat<br />

lett, míg a harmadik helyet a szegedi<br />

Kulják Tímea szerezte meg.<br />

A délután folyamán az egybegyűltek<br />

megcsodálták a motorosok<br />

felvonulását, valamint a motoros<br />

bemutatót.<br />

Az esti művelődési műsorban,<br />

amely előtt Knézi Péter polgármester<br />

és Nemes László, a helyi<br />

közösség tanácsának elnöke köszöntötték<br />

az egybegyűlteket, a<br />

Petőfi Sándor Magyar Kultúrkör<br />

tagjai, a Samu Mihály iskola tanulói<br />

és az Orion ME táncosai vettek<br />

részt. A hajnalig tartó mulatságnak,<br />

amelyen a Harmó<strong>ni</strong>a együttes húzta<br />

a talpalávalót, a vihar vetett véget.<br />

Az ünnepség támogatója a<br />

községi önkormányzat volt.<br />

Erer<br />

a szobrát naponta látják, mióta áll<br />

ott és miért? S végül demisztifikálja<br />

a köztéri szobrokat: ha úgy tetszik,<br />

ledönti őket a piedesztálról, s arra<br />

biztatja az olvasót, hogy kritikusan<br />

és játékosan viszonyuljon a szobrokhoz<br />

és történetükhöz.<br />

(Forrás: www.alexandra.hu)<br />

FOTO: Nagy Klára<br />

KÖZÉPISKOLAI IRATKOZÁS<br />

Kétezer dináros<br />

szülői hozzájárulás<br />

TAVALY 310 középiskolás diák<br />

utazási költségeinek egy részét fedezte<br />

a becsei önkormányzat. Idén<br />

augusztus folyamán, 17-e és 28-a<br />

között kérhettek támogatást a középiskolások.<br />

Nagy Ildikótól, a képviselőtestület<br />

elnökhelyettesétől, aki a<br />

kérelmek rendszerezését végzi,<br />

megtudtuk, hogy most másfélszer<br />

több, 465 vidéken tanuló diák adta<br />

át kérelmét. „Ez minden várakozást<br />

felülmúlt. Az önkormányzat<br />

idén nagyobb összeget látott elő a<br />

INTERETNO FESZTIVÁL<br />

Ezüstminősítés a<br />

Kiscimborának<br />

Ezüstminősítést nyert a Kiscimbora gyermekcsoport<br />

A SZABADKAI NÉPKÖR MAGYAR MŰ-<br />

VELŐDÉSI KÖZPONT, a bu<strong>da</strong>pesti Hagyományok<br />

Háza és Szabadka<br />

város önkormányzata augusztus<br />

22-e és 26-a között megszervezték<br />

a VII. Interetno Fesztivált.<br />

A fesztivál keretében hétfőn,<br />

augusztus 24-én tartották meg az<br />

Örökség Regionális Gyermektánc<br />

Fesztivált, amelyen az idei<br />

Kőketánc vetélkedő legjobb magyar<br />

gyermek néptáncegyüttesei<br />

mutatkoztak be. A produkciókat<br />

háromtagú zsűri minősítette:<br />

A HÉTEN MEGKEZDŐDÖTT a 2009/<br />

2010-es tanév. A középiskolák<br />

másodikosai, harmadikosai és negyedikesei<br />

a múlt héten iratkoztak.<br />

Az iskolák, az Oktatásügyi Mi<strong>ni</strong>sztérium<br />

figyelmeztetését semmibe<br />

véve, idén is „elvárták“ a tanulóktól,<br />

hogy szülői hozzájárulás gyanánt<br />

2.000 dinárt fizessenek be az iskola<br />

számlájára.<br />

Évről évre sok szülő panaszkodik,<br />

hogy a középiskolai beiratkozást<br />

az oktatási intézmények egy<br />

meghatározott összeg befizetésétől<br />

teszik függővé. A Tartományi Oktatási<br />

Titkárság és az Oktatásügyi Mi<strong>ni</strong>sztérium<br />

jú<strong>ni</strong>usban, az első évesek<br />

beiratkozása előtt, közleményt<br />

adtak ki, amelyben leszögezik,<br />

hogy az oktatási kerettörvény nem<br />

irányozza elő semmiféle hozzájárulás<br />

megfizettetését a középiskola<br />

első osztályába, illetve a második,<br />

harmadik, negyedik osztályba való<br />

iratkozás alkalmával.<br />

A törvény 144-es szakasza lehetőséget<br />

ad arra, hogy a szülők az<br />

oktatás feltételeinek javításához,<br />

a diákok megsegítéséhez anyagilag<br />

hozzájáruljanak. Erről a szülők<br />

tanácsa hoz döntést. A titkárság<br />

emlékeztet, hogy ez a szülői hozzájárulás<br />

csak önkéntes alapon történhet.<br />

B.M.<br />

AZ UTAZÁSI KÖLTSÉGEK TÁMOGATÁSÁRA<br />

465 középiskolás<br />

pályázott<br />

középiskolás diákok utazási költségeire,<br />

de ez sem lesz elég, havonta<br />

kb. egymillió dinárra van szükség.<br />

Szeptemberben várható a költségvetés<br />

átütemezése, akkor majd<br />

gondunk lesz arra, hogy erre a tételre<br />

is jusson még pénz”, mondta<br />

Nagy Ildikó.<br />

Az önkormányzat idén sem állított<br />

semmiféle kritériumot a középiskolásoknak,<br />

aki átadta a kitöltött<br />

ívet, valószínűleg kap<strong>ni</strong> fog támogatást.<br />

Erer<br />

Matókné Kapási Júlia szekszárdi<br />

néptánc-pe<strong>da</strong>gógus, Vörös Árpád,<br />

a Tébláb Művészeti Iskola alapítója<br />

és Szigetvári József, a magyarországi<br />

Örökség Népművészeti<br />

Egyesület regionális alelnöke, a<br />

Magyar Fesztivál Szövetség alelnöke.<br />

A megmérettetésen részt vett a<br />

Petőfi kultúrkör Kiscimbora gyermekcsoportja<br />

is. A Kiscimbora az<br />

Alszik a csősz című produkciójáért<br />

ezüstminősítést kapott.<br />

Erer

TÁRSADALOM<br />

470. szám, 2009. szeptember 4. 7<br />

A POKOL NEM A MÁSIK (II.)<br />

Identitás, integráció, többnyelvűség - mert<br />

együtt élünk<br />

UTAZOM. Egyedül vagyok<br />

a kocsiban. Valaki stoppol az<br />

út mellett. Mégsem állok<br />

meg. Nem akarom, hogy<br />

mellém üljön. Nem akarok<br />

vele beszélget<strong>ni</strong>, mert nem<br />

ismerem. Nem akarok vele<br />

együtt él<strong>ni</strong>, még addig sem,<br />

amíg utazunk.<br />

Az együttélés - az idegen<br />

elfogadása - problémája nem<br />

csupán a mi problémánk, s<br />

nem is újkeletű probléma.<br />

Ősidők óta létezik.<br />

Az együttéléshez, egymás<br />

elfogadásához, az integrációhoz<br />

elengedhetetlen<br />

bizonyos fogalmak ismerete,<br />

ezért megmagyarázzuk azokat<br />

a köznyelven forgó alapfogalmakat,<br />

amelyekről kevesen<br />

tudjuk, hogy mit is<br />

jelentenek.<br />

Identitás: azonosságtu<strong>da</strong>t,<br />

annak tu<strong>da</strong>tosítása,<br />

hogy ki és mi vagyok, hogy<br />

én – én vagyok. Az egyének<br />

a társas interakciók során,<br />

mások reakcióit megtapasztalva<br />

ébrednek saját létük tu<strong>da</strong>tára,<br />

s ezekből a tapasztalatokból<br />

építik fel énjüket. Az<br />

így létrejövő identitás különböző,<br />

gyakran egymásnak is<br />

ellentmondó elemeket foglal<br />

magába. Az identitásnak fontos<br />

alkotóeleme a társas<br />

identitás: egy csoporttal való<br />

azonosulás. Sok mai társa<strong>da</strong>lomban<br />

nyer teret az identitáspolitika:<br />

a faji, et<strong>ni</strong>kai,<br />

nemzeti, kulturális, nemi,<br />

szexuális orientáción stb.<br />

alapuló identitások csoportképzővé,<br />

az így kialakított<br />

csoportok („kisebbségek“)<br />

pedig fontos politikai tényezőkké<br />

válnak. A társa<strong>da</strong>lmi<br />

identitás kifejezés azokra a<br />

módokra utal, ahogyan az<br />

egyének és a közösségek az<br />

egymás közötti interakcióikban<br />

„elhelyezik“ magukat.<br />

Kettős identitást figyelhetünk<br />

meg például a Szerbiában<br />

élő magyar kisebbség esetében.<br />

Az integráció latin eredetű<br />

szó, mely egységesülést,<br />

beilleszkedést, beolvasztást<br />

jelent. Lehet<br />

viselkedésmintákhoz való<br />

hasonulás egyének, kisebbnagyobb<br />

csoportok, rétegek,<br />

osztályok, kisebbségek vagy<br />

egész társa<strong>da</strong>lmak részéről.<br />

Az integrációs politika legjobb<br />

példája Luxemburg,<br />

ahol három hivatalos nyelven<br />

kommu<strong>ni</strong>kálnak.<br />

A többnyelvűség (plurilingvizmus)<br />

azt jelenti, hogy<br />

egyetlen személy több nyelv<br />

használatára képes, míg<br />

soknyelvűség (multilingvizmus)<br />

alatt több nyelv egyetlen<br />

társa<strong>da</strong>lmi csoporton belüli<br />

együttélését értjük. A<br />

többnyelvűség az európai<br />

nyilvános vitákban a kommu<strong>ni</strong>káció<br />

legkívánatosabb és<br />

leghatékonyabb formája: a<br />

tolerancia, valamint a másság<br />

és a kisebbségek elfogadásának<br />

értékeit hordozza.<br />

A multikulturalizmus a<br />

kulturális pluralizmus elismerése<br />

és támogatása. Igyekszik<br />

megőriz<strong>ni</strong> a kulturális<br />

sokszínűséget, ugyanakkor<br />

a kisebbségi és a domináns<br />

kultúrák sokszor egyenlőtlen<br />

viszonyára helyezi a hangsúlyt.<br />

A multikulturalizmus a<br />

globalizációt és a homoge<strong>ni</strong>zációs<br />

elméleteket ellenző<br />

gondolatmenetet képviseli,<br />

valamint hangsúlyozza<br />

a kulturális, nemzeti és nemi<br />

különbségeket és sokféleséget.<br />

Az interkulturalizmus,<br />

ellentétben a multikulturalizmus<br />

fogalmával, amely ma<br />

általában több kultúra<br />

egyidőben való együttélését<br />

jelenti egy területen, mindenekelőtt<br />

a kapcsolatok kialakítását<br />

jelenti ezen kultúrák<br />

között.<br />

Az et<strong>ni</strong>citás a társa<strong>da</strong>lmi<br />

szerveződés elveként határozható<br />

meg, mely a kategoriális<br />

vonások szerint<br />

szabályozza a csoportok<br />

szerveződését a feltételezett<br />

közös származás alapján. Az<br />

et<strong>ni</strong>citás kritériumait Fredrik<br />

Barth dolgozta ki. Egy adott<br />

interakcióban résztvevők önazonosítása<br />

és ahogyan mások<br />

azonosítják őket, a következő<br />

kritériumok szerint<br />

megy végbe: a csoport határának<br />

megvonása (mi/ők), a<br />

közös származásba vetett<br />

meggyőződésre épülő identitás-szimbólumok<br />

rögzítése.<br />

Max Weber szerint „et<strong>ni</strong>kai<br />

csoportnak nevezzük az<br />

emberek olyan csoportjait,<br />

amelyek fenntartják a közös<br />

Cikksorozat a kisebbségi<br />

kérdésekről<br />

A pokol nem a Másik<br />

című, kilenc hónapig tartó<br />

projektum célja a Becsén<br />

és Törökbecsén élő magyar<br />

nemzeti kisebbség közösségbe<br />

való lényegi integrációjának<br />

elősegítése. A kétnyelvű<br />

(szerb és magyar)<br />

projektum keretében a Becsei<br />

Mozaik újságírói elemzések<br />

és tényfeltáró riportok<br />

segítségével igyekeznek<br />

majd bemutat<strong>ni</strong> a kisebbségi<br />

problémákat és kérdéseket.<br />

A nyilvánosság tájékoztatásának<br />

elő kellene<br />

segíte<strong>ni</strong>e, hogy felülkerekedjünk<br />

az előítéleteinken,<br />

megszűnjön a gyűlöletbeszéd,<br />

és hogy előmozdítsuk<br />

a nemzetek közötti együttműködést,<br />

mert ezek fontos<br />

elemei a közösség demokratizálódási<br />

folyamatának.<br />

A cikkek a Becsei Mozaik<br />

nyomtatott változatában<br />

fognak megjelen<strong>ni</strong>, valamint<br />

elérhetők lesznek az újság<br />

honlapján is. A projektumot<br />

a Norwegian People`s Aid<br />

szervezet támogatja.<br />

B.M.<br />

származásba vetett meggyőződésüket<br />

azért, mert hasonlóak<br />

a fizikai jegyeik vagy a<br />

szokásaik, esetleg mindkettő,<br />

illetve a kivándorlás és<br />

betelepülés emlékeit ápolják“.<br />

Az et<strong>ni</strong>kai kisebbségek<br />

egy adott társa<strong>da</strong>lmon belül<br />

felismerhető et<strong>ni</strong>kai csoportok,<br />

amelyeket a többségi és<br />

más kisebbségi csoportoktól<br />

megkülönböztet a közös eredet,<br />

vagy a sajátos kulturális<br />

és nemzeti jegyek. Világszerte<br />

4.000 körüli az<br />

etnokulturális identitások<br />

száma, s az államok 40 százaléka<br />

legalább öt ilyen identitást<br />

sorolhat fel. A<br />

multiet<strong>ni</strong>kus társa<strong>da</strong>lmak legerősebb<br />

példái között lehet<br />

felsorol<strong>ni</strong> Indiát és Nigériát,<br />

ahol több mint száz et<strong>ni</strong>kai<br />

identitás létezik. Vaj<strong>da</strong>ság is<br />

jó pél<strong>da</strong> a többféle et<strong>ni</strong>kum<br />

meglétére. A jelenkori<br />

multiet<strong>ni</strong>kus társa<strong>da</strong>lmakban<br />

többféle mecha<strong>ni</strong>zmus érvényesül<br />

a különböző et<strong>ni</strong>kai<br />

csoportok viszonyában, ilyenek<br />

az alávetés, a szegregáció,<br />

a diszkrimináció és az<br />

akkomodáció különböző formái.<br />

Az et<strong>ni</strong>kai kisebbségek<br />

problémájára való o<strong>da</strong>figyelés<br />

az utóbbi évtizedben<br />

megnőtt. A modern államok<br />

formálisan biztosítják az et<strong>ni</strong>kai<br />

kisebbségek jogait. Számos<br />

intézményes lépés történt,<br />

közöttük olyanok is,<br />

amelyek garantálják az et<strong>ni</strong>kai<br />

kisebbséghez tartozók bizonyos<br />

kollektív és egyé<strong>ni</strong> jogait.<br />

A legtöbb esetben ezek<br />

a rendelkezések az autonómia<br />

formáira, a decentralizációra<br />

vonatkoznak.<br />

A politika és a társa<strong>da</strong>lomtudomány<br />

rendszerint a<br />

domináns társa<strong>da</strong>lomnak<br />

alárendelt csoportként írja le<br />

a kisebbség pozícióját. Három<br />

alapvető tipológiát különböztetnek<br />

meg: a kisebbség<br />

elhelyezkedése szerint<br />

(kompakt/tömb, illetve szórvány/diaszpóra);<br />

eredetük<br />

szerint (bevándorlás stb.); a<br />

meghatározó sajátosság<br />

szerint (kulturális, et<strong>ni</strong>kai,<br />

vallási, ideológiai, gaz<strong>da</strong>sági<br />

stb.) Az alárendelt státusz<br />

fontosabb meghatározó jegy,<br />

mint a számbeli arány. A kisebbség<br />

külön társa<strong>da</strong>lmi<br />

csoportot alkot. Mint ilyen, a<br />

bizonyos szabályoknak megfelelő<br />

kötődés, a meghatározott<br />

jegyek alapján leírható<br />

kulturális viselkedés különbözteti<br />

meg a csoportot a<br />

többségtől. Jellegzetes, többnyire<br />

könnyen felismerhető<br />

jegyek és kódok határolják el<br />

a társa<strong>da</strong>lom többi részétől<br />

(így más kisebbségektől is).<br />

Nyelvi csoportot alkotnak<br />

az egy nyelvet beszélők,<br />

akik egy csoportot alkotnak,<br />

de nem feltétlenül et<strong>ni</strong>kai<br />

csoportot vagy nemzetet. A<br />

közös nyelv által kialakul az<br />

emberek közös identitástu<strong>da</strong>ta.<br />

A csoport nem feltétlenül<br />

él egy területen, et<strong>ni</strong>kailag<br />

nem mindig homogén, és<br />

az sem biztos, hogy kisebbségi<br />

csoportnak tekinthető. A<br />

nyelvi csoportnak három fajtáját<br />

különböztetjük meg. A<br />

legáltalánosabb az őshonos<br />

csoport; a nyelvi csoport kialakulásának<br />

másik oka a<br />

bevándorlás, vagy a mobilitás<br />

más formája lehet, így<br />

például a gyarmatosítás; a<br />

nyelvi csoport kialakulásának<br />

harmadik fajtája az, amikor<br />

marginális csoportok<br />

nyelvi csoportokká alakulnak,<br />

így biztosítva a másokétól<br />

megkülönböztetett identitásukat.<br />

Az előítélet egy más<br />

csoport tagjaira vonatkozó<br />

értékítélet, amely sem érvényes<br />

tapasztalatra, sem racionális<br />

érvre nem támaszkodik,<br />

viszont érzelmi<br />

telítettségű, nem változik és<br />

érzéketlen az egyé<strong>ni</strong> különbségekre.<br />

Az előítéletek erősen<br />

pozitív, illetve többnyire<br />

negatív viszonyt tükröző, merev<br />

sztereotípiákból származnak,<br />

amelyek alapja valamilyen<br />

érdek, történelmileg<br />

örökölt frusztráció, ellenőrizetlen<br />

eszme - leggyakoribb<br />

forrásuk az etnocentrizmus<br />

és a xenofóbia. Az előítéletek<br />

nem képesek megváltoz<strong>ni</strong> az<br />

újabb tapasztalatok, illetve<br />

ismeretek hatására sem.<br />

A sztereotípiák szélsőségesen<br />

leegyszerűsített és<br />

széles körben elterjedt megfigyelések<br />

valamely közösség<br />

tagjairól. Vagy pozitívak,<br />

vagy negatívak, vagy akár<br />

semlegesek is lehetnek. Közös<br />

vonásuk, hogy ellenállóak<br />

a tapasztalattal szemben<br />

és nem vesznek tudomást<br />

egyé<strong>ni</strong> különbségekről. A<br />

sztereotípiák általában más<br />

et<strong>ni</strong>kai csoportokra vagy pedig<br />

nemzetekre vonatkoznak,<br />

például, hogy az olaszok<br />

beszédesek, a németek<br />

pontosak... A sztereotípiák<br />

olyan elképzelések, melyek<br />

túlzásokon alapulnak és egy<br />

kategória részét képezik. A<br />

szerep, melyet betöltenek,<br />

<strong>ni</strong>ncs kapcsolatban a bennük<br />

foglalt tartalommal, hanem<br />

arra szolgál, hogy racionalizáljon<br />

egy bizonyos viselkedést,<br />

mely viselkedés egy<br />

adott kategóriához tartozik.<br />

Ily módon a sztereotípiák<br />

kettős szerepet töltenek be.<br />

Egyrészt legitimálják egy másik<br />

csoport elfogadását vagy<br />

elutasítását és másrészt meg<br />

is könnyítik az észlelés és a<br />

gondolkodás egységének<br />

fenntartását. Léteznek gyenge<br />

és erős sztereotípiák, melyek<br />

abban különböznek,<br />

hogy az erős sztereotípiák<br />

immu<strong>ni</strong>sak mindenféle információval<br />

szemben. A sztereotípiák<br />

szorosan összefüggnek<br />

az előítéletekkel, ám<br />

mégsem azonosak velük. Az<br />

et<strong>ni</strong>kai sztereotípiák könnyen<br />

szolgáltatnak alapot az előítélet<br />

és a társa<strong>da</strong>lmi megkülönböztetés<br />

(diszkrimináció),<br />

következésképp bizonyos kisebbségi<br />

csoportok üldöztetése<br />

számára.<br />

A tolerancia lényege a<br />

bárminemű pluralizmus tisz-<br />

Népszámlálás<br />

teletben tartása, legyen akár<br />

társa<strong>da</strong>lmi, kulturális vagy<br />

politikai jellegű. Hans Kelsen<br />

1933-as meghatározása<br />

nyomán a tolerancia minden<br />

demokrácia legalapvetőbb<br />

elve, amely lehetővé teszi a<br />

többség és kisebbség, a kormány<br />

és ellenzéke stb. békés<br />

egymás mellett élését,<br />

ami még az alkotmánnyal<br />

szemben ellenséges csoportokra<br />

is vonatkozik. Egy áttekinthető<br />

analitikus meghatározást<br />

ajánlott Mendus<br />

(1987). Ennek értelmében „a<br />

tolerancia az az erény, melynek<br />

gyakorlása azt jelenti,<br />

hogy tartózkodunk a hatalom<br />

és az erő gyakorlásától mások<br />

véleményével kapcsolatban,<br />

még abban az esetben<br />

is, ha az a miénktől számottevően<br />

eltér, esetleg morálisan<br />

sem tudunk egyetérte<strong>ni</strong>“.<br />

Így viszont a tolerancia erős<br />

és gyenge jelentéséhez jutunk.<br />

Első értelemben: „Toleráns<br />

vagyok, mert noha módomban<br />

állna megtilta<strong>ni</strong>,<br />

elviselek olyan dolgokat,<br />

amelyeket nem kedvelek,<br />

vagy egyenesen ízlésem ellen<br />

valók“.<br />

Erős értelemben: „Csak<br />

akkor vagyok toleráns, ha elviselek<br />

morális meggyőződésem<br />

ellen való dolgokat,<br />

amelyeket pedig hatalmamban<br />

állna megelőz<strong>ni</strong>“. Felmerül<br />

a kérdés, hogy miért kell<br />

erénynek tekinte<strong>ni</strong> bárminek<br />

az elviselését... Vagy: van<br />

olyan helyzet, amikor az államnak<br />

el kell tűr<strong>ni</strong>e bizonyos<br />

nézeteket, így például<br />

az intoleráns beszédmódot<br />

(gyűlöletbeszéd) a gondolatés<br />

szólásszabadság „fedőnév“<br />

alatt, de a polgároknak<br />

nem kell ilyesmit eltűr<strong>ni</strong>ük.<br />

F.D.K.<br />

(Forrás: A<strong>da</strong>tbank - Szótár<br />

plurális társa<strong>da</strong>lmaknak,<br />

Idegen szavak és<br />

kifejezések szótára)<br />

A 2002-ben végzett<br />

népszámlálás a<strong>da</strong>tai szerint<br />

Szerbia (Koszovo nélkül)<br />

összlakosságában<br />

1.135.393 kisebbség élt.<br />

Legtöbb – 26 – kisebbség<br />

Vaj<strong>da</strong>ság területén él.<br />

2002-ben Vaj<strong>da</strong>ság<br />

összlakosságában<br />

290.207 magyar volt,<br />

56.654 horvát, 56.637<br />

szlovák, 30.419 román,<br />

29.057 roma, 19.766 bunyevác,<br />

15.626 ruszin,<br />

11.785 macedón, 4.635<br />

ukrán...<br />

A 2002. évi népszámlálás<br />

a<strong>da</strong>tai szerint a szerbek<br />

Vaj<strong>da</strong>ság lakosságának<br />

65,05 százalékát<br />

képezik, a lakosság 34,95<br />

százalékát pedig a kisebbségek<br />

alkotják. A magyar<br />

kisebbség a tartomány lakosságának<br />

14,24 százalékát<br />

alkotja, ugya<strong>ni</strong>s<br />

290.207 magát magyarnak<br />

valló polgár él Vaj<strong>da</strong>ság területén,<br />

Közép-Szerbiában<br />

pedig mindössze 3.092.<br />

Ha a 2002. évi népszámlálás<br />

a<strong>da</strong>tait összehasonlítjuk<br />

az 1991. évivel,<br />

láthatjuk, hogy 49.284-el<br />

csökkent a magyar nemzetiségű<br />

polgárok száma.<br />

Az 1991. évi népszámlálás<br />

a<strong>da</strong>tai szerint ugya<strong>ni</strong>s<br />

Vaj<strong>da</strong>ságban 1.143.723<br />

(56,8 százalék) szerb nemzetiségű<br />

polgár élt, továbbá<br />

339.491 (16,9 százalék)<br />

magyar, 174.295 (8,7<br />

százalék) jugoszláv,<br />

74.808 (3,7 százalék) horvát,<br />

63.545 (3,2 százalék)<br />

szlovák, 44.838 (2,2 százalék)<br />

montenegrói, 38.809<br />

(1,9 százalék) román,<br />

24.366 (1,2 százalék)<br />

roma, 21.434 (1,1 százalék)<br />

bunyevác, 17.625 (0,9<br />

százalék) ruszin és 17.472<br />

(0,9 százalék) macedón.<br />

Becse község területén<br />

2002-ben 40.987 polgár<br />

élt, Becse városban<br />

25.774-en, a környező településeken<br />

pedig 15.213-<br />

an.<br />

Becse község lakosságának<br />

nemzetiségi összetétele:<br />

16.832 szerb (Becsén<br />

11.197), 20.018<br />

magyar (Becsén 11.725),<br />

1.070 jugoszláv (Becsén<br />

808), 479 roma (Becsén<br />

185), 437 horvát (Becsén<br />

298), 229 montenegrói<br />

(Becsén 172), 87 muzulmán<br />

(Becsén 71), 66 albán<br />

(Becsén 59), 62 macedón<br />

(Becsén 55), 46 német<br />

(Becsén 38), 37 szlovák<br />

(Becsén 27), 24 ruszin<br />

(Becsén 19), 16 bunyevác<br />

(Becsén 11), 15 szlovén<br />

(Becsén 10), 14 ukrán (Becsén<br />

13), 12 bolgár (Becsén<br />

9), 6 bosnyák (Becsén<br />

4), 824-en nem<br />

nyilatkoztak.<br />

Becse község területén<br />

a szerbek alkotják a lakosság<br />

41,06, a magyarok<br />

pedig 48,83 százalékát.<br />

Becse város területén<br />

is a magyar nemzetiségű<br />

polgárok vannak többen<br />

(45,49 százalék), majd a<br />

szerbek következnek<br />

(43,44 százalék).<br />

Bácsföldváron a magyarok<br />

alkotják a lakosság<br />

46,26 százalékát, a szerbek<br />

pedig 44,38 százalékát.<br />

Péterrévén szintén a<br />

magyarok vannak többségben<br />

(70,71 százalék),<br />

a szerbek pedig a lakosság<br />

21,41 százalékát alkotják.<br />

Mileševo nemzetiségi<br />

összetétele a<br />

következő: magyarok -<br />

51,07 százalék, szerbek -<br />

43,38 százalék; míg<br />

Radičevićen a többségi<br />

nemzet a szerb - 87,53<br />

százalék, a magyarok pedig<br />

a lakosság 2,10 százalékát<br />

alkotják.<br />

B.M.

8<br />

DRUŠTVO<br />

broj 470. 4. septembar 2009.<br />

PAKAO NISU DRUGI (II)<br />

Identitet, integracija, višejezičnost - jer<br />

živimo zajedno<br />

PUTUJEM. Sama sam u<br />

kolima. Neko stopira, ali neću<br />

stati. Ne želim <strong>da</strong> sedne<br />

pored mene. Ne želim <strong>da</strong><br />

pričam s njim, jer ga ne poznajem.<br />

Ne želim <strong>da</strong> živim<br />

zajedno s njim <strong>ni</strong> dok putujemo.<br />

Odbijanje zajed<strong>ni</strong>čkog<br />

života sa nekim – neprihvatanje<br />

„stranca“ – <strong><strong>ni</strong>je</strong> samo<br />

naš problem i <strong><strong>ni</strong>je</strong> od juče,<br />

već postoji oduvek.<br />

Za istinski zajed<strong>ni</strong>čki život<br />

potrebno je <strong>da</strong> poznajemo<br />

određene pojmove koje<br />

svakodnevno koristimo, ali<br />

ne znamo šta zaista znače.<br />

Identitet (isti, istovetnost):<br />

samosvest; označava<br />

način na koji pojedinac ili<br />

grupa doživljavaju sami sebe.<br />

Identitet je (ili bi trebalo<br />

<strong>da</strong> bude) odgovor na pitanje:<br />

Ko sam ja? Ko smo mi? Reč<br />

je o samosvesti osobe, o<br />

svesti o svojim karakteristič<strong>ni</strong>m<br />

svojstvima, koju ona stiče<br />

kroz društvene i kulturne<br />

procese. Potreba za identifikovanjem,<br />

razlikovanjem i<br />

poistovećivanjem može se<br />

smatrati kao trajna odlika<br />

ljudskosti. S jedne strane svi<br />

se međusobno razlikujemo,<br />

a s druge imamo potrebu <strong>da</strong><br />

se poistovećujemo i grupišemo<br />

sa drugim ljudima. Osnova<br />

za uspostavljanje društvenog<br />

identiteta je sposobnost<br />

razlikovanja na relaciji<br />

ja – drugi i mi – o<strong>ni</strong>. Identitet<br />

uvek upućuje na neku relaciju<br />

prema drugom i različitom.<br />

Integracija (sastavljanje,<br />

spajanje, sjedinjavanje).<br />

Socijalna integracija je proces<br />

međusobnog povezivanja<br />

pojedinaca ili društve<strong>ni</strong>h<br />

grupa i njihovog uklapanja u<br />

neku veću, manje-više<br />

skladnu društvenu celinu.<br />

Jačanje socijalne integracije<br />

vodi do obrazaca ponašanja<br />

koji su primere<strong>ni</strong> društve<strong>ni</strong>m<br />

normama i do skladnog i efikas<strong><strong>ni</strong>je</strong>g<br />

funkcio<strong>ni</strong>sanja grupe,<br />

a subjektivno gle<strong>da</strong>no,<br />

do povećanja zadovoljstva<br />

pojedinca, prihvatanja zajed<strong>ni</strong>čkih<br />

simbola i razvijanja<br />

identiteta grupe. Integracija<br />

znači <strong>da</strong> su u državi sve institucije<br />

na raspolaganju<br />

svim građa<strong>ni</strong>ma bez obzira<br />

na njihovu et<strong>ni</strong>čku ili neku<br />

drugu posebnost. Ona znači<br />

i <strong>da</strong> svi građa<strong>ni</strong> države, dobrovoljno<br />

učestvuju u njenom<br />

političkom i društvenom<br />

životu. Njen cilj je formiranje<br />

jedinstvenog civilnog društva<br />

unutar države.<br />

Višejezičnost (plurilingvizam)<br />

znači <strong>da</strong> je pojedinac<br />

u stanju <strong>da</strong> koristi više<br />

jezika, dok multilingvizam (i<br />

ova reč se prevodi kao višejezičnost)<br />

znači <strong>da</strong> više jezika<br />

živi zajedno u jednoj<br />

društvenoj grupi.<br />

Pojam multikulturalnosti<br />

<strong>da</strong>nas uglavnom označava<br />

istovremeno postojanje<br />

mnogobroj<strong>ni</strong>h kultura na nekom<br />

prostoru. Međutim, multikulturalizam<br />

u najširem<br />

smislu znači miran suživot<br />

različitih et<strong>ni</strong>čkih, kultur<strong>ni</strong>h i<br />

verskih zajed<strong>ni</strong>ca u istoj državi/na<br />

istom prostoru. Priznavanje<br />

prava kultur<strong>ni</strong>h<br />

grupa i pozitivno vrednovanje<br />

njihovih različitosti zbog<br />

toga je u centru multikultur<strong>ni</strong>h<br />

zahteva.<br />

Vil Kimlika naglašava <strong>da</strong><br />

je cilj multikultur<strong>ni</strong>h zahteva<br />

integracija manjina kroz njihovo<br />

priznavanje. Ako sistem<br />

postoji uz pristanak i<br />

saradnju svih aktera, on je time<br />

efikas<strong>ni</strong>ji. Ako se dominant<strong>ni</strong><br />

sistem vrednosti zalaže<br />

za toleranciju, pluralizam,<br />

različitost, on oplemenjuje<br />

društvenu svest koja postaje<br />

sve osetljivija na društvenu<br />

diskriminaciju i podstiče i<br />

njenu racionalnost. Multikulturalizam<br />

se suprotstavlja<br />

tendencijama globalizacije.<br />

Interkulturalnost, za razliku<br />

od pojma multikulturalnosti,<br />

pre svega označava<br />

veze i odnose između različitih<br />

kultura. U multikulturalnom<br />

društvu komu<strong>ni</strong>kacija<br />

između različitih grupa je<br />

moguća, ali <strong><strong>ni</strong>je</strong> obavezna.<br />

Zato se kao pojam koji podrazumeva<br />

komu<strong>ni</strong>kaciju i<br />

razmenu među grupama koristi<br />

pojam interkulturalnosti.<br />

On podrazumeva dijalog<br />

ravnoprav<strong>ni</strong>h strana, razmenu<br />

iskustava i saradnju, ali<br />

bez nužnog preuzimanja<br />

kultur<strong>ni</strong>h obrazaca.<br />

Et<strong>ni</strong>čka grupa i et<strong>ni</strong>čki<br />

identitet. Et<strong>ni</strong>čka grupa se<br />

Serijal tekstova o<br />

manjinskim pitanjima<br />

Cilj projekta „Pakao <strong>ni</strong>su<br />

drugi – integracija mađarske<br />

manjine u lokalne<br />

sredine“, koji traje devet<br />

meseci, je promocija suštinske<br />

integracije mađarske<br />

nacionalne manjine u društvo<br />

u Bečeju i u Novom Bečeju.<br />

U okviru dvojezičnog<br />

(srpski i mađarski) projekta<br />

novinari Bečejskog <strong>mozaik</strong>a<br />

će se baviti prezentacijom<br />

manjinskih problema i<br />

pitanja kroz istraživačke<br />

tekstove i analize, a informisanje<br />

i edukacija šire javnosti<br />

trebalo bi <strong>da</strong> doprinese<br />

prevla<strong>da</strong>vanju predrasu<strong>da</strong>,<br />

govora mržnje i unapređenju<br />

međunacionalne saradnje<br />

kao važ<strong>ni</strong>h či<strong>ni</strong>laca u<br />

demokratizaciji društva.<br />

Tekstovi će, osim u<br />

štampanom iz<strong>da</strong>nju Bečejskog<br />

<strong>mozaik</strong>a, biti dostup<strong>ni</strong><br />

i na internet stra<strong>ni</strong>ci novina<br />

(www.becejski-<strong>mozaik</strong>.co.<br />

rs).<br />

Projekat finansira Norveška<br />

narodna pomoć.<br />

zamišlja kao grupa ljudi zajed<strong>ni</strong>čkog<br />

porekla, čiji članovi<br />

dele određene kulturne<br />

obrasce i imaju zajed<strong>ni</strong>čku<br />

istorijsku sudbinu. Smatra<br />

se <strong>da</strong> pripad<strong>ni</strong>ci grupe dele<br />

zajed<strong>ni</strong>čki et<strong>ni</strong>čki identitet –<br />

zajed<strong>ni</strong>čke kulturne obrasce<br />

i zajed<strong>ni</strong>čke osobine. Verovanje<br />

u zajed<strong>ni</strong>čko poreklo,<br />

a ne u činje<strong>ni</strong>ce koje bi dokazivale<br />

njegovo stvarno postojanje,<br />

predstavlja karakterističnu<br />

crtu et<strong>ni</strong>čke identifikacije.<br />

Et<strong>ni</strong>čka pripadnost<br />

je u izvesnom smislu paradoksalan<br />

fenomen, jer se<br />

bazira u isto vreme na objektivnom<br />

poreklu i na subjektivnoj<br />

svesti o sopstvenoj<br />

pripadnosti. Ona najčešće<br />

jeste određena rođenjem, ali<br />

može biti i slobodnom voljom<br />

izabrana. Neki ljudi tokom<br />

života dolaze u situaciju<br />

<strong>da</strong> raskinu veze sa grupom<br />

kojoj pripa<strong>da</strong>ju po rođenju i<br />

<strong>da</strong> pristupe nekoj drugoj grupi.<br />

Neki ljudi ozbiljno i duboko<br />

doživljavaju svoju et<strong>ni</strong>čku<br />

pripadnost, a drugi površno,<br />

dok neki uopšte ne žele <strong>da</strong><br />

se izjašnjavaju o svojoj pripadnosti<br />

ili su, jednostavno,<br />

odlučili <strong>da</strong> nemaju pripadnost.<br />

Neki ljudi pak istovremeno<br />

mogu osećati povezanost<br />

sa više et<strong>ni</strong>čkih grupa i<br />

kultura. U nekim situacijama<br />

et<strong>ni</strong>citet se ispoljava samo<br />

kao razmena šala između<br />

različitih kultur<strong>ni</strong>h grupa koje<br />

običaje drugih doživljavaju<br />

kao tuđe i neobične. U drugim<br />

situacijama on vodi u<br />

nasilje. Savreme<strong>ni</strong> pristup<br />

et<strong>ni</strong>čkoj problematici počeo<br />

je <strong>da</strong> se formuliše u društve<strong>ni</strong>m<br />

naukama tokom šezdesetih<br />

godina prošlog veka.<br />

Taj pristup karakterišu dva<br />

stava: et<strong>ni</strong>čka pripadnost ne<br />

zavisi od objektiv<strong>ni</strong>h kultur<strong>ni</strong>h<br />

razlika nego od samosvesti<br />

aktera društvenog života<br />

(neko je Srbin ili Mađar<br />

zato što se tako oseća).<br />

Osnova za formiranje jedne<br />

et<strong>ni</strong>čke grupe <strong><strong>ni</strong>je</strong> objektiv<strong>ni</strong><br />

sadržaj kulture, nego sposobnost<br />

grupe <strong>da</strong> simbolički<br />

defi<strong>ni</strong>še svoje gra<strong>ni</strong>ce u odnosu<br />

na druge grupe iste vrste.<br />

Gra<strong>ni</strong>ce et<strong>ni</strong>čkih grupa<br />

ne poklapaju se nužno sa<br />

objektiv<strong>ni</strong>m kultur<strong>ni</strong>m različitostima<br />

i moguće je <strong>da</strong> ih ljudi<br />

i elementi kulture prelaze,<br />

a <strong>da</strong> se postojanje gra<strong>ni</strong>ce time<br />

ne dovede u pitanje (mešoviti<br />

brakovi ili postojanje<br />

istovet<strong>ni</strong>h kultur<strong>ni</strong>h obrazaca<br />

koje dve grupe dele, ne<br />

dovodi u pitanje njihovu ideju<br />

<strong>da</strong> predstavljaju dve različite<br />

et<strong>ni</strong>čke zajed<strong>ni</strong>ce). Najsnaž<strong>ni</strong>ji<br />

simboli et<strong>ni</strong>čke diferencijacije<br />

obično su jezik,<br />

vera, istorija, tradicija, teritorija...<br />

Ipak, <strong>ni</strong>su svi simboli<br />

kompleks<strong>ni</strong>, u multiet<strong>ni</strong>čkim<br />

sredinama ima i mnogo jednostav<strong>ni</strong>jih<br />

primera. Najuspeš<strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

deluju o<strong>ni</strong> simboli<br />

koji najlakše pokreću zajed<strong>ni</strong>čke<br />

emocije – maternji jezik,<br />

praz<strong>ni</strong>ci koji slave herojsku<br />

prošlost, muzika i pesma,<br />

poezija, geografski<br />

predeli za koje se vezuje poreklo<br />

grupe...<br />

Nacionalna ili et<strong>ni</strong>čka<br />

manjina je izraz koji se koristi<br />

kako bi opisao društvene<br />

grupe temeljene na pripadnosti<br />

određenoj naciji i/ili et<strong>ni</strong>čkoj<br />

zajed<strong>ni</strong>ci koje tvore<br />

manjinu unutar stanov<strong>ni</strong>štva<br />

određene geografske regije<br />

i/ili političkog entiteta, najčešće<br />

suverene države. Nacionalne<br />

manjine se ponekad<br />

razlikuju od et<strong>ni</strong>čkih manjina<br />

po tome što prve predstavljaju<br />

deo nacije s vlastitom<br />

matičnom nacionalnom državom.<br />

U mnogim državama<br />

nacionalne manjine su<br />

službeno priznate od vlasti<br />

države i imaju određena manjinska<br />

prava, koja se najčešće<br />

tiču zastupljenosti u telima<br />

vlasti (rezervisana mesta<br />

u nacionalnom parlamentu)<br />

ili autonomije u određe<strong>ni</strong>m<br />

oblastima društvenog<br />

života.<br />

Pod et<strong>ni</strong>čkom manjinom<br />

u društve<strong>ni</strong>m naukama podrazumeva<br />

se grupa koja je<br />

brojčano inferiorna prema<br />

ostaloj populaciji u društvu i<br />

državi, koja politički <strong><strong>ni</strong>je</strong> dominantna<br />

i koja se reprodukuje<br />

kao et<strong>ni</strong>čka kategorija.<br />

U društve<strong>ni</strong>m naukama poslednjih<br />

godina pod pojmom<br />

manjina ne podrazumeva se<br />

samo grupa koja je u brojčanoj<br />

manji<strong>ni</strong>, nego svaka marginalna,<br />

društveno podređena<br />

grupa, grupa koja ima<br />

manju društvenu i političku<br />

moć bez obzira na brojnost.<br />

Postojanje većinskih i manjinskih<br />

grupa na teritoriji<br />

iste države otvara pitanje<br />

statusa ovih drugih, pogotovo<br />

ako je država defi<strong>ni</strong>sana<br />

kao nacionalna država većinskog<br />

naro<strong>da</strong>. Nacional<strong>ni</strong><br />

program je u ovom pogledu<br />

po pravilu ambivalentan – s<br />

jedne strane je demokratski i<br />

egalitaran prema pripad<strong>ni</strong>cima<br />

sopstvene nacije, ali <strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

prema pripad<strong>ni</strong>cima drugih<br />

grupa. Prisustvo manjina na<br />

teritoriji jedne države predstavlja<br />

problem i za liberalne<br />

mislioce i političare – ako se<br />

postojanje različitosti priznaje,<br />

time se opasno narušava<br />

jedinstvo političkog prostora<br />

i princip jednakosti građana.<br />

Ako se negira, narušava se<br />

slobo<strong>da</strong> građana i pravo na<br />

izbor načina života. Manjina<br />

u jednom društvu/državi može<br />

<strong>da</strong> bude potpuno diskrimi<strong>ni</strong>sana<br />

ili potpuno integrisana,<br />

ali u stvarnosti većina<br />

manjinskih grupa nalazi se<br />

negde između. Zaštita manjina<br />

je važan segment u<br />

okviru jedne države. S druge<br />

strane, nejednakosti su <strong>da</strong>nas<br />

još uvek prisutne i zato<br />

se u svetu mnoge grupe bore,<br />

argumentujući svoju borbu<br />

postojanjem et<strong>ni</strong>čkih ili<br />

ras<strong>ni</strong>h predrasu<strong>da</strong> čije su<br />

one navodna ili stvarna žrtva.<br />

Konflikti manjina i većina<br />

javljaju se ne samo u nedemokratskim<br />

nego i u razvije<strong>ni</strong>m<br />

zemljama zapadne<br />

demokratije.<br />

Popis stanov<strong>ni</strong>štva<br />

Prema popisu stanov<strong>ni</strong>štva<br />

iz 2002. godine, u Srbiji,<br />

bez Kosova i Metohije,<br />

broj pripad<strong>ni</strong>ka nacional<strong>ni</strong>h<br />

manjina je 1.135.393. Najveći<br />

broj manjina - 26 - živi<br />

na teritoriji Vojvodine.<br />

Po popisu iz 2002. godine<br />

najviše je bilo Mađara<br />

(290.207), Hrvata (56.654),<br />

Slovaka (56.637), zatim Rumuna<br />

(30.419), Roma<br />

(29.057), Bunjevaca<br />

(19.766), Rusina (15.626),<br />

Makedonaca (11.785),<br />

U<strong>kraj</strong>inaca (4.635)...<br />

Srbi u Vojvodi<strong>ni</strong> po popisu<br />

iz 2002. godine čine<br />

65,05 odsto stanov<strong>ni</strong>štva, a<br />

34,95 posto su pripad<strong>ni</strong>ci<br />

nacional<strong>ni</strong>h manjina. Najveći<br />

broj Mađara živi u Vojvodi<strong>ni</strong>,<br />

290.207, što či<strong>ni</strong> 14,28<br />

posto u ukupnom stanov<strong>ni</strong>štvu<br />

Vojvodine, a u centralnoj<br />

Srbiji je nastanjeno<br />

samo 3.092 pripad<strong>ni</strong>ka ove<br />

zajed<strong>ni</strong>ce.<br />

Ukoliko uporedimo brojke<br />

iz popisa stanov<strong>ni</strong>štva iz<br />

1991. i 2002. godine, vidimo<br />

<strong>da</strong> se broj Mađara smanjio<br />

za 49.284.<br />

Naime, po po<strong>da</strong>cima<br />

popisa iz 1991. godine, u<br />

Vojvodi<strong>ni</strong> je bilo najviše Srba<br />

1.143.723 (56,8%) i Mađara<br />

339.491 (16,9%), zatim<br />

Jugoslovena 174.295<br />

(8,7%), Hrvata 74.808<br />

(3,7%), Slovaka 63.545<br />

(3,2%), Crnogoraca 44.838<br />

(2,2%), Rumuna 38.809<br />

(1,9%), Roma 24.366<br />

(1,2%), Bunjevaca 21.434<br />

(1,1%), Rusina 17.625<br />

(0,9%) i Makedonaca<br />

17.472 (0,9%).<br />

Stereotip je pojednostavljena<br />

slika ili ideja o drugim<br />

ljudima, pojedincima ili<br />

grupama. U društvenom životu,<br />

uloga stereotipa je <strong>da</strong><br />

pojednostavi komu<strong>ni</strong>kaciju i<br />

orijentaciju i omogući brzo<br />

donošenje su<strong>da</strong> o drugim<br />

ljudima. Stereotipi se ne zas<strong>ni</strong>vaju<br />

na stvarnosti i iskustvu,<br />

ali <strong>ni</strong>su uvek <strong>ni</strong> u sukobu<br />

sa njima. O<strong>ni</strong> ne moraju<br />

biti štet<strong>ni</strong>, naročito ka<strong>da</strong> ne<br />

podrazumevaju apriori negativan<br />

vrednos<strong>ni</strong> sud prema<br />

drugim ljudima, ali ako<br />

su apriori negativ<strong>ni</strong>, nepraved<strong>ni</strong><br />

i uvredljivi za druge,<br />

on<strong>da</strong> su štet<strong>ni</strong> i opas<strong>ni</strong> u komu<strong>ni</strong>kaciji.<br />

Ta<strong>da</strong> je reč o negativ<strong>ni</strong>m<br />

stereotipima i/ili<br />

predrasu<strong>da</strong>ma.<br />

Pojam predrasu<strong>da</strong> ukazuje<br />

na nešto što prethodi<br />

rasuđivanju. Predrasude su<br />

čvrsto uvrežene iako su najčešće<br />

pogrešne i veoma<br />

uvredljive za ljude na koje se<br />

odnose (recimo lenji Romi,<br />

prljavi Jevreji...). Predrasude<br />

u sušti<strong>ni</strong> oprav<strong>da</strong>vaju ili podstiču<br />

nasilje prema drugima.<br />

Tolerancija se odnosi<br />

na kolektivnu i pojedinačnu<br />

praksu prihvatanja i saradnje<br />

sa osobama koje <strong>ni</strong>su<br />

iste vere, ne misle na isti način,<br />

imaju drugačiji politički<br />

stav ili se razlikuju po nekom<br />

drugom osnovu. Tolerancija<br />

uključuje svesnu odluku <strong>da</strong><br />

se postupi nenasilno ili uzdržano.<br />

Zasnovana je i na verskim<br />

učenjima svih dominant<strong>ni</strong>h<br />

religija, ali i na držav<strong>ni</strong>m<br />

zako<strong>ni</strong>ma koji ustanovljavaju<br />

pravo na različito<br />

mišljenje i neugrožavanje<br />

pojedinca. Tolerancija u najširem<br />

smislu znači sposobnost<br />

dijaloga sa drugima.<br />

Reč tolerancija izvorno znači<br />

trpljenje, podnošenje, popuštanje.<br />

To značenje se u<br />

<strong>da</strong>našnje vreme menja u poštovanje<br />

drugog i drugačijeg,<br />

priznavanje prava na<br />

različitost, potrebu za dijalogom.<br />

Tolerantna osoba je<br />

ona koja dopušta i poštuje<br />

različita mišljenja, uključujući<br />

i ona sa kojima se ne slaže.<br />

K.D.F. (Izvori: Mi i o<strong>ni</strong><br />

drugi - Priruč<strong>ni</strong>k za<br />

istraživanje multiet<strong>ni</strong>čnosti<br />

u lokalnoj sredi<strong>ni</strong>,<br />

Grupa 484; Wikipedia;<br />

Leksikon stra<strong>ni</strong>h reči i<br />

izraza)<br />

Prema popisu iz 2002.<br />

godine u opšti<strong>ni</strong> Bečej živi<br />

ukupno 40.987 građana, u<br />

gradu Bečeju 25.774, a u<br />

naselje<strong>ni</strong>m mestima 15.213,<br />

od toga 16.832 Srba (u gradu<br />

Bečeju 11.197), 20.018<br />

Mađara (u gradu Bečeju<br />

11.725), 1.070 Jugoslovena<br />

(u Bečeju 808), 479 Roma<br />

(u Bečeju 185), 437 Hrvata<br />

(u Bečeju 298), 229 Crnogoraca<br />

(u Bečeju 172), 87<br />

Muslimana (u Bečeju 71),<br />

66 Albanaca (u Bečeju 59),<br />

62 Makedonaca (u Bečeju<br />

55), 46 Nemaca (u Bečeju<br />

38), 37 Slovaka (u Bečeju<br />

27), 24 Rusina (u Bečeju<br />

19), 16 Bunjevaca (u Bečeju<br />

11), 15 Slovenaca (u Bečeju<br />

10), 14 U<strong>kraj</strong>inaca (u<br />

Bečeju 13), 12 Bugara (u<br />

Bečeju 9), 6 Bošnjaka (u<br />

Bečeju 4); 824 građana <strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

želelo <strong>da</strong> se izjas<strong>ni</strong> o nacionalnoj<br />

pripadnosti ili su bili<br />

neopredelje<strong>ni</strong>.<br />

Srbi čine 41,06, a Mađari<br />

48,83 odsto stanov<strong>ni</strong>štva<br />

na teritoriji opštine.<br />

U samom gradu Bečeju<br />

Mađari čine 45,49, a Srbi<br />

43,44 odsto stanov<strong>ni</strong>štva.<br />

U Bačkom Gradištu Mađari<br />

čine 46,26, a Srbi 44,38<br />

posto stanov<strong>ni</strong>štva; u Bačkom<br />

Petrovom Selu su takođe<br />

Mađari većina, jer čine<br />

70,71 posto stanov<strong>ni</strong>štva, a<br />

Srbi 21,41 posto; u Mileševu<br />

je većinsko stanov<strong>ni</strong>štvo<br />

takođe mađarsko (51,07<br />

posto), a Srbi čine 43,38<br />

posto; dok u Radičeviću živi<br />

87,53 posto Srba i 2,10 posto<br />

Mađara.<br />

B.M.

oj 105.<br />

„VELIKOGOSPOJINSKI DANI“ I OVE GODINE SU BILI USPEŠNI<br />

Sjajna stvar u Novom Bečeju, slava je za<br />

Gospojinu<br />

„STARA stvar u Novom<br />

Bečeju, slava je za Gospojinu“,<br />

stihovi Đorđa Balaševića<br />

trebalo bi <strong>da</strong> dožive malu promenu<br />

jer se u Novom Bečeju<br />

svake godine <strong>kraj</strong>em avgusta<br />

dešavaju nove pozitivne<br />

stvari vezane za „Velikogospojinske<br />

<strong>da</strong>ne“. Reč „stara“<br />

trebalo bi <strong>da</strong> zame<strong>ni</strong> „sjajna“,<br />

jer poslednje četiri godine orga<strong>ni</strong>zatori<br />

priređuju sve bogatiji<br />

i raznovrs<strong>ni</strong>ji program,<br />

u Novi Bečej <strong>kraj</strong>em avgusta<br />

dolazi sve više zvez<strong>da</strong> iz Srbije<br />

i sa prostora bivše Jugoslavije.<br />

U varošicu <strong>kraj</strong> <strong>Tise</strong><br />

dolazi i sve više posetilaca,<br />

o<strong>ni</strong>h „obič<strong>ni</strong>h“, ali i ljudi iz javnog<br />

života Srbije.<br />

Ove godine mnogobrojne<br />

posetioce<br />

„Velikogospojinskih<br />

<strong>da</strong>na“ zabavljali su Haris<br />

Džinović, YU grupa, Kiki<br />

Lesendrić, Neno Belan, Vlado<br />

Georgiev, „Dan 6.“, „Sveti<br />

gral“, održana je Smotra parad<strong>ni</strong>h<br />

zaprega, Etno bazar,<br />

revija borilačkih veština, ringišpili<br />

su se okretali, bilo je i<br />

ćeten alve i oras<strong>ni</strong>ca, džidžabidža<br />

svih vrsta, ića i pića...<br />

Ponovo pobedio<br />

bačvanski<br />

petopreg<br />

Ma<strong>ni</strong>festacija je počela<br />

u četvrtak (27. avgust) Smotrom<br />

parad<strong>ni</strong>h zaprega u orga<strong>ni</strong>zaciji<br />

Konjičkog kluba<br />

„Vranjevo“. Smotra je otvorena<br />

tradicional<strong>ni</strong>m obredom<br />

svećenja slavskog kolača koji<br />

su obavili svešte<strong>ni</strong>k Milenko<br />

Savić iz Bašai<strong>da</strong>, Milivoje Sekulić,<br />

names<strong>ni</strong>k novobečejski<br />

i Milivoj Vrebalov, predsed<strong>ni</strong>k<br />

opštine Novi Bečej.<br />

Iako je program kas<strong>ni</strong>o<br />

sat vremena i bilo je pakleno<br />

vruće, veliki broj posetilaca<br />

Protokol o bratimljenju<br />

U toku „Velikogospojinskih<br />

<strong>da</strong>na“ potpisan je i protokol<br />

o bratimljenju Novog<br />

Bečeja sa opštinom Straža<br />

(Slove<strong>ni</strong>ja). Povelju su potpisali<br />

Milivoj Vrebalov, predsed<strong>ni</strong>k<br />

opštine Novi Bečej i<br />

Alojz Knafelj, predsed<strong>ni</strong>k<br />

opštine Straža u prisustvu<br />

delegacija iz bratskih gradova<br />

Knjaževca, Mezetura iz<br />

Mađarske i Krupa na U<strong>ni</strong>.<br />

Pokrovitelji i sponzori<br />

Pokrovitelji „Velikogospojinskih<br />

<strong>da</strong>na“ bili su Mi<strong>ni</strong>starstvo<br />

ekonomije i regionalnog<br />

razvoja, Mi<strong>ni</strong>starstvo<br />

kulture i Po<strong>kraj</strong>inski<br />

sekretarijat za kulturu. General<strong>ni</strong><br />

sponzori su Naftna<br />

industrija Srbije i „BD Agro“<br />

Dobanovci, zva<strong>ni</strong>čna banka<br />

bila je Metals banka, a Amstel<br />

je bilo oficijelno pivo.<br />

Sponzori ovogodišnje<br />

ma<strong>ni</strong>festacije bili su i „Nexe<br />

group“, DDOR Novi Sad,<br />

Telekom Srbija, „Wait“,<br />

Aleva, „MVM motors“, Brantner<br />

otpadna privre<strong>da</strong>, Promes,<br />

Žitoprera<strong>da</strong>, MCI brodogradilište<br />

Novi Bečej,<br />

Građevinsko preduzeće<br />

Novi Bečej, „Knott autoflexyug“,<br />

Operativa Novi Bečej,<br />

Bečejprevoz, Agro Ilinčić,<br />

ZZ Vrebalov, FSH Bečejka,<br />

Metalopromet Kula i Jazak,<br />

zva<strong>ni</strong>čna vo<strong>da</strong> festivala.<br />

ispratio je šesnaestu Smotru<br />

parad<strong>ni</strong>h zaprega. Pred<br />

oko 3.000 gle<strong>da</strong>laca prodefilovala<br />

je 81 zaprega u četiri<br />

konkurencije – jednoprezi,<br />

dvoprezi, četvoroprezi i petoprezi.<br />

Najza<strong>ni</strong>mljivija je svakako<br />

bila para<strong>da</strong> petoprega,<br />

zaprega koje su kroz istoriju<br />

samo Novobečejci imali dozvolu<br />

<strong>da</strong> prežu. Ali, ne lezi<br />

vraže, Banaća<strong>ni</strong> već drugu<br />

godinu zaredom ostaju bez titule<br />

najboljeg petoprega. Kao<br />

i prošle godine, titula je otišla<br />

„s one strane <strong>Tise</strong>“. Najbolji<br />

petopreg (od ukupno 12)<br />

upregao je Vojislav Gaković<br />

iz Kucure, koji je pored slave<br />

dobio i ček na 50.000 dinara.<br />

Drugo mesto zauzeo je petopreg<br />

Stevana Dražete iz Banovaca<br />

(nagra<strong>da</strong> od 20.000<br />

dinara), a treće konji Milenka<br />

Ra<strong>da</strong>kovića iz Surčina<br />

(10.000 dinara). Pobed<strong>ni</strong>k u<br />

konkurenciji petoprega je posle<br />

uručenja nagra<strong>da</strong> blistao<br />

od sreće: „Presrećan sam.<br />

Nije samo novac u pitanju.<br />

Veliko je zadovoljstvo pobediti<br />

na ovakvoj ma<strong>ni</strong>festaciji.<br />

Konjarstvom se bavim ceo<br />

svoj vek, oko 40 godina, i ovo<br />

su neki od najlepših momenata<br />

u karijeri. U zaprezi su<br />

pored mene bili i moji sinovi<br />

Milan i Miloš, a najmlađi Borivoj<br />

je bio treći u takmičenju<br />

dvoprega. Me<strong>da</strong>lju smo uzeli<br />

i kod četvoroprega, tako <strong>da</strong><br />

smo u potpunosti zadovolj<strong>ni</strong>.<br />

Prošle godine smo imali drugi,<br />

sa<strong>da</strong> prvi petopreg, a doći<br />

ćemo i dogodine <strong>da</strong> ponovimo<br />

ovaj rezultat. Imamo još<br />

dobrih konja koji bi trebalo<br />

<strong>da</strong> zablistaju na 17-oj smotri<br />

u Novom Bečeju“, rekao je<br />

Gaković.<br />

U konkurenciji jednoprega<br />

pobedio je Slobo<strong>da</strong>n Pro<strong>da</strong>nović<br />

(Temerin), drugi je<br />

bio Stevan Dražeta, a treći<br />

Pobed<strong>ni</strong>čki petopreg<br />

Goran Petković<br />

Novobečejac Slavko Golušin.<br />

Pobedu je kod dvoprega<br />

odneo Nedeljko Srdić (Karađorđevo)<br />

ispred Olivera Bunfor<strong>da</strong><br />

(Subotica) i Borivoja<br />

Gakovića. Najbolji četvoropreg<br />

upregao je Milenko Ra<strong>da</strong>ković,<br />

Vojislav Gaković je<br />

bio drugi, a Antal Tot Vašingeri<br />

treći.<br />

Struč<strong>ni</strong> žiri je za najboljeg<br />

pastuva proglasio grlo<br />

„27 MTrampeta III“, vlas<strong>ni</strong>štvo<br />

Zrenja<strong>ni</strong>nca Aleksandra<br />

Mrkobrata, dok je za najbolju<br />

kobilu proglašena „7 Vila-XX“<br />

Bog<strong>da</strong>na Stojanova iz Kikinde.<br />

U pauzi Smotre parad<strong>ni</strong>h<br />

NIS za decu<br />

konja, na bi<strong>ni</strong> na Tiskom keju<br />

nastupila su deca iz predškolske<br />

ustanove „Pava Su<strong>da</strong>rski“<br />

koja su izvela predstavu<br />

„Banatska svadba“.<br />

Dok je na Tiskom keju<br />

trajala smotra, u crkvi Svetog<br />

Nikole i u manastiru Uspenja<br />

majke Božje održa<strong>ni</strong><br />

su liturgija i bdenje, a posle<br />

pozdravnog govora Milivoja<br />

Vrebalova, predsed<strong>ni</strong>ka opštine,<br />

ma<strong>ni</strong>festaciju je otvorio<br />

Goran Petković, predsed<strong>ni</strong>k<br />

orga<strong>ni</strong>zacionog odbora „Velikogospojinskih<br />

<strong>da</strong>na“ i držav<strong>ni</strong><br />

sekretar za turizam u<br />

Mi<strong>ni</strong>starstvu ekonomije i regionalnog<br />

razvoja.<br />

Vrebalov je poželeo posetiocima<br />

dobrodošlicu u<br />

Novi Bečej, <strong>da</strong> se lepo osećaju<br />

u gradu <strong>kraj</strong> <strong>Tise</strong>, <strong>da</strong> popiju<br />

vino „krokan“, pojedu dobru<br />

riblju čorbu, nađu nove prijatelje,<br />

popiju malo tiske vode,<br />

jer će se na taj način ponovo<br />

vratiti u Novi Bečej. „Velikogospojinski<br />

<strong>da</strong><strong>ni</strong> se održavaju<br />

već više od 200 godina, ta<strong>da</strong><br />

su naši preci išli u manastir,<br />

palili sveće, molili se Bogu za<br />

zdravlje i polagali licitarska<br />

srca za ljubav. I <strong>da</strong>nas je sve<br />

isto, samo što smo tu mi i vi,<br />

što su prošle mnoge godine i<br />

što je sve postalo ovako veliko.<br />

Srećan sam što ste se<br />

okupili u ovako velikom broju,<br />

bilo <strong>da</strong> ste došli zbog Velike<br />

Gospojine, vina ’krokan’,<br />

Glavaševe kuće, najlepšeg<br />

keja na Tisi, starih prijatelja<br />

ili rodbine. Razlog <strong><strong>ni</strong>je</strong> bitan,<br />

bitno je <strong>da</strong> ste tu, jer bez vas<br />

U dvorištu Narodne biblioteke<br />

u subotu je održana<br />

„Avlija zabavlija“, tradicionalna<br />

ma<strong>ni</strong>festacija za<br />

decu.<br />

Uoči predstave „Lepotica<br />

i zmaj“ u izvođenju pozorišne<br />

trupe „Spot“ iz<br />

Novog Sa<strong>da</strong>, Naftna Industrija<br />

Srbije podelila je deci<br />

poklone i balone sa bubamarama,<br />

znakom nove NISove<br />

kampanje za promociju<br />

domaćeg evro dizela 5.<br />

ova ma<strong>ni</strong>festacija ne bi uspela.<br />

Želja mi je <strong>da</strong> u narednom<br />

periodu, uz vašu pomoć, od<br />

naše opštine napravimo mesto<br />

iz koje ljudi neće odlaziti,<br />

nego će se u nju rado vraća-<br />

Banatska svadba<br />

ti, mesto gde ćemo napraviti<br />

sigurnu budućnost za našu<br />

decu i njihove potomke“, rekao<br />

je Vrebalov.<br />

Petković je, otvarajući<br />

ma<strong>ni</strong>festaciju, rekao <strong>da</strong> je<br />

Mi<strong>ni</strong>starstvo ekonomije prepoznalo<br />

„Velikogospojinske<br />

<strong>da</strong>ne“ kao festival gde se sreću<br />

tradicija i budućnost. „U<br />

Srbiji postoji preko 700 različitih<br />

ma<strong>ni</strong>festacija i festivala,<br />

ali su samo jed<strong>ni</strong> ’Velikogospojinski<br />

<strong>da</strong><strong>ni</strong>’. Ovo je mesto<br />

gde se okuplja dobra publika<br />

i izvođači, gde se poštuju<br />

drev<strong>ni</strong> običaji, mesto gde se<br />

spaja tradicija sa o<strong>ni</strong>m što je<br />

dobra zabava. Dobri festivali<br />

su je<strong>da</strong>n od najboljih proizvo<strong>da</strong><br />

u Srbiji, treba negovati<br />

tradiciju dobrih domaćina<br />

kod nas, a ’Velikogospojinski<br />

<strong>da</strong><strong>ni</strong>’ su svakako dobar<br />

primer za to. I u budućnosti<br />

ćemo podržavati profesionalne<br />

i uspešne ma<strong>ni</strong>festacije“,<br />

FOTO: S. Malešev<br />

rekao je Petković.<br />

Posle svečanog otvaranja<br />

na binu je izašao bend<br />

„Betty Boop“, a posle jednosatne<br />

svirke devojaka iz Zrenja<strong>ni</strong>na<br />

Novom Bečeju se<br />

„dogodio“ Haris.<br />

Šmeker svetskog glasa,<br />

Haris Džinović je već prvim<br />

taktovima uvodne pesme<br />

uči<strong>ni</strong>o <strong>da</strong> se dogodi „hemija“<br />

između njega, ben<strong>da</strong> i preko<br />

20.000 posetilaca na Tiskom<br />

keju.<br />

Džinović je preko dva<br />

sata, sjaj<strong>ni</strong>m glasom (ponekad<br />

i nestvar<strong>ni</strong>m) „ispaljivao“<br />

hitove iz svog repertoara, a<br />

mogli su se čuti i hitovi Duška<br />

Kuliša („Ti me<strong>ni</strong> lažeš sve“,<br />

tekstopisac Džinović), „Bijelog<br />

dugmeta“, narodne izvorne<br />

pesme, kao i sev<strong>da</strong>linke.<br />

Više od 20.000 ljudi je<br />

zdušno pevalo „Dajte vina,<br />

hoću lom“, „I tebe sam sit<br />

kafano“, „Hladno je, ugrij<br />

me“, „Jesu l’ dunje procvale“,<br />

„Laže mjesec“. Publika je<br />

čak dva puta sprečila Harisa<br />

<strong>da</strong> ode sa bine. Njegov treći<br />

pokušaj bio je uspešan.<br />

Ukus Vojvodine -<br />

riblja čorba, vino<br />

i tamburaši<br />

Miris zapaljenog drveta<br />

i zvuci tambura u ra<strong>ni</strong>m poslepodnev<strong>ni</strong>m<br />

časovima najavljivali<br />

su drugi čin „Velikogospojinskih<br />

<strong>da</strong>na“. I pre<br />

zva<strong>ni</strong>čnog početka takmičenja<br />

u kuvanju riblje čorbe<br />

(18 sati), učes<strong>ni</strong>ci su za svoje<br />

društvo već pripremali različite<br />

specijalitete (pečena<br />

riba, roštilj, jagnjeći paprikaš,<br />

srneći gulaš), a atmosfera je<br />

bila vrela.<br />

Plato na Tiskom keju bio<br />

je postavljen za veliki broj<br />

ekipa, a orga<strong>ni</strong>zatori su podelili<br />

prostor na „ulice“, tako<br />

<strong>da</strong> su, makar za je<strong>da</strong>n <strong>da</strong>n,<br />

sokak sa svojim imenom u

10<br />

broj 470. 4. septembar 2009.<br />

Novom Bečeju imali Zdravko<br />

Čolić, Severina, Haris Džinović,<br />

Vlado Georgiev, Julija Bisak,<br />

„Van Gogh“...<br />

Prošlogodišnji pobed<strong>ni</strong>ci van konkurencije<br />

Sat pre početka „Velikogospojinskog<br />

kotlića“ počelo<br />

je i takmičenje tamburaških<br />

bandi. Takmičenje bandi<br />

koje su došle iz svih <strong>kraj</strong>eva<br />

Vojvodine sa bine su otvorili<br />

„Durka i sin“ prošlogodišnji<br />

pobed<strong>ni</strong>ci, koji su ovog puta<br />

Rampa za „Durku i sina“<br />

Objašnjenje zbog čega<br />

su „Durka i sin“ nastupili<br />

van konkurencije na takmičenju<br />

tamburaških bandi,<br />

<strong>da</strong>o je Milivoj Vrebalov,<br />

neposredno pre proglašenja<br />

najboljih tamburaša. „Svi<br />

znamo <strong>da</strong> su ’Durka i sin’<br />

najbolji u Novom Bečeju,<br />

Banatu, Vojvodi<strong>ni</strong>, Srbiji i<br />

na svetu. Međutim, Durka<br />

je u Novom Bečeju svima<br />

uzeo toliko novca <strong>da</strong> bi bilo<br />

’previše’ <strong>da</strong> i ove godine<br />

osvoji novčanu nagradu na<br />

takmičenju. Zbog toga mu<br />

<strong>ni</strong>smo dozvolili <strong>da</strong> nastupi<br />

sa svojom bandom u<br />

takmičarskoj konkurenciji“,<br />

rekao je Vrebalov.<br />

nastupali van konkurencije.<br />

Start kuvanja čorbi označio<br />

je i jurnjavu bandi od stola<br />

do stola, valjalo je zadovoljiti<br />

muzički ukus kuvara, jer<br />

su njihovi glasovi odlučivali<br />

o tome koja će biti najbolja<br />

tamburaška ban<strong>da</strong>.<br />

„Ludilo“ na Tiskom keju<br />

trajalo je do ra<strong>ni</strong>h jutarnjih<br />

sati. Svaki sto bio je svet za<br />

sebe, pevalo se i pilo, a tamburaša<br />

i gostiju bilo je i na<br />

stolovima, a i ispod njih.<br />

Vrela atmosfera još jednom<br />

je pokazala <strong>da</strong> su tambure,<br />

riblja čorba i dobro vino<br />

glav<strong>ni</strong> preduslovi za dobru<br />

zabavu u Vojvodi<strong>ni</strong>.<br />

Posle dva sata kuvanja<br />

međunarod<strong>ni</strong> žiri (21 član)<br />

sa Savom Pajićem na čelu<br />

(predsed<strong>ni</strong>k USR Tisa iz Novog<br />

Bečeja), povukao se <strong>da</strong><br />

degustira i ocenjuje 204 riblje<br />

čorbe. Posao <strong><strong>ni</strong>je</strong> bio lak i<br />

jednostavan, ali posle tri sata<br />

većanja proglašeno je deset<br />

najboljih čorbi. Prvo mesto<br />

pripalo je Nandoru Palotašu<br />

iz Bečeja, drugi je bio Milan<br />

Ludoški iz Taraša, treći Si<strong>ni</strong>ša<br />

Popović iz Bačkog Gradišta,<br />

četvrti Senća<strong>ni</strong>n Laslo<br />

Kočiš, peti Bečejac Zdravko<br />

Ličina, šesti Ferenc Bilicki iz<br />

Sente, sedmi Duško Kampf<br />

(Zrenja<strong>ni</strong>n), osmi Damir Vučenović<br />

(Vrbas), deveti Turinac<br />

Jevrem Moldovanov, a<br />

deseti Jovan Bokun iz Bečeja.<br />

Trojica prvoplasira<strong>ni</strong>h dobili<br />

su kotliće i plakete, a kuvari<br />

plasira<strong>ni</strong> od 4. do 10. mesta<br />

nagrađe<strong>ni</strong> su diplomama.<br />

Za najmlađu kuvaricu „Velikogospojinskog<br />

kotlića“ proglašena<br />

je petogodišnja Milica<br />

Jovanov iz Kumana.<br />

NOVI BEČEJ<br />

FOTO: S. Malešev<br />

Tamburaške bande su još<br />

sat vremena posle proglašenja<br />

najboljih kuvara vredno<br />

skupljale poene svirajući<br />

tamburaškoj bandi „Đeram“<br />

iz Kikinde, drugi je bio orkestar<br />

„Vučedolski zvuci“ iz Vukovara,<br />

a treći ansambl „Još<br />

Pobed<strong>ni</strong>čki tamburaški orkestar „Đeram“ iz Kikinde<br />

de na takmičenju, u prvi plan<br />

je stavio kvalitet svih učes<strong>ni</strong>ka:<br />

„Sve bande su bile odlične,<br />

a mi smo, eto, ove godine<br />

bili najbolji. Tri godine već<br />

dolazimo na ovo takmičenje,<br />

a za ovu godinu smo se baš<br />

žestoko spremali. Ova ma<strong>ni</strong>festacija<br />

je veoma korisna za<br />

očuvanje tamburaške tradicije,<br />

posebno kod nas u Banatu.<br />

U našim <strong>kraj</strong>evima je ova<br />

vrsta muzike poslednjih godina<br />

nekako zamrla i na rubu je<br />

INTERVJU SA HARISOM DŽINOVIĆEM<br />

Jugonostalgičar sjajnog glasa<br />

HARIS DŽINOVIĆ je živa<br />

legen<strong>da</strong> sev<strong>da</strong>linke, narodne<br />

izvorne i romske muzike.<br />

Veoma je popularan na<br />

prostorima bivše SFRJ, a<br />

teško je zamisliti venčanje,<br />

krštenje i slavu, a <strong>da</strong> se ne<br />

zapeva barem jedna Harisova.<br />

Džinović je prvi put u<br />

karijeri pevao u Novom Bečeju<br />

i kaže <strong>da</strong> je prijatno<br />

iznenađen.<br />

Haris Džinović<br />

- Publika je bila sjajna,<br />

divno su pjevali, znaju tekstove<br />

svih pjesama, a to je<br />

za umjet<strong>ni</strong>ka na bi<strong>ni</strong> kao <strong>da</strong><br />

je dotakao nebo. Sve je bilo<br />

odlično i mogu reći <strong>da</strong> sam<br />

pomalo i iznenađen svime<br />

što se dešavalo.<br />

Godinama <strong>ni</strong>ste iz<strong>da</strong>li<br />

nov album, ma<strong>da</strong> i<br />

ovo što ste do sa<strong>da</strong><br />

uradili može <strong>da</strong> se<br />

sluša i za dva života.<br />

- Biće, evo ove godine,<br />

Bože zdravlja. Početkom<br />

novembra bi trebalo <strong>da</strong> izađe<br />

novi CD, pa ćemo videti<br />

kako će proći.<br />

Večeras ste otpevali i<br />

veliki hit Duška Kuliša<br />

„Ti me<strong>ni</strong> lažeš sve“ za<br />

koji ste i pisali tekst.<br />

Znam <strong>da</strong> ste tekstove<br />

pisali i za ostale umet<strong>ni</strong>ke,<br />

a izvodite samo<br />

jednu pesmu. Zbog<br />

čega?<br />

- Pisao sam pjesme i<br />

Šerifu Konjeviću, Hanki<br />

Paldum, Saši Matiću, ali mi<br />

je pjesma koju izvodi Kuliš<br />

prirasla za srce i nekako mi<br />

se programski uklapa u<br />

koncerte.<br />

A zbog čega ste pevali<br />

Bregovićevu pesmu?<br />

- A što <strong>da</strong> ne, sviđa mi<br />

se ta numera, a i on svakako<br />

pjeva moje ciganske<br />

pjesme.<br />

Nigde <strong>ni</strong>smo uspeli<br />

<strong>da</strong> saznamo ime ben<strong>da</strong><br />

koji vas je pratio.<br />

Kako se zove?<br />

- To je moj bend. Možete<br />

staviti: Haris i njegov<br />

bend.<br />

Narod vas voli u svim<br />

republikama bivše<br />

SFRJ. Koliko vam to<br />

prija?<br />

- Ja sam bio i ostao Jugosloven.<br />

Rodio sam se u<br />

državi koje, nažalost, više<br />

nema, ali ću ja uvek ostati<br />

njen građa<strong>ni</strong>n. Drago mi je<br />

što ljudi cene moj rad, bez<br />

obzira u kojoj republici žive.<br />

Jeste li stigli <strong>da</strong> razgle<strong>da</strong>te<br />

Novi Bečej?<br />

- Ne. Došao sam kasno,<br />

ali sudeći po divnoj<br />

publici, imate lep grad.<br />

Hoćete li prespavati u<br />

nekom od apartmana,<br />

pa <strong>da</strong> sutra razgle<strong>da</strong>te<br />

grad?<br />

- Pa nemojte tako, vi<br />

novinari uvek sve znate, kažite<br />

mi šta ću raditi sutra?<br />

Da li je i vama obećan<br />

apartman kao Čoliću,<br />

Severi<strong>ni</strong>, Georgievu?<br />

- Jeste i to polovan – rekao<br />

je u šali Džinović, uz<br />

opasku <strong>da</strong> žuri na zasluže<strong>ni</strong><br />

odmor.<br />

S.M.<br />

Deset prvoplasira<strong>ni</strong>h kulinara<br />

sve žešće i žešće. Kreščendo<br />

je bio ka<strong>da</strong> su se na bi<strong>ni</strong><br />

pojavile četiri bande, ali još<br />

<strong>ni</strong>ko <strong><strong>ni</strong>je</strong> znao ko je pobed<strong>ni</strong>k.<br />

Znalo se samo <strong>da</strong> to <strong>ni</strong>su<br />

„Durka i sin“, pošto su o<strong>ni</strong> svirali<br />

van konkurencije. Svi zajedno<br />

su odsvirali „Čamac na<br />

Tisi“, a on<strong>da</strong> je proglašen pobed<strong>ni</strong>k.<br />

Prvo mesto pripalo je<br />

Kuvar iz Australije<br />

Maksim Kekić<br />

ovu noć“ iz Sombora. Novčane<br />

nagrade (60, 30 i 10.000<br />

dinara) najboljim ban<strong>da</strong>ma<br />

uručio je predsed<strong>ni</strong>k opštine<br />

Novi Bečej.<br />

Aca Antunović, begešar<br />

„Đerma“, srećan posle pobe-<br />

„Velikogospojinski kotlić“<br />

imao je i međunarod<strong>ni</strong><br />

karakter. Je<strong>da</strong>n od kuvara<br />

bio je i Maksim Kekić (71),<br />

rođen u Liparu, žitelj Melburna<br />

od 1962. godine. U<br />

Vojvodi<strong>ni</strong> <strong><strong>ni</strong>je</strong> bio 47 godina,<br />

a ovog leta odlučio je<br />

<strong>da</strong> poseti domovinu. U vreme<br />

„Velikogospojinskih <strong>da</strong>na“<br />

bio je kod rodbine u<br />

Bečeju, pa je odlučio <strong>da</strong><br />

učestvuje i na takmičenju u<br />

kuvanju riblje čorbe. Iako<br />

se u radnom veku (sa<strong>da</strong> je<br />

penzioner) bavio kulinarstvom<br />

(bio je kuvar), Kekić<br />

kaže <strong>da</strong> je u Novom Bečeju<br />

prvi put kuvao riblju čorbu u<br />

kotliću, jer se tako nešto ne<br />

praktikuje u Australiji. Na<br />

pitanje kakav plasman očekuje<br />

(razgovor je vođen<br />

pre proglašenja pobed<strong>ni</strong>ka)<br />

Maksim je odgovorio: „Nisam<br />

pre<strong>da</strong>o uzorak žiriju.<br />

Čorbu sam kuvao za rodbinu,<br />

prijatelje i njihove goste,<br />

a najveća nagra<strong>da</strong> mi je što<br />

su svi hvalili čorbu i što je<br />

pojedena do poslednje kapi“.<br />

egzistencije. Zbog toga ’Velikogospojinske<br />

<strong>da</strong>ne’ i tamburaška<br />

takmičenja na njima<br />

treba negovati i razvijati“, rekao<br />

je Antunović.<br />

Kiša delimično<br />

<strong>pokvari</strong>la<br />

program<br />

Grmljavina motora na<br />

keju oko podne označila je<br />

početak trećeg <strong>da</strong>na festivala.<br />

Motociklisti iz svih <strong>kraj</strong>eva<br />

Vojvodine polako su pristizali<br />

u šumicu <strong>kraj</strong> budućeg apartmanskog<br />

naselja, a građa<strong>ni</strong><br />

su se okupljali <strong>da</strong> vide - i probaju<br />

- „paklene“ mašine. Uz<br />

zaglušujuće turiranje mašina<br />

i tri kotla pasulja, motociklisti<br />

su se družili, dok je oko 15<br />

časova na bi<strong>ni</strong> počela svirka.<br />

Prvi je nastupio novobečejski<br />

bend „Dan 6.“ koji je posetioce<br />

lagano zagrevao pesmama<br />

„ZZ topa“, „Generacije 5“,<br />

a odsvirali su i dve autorske<br />

pesme „Nestajem“ i „Uzmi<br />

me brzo“. Posle njih na binu<br />

je izašla novobečejsko-bečejsko-mitrovačka<br />

(Srem,<br />

Banat i Bačka) kombinacija,<br />

grupa „Sveti gral“ koja<br />

je svirala pesme AC/DC-a.<br />

I dok je na bi<strong>ni</strong> bio beogradski<br />

bend „Spektar“,<br />

motociklisti su se pripremali<br />

za defile gradom. Moć<strong>ni</strong>m

NOVI BEČEJ<br />

broj 470. 4. septembar 2009. 11<br />

„hon<strong>da</strong>ma“, „suzukijima“, „kavasakijima“,<br />

BMW-ima itd.<br />

priključili su se i lokal<strong>ni</strong> klinci<br />

na nešto slabijim motorima,<br />

tako <strong>da</strong> je povorka izgle<strong>da</strong>la<br />

impresivno, posmatrajući iz<br />

kolone (hvala „Moto lalama“<br />

iz Bečeja) i sa strane. Povorku<br />

koja je prošla ulicama od<br />

keja, preko Starog Vranjeva,<br />

centra gra<strong>da</strong>, pa ponovo<br />

do Tiskog keja, ispred svojih<br />

kuća ispratio je veliki broj<br />

Novobečejaca, a kolonu je<br />

predvodio prvi čovek opštine<br />

Milivoj Vrebalov koji <strong>ni</strong> ove<br />

godine <strong><strong>ni</strong>je</strong> propustio priliku<br />

<strong>da</strong> se provoza i pokaže ljubav<br />

i strast prema motorima.<br />

Po povratku na Tiski kej<br />

održan je strit fajt šou, a vratolomije<br />

i „paljenje“ guma,<br />

motorima na dva i četiri točka,<br />

izveo je Dejan Fabijanović<br />

iz moto kluba „Streetfighter“<br />

iz Bačke Topole. Više<br />

od 2.000 posetilaca sa uživanjem<br />

je pratilo vratolomije<br />

momka iz Bačke Topole, a<br />

posle svake „figure“ čuo se<br />

gro<strong>mogla</strong>san aplauz.<br />

Dim „zapalje<strong>ni</strong>h“ guma<br />

se <strong><strong>ni</strong>je</strong> <strong>ni</strong> razišao, a na binu<br />

je izašla YU grupa. Dragi,<br />

Žika i Petar Jelić, potpomognuti<br />

bubnjarem Igorom Maleševićem,<br />

sjajnom svirkom<br />

još više su podigli raspoloženje<br />

gle<strong>da</strong>laca, kojih je kako<br />

je koncert odmicao, bilo sve<br />

više (oko 10.000). Prostorom<br />

Tiskog keja odzvanjali<br />

su „Mornar“, „Od zlata jabuka“,<br />

„Čudna šuma“, „Kosovski<br />

božuri“, „Cr<strong>ni</strong> leptir“, „Dunavom<br />

šibaju vetrovi“, a malo<br />

je reći <strong>da</strong> je publika uživala u<br />

stihovima. Iako je ispred bine<br />

bilo posetilaca svih staros<strong>ni</strong>h<br />

dobi, najviše je bilo mladih<br />

koji poštuju muziku grupe<br />

koja egzistira već 39 godina.<br />

Iako je jak vetar još tokom<br />

koncerta YU grupe najavio<br />

nevreme, atmosfera u<br />

publici i u okol<strong>ni</strong>m kafićima<br />

Sveža rakija za motoriste<br />

Na moto-susretima pivo<br />

je dominantan „artikl“. Zbog<br />

toga je neobičan potez Novobečejca<br />

Miloša Đumića<br />

koji je u moto-kampu pekao<br />

rakiju od jabuke za sve motoraše.<br />

„Penzioner sam i<br />

volim <strong>da</strong> uzgajam voće, a<br />

rakiju obožavam <strong>da</strong> pečem<br />

od svih sorti voća. To je moj<br />

Miloš Đumić i „veseli stroj“<br />

poklon za slavu svim posetiocima,<br />

a najpre motociklistima<br />

koji su došli iz svih<br />

<strong>kraj</strong>eva Vojvodine u naš<br />

Novi Bečej“, rekao je Đumić.<br />

Iako više vole pivo, učes<strong>ni</strong>ci<br />

moto-skupa <strong>ni</strong>su odbijali<br />

besplatnu rakiju.<br />

B.M.<br />

FOTO: S. Malešev<br />

Uz Nena Belana i po kiši<br />

<strong><strong>ni</strong>je</strong> pala <strong>ni</strong> za milimetar ka<strong>da</strong><br />

je na binu izašao Zoran Kiki<br />

Lesendrić sa svojim devetočla<strong>ni</strong>m<br />

bendom (5 gitara),<br />

među kojima je bio i Mlađan<br />

Dinkić, mi<strong>ni</strong>star ekonomije i<br />

regionalnog razvoja.<br />

Neka<strong>da</strong>šnji pevač grupe<br />

„Piloti“ je tokom koncerta<br />

najviše pesama odsvirao baš<br />

iz opusa ove grupe, a mogle<br />

su se čuti i numere sa Lesendrićevog<br />

solističkog albuma<br />

„Mesec na vratima“ („Te noći<br />

ka<strong>da</strong> smo se potukli zbog<br />

nje“, „Uvek te đavo nađe<br />

lakše nego ja“). Pun gitarski<br />

zvuk i velika količina pozitivne<br />

energije obeležili su koncert<br />

Kikija i ben<strong>da</strong>, masa je<br />

odlično prihvatila hitove „Ne<br />

veruj u idole“, „Kao ptica na<br />

mom dlanu“, „Leto“, a usledio<br />

je i bis posle sat i po vremena<br />

svirke.<br />

Početak koncerta Nena<br />

Belana i „Fiumensa“ pratile<br />

su prve kapi kiše, a on<strong>da</strong><br />

se otvorilo nebo iznad Novog<br />

Bečeja. Jak pljusak oterao<br />

je sa Tiskog keja većinu posetilaca,<br />

a samo su o<strong>ni</strong> najupor<strong>ni</strong>ji<br />

(njih oko 200), ostali<br />

ispred bine ili u zaklonu ispod<br />

suncobrana. Belan je uspeo<br />

<strong>da</strong> odsvira nekoliko hitova<br />

svog bivšeg ben<strong>da</strong> („Đavoli“),<br />

„Rijeku snova“ i „Ivonu“,<br />

ka<strong>da</strong> je koncert prekinut.<br />

Jura Stublić („Film“) zbog<br />

nevremena <strong><strong>ni</strong>je</strong> <strong>ni</strong> nastupio u<br />

subotu, a njegov koncert bio<br />

je odložen za nedelju uveče.<br />

Gađajte<br />

predsed<strong>ni</strong>ka<br />

opštine<br />

Defile motociklista<br />

Poslednji <strong>da</strong>n ma<strong>ni</strong>festacije<br />

(31. avgust) počeo je<br />

u Domu kulture godišnjom<br />

skupštinom Zavičajnog kluba<br />

Novobečejaca i Vranjevčana.<br />

Potom je inž. Vasa Popović<br />

članovima kluba pričao o<br />

Tisi, dočaravajući istoriju vodoprivred<strong>ni</strong>h<br />

radova u opšti<strong>ni</strong><br />

Novi Bečej. Prisut<strong>ni</strong> su zatim<br />

posetili izložbu Tiva<strong>da</strong>ra Košuta<br />

i obišli Glavaševu kuću<br />

u kome se nalaze ostaci stilskog<br />

nameštaja i nekoliko<br />

portreta članova bivše porodice<br />

Glavaški. Deo enterijera<br />

ovog muzeja čine predmeti<br />

veza<strong>ni</strong> za poznatog novobečejskog<br />

kompozitora Josifa<br />

Marinkovića.<br />

Oko 18 časova u vazduhu<br />

je lebdela neizvesnost<br />

<strong>da</strong> li će koncert Jure Stublića,<br />

koji je zbog kiše otkazan<br />

<strong>da</strong>n ra<strong><strong>ni</strong>je</strong>, biti uopšte održan.<br />

Prostrujala je vest, koja<br />

je kas<strong><strong>ni</strong>je</strong> i zva<strong>ni</strong>čno potvrđena,<br />

<strong>da</strong> se Stublić spakovao i<br />

otišao za Hrvatsku. O razlozima<br />

njegovog odlaska <strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

bilo zva<strong>ni</strong>č<strong>ni</strong>h informacija, ali<br />

se u tim trenucima znalo <strong>da</strong><br />

je koncert grupe „3+2“ iz Mađarske<br />

takođe otkazan, jer je<br />

u tom terminu trebalo <strong>da</strong> svira<br />

Stublić. Orga<strong>ni</strong>zator je takođe<br />

najavio <strong>da</strong> će koncert<br />

ben<strong>da</strong> iz Mađarske biti održan<br />

u vreme katoličkog Božića.<br />

Posetioci „Velikogospojinskih<br />

<strong>da</strong>na“ <strong>ni</strong>su mnogo žalili<br />

za otkaza<strong>ni</strong>m koncertom<br />

Stublića, jer su u večernjim<br />

satima imali jedinstvenu priliku<br />

<strong>da</strong> balo<strong>ni</strong>ma pu<strong>ni</strong>m vode<br />

gađaju predsed<strong>ni</strong>ka opštine<br />

Milivoja Vrebalova, a posle<br />

toga Vlado Georgiev je imao<br />

koncert.<br />

Milivoj Vrebalov popeo<br />

se na toretu ispred bine na<br />

Tiskom keju, stao ispred svojih<br />

sugrađana rešen <strong>da</strong> istrpi<br />

pogotke nezadovolj<strong>ni</strong>h građana.<br />

Akcija „Gađajte predsed<strong>ni</strong>ka<br />

opštine“ imala je<br />

huma<strong>ni</strong>tar<strong>ni</strong> karakter, jer je<br />

je<strong>da</strong>n balon koštao 200 dinara,<br />

a sav prihod bio je<br />

namenjen školi za decu sa<br />

INTERVJU SA ČLANOVIMA YU GRUPE<br />

Rokeri koji prkose godinama<br />

YU GRUPU su <strong>da</strong>leke<br />

1970. godine osnovali Dragi<br />

i Žika Jelić, Miodrag Okrugić<br />

i Velibor Bog<strong>da</strong>nović. Objavili<br />

su 11 studijskih albuma,<br />

8 „singlica“ i u etar lansirali<br />

veliki broj hitova koji su i sa<strong>da</strong><br />

veoma popular<strong>ni</strong>. Osnovu<br />

grupe i <strong>da</strong>nas čine braća<br />

Dragi i Žika Jelić, a od 1992.<br />

godine u ekipu je „uvršten“ i<br />

njihov bratanac Petar Jelić.<br />

Posle veoma uspešne<br />

svirke na „Velikogospojinskim<br />

<strong>da</strong><strong>ni</strong>ma“ članovi ben<strong>da</strong><br />

su bili zadovolj<strong>ni</strong>.<br />

- Bilo je sjajno, publika je<br />

bila predivna, a sama ma<strong>ni</strong>festacija<br />

me je oduševila,<br />

pogotovo što traje četiri <strong>da</strong>na.<br />

Pozdravljam napore orga<strong>ni</strong>zatora<br />

<strong>da</strong> prirede ovakva<br />

dešavanja, i tako treba<br />

<strong>da</strong> nastave i <strong>da</strong>lje – rekao je<br />

Žika Jelić.<br />

YU grupa osnovana je<br />

29. novembra 1970. godine,<br />

na praz<strong>ni</strong>k SFR<br />

Jugoslavije (Dan republike).<br />

Mnogo godina<br />

ste u Domu sindikata u<br />

Beogradu tog <strong>da</strong>na<br />

pravili koncerte. Te države<br />

više nema, ali YU<br />

grupa i <strong>da</strong>lje opstaje.<br />

- Bilo je raznoraz<strong>ni</strong>h situacija<br />

i perio<strong>da</strong>. Iduće godine<br />

slavimo četrdesetogodišnjicu<br />

postojanja, a za taj vremenski<br />

period, i u najmir<strong><strong>ni</strong>je</strong>m<br />

ljudskom životu, a kamoli<br />

rokerskom, svašta može<br />

<strong>da</strong> se dogodi. Bilo je i<br />

svetlih i opas<strong>ni</strong>h i neizves<strong>ni</strong>h<br />

momenata, ali smo sve to<br />

izgurali. Zadovoljan sam<br />

o<strong>ni</strong>m što smo uradili. Voleo<br />

bih <strong>da</strong> tako ostane i u nared<strong>ni</strong>m<br />

godinama.<br />

U ovoj postavi prvi put<br />

ste svirali u Novom Bečeju.<br />

Da li ste se<strong>da</strong>mdesetih<br />

godina prošlog<br />

veka svirali na nekoj<br />

igranci u ovom gradu?<br />

- Iskreno <strong>da</strong> vam kažem<br />

bili smo tih godina u Bečeju,<br />

ali ne znam u kojem (smeh).<br />

Ka<strong>da</strong> sam bio mlad znao<br />

sam <strong>da</strong> postoje dva Bečeja,<br />

ali <strong>ni</strong>ka<strong>da</strong> <strong>ni</strong>sam znao koji je<br />

koji. Kako sam ostario, znam<br />

<strong>da</strong> smo pre tri godine svirali<br />

u Starom Bečeju na rođen<strong>da</strong>nu<br />

kluba „Penny Lane“,<br />

sa<strong>da</strong> u Novom Bečeju, i na<br />

Petar, Žika i Dragi Jelić<br />

oba koncerta je bilo sjajno –<br />

rekao je Žika Jelić.<br />

Razgovoru se priključio i<br />

Petar Jelić, najmlađi član<br />

ben<strong>da</strong>, ljubimac ženskog dela<br />

publike.<br />

Kako se boriš sa emocijama<br />

koje izazivaš<br />

kod lepšeg pola?<br />

- Nije sve tako kako<br />

izgle<strong>da</strong> na prvi pogled. Prijaju<br />

mi simpatije koje izazivam<br />

kod ženskog dela naše publike,<br />

ali ka<strong>da</strong> se završi koncert<br />

jednostavno spakujem<br />

stvari i ćutim.<br />

Uz YU grupu, samo još<br />

„Riblja čorba“ i „Van<br />

Gogh“ dugi <strong>ni</strong>z godina<br />

opstaju na sce<strong>ni</strong>. Zbog<br />

čega ima sve manje rokenrola<br />

kod nas?<br />

- Toj vrsti muzike se kod<br />

nas, za razliku od razvijenog<br />

sveta, ne pri<strong>da</strong>je dovoljno<br />

prostora u medijima, pa je<br />

mladim bendovima teško <strong>da</strong><br />

dođu do šireg auditorijuma.<br />

Da bi uspeo <strong>da</strong> stigneš do<br />

vrha, treba mnogo energije,<br />

volje i živaca. Ka<strong>da</strong> posle<br />

napornog dugogodišnjeg ra<strong>da</strong><br />

i mnogo pokušaja ne dobiješ<br />

pozitivan povrat<strong>ni</strong> efekat,<br />

jednostavno odustaneš.<br />

Zbog toga mnogo mladih<br />

muzičara ne može <strong>da</strong> iskaže<br />

svoj talenat za rok muziku –<br />

rekao je Petar Jelić i bežeći<br />

od kiše, sa ostatkom ben<strong>da</strong><br />

napustio je prostor iza bine.<br />

S.M.

12<br />

broj 470. 4. septembar 2009.<br />

Georgiev dva puta<br />

prekinuo koncert<br />

Vlado Georgiev je u nedelju<br />

dva puta prekinuo koncert.<br />

Prvi put <strong>da</strong> bi poljubio<br />

devojku iz prvog re<strong>da</strong> koja<br />

mu se „nabacivala“, a drugi<br />

put <strong>da</strong> bi slikao razdraganu<br />

masu. Georgiev je na trenutak<br />

utišao svoj bend rekavši:<br />

poseb<strong>ni</strong>m potrebama „Milan<br />

Petrović“ iz Novog Sa<strong>da</strong>, čije<br />

bi istureno odeljenje trebalo<br />

<strong>da</strong> bude otvoreno i u Bočaru<br />

(posle preuređenja dvorca<br />

Hertelendi).<br />

U početku su posetioci,<br />

kojih je u tim trenucima bilo<br />

oko 5.000, bili sramežljivi,<br />

ali ka<strong>da</strong> je led probijen, Vrebalov<br />

je bio mokar do gole<br />

kože. Prema slobodnoj proce<strong>ni</strong>,<br />

prema predsed<strong>ni</strong>ku opštine<br />

Novi Bečej poletelo je<br />

osamdesetak balona pu<strong>ni</strong>h<br />

vode, a tridesetak je pogodilo<br />

cilj. Vrebalova su gađali<br />

„obič<strong>ni</strong>“ građa<strong>ni</strong> Novog Bečeja<br />

i Bečeja, ali i kumovi, <strong>da</strong>lji<br />

rođaci, volonterke ma<strong>ni</strong>festacije,<br />

deca i sarad<strong>ni</strong>ci (Saša<br />

Šućurović – ali <strong><strong>ni</strong>je</strong> pogodio).<br />

Vrebalov je sve stoički istrpeo,<br />

a izbegavajući vodene<br />

„hice“ pokazao je <strong>da</strong> je u dobroj<br />

fizičkoj formi, <strong>da</strong> mu je<br />

„refleks“ i <strong>da</strong>lje na visokom<br />

<strong>ni</strong>vou, za šta su sigurno zaslužne<br />

godine bavljenja rukometom.<br />

Gađanje predsed<strong>ni</strong>ka je<br />

bila sjajna uvertira za ono što<br />

je sledilo na bi<strong>ni</strong>. Do 21.30 na<br />

Tiskom keju skupilo se oko<br />

20.000 ljudi očekujući koncert<br />

Vlade Georgieva, jednog<br />

od najpopular<strong>ni</strong>jih pop<br />

pevača sa ovih prostora. I<br />

dobili su ono što su očekivali<br />

– spektakl. Bend koji je pratio<br />

Georgieva (11 članova) i<br />

Berarova teh<strong>ni</strong>ka, uz nepresušnu<br />

energiju pevača, dva i<br />

po sata držali su masu u stanju<br />

ekstaze, a prednjačile su,<br />

naravno, devojčice, devojke,<br />

Smuđ iz Beljanske bare<br />

za predsed<strong>ni</strong>ka<br />

Mnogo ljudi je tokom<br />

„Velikogospojinskih <strong>da</strong>na“,<br />

čestitajući slavu, predsed<strong>ni</strong>ku<br />

opštine Novi Bečej <strong>da</strong>rivalo<br />

razne poklone. Je<strong>da</strong>n<br />

od najoriginal<strong>ni</strong>jih Vrebalovu<br />

je uručio Jevrem Moldovanov.<br />

U kesu koju je uručio<br />

predsed<strong>ni</strong>ku upakovao<br />

je smuđa upecanog u Beljanskoj<br />

bari kod Turije. Vrebalov<br />

se zahvalio kuvaru iz<br />

Turije i ispričao anegdotu<br />

sa Kobasicijade. „U vreme<br />

ka<strong>da</strong> sam bio na Kobasicijadi<br />

postio sam, a ljubaz<strong>ni</strong><br />

domaći<strong>ni</strong> su mi nudili <strong>da</strong> jedem<br />

kobasice. Ubeđivali su<br />

me <strong>da</strong> je posna, jer je pečena<br />

na ulju, a ne na masti“.<br />

„Svi imate fotoaparate i samo<br />

me slikate. E pa imam<br />

ga i ja“. Ta<strong>da</strong> je otišao u <strong>kraj</strong><br />

bine i počeo <strong>da</strong> slika publiku<br />

(čitaj devojke), koja je njegove<br />

„bravure“ fotoaparatom<br />

ispratila cikom, vriskom<br />

i dizanjem ruku.<br />

žene. Ženski deo publike koji<br />

je u prvim redovima či<strong>ni</strong>o i<br />

70 procenata, crnogorskog<br />

pevača zasipao je pliša<strong>ni</strong>m<br />

medvedićima i srcima. Muški<br />

deo mu je doturao limenke<br />

piva, a Georgiev je u svemu<br />

tome uživao. Ređali su se hitovi<br />

„Živim <strong>da</strong> te nađem“, „Anđele“,<br />

„Nisam ljubomoran“,<br />

„Hej ti“, „Do svitanja“... Scenski<br />

efekti su takođe bili na visokom<br />

<strong>ni</strong>vou. Tokom koncerta<br />

desetine balona je poletelo<br />

u vazduh (mi<strong>ni</strong>jaturne kopije<br />

balona za letenje, sa gorio<strong>ni</strong>cima),<br />

a tokom bisa milio<strong>ni</strong><br />

konfeta zasuli su Georgieva i<br />

prve redove publike.<br />

Veličanstven vatromet koji<br />

je obasjao Tisu i kej spustio<br />

je zavesu na „Velikogospojinske<br />

<strong>da</strong>ne“ koji su bili bogatiji<br />

od prethod<strong>ni</strong>h.<br />

Slobo<strong>da</strong>n Malešev<br />

Etno bazar<br />

Dvodnev<strong>ni</strong> Etno bazar<br />

okupio je preko šezdeset<br />

zanatlija i umet<strong>ni</strong>ka iz raz<strong>ni</strong>h<br />

<strong>kraj</strong>eva Srbije (Niš,<br />

Loz<strong>ni</strong>ca, Zrenja<strong>ni</strong>n, Žabalj,<br />

Sremska Mitrovica, Beograd,<br />

Inđija, Čortanovci,<br />

Novi Sad, Subotica, Novi<br />

Bečej) na kome su posetioci<br />

mogli <strong>da</strong> pogle<strong>da</strong>ju i<br />

kupe brojne suve<strong>ni</strong>re i<br />

upotrebne predmete izrađene<br />

teh<strong>ni</strong>kama narodne<br />

radinosti, <strong>da</strong> degustiraju<br />

tradicionalna jela i pića i<br />

prisustvuju predstavljanju<br />

starih zanata. Posebnu<br />

pažnju posetilaca izazvala<br />

je Nišlijka čije ime se od<br />

2008. godine nalazi u Gi<strong>ni</strong>sovoj<br />

knjizi rekor<strong>da</strong> jer je<br />

napravila najduži stolnjak<br />

na svetu (108 metara).<br />

K.K.<br />

NOVI BEČEJ<br />

RAZGOVOR SA KIKIJEM LESENDRIĆEM<br />

„Vratio sam Dinkića na<br />

scenu“<br />

ZORAN KIKI LESENDRIĆ, pevač<br />

neka<strong>da</strong> popularne grupe<br />

„Piloti“, kao i većina muzičara<br />

na ovogodišnjim „Velikogospojinskim<br />

<strong>da</strong><strong>ni</strong>ma“ prvi put je<br />

svirao u Novom Bečeju.<br />

- Svirka je bila odlična,<br />

publika je odlično reagovala<br />

na sve pesme, zadovoljan<br />

sam. Novobečejci su bili sjaj<strong>ni</strong>,<br />

ali mislim <strong>da</strong> <strong>ni</strong>su samo<br />

o<strong>ni</strong> bili u publici, bilo je tu naro<strong>da</strong><br />

iz svih <strong>kraj</strong>eva Vojvodine,<br />

a i iz Beogra<strong>da</strong>. Volim <strong>da</strong><br />

sviram na ovakvim festivalima,<br />

ka<strong>da</strong> u jednom <strong>da</strong>nu svira<br />

mnogo bendova. Tako je<br />

bilo i ka<strong>da</strong> sam počinjao karijeru<br />

i ovo večeras me je vratilo<br />

u ta srećna vremena.<br />

Solističkim albumom<br />

„Mesec na vratima“ koji<br />

je objavljen prošle<br />

godine, i koji je proglašen<br />

za najbolji CD u<br />

2008. vratio si se na<br />

muzičku scenu. Za tvoj<br />

povratak je, uslovno rečeno,<br />

najviše zasluga<br />

imao Mlađan Dinkić. Da<br />

li si se pokajao?<br />

- Nisam se pokajao, jer<br />

sam ja njega vratio na scenu.<br />

Ka<strong>da</strong> je u mogućnosti,<br />

svira sa nama i drago mi je<br />

zbog toga. Volim ka<strong>da</strong> nas<br />

na bi<strong>ni</strong> ima mnogo, pogotovo<br />

gitarista, jer mi je to ideal<br />

svirke.<br />

Posle prestanka ra<strong>da</strong><br />

„Pilota“ pisao si muziku<br />

za mnoge pevače,<br />

kod nas i u Grčkoj, a te<br />

pesme postale su hitovi.<br />

Kako „znaš“ <strong>da</strong> će<br />

neka pesma postati<br />

hit?<br />

- Po nekom svom unutrašnjem<br />

osećaju. Obično pišem<br />

pesme po senzibilitetu<br />

Nastup Kikija Lesendrića sa Mlađanom Dinkićem<br />

pevača za kojeg stvaram stihove.<br />

Pesme koje sam pisao<br />

za Viktoriju <strong>mogla</strong> je <strong>da</strong> peva<br />

samo ona, a opet, nekim pesmama<br />

koje sam pisao za<br />

druge izvođače, trebalo je<br />

dugo <strong>da</strong> postanu hit. U stvari,<br />

obično se sa sigurnošću<br />

ne može reći <strong>da</strong> će neka pesma<br />

biti hit. Za Grke ne pišem<br />

stihove, nego samo muziku,<br />

i to je već druga stvar.<br />

Novi album promovisao<br />

si u svim glav<strong>ni</strong>m<br />

gradovima bivše SFRJ,<br />

osim u Skoplju, i sa<strong>da</strong><br />

u Novom Bečeju. Kakav<br />

je plan za <strong>da</strong>lje?<br />

- Turneja u Srbiji traje do<br />

31. decembra, očekuju me i<br />

svirke u Hrvatskoj, Slove<strong>ni</strong>ji,<br />

Makedo<strong>ni</strong>ji, a ka<strong>da</strong> se to završi,<br />

ulazim u studio <strong>da</strong> s<strong>ni</strong>mim<br />

novi materijal – rekao je<br />

Lesendrić.<br />

S.M.<br />

DVA MINUTA SA ZORANOM KESIĆEM, AUTOROM „FAJRONT<br />

REPUBLIKE“<br />

Život je nekom majka, a<br />

nekom maćeha<br />

VODITELJI PROGRAMA na<br />

„Velikogospojinskim <strong>da</strong><strong>ni</strong>ma“<br />

bili su Slađana Đorđijev (Radio<br />

Novi Bečej), Jovana Bilić<br />

(freelancer) i Zoran Kesić,<br />

autor i voditelj emisije „Fajront<br />

republika“ na TV Fox.<br />

Kesić je bio zadužen za dobru<br />

atmosferu na bi<strong>ni</strong>, ali i<br />

oko nje. Šalio se s posetiocima,<br />

izvođačima, kolegama.<br />

Pristao je i na neobavezan<br />

razgovor za Bečejski <strong>mozaik</strong>.<br />

Otkud tebe u Novom<br />

Igor Bugarski i Zoran Kesić<br />

Bečeju?<br />

- Zvali me ljubaz<strong>ni</strong> opštinari,<br />

ja čuo kakva je ma<strong>ni</strong>festacija,<br />

kako <strong>da</strong> ne dođem<br />

ka<strong>da</strong> obožavam ovakva dešavanja.<br />

Nekom je život majka,<br />

nekom maćeha, a me<strong>ni</strong><br />

očigledno majka, čim me zovu<br />

na ovako divne ma<strong>ni</strong>festacije.<br />

Jesi li prvi put u ovom<br />

gradu?<br />

- Da znaš <strong>da</strong> jesam. Bio<br />

sam pre desetak godina u<br />

Bečeju, a o<strong>da</strong>tle je i moj s<strong>ni</strong>matelj<br />

Bugarski koji sve ovo<br />

beleži, pa ćemo plasirati u<br />

„Fajront republici“. Ka<strong>da</strong> sam<br />

bio u Bečeju pio sam one žute<br />

vode, za koju se vezuje<br />

legen<strong>da</strong> <strong>da</strong> se, ka<strong>da</strong> je popiješ,<br />

obavezno vratiš. To<br />

izgle<strong>da</strong> pali, ali se ja <strong>ni</strong>sam<br />

vratio u Bečej, nego u Novi<br />

Bečej, što je mož<strong>da</strong> i bolje.<br />

Šta će te podsećati na<br />

Novi Bečej?<br />

- Dobra riblja čorba, vino,<br />

tamburaši i lepe devojke.<br />

Upoznao sam mnogo lepih<br />

Vojvođanki, a zna se <strong>da</strong> postoji<br />

tradicija dobrih odnosa<br />

devojaka sa ovih prostora i<br />

nas Beograđana. Pa, <strong>ni</strong>ka<strong>da</strong><br />

se ne zna…<br />

Šta gle<strong>da</strong>oce Televizije<br />

Fox očekuje od septembra<br />

u „Fajront republici“?<br />

- Nova sezona „Fajront<br />

republike“ startuje 10. septembra,<br />

imaćemo nove fore i<br />

zezancije, i gle<strong>da</strong>oci mogu<br />

<strong>da</strong> očekuju još luđi serijal –<br />

rekao je Kesić i odjurio <strong>da</strong><br />

najavi novu tamburašku bandu<br />

na bi<strong>ni</strong>.<br />

S.M.<br />

INTERVJU SA NENOM BELANOM<br />

Popularnost prija<br />

NENO BELAN je sa svojim<br />

„Fiumensima“ iz Splita stigao<br />

i do Novog Bečeja. Posle<br />

koncerata u Nišu (2003. godine),<br />

ka<strong>da</strong> je prvi put posle<br />

nesreć<strong>ni</strong>h dešavanja na ovim<br />

prostorima devedestih godina<br />

nastupio u Srbiji, Belan je<br />

održao koncerte i u Beogradu,<br />

Novom Sadu, Zrenja<strong>ni</strong>nu i<br />

Bečeju, a sa<strong>da</strong> je zasvirao i u<br />

Novom Bečeju. Nažalost,<br />

koncert je prekinut zbog jake<br />

kiše, ali je Belan i pored toga<br />

bio zadovoljan nastupom.<br />

- Naravno <strong>da</strong> mi je žao<br />

što je pa<strong>da</strong>la kiša, ali su ljudi,<br />

koji su ostali, uživali u našoj<br />

muzici. Dali smo sve od<br />

sebe, a ljudi koji su pokisli do<br />

gole kože su nas pratili u<br />

stopu.<br />

Da li ostaješ i sutra u<br />

Novom Bečeju?<br />

- Da, ostaću do po<br />

podne, <strong>da</strong> razgle<strong>da</strong>m grad<br />

jer sam čuo sve najbolje o<br />

njemu i o ljudima koji tu žive.<br />

Kas<strong><strong>ni</strong>je</strong> idem za Slove<strong>ni</strong>ju<br />

jer imam zakazan koncert.<br />

Popularan si sa obe<br />

strane Dunava. Koliko<br />

ti to znači?<br />

- Prija, mnogo.<br />

Ostao si na istom muzičkom<br />

kursu. Koliko je<br />

to teško i isplativo izvesti<br />

u turbulent<strong>ni</strong>m<br />

FOTO: S. Malešev<br />

Neno Belan<br />

tranzicio<strong>ni</strong>m godinama<br />

u obe države?<br />

- U prvim momentima se<br />

<strong><strong>ni</strong>je</strong> isplaćivalo, ali na duge<br />

staze je to prava stvar. Teško<br />

jeste, ali treba ostati svoj, naporno<br />

raditi i doći do cilja.<br />

Da li postoji razlika između<br />

publike u Hrvatskoj<br />

i Vojvodi<strong>ni</strong>?<br />

- U Hrvatskoj je publika<br />

putem medija dobro upoznata<br />

s mojim radom sa „Fiumensima“,<br />

dok u Srbiji mediji<br />

nešto manje prate naš rad.<br />

Zbog toga ljudi ovde bolje<br />

reagiraju na starije stvari koje<br />

sam radio sa „Đavolima“,<br />

pesme tipa „Stojim na kantunu“,<br />

„Pričaj mi o ljubavi“, i<br />

pesme sa prvog solističkog<br />

albuma „Sunny <strong>da</strong>y“. Međutim,<br />

i to se menja, pre neki<br />

<strong>da</strong>n smo svirali u Novom<br />

Sadu i na moje iznenađenje<br />

publika je vrlo burno reagirala<br />

na „Rijeku snova“ i pesme<br />

koje sam uradio s klapama.<br />

Da li te uskoro možemo<br />

očekivati ponovo u Novom<br />

Bečeju ili Bečeju?<br />

- Znam <strong>da</strong> ima interesovanja<br />

za muziku koju stvaram<br />

i izvodim, ako me pozovu<br />

rado ću doći – rekao je<br />

Belan.<br />

S.M.

Bečejski kajakaši u<br />

Novom Bečeju<br />

IAKO U programu <strong><strong>ni</strong>je</strong> bilo<br />

najavljeno, gosti „Velikogospojinskih<br />

<strong>da</strong>na“ za vreme<br />

„Velikogospojinskog kotlića“<br />

bili su kajakaši KKK Bečej.<br />

Više od 40 kajakaša svih<br />

uzrasta doveslalo je od Bečeja<br />

do Novog Bečeja raspoloživom<br />

klupskom „flotom“,<br />

a pristali su na Tiski<br />

kej. Milivoj Vrebalov primio<br />

Milivoj Vrebalov i kajakaši Bečeja<br />

POD POKROVITELJSTVOM<br />

opštine Novi Bečej i Mesne<br />

zajed<strong>ni</strong>ce Novi Bečej, u orga<strong>ni</strong>zaciji<br />

KBV Jedinstvo, u<br />

nedelju je održana tradicionalna<br />

revija borilačkih sportova.<br />

Pred pu<strong>ni</strong>m amfiteatrom<br />

na Tiskom keju pored<br />

takmičara novobečejskog<br />

kluba publika je imala priliku<br />

<strong>da</strong> posmatra borbe najboljih<br />

takmičara iz domaćih klubova,<br />

kao i klubova iz Crne<br />

Gore.<br />

Održano je deset borbi,<br />

a rezultati po kategorijama<br />

su: Srđan Popov (Jedinstvo)<br />

- Viktor Kovačević („G. Ostojić“<br />

Beograd) 0:3, Milan Rakita<br />

(Jedinstvo) – Marko<br />

Đurković („Arena“ Mali Iđoš)<br />

3:0, Marijana Rakić (Jedinstvo)<br />

– Jelena Milosavljevć<br />

(Senta) 3:0, Čaba Vereš<br />

(Jedinstvo) – Mirko Gajić<br />

(„Galaktik“ Sombor) 3:0,<br />

Dragica Bolozanov (Jedinstvo)<br />

– Marina Milosavljević<br />

Velikogospojinski<br />

susret penzionera<br />

OTVARANJU „Velikogospojinskih<br />

<strong>da</strong>na“ prisustvovalo<br />

je i oko 230 penzionera iz orga<strong>ni</strong>zacija<br />

sa kojima penzioneri<br />

iz Novog Bečeja neguju<br />

dugogodišnje bratske veze.<br />

Susret je počeo 27. avgusta<br />

pre podne, uoči Velike<br />

Gospojine u Domu penzionera,<br />

ka<strong>da</strong> su penzionere iz<br />

Negoslavaca, Borova (Hrvatska),<br />

Knjaževca, Bečeja,<br />

Boljevca, Bašai<strong>da</strong> i drugih<br />

orga<strong>ni</strong>zacija, kao i predstav<strong>ni</strong>ke<br />

mes<strong>ni</strong>h orga<strong>ni</strong>zacija<br />

je prvake Srbije u mi<strong>ni</strong>-kajaku<br />

i višestruke državne prvake<br />

u „velikom“ kajaku na<br />

bi<strong>ni</strong>, rekavši <strong>da</strong> sve više radi<br />

na približavanju dva Bečeja.<br />

„Ovaj trenutak sam želeo<br />

dugi <strong>ni</strong>z godina, <strong>da</strong> se napokon<br />

sprijateljimo i s Bečejom.<br />

Mož<strong>da</strong> to izgle<strong>da</strong> čudno,<br />

ali i Bečej i Novi Bečej,<br />

kao najbliže komšije, treba<br />

Revija borilačkih<br />

veština<br />

(Senta) 0:3, Petar Urošević<br />

(„Fanatk“ Stara Pazova) –<br />

Aleksan<strong>da</strong>r Dimitrijević<br />

(„Kralj Petar I“ Beograd) 3:0,<br />

Vla<strong>da</strong>n Tadić („Banat“ Zrenja<strong>ni</strong>n)<br />

– Stefan Miražić<br />

(Sremska Mitrovica) 0:3,<br />

Dragoljub Đurin („Banat“<br />

NOVI BEČEJ<br />

broj 470. 4. septembar 2009. 13<br />

tesno <strong>da</strong> sarađuju. Drago mi<br />

je što su nam kajakaši došli<br />

u goste <strong>da</strong> nam čestitaju slavu<br />

i <strong>da</strong> se provedu sa nama“,<br />

rekao je Vrebalov.<br />

Jožef Šoti, bečejski kajakaš<br />

olimpijac, čestitao je<br />

Vrebalovu slavu gra<strong>da</strong> i poklo<strong>ni</strong>o<br />

mu rakiju, veslo i „perajicu“<br />

za riblju čorbu.<br />

S.M.<br />

Zrenja<strong>ni</strong>n) – Si<strong>ni</strong>ša Gambelić<br />

(Crna Gora) 3:0, Dušan<br />

Muždeka („Fanatk“ Stara<br />

Pazova) - Nikola Petrović<br />

(Crna Gora) 3:0 i Ljubiša<br />

Čestić ( Ruma) - Miloje Petrović<br />

(Crna Gora) 3:0.<br />

K.K.<br />

penzionera pozdravili predsed<strong>ni</strong>k<br />

opštine Milivoj Vrebalov,<br />

predsed<strong>ni</strong>k Saveza<br />

penzionera Vojvodine Milan<br />

Nenadić i predsed<strong>ni</strong>k opštinske<br />

orga<strong>ni</strong>zacije penzionera<br />

Novi Bečej Zoran Petrović.<br />

Gosti su zajedno sa domaći<strong>ni</strong>ma<br />

prisustvovali otvaranju<br />

„Velikogospojinskih <strong>da</strong>na“ i<br />

Smotri parad<strong>ni</strong>h zaprega. U<br />

toku večeri gosti i domaći<strong>ni</strong><br />

su se okupili u Domu penzionera<br />

na zajed<strong>ni</strong>čkoj večeri<br />

i druženju, a zatim su prisustvovali<br />

koncertu Harisa Džinovića<br />

na Tiskom keju. Po<br />

rečima predsed<strong>ni</strong>ka opštinske<br />

orga<strong>ni</strong>zacije penzionera<br />

Novi Bečej Zorana Petrovića,<br />

tradicional<strong>ni</strong>m susretom<br />

penzionera zadovolj<strong>ni</strong><br />

su bili i gosti i domaći<strong>ni</strong>, za<br />

šta posebne zasluge imaju<br />

predsed<strong>ni</strong>ca mesne orga<strong>ni</strong>zacije<br />

Novi Bečej Da<strong>ni</strong>ca Lukić,<br />

aktiv žena novobečejske<br />

mesne orga<strong>ni</strong>zacije i aktivistkinje.<br />

M. Kiselički<br />

FOTO: S. Malešev<br />

SPUŠTENA ZAVESA NA „VELIKOGOSPOJINSKE DANE“<br />

Novi rekord – više<br />

od 100.000 ljudi<br />

Stublić „pobegao“<br />

Medijima u Srbiji u utorak<br />

je prosleđeno zva<strong>ni</strong>čno<br />

saopštenje iz kabineta predsed<strong>ni</strong>ka<br />

opštine u kojem se<br />

iznose prvi utisci posle završe<strong>ni</strong>h<br />

„Velikogospojinskih<br />

<strong>da</strong>na“.<br />

U saopštenju se izražava<br />

žal „zbog toga što je Jura<br />

Stublić, neka<strong>da</strong>šnji frontmen<br />

grupe ’Film’ prevario<br />

„NOVI BEČEJ je za četiri<br />

<strong>da</strong>na trajanja ’Velikogospojinskih<br />

<strong>da</strong>na’ posetilo više<br />

od 100.000 ljudi. U nedelju,<br />

ka<strong>da</strong> je sjajan koncert održao<br />

Vlado Georgiev, u gradu<br />

je bilo do 35.000 duša, a prvog<br />

<strong>da</strong>na ka<strong>da</strong> je svirao Haris<br />

Džinović u Novom Bečeju<br />

je bilo sve puno, centar gra<strong>da</strong>,<br />

kafići, kafane, restora<strong>ni</strong>,<br />

park i kej, i procenjujemo <strong>da</strong><br />

je bilo do 50.000 ljudi. Ka<strong>da</strong><br />

na to do<strong>da</strong>mo posetioce koji<br />

su u gradu bili u petak i subotu,<br />

možemo <strong>da</strong> kažemo<br />

<strong>da</strong> smo ove godine na ma<strong>ni</strong>festaciji<br />

imali više ljudi nego<br />

lane, što je i bio cilj“, bile su<br />

prve impresije Milivoja Vrebalova,<br />

predsed<strong>ni</strong>ka opštine<br />

Novi Bečej posle prve<br />

prespavane noći nakon završetka<br />

„Velikogospojinskih<br />

<strong>da</strong>na“.<br />

Vrebalov je rekao <strong>da</strong> je<br />

ma<strong>ni</strong>festacija u potpunosti<br />

uspela, a <strong>da</strong> su sve službe<br />

besprekorno uradile svoj posao.<br />

„Policija je maksimalno<br />

profesionalno uradila svoj<br />

posao, privatno obezbeđenje<br />

koje je takođe bilo prisutno<br />

na terenu, bilo je na<br />

<strong>ni</strong>vou, a hvala Bogu, ozbilj<strong>ni</strong>jih<br />

incidenata <strong><strong>ni</strong>je</strong> bilo. Bilo<br />

je nekoliko sit<strong>ni</strong>h prestupa,<br />

ali su poči<strong>ni</strong>oci, kako sam<br />

obavešten, već identifikova<strong>ni</strong>.<br />

Posebnu zahvalnost hteo<br />

bih <strong>da</strong> uputim Komunalcu iz<br />

Novog Bečeja, čiji su zaposle<strong>ni</strong><br />

radili bukvalno 24 časa,<br />

i koji su posle svih velikih fešti,<br />

posle samo nekoliko sati,<br />

grad dovodili u besprekorno<br />

čisto stanje“.<br />

Predsed<strong>ni</strong>k opštine pohvalio<br />

je i zaposlene u Direkciji<br />

za puteve, koji su, kako<br />

je rekao, do početka ma<strong>ni</strong>festacije<br />

uspeli <strong>da</strong> osposobe<br />

put preko brane za dvosmer<strong>ni</strong><br />

saobraćaj, pa se tako <strong>ni</strong>su<br />

stvarale velike gužve.<br />

Govoreći o finansijskom<br />

„učinku“ „Velikogospojinskih<br />

<strong>da</strong>na“, Vrebalov je rekao <strong>da</strong><br />

je opština u „finom plusu, ali<br />

u ovom trenutku ne želim <strong>da</strong><br />

izlazim sa tač<strong>ni</strong>m iznosima.<br />

Vlado Georgiev<br />

Nismo do <strong>kraj</strong>a izvukli bilans,<br />

ali prema prvim procenama<br />

imamo lepu zaradu koja će<br />

biti usmerena na renoviranje<br />

dvorca Hertelendi. Drago mi<br />

je <strong>da</strong> su i moji sugrađa<strong>ni</strong> zadovolj<strong>ni</strong><br />

ma<strong>ni</strong>festacijom i <strong>da</strong><br />

su uspeli <strong>da</strong> zarade. Privat<strong>ni</strong>ci<br />

su izuzetno zadovolj<strong>ni</strong>, počev<br />

od vlas<strong>ni</strong>ka ugostiteljskih<br />

objekata i pro<strong>da</strong>v<strong>ni</strong>ca, pa do<br />

pekara, mesara i ostalih.<br />

Kako i ne bi ka<strong>da</strong> je u gradu<br />

za četiri <strong>da</strong>na bilo više od<br />

100.000 ljudi“.<br />

Pored finansijske pomoći<br />

dvorcu u Bočaru, tokom<br />

„Velikogospojinskih <strong>da</strong>na“<br />

još jedna huma<strong>ni</strong>tarna akcija<br />

obezbedila je novac za najugrože<strong><strong>ni</strong>je</strong>.<br />

Radi se o akciji<br />

„Gađajte predsed<strong>ni</strong>ka opštine“,<br />

u kojoj su zainteresova<strong>ni</strong><br />

mogli balo<strong>ni</strong>ma pu<strong>ni</strong>m<br />

Čobanov do<strong>ni</strong>rao svetleće<br />

balone<br />

Tokom koncerta Georgieva<br />

u vazduh je poletelo<br />

mnoštvo svetlećih balona.<br />

Reč je o svetlosnom efektu<br />

koji je prvi put viđen u Srbiji.<br />

„To je donacija Saše Čobanova,<br />

mog prijatelja koji<br />

živi na Floridi, i koji je hteo<br />

<strong>da</strong> to bude poklon Novobečejcima.<br />

Pored toga, Saša<br />

je učestvovao i u orga<strong>ni</strong>zaciji<br />

moto-susreta, a njegovih<br />

šest Harli-Dejvidsona prodefilovalo<br />

je ulicama gra<strong>da</strong>.<br />

Želim <strong>da</strong> mu se ovim putem<br />

zahvalim na ugođaju koji<br />

nam je priredio, a uz<strong>da</strong>si posetilaca<br />

koji su se čuli prilikom<br />

veličanstvene scene<br />

poletanja balona, govorili su<br />

sve. Drago mi je što se ljudi<br />

koji žive van Novog Bečeja,<br />

a rođe<strong>ni</strong> su ovde, polako<br />

vraćaju. Je<strong>da</strong>n od primera<br />

je i Tiva<strong>da</strong>r Košut koji nam<br />

je priredio izuzetnu izložbu“,<br />

rekao je Vrebalov.<br />

orga<strong>ni</strong>zatore, uzeo autorski<br />

honorar i pobegao iz Novog<br />

Bečeja ne održavši koncert.<br />

Tim povodom Vrebalov je<br />

posebno poručio orga<strong>ni</strong>zatorima<br />

koncert<strong>ni</strong>h dešavanja<br />

u zemlji <strong>da</strong> ubuduće <strong>ni</strong>kako<br />

ne ugovaraju koncert<br />

sa Stublićem, <strong>ni</strong>ti njegovim<br />

zastup<strong>ni</strong>cima“, kaže se u<br />

saopštenju.<br />

vode <strong>da</strong> gađaju Vrebalova<br />

(je<strong>da</strong>n balon je koštao 200<br />

dinara). „Sav prihod name<strong>ni</strong>li<br />

smo novosadskoj školi za<br />

decu sa poseb<strong>ni</strong>m potrebama<br />

’Milan Petrović’. Akcija je<br />

dobro zamišljena, ali <strong><strong>ni</strong>je</strong> dovoljno<br />

marketinški odrađena.<br />

Pogodili su predsed<strong>ni</strong>ka<br />

Trebalo je <strong>da</strong> u njoj učestvuju<br />

i direktori jav<strong>ni</strong>h preduzeća,<br />

škola, opštinari. Ovako<br />

je bilo sramežljivih posetilaca<br />

koji su se libili <strong>da</strong> gađaju<br />

predsed<strong>ni</strong>ka. Ja sam se<br />

stavio u funkciju huma<strong>ni</strong>tarne<br />

akcije, ali <strong>ni</strong>smo sakupili<br />

neki značaj<strong>ni</strong>ji novac. Sve to<br />

će popraviti Vlado Georgiev,<br />

koji je obećao <strong>da</strong> će do<strong>ni</strong>rati<br />

određenu svotu, pa će škola<br />

ipak dobiti korektan novča<strong>ni</strong><br />

iznos.“<br />

Ipak, <strong><strong>ni</strong>je</strong> sve bilo onako<br />

kako je zamišljeno. Svevišnji<br />

je provalom oblaka <strong>pokvari</strong>o<br />

program u subotu, a <strong>da</strong>n ra<strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

je snažan vetar polomio<br />

64 tende koje su bile postavljene<br />

za kuvare ribljih čorbi i<br />

njihova društva.<br />

„Je<strong>da</strong>n propust smo nači<strong>ni</strong>li<br />

i mi sami. Plašeći se slabije<br />

posete u nedelju, jer je<br />

prethodno veče pa<strong>da</strong>la kiša,<br />

poslednji <strong>da</strong>n <strong>ni</strong>smo naplaćivali<br />

parking, pustili smo sve<br />

posetioce <strong>da</strong> kolima uđu u<br />

Novi Bečej, pa smo napravili<br />

haos u gradu. Sve to je ipak<br />

bilo minorno u odnosu na zabavu<br />

koja je bila priređena“,<br />

rekao je Vrebalov.<br />

S. Malešev

14<br />

PEŠČANIK<br />

broj 470. 4. septembar 2009.<br />

MLADI KAO POLITIČKI LIDERI: ČAČAK (XII)<br />

Uloga statiste<br />

Naši sagovor<strong>ni</strong>ci nemaju dileme ka<strong>da</strong> je položaj mladih u Čačku u pitanju. Jednom rečju - beznadežno, s tendencijom <strong>da</strong> situacija bude još lošija ako<br />

u skorije vreme ne dođe do promena u lokalnoj vlasti<br />

FELJTON<br />

U POLITIČKOM SMISLU Čačkom<br />

vla<strong>da</strong> nacionalističko-socijalistička<br />

lokalna vlast koju či<strong>ni</strong> koalicija Nova<br />

Srbija-DSS-SPS-PUPS-SRS. U<br />

propagandnom smislu Čačak je<br />

sedište orga<strong>ni</strong>zacije Dveri srpske.<br />

Ono što ovako komponovana lokalna<br />

vlast propušta u radu sa mladima,<br />

kompenzuju aktivisti Dveri<br />

srpskih, koji već godinama u ovom<br />

gradu imaju agresivan medijski nastup<br />

namenjen, pre svega, vrbovanju<br />

mladih ljudi. I ne samo to. Saradnja<br />

stranaka na vlasti u Čačku i<br />

Dveri srpskih <strong><strong>ni</strong>je</strong> samo na ideološkom<br />

i medijskom planu, već je operativna<br />

i u zajed<strong>ni</strong>čkim nastupima<br />

na mitinzima na gradskom trgu i<br />

slič<strong>ni</strong>m jav<strong>ni</strong>m skupovima, kao i u<br />

orga<strong>ni</strong>zaciji Letnjih <strong>da</strong>na kulture u<br />

Čačku, koji su finansira<strong>ni</strong> iz budžeta<br />

gra<strong>da</strong>, a prošle godine su gotovo<br />

u potpunosti programski bili oslonje<strong>ni</strong><br />

na Dveri srpske.<br />

Čačak je grad išaran nacionalističkim<br />

i šovi<strong>ni</strong>stičkim grafitima, pri<br />

čemu se nacistički kukasti krst može<br />

videti na mnogim fasa<strong>da</strong>ma i u<br />

samom centru, ali reakcije lokalne<br />

vlasti na tu pojavu nema. Na drugoj<br />

stra<strong>ni</strong> omladina se upućuje na ideologiju<br />

koja propagira srpstvo i<br />

ksenofobiju, netrpeljivost prema<br />

svemu što <strong><strong>ni</strong>je</strong> pravoslavno i zaziranje<br />

od svega što dolazi sa Zapa<strong>da</strong>.<br />

U takvom, nesumnjivo nepovoljnom<br />

ambijentu, svoje mesto<br />

pod Suncem traže o<strong>ni</strong> mladi ljudi u<br />

Čačku koji su se odlučili <strong>da</strong> aktiv<strong>ni</strong>m<br />

političkim delovanjem pokušaju<br />

<strong>da</strong> promene lokalnu politiku koja<br />

je, od stuba otpora Miloševićevom<br />

režimu i primera samoodržanja i<br />

ekonomske vitalnosti zahvaljujući<br />

privatnom preduzet<strong>ni</strong>štvu u vremenu<br />

privredne izolacije Srbije od<br />

ostatka sveta, Čačak žrtvovala političkoj<br />

karijeri jednog čoveka i pretvorila<br />

ga u učmalu srpsku palanku.<br />

Mladi u politici<br />

Naši sagovor<strong>ni</strong>ci na mi<strong>ni</strong> okruglom<br />

stolu posvećenom temi mladi<br />

i politika su Svetlana Konjikušić,<br />

predsed<strong>ni</strong>ca Kluba demokratske<br />

omladine pri Gradskom odboru<br />

DS, Jovana Civrić, čla<strong>ni</strong>ca Gradskog<br />

odbora LDP-a u Čačku i dr<br />

Slobo<strong>da</strong>n Blagojević, odbor<strong>ni</strong>k G17<br />

plus u Skupšti<strong>ni</strong> gra<strong>da</strong> Čačka. Evo<br />

kako o<strong>ni</strong> razmišljaju na temu učešća<br />

mladih ljudi u politici:<br />

- Generalno gle<strong>da</strong>no, učešće<br />

mladih u politici u Srbiji, a naročito<br />

u Čačku, je mi<strong>ni</strong>malno. Mladi su tu<br />

<strong>da</strong> učestvuju ali ne i <strong>da</strong> odlučuju,<br />

što je paradoksalno samo po sebi,<br />

jer upravo mladi ljudi koji su <strong>da</strong>nas<br />

politički aktiv<strong>ni</strong> su o<strong>ni</strong> koji će sutra<br />

donositi važne odluke i biti nosioci<br />

politika partija i stranaka kojima pripa<strong>da</strong>ju.<br />

Moj motiv <strong>da</strong> se politički<br />

aktiviram bio je program stranke<br />

G17 plus u kome sam prepoznao<br />

političke stavove i principe kroz čiju<br />

realizaciju Srbija sebi otvara puteve<br />

ka Evropi i vodi ostvarenju težnji<br />

koje prepoznajem i kao svoju ličnu<br />

težnju, a to je <strong>da</strong> građa<strong>ni</strong> Srbije postanu<br />

ravnoprav<strong>ni</strong> sa građa<strong>ni</strong>ma<br />

ostalih evropskih država. Ima i drugih<br />

političkih stranaka, demokratske<br />

opcije, sa programima koji vode<br />

istom cilju i mislim <strong>da</strong> je u tome<br />

naša snaga. Očigledno je <strong>da</strong> takve<br />

stranke mnogo više ulažu u svoje<br />

mlade članove, pre svega u edukaciju<br />

svog podmlatka, nego što to<br />

rade političke stranke koje imaju<br />

retrogradne programe. Recimo<br />

moja stranka ima izuzetnu saradnju<br />

sa Beogradskom otvorenom<br />

školom i Fon<strong>da</strong>cijom „Konrad Adenauer“,<br />

pa tako često imamo mogućnost<br />

učešća na edukativ<strong>ni</strong>m<br />

seminarima - kaže dr Slobo<strong>da</strong>n<br />

Blagojević.<br />

- Osnov<strong>ni</strong> cilj omladine političkih<br />

stranaka iz, nazovimo demokratskog<br />

bloka, je pre svega a<strong>ni</strong>macija<br />

mladih ljudi <strong>da</strong> izlaze na izbore.<br />

Cilj je <strong>da</strong> se mladima predoči<br />

sav značaj aktivnog učešća na izborima<br />

i preuzimanja građanske<br />

odgovornosti <strong>da</strong> svojim glasom na<br />

izbornom mestu kreiraju političke<br />

procese u državi. Mladi koji su pasiv<strong>ni</strong>,<br />

snose deo odgovornosti za to<br />

što se u Srbiji samo deklarativno,<br />

od izbora do izbora, otvaraju teme<br />

vezane za interese mladih ljudi, ali<br />

suštinski krivica je na strankama<br />

koje se mladih sete samo pred izbore.<br />

Moramo shvatiti <strong>da</strong> veće učešće<br />

mladih u politici donosi i veći<br />

uticaj na donošenje odluka, a time<br />

raste i stepen odgovornosti mladih<br />

ljudi za aktuelna dešavanja u društvu.<br />

Sve skupa utiče, naravno, na<br />

mnogo bolji kvalitet odluka koje se<br />

donose. Iz svog iskustva i kao profesor<br />

engleskog jezika, <strong>da</strong>kle sa život<strong>ni</strong>m<br />

opredeljenjem <strong>da</strong> se kroz<br />

svoj rad<strong>ni</strong> vek bavim obrazovanjem,<br />

znam <strong>da</strong> su ljudi <strong>da</strong>nas najvaž<strong>ni</strong>ji<br />

brend i <strong>da</strong> su mladi motor<br />

svakog društva. Shodno tome,<br />

mlade u DS doživljavam kao motornu<br />

pokretačku snagu stranke -<br />

ističe Svetlana Konjikušić, predsed<strong>ni</strong>ca<br />

Kluba demokratske omladine<br />

u Čačku.<br />

Mladi kao politički lideri<br />

Asocijacija lokal<strong>ni</strong>h nezavis<strong>ni</strong>h<br />

medija „Lokal pres“ od 25. maja<br />

realizuje projekat pod nazivom<br />

„Mladi kao politički lideri u Srbiji“.<br />

Projekat predstavlja serijal od 20<br />

istraživačkih tekstova koje pišu lokal<strong>ni</strong><br />

novinari i koji će biti dostup<strong>ni</strong><br />

i na sajtu www.localpress.org. rs.<br />

Stav mladih je: budi kreator a ne žrtva politike<br />

Uloga mladih, značaj, mesto u<br />

sprovođenju politike, njihov uticaj<br />

na zbivanja, koliko su aktiv<strong>ni</strong> učes<strong>ni</strong>ci,<br />

a koliko posmatrači su pitanja<br />

sa kojima namerava <strong>da</strong> se bavi<br />

ovaj projekat. Projekat finansira<br />

američka orga<strong>ni</strong>zacija NED.<br />

B.M.<br />

- Mladi u Srbiji <strong>da</strong>nas nemaju<br />

neku važnu društvenu opciju kao<br />

što je u poslednjih šezdeset godina<br />

<strong>ni</strong>ka<strong>da</strong> <strong>ni</strong>su <strong>ni</strong> imali. To je naročito<br />

izraženo u Čačku, gde ih se malo<br />

ko seti i pred izbore a, i ka<strong>da</strong> ih se<br />

neko seti, mladi su većinom nezainteresova<strong>ni</strong>.<br />

U Vladi i mi<strong>ni</strong>starstvima<br />

<strong><strong>ni</strong>je</strong> <strong>ni</strong>šta bolje, a i ovo malo<br />

mladih koje imamo u vrhu vlasti ponašaju<br />

se kao starmali. Moje aktivno<br />

bavljenje politikom počelo je pre<br />

desetak godina pojavom Otpora,<br />

ka<strong>da</strong> sam stekla nadu <strong>da</strong> slede velike<br />

i značajne promene u našem<br />

društvu. Posle svega što se desilo,<br />

nakon nazovi demokratskih promena<br />

u Srbiji, priključila sam se<br />

LDP-u kao političkoj partiji koja je,<br />

po mom mišljenju, jedina spremna<br />

<strong>da</strong> nastavi započeti reformski put<br />

bez kompromisa. Či<strong>ni</strong> mi se <strong>da</strong><br />

predsed<strong>ni</strong>k moje partije još uvek<br />

prepoznaje interese mladih u politici<br />

na način kako ih je zastupao ka<strong>da</strong><br />

je i sam, kao vrlo mlad čovek,<br />

bio u žiži političkih zbivanja. Smatram<br />

<strong>da</strong> on najbolje od svih političkih<br />

lidera koje <strong>da</strong>nas u Srbiji imamo<br />

na najbolji način ume <strong>da</strong> politiku<br />

približi interesima mladih - smatra<br />

Jovana Civrić.<br />

Mladi u Čačku<br />

Naši sagovor<strong>ni</strong>ci nemaju dileme<br />

ka<strong>da</strong> je položaj mladih u Čačku<br />

u pitanju. Jednom rečju - beznadežno,<br />

sa tendencijom <strong>da</strong> situacija<br />

bude još lošija ako u skorije vreme ne<br />

dođe do promena u lokalnoj vlasti.<br />

- U našem gradu najmanje se<br />

ulaže u omladinu, a poneki lokal<strong>ni</strong><br />

političari retko ih se sete i pred izbore.<br />

A i ta<strong>da</strong> samo u funkciji lepljenja<br />

plakata i statiranja na izbor<strong>ni</strong>m<br />

listama. Pomoć na<strong>da</strong>re<strong>ni</strong>m uče<strong>ni</strong>cima<br />

i studentima prilikom školovanja<br />

je simbolična i svodi se na više<br />

nego bednu budžetsku stavku, a<br />

stimulacija povratka mladih ljudi u<br />

Čačak posle studiranja je <strong>ni</strong>kakva.<br />

Tako na studiranje svake godine iz<br />

Čačka ode čitava jedna generacija,<br />

a vrate se samo o<strong>ni</strong> koji <strong>ni</strong>kako <strong>ni</strong>su<br />

uspeli <strong>da</strong> završe studije ili <strong>da</strong> se<br />

i nekoliko godina po završenom<br />

studiranju zaposle u nekom većem<br />

gradu ili u inostranstvu, pa im je<br />

Čačak poslednja sta<strong>ni</strong>ca. Lokalna<br />

vlast, godinama unazad, ne radi <strong>ni</strong>šta<br />

na tome <strong>da</strong> školovanu omladinu<br />

vrati, <strong>da</strong> je stimuliše za <strong>da</strong>lje<br />

stručno usavršavanje ili zaposli -<br />

kaže dr Slobo<strong>da</strong>n Blagojević.<br />

Blagojević ističe <strong>da</strong> kao opozicio<strong>ni</strong><br />

odbor<strong>ni</strong>k u Skupšti<strong>ni</strong> gra<strong>da</strong>,<br />

malo može <strong>da</strong> utiče <strong>da</strong> se donošenjem<br />

adekvat<strong>ni</strong>h skupštinskih odluka<br />

situacija popravi.<br />

- Osnov<strong>ni</strong> problem je nespremnost<br />

odbor<strong>ni</strong>ka lokalne koalicione<br />

vlasti <strong>da</strong> podrže bilo koji predlog<br />

opozicije. Opozicio<strong>ni</strong> odbor<strong>ni</strong>ci vrlo<br />

aktivno učestvuju u radu Skupštine<br />

gra<strong>da</strong> i podnose brojne amandmane<br />

i predloge, ali politika lokalne<br />

vlasti u Čačku je <strong>da</strong> se apriori odbija<br />

svaki predlog opozicije, ma koliko<br />

konstruktivan bio. Zbog toga<br />

nam ostaje jedino mogućnost <strong>da</strong><br />

svoje ideje i predloge realizujemo<br />

va<strong>ni</strong>nstitucionalno, kad god je to<br />

moguće - konstatuje dr Blagojević.<br />

- Slobo<strong>da</strong>n je apsolutno u pravu<br />

kad kaže <strong>da</strong> ne postoji stimulacija<br />

za povratak mladih u Čačak,<br />

po završetku studiranja u Beogradu,<br />

Novom Sadu, Kragujevcu ili<br />

nekom drugom većem gradu. Mi<br />

stalno tražimo <strong>da</strong> se povećaju stipendije,<br />

jer par hilja<strong>da</strong> dinara onome<br />

ko studira u Beogradu <strong><strong>ni</strong>je</strong> <strong>ni</strong><br />

simbolična pomoć. Demokratska<br />

stranka je u svom predizbornom<br />

programu istakla i<strong>ni</strong>cijativu <strong>da</strong> se u<br />

Čačku otvori Kancelarija za mlade,<br />

kako bi se aktiv<strong><strong>ni</strong>je</strong> pristupilo rešavanju<br />

problema mladih u našem<br />

gradu. Nažalost, to i <strong>da</strong>lje stoji samo<br />

kao i<strong>ni</strong>cijativa jer DS <strong><strong>ni</strong>je</strong> na<br />

vlasti u gradu, a postojeća vlast ne<br />

nalazi za potrebno <strong>da</strong> takva kancelarija<br />

postoji. Mi ćemo i <strong>da</strong>lje insistirati<br />

na tome, a u međuvremenu<br />

Klub demokratske omladine DS će<br />

pokušati <strong>da</strong> stranka orga<strong>ni</strong>zuje u<br />

svojim prostorijama je<strong>da</strong>n informativ<strong>ni</strong><br />

punkt koji bi mladima <strong>da</strong>vao<br />

potrebne informacije o zapošljavanju,<br />

programima edukacije, kultur<strong>ni</strong>m<br />

dešavanjima i drugim oblastima<br />

za koje mladi pokazuju interes.<br />

Kao predsed<strong>ni</strong>ca KDO i<strong>ni</strong>cirala<br />

sam orga<strong>ni</strong>zovanje promocija i akcija<br />

na kojima mladima predstavljamo<br />

demokratske i evropske ideje,<br />

koje smatramo temelj<strong>ni</strong>m vrednostima<br />

svakog uređenog društva -<br />

kaže Svetlana Konjikušić.<br />

Ona ističe <strong>da</strong> je veoma važno<br />

pripremiti i edukovati svakog mladog<br />

čoveka kako bi mogao <strong>da</strong> učestvuje<br />

u političkom i društvenom životu<br />

zasnovanom na sistemu vrednosti<br />

koji je opšteprihvaćen u uređe<strong>ni</strong>m<br />

i demokratskim društvima.<br />

- Ja bih ulogu mladih u lokalnoj<br />

zajed<strong>ni</strong>ci i politici okarakterisala na<br />

isti način kao i ulogu mladih u srpskom<br />

društvu uopšte, a to je uloga<br />

statiste. Dok u Čačku bude važilo<br />

pravilo <strong>da</strong> je neko zelen <strong>da</strong> se bavi<br />

politikom dok ne napu<strong>ni</strong> šezdeset<br />

godina, nema uslova <strong>da</strong> se prome<strong>ni</strong><br />

uloga omladine u našoj lokalnoj<br />

zajed<strong>ni</strong>ci. Tačno je <strong>da</strong> je nezainteresovanost<br />

mladih ogromna, ali i<br />

kod ono malo njih koji bi <strong>da</strong> budu<br />

aktiv<strong>ni</strong>, ima ih koji povlače ručnu<br />

sve u strahu zbog pritisaka sa strane,<br />

pa <strong>da</strong> li će o<strong>da</strong>brati pravu stranačku<br />

opciju, pa kako će se protumačiti<br />

njihova namera <strong>da</strong> i o<strong>ni</strong> nešto<br />

kažu, pa <strong>da</strong> li će okolina <strong>da</strong> prihvati<br />

njihovu aktivnost, pa krenu<br />

ogovaranja i, na <strong>kraj</strong>u <strong>kraj</strong>eva, šta<br />

ako ne budu mogli <strong>da</strong> se zaposle<br />

zato što su politički aktiv<strong>ni</strong>. Generalno,<br />

ovaj grad, pod pritiskom vlasti<br />

kakvu ima, ne prihvata omladinu<br />

urbanog tipa. Ovde se neguje kičeraj,<br />

turbo-folk, kult pečenjare i novosrbijanski<br />

primitivizam. Ovaj<br />

grad sa sto hilja<strong>da</strong> stanov<strong>ni</strong>ka u<br />

gradskoj zo<strong>ni</strong> ima samo je<strong>da</strong>n Internet<br />

kafe. Godinama već <strong><strong>ni</strong>je</strong> bilo<br />

<strong><strong>ni</strong>je</strong>dne kvalitetne pozorišne predstave,<br />

sportskog događaja, a bioskop<br />

tavori, pa projekciju filma možete<br />

pogle<strong>da</strong>ti samo ako nahvatate<br />

još troje-četvoro ljudi koji bi bili volj<strong>ni</strong><br />

<strong>da</strong> u vonjivoj i hladnoj sali sede<br />

sa vama, jer projekcija ne počinje<br />

ako u sali nema najmanje petoro<br />

gle<strong>da</strong>laca. Pitijade i kupusijade su,<br />

po merilima lokalne vlasti, vrhunac<br />

kultur<strong>ni</strong>h događanja u gradu - zaključuje<br />

Jovana Civrić (LDP).<br />

Aktivan ili pasivan<br />

Na <strong>kraj</strong>u razgovora u okviru mi<strong>ni</strong><br />

okruglog stola na temu mladi i<br />

politika, naše sagovor<strong>ni</strong>ke pitali<br />

smo šta preporučuju svojim vršnjacima<br />

- biti politički aktivan ili na politiku<br />

gle<strong>da</strong>ti samo kao pasivan posmatrač.<br />

- Moja preporuka, u svakom<br />

slučaju je biti aktivan, jer samo ako<br />

uzmeš učešće u nečemu, možeš<br />

to <strong>da</strong> prome<strong>ni</strong>š i imaš pravo <strong>da</strong> kritikuješ.<br />

Ako si pasivan posmatrač<br />

nemaš pravo <strong>ni</strong> <strong>da</strong> kritikuješ ono<br />

što je loše, <strong>ni</strong> <strong>da</strong> hvališ ono što je<br />

dobro. Ima kod nas još uvek onog<br />

titoističkog shvatanja politike, e, šta<br />

će ko <strong>da</strong> pomisli o tvojim političkim<br />

stavovima i šta je dozvoljeno, a šta<br />

<strong><strong>ni</strong>je</strong> i <strong>da</strong> li si na pravom kursu. Evidentno<br />

je <strong>da</strong> nas muče isti problemi,<br />

samo političke stranke često<br />

različito vide načine kako te probleme<br />

rešiti. U razme<strong>ni</strong> idej<strong>ni</strong>h rešenja<br />

leži ono konačno, a mlade ljude<br />

treba ohrabrivati <strong>da</strong>, u zavisnosti<br />

od svojih shvatanja i prihvatanja<br />

programa i delovanja političkih<br />

stranaka, postanu politički aktiv<strong>ni</strong> i<br />

vremenom i sami postanu o<strong>ni</strong> koji<br />

donose odluke - smatra dr Slobo<strong>da</strong>n<br />

Blagojević (G17 plus).<br />

- Mislim <strong>da</strong> je ovo pitanje oko<br />

koga ćemo se svi složiti: <strong>da</strong> defi<strong>ni</strong>tivno<br />

treba biti politički aktivan.<br />

Svaka vrsta apatičnosti, kako u našim<br />

privat<strong>ni</strong>m životima, tako i u našem<br />

političkom i društvenom životu<br />

je opasna već kao samo činje<strong>ni</strong>ca<br />

<strong>da</strong>, na takav način, odluku o svojim<br />

životima prepuštamo drugim ljudima,<br />

koji često znaju biti vrlo neodgovor<strong>ni</strong><br />

i sklo<strong>ni</strong> tome <strong>da</strong> društve<strong>ni</strong> i<br />

opšti interes uvek podrede svom<br />

ličnom interesu. Imali smo prilike<br />

<strong>da</strong> u najnovijoj istoriji tako nešto i<br />

sami doživimo i u Srbiji i u našem<br />

gradu - kaže Svetlana Konjikušić<br />

(DS).<br />

- Sigurno je <strong>da</strong> se treba aktivno<br />

uključiti u društvena dešavanja a<br />

samim tim i u politiku koja, na <strong>kraj</strong>u<br />

<strong>kraj</strong>eva, ta dešavanja i kreira i to,<br />

pre svega, zbog sebe samog, jer<br />

svako sebi, svojoj porodici i prijateljima<br />

želi najbolje i <strong>ni</strong>ko drugi mu<br />

neće, na uštrb sopstvenog interesa,<br />

či<strong>ni</strong>ti bilo kakvu uslugu. Rekla<br />

bih to ovako: učestvuj i budi kreator<br />

a ne žrtva politike - zaključuje Jovana<br />

Civrić (LDP). Stojan Marković

DRUGI DEČJI INTERKULTURALNI KAMP<br />

Rad sa decom sa<br />

poseb<strong>ni</strong>m potrebama<br />

Na vuka povika, a lisice kolo vode<br />

Tekst (čitalačko pismo;<br />

prim. re<strong>da</strong>kcije) povodom<br />

Dana Bečeja izazvao je, kao<br />

što se i očekivalo, određene<br />

reakcije. On izražava ne<br />

samo moje mišljenje, nego<br />

i osećanja o<strong>ni</strong>h sugrađana<br />

koji su revoltira<strong>ni</strong> procesima<br />

koji se ovde odvijaju prikriveno<br />

ili otvoreno, kao i mišljenja<br />

broj<strong>ni</strong>h Bečejaca koji su posle<br />

objavljivanja teksta bili saglas<strong>ni</strong><br />

sa iznetim stavovima.<br />

Inače, priznajem <strong>da</strong> prilikom<br />

pisanja neke stvari<br />

<strong>ni</strong>sam znao, na primer <strong>da</strong><br />

se to zove „Dan ravnopravnosti“<br />

(sa<strong>da</strong> ka<strong>da</strong> znam <strong>da</strong><br />

sam ravnopravan, mnogo<br />

mi je lakše), kao i to <strong>da</strong> je<br />

manjak u opštinskoj kasi 10<br />

miliona dinara.<br />

Moj tekst kritikuje ne<br />

samo opštinsku vlast koja je<br />

isforsirala 1. avgust kao Dan<br />

gra<strong>da</strong>, nego i one koji su<br />

omogućili <strong>da</strong> se takva odluka<br />

izglasa i <strong>da</strong> se takvi simboli<br />

gra<strong>da</strong> usvoje.<br />

U svome odgovoru predsed<strong>ni</strong>k<br />

opštine ipak <strong><strong>ni</strong>je</strong> opovrgao<br />

neke teze. Ne može<br />

se poreći <strong>da</strong> oktobarsko<br />

oslobođenje Bečeja nema<br />

veze sa oslobađanjem Evrope<br />

od fašizma. Takođe, ako<br />

done<strong>da</strong>vno neki <strong>ni</strong>su želeli<br />

<strong>da</strong> proslavljaju 8. oktobar<br />

kao Dan opštine, zašto on<strong>da</strong><br />

neki treba <strong>da</strong> slave <strong>da</strong>n donošenja<br />

Povelje kojom je<br />

<strong>da</strong>ta privilegija naslovljena<br />

sa „Hungaricae Natio<strong>ni</strong>“.<br />

Ne može se zbog klimatskih<br />

prilika koje su povoljne za<br />

Učes<strong>ni</strong>ci kampa<br />

È ITALAÈKA<br />

FOTO: LJ.M.<br />

DEČJI interkultural<strong>ni</strong> kamp<br />

„Pruži mi ruku, budi mi drug!<br />

- Nyújtsd felém a kezed, legyél<br />

barátom!“ za decu sa<br />

smetnjama u razvoju sa teritorije<br />

opštine Bečej je po drugi<br />

put održan ovog viken<strong>da</strong><br />

u domu Izviđačkog odre<strong>da</strong><br />

„Ivo Lola Ribar“ (Ra<strong>da</strong>rska<br />

sta<strong>ni</strong>ca) u Bečeju. Kamp je<br />

orga<strong>ni</strong>zovalo Društvo prijatelja<br />

dece u okviru Lokalnog<br />

plana akcije za decu (LPA)<br />

opštine Bečej u saradnji sa<br />

članovima „Kosmopolite“ iz<br />

Gimnazije Bečej.<br />

Oko 40 uče<strong>ni</strong>ka ŠOSO<br />

„Bratstvo“ se tri <strong>da</strong>na družilo<br />

na kreativ<strong>ni</strong>m, obrazov<strong>ni</strong>m<br />

radio<strong>ni</strong>cama i sportskim<br />

aktivnostima koje su pripremile<br />

„Kosmopolite“. U subotu<br />

su za decu orga<strong>ni</strong>zovane<br />

zabavne aktivnosti, kao što<br />

su jahanje po<strong>ni</strong>ja i vožnja fijakerima,<br />

koje je omogućio<br />

uzgajivač konja i izrađivač<br />

kočija Sima Gajić. Potom su<br />

članovi MKD „Petefi Šandor“<br />

učili decu <strong>da</strong> plešu, a polaz<strong>ni</strong>ci<br />

kampa su izveli i završnu<br />

priredbu kojoj su pored<br />

roditelja, članova LPA tima,<br />

predstav<strong>ni</strong>ka škola prisustvovali<br />

i predstav<strong>ni</strong>ci lokalne<br />

samouprave.<br />

„U kampu su okupljena<br />

deca sa smetnjama u razvoju<br />

različitog uzrasta i nacionalnosti,<br />

koja uz druženje,<br />

pomoć i podršku ’Kosmopolita’<br />

iz Gimnazije, uče i<br />

primenjuju stečena znanja,<br />

stiču različite veštine, savlađuju<br />

teškoće u komu<strong>ni</strong>kaciji,<br />

usvajaju osnovne higijenske<br />

i kulturne navike. Kroz ovakve<br />

aktivnosti možemo <strong>da</strong><br />

pratimo njihov rad i razvoj,<br />

jer su to deca koja su prošle<br />

godine boravila u kampu,<br />

tribina<br />

proslavu 1. avgusta, a nepovoljne<br />

14. marta (<strong>da</strong>na<br />

donošenja treće Povelje kojom<br />

se stvarno priznaje ravnopravnost<br />

žitelja Bečeja)<br />

falsifikovati istorija.<br />

Zastava nacionalne zajed<strong>ni</strong>ce<br />

je postojala i pre tridesetak<br />

godina kao trobojka<br />

crveno-belo-zeleno sa crvenom<br />

petokrakom. Ova sa<strong>da</strong>šnja<br />

zastava je trobojka sa<br />

držav<strong>ni</strong>m grbom Mađarske,<br />

bez ikakve specifičnosti koja<br />

bi označavala povezanost<br />

mađarskog stanov<strong>ni</strong>štva na<br />

ovim prostorima sa ovom državom.<br />

Upravo takva je bila<br />

državna zastava Mađarske<br />

u periodu 1940-1945. godine,<br />

u vreme koje ovde <strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

ostalo u najlepšoj uspome<strong>ni</strong>.<br />

Naravno <strong>da</strong> znam <strong>da</strong> je ova,<br />

kao i neke druge zastave<br />

nacional<strong>ni</strong>h zajed<strong>ni</strong>ca, odobrena<br />

od strane Skupštine<br />

Srbije, ali nažalost ona izaziva<br />

neprijatna osećanja (isto<br />

kao i ra<strong><strong>ni</strong>je</strong> Dan oslobođenja<br />

kod nekih).<br />

Takođe, na svečanoj<br />

akademiji u Gradskom pozorištu<br />

se svirala državna<br />

himna Mađarske zbog prisustva<br />

predstav<strong>ni</strong>ka bratskih<br />

opština i Generalnog konzula,<br />

a uobičajeno je <strong>da</strong> se<br />

himna strane države svira<br />

samo na dočeku predsed<strong>ni</strong>ka<br />

druge države, prilikom<br />

smotre počasne garde ili<br />

važ<strong>ni</strong>h međunarod<strong>ni</strong>h sportskih<br />

takmičenja.<br />

Bečej je bio tolerantan<br />

grad u kojem su svi imali<br />

KALEIDOSKOP<br />

a uslov <strong>da</strong> i ove godine učestvuju<br />

je bio <strong>da</strong> su pokazali<br />

dobre rezultate u školi. Pored<br />

toga, sva deca su dobila<br />

higijenske pakete, obrazov<strong>ni</strong><br />

materijal za školu i majice“,<br />

rekla je Izabela Šormaz<br />

predsed<strong>ni</strong>ca Društva prijatelja<br />

dece.<br />

Rad kampa su finansirali<br />

opština Bečej (180.000<br />

dinara) i Fond Pestaloci, a<br />

kancelarija UNICEF-a iz Beogra<strong>da</strong><br />

je obezbedila potroš<strong>ni</strong><br />

materijal.<br />

LJ.M.<br />

prava i svi mirno živeli dok<br />

<strong><strong>ni</strong>je</strong> počelo sa forsiranjem<br />

autonomija (po<strong>kraj</strong>inske, teritorijalne<br />

unutar Po<strong>kraj</strong>ine,<br />

personalne, kao i one unutar<br />

škola), zatim tolerancije,<br />

multiet<strong>ni</strong>čnosti, multinacionalnosti<br />

(isto znači, samo je<br />

jedno latinsko-grčka a drugo<br />

latinsko-latinska kova<strong>ni</strong>ca),<br />

multikulturalnosti, multikonfesionalnosti<br />

i ostalih zvuč<strong>ni</strong>h<br />

pojmova demagoške<br />

namene. Nemire su unele<br />

političke stranke u borbi za<br />

opstanak na vlasti. Ja lično<br />

<strong>ni</strong>ka<strong>da</strong> <strong>ni</strong>sam bio član <strong><strong>ni</strong>je</strong>dne<br />

stranke, pa <strong>ni</strong> KPJ, Mađare<br />

ce<strong>ni</strong>m i u školi sam sedeo<br />

u klupi sa Mađarima i<br />

sa<strong>da</strong> imam dobre prijatelje<br />

Mađare ali se, kao i mnogi<br />

drugi, protivim tome <strong>da</strong> se<br />

od Bačke pravi „Délvidék“,<br />

pa je stoga jedina zastava<br />

koju priznajem zastava Republike<br />

Srbije.<br />

U svome odgovoru predsed<strong>ni</strong>k<br />

opštine se u pisanju<br />

<strong><strong>ni</strong>je</strong> pokazao baš kao najbolji<br />

stilista pa je s<strong>ni</strong>zio <strong>ni</strong>vo<br />

dobrog ukusa koristeći izraze<br />

kao što su: „bitno je popljuvati...“,<br />

„...od ka<strong>da</strong> Vas je<br />

majka rodila...“, „...to je Vaša<br />

slika i prilika...“, „Vi i Vama<br />

slič<strong>ni</strong> su večiti gubit<strong>ni</strong>ci...“,<br />

„...miriše na bljuvotinu....“,<br />

„...samo što <strong><strong>ni</strong>je</strong> povratio...“,<br />

„...<strong>pokvari</strong>li ste stomak...“.<br />

Što se tiče teksta ured<strong>ni</strong>ce<br />

„Bečejskog <strong>mozaik</strong>a“ -<br />

hvala joj što me je tako opširno<br />

citirala i to ravnopravno,<br />

dvojezično. Vojin Reljin<br />

Dimitrije - Mita<br />

Milovanov<br />

LIKOVNA KOLONIJA NA RADARSKOJ STANICI<br />

Deca i umet<strong>ni</strong>ci<br />

U NEDELJU se na Ra<strong>da</strong>rskoj<br />

sta<strong>ni</strong>ci u Izviđačkom<br />

domu okupilo 15 amaterskih<br />

slikara iz Temerina, Bačkog<br />

Petrovog Sela i Bečeja koji<br />

su slikali zajedno sa decom<br />

iz interkulturalnog kampa.<br />

Članovi likovnog udruženja<br />

„Duga“ iz Bečeja svake godine<br />

u avgustu orga<strong>ni</strong>zuju likovnu<br />

kolo<strong>ni</strong>ju na Ra<strong>da</strong>rskoj<br />

sta<strong>ni</strong>ci u saradnji sa Izviđačkim<br />

odredom „Ivo Lola Ribar“<br />

i svoje radove poklanjaju domaćinu<br />

u huma<strong>ni</strong>tarne svrhe,<br />

a ovo je druga godina kako<br />

sarađuju i sa orga<strong>ni</strong>zatorima<br />

dečjeg interkulturalnog kampa.<br />

Predstav<strong>ni</strong>ca udruženja<br />

„Duga“ Katalin Holo rekla je<br />

<strong>da</strong> će i ove godine slike poklo<strong>ni</strong>ti<br />

u huma<strong>ni</strong>tarne svrhe,<br />

za decu opštine Bečej, i <strong>da</strong><br />

pla<strong>ni</strong>raju <strong>da</strong> ova akcija postane<br />

tradicionalna. „Slike sa<br />

prošlogodišnje likovne kolo<strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

članova udruženja ’Duga’<br />

su pro<strong>da</strong>te na huma<strong>ni</strong>tarnoj<br />

aukciji, a sredstva su bila<br />

namenjena deci sa poseb<strong>ni</strong>m<br />

potrebama i materijalno<br />

ugrože<strong>ni</strong>m majkama sa decom,<br />

uzrasta ispod tri godine.<br />

Predstav<strong>ni</strong>ci ovog udruženja<br />

9.<br />

Dimitrije - Mita Milovanov<br />

TRAGAJUĆI ZA poznatim<br />

Bečejcima koji su svoju afirmaciju<br />

stekli van rodnog<br />

gra<strong>da</strong>, a <strong>da</strong> pri tome <strong>ni</strong>su zaboravili<br />

o<strong>da</strong>kle su, nailazimo<br />

na Dimitrija – Mitu Milovanova.<br />

I <strong>da</strong>n <strong>da</strong>nas se njegova<br />

fotografija nalazi u svečanoj<br />

sali upravne zgrade DTD u<br />

Novom Sadu.<br />

Ka<strong>da</strong> su, po idejnoj zamisli<br />

inž. Nikole Mirkova, počele<br />

pripreme za izgradnju<br />

velikog hidrosistema Dunav-<br />

Tisa-Dunav, Milovanovu je<br />

povereno mesto teh<strong>ni</strong>čkog<br />

direktora. U početku je vršio<br />

i dužnost direktora Direkcije<br />

za izgradnju kanala DTD i s<br />

izuzet<strong>ni</strong>m smislom postavio<br />

je studijsko-projektantsku i<br />

izvođačku službu. Njegova<br />

je velika zasluga što je ovaj<br />

gigantski projekat od početka<br />

dobio dobre osnove i što<br />

su tokom 15 godina, koliko<br />

je proveo u ovom preduzeću,<br />

ostvare<strong>ni</strong> veliki rezultati.<br />

U leto 1965. godine, ka<strong>da</strong><br />

je Dunav kod Novog Sa<strong>da</strong><br />

dostigao najveći poslerat<strong>ni</strong><br />

vodostaj i ka<strong>da</strong> je zapretila<br />

opasnost <strong>da</strong> Novi Sad<br />

bude poplavljen, Milovanov<br />

je na čelu gradskog štaba za<br />

odbranu rukovodio celokupnom<br />

operacijom. Preuzeo<br />

je na sebe veliku odgovornost<br />

u najkritič<strong>ni</strong>jim trenucima<br />

i uspeo je <strong>da</strong> odbra<strong>ni</strong><br />

grad. Zaslužan je i za odbranu<br />

Limana, koji su pojedinci<br />

hteli <strong>da</strong> žrtvuju radi spasavanja<br />

centralnog dela Novog<br />

Sa<strong>da</strong>.<br />

Dimitrije Milovanov je tokom<br />

svog radnog veka obavljao<br />

odgovorne dužnosti; od<br />

direktora Direkcije kanala<br />

DTD (1950-1953), pa do sekretara<br />

Samoupravne interesne<br />

zajed<strong>ni</strong>ce za osnovno<br />

uređenje vo<strong>da</strong> Vojvodine.<br />

Sa ove potonje je i otišao<br />

u penziju. Pokrenuo je<br />

godišnjak „Vode Vojvodine“ i<br />

jedno vreme bio njegov<br />

ured<strong>ni</strong>k. Nosilac je i visokih<br />

držav<strong>ni</strong>h odlikovanja: Ordena<br />

ra<strong>da</strong> i Ordena zasluga za<br />

narod, dobit<strong>ni</strong>k je nagra<strong>da</strong><br />

Oslobođenja gra<strong>da</strong> Novog<br />

Sa<strong>da</strong> (1964) i Oslobođenja<br />

gra<strong>da</strong> Bečeja (1972).<br />

Dimitrije – Mita Milovanov<br />

je rođen u Bečeju 1912.<br />

godine. Poreklom je iz seljačke<br />

porodice, od oca Aleksandra<br />

i majke Ljubice. Po<br />

završetku osnovne škole i<br />

gimnazije pohađa Teh<strong>ni</strong>čki<br />

fakultet u Beogradu. Diplomirao<br />

je 1938. godine. Posle<br />

odsluženja vojnog roka u<br />

Sarajevu, 1939. godine započinje<br />

svoj rad u vodoprivredi.<br />

Iako trajno nastanjen<br />

u Novom Sadu, Mita Milovanov<br />

je, zbog posla ili porodice,<br />

dolazio u rod<strong>ni</strong> grad bar<br />

jednom nedeljno. Uključio<br />

se, takođe, svojevremeno u<br />

projekat izgradnje keja na<br />

Tisi. Priča se <strong>da</strong> su njegovi<br />

saveti u bečejskoj vodoprivredi<br />

uvek pažljivo sasluša<strong>ni</strong><br />

i uvažava<strong>ni</strong>.<br />

U tihim penzionerskim<br />

<strong>da</strong><strong>ni</strong>ma, onako, za svoju dušu,<br />

prihvatio se izrade rodoslova<br />

porodice Milovanov.<br />

Ponosio se po<strong>da</strong>tkom <strong>da</strong> su<br />

prvi Milovanovi žitelji Bečeja<br />

još od 1711. godine.<br />

Umro je 1991. godine.<br />

Bio je oženjen Slavinkom,<br />

neka<strong>da</strong>šnjom nastav<strong>ni</strong>com<br />

matematike. Oba njihova sina,<br />

Aleksan<strong>da</strong>r i Ivan, postali<br />

su mašinski inženjeri.<br />

Dušan Opinćal<br />

su bili prisut<strong>ni</strong> prilikom uručenja<br />

paketa i uverili su se <strong>da</strong><br />

su sredstva zaista namenski<br />

potrošena. To je, na neki način<br />

učvrstilo našu saradnju,<br />

pa je odziv umet<strong>ni</strong>ka ove godine<br />

veći. Slike koje će sa<strong>da</strong><br />

poklo<strong>ni</strong>ti, biće ponuđene na<br />

huma<strong>ni</strong>tarnoj aukciji koju ćemo<br />

orga<strong>ni</strong>zovati pred Božić,<br />

a prikupljena sredstva će se<br />

usmeriti materijalno ugroženoj<br />

deci za obrazovanje“, rekla<br />

je Marija Lučev čla<strong>ni</strong>ca međusektorskog<br />

tima Lokalnog<br />

plana akcije za decu opštine<br />

Bečej.<br />

LJ.M.<br />

DRUŠTVO UČITELJA BEČEJA<br />

Neobavešte<strong>ni</strong> učitelji<br />

U ŠKOLI „Petefi Šandor“<br />

31. avgusta održana je 7.<br />

godišnja Skupština Društva<br />

učitelja Bečeja (DUB) na<br />

kojoj je prisustvovalo devet<br />

učitelja iz tri osnovne škole,<br />

„Petefi Šandor“, „Zdravko<br />

Gložanski“ iz Bečeja i „Novak<br />

Rado<strong>ni</strong>ć“ iz Mola.<br />

Na početku Skupštine,<br />

konstatovano je <strong>da</strong> je osnov<strong>ni</strong><br />

razlog slabog odziva učitelja<br />

to što u pojedi<strong>ni</strong>m školama<br />

ne postoji blagovremen i<br />

adekvatan prenos informacija,<br />

što otežava efikasan rad<br />

ovog udruženja. Podnet je<br />

zatim izveštaj o radu i ostvare<strong>ni</strong>m<br />

projektima DUB-a u<br />

prošloj godi<strong>ni</strong>, među kojima<br />

broj 470. 4. septembar 2009. 15<br />

su obuka o dečjim pravima u<br />

okviru Lokalnog plana akcije<br />

za decu i inkluziv<strong>ni</strong> program<br />

(deca - starije osobe) koji<br />

su sufinansira<strong>ni</strong> iz opštinskog<br />

budžeta. Predstavljen<br />

je plan ra<strong>da</strong> do <strong>kraj</strong>a 2009.<br />

godine, razmatrano je učešće<br />

članova udruženja na<br />

23. Saboru učitelja Srbije u<br />

Beogradu i na konkursima<br />

koje raspisuje Udruženje<br />

vojvođanskih učitelja. Bilo je<br />

reči i o stručnom usavršavanju<br />

i napredovanju učitelja<br />

za koje se prvi petogodišnji<br />

ciklus završava, a novi počinje<br />

od 1. septembra 2009.<br />

godine i o najavi mi<strong>ni</strong>stra<br />

prosvete o proveravanju primene<br />

znanja stečenog na<br />

seminarima. Članovima je<br />

upućen i predlog Upravnog<br />

odbora <strong>da</strong> članarina, koja je<br />

do sa<strong>da</strong> bila kolektivna, od<br />

2010. godine bude individualna<br />

u iznosu od 400 dinara<br />

mesečno, čime bi se omogućilo<br />

bolje funkcio<strong>ni</strong>sanje<br />

udruženja.<br />

Prisut<strong>ni</strong>ma je saopšteno<br />

i <strong>da</strong> je Skupština Udruženja<br />

vojvođanskih učitelja za najaktiv<strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

učiteljsko udruženje<br />

u Vojvodi<strong>ni</strong> u 2008. godi<strong>ni</strong><br />

proglasila Društvo učitelja<br />

Bečeja, a svečano uručenje<br />

plakete je pla<strong>ni</strong>rano prilikom<br />

obeležavanja Dana učitelja,<br />

5. oktobra. LJ.M.

16<br />

broj 470. 4. septembar 2009.<br />

OGLASNA<br />

Posle duge i teške bolesti naša draga mama<br />

Najdraža moja Babice,<br />

MATIÈNE VESTI<br />

VENČANI: Mihalj Šendula i Mo<strong>ni</strong>ka<br />

Takač, Momčilo Češljević i Zorica<br />

Štetin, Ferenc Kovač i Jelena<br />

Višković, Velimir Mikalački i Dragana<br />

Vlaškalin, Zvonko Ivanović i<br />

Dragica Kozlina.<br />

UMRLI: Karolj Drapoš (1919),<br />

Petar Ćelap (1940), Marija Mesaroš<br />

(1939), Sofija Gavrić (1928),<br />

Eržebet Vereš (1933), Gizela Kosoruš<br />

(1940).<br />

SONJA GAVRIĆ<br />

preminula je 26. avgusta 2009. godine.<br />

Večno smo joj zahval<strong>ni</strong> za svaki trenutak pažnje,<br />

podrške i ljubavi koju nam je poklo<strong>ni</strong>la.<br />

Njena Marica i Ika sa porodicama<br />

hvala ti za neizmernu ljubav što si mi pružila.<br />

U mojim si mislima i srcu.<br />

Pet poljubaca za svaki <strong>da</strong>n - kao i uvek!<br />

Bes<strong>kraj</strong>no te volim!<br />

Tvoja Van<strong>da</strong><br />

Potrebna devojka za rad u<br />

kafiću - stan i hrana besplat<strong>ni</strong>. Isplata<br />

dnev<strong>ni</strong>ce svaki <strong>da</strong>n. Može i<br />

devojka bez iskustva.<br />

Tel.: 064-114-79-41.<br />

Knjigovodstvene usluge,<br />

izra<strong>da</strong> biz<strong>ni</strong>s planova,<br />

poslov<strong>ni</strong>h analiza u<br />

OZ „MLADOST“, Bečej<br />

Svetozara Miletića 86<br />

Telefo<strong>ni</strong>: 021-6917-457, 064-<br />

412-0561, 064-704-6941<br />

APRÓHIRDETÉSEK<br />

• Karaoke partik és zsúrok<br />

szervezéséhez szükséges felszerelést<br />

adok bérbe. Tel.: 062-255-<br />

277.<br />

• Péterrévén új, rendbehozott<br />

ház eladó – 100 m 2 , 20 ár telek,<br />

mellékhelyiségek, gyümölcsös.<br />

Ára: 15.000 euró. Tel.: 063-77-29-<br />

208.<br />

• Négy hold föld eladó a<br />

Mézesdűlőben. Tel.: 064-11-43-878.<br />

• Tojótyúkoknak való automata<br />

ketrecek eladók. Tel.: 6917-420.<br />

• Becsén kétszobás bútorozott<br />

lakás kiadó (központi fűtés). Tel.:<br />

064-48-60-411.<br />

• Yugo 60-as személygépkocsi<br />

eladó. Tel.: 064-192-23-45.<br />

• Magánórákat tartok matematikából<br />

általános és középiskolás<br />

diákoknak. Tel.: 063-81-62-767.<br />

• Férfi és női fodrász házhoz<br />

megy. Tel.: 060-145-94-92.<br />

• Autóbádogos munkát végzek.<br />

Minőséges szolgáltatás és kedvező<br />

ár. Tel.: 060-145-95-19.<br />

• Hosszabb időre kiadó háromszobás,<br />

összkomfortos lakás Becse<br />

központjában. Tel.: 064-38-36-<br />

149.<br />

• Eladó vagy kiadó egy teljesen<br />

rendbehozott kétszobás lakás<br />

(sárga lakóépület, földszint). Tel.:<br />

063-771-47-69.<br />

• Eladó egy pár parádés lószerszám.<br />

Tel.: 062-563-790.<br />

• Eladó: megőrzött négyszárnyas<br />

dupla ablak rolóval és szúnyoghálóval.<br />

Kedvező ár. Tel.:<br />

062-563-790.<br />

• Magánórákat tartok matematikából<br />

általános és középiskolás<br />

diákoknak. Tel.: 065-69-20-628.<br />

• Eladó: 1998-as évjáratú, fehér<br />

színű, 1-es Opel Korsa gépkocsi,<br />

150.000 kilométert tett meg, a<br />

motor kiváló állapotban van. Ára<br />

3.100 euró. Tel.: 064-211-54-86.<br />

• Napközi iskolás gyerekek részére!<br />

Házi fela<strong>da</strong>t elkészítése,<br />

angol, szerb és magyar nyelvórák,<br />

más különórák és ebédelési lehetőség.<br />

Érdeklőd<strong>ni</strong> lehet a 6911-510<br />

és a 6916-374-es telefonszámokon.<br />

Vaši mali oglasi na: www.becejski-<strong>mozaik</strong>.co.rs<br />

Savet Mesne zajed<strong>ni</strong>ce Radičević raspisuje konkurs za prijem sekretara<br />

Mesne zajed<strong>ni</strong>ce Radičević. Rad<strong>ni</strong> odnos se zas<strong>ni</strong>va na četiri godine sa<br />

pu<strong>ni</strong>m rad<strong>ni</strong>m vremenom.<br />

USLOVI KONKURSA:<br />

Kandi<strong>da</strong>t treba <strong>da</strong> ispunjava opšte uslove za zas<strong>ni</strong>vanje radnog odnosa:<br />

1. <strong>da</strong> je državlja<strong>ni</strong>n Republike Srbije,<br />

2. <strong>da</strong> je punoletno lice,<br />

3. <strong>da</strong> ima opštu zdravstvenu sposobnost,<br />

4. <strong>da</strong> ima stručnu spremu.<br />

Kandi<strong>da</strong>t treba <strong>da</strong> ispunjava posebne uslove za zas<strong>ni</strong>vanje radnog odnosa:<br />

1. <strong>da</strong> je stanov<strong>ni</strong>k Radičevića,<br />

2. <strong>da</strong> ima najmanje 4. stepen stručne spreme,<br />

3. <strong>da</strong> ima najmanje tri godine radnog iskustva,<br />

4. <strong>da</strong> <strong><strong>ni</strong>je</strong> kažnjavan i <strong>da</strong> se protiv njega ne vodi krivič<strong>ni</strong> postupak.<br />

Potrebna dokumentacija:<br />

1. prijava na konkurs (u prijavi navesti i spisak dokumenata koji se pre<strong>da</strong>ju),<br />

2. uverenje o državljanstvu (ne starije od šest meseci),<br />

3. izvod iz matične knjige rođe<strong>ni</strong>h (ne starije od šest meseci),<br />

4. fotokopija lične karte,<br />

5. lekarsko uverenje za nezaposleno lice (ukoliko je trenutno zaposleno, lekarsko<br />

uverenje <strong><strong>ni</strong>je</strong> potrebno),<br />

6. overena fotokopija diplome o završenoj školi,<br />

7. radna knjižica ili potvr<strong>da</strong> firme o radnom stažu,<br />

8. uverenje <strong>da</strong> kandi<strong>da</strong>t <strong><strong>ni</strong>je</strong> kažnjavan i <strong>da</strong> se protiv njega ne vodi krivič<strong>ni</strong><br />

postupak.<br />

Konkurs je otvoren petnaest <strong>da</strong>na počev od <strong>da</strong>na objavljivanja na oglasnoj<br />

tabli Mesne zajed<strong>ni</strong>ce Radičević.<br />

Prijave podnositi u Mesnoj zajed<strong>ni</strong>ci Radičević, Veljka Vlahovića broj 2, u<br />

vremenu od 7 do 15 časova.<br />

Neblagovremene i nekompletne prijave se neće razmatrati.<br />

Savet Mesne zajed<strong>ni</strong>ce Radičević<br />

• Emajliramo kade svih<br />

tipova i dimenzija. Ulepšajte<br />

svoj stan! Za samo tri sata<br />

imaćete novu kadu uz garanciju<br />

kvaliteta! Tel.: 0230/54-<br />

059, 060/39-07-093.<br />

• Pro <strong>da</strong> jem do maće vi no,<br />

sezonsko voće i grožđe. Dostava<br />

na kućnu adresu. Te l.:<br />

063-531-833.<br />

• Pro<strong>da</strong>je se 4 jutra zemlje,<br />

tabla u Medenjači. Telefon:<br />

064-11-43-878.<br />

• Dajem privatne časove<br />

iz matematike đacima iz<br />

osnov<strong>ni</strong>h i srednjih škola. Telefon:<br />

065-69-20-628.<br />

• Iz<strong>da</strong>jem dvosoban stan<br />

(CG, telefon, interfon, kablovska,<br />

klima) u Malom ritu - žute<br />

kule. Tel.: 021/809-281,<br />

064-314-41-23.<br />

• Potrebna kuća za iz<strong>da</strong>vanje<br />

sa dvorištem. Tel.: 064-<br />

25-95-231.<br />

• Pro<strong>da</strong>jem automatske<br />

kaveze za koke nosilje. Tel.:<br />

021/6917-420.<br />

• Iz<strong>da</strong>jem apartman na<br />

Zlatiboru - u centru. Tel.: 064-<br />

70-11-037.<br />

• Na pro<strong>da</strong>ju nova, sređena<br />

kuća u Bačkom Petrovom<br />

MALI OGLASI<br />

Selu - 100 m 2 , 20 ari placa,<br />

nusprostorije, voćnjak. Cena:<br />

15.000 evra. Tel.: 063-77-29-<br />

208.<br />

• Iz<strong>da</strong>jem opremljenu<br />

garsonjeru (30 m 2 ) - dva ležaja,<br />

prvi sprat, studentkinji<br />

medicine u Novom Sadu kod<br />

Sajma, blizu Medicinskog fakulteta.<br />

Zgra<strong>da</strong> ima centralno<br />

grejanje i video nadzor. Cena<br />

je 150 evra plus troškovi.<br />

Obavezan depozit 100 evra.<br />

Tel.: 062-252-022.<br />

• Pro<strong>da</strong>jem „opel korsu“,<br />

1998. godište, 150.000 km,<br />

bele boje, 1.0 motor, u odličnom<br />

stanju. Cena: 3.100<br />

evra. Tel.: 064-211-54-86.<br />

• Na pro<strong>da</strong>ju nova metalna<br />

kapija (širina 3 m, visina<br />

1,90 m, bez stubova). Cena<br />

300 evra. Tel.: 021/6913-<br />

641.<br />

• Iznajmljujem komplet<br />

opremu za karaoke party i<br />

žurke. Tel.: 062-255-277.<br />

• Pro<strong>da</strong>jem 4 jutra zemlje<br />

na izlazu iz Bečeja, na Srbobranskom<br />

putu, s desne strane.<br />

Cena 7.000 evra po jutru.<br />

Telefon: 063-108-70-70.<br />

• Pro<strong>da</strong>jem ili iz<strong>da</strong>jem<br />

Iđoški put 24, Bečej<br />

Tel.: 021/6910-930, Vršimo i servis i popravke<br />

064-232-12-02 kuć<strong>ni</strong>h aparata, izradu svih<br />

vrsta električ<strong>ni</strong>h instalacija<br />

(interfona i slično).<br />

kompletno sređen dvosoban<br />

stan - žute kule - prizemlje.<br />

Tel.: 063-771-47-69.<br />

• Iz<strong>da</strong>je se dvosoban, namešten<br />

stan u Bečeju (CG).<br />

Tel.: 064-48-60-411.<br />

• Vršim popravke autolimarije<br />

- kvalitetno i povoljno.<br />

Tel.: 060-145-95-19.<br />

• Pružam muške i ženske<br />

frizerske usluge po kućama.<br />

Tel.: 060-145-94-92.<br />

• Na pro<strong>da</strong>ju Yugo 60.<br />

Tel.: 064-192-23-45.<br />

• Dajem časove iz matematike<br />

đacima iz osnov<strong>ni</strong>h i<br />

srednjih škola. Tel.: 063-81-<br />

62-767.<br />

• Vršimo selidbe i ostali<br />

transport (7 t, 6,20 m, 34 m 3 ).<br />

Telefon za informacije: 064-<br />

268-58-99.<br />

• Iz<strong>da</strong>jem trosoban, konforan<br />

stan u strogom centru<br />

Bečeja, na duže vreme. Tel.:<br />

064-38-36-149.<br />

• Pro<strong>da</strong>jem je<strong>da</strong>n par parad<strong>ni</strong>h<br />

amova za konje. Tel.:<br />

062-563-790.<br />

• Pro<strong>da</strong>jem četvorokril<strong>ni</strong><br />

dupli prozor sa roletnama i<br />

komar<strong>ni</strong>kom. Očuvan. Povoljno.<br />

Tel.: 062-563-790.<br />

Vršimo uslužno čišćenje i održavanje elektroinstalacije vaših<br />

zgra<strong>da</strong>, stanova, lokala i slično.

Kombinacije za predstojeću<br />

jesen<br />

CRVENI OKVIRI za naočare<br />

će biti moder<strong>ni</strong> i posle<br />

leta, a u zavisnosti od oblika<br />

lica birajte okrugle ili četvrtaste<br />

okvire. Crve<strong>ni</strong> džemper<br />

sa zlat<strong>ni</strong>m dugmadima i šal<br />

u istoj boji garantuju <strong>da</strong> ćete<br />

biti šik i dok napolju pljušti<br />

kiša. Siva antilop tašna odlična<br />

je za posao, ali i za večernji<br />

izlazak. Umesto nakita<br />

HOLIVUDSKA glumica poriče<br />

glasine o plastičnoj hirurgiji.<br />

Demi Mur, koja će<br />

ovog novembra napu<strong>ni</strong>ti 47<br />

godina, tvrdi <strong>da</strong> svoj savršen<br />

izgled ne duguje skalpelu i<br />

umeću hirurga.<br />

„Nika<strong>da</strong> se <strong>ni</strong>sam operisala“,<br />

kaže glumica, za koju<br />

se već godinama priča <strong>da</strong> je<br />

potrošila više od 300.000<br />

dolara na razne kozmetičke<br />

OVAN<br />

(21.03. – 20.04.)<br />

Premor je znak <strong>da</strong><br />

ste preterali sa poslom.<br />

Priuštite sebi malo odmora<br />

i uživanja. Pozovite starog<br />

prijatelja iz inostranstva,<br />

jer taj kontakt može uroditi<br />

plodom. Ne preterujte u jelu i<br />

piću i više pažnje posvetite<br />

svom zdravlju.<br />

BIK<br />

(21.04. – 20.05.)<br />

Očekuje vas veliko<br />

spremanje u životu.<br />

Sa radošću ga prihvatate,<br />

ma<strong>da</strong> se ipak pribojavate. Normalno,<br />

jer je u ljudskoj prirodi<br />

prisutan strah od nepoznatog.<br />

Budite otvore<strong>ni</strong>ji za inovacije i<br />

<strong>da</strong>leko ćete dogurati.<br />

BLIZANCI<br />

(21.05. – 20.06.)<br />

Prijaju vam sve<br />

lepe stvari, ljubav i<br />

umetnost posebno. Fantastično<br />

se osećate, pod uslovom<br />

<strong>da</strong> osluškujete svoje unutrašnje<br />

potrebe. U protivnom, ako<br />

se budete žrtvovali za druge,<br />

nervoza vam ne gine.<br />

zahvate. „Ako neko želi <strong>da</strong><br />

svoj izgled popravi hirurškom<br />

intervencijom, nemam<br />

<strong>ni</strong>šta protiv. Ne bih osuđivala<br />

šta ko radi sa svojim telom.<br />

Ali, lično <strong>ni</strong>sam išla 'pod<br />

nož'. Ne sviđa mi se ideja<br />

odlaska kod lekara kako bi<br />

se na veštački način zaustavio<br />

proces starenja. Mislim<br />

<strong>da</strong> se ljudi tako bore protiv<br />

svojih neuroza“.<br />

Demi, koja sa bivšim<br />

mužem Brusom Vilisom ima<br />

tri ćerke, a trenutno je u<strong>da</strong>ta<br />

za 16 godina mlađeg Aštona<br />

Kučera, ne isključuje opciju<br />

odlaska na operaciju u budućnosti.<br />

„Ako jednog <strong>da</strong>na<br />

budem zaplakala ka<strong>da</strong> se<br />

pogle<strong>da</strong>m u ogle<strong>da</strong>lo, mož<strong>da</strong><br />

ću zatražiti pomoć hirurga.<br />

Za sa<strong>da</strong> više volim <strong>da</strong><br />

budem lepa žena u kas<strong>ni</strong>m<br />

četrdesetim, nego <strong>da</strong> očaj<strong>ni</strong>čki<br />

pokušavam <strong>da</strong> izgle<strong>da</strong>m<br />

kao <strong>da</strong> imam 30 godina“,<br />

zaključila je glumica.<br />

HOROSKOP<br />

RAK<br />

(21.06. – 22.07.)<br />

Poželjno je spustiti<br />

se na zemlju ka<strong>da</strong><br />

je posredi pravljenje planova.<br />

Ukoliko imate zdravstve<strong>ni</strong>h<br />

problema, pripišite ih planetar<strong>ni</strong>m<br />

uticajima. Sklonost ka<br />

prehla<strong>da</strong>ma i virus<strong>ni</strong>m infekcijama<br />

praćena malaksalošću<br />

<strong>da</strong>nas je izražena.<br />

LAV<br />

(23.07. – 22.08.)<br />

Pošto neumorno<br />

radite i maksimalno<br />

se iscrpljujete, moguća je<br />

nervoza kombinovana sa stanjem<br />

snažne emotivne napetosti.<br />

Zapitajte se <strong>da</strong> li ste<br />

mož<strong>da</strong> prece<strong>ni</strong>li svoje ne baš<br />

sjajne mogućnosti.<br />

DEVICA<br />

(23.08. – 22.09.)<br />

Dan je kao stvoren<br />

za uživanje. Ljubav,<br />

umet<strong>ni</strong>čki događaji i<br />

mnoštvo drugih ugodnosti su<br />

pred vama. Samo ukoliko nađete<br />

drugu preokupaciju, možete<br />

<strong>da</strong> <strong>pokvari</strong>te prijatne trenutke,<br />

koji su sve ređi.<br />

TIME OUT<br />

broj 470. 4. septembar 2009. 17<br />

nosite sat veselih boja, a pepita<br />

dezen ovu kombinaciju<br />

uči<strong>ni</strong>će kompletnom. U obzir<br />

dolazi i nakit ili bižuterija u<br />

zlatnoj boji. Pantalone, koje<br />

krojem podsećaju na jahačke,<br />

u <strong>ni</strong>jansama sive boje<br />

dobro stoje i visokim i <strong>ni</strong>skim<br />

ženama.<br />

Cr<strong>ni</strong> okvir za naočare sa<br />

dioptrijom ne mora <strong>da</strong> izgle<strong>da</strong><br />

suviše strogo. Ublažite<br />

ga šminkom u pastel<strong>ni</strong>m ili<br />

jarkim tonovima. Kao protivteža<br />

ležeroj kombinaciji od<br />

struka nadole, savetuje se<br />

nešto elegant<strong>ni</strong>ja košulja.<br />

Inače, košulje se u nastupajućoj<br />

sezo<strong>ni</strong> vraćaju na velika<br />

vrata. Kao osveženje<br />

ubacite narukvice u jarkim<br />

bojama, drvene ili plastične,<br />

ZVEZDANA PRAŠINA<br />

Demi Mur: „Nisam se<br />

operisala!“<br />

FOTO: www,hollywood.celebrity.pictures.com<br />

FOTO: www.B92.net<br />

Seksi<br />

čirlidersica<br />

Britanska pevačica kupila<br />

je izazov<strong>ni</strong> kostim sportske<br />

igračice, na opšte oduševljenje<br />

svog supruga<br />

Dejvi<strong>da</strong>. Viktorija Bekam<br />

(35) otišla je u šoping u „Bar<strong>ni</strong>z“<br />

u Los Anđelesu i od pro<strong>da</strong>vačica<br />

zatražila u<strong>ni</strong>formu<br />

čirlidersice.<br />

„Iako deluje uobraženo,<br />

bila je veoma fina. Kikotala<br />

se i pitala nas <strong>da</strong> li bismo<br />

mogli <strong>da</strong> joj pronađemo kostim“,<br />

rekla je pro<strong>da</strong>vačica<br />

koja je insistirala na ano<strong>ni</strong>mnosti<br />

za „San“.<br />

List piše <strong>da</strong> je čla<strong>ni</strong>ca<br />

Spajs Grlsa, poznatija kao<br />

Poš, verovatno odlučila <strong>da</strong><br />

se sredi kao navijačica zbog<br />

svog supruga fudbalera L.A.<br />

VAGA<br />

(23.09. – 22.10.)<br />

Valja se učiti strpljenju.<br />

Vreme<br />

brzo prolazi, pa će, dok trepnete,<br />

vašim mukama doći<br />

<strong>kraj</strong>. Razmišljanja o pro<strong>da</strong>ji<br />

nekret<strong>ni</strong>na zaista su sulu<strong>da</strong>,<br />

odložite ih. Okre<strong>ni</strong>te se sebi,<br />

zdravlju i izbegavajte velike<br />

skupove.<br />

ŠKORPIJA<br />

(23.10. – 22.11.)<br />

O nečemu intenzivno<br />

maštate. Pošto<br />

ne uživate u sa<strong>da</strong>šnjem<br />

trenutku, grešite. Želite <strong>da</strong> se<br />

unapred obezbedite, ali vas<br />

okolnosti u tome sprečavaju.<br />

Ne pa<strong>ni</strong>čite, biće sve u redu.<br />

Spremite se za put.<br />

STRELAC<br />

(23.11. – 21.12.)<br />

Poslovi se odvijaju<br />

zadovoljavajućim<br />

tempom, ali želite <strong>da</strong> ih ubrzate.<br />

Kad bolje razmislite, nemate<br />

razloga <strong>da</strong> požurujete<br />

stvari. Ukoliko usporite tempo,<br />

bićete zadovolj<strong>ni</strong>ji i izbeći<br />

ćete izloženost rizicima.<br />

ili neki drugi efektan nakit.<br />

Svetle farmerke su ponovo<br />

in. Pojačanja na kole<strong>ni</strong>ma<br />

čine ovaj model sportskim,<br />

stilizovano motorističkim.<br />

Novi grandž stil prkosi seksepilu<br />

na prvu loptu. Glomazne<br />

čizme sa šik kaiševima<br />

dobro idu uz džins, ali i uz<br />

kratke suknje i šortseve.<br />

(Izvor: 24 sata)<br />

Galaksija Dejvi<strong>da</strong> (35), pošto<br />

je on oduševljen čirlidersicama.<br />

Dejvi<strong>da</strong> su paparaci<br />

nekoliko puta uhvatili kako<br />

čežnjivim izrazom lica posmatra<br />

igračice na utakmicama.<br />

„Insistirala je <strong>da</strong> kostim<br />

izgle<strong>da</strong> kao pravi srednjoškolski,<br />

sa sve pufnama koje<br />

se koriste pri igranju“, rekla<br />

je pro<strong>da</strong>vačica.<br />

Dejvid i Viktorija, je<strong>da</strong>n<br />

od najpoznatijih šoubiz<strong>ni</strong>s<br />

parova na svetu, u julu su<br />

proslavili deset godina braka.<br />

(MONDO)<br />

JARAC<br />

(22.12. – 19.01.)<br />

Iako situacija obećava,<br />

vi ste pesimista.<br />

Nepoverenje vas blokira.<br />

To je tipična osobina ovog<br />

znaka. Ozbiljno gle<strong>da</strong>te na život,<br />

idealno na ljubav, tako <strong>da</strong><br />

od stalnog partnera želite <strong>da</strong><br />

se na izvesno vreme distancirate.<br />

VODOLIJA<br />

(20.01. – 18.02.)<br />

Ko o čemu, vi o ljubavi.<br />

Pametno.<br />

Treba sve šanse iskoristiti.<br />

Niko ne sumnja u to <strong>da</strong> ćete<br />

ostati uskraće<strong>ni</strong> za nešto, naprotiv.<br />

Prija vam osećanje <strong>da</strong><br />

ste volje<strong>ni</strong> i <strong>da</strong> vas partner ne<br />

gnjavi čestim izlivima nežnosti.<br />

RIBE<br />

(19.02. – 20.03.)<br />

Pošto ste se nervirali<br />

i iscrpljivali u<br />

radu - morate i <strong>da</strong> se odmorite.<br />

Samoća je prava stvar. Pomaže<br />

vam <strong>da</strong> sredite utiske.<br />

Jedino partner, pod uslovom<br />

<strong>da</strong> vam <strong><strong>ni</strong>je</strong> dosadio, može <strong>da</strong><br />

vam pravi društvo.<br />

FOTO: www.friendice.hr<br />

FOTO: www.zena-blic.rs<br />

FOTO: www.<strong>da</strong><strong><strong>ni</strong>je</strong>la-commerce.com<br />

Krup<strong><strong>ni</strong>je</strong> oči u<br />

pet koraka<br />

KRUPNE OČI na ženama<br />

izgle<strong>da</strong>ju neodoljivo i seksi.<br />

Da biste šminkom postigli<br />

veći i sjaj<strong>ni</strong>ji izgled očiju,<br />

pratite naše savete.<br />

1. korak<br />

Prvo pincetom uklo<strong>ni</strong>te<br />

suvišne dlačice iznad kapaka.<br />

Da bi vam obrve bile<br />

ured<strong><strong>ni</strong>je</strong>, očešljajte ih starom<br />

četkicom za zube, koju ste<br />

prethodno poprskali lakom<br />

za kosu.<br />

2. korak<br />

O<strong>da</strong>berite boju senke za<br />

oči u dve <strong>ni</strong>janse. Svetliju<br />

senku nanesite preko celih<br />

gornjih kapaka, a tam<strong>ni</strong>ju <strong>ni</strong>jansu<br />

na same prevoje.<br />

3. korak<br />

Cr<strong>ni</strong>m krejonom iscrtajte<br />

li<strong>ni</strong>ju uz trepavice gornjih kapaka,<br />

a potom preko nje<br />

pređite štapićem s vatom <strong>da</strong><br />

biste ublažili oštrinu li<strong><strong>ni</strong>je</strong>.<br />

4. korak<br />

Za senzual<strong>ni</strong>, zavod<strong>ni</strong>čki<br />

pogled šminkeri predlažu <strong>da</strong><br />

donji kapak iscrtate kremastom<br />

belom olovkom, a možete<br />

<strong>da</strong> je nanesete i na<br />

unutrašnji ugao gornjeg i donjeg<br />

kapka.<br />

5. korak<br />

Guste i duge trepavice<br />

čine <strong>da</strong> oči izgle<strong>da</strong>ju krup<strong><strong>ni</strong>je</strong>.<br />

Prvo koristite uvijač za<br />

trepavice, a potom nanesite<br />

je<strong>da</strong>n sloj crne maskare. Više<br />

slojeva može <strong>da</strong> ulepi<br />

trepavice, a oči on<strong>da</strong> izgle<strong>da</strong>ju<br />

„teško“.<br />

Svetla senka otvara<br />

pogled<br />

Još je<strong>da</strong>n način <strong>da</strong> oči<br />

uči<strong>ni</strong>te prividno većim je <strong>da</strong><br />

po kapku uz rub obrve nanesete<br />

svetlu senku (belokrem).<br />

Nemojte zaboraviti<br />

<strong>da</strong> svetlu senku i senku za<br />

ostatak kapka izmešate kako<br />

biste dobili postepe<strong>ni</strong> prelaz<br />

iz boje u boju. Svetlu<br />

senku nanesite i na unutrašnji<br />

deo gornjeg kapka.<br />

(Izvor: Žena Blic)

18<br />

SPORTSKI MOZAIK<br />

broj 470. 4. septembar 2009.<br />

OK BEČEJ<br />

Igre ispred rezultata<br />

Ženska selekcija OK Bečej<br />

MUŠKA I ŽENSKA EKIPA<br />

Odbojkaškog kluba Bečej su<br />

prošlu sezonu takmičenja u<br />

vojvođanskim ligama odigrali<br />

u skladu sa svojim mogućnostima,<br />

a igra je bila nešto bolja<br />

nego što bi se po konač<strong>ni</strong>m<br />

plasma<strong>ni</strong>ma moglo zaključiti.<br />

Muški tim je u Prvoj ligi<br />

Vojvodine zauzeo deveto<br />

mesto od deset takmičarskih<br />

ekipa (šest pobe<strong>da</strong>, dvanaest<br />

poraza, osvojili su dvadeset<br />

je<strong>da</strong>n bod). Plasmanom<br />

na pretposlednje mesto<br />

na tabeli Bečejci su uspeli<br />

<strong>da</strong> obezbede opstanak.<br />

U se<strong>ni</strong>orskoj konkurenciji<br />

kod <strong>da</strong>ma su nastupale devojčice<br />

rođene ´95. godine,<br />

tako <strong>da</strong> je plasman na peto<br />

mesto (od se<strong>da</strong>m ekipa) u<br />

Drugoj ligi Vojvodine – Srednja<br />

Bačka uspeh. Bečejke<br />

su uspele <strong>da</strong> ostvare skor od<br />

dve pobede i osam poraza,<br />

a osvojile su šest bodova.<br />

- Igre muške ekipe <strong>ni</strong>su<br />

bile tako loše kao što tabela<br />

pokazuje. Skoro sa svima<br />

smo igrali „egal“, tokom<br />

prvenstva samo smo dve<br />

utakmice izgubili maksimal<strong>ni</strong>m<br />

rezultatom. Naša igra<br />

je u pojedi<strong>ni</strong>m momentima<br />

bila odlična, a neka<strong>da</strong> loša.<br />

Uzrok čestih oscilacija smo<br />

analizirali i trudićemo se <strong>da</strong><br />

ih u novoj sezo<strong>ni</strong> otklo<strong>ni</strong>mo<br />

– rekao je Luka Božić, trener<br />

muške i ženske prve ekipe<br />

OK Bečej. – Ženska ekipa<br />

je ostvarila ono što smo<br />

i očekivali. Prošlog leta smo<br />

napravili „rez“ kod devojaka,<br />

krenuli smo praktično od<br />

nule. Selektirali smo ekipu<br />

od devojčica koje su rođene<br />

´95. godine, sa izuzetkom<br />

kapitenke koja je ´91. i liberke<br />

koja je ´93. godište. Devojčice<br />

su pokazale <strong>da</strong> na<br />

njih možemo računati, a cilj<br />

nam je <strong>da</strong> na okupu ostanu<br />

bar tri godine.<br />

U klubu je pauza, nekoliko<br />

igračica iz prvog tima je<br />

bilo u kampu koji je odbojkaški<br />

savez orga<strong>ni</strong>zovao u<br />

Bečeju, a pripreme bi trebalo<br />

<strong>da</strong> počnu u ponedeljak.<br />

Odbojkaši će još neko vreme<br />

biti na pauzi, jer sezona<br />

u Prvoj ligi Vojvodine startuje<br />

<strong>kraj</strong>em oktobra. Božić u novoj<br />

sezo<strong>ni</strong> očekuje bolje igre<br />

obe selekcije.<br />

- Na<strong>da</strong>m se <strong>da</strong> momci<br />

neće ponoviti prošlu sezonu,<br />

ka<strong>da</strong> smo iz jedne mirne<br />

DTV PARTIZAN<br />

Sređena velika sala<br />

POSLE 14 GODINA, od ka<strong>da</strong><br />

u objekat DTV Partizana <strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

ulagano mnogo, pre desetak<br />

<strong>da</strong>na počelo je delimično renoviranje<br />

velike sale. Radovi<br />

su u završnoj fazi, parket<br />

je ishoblovan, truli delovi su<br />

zamenje<strong>ni</strong> novim, obavljeno<br />

je lakiranje, a promenjen je i<br />

deo rasvete. Radovi koštaju<br />

oko 120.000 dinara, a novac<br />

su obezbedili klubovi koji<br />

trenaž<strong>ni</strong> proces obavljaju u<br />

Partizanu – Kik boks klub<br />

Bečej, Te<strong>ni</strong>ski klub „Spin“,<br />

Bokserski klub Bečej i Stonote<strong>ni</strong>ski<br />

klub Bečej. Lokalna<br />

samouprava bi trebala,<br />

i stabilne sezone došli u situaciju<br />

<strong>da</strong> u poslednja četiri<br />

kola moramo <strong>da</strong> strepimo za<br />

egzistenciju u ovoj ligi. Poslednje<br />

četiri utakmice smo<br />

izgubili iako smo, prema prikazanoj<br />

igri, bar u tri trebali<br />

<strong>da</strong> pobedimo. Međutim, dešavalo<br />

se <strong>da</strong> se naši igrači<br />

posvađaju na terenu u trenutku<br />

ka<strong>da</strong> vodimo sa 2:1 i<br />

16:10. To je nedopustivo, i<br />

takve stvari ćemo morati <strong>da</strong><br />

rešimo u narednoj sezo<strong>ni</strong>.<br />

Od ženskog tima očekujem<br />

napre<strong>da</strong>k u odnosu na prošlu<br />

sezonu i sazrevanje u odbojkaškom<br />

smislu.<br />

U OK Bečej trenutno radi<br />

devedesetak odbojkaša, a<br />

najbroj<strong>ni</strong>ja je škola odbojke<br />

u kojoj domi<strong>ni</strong>raju devojčice.<br />

Škola odbojke ima četiri<br />

grupe, sa devojčicama rade<br />

Aleksan<strong>da</strong>r Ikić, Mate Radina<br />

i Aleksan<strong>da</strong>r Bakić, a sa<br />

dečacima Marinko Momčičević.<br />

Bečejski odbojkaški<br />

klub je masovan, ali od os<strong>ni</strong>vanja<br />

(2002. godine) ima<br />

problem u vezi sa dovođenjem<br />

stručnog trenera koji bi<br />

postavio sistem ra<strong>da</strong>. Čel<strong>ni</strong>ci<br />

OK Bečej stupili su u kontakt<br />

sa Slobo<strong>da</strong>nom Galeševim,<br />

neka<strong>da</strong>šnjim trenerom NIS<br />

Vojvodine, Mladog rad<strong>ni</strong>ka<br />

iz Požarevca, kragujevačkog<br />

Rad<strong>ni</strong>čkog, a sa<strong>da</strong> je na<br />

kormilu Petrovaradina koji je<br />

obećao pomoć.<br />

- Otvaraju nam se nove<br />

mogućnosti za rešenje dugogodišnjeg<br />

problema. U<br />

Novom Sadu ima mnogo<br />

klubova, igrača i trenera, a<br />

nemaju svi prostora za dokazivanje<br />

i napre<strong>da</strong>k. Postoji<br />

šansa <strong>da</strong> neko od mladih<br />

i perspektiv<strong>ni</strong>h trenera dođe<br />

u Bečej i kod nas „peče“ zanat,<br />

a Galešev će nam pomoći<br />

<strong>da</strong> nađemo trenera –<br />

rekao je Božić. S.M.<br />

„MCDONALD’S STREET FOOTBALL LIGA ’09“<br />

Liga šampiona na Pogači<br />

barem kako je najavljeno,<br />

<strong>da</strong> pokrije deo troškova.<br />

Inače STK Bečej je ovog<br />

leta o svom trošku renovirao<br />

malu salu, gde je takođe<br />

sređen parket i rasveta,<br />

a renovirano je i osvetljenje i<br />

rashlad<strong>ni</strong> sistem.<br />

Dakle, velika i mala sala<br />

u Partizanu su cakum-pakum<br />

i za očekivati je <strong>da</strong> sve<br />

veći broj klubova bude zainteresovan<br />

za ovaj objekat<br />

koji se ne koristi u dovoljnoj<br />

meri. Doduše, treba rešiti<br />

problem grejanja, ali je tu<br />

Sportski savez na potezu.<br />

S.M.<br />

TURNIR „McDonald’s street<br />

football liga ’09“ za decu do<br />

10 godina starosti, 14. put<br />

po redu u ovoj sezo<strong>ni</strong>, biće<br />

odigran od <strong>da</strong>nas do nedelje.<br />

Takmičenje je posvećeno<br />

Ligi fudbalskih šampiona,<br />

tako <strong>da</strong> će ekipe koje će nastupiti<br />

na Pogači nositi imena<br />

velikih evropskih klubova<br />

kao što su Mančester junajted,<br />

Barselona, Juventus...<br />

Na tur<strong>ni</strong>ru će nastupiti sve<br />

osnovne škole sa teritorije<br />

opštine , kao i Škola fudbala<br />

„Bečej 2008“. Mečevi po<br />

FOTO: S. Malešev<br />

ODBOJKA<br />

Nove sudije<br />

Stonote<strong>ni</strong>ski savez<br />

Vojvodine je u ponedeljak u<br />

Novom Sadu orga<strong>ni</strong>zovao<br />

polaganje za sudije. Na ispitu<br />

su se pojavila i devetorica<br />

Bečejaca koji su uspešno<br />

položili test. Nove stonote<strong>ni</strong>ske<br />

sudije u Bečeju su<br />

Ferenc Čeh, Đorđe Petrov,<br />

Milutin Dumanović, Dejan<br />

Zeremski, Oto Balzam,<br />

Vlatko Tarbuk, Zoltan<br />

Horvat, Goran Dragin i<br />

Dragan Lu<strong>da</strong>jić.<br />

B.M.<br />

grupama počinju <strong>da</strong>nas od<br />

16 sati, a finale je u nedelju.<br />

Pobed<strong>ni</strong>k tur<strong>ni</strong>ra obezbediće<br />

plasman na završnu<br />

smotru koja će biti odigrana<br />

u Beogradu od 25. do 27.<br />

septembra.<br />

S.M.<br />

PRVENSTVO VOJVODINE DO 14 GODINA<br />

Akademija je pobed<strong>ni</strong>k<br />

VATERPOLO KLUB AKADE-<br />

MIJA ovog leta uspešno je<br />

nastupao na prvenstvima<br />

Vojvodine za mlađe kategorije.<br />

Na po<strong>kraj</strong>inskom prvenstvu<br />

za dvanaestogodišnjake<br />

u Senti Bečejci su<br />

zauzeli treće mesto (od pet<br />

ekipa), ostvarivši skor od po<br />

jedne pobede i remija i dva<br />

poraza. Akademija je pobedila<br />

pančevački Dinamo sa<br />

7:6, remizirala sa subotičkim<br />

Spartakom (7:7), a poražena<br />

je od Sente (3:9) i Proletera<br />

iz Zrenja<strong>ni</strong>na (4:7).<br />

Prvo mesto na tur<strong>ni</strong>ru<br />

osvojio je Dinamo, a druga<br />

je bila Senta.<br />

Na Prvenstvu Vojvodine<br />

u Kikindi za šesnaestogodišnjake<br />

Akademija je nastupila<br />

sa dve godine mlađom<br />

selekcijom, koja je zauzela<br />

drugo mesto iza ekipe Bečeja<br />

2005. Mladi vaterpolisti<br />

Akademije pobedili su ŽAK<br />

sa 10:8 i ekipu Jezera sa<br />

13:3, a poraže<strong>ni</strong> su od Bečeja<br />

6:12.<br />

Prvenstvo za vaterpoliste<br />

do 14 godina starosti održano<br />

je u dva gra<strong>da</strong>, učestvovalo<br />

je osam ekipa, a Akademija<br />

je osvojila prvo mesto.<br />

Na takmičenju po grupama,<br />

Bečejci su u Senti savla<strong>da</strong>li<br />

sve svoje rivale (Senta 12:7,<br />

Spartak 19:5, ŽAK 13:11),<br />

<strong>da</strong> bi u Beloj Crkvi u polufinalu<br />

pobedili domaću ekipu<br />

Jezero sa 20:3 i u finalu ponovo<br />

Sentu sa 12:11.<br />

U klubu su nastupe na<br />

po<strong>kraj</strong>inskim prvenstvima oce<strong>ni</strong>li<br />

kao dobre.<br />

- Zadovolj<strong>ni</strong> smo nastupima<br />

naših selekcija na vojvođanskim<br />

prvenstvima, kako<br />

rezultatima, tako i ostvarivanjem<br />

kontinuiteta na takmičenjima<br />

– rekao je Bog<strong>da</strong>n<br />

Aleksandrić, predsed<strong>ni</strong>k VK<br />

Akademija – U letnje uspehe<br />

uvrstio bih i nastup naših<br />

momaka na tur<strong>ni</strong>ru koji smo<br />

orga<strong>ni</strong>zovali za proslavu praz<strong>ni</strong>ka<br />

opštine, koji smo orga<strong>ni</strong>zovali<br />

dobro, a bili smo i<br />

prvi.<br />

Trenutno u VK Akademiji<br />

tre<strong>ni</strong>ra šezdesetak<br />

vaterpolista. Letnji tur<strong>ni</strong>ri<br />

su završe<strong>ni</strong>. U koja<br />

takmičenja ćete se<br />

uključiti na jesen?<br />

- Imamo dve kompletne<br />

selekcije, do 12 i 14 godina,<br />

a oformićemo i najmlađu selekciju.<br />

Svi o<strong>ni</strong> dogodine prelaze<br />

u starije kategorije, pa<br />

ćemo tako imati selekcije do<br />

12, 14 i 16 godina. Do početka<br />

Prve A i B lige je zatišje, a<br />

ka<strong>da</strong> one počnu, startovaće i<br />

lige za mlađe kategorije. Da<br />

bi naša deca imala što više<br />

utakmica pla<strong>ni</strong>ramo <strong>da</strong> se<br />

prijavimo i za ligu u Mađarskoj<br />

koja startuje u oktobru.<br />

Liga za mlađe kategorije u<br />

Mađarskoj je vrlo jaka, u njoj<br />

učestvuju i Slovaci i Rumu<strong>ni</strong>,<br />

i igranje u njoj će biti izuzetno<br />

dobro za nas.<br />

U Bečeju postoje dva<br />

aktivna vaterpolo kluba.<br />

To je mnogo za sredinu<br />

u kojoj egzistiraju.<br />

Priča se <strong>da</strong> će doći do<br />

dogovora i stvaranja<br />

jednog kluba. U kojoj<br />

fazi su pregovori?<br />

- Bečej je mala sredina<br />

i nema potrebe za postojanjem<br />

dva kluba. Ali, bez<br />

kurtoazije, Akademija je za<br />

ove tri godine čvrsto stala<br />

na noge, sa decom se radi<br />

kvalitetno i transparentno,<br />

uprava je homogena, na oficijel<strong>ni</strong>m<br />

takmičenjima smo<br />

postigli mnogo, i ne vidim razlog<br />

zašto bismo sve to gasili<br />

i prešli u klub sa novim<br />

imenom. U nekoliko navrata<br />

smo razgovarali sa najvišim<br />

rukovodstvom Bečeja<br />

2005, predložili smo <strong>da</strong> ime<br />

MARATON NA KRIVAJI<br />

Zlato za Farkaša<br />

POSLEDNJE TAKMIČENJE u<br />

sezo<strong>ni</strong> <strong>da</strong>ljinskog plivanja<br />

održano je na Krivaji kod<br />

Bačke Topole uz učešće oko<br />

100 takmičara. Na takmičenju<br />

su nastupili i plivači PK<br />

Bečej, i kao što je to bilo na<br />

veći<strong>ni</strong> maratona ove sezone<br />

u Vojvodi<strong>ni</strong>, osvojili su pregršt<br />

me<strong>da</strong>lja.<br />

U apsolutnoj konkurenciji,<br />

na stazi dužine 3 kilometra,<br />

pobedio je Tamaš<br />

Farkaš ispred klupskih drugova<br />

Sebastijana Saboa i<br />

Šebešćena Šinkoviča. Sabo<br />

je bio najbolji u konkurenciji<br />

plivača od 15 do 19 godina,<br />

a u istoj konkurenciji Šinkovič<br />

je osvojio srebrnu me<strong>da</strong>lju.<br />

Farkaš je bio pobed<strong>ni</strong>k i<br />

FOTO: S. Malešev FOTO: S. Malešev<br />

Vaterpolisti Akademije sa trenerima<br />

u svojoj uzrasnoj kategoriji<br />

(do 14 godina), a u kategoriji<br />

„bubamara“ na deo<strong>ni</strong>ci od<br />

Plivači PK Bečej<br />

VATERPOLO<br />

kluba ostane Akademija i <strong>da</strong><br />

se članovi Bečeja 2005 „uliju“<br />

u naš klub. Da ne bude<br />

nesporazuma, <strong>ni</strong>koga ne želimo<br />

<strong>da</strong> odbacimo, <strong>ni</strong> decu <strong>ni</strong><br />

trenere iz drugog kluba. Odbacili<br />

smo samo predlog <strong>da</strong><br />

se u jedinstvenom klubu sa<br />

imenom Akademija menja<br />

upravljački sistem koji je trenutno<br />

na snazi u našem klubu.<br />

Uostalom, priča o fuziji<br />

otpa<strong>da</strong> posle odluke Upravnog<br />

odbora Vaterpolo saveza<br />

Srbije o zaštiti prava igrača<br />

i trenera u klubovima koji<br />

Odluka VSS<br />

U stavu 3 Odluke o<br />

zaštiti prava igrača i trenera<br />

u klubovima koji su članovi<br />

Vaterpolo saveza<br />

Srbije, na zva<strong>ni</strong>čnom sajtu<br />

saveza, kaže se: „Klubovi<br />

koji izvrše promenu imena,<br />

ili nastanu fuzio<strong>ni</strong>sanjem<br />

dva ili više kluba, i tako<br />

ostvare članstvo u VSS,<br />

duž<strong>ni</strong> su <strong>da</strong> izmire sva<br />

dugovanja koja su imali<br />

klubovi pre promene imena<br />

ili fuzio<strong>ni</strong>sanja“.<br />

su članovi VSS. Zbog toga<br />

je najbolja solucija <strong>da</strong> se Bečej<br />

2005 „ulije“ u Akademiju<br />

i <strong>da</strong> postoji moćan klub sa<br />

preko stotinu vaterpolista i<br />

još jačim struč<strong>ni</strong>m štabom<br />

nego što je to sa<strong>da</strong> – rekao<br />

je Aleksandrić. S.M.<br />

PLIVANJE<br />

100 metara pobedila je Karolina<br />

Tot Hasnoši.<br />

S.M.

NOVI BEČEJ: Najveću pažnju,<br />

ako je suditi po broju<br />

gle<strong>da</strong>laca, u 3. kolu Vojvođanske<br />

lige-Istok privukla je<br />

utakmica u Novom Bečeju,<br />

komšijski derbi između Jedinstva<br />

i Vojvodine iz Novog<br />

Miloševa. Duel velikih<br />

rivala na stadionu <strong>kraj</strong> <strong>Tise</strong><br />

posmatralo je blizu hiljadu<br />

ljubitelja fudbala, koji su po<br />

idealnom vremenu od aktera<br />

ovog susreta očekivali<br />

<strong>da</strong>leko više od jednog gola.<br />

Posle 90 minuta prosečne<br />

igre stadion su zadovolj<strong>ni</strong>ji<br />

napustili navijači Jedinstva,<br />

pošto su njihovi ljubimci tradicionalno<br />

neugodnog rivala<br />

pobedili sa 1:0. Gol odluke<br />

pao je već u 7. minutu, ka<strong>da</strong><br />

je posle odličnog prodora po<br />

levoj stra<strong>ni</strong>, u ovom susretu<br />

veoma zapaže<strong>ni</strong> Srđan Lisica<br />

idealno centrirao, a pred<br />

golom Vojvodine najspret<strong>ni</strong>ji<br />

je bio Žarko Đokić, koji je<br />

loptu glavom smestio <strong>kraj</strong><br />

iskusnog Palfija.<br />

Brzo vođstvo <strong>da</strong>lo je do<strong>da</strong>t<strong>ni</strong><br />

motiv domaćim fudbalerima,<br />

koji su ubrzo mogli<br />

<strong>da</strong> razreše sve dileme oko<br />

SPORTSKI MOZAIK<br />

VOJVOĐANSKA LIGA - ISTOK<br />

Đokić presudio komšijama<br />

pobed<strong>ni</strong>ka. Strelac vodećeg<br />

gola Žarko Đokić je u<br />

18. minutu, posle asistencije<br />

Šijanovića, uči<strong>ni</strong>o ono<br />

što se či<strong>ni</strong>lo nemogućim: sa<br />

5-6 metara promašio je prazan<br />

gol. U idealnoj prilici <strong>da</strong><br />

oprav<strong>da</strong> ulogu startera, minut<br />

kas<strong><strong>ni</strong>je</strong> bio je i Miša Iličić,<br />

koji je sve uradio po fudbalskim<br />

pravilima, ali je njegov<br />

u<strong>da</strong>rac sa ivice kaznenog<br />

prostora golman Vojvodine<br />

Palfi na čudesan način odbra<strong>ni</strong>o.<br />

U drugom poluvremenu<br />

Vojvodina je preuzela<br />

terensku i<strong>ni</strong>cijativu, a najbolju<br />

priliku za izjednačenje<br />

imala je u 56. minutu ka<strong>da</strong><br />

je Stanojević poslao pravi<br />

projektil ka golu Jedinstva,<br />

ali je Bojan Nemčev sjajno<br />

interve<strong>ni</strong>sao i zasluženo<br />

dobio aplauz za bravuroznu<br />

odbranu.<br />

Kao i u prvom kolu protiv<br />

Rad<strong>ni</strong>čkog iz Bajmoka,<br />

Novobečejci u nastavku kao<br />

<strong>da</strong> <strong>ni</strong>su imali dovoljno snage<br />

<strong>da</strong> ponove igru iz prvog<br />

poluvremena. Fudbaleri Vojvodine<br />

ipak to <strong>ni</strong>su iskoristili,<br />

pošto je posle ulaska Ćurčića<br />

i Parabuckog, strelac<br />

jedinog gola Đokić preuzeo<br />

ulogu korektora odbrane<br />

koju je odlično obavio i sasvim<br />

zasluženo poneo epitet<br />

igrača utakmice.<br />

Trener Jedinstva Milorad<br />

Popović i posle drugog<br />

trijumfa na klupi Jedinstva<br />

bio je veoma uzdržan:<br />

- Mogu biti zadovoljan<br />

samo rezultatom i pobedom,<br />

<strong>da</strong>leko smo od igre<br />

koju bih želeo <strong>da</strong> vidim. U<br />

PODRUČNA LIGA NOVI SAD<br />

Andrić za prve bodove<br />

UTAKMICAMA 1. KOLA u<br />

subotu i u nedelju, startovalo<br />

je takmičenje Područne<br />

lige Novi Sad u sezo<strong>ni</strong><br />

2009-2010.<br />

Na premijernoj utakmici<br />

u novoj sezo<strong>ni</strong> na Gradskom<br />

stadionu Bečej Old<br />

gold je sa 2:1 (1:0) savla<strong>da</strong>o<br />

ekipu Fruškogorca.<br />

U prvih pola sata igre<br />

oko 100 gle<strong>da</strong>laca <strong><strong>ni</strong>je</strong> imalo<br />

priliku <strong>da</strong> vidi mnogo od fudbalske<br />

igre. Obe ekipe su<br />

igrale previše oprezno, pa<br />

se igra uglavnom odvijala<br />

između dva šesnaesterca,<br />

bez prilika za gol. Od 30. minuta<br />

Bečejci su agil<strong><strong>ni</strong>je</strong> krenuli<br />

ka golu protiv<strong>ni</strong>ka i posle<br />

terenske i<strong>ni</strong>cijative došli<br />

su i do prvog pogotka. Igrao<br />

se 37. minut, Lukač je izveo<br />

tri kornera zaredom, a tek<br />

poslednji je urodio plodom.<br />

Lukač je do<strong>da</strong>o do Durmišija,<br />

koji je loptu produžio<br />

dublje u šesnaesterac, a<br />

na pravom mestu našao se<br />

Vender i glavom loptu sproveo<br />

u mrežu (1:0).<br />

Bečejci su tri minuta kas<strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

dobili i brojčanu prednost<br />

na terenu jer je Medić,<br />

odbrambe<strong>ni</strong> igrač Fruškogorca,<br />

posle pogibeljnog<br />

starta nad Malićem dobio<br />

crve<strong>ni</strong> karton.<br />

U drugom poluvremenu<br />

FOTO: S. Malešev<br />

Rezultati i najava<br />

1. kolo: Bečej Old gold<br />

– Fruškogorac 2:1, Kabel<br />

– Hercegovac 2:0, Omladinac<br />

– Vrbas 1:0, Mladost<br />

(BP) – Jedinstvo (R) 4:0,<br />

Obilić – Tvrđava 2:0, Mladost<br />

(NS) – Borac (Š) 0:0,<br />

Srbobran – Sremac 3:0,<br />

Petrovaradin – Slavija 1:1.<br />

Si<strong>ni</strong>ša Todorović<br />

2. kolo (5-6. septembar,<br />

17 sati): Borac (Š) – Bečej<br />

Old gold, Hercegovac<br />

– Slavija, Sremac – Petrovaradin,<br />

Fruškogorac – Srbobran,<br />

Tvrđava – Mladost<br />

(NS), Jedinstvo (R) – Obilić,<br />

Vrbas – Mladost (BP),<br />

Kabel – Omladinac.<br />

FOTO: S. Malešev<br />

Lisica (desno) asistirao je kod gola<br />

Bečejci su od starta bili reše<strong>ni</strong><br />

<strong>da</strong> „unovče“ brojčanu<br />

prednost, a priliku za to imali<br />

su već u 47. minutu. Lovre<br />

se posle solo prodora izborio<br />

za šut sa ivice šesnaesterca,<br />

ali <strong><strong>ni</strong>je</strong> bio dovoljno<br />

precizan. Ono što <strong><strong>ni</strong>je</strong> uspeo<br />

Lovre, pošlo je za nogom<br />

Mrakiću. Osmajić je u<br />

51. minutu sjajno uposlio<br />

Mrakića koji je fintom „izbacio“<br />

golmana gostiju i zatresao<br />

mrežu (2:0). I ka<strong>da</strong> su<br />

svi na stadionu očekivali <strong>da</strong><br />

domaći fudbaleri nastave u<br />

istom ritmu i „do<strong>kraj</strong>če“ protiv<strong>ni</strong>ka,<br />

posle jedne greške<br />

odbrane domaćih Fruškogorac<br />

se vratio u igru. Milanović<br />

je prošao po levoj stra<strong>ni</strong>,<br />

uputio dobar centaršut, domaći<br />

igrači su zaboravili na<br />

Pavlica kojem <strong><strong>ni</strong>je</strong> bilo teško<br />

<strong>da</strong> sa desetak metara savla<strong>da</strong><br />

Andrića (2:1). Do <strong>kraj</strong>a<br />

utakmice gosti su imali bolje<br />

šanse za gol (Pavlic, Ćatović),<br />

ali je Miloš Andrić sa<br />

dve sjajne odbrane sačuvao<br />

pobedu Bečeja.<br />

U stručnom štabu Bečeja<br />

posle utakmice vla<strong>da</strong>lo je<br />

zadovoljstvo:<br />

- I mi i ekipa Fruškogorca<br />

imali smo veliku želju <strong>da</strong><br />

se na startu prvenstva publici<br />

predstavimo u najboljem<br />

svetlu. U toj želji smo<br />

mož<strong>da</strong> više grešili nego što<br />

smo smeli, ali je najvaž<strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

<strong>da</strong> smo na <strong>kraj</strong>u pobedili –<br />

rekao je Si<strong>ni</strong>ša Todorović,<br />

šef struke Bečeja Old gold.<br />

– Pobedu smo očekivali, ali<br />

smo do nje došli teže nego<br />

što smo mislili. Nismo imali<br />

mnogo informacija o protiv<strong>ni</strong>ku,<br />

ali se ispostavilo <strong>da</strong> su<br />

disciplinovana, mla<strong>da</strong> ekipa,<br />

teh<strong>ni</strong>čki dobro potkovana.<br />

Posle ubedljivog vođstva<br />

smo se opustili, protiv<strong>ni</strong>k<br />

je to kaz<strong>ni</strong>o i do <strong>kraj</strong>a smo<br />

spašavali sopstvenu mrežu.<br />

Ipak, najvaž<strong><strong>ni</strong>je</strong> je <strong>da</strong> smo<br />

osvojili tri bo<strong>da</strong>.<br />

U 2. kolu Područne lige<br />

Bečej u nedelju igra protiv<br />

Borca. Todorović i sa „vrućeg“<br />

terena u Šajkašu očekuje<br />

povoljan rezultat.<br />

- Borac je prava domaćinska<br />

ekipa koja na svom<br />

terenu igra „tvrd“ fudbal i<br />

teško prepušta bodove protiv<strong>ni</strong>cima.<br />

Međutim, ako budemo<br />

dovoljno hrabri i agil<strong>ni</strong><br />

u Šajkašu, možemo do povoljnog<br />

rezultata – rekao je<br />

Todorović.<br />

S.M.<br />

narednom periodu moramo<br />

mnogo toga popraviti,<br />

a posebno igru u drugom<br />

delu utakmice. Ove nedelje<br />

RK JEDINSTVO NOVI BEČEJ<br />

Bez većih<br />

ambicija<br />

FUDBAL<br />

nas očekuje jedno od težih<br />

gostovanja, a u Banatskom<br />

Velikom Selu protiv Kozare<br />

moramo pružiti <strong>da</strong>leko bolju<br />

igru od ove, ukoliko želimo<br />

<strong>da</strong> se vratimo neporaže<strong>ni</strong> –<br />

rekao je Popović.<br />

Kapiten Vojvodine Slavoljub<br />

Tomić, koji je sve vreme<br />

budno motrio na kapitena<br />

Jedinstva Šijanovića<br />

ističe:<br />

- Mislim <strong>da</strong> je ovog puta<br />

pobedio sreć<strong>ni</strong>ji tim. Primili<br />

smo gol veoma rano što nas<br />

je dosta uzdrmalo, međutim,<br />

u drugom poluvremenu smo<br />

bili bolji i mislim <strong>da</strong> smo zaslužili<br />

bar je<strong>da</strong>n bod. Na <strong>kraj</strong>u<br />

ipak čestitam fudbalerima<br />

Jedinstva na pobedi.<br />

Davorinu Šijanoviću je<br />

pobe<strong>da</strong> protiv komšija od<br />

velikog značaja:<br />

- Konačno možemo <strong>da</strong><br />

o<strong>da</strong>hnemo. Bili smo pod<br />

velikim pritiskom, imali smo<br />

imperativ pobede, što nas je<br />

do<strong>da</strong>tno opteretilo, pogotovo<br />

u drugom poluvremenu,<br />

ka<strong>da</strong> smo počeli <strong>da</strong> čuvamo<br />

stečenu prednost. Naravno<br />

<strong>da</strong> sam zadovoljan što smo<br />

ostvarili pobedu, koja je, <strong>da</strong><br />

smo bili spret<strong>ni</strong>ji, <strong>mogla</strong> biti<br />

i ubedljivija. Sa<strong>da</strong> sve misli<br />

okrećemo ka sledećem protiv<strong>ni</strong>ku<br />

Kozari koja je odlično<br />

startovala, bićemo na velikom<br />

iskušenju, ali očekujem<br />

<strong>da</strong> uspešno okončamo i<br />

to gostovanje - rekao je Šijanović.<br />

S. Davidović<br />

RUKOMET<br />

NOVI BEČEJ: Ovog viken<strong>da</strong><br />

startuje šampionat u Prvoj<br />

ligi Vojvodine koje će<br />

rukometaši Jedinstva iz Novog<br />

Bečeja, ako je suditi po<br />

rezultatima ostvare<strong>ni</strong>m na<br />

kontrol<strong>ni</strong>m utakmicama, dočekati<br />

sprem<strong>ni</strong>.<br />

U taboru Novobečejaca,<br />

u odnosu na proteklu sezonu<br />

koju su završili na sedmom<br />

mestu na tabeli, ima<br />

mnogo promena, kako u trenerskom,<br />

tako i u igračkom<br />

kadru.<br />

Umesto trenera Marka<br />

Ristića ekipu je preuzeo<br />

Vladislav Lukić, dugogodišnji<br />

igrač Jedinstva, dok je<br />

rad sa ju<strong>ni</strong>orskom ekipom<br />

poveren Nikoli Antonoviću,<br />

još uvek aktivnom igraču.<br />

Ekipu su napustili Strahinja<br />

Ristić koji je pristupio<br />

drugoligašu Hajduku iz Čuruga,<br />

i golman Bra<strong>ni</strong>slav Krstić,<br />

sa kojim <strong><strong>ni</strong>je</strong> postignut<br />

dogovor oko <strong>da</strong>ljeg angažovanja.<br />

Na spisku trenera<br />

Vladislava Lukića samo su<br />

dva nova imena, golman<br />

Mirko Kovačević i igrač Slobo<strong>da</strong>n<br />

Jović, obojica iz Bečeja.<br />

Novu sezonu Jedinstvo<br />

dočekuje sa 17 rukometaša,<br />

a to su: Mirko Kovačević,<br />

Bog<strong>da</strong>n Stanković, Mihajlo<br />

Jelicki, Đorđe Vujackov,<br />

Ivan Crnjin, Miloš Fodok,<br />

Nenad Petković, Slobo<strong>da</strong>n<br />

Jović, Nikola Antonović, Igor<br />

Dujin, Jovan Ristić, Milovan<br />

Petrović, Ervin Ginter, Miroslav<br />

Macura, Silvester Jenei,<br />

Lazar Dakić i Aleksan<strong>da</strong>r<br />

Aćimov.<br />

Da li je to dovoljno za<br />

uspešan start?<br />

- Igrački smo nešto slabiji<br />

u odnosu na prošlu sezonu,<br />

pogotovo što na startu<br />

prvenstva ne možemo<br />

<strong>da</strong> računamo na iskusnog<br />

Silvestera Jeneija, koji je<br />

operisao prepone - rekao<br />

je Vladislav Lukić. - Ono što<br />

me raduje je vidljiva motivacija<br />

kod svih igrača, što je<br />

osnov<strong>ni</strong> preduslov za dobre<br />

rezultate. Nama je otežalo<br />

rad i onemogućilo <strong>da</strong> u potpunosti<br />

realizujemo pla<strong>ni</strong>rano<br />

to što u proteklih mesec<br />

<strong>da</strong>na <strong>ni</strong>smo bili komplet<strong>ni</strong>.<br />

Sa<strong>da</strong> su na okupu svi igrači,<br />

tako <strong>da</strong> je napre<strong>da</strong>k i te<br />

kako vidljiv.<br />

Šta su pokazale kontrolne<br />

utakmice?<br />

- Odigrali smo šest utakmica<br />

koje su nam dobro<br />

došle <strong>da</strong> uigramo ekipu.<br />

Najbolju utakmicu odigrali<br />

smo protiv Hajduka iz Čuruga,<br />

a dobri smo bili i protiv<br />

Potisja Pleteks iz Ade. Igra<br />

Jedinstva će se bazirati na<br />

jakoj odbra<strong>ni</strong>, a pošto nemamo<br />

klasičnog šutera, moramo<br />

se opredeliti za brzi napad,<br />

odnosno polukontre i<br />

kontre.<br />

Koje su ambicije kluba?<br />

- Ambicije su relativno<br />

skromne, cilj nam je <strong>da</strong> budemo<br />

među prvih pet ekipa<br />

što ovaj sastav, koji već nekoliko<br />

godina igra zajedno,<br />

svakako može <strong>da</strong> ostvari.<br />

Ukoliko nam se ukaže šansa<br />

za bolji plasman naravno<br />

<strong>da</strong> je nećemo propustiti – rekao<br />

je Vladislav Lukić.<br />

Jedinstvo u prvom kolu<br />

igra u sredu (9. septembra)<br />

u Novom Sadu protiv Slavije.<br />

S.D.<br />

broj 470. 4. septembar 2009. 19<br />

3. kolo: Borac – Rad<strong>ni</strong>k<br />

0:3, Bačka 1901 – Budućnost<br />

(A) 6:1, Bačka Topola – Crvena<br />

zvez<strong>da</strong> 2:1, BAK – Kozara<br />

1:3, Jedinstvo – Vojvodina<br />

1:0, Slobo<strong>da</strong> – Polet 3:0,<br />

Budućnost (SC) – Rad<strong>ni</strong>čki<br />

(B) 3:1, Dinamo – Obilić 0:1,<br />

Bačka (P) – Rad<strong>ni</strong>čki (Z) 1:1.<br />

1. Bačka 1901 3 3 0 0 14:2 9<br />

2. Slobo<strong>da</strong> 3 3 0 0 7:0 9<br />

3. Jedinstvo 3 2 1 0 5:3 7<br />

4. Vojvodina 3 2 0 1 6:2 6<br />

5. Obilić 3 2 0 1 5:3 6<br />

6. Borac 3 2 0 1 5:3 6<br />

7. Budućnost (SC) 3 2 0 1 7:6 6<br />

8. Kozara 3 2 0 1 5:4 6<br />

9. Rad<strong>ni</strong>čki (Z) 3 1 1 1 4:5 4<br />

10. Bačka (P) 3 1 1 1 2:5 4<br />

11. Dinamo 3 1 0 2 4:3 3<br />

12. Rad<strong>ni</strong>k 3 1 0 2 3:4 3<br />

13. Budućnost (A) 3 1 0 2 4:7 3<br />

14. Bačka Topola 3 1 0 2 2:5 3<br />

15. Rad<strong>ni</strong>čki (B) 3 0 1 2 3:6 1<br />

16. Polet 3 0 1 2 3:7 1<br />

17. BAK 3 0 1 2 4:9 1<br />

18. Crvena zvez<strong>da</strong> 3 0 0 3 2:11 0<br />

4. kolo (5-6. septembar<br />

16.30: Rad<strong>ni</strong>k - Rad<strong>ni</strong>čki<br />

(Z), Obilić - Bačka (P), Rad<strong>ni</strong>čki<br />

(B) - Dinamo, Polet -<br />

Bu-dućnost (SC), Vojvodina<br />

- Slobo<strong>da</strong>, Kozara - Jedinstvo,<br />

Crvena zvez<strong>da</strong> - BAK,<br />

Budućnost (A) - Bačka Topola,<br />

Borac - Bačka 1901.<br />

TELEKS<br />

FUDBAL<br />

Vojvođanska liga – Istok<br />

3. kolo<br />

Jedinstvo (Novi Bečej) –<br />

Vojvodina (NM) 1:0<br />

4. kolo (5-6. septembar<br />

16.30)<br />

Kozara (BVS) – Jedinstvo<br />

(Novi Bečej)<br />

Vojvodina (NM) – Slobo<strong>da</strong><br />

(NK)<br />

Područna liga Novi Sad<br />

1. kolo<br />

Bečej Old gold – Fruškogorac<br />

2. kolo (5-6. septembar,<br />

17.00)<br />

Borac (Š) – Bečej Old<br />

gold<br />

MFL Kikin<strong>da</strong>-Novi Bečej<br />

1. kolo<br />

Jedinstvo (B) – „2. oktobar“<br />

(Kumane) 3:2<br />

2. kolo (nedelja, 6. septembar<br />

16.30)<br />

Vojvodina (B) - „2. oktobar“<br />

(Kumane)<br />

Borac (Iđoš) – Jedinstvo<br />

(B)<br />

RUKOMET<br />

Prva vojvođanska liga<br />

(m)<br />

1. kolo (sre<strong>da</strong>, 9. septembar)<br />

Slavija (NS) – Jedinstvo<br />

DIZANJE TEGOVA<br />

Novobečejci šesti<br />

NOVI BEČEJ: Na odlično<br />

orga<strong>ni</strong>zovanom međunarodnom<br />

Kupu Subotice<br />

u dizanju tegova, koji je<br />

proteklog viken<strong>da</strong> održan<br />

u Subotici, učestvovale<br />

su ekipe iz Srbije, Hrvatske,<br />

Mađarske, Slove<strong><strong>ni</strong>je</strong><br />

i Bosne i Hercegovine. Na<br />

prvom takmičenju posle<br />

letnje pauze, u konkurenciji<br />

30 takmičara iz deset<br />

klubova, ekipa Jedinstva<br />

iz Novog Bečeja zauzela<br />

je šesto mesto. Za ekipu<br />

trenera Branka Vlaškalina<br />

nastupili su Atila Sa<strong>ni</strong>slo<br />

165 (75,90), Oto Galamboš<br />

155 (70,85) i Čaba<br />

Čeh 217 (102,115) kg. S.D.

20 broj<br />

arl.noaa.gov<br />

pripremio-pomo<br />

470. 4. septembar 2009.<br />

Prognoza za vikend<br />

Petak<br />

Subota<br />

Nedelja<br />

FENJER<br />

Opis vremena<br />

Pre podne<br />

oblaèno sa<br />

kišom.<br />

Po podne<br />

promenljivo<br />

oblaèno.<br />

Pre podne<br />

promenljivo<br />

oblaèno.<br />

Po podne<br />

oblaèno sa<br />

kišom.<br />

Pre podne<br />

promenljivo<br />

oblaèno.<br />

Po podne<br />

promenljivo<br />

oblaèno.<br />

Temp.<br />

min/max<br />

21°C 33°C<br />

17°C 25°C<br />

16°C 24°C<br />

Šorom sredom...<br />

• Privatizacija + tajku<strong>ni</strong>zacija = naš<br />

kapitalizam.<br />

• Plate u poslednje vreme sve više liče<br />

na kusur.<br />

• Dvoje u sporu je pokušaj <strong>da</strong> oboje<br />

kažu poslednju reč prvi.<br />

Svetislav Travica<br />

PROBLEMATIKA 233<br />

Izbor: M. Dragović<br />

L.B. Zaljkind<br />

Mat u dva poteza<br />

ĆOŠE<br />

H A<br />

–<br />

H A<br />

Slomio Lala ruku. Došao<br />

kod doktora <strong>da</strong> mu skinu<br />

gips. Doktor ga pregle<strong>da</strong> zadovoljan<br />

oporavkom.<br />

- Je l', doktore - pita Lala<br />

- <strong>da</strong> l' ću ja sad moći, mislim<br />

posle ovoga, <strong>da</strong> radim one<br />

stvari sa Sosom, znaš, ono<br />

u krevetu?<br />

- Ta, moći ćeš, Lalo, kako<br />

ne bi mogao - odgovori mu<br />

doktor.<br />

- Uf, dobro je - zadovoljno<br />

će Lala - dosad <strong>ni</strong>sam<br />

mogo.<br />

Rešenje: Se5<br />

Priredio: Goran Topličević

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!