Program prekograniÄne saradnje MaÄarska - Rumunija i MaÄarska

INTERREG IIIA Neighbourhood Programme Hungary–Romania–Serbia 2004-2006 

Draft version for discussion (Version 4.0 of Oct. 10)do not forget the header!!!!!!!! 

Program prekogranične saradnje 

Mađarska - Rumunija i Mađarska - Srbija i Crna 

Gora 

INTERREG IIIA/Phare CBC Program Mađarska - Rumunija 

i 

Susedski program Mađarska - Srbija i Crna Gora 

NACRT ZA DISKUSIJU I PRETHODNU EVALUACIJU 

DATUM: 15 JUN 2004.

Program prekogranične saradnje Mađarska–Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora 

Sadržaj 

Sadržaj ____________________________________________________________________ 2 

Uvod______________________________________________________________________ 5 

1. Opis, ciljevi i prioriteti_____________________________________________________ 6 

1.1. Postupak zajedničke izrade programa 6 

1.2. Oblasti obuhvaćene programom 7 

1.3. Opis mađarsko-rumunsko-srpske pogranične regije 8 

1.3.1. Oblast i stanovništvo ________________________________________________ 9 

1.3.2. Nivo integrisanosti ________________________________________________ 10 

1.3.3. Šengenska politika_________________________________________________ 10 

1.3.4. Prirodni resursi ___________________________________________________ 11 

1.3.5. Privreda _________________________________________________________ 11 

1.3.6. Tržište rada ______________________________________________________ 12 

1.3.7. Infrastruktura_____________________________________________________ 13 

1.3.8. Obrazovanje, istraživanje i razvoj_____________________________________ 14 

1.3.9. Životna sredina ___________________________________________________ 14 

1.3.10. Indikatori konteksta_______________________________________________ 16 

1.3.11. Zaključna razmatranja o području saradnje u celini – SWOT analiza ________ 18 

Prednosti/Potencijali _________________________________________________________ 18 

Slabosti __________________________________________________________________ 18 

Mogućnosti _______________________________________________________________ 19 

Pretnje ___________________________________________________________________ 19 

1.4. Zajednička razvojna strategija i koherentnost s drugim programima 19 

1.4.1. Iskustvo sa prekograničnim aktivnostima_______________________________ 19 

1.4.2. Zajednička prekogranična razvojna strategija i ciljevi programa _____________ 21 

Strategija ________________________________________________________________ 21 

Ciljevi___________________________________________________________________ 22 

1.4.3. Usklađenost sa drugim intervencijama ________________________________ 23 

Intervencije Strukturnog fonda u okviru CSF za Mađarsku 2004-2006 ________________ 23 

Ostale strukturne inicijative Evropske zajednice u Mađarskoj _______________________ 24 

Inicijative Evropske zajednice u Rumuniji ______________________________________ 25 

Inicijative Zajednice u Srbiji i Crnoj Gori _______________________________________ 27 

Teme koje se tiču sve tri zemlje _______________________________________________ 27 

Upravljanje pitanjima koherentnosti na nivou realizacije ___________________________ 28 

1.5. Prioriteti i mere 29 

1.5.1. Prioritet 1: Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta 

prekogranične oblasti ___________________________________________________ 31 

1.5.2. Prioritet 2: Promovisanje inicijativa za saradnju u cilju olakšavanja integracije 

tržišta i povećanja sklada između lokalnih zajednica ___________________________ 32 

1.5.3. Prioritet 3: Tehnička pomoć _________________________________________ 32 

1.5.4. Mera 1.1: Poboljšanje prekogranične infrastrukture_______________________ 32 

1.5.5. Mera 1.2: Rešavanje zajedničkih izazova u oblasti zaštite životne sredine i 

sprečavanja poplava ____________________________________________________ 33 

2


1.5.6. Mera 2.1: Razvoj poslovne infrastrukture i zajedničkih poslovnih usluga______ 34 

1.5.7. Mera 2.2: Podrška za saradnju preduzeća _______________________________ 34 

1.5.8. Mera 2.3: Podsticanje saradnje između institucija i zajednica _______________ 35 

1.5.9. Mera 2.4: Promovisanje saradnje u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja, kao i 

razvoja ljudskih resursa__________________________________________________ 35 

1.5.10. Mera 3.1: Tehnička pomoć – administracija i upravljanje Programom _______ 36 

1.5.11. Mera 3.2: Tehnička pomoć - javnost programa, praćenje i ocenjivanje ______ 36 

1.6. Indikatori 36 

1.6.1. Nivo Programa ___________________________________________________ 36 

1.6.2. Nivo prioriteta ____________________________________________________ 37 

1.6.3. Nivo mera _______________________________________________________ 39 

1.7. Indikativni plan finansiranja 40 

2. Imenovanje nadležnih organa _____________________________________________ 43 

2.1. Upravni organ (MA) 43 

2.2. Organ zadužen za plaćanje (PA) 45 

2.3. Zajednički tehnički sekretarijat (JTS) 47 

2.4. Zajednički nadzorni odbor (JMC) 48 

2.5. Zajednički glavni odbor (JSC) 49 

2.6. Implementirajuće agencije (operativno upravljanje na nivou projekta) 50 

3. Realizacija programa ____________________________________________________ 52 

3.1. Sistem praćenja programa 52 

3.2. Informisanje, publicitet i konsultacije 53 

3.3. Sistem ocenjivanja programa 55 

3.4. Usklađenost sa drugim vidovima politike Zajednice 55 

4. Realizacija na nivou projekta ______________________________________________ 56 

4.0. Uvođenje fundamentalnih principa upravljanja programom 57 

4.1. Uvođenje fundamentalnih principa upravljanja programom 57 

4.2. Podnošenje prijava projekata 57 

4.3. Selekcija prijava projekata 58 

4.4. Odluka o sufinansiranju i sklapanje ugovora o sufinansiranju 59 

4.5. Sistem praćenja projekata 60 

4.6. Finansijska realizacija i kontrola 61 

4.6.1. Novčana potraživanja i prognoze _____________________________________ 61 

4.6.2. Neregularnosti i povraćaji sredstava ___________________________________ 63 

4.6.3. Finansijska realizacija na nivou projekta _______________________________ 63 

4.6.4. Finansijska kontrola _______________________________________________ 63 

3


Aneks 2: 67 

1. Uvod i postupak___________________________________________________________ 70 

1.1. Uvod 70 

1.2. Aktivnosti 70 

2. Finalna ocena Programa inicijative Evropske zajednice (CIP) ________________________ 71 

2.1. Uvod 71 

2.2. Analiza trenutnog stanja i SWOT 71 

2.3. Procena strategije, obrazloženosti i doslednosti 71 

2.4. Kvantifikacija ciljeva i ocena uticaja 72 

2.5. Finansijska tabela 72 

2.6. Aranžmani za realizaciju 73 

2.7. Teme koje se tiču sve tri zemlje: jednake mogućnosti i uticaj na životnu sredinu 73 

2.8. Zaključak 74 

2.9. Preporuke 74 

4


Uvod 

Ovaj dokument predstavlja trilateralno razrađen program prekogranične saradnje za pogranična 

područja Mađarske i Rumunije i pogranična područja Mađarske i Srbije. Kao takav, on postavlja 

temelje za korišćenje sredstava (i) iz programa INTERREG IIIA, koja se dodeljuju Mađarskoj za 

pograničnu oblast na granici sa Rumunijom i sa Srbijom; (ii) iz programa Phare Prekogranična 

saradnja (Cross-Border Co-operation - CBC) za Rumuniju, koja se dodeljuju za pograničnu oblast oko 

granice Rumunije i Mađarske; (iii) iz programa CARDS za Srbiju i Crnu Goru, koja se dodeljuju kao 

podrška prekograničnoj saradnji na granici Srbije i Mađarske. Postoji ne samo potreba, već i politička 

volja da se kroz blisku saradnju koordinira strategija i realizacija Programa prekogranične saradnje 

Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora sa bilateralnim Susedskim programom koji se 

odnosi na Rumuniju i Srbiju, što je više puta istaknuto u toku izrade programa. 

U svom Saopštenju “Šira Evropa – Susedstvo: novi okvir za odnose sa našim istočnim i južnim 

susedima”, Evropska komisija je iznela stav da “Evropska unija treba da teži stvaranju zone napretka i 

prijateljskih susedskih odnosa … sa kojom će Evropska unija ostvarivati bliske, mirne i kooperativne 

odnose.” Radi ostvarenja ovog cilja, Komisija je predvidela stvaranje novog Instrumenta Susedskog 

programa “koji se zasniva na iskustvu u promovisanju prekogranične saradnje u okviru programa 

Phare, TACIS i INTERREG”, sa posebnim naglaskom na “obezbeđivanje nesmetanog funkcionisanja 

i bezbednog upravljanja budućom istočnom granicom i mediteranskom granicom Unije, uz 

promovisanje održivog ekonomskog i društvenog razvoja pograničnih regija i jačanje regionalne i 

transnacionalne saradnje”. 

Komisija je ispitala mogućnost stvaranja jednog takvog instrumenta, što je dovelo do objavljivanja 

novog saopštenja, pod nazivom “Utiranje puta za novi Instrument Susedskog programa za razvoj 

susedstva”. U ovom dokumentu istaknuti su osnovni ciljevi koje bi takav instrument trebalo da ostvari 

i predloženo je da se njegovo uvođenje sastoji iz dve faze. Prva faza (2004-2006.) ima za cilj 

ostvarivanje usklađenijeg korišćenja različitih postojećih instrumenata; predloženo je da se to 

obezbedi pripremom i realizacijom Susedskih programa koji će omogućavati jedinstven postupak 

prijavljivanja kandidata, uključujući i jedan jedinstveni javni poziv za dostavljanje prijava projekata 

koji će se odnositi na obe strane granice, i kod kojih će se projekti birati u jedinstvenom postupku 

izbora. “Sa druge strane, finansiranje ovih Susedskih programa bi i dalje dolazilo iz sredstava 

izdvojenih za već postojeće programe, a formalni proces donošenja odluka bi ostao isti”. 

Druga faza (nakon 2006.) podrazumevala bi u potpunosti integrisan pristup prekograničnoj i 

međuregionalnoj saradnji, što bi takođe uključivalo i u punoj meri integrisano korišćenje eksternog i 

internog finansiranja od strane Evropske unije. 

U okviru priprema za ovaj Program, koncept Susedskih programa – izložen u Saopštenju Komisije 

“Utiranje puta za novi Insturment Susedskog programa” – je u potpunosti uzet u obzir. 

Program je – u skladu sa praktičnim uputstvima za izradu novih i izmenu postojećih programa 

inicijativa Zajednice INTERREG III – podeljen u pet glavnih poglavlja. Prvo poglavlje sadrži opis 

pograničnih oblasti koje zadovoljavaju uslove, uključujući i zajedničku SWOT analizu, posle čega 

sledi prelazak na zajedničku razvojnu strategiju, čija koherentnost se ispituje zajedno sa drugim 

intervencijama. U istom poglavlju izloženi su i predloženi zajednički prioriteti i mere, indikatori i 

indikativni plan finansiranja. 

Preostala poglavlja bave se pitanjima realizacije: u drugom poglavlju, izložena je predložena struktura 

organa zaduženih za realizaciju programa; treće poglavlje se bavi postupkom realizacije na nivou 

programa, dok četvrto poglavlje opisuje realizaciju na nivou projekta i postupke finansijske realizacije 

i kontrole procedura. 

5


1. Opis, ciljevi i prioriteti 

1.1. Postupak zajedničke izrade programa 

Sadašnja verzija ovog Programa prekogranične saradnje je rezultat zajedničkog napora na izradi 

programa od strane odgovarajućih organa Mađarske, Rumunije i Srbije i drugih partnera, zastupljenih 

u zajedničkoj mađarsko-rumunsko-srpskoj Radnoj grupi. Zajednička Radna grupa je formirana 23. 

aprila 2003. godine; na tom sastanku je takođe pokrenut proces izrade programa. 

Iako je odgovarajuća zastupljenost lokalnih, regionalnih i nacionalnih nivoa osigurana kroz sastav 

zajedničke Radne grupe, uvedena su i dodatna rešenja kako bi se direktno ukjlučio širi krug partnera. 

Da bi se osiguralo uravnoteženo učešće različitih aktera i regija obuhvaćenih programom, 

konsultativni sastanci, kao i sastanci Radne grupe, održani su u sve tri zemlje. Na tim sastancima je 

prikazan nacrt programa i o njemu se diskutovalo sa učesnicima koji predstavljaju različite ekonomske 

i socijalne partnere, uključujući između ostalih trgovačke komore, opštine, agencije za razvoj i druge 

nevladine organizacije. Partnerstvo je prošireno kroz nekoliko vidova komunikacije: internet, email i 

štampane dokumenate, što je sve rezultiralo programom koji u sadašnjoj verziji uključuje mišljenja i 

priloge oko 80 eksperata i stručnjaka iz različitih oblasti. (Lista ovih sastanaka je priložena u Aneksu 

1). 

Partneri Partners u procesu in programming programiranja by prema genderpolu 

Female Žene 

50,6% 

Srbija Serbia 

39,2% 

39,2% 

Muškarci Male 

49,4% 

Partners in programming by country 

Partneri u programiranju prema zemlji 

EC 

2,5% 

RoRumunija mania 24,2% 

24,1% 

Mađarska Hungary 

34,2% 

34,2% 

Radi daljeg proširenja konsultacija, 

nacrti dokumenata su bili dostupni na 

internet stranici mađarske neprofitne 

kompanije VATI i na internet stranici 

Ministarstva za evropske integracije 

Rumunije. Na internet stranici 

mađarske kompanije VATI postavljen 

je Web (Internet) dokumentacioni 

centar (WDC) koji se odnosi na ovaj 

program. Web dokumentacioni centar 

se redovno ažurira i uključuje najnovije 

verzije nacrta programa zajedno sa 

ostalim relevantnim dokumentima, 

čime se partneri informišu o procesu 

izrade programa, uz mogućnost 

davanja komentara i predloga u vezi sa 

programom. 

6


1.2. Oblasti obuhvaćene programom 

Ovaj program pokriva spoljnu granicu Evropske unije sa Rumunijom i Srbijom i Crnom Gorom u 

periodu 2004-2006., kao što je prikazano na mapi dole. 

ZAKARPATS'KA 

Szabolcs-Szatmár-Bereg 

Nyíregyháza 

Satu Mare 

Debrecen 

Satu Mare 

Hajdú-Bihar 

Oradea 

Kecskemét 

Békés 

Békéscsaba 

Bihor 

Bács-Kiskun 

Csongrád 

Szeged 

Arad 

Arad 

Drobeta- 

Turnu Severin 

Zapadno- 

Backi 

Severno- 

Backi 

Severno- 

Banatski 

Timisoara 

Timis 

Juzno- 

Backi 

Novi Sad 

VOJVODINA 

Sremski 

Srednje- 

Banatski 

Juzno- 

Banatski 

Resita 

CARAS- 

SEVERIN 

Beograd 

Grad Beograd 

MEHEDINTI 

7


U skladu sa Saopštenjem Komisije, oblasti obuhvaćene programom u zemljama članicama su oblasti 

nivoa NUTS III koje se nalaze blizu granice. Tako, oblast obuhvaćena Programom u Mađarskoj 

uključuje celokupne teritorije sledećih 5 okruga (teritorijalne jedinice nivoa NUTS III u Mađarskoj): 

okrug Szabolcs-Szatmár-Bereg, okrug Hajdú-Bihar, okrug Békés, okrug Csongrád, okrug Bács- 

Kiskun, koji zauzimaju 30 486 km 2 (što je gotovo jedna trećina celokupne državne teritorije), sa preko 

2,5 miliona stanovnika (otprilike četvrtina ukupnog stanovništva Mađarske). 

U Rumuniji se pogranična oblast obuhvaćena Programom nalazi na severozapadu i zapadu zemlje i 

sastoji se od četiri okruga koji su administrativne jedinice nivoa NUTS III, sledećim redom (od severa 

ka jugu): okrug Satu Mare, okrug Bihor, okrug Arad, i okrug Timis. Ova oblast zauzima površinu od 

28 413 km² (skoro 12% celokupne državne teritorije), sa populacijom od preko 2,1 miliona stanovnika 

(gotovo jedna desetina populacije Rumunije). 

Pograničnu oblast obuhvaćenu programomu Srbiji čine sledeći okruzi: Zapadno-bački, Severno-bački, 

Severno-banatski, Južno-bački, Srednje-banatski, Sremski, Južno-banatski, i Grad Beograd. Broj 

stanovnika koji žive u ovoj oblasti je 3 608 116, što predstavlja skoro polovinu ( 48,12%) celokupnog 

stanovništva Srbije. Oblast zauzima površinu od 24 758 km², što je 28% celokupne teritorije Srbije. 

1.3. Opis mađarsko-rumunsko-srpske pogranične regije 

U pripremi Programa korišćen je veliki broj različitih izvora informacija. Što se tiče statističkih 

podataka, uglavnom se oslanjalo na zvanične statistike koje su izdale nacionalne statističke institucije 

ovih triju zemalja. U vreme pripremanja Programa u većini slučajeva bili su dostupni podaci za 2001. 

godinu. Pored statističkih, konsultovani su i drugi različiti pisani izvori informacija prvenstveno 

razvojni koncepti i strategije, kao i specijalizovane studije koje se bave istraživanjem oblasti koja je 

obuhvaćena Programom. Konačno, u toku procesa konsultacija su takođe korišćene informacije 

dobijene od eksperata koji se bave razvojem. Pripremajući analizu, naišli smo na dve vrste problema: 

prvo, nedostatak podataka u nekim područjima; drugo, u nekim slučajevima smo imali ograničene 

mogućnosti poređenja podataka dobijenih od ovih triju zemalja. 

Kod opisivanja mađarskog pograničnog područja, glavni izvori statističkih podataka bili su okružne i 

regionalne godišnje statistike (koje je izdao Centralni statistički ured) koji pokrivaju okruge/regije 

uključene u pograničnu oblast koja zadovoljava uslove. Pored toga, takođe smo koristili razvojne 

strategije okruga i regija koje su nedavno pripremile agencije za razvoj odgovarajućih okruga/regija. 

Opis rumunskog pograničnog područja je zasnovan na činjenicama i podacima iz 2001. i 2002. 

godine, preuyetih iz Rumunskog statističkog godišnjaka za 2002. godinu, koji je izradio Nacionalni 

statistički institut. Korišćeni su takođe i podaci iz dva regionalna razvojna plana i strategija, koje su 

pripremile dve agencije za regionalni razvoj zapadnih i severozapadnih regija i lokalne skupštine četiri 

obuhvaćena okruga. 

Mada smo koristili veliki izvor podataka koji su pružili detaljne informacije o pograničnom području 

Rumunije, nedostatak podataka o nekoliko tema kao što su manja komunalna i telekomunikaciona 

infrastruktura, direktna strana ulaganja, turistički kapaciteti i centri za istraživanje i tehnološki razvoj 

(RTD), onemogućili su efikasnije poređenje sa relevantnim podacima iz druge dve zemlje. Činjenica 

da su određeni podaci bili dostupni samo za neke regije (npr. zapadna) takođe je otežala opisivanje 

područja kao celine. 

Neki podaci (uglavnom ekonomski) korišćeni u opisivanju pograničnog područja Srbije su iz 2001. 

godine i dobijeni su od Republičkog biroa za razvoj pri Ministarstvu za međunarodne ekonomske 

odnose. Dobijene informacije nisu bile potpune, a podaci koji se tiču oblasti turizma, životne sredine, 

infrstrukture, obrazovanja i bruto nacionalnog dohotka su nedostajali. 

8


1.3.1. Oblast i stanovništvo 

Pogranična oblast Mađarske obuhvaćena Programom je smeštena je u jugoistočnom delu zemlje i 

zahvata znatan deo (jednu trećinu) celokupne teritorije zemlje; ona je deo Velike mađarske ravnice. 

Kroz pogranične okruge prolazi nekoliko reka, uključujući i dve najveće reke u Mađarskoj, Dunav i 

Tisu; reke takođe povezuju pograničnu regiju sa susednim zemljama, nudeći tako specifične 

mogućnosti za prekograničnu saradnju. 

Ovih pet okruga predstavljaju više od jedne 

četvrtine celokupnog stanovništva zemlje; gustina 

naseljenosti je 82/km 2 , (Mađarska: 109/km 2 , 15 

starih članica EU: 118/km 2 ) što je odraz pretežno 

ruralnog karaktera ovog područja. 

U Rumuniji, pogranična oblast obuhvaćena 

Programom smeštena je na severozapadu i zapadu 

zemlje i zauzima površinu od 28,413 km², što 

predstavlja 12% teritorije Rumunije. Sa geografske 

tačke gledišta, oblast sadrži sve oblike reljefa, od 

ravnica do brda i planina, kao i važne reke koje 

prolaze kroz pograničnu oblast, naime Mures, Cris, 

i Tisa. 

Multietničko stanovništvo koje živi na ovom 

području čini oko 9,6% ukupnog stanovništva 

zemlje. Gustina naseljenosti je 74 stanovnika po km², sa većom gustinom u severnom delu (82-88 

km²), što je ipak ispod nacionalnog nivoa prosečne gustine naseljenosti od 94 stanovnika po km². Od 

1990. godine, u ovom području je zabeležen znatan pad prirodnog priraštaja (kao i u čitavoj zemlji). 

Između 1992. i 2002. godine, ukupan broj stanovnika u pograničnom području je opao za 5,6%, dok je 

ukupan broj stanovnika na nacionalnom nivou opao za 4,5%. 

Poslednjih godina, ekonomska dinamika područja je privukla ljude iz drugih regija, tako da dolazi do 

fenomena međuregionalne migracije. Ova činjenica može da se posmatra na slučaju zapadne regije, 

koja u globalu ima pozitivnu stopu migracije, zahvaljujući privlačnosti okruga Arad i Timis, koji se po 

stopi stranih ulaganja nalaze na samom vrhu lestvice u zemlji. Starosna struktura stanovništva jasno 

pokazuje demografski proces starenja, koji je uglavnom izazvan smanjenjem broja novorođene dece, 

što dovodi do smanjenja broja mlade populacije (0-14 godina) i do porasta broja starije populacije (60 

godina i više). 

U Srbiji i Crnoj Gori, pogranična oblast obuhvaćena Programom smeštena je u severnom delu 

zemlje i pokriva 24 758 km², što predstavlja 28% teritorije zemlje. Tu postoje različiti tipovi reljefa: 

ravnice i dva veća brda (Fruška Gora i Vršački Breg). Brežuljkasti oblici reljefa takođe su prisutni u 

jugozapadnom delu oblasti obuhvaćene Programom. Glavne reke koje prolaze kroz pograničnu oblast 

su Dunav, Sava i Tisa. Tu se takođe nalazi i sistem hidroakumulacionih kanala (Dunav-Tisa-Dunav) i 

pet velikih jezera (Ludoš, Palić, Bela Crkva, Belo blato i Obedska bara). 

Stanovništvo koje živi u obuhvaćenoj pograničnoj oblasti čini skoro polovinu ukupnog stanovništva 

zemlje (48,12%) i takođe se odlikuje multietničkom strukturom. Prosečna gustina naseljenosti je 146 

/km 2 , sa većom gustinom u područjima velikih gradova (148/km² u Južno-bačkom okrugu i 489/km² u 

Beogradu), a taj prosek je značajno veći od nacionalnog proseka (97/km 2 ), kao i od proseka u 15 starih 

članica Evropske unije. Pre 1999. godine, oko 300 000 izbeglica i interno raseljenih lica je stiglo u ovu 

oblast. U otprilike jednoj četvrtini ovih opština, izbeglice i interno raseljena lica predstavljaju više od 

10% lokalnog stanovništva. 

9


1.3.2. Nivo integrisanosti 

Uprkos progresivnom i povoljnom razvoju proteklih godina, stepen integrisanosti oblasti saradnje još 

uvek može da se smatra relativno niskim. Pogranične oblasti ove tri zemlje u osnovi funkcionišu kao 

odvojene društveno-ekonomske jedinice. 

Dok je nivo razvoja oblasti obuhvaćene programom u Srbiji i Rumuniji viši od nacionalnog proseka, 

okruzi u Mađarskoj spadaju u najnerazvijenije oblasti u zemlji. Direktno poređenje obuhvaćenih 

oblasti ove tri zemlje, međutim, jasno pokazuje da je pogranična oblast u Mađarskoj ipak znatno 

razvijenija od pograničnih oblasti Rumunije i Srbije. Stoga je jedan od ključnih izazova sa kojima se 

susreće ovaj program prekogranične saradnje: kako doprineti zadržavanju proseka i dinamičnosti u 

obuhvaćenim oblastima Srbije i Rumunije, a da se u isto vreme podrži napredovanje mađarskih okruga 

do nacionalnog proseka. Ovo bi u prvom redu trebalo da se uradi kroz iskorištavanje prilika za 

obostrano korisnu saradnju. 

Rezultati analize jasno pokazuju da postoji čvrst osnov za integraciju i saradnju, naročito u pogledu 

sledećih aspekata: 

• tradicionalne kulturne veze između regija triju zemalja; 

• sličnosti i komplementarnost u ekonomskim strukturama regija triju zemalja; 

• već postoje određeni infrastrukturni preduslovi: dovoljan broj graničnih prelaza, od kojih je 

nekoliko nedavno razvijeno sa mađarske strane granice ; 

• dobra iskustva u implementaciji mađarsko-rumunskog prekograničnog programa, koja su 

usledila nakon Phare Programa prekogranične saradnje 

• postojeće inicijative za prekograničnu saradnju Bihor-Hajdu Bihar evro-regija, pokrenute 

2002. godine, kao i međuregionalna saradnja sa Karpatskom evro-regijom i DKMT evroregijom. 

Međutim, uprkos ovim pozitivnim odlikama, integraciju pograničnih zona takođe karakterišu ozbiljni 

nedostaci u različitim aspektima: 

• infrastrukturne mreže su loše međusobno povezane; 

• nivo međuinstitucionalne prekogranične saradnje je još uvek nizak; 

• direktne veze među pojedincima se odvijaju preko samo malog broj organizovanih foruma; 

• ekonomske i poslovne veze su ispod nivoa koji omogućava potencijal izveden iz ekonomskih 

odlika pograničnih oblasti. 

Poglavlja koja slede daju detaljan pregled činjenica vezanih za različite aspekte koji utiču na nivo 

integracije i potkrepljuju sve gore navedene izjave. 

1.3.3. Šengenska politika 

Na stanje u pograničnom regionu Mađarske i Rumunije, odnosno Mađarske i Srbije i Crne Gore, u 

periodu 2004-2006., u velikoj meri će uticati primena šengenske politike. 

Zbog pristupanja Mađarske Evropskoj uniji u 2004. godini, granice ove zemlje sa Rumunijom i sa 

Srbijom će postati spoljne granice Evropske unije – mada se očekuje da će granica Mađarske i 

Rumunije postati unutrašnja granica u sledećem periodu programa, pošto je zajednički cilj pristupanje 

Rumunije Evropskoj uniji. 

Evropska unija je jasno istakla da puna primena šengenskog prava zahteva postupak iz dve faze. U 

prvoj fazi, do dana pristupanja, zemlje koje pristupaju Uniji treba da ostvare visok stepen kontrole 

granice. Interna kontrola granice će biti ukinuta tek po isteku određenog vremena nakon istupanja i 

zavisiće od posebnog procesa odlučivanja za svaku novu državu članicu, pri čemu će osnovni uslov 

biti puna implementacija šengenskog prava. 

10


Međutim, primena šengenske politike će znatno uticati na prekograničnu saradnju. Moguće je odrediti 

dve osnovne, oprečne, vrste uticaja: 

• stroža pravila kontrole granica i politika u vezi sa izdavanjem viza mogu da predstavljaju 

tehničke prepreke za prekogranične aktovnosti, kako u društvenom tako i u ekonomskom 

pogledu; 

• sa druge strane, iz Šengenskog kredita će biti izdvojena znatna sredstva namenjena razvoju 

infrastrukture graničnih prelaza u ovim pograničnim regijama. 

U vreme kada je razrađen Program prekogranične saradnje Mađarska - Rumunija i Mađarska - Srbija i 

Crna Gora, konkretni detalji vezani za primenu oba navedena aspekta bili su još uvek predmet 

pregovora. Razvoj u ovim oblastima će, dakle, biti praćen u toku realizacije programa. 

1.3.4. Prirodni resursi 

Udeo poljoprivredne oblasti je visok na celokupnom području saradnje: 77,1% celokupnog područja u 

Srbiji i Crnoj Gori, 71,2% u Mađarskoj i 7,5% u Rumuniji. 

Iako postoje velike razlike unutar područja saradnje, sve u svemu, kvalitet poljoprivrednog zemljišta je 

visok u sve tri zemlje, i prevazilazi nacionalni prosek. Osim što imaju visokokvalitetno 

poljoprivredno zemljište, pogranični regioni su bogati prirodnim dobrima koja predstavljaju 

čvrstu osnovu za potencijalne turističke atrakcije. 

Nacionalni parkovi i oblasti zaštićenih predela u Mađarskoj čine skoro 9 % celokupnog područja na 

kojem se odvija saradnja. Postoje tri nacionalna parka: nacionalni park Hortobágyi (koji je takođe 

deo svetske baštine), nacionalni park Kiskunsági i nacionalni park Körös-Maros; i 6 područja 

zaštićenih predela koji uključuju Bihari-Sík, Hajdúsági, Közép-Tiszai, Szatmár-Beregi, Mártélyi i 

Pusztaszeri. 

U Rumuniji, nacionalni parkovi i zaštićena prirodna područja čine područje od 30 000 hektara. Ovo 

područje uključuje prirodni rezervat Apuseni (okrug Bihor). Postoje takođe i mnoge druge manje zone 

zaštićene prirode u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. 

U Srbiji i Crnoj Gori postoji jedan nacionalni park u severnom delu zemlje - Fruška Gora, koja je 

smeštena u jugozapadnom delu oblasti obuhvaćene Programom. Takođe postoji mnoštvo zaštićenih 

regionalnih parkova i prirodnih rezervata, uključujući Deliblatsku Peščaru i Obedsku Baru, Ludoško 

Jezero i Carsku Baru - Stari Begej, močvare pod zaštitom UNESCO-a. 

Termalni izvori čine drugi veliki prirodni resurs ove oblasti i prostiru se preko čitave teritorije na kojoj 

se odvija saradnja. Prekogranična mađarko-rumunsko-srpsko pogranična oblast je veoma bogata 

visokokvalitetnom terapeutskom termalnom vodom. Postoji mnoštvo banjskih odmarališta u celoj 

oblasti; neka od ovih odmarališta su stekla međunarodnu reputaciju, npr. banje Baile Felix, 1 Mai i 

Tinca u Rumuniji, Debrecen, Hajdúszoboszló i Gyula u Mađarskoj, Minakva, jodna banja, Kanjiža, 

Vrdnička banja, Stari Slankamen i Junaković banje u Srbiji i Crnoj Gori. 

U planinskim i brdovitim oblastima Rumunije na kojima se odvija saradnja, postoje razni drugi 

prirodni resursi ispod površine zemljišta, uključujući metale (gvožđe, bakar, cink, olovo, uranijum), 

plemenite metale – zlato i srebro, i građevinske materijale (pesak, granit, glina i mermer). 

Što se tiče prirodnih resursa koji se nalaze ispod površine zemljišta u Srbiji i Crnoj Gori, nafta i gas su 

otkriveni na 226 nalazišta na 90 polja, a nivo proizvodnje gasa u Mađarskoj i Rumuniji je takođe 

značajan. Takođe se eksploatišu geotermalne vode i prirodni izvori ugljen dioksida. 

1.3.5. Privreda 

Ukupan nivo ekonomskog razvoja u oblasti obuhvaćenoj saradnjom je izuzetno nizak u poređenju sa 

prosekom u 15 starih članica EU. Međutim, u relativnom smislu, dok oblast Mađarske koja je 

11


obuhvaćena saradnjom znatno zaostaje za ostatkom zemlje, odgovarajuće oblasti u Rumuniji i Srbiji 

spadaju među najrazvijenije regione u Rumuniji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori. 

Ako pogledamo sektorski sastav privrede oblasti obuhvaćene Programom, možemo da otkrijemo kako 

sličnosti tako i razlike. Očigledno je da postoje komplementarni faktori u oblasti poljoprivredne 

proizvodnje i prehrambene industrije, kao i u nekim oblastima proizvodne industrije, ali će biti 

potrebno dalje detaljno ispitivanje različitih sektora u oblastima koje zadovoljavaju uslove da bi se na 

pravi način iskoristile mogućnosti za saradnju i stvaranje mreža. 

U pet okruga u Mađarskoj, BDP po glavi stanovnika iznosi samo 66,6% mađarskog proseka, što je 

tek 36,6% proseka u 15 starih članica EU. Sektorska distribucija BDP jasno ukazuje na to da 

poljoprivredna proizvodnja ima važnu ulogu u privredi pograničnih oblasti: udeo poljoprivrednog 

BDP je dvostruko veći od nacionalnog proseka, odnosno četiri puta veći od proseka u EU. Što se tiče 

proizvodnje, prehrambena industrija ima najvažniju ulogu i čini preko 34% ukupne industrijske 

proizvodnje. Među ostale važne sektore spadaju: proizvodnja mehanizacije i opreme, hemijska 

industrija, tekstilni proizvodi i koža (14,4%, 10,8% i 10,1% ukupne industrijske proizvodnje). 

Strana direktna ulaganja (FDI) odigrala su važnu ulogu u restruktuiranju mađarske privrede i 

intenziviranju ekonomskog rasta tokom devedesetih godina. Nažalost, samo mali deo stranog kapitala 

je uložen u pograničnu oblast obuhvaćenu Programom: FDI po glavi stanovnika u ovih pet okruga 

iznosi manje od jedne četvrtine nacionalnog proseka. Konkurentnost preduzeća je ograničena, a sektor 

malih i srednjih preduzeća je relativno slab i karakteriše ga nizak stepen tehnološkog razvoja. 

U Rumuniji, BDP po glavi stanovnika u pograničnoj oblasti je 2002. godine bio najviši zabeležen na 

nacionalnom nivou, ali je uprkos tome iznosio samo 25% proseka u 15 starih članica EU. 

Sektorska distribucija BDP-a ukazuje na činjenicu da je poljoprivreda važna delatnost za ovo 

područje; među ostale važnije sektore spadaju usluge i proizvodna industrija (npr. sklapanje mašina, 

prehrambena industrija, prerada drveta). 

Mala i srednja preduzeća - MSP - čine preko 99% od ukupnog broja preduzeća, uz visoko učešće 

mikro-preduzeća (80-90%). Tokom poslednjih godina, broj MSP u oblasti industrije, usluga i 

građevinske industrije doživeo je ubrzan rast, što je prvenstveno rezultat privatizacije. Pa ipak, uprkos 

značajnom udelu u ukupnom broju preduzeća, prisustvo malih i srednjih preduzeća u regionu je 

relativno malo – samo 17-20 na 1000 stanovnika – što je posledica malog ukupnog broja preduzeća u 

regionu. Mala i srednja preduzeća u ovom području karakteriše nizak stepen konkurentnosti. 

Nacionalni dohodak po glavi stanovnika u obuhvaćenom području u Srbiji je za 25,4% viši od 

nacionalnog proseka. Sektorska distribucija BND ukazuje na činjenicu da su najvažnije delatnosti 

industrija i rudarstvo (30,2%), poljoprivreda i ribarstvo (23,1%) i trgovina (16%). Podaci o BDP su 

dostupni samo za nacionalni nivo i za Vojvodinu (8,63%, odnosno 8,09% proseka EU). 

U 2001. godini, udeo privatnih MSP iznosio je 86,59% od ukupnog broja registrovanih preduzeća, što 

je predstavljalo 57,51% od ukupnog broja registrovanih preduzeća na nacionalnom nivou. 

1.3.6. Tržište rada 

Stopa aktivnosti u pet obuhvaćenih okruga u Mađarskoj pokazuje znatna odstupanja: dok je u 

okruzima Bács-Kiskun i Csongrád stopa aktivnosti približno jednaka nacionalnom proseku, što je ipak 

znatno ispod proseka u 15 starih članica EU (53,3%, odnosno 64,1%), stope zabeležene u ostalim 

okruzima su znatno niže. Stopa nezaposlenosti u ovim okruzima je neznatno viša od nacionalnog 

proseka (6,4% naspram 5,7%). Međutim, uočavaju se znatne razlike među okruzima: dok je stopa 

nezaposlenosti u okrugu Csongrád samo 3,6 %, u okrugu Szabolcs-Szatmár-Bereg zabeležena je 

izuzetno visoka stopa (9,7%). 

U 2001. godini, u pograničnoj oblasti Rumunije bilo je ukupno 925 800 radno aktivnih stanovnika, 

dok je stopa nezaposlenosti iznosila 44%, što je više od nacionalne stope nezaposlenosti, koja iznosi 

38,2%. poljoprivreda je jedna od najvažnijih delatnosti, posebno u ruralnim područjima; poljoprivreda 

zapošljava veliki broj ljudi, ali je stopa produktivnosti niska. 

12


Prosečna stopa nezaposlenosti u oblasti obuhvaćenoj prekograničnom saradnjom iznosila je 5%, što je 

znatno niže of nacionalnog proseka, koji iznosi 7,4%. Najniža stopa nezaposlenosti - 2,8% - 

registrovana je u okrugu Bihor, zatim u okrugu Timis 3,7% i u okrugu Satu Mare 3,9%. 

U oblasti obuhvaćenoj Programom u Srbiji, ukupan broj radno aktivnog stanovništva iznosi 771 002, 

od čega je preko 30% zaposleno u proizvodnoj industriji. Ukupan broj nezaposlenih je 443 812 lica. U 

Vojvodini, prosečna stopa nezaposlenosti je 13,9%, uz tendenciju porasta u dve trećine od ukupnog 

broja opština u Pokrajini. Prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva, 67 148 žitelja Vojvodine 

radi u inostranstvu. U Gradu Beogradu zaposleno je 40% od ukupnog broja radno aktivnog 

stanovništva u Republici Srbiji. 

1.3.7. Infrastruktura 

Saobraćajna infrastruktura – uglavnom mreža javnih puteva – nedavno je značajno poboljšana u 

Mađarskoj. Mreža magistralnih puteva je proširena; dva magistralna puta (M3 i M5) ulaze u područje 

INTERREG, ali ni jedan od njih ne stiže do granice. 

Pogranični region se susreće sa problemima koji se tiču saobraćajne infrastrukture manjeg obima: dok 

je većini većih naselja lako prići iz glavnih ekonomskih centara, a ta veća naselja imaju prilično dobre 

saobraćajne veze sa susednim zemljama, dotle je mnogim manjim seoskim naseljima jako teško prići. 

Osim toga, većina sporednih puteva koja povezuju mala naselja su lošeg kvaliteta i potrebno ih je 

popraviti. Pošto se mogućnosti za zapošljavanje nalaze uglavnom u ekonomskim centrima ove oblasti, 

ovi faktori još više ograničavaju konkuretnost seoske populacije na tržištu rada. 

Postoji odgovarajuća mreža pograničnih stanica: 12 na mađarsko-rumunskoj granici (4 od njih su 

železničke stanice, 2 su drumske i železničke i 6 su samo drumske); 8 su na mađarsko-srpskoj granici 

(jedna od njih je železnička, a jedna je pogranična stanica za rečni transport), i 8 su na rumunskosrpskoj 

granici (od kojih su 3 drumske, 2 železničke i drumske i 3 pogranične stanice za rečni 

transport). Postojeća mreža pograničnih stanica ima dovoljan kapacitet, ali su stanje infrastrukture i 

kvalitet usluga u nekim slučajevima loši. 

Pogranična oblast Rumunije poseduje dobro razvijenu mrežu puteva i železnica, kao i pet aerodroma 

od kojih su četiri internacionalna. Važan nacionalni i panevropski koridor, naime, koridor IV, prolazi 

tim područjem(u okrugu Timis), a projekat drugog autoputa u sastavu TEN je u pripremi (u okrugu 

Arad). 

Iako je mreža javnih puteva nedavno značajno poboljšana, udeo modernih puteva u toj mreži je još 

uvek mali, nedostaju magistralne veze sa susednim zemljama, a lokalni putevi su zastareli i loše se 

održavaju. 

U Srbiji i Crnoj Gori, glavnu i regionalnu mrežu puteva karakterišu 56 drumskih koridora u oblasti 

obuhvaćenoj Programom (11 glavnih i 45 regionalnih). Dužina glavne putne mreže je 1 523 km, dok 

je dužina regionalne putne mreže 1 673 km. Železnička infrastruktura je takođe dobro razvijena; 

ukupna dužina železničkih puteva je 1 583 km. Koridor VII na reci Dunav prolazi kroz region. Na 

Dunavu se nalazi pet luka, a na Tisi jedna. 

Mađarska oblast obuhvaćena INTERREG programom ima dobro razvijene komunalne službe, sa 

jednim velikim izuzetkom: udeo domaćinstava povezanih na kanalizaciju je mnogo niži od 

nacionalnog proseka (35% prema 53,5%), što predstavlja veliku pretnju za životnu sredinu. 

U Rumuniji je infrastruktura komunalnih službi postepeno poboljšavana, naročito u urbanim 

područjima. Međutim, u seoskim područjima, samo 55% populacije priključeno je na sisteme za 

snabdevanje pijaćom vodom, a u većini sela takvi sistemi nedostaju. U okruzima na severozapadu 

regije, udeo lokaliteta sa sistemima za snabdevanje pijaćom vodom je viši (40% od ukupnog broja). 

Kanalizaciona mreža je otprilike upola kraća od mreže za snabdevanje pijaćom vodom, zastarela je, a 

kapacitet joj je nedovoljan. Udeo lokaliteta sa sistemom za kanalizaciju varira izmeću 5 i 5,71%. 

13


U Srbiji i Crnoj Gori oko 20% stanovnika oblasti pokrivene Programom je povezano na sistem javne 

kanalizacije dok u vojvođanskoj regiji nema ni jednog grada u kojem su sve kuće priključene na 

sistem javne kanalizacije. 

Iako je broj glavnih telefonskih linija na 1000 stanovnika niži od mađarskog nacionalnog proseka, 

stepen razvijenosti telekomunikacione infrastrukture je zadovoljavajući. 

1.3.8. Obrazovanje, istraživanje i razvoj 

Infrastruktura višeg obrazovanja je dobro razvijena u pograničnoj oblasti. Jedna od glavnih snaga je 

široka mreža različitih institucija višeg obrazovanja; dva glavna univerziteta Mađarske (Szeged 

Univerzitet i DebrecenUniverzitet) su čak smeštena u oblasti u kojoj se odvija saradnja, i smatraju se 

najvažnijim centrima za istraživanje i tehnološki razvoj posle Budimpešte. Jedna petina svih jedinica 

za istraživanje i tehnološki razvoj Mađarske deluju u INTERREG oblasti, iako se samo 13% rashoda 

za istraživanje i tehnološki razvoj potroši ovde. 

Slično tome, rumunsku oblast takođe karakteriše visok stepen naučnih i istraživačkih ljudskih 

potencijala, zahvaljujući visokom kvalitetu tradicionalnog obrazovanja i akademskih aktivnosti. 

Postoji dobro razvijena mreža državnih i privatnih institucija privatnog obrazovanja; neki od glavnih 

univerziteta u zemlji kao što su Zapadni univerzitet Temišvara, Univerzitet Oradea, Aurel Vlaicu 

univerzitet u Aradu i Temišvarski politehnički univerzitet, i mnogi centri za istraživanje i razvoj su 

smešteni ovde. Informatičke aktivnosti su dobro razvijene u većim gradovima kao što su Temišvar i 

Oradea. 

U Srbiji i Crnoj Gori, oblast obuhvaćena Programom ima dobro razvijene aktivnosti istraživanja i 

tehnološkog razvoja i mnoge jedinice za istraživanje i razvoj, a dva glavna univerziteta (Beograd i 

Novi Sad) smeštena su u ovoj oblasti. Zajednicu za istraživanje i razvoj karakterišu kako 

visokokvalifikovani naučnici i istraživači, tako i veliki potencijal studenata koji rade na naučnim i 

istraživačkim projektima. Trenutno su izgradnji dva tehnološka parka (Zvezdara u Beogradu i jedan u 

Novom Sadu). 

1.3.9. Životna sredina 

Pograničnu oblast karakteriše čista životna sredina; nivo različitih oblika zagađenja je relativno nizak. 

Prekogranično zagađenje reka u ovoj oblasti, međutim, izaziva ozbiljne probleme s vremena na vreme. 

Značajne delove pogranične oblasti su nedavno pogodile ozbiljne poplave, mada su bile preduzete 

značajne mere za razvoj objekata za sprečavanje poplava. 

Još jedna važna karakteristika ove oblasti je obilje nacionalnih parkova (tri koja pokrivaju 187 444 ha 

sa mađarske strane, jedan koji pokriva otprilike 30 000 ha sa rumunske strane i jedan koji pokriva 

otprilike 43 000 ha sa srpske strane) i oblasti zaštićenih predela (šest koji pokrivaju 78 398 ha sa 

mađarske strane i jedan površine 36 665 ha u Rumuniji), koji takođe nude povoljne uslove za razvoj 

turizma. 

Rumunske i delom mađarske institucije rade na konačnoj identifikaciji lokacija za program «Natura 

2000» u oblasti obuhvaćenoj Programom. 

Raznolikost reljefa (predeli i resursi sa terapeutskim potencijalom) i umereno kontinentalna klima 

takođe doprinose razvoju turizma tokom cele godine. Takođe, bogato kulturno nasleđe (arhitektura, 

spomenici i običaji) mogu da budu osnova za razvoj nekoliko vrsta turizma. S druge strane, turistička 

infrastruktura i usluge su slabo razvijeni. 

U određenim delovima rumunske pogranične oblasti esktrakcija fosilnih goriva, rudnici i teška 

industrija značajno doprinose zagađenju životne sredine. Jedinice koje najviše zagađuju su iz oblasti 

upravljanja otpadom iz domaćinstava i hemijske proizvodnje, rudarske industrije, metalurgije i uzgoja 

stoke. Zahvaljujući porastu potrošnje, ali takođe i zastarelim industrijskim postrojenjima i 

tehnologijama, jedan od najozbiljnijih ekoloških problema je upravljanje otpadom. 

14


Slično tome, industrijalizacija Srbije i Crne Gore je povećala stepen zagađenosti i doprinela 

degradaciji životne sredine u nekim regionima pogranične oblasti. Glavni zagađivači su hemijska, 

petrohemijska, mašinska, metalurška, prehrambena, naftna industrija, kao i rudnici bakra i farme za 

uzgoj stoke. Nakon bombardovanja, UNEP/UNOPS odredili su četiri ekološka žarišta u Srbiji, od 

kojih su dva smeštena u oblasti obuhvaćenoj Programom: Novi Sad i Pančevo. U toku je nekoliko 

projekata čišćenja ekoloških žarišta u Pančevu i Novom Sadu. 

15

INTERREG IIIA Susedski program Mađarska–Rumunija–Srbija 2004-2006 

1.3.10. Indikatori konteksta 

Najvažniji indikatori konteksta koji odslikavaju društveno-ekonomsku situaciju u pograničnoj oblasti rezimirani su u sledećoj tabeli. 

Indikator 

Teritorijalne dimenzije / vrednost 

HU 

RO 

SE 

Površina oblasti obuhvaćene Programom (km 2 ) 30 486 28 413 24 758 

Stanovništvo u oblasti obuhvaćenoj Programom 2 513 666 2 102 246 3 608 116 

Prosečna gustina naseljenosti u oblasti (ljudi / km 2 ) 

82,45 74 146 

BDP po glavi stanovnika (% proseka u 15 starih članica EU) 36,58 25 8,63** 

Prosečna stopa nezaposlenosti (%) 6.4 5.0 13.9*** 

Procenat obradivog zemljišta (%) 71,3 71,5 77,1n/a 

Procenat stambenih objekata povezanih na kanalizaciju (%) 34,96 5–5,71* 20 

Ukupna teritorija nacionalnih parkova i zaštićenih predela (ha) 265 842 30 000 43 000n/a 

Granični prelazi 

od toga železnički 

drumski i železnički 

rečni 

* Procenat lokacija povezanih na kanalizaciju varira od okruga do okruga. 

** Podaci na nacionalnom nivou. 

*** Podaci na nivou Vojvodine. 

HU-RO 

12 

4 

2 

HU-SE 

8 

1 

1


17


1.3.11. Zaključna razmatranja o području saradnje u celini – SWOT analiza 

Zaključujući rezultate ispitivanja društveno-ekonomske situacije u pograničnoj oblasti, sledeća SWOT 

analiza rezimira najvažnije nalaze, relevantne za strategiju intervencije. 

Prednosti/Potencijali 

Infrastruktura: 

• Postoji razgranata, ali infrastrukturno nedovoljno 

razvijena mreža graničnih prelaza između ove tri 

zemlje 

Životna sredina: 

• Kvalitetno, atraktivno prirodno okruženje pruža 

povoljne uslove za različlite vidove turizma 

Ekonomija: 

• Raspoloživost kvalitetnog poljoprivrednog 

zemljišta u ravničarskim predelima 

• Ekonomska komplementarnost pograničnih oblasti 

Kvalifikovana radna snaga, industrijska i 

poljoprivredna tradicija 

Društvo-kultura: 

• Multikulturna tradicija i etnička raznovrsnost u 

svim pograničnim oblastima; pripadnici nekoliko 

različitih manjinskih zajednica žive duž granice, 

zainteresovani su za razvoj podrške i saradnje 

• Pilot-inicijative za prekograničnu saradnju 

(institucije, nevladine organizacije, različiti 

administrativni nivoi) 

• Razvijena mreža institucija visokog obrazovanja u 

pograničnim oblastima sve tri zemlje, koja 

predstavlja veliku bazu znanja i vredan resurs za 

istraživanje i razvoj i za informatičke aktivnosti 

Slabosti 


• Nedostatak regionalne saobraćajne mreže 

(železnički, drumski, vodeni) i magistralnih 

saobraćajnica između pograničnih regiona, slaba 

povezanost manjih mesta i ruralnih područja 

• Infrastrukturno nerazvijena mreža graničnih 

prelaza, nedovoljne veze sa mrežama 

saobraćajnica 

• Zastareli kanalizacioni sistemi, nedovoljnog 

kapaciteta 


• Visok stepen industrijskog zagađenja u određenim 

delovima pograničnih oblasti 

• Ne postoje zajedničke strukture/mere 

predostrožnosti za zaštitu od poplava 

Ekonomija: 

• Nedostatak kapitala, ograničena konkurentnost 

MSP-a u pograničnim regijama 

• Nizak nivo stranih direktnih ulaganja u 

pograničnim regijama triju zemalja 

• Nizak nivo prekogranične preduzetničke saradnje 

usled nedostatka uzajamnog poznavanja tržišta i 

ograničenog protoka informacija 

• Nedovoljna razvijenost poslovne infrastrukture 

• Niska produktivnost u oblasti poljoprivrede 

• Ograničen pristup i korišćenje Interneta, posebno u 

ruralnim područjima 

• Relativno visok nivo nezaposlenosti u pograničnim 

regionima Mađarske i Srbije 

• Nedovoljno razvijena infrastruktura turizma i 

turističke usluge, nedostatak integrisanih 

turističkih informacija i atraktivnih programskih 

paketa 


• Negativni deomografski trendovi, prirodni 

priraštaj u opadanju, znatan stepen migracija iz 

pogranične oblasti u Mađarskoj i u Srbiji i Crnoj 

Gori 

• Slab intenzitet međuinstitucionalne saradnje i 

individualnih veza među ljudima preko granice


Mogućnosti 


• Četiri pan-evropska koridora (IV., V., VII i X.) 

presecaju pogranične regione 


• Povećana delotvornost inicijativa za zaštitu prirode 

i životne sredine kao rezultat koordinisanog 

delovanja 

Ekonomija: 

• Povećanja efikasnost javne potrošnje, zahvaljujući 

primeni procedura EU 

• Obezbeđivanje pristupanja Rumunije i Srbije i 

Crne Gore Evropskoj Uniji 

• Povećanje iznosa raspoloživih sredstava za razvoj 

prekogranične saradnje 

• Povećano interesovanje potencijalnih ulagača i 

turista za pograničnu oblast kao rezultat 

pristupanja EU i poboljšanja infrastrukture (putevi, 

granični prelazi) 

• Poboljšanje ekonomskog učinka triju zemalja 

može da doprinese jačanju prekogranične saradnje 

• Zajednički sistem upravljanja sredstvima EU 

otvara mogućnosti za nove odnose i može da 

poboljša efikasnost saradnje 


• Poboljšane veze triju država imaju pozitivan uticaj 

na pogranične regije 

• Stabilni odnosi između tri države 

• Proces pristupanja EU jača saradnju, acquis 

communautaire će doprineti usklađivanju 

administrativnih sistema 

Pretnje 


• Neostvarivanje neophodnog razvoja infrstrukture 

bi ograničilo prekograničnu saradnju 


• Neostvarivanje reformi propisa o zaštiti prirode i 

životne sredine i odgovarajućih institucija bi 

onemogućilo zajedničku zaštitu ugroženih 

prekograničnih područja 

• Relativno visok stepen rizika od ozbiljnih 

elementarnih nepogoda 

Ekonomija: 

• Nastavak trenda relativno niskog stepena 

ekonomskog razvoja i konkurentnosti, kao i 

nedostatak kapitala, smanjuju interesovanje za 

prekograničnu saradnju 

• Sve veći jaz u ekonomskoj razvijenosti tri zemlje 

bi mogao da spreči proširenje saradnje 


• postepeno uvođenje Šengenskog sporazuma bi 

moglo da unazadi uspostavljene prekogranične 

odnose 

• značajna razlika u vremenu pristupanja Evropskoj 

Uniji, različita brzina usvajanja acquis 

communautaire-a bi mogli da dovedu do problema 

u pogledu kompatibilnosti 

1.4. Zajednička razvojna strategija i koherentnost s drugim programima 

1.4.1. Iskustvo sa prekograničnim aktivnostima 

Dok u pograničnoj oblasti mađarsko-srpske i rumunsko-srpske granice do sada nije bilo programa 

saradnje, prekogranična saradnja Mađarske i Rumunije oslanja se na već postavljene, čvrste temelje. 

Pilot Fond za male projekte treba da bude pokrenut u okviru Phare nacionalnog programa Mađarske za 

2003., kao instrument koji će pomoći u uspostavljanju održivih mreža saradnje u graničnoj oblasti 

između Mađarske i Srbije i Crne Gore. 

19


Phare CBC program (Program prekogranične saradnje) između Mađarske i Rumunije počeo je 1996. 

godine, kada je Evropska Komisija proširila ovaj program – po prvi put u svojoj istoriji – na graničnu 

oblast među dvema zemljama-kandidatima. Eksperimentalni program je uspešno realizovan, pa je 

Evropska Komisija nastavila sa izdvajanjem sredstava za Phare Nacionalni program za Mađarsku. Kao 

rezultat ovog eksperimenta sprovedenog u graničnoj oblasti Mađarske i Rumunije, Evropska Komisija 

je odlučila da proširi Phare CBC program na sve granične regije između zemalja kandidata, što je 

utvrđeno Odlukom od 18. decembra 1998. godine. 

U periodu 1996-2003, izdvojeno je ukupno 34 miliona evra za projekte prekogranične saradnje sa 

mađarske strane granice, dok je za projekte sa rumunske strane izdvojeno 28 miliona evra. Upotreba 

sredstava usmerena je na pet osnovnih prioriteta, identifikovanih u Zajedničkom dokumentu o 

programu, koji je poslužio kao osnova za program prekogranične saradnje Mađarske i Rumunije. Radi 

se o sledećim prioritetima: 

 

 

 

 

 

prioritet 1: Razvoj infrastrukture, razvoj graničnih prelaza 

prioritet 2: Ekonomski razvoj 

prioritet 3: Institucionalni razvoj, institucionalna saradnja 

prioritet 4: Razvoj ljudskih resursa, kulturna saradnja 

prioritet 5: Zaštita životne sredine, upravljanje vodenim resursima 

U okviru programa, obezbeđena su sredstva za sledeće vrste projekata: a) kveliki projekti u oblasti 

fizičke infrastrukture, b) šeme bespovratne pomoći, koje služe kao fleksibilan instrument za pomoć 

manjim projektima i c) manji projekti koji obuhvataju razne direktne aktivnosti između pojedinaca. 

Pored projekata namenjenih razvoju fizičke infrastrukture na ovom području, pomagani su i projekti 

regionalnog razvoja i razvoja ljudskih resursa; sredstva za ove projekte su obezbeđivana prvenstveno 

iz Fonda za male projekte, sa ciljem postizanja intenzivnije saradnje između zajednica i stvaranja 

partnerstava između lokalnih aktera sa obe strane granice. 

U skladu sa principom prekogranične saradnje na kojem se zasnivaju Phare programi, obezbeđena su 

sredstva i za mađarsku i za rumunsku stranu granice. uloženi su znatni napori da se obezbedi 

koordinisano i sinergističko korištenje sredstava koja su na raspolaganju mađarskoj i rumunskoj strani. 

Ti napori su u velikoj meri urodili plodom, mada su u nekim slučajevima predstavljali smetnju za 

fleksibilno funkcionisanje programa. 

Sa mađarske strane, najveći deo sredstava je upotrebljen za podršku projektima razvoja fizičke 

infrastrukture (uključujući i modernizaciju graničnih prelaza (Csengersima) i puteva (granica- 

Battonya, granica-Kiszombor, Nyírbátor-Vállaj). Zaštita životne sredine je takođe predstavljala važnu 

oblast delovanja; projekti iz ove sfere su uglavnom bili usmereni na upravljanje vodenim resursima i 

agregaciju vode, kao odgovor na zajedničke izazove koji su u tim oblastima identifikovani. Iz 

raspodele sredstava za ova dva prioriteta vidi se da su nedostajala znatna sredstva za rešavanje 

infrastrukturnih problema u regionu. 

Kako je realizacija programa odmicala, došlo je do prelaza sa pomenutih prioriteta na prioritet 

ekonomskog razvoja, zahvaljujući izgrađenoj i ojačanoj saradnji koja može da funkcioniše kao 

sredstvo za postizanje ekonomskog razvoja u graničnom regionu. Shodno tome, obezbeđena je 

podrška za projekte razvoja poslovne infrastrukture (među konkretne primere spada razvoj Centra za 

Podrška gavnim projektima po prioritetima u 

programu CBC Phare Rumunija-Mađarska 1996- 

2002 

biznis i usluge u mestu Makó i stvaranje 

Srednjoevropskog centra za poslovne informacije), 

a pokrenute su i dve šeme bespovratne pomoći za 

prekogranični ekonomski razvoj. 

67% 4% 

21% 

5% 3% 

privreda 

infrastruktura 

ljudski resursi 

ekologija 

reg. planiranje 

20


Podrška gavnim projektima po prioritetima u 

programu CBC Phare Rumunija-Mađarska 1999- 

2003 

28% 

27% 

42% privreda 

infrastruktura 

ekologija 

teh. pomoć 

zajedničke strategije finansiranje programa. 

Sa rumunske strane, u periodu 1999-2003, 

najviše pažnje je posvećivano podršci za zaštitu 

životne sredine; za ovaj prioritet bilo je 

obezbeđeno 9,450 miliona evra od ukupne sume 

od 23 miliona evra. Za ekonomski razvoj i 

saobraćajnu infrastrukturu bili su obezbeđeni 

izbalansirani iznosi po prioritetu, u iznosu od 

6,300-6,500 miliona evra. 

Podrška je obezbeđena za dve osnovne vrste 

projekata: a) kvelike projekte (više od 2 miliona 

evra) i b) male projekte, koji su obuhvatali niz 

direktnih aktivnosti među pojedincima, u okviru 

Još jedna važna lekcija vezana je za «projekte-ogledala», koji se smatraju najvišim oblikom 

prekogranične saradnje. Pretežno u toku poslednjih nekoliko godina, pružena je podrška za mnoge 

projekte-ogledala, ali čak i tamo gde nije bilo ovakvih projekata, prekogranični uticaj podržanih 

projekata bio je izuzetno visok. 

Ukratko, može da se kaže da je program prekogranične saradnje Mađarske i Rumunije – iako mu je na 

raspolaganju bio veoma ograničen budžet – uspeo da postavi temelje i da poboljša uslove za 

dugoročnu saradnju. 

1.4.2. Zajednička prekogranična razvojna strategija i ciljevi programa 

Strategija 

Srž zajedničke prekogranične razvojne strategije može da se formuliše kroz jednu jedinu ključnu 

poruku: međusobno približiti različite aktere – ljude, privredne subjekte i zajednice. Takav pristup je u 

skladu sa idejom evropske integracije, pa čuvene reči Žana Monea mogu posluže kao moto i za ovu 

strategiju: “Mi ne stvaramo koalicije među državama, već stvaramo zajednicu ljudi”. 

Približavanje ljudi i drugih aktera je postupak koji ma više dimenzija i podjednako obuhvata fizičke, 

infrastrukturne, ekonomske, društvene i kulturne aspekte. 

Iz opisa pograničnih oblasti i odgovarajuće analize snaga, slabosti, mogućnosti i pretnji, vidi se da 

ekonomske odlike i strukture pograničnih regija, kao i sličnosti i komplementarne karakteristike u 

nekim sektorima, pružaju čvrstu osnovu za kulturnu, ekonomsku i društvenu saradnju među akterima 

iz ove tri zemlje u pograničnoj oblasti. Istovremeno, saradnju sprečava određeni broj fizičkih 

nedostataka, kao što je nerazvijena infrastruktura graničnih prelaza, koja uslovljava nizak nivo 

«propusnosti» granice, slabe veze između nacionalnih mreža saobraćajnica i nepostojanje adekvatne 

infrastrukture, što je odlika čitave oblasti saradnje. 

Kulturne, ekonomske i društvene veze među ljudima i zajednicama ove tri zemlje počivaju na 

vekovnoj tradiciji. Koegzistencija različitih nacija je ključni element društva i kulture na ovim 

teritorijama. Postojeća multikulturna tradicija će biti održana i pojačana, kako bi se obezbedilo da 

nova spoljna i buduća unutrašnja granica EU ne predstavlja prepreku za postojeće kontakte i saradnju 

na lokalnom nivou. 

Prirodno okruženje predstavlja zajedničku vrednost čitave oblasti saradnje, a takođe služi i kao osnov 

za različite vidove saradnje. Sa druge strane, ovaj zajednički kapital ugrožavaju zajednički faktori 

rizika: zagađenje i elementarne nepogode. Samo zajednički napori mogu da pomognu da se na 

delotvoran način upravlja ovim rizicima i da se oni svedu na najmanju moguću meru. 

21


U skladu sa navedenim, glavni elementi zajedničke prekogranične razvojne strategije biće zasnovani 

na identifikaciji oblasti u kojima je moguće ustanoviti i razvijati zajedničke interese. Na osnovu 

SWOT analize, ovi centralni elementi mogu da se definišu na sledeći način: 

• Nastavak uklanjanja fizičkih i infrastrukturnih prepreka koje sprečavaju saradnju. 

• Utvrđivanje zajedničkih poslovnih interesa će biti pokretačka snaga za poboljšanje nivoa 

ekonomske saradnje i sprečiće stvaranje velikih razlika u stepenu ekonomskog razvoja 

pograničnih regiona ove tri zemlje. 

• Prirodne odlike ove oblasti predstavljaju vredan kapital, koji može da se zaštiti samo kroz 

zajedničke intervencije. 

• Međusobno poznavanje je osnovni preduslov za stvaranje kako ekonomskih tako i društvenih 

veza, što će se odražavati u prioritetnosti uspostavljanja društvenih i kulturnih veza. 

Program je fokusiran na stvaranje najosnovnijih preduslova za saradnju; koristeći različita sredstva, on 

će podsticati aktere da stvaraju i razvijaju prekogranične veze. 

Ciljevi 

Opšti cilj projekta je: 

Međusobno približiti ljude, zajednice i ekonomske aktere u pograničnoj oblasti, u cilju stvaranja 

čvrste osnove za uravnotežen ekonomski i društveni razvoj, uz obezbeđivanje optimalnih razvojnih 

mogućnosti za sve tri zemlje. 

Na osnovu opšteg cilja projekta, zajedno sa ključnim elementima strategije izvedene iz SWOT analize, 

formulisani su sledeći strateški ciljevi: 

• Strateški cilj br. 1: Stvoriti i razvijati fizičke i infrastrukturne sisteme koji će pomagati 

saradnju. 

• Strateški cilj br. 2: Stvoriti i razvijati zajednički sistem za zaštitu i obezbeđivanje koristi od 

zajedničkih prirodnih resursa, što će promovisati održiv razvoj. 

• Strateški cilj br. 3: Ojačati ekonomske veze između pograničnih regiona, u cilju intenziviranja 

održivog ekonomskog razvoja zasnovanog na zajedničkim sredstvima. 

• Strateški cilj br. 4: Razvijati društvene i kulturne koherentnosti među ljudima i zajednicama. 

Gore navedeni ciljevi programa usredsređeni su na stvaranje čvrstih osnova za razvoj. Međutim, pored 

promovisanja razvoja, program će takođe doprineti i zaštiti i poboljšanju uravnoteženosti unutar 

horizontalnih principa koje poštuju sve uključene strane. Zahvaljujući ovakvom pristupu, sve 

intervencije u okviru programa će: 

• Obezbeđivati jednake mogućnosti za žene 

• Uzimati u obzir posebne potrebe grupa u nepovoljnom položaju, lica sa invaliditetom ili lica 

koja potiču iz manjinskih etničkih zajednica 

• Uzimati u obzir uticaj na kulturu pojedinačnih zajednica ka kojima će aktivnosti biti usmerene 

• Obezbediti zaštitu prirodnog okruženja i okruženja koje je stvorio čovek, u cilju pružanja 

podrške održivom razvoju 

Gore navedeni horizontalni ciljevi će biti uzimani u obzir tokom čitavog životnog veka programa, 

uključujući i izradu, osmišljavanje indikatora za praćenje i ocenjivanje i kriterijume na osnovu kojih 

će se birati različite mere u okviru projekata. Prioritet će imati projekti koji na očigledan način 

doprinose ostvarenju jednog ili više navedenih ciljeva. 

22


Sledeći grafikon ilustruje strateški okvir za Program prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i 

Mađarska-Srbija i Crna Gora. 

Strateški okvir za Program prekogranične saradnje 

Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora 

Izgraditi i razvijati fizičke i infrastrukturne 

sisteme za podršku saradnji 

HORIZOMTALNI CILJEVI 

Zajednički poslovni interes će biti pokretačka snaga 

Stvoriti i razvijati zajednički sistem za zaštitu i 

korištenje zajedničkih prirodnih resursa, čime 

se promoviše održiv razvoj 

Uticaj fizičkih i infrastrukturnih prepreka 

koje ometaju saradnju će biti eliminisan 

ekonomskih tako i društvenih veza 

Međusobno poznavanje je osnovni 

preduslov za uspostavljanje kako 

Međusobno približiti 

različite aktere – ljude, 

privredne subjekte i 

zajednice – u cilju 

za poboljšanje ekonomske saradnje i sprečiće 

ekonomsku divergenciju između pograničnih 

regiona 

CILJ 

stvaranja čvrste osnove za 

·Prirodne osobine ove oblasti 

predstavljaju vredan kapital koji može 

da se zaštiti samo kroz zajedničke 

intervencije 

uravnotežen ekonomski i 

društveni razvoj 

Ojačati ekonomske veze između 

pograničnih regiona u cilju 

intenziviranja održivog ekonomskog 

razvoja koji će biti izgrađen na 

identifikovanim snagama 

Obezbditi jednake mogučnosti za 

žene 

Voditi računa o posebnim 

potrebama žena i muškaraca u 

nepovoljnijem položaju, sa 

invaliditetom ili sa poreklom iz 

manjinske etničke zajednice 

Uzeti u obzir uticaj na kulturu 

pojedinačnih zajednica kojima su 

aktivnosti namenjene 

Obezbediti zaštitu prirodnog 

okruženja i okruženja koje je 

stvorio čovek, u cilju pružanja 

podrške održivom razvoju 

Razvijati društveni i kulturni sklad 

među ljudima i zajednicama 

1.4.3. Usklađenost sa drugim intervencijama 

Intervencije Strukturnog fonda u okviru CSF za Mađarsku 2004-2006 

U periodu 2004-2006, the Okvir za podršku Zajednice (Community Support Framework - CSF) i 

njegovi operativni programi služe kao centralni dokumenti politike za intervencije u ostvarivanju Cilja 

br. 1 Strukturnog fonda u Mađarskoj. CSF je zasnovan na Nacionalnom razvojnom planu (NDP) i pet 

Operativnih programa – OP ekonomske konkurentnosti, OP poljoprivrede i ruralnog razvoja, OP 

razvoja ljudskih resursa, OP regionalnog razvoja i OP zaštite životnog okruženja i infrastrukture – 

koje su priremili nadležni organi Mađarske. 

Opšti cilj CSF je: 

• Približavanje stepenu društveno-ekonomskog razvoja u EU. 

Identifikovana su četiri specifična cilja: 

• Konkurentnija privreda, 

• Bolja iskorišćenost ljudskih resursa, 

• Kvalitetnija životna sredina i osnovna infrastruktura, 

23


• Uravnoteženiji teritorijalni razvoj. 

Strategija i aktivnosti intervencije Programa prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska- 

Srbija i Crna Gora su u skladu i dopunjuju se sa instrument ima politike definisanim u okviru CSF i 

odgovarajućih operativnih programa. Ekonomska konkurentnost je ojačana efikasnom 

prekograničnom saradnjom u različitim sferama istraživanja, poslovanja, turizma ili lokalnog razvoja. 

Na razvoj ljudskih resursa će povoljno delovati međunarodna saradnja u oblasti obrazovanja, obuke i 

aktivnosti tržišta rada. Efikasan razvoj ekoloških uslova i regionalni razvoj pograničnih regiona 

zahtevaju dobru saradnju u oblastima kao što su zaštita životne sredine, razvoj regionalne 

infrastrukture i regionalni razvoj. Budući da je u središtu pažnje ovog programa prekogranična 

dimenzija svih navedenih aktivnosti, očekuju se obostrano sinergistički, komplementarni efekti sa 

CSF. 

Ove strateške veze sa CSF i odgovarajućim operativnim programima su ojačane i na nivou mera. 

Međusobne veze ovih programa se ovde kroz primenu specifične politike ogledaju u određivanju 

ciljeva, mogućih vidova delovanja i postupaka selekcije projekata (npr. samo projekti razvoja 

infrastrukture koji su jasno povezani sa razvojem nacionalnih mreža mogu da budu prihvaćeni kao 

korisnici sredstava u skladu sa pomenutim operativnim programima; prioritet se daje razvojnim 

projektima koji imaju direktan prekogranični uticaj u vezi sa određenim aktivnostima koje se 

finansiraju iz ovog programa). 

Bez obzira na to, naglašavamo da, osim jakih strateških i operativnih veza, nisu predviđena nikakva 

stvarna preklapanja intervencija Strukturnog fonda u okviru CSF i aktivnosti iz programa INTERREG. 

Dok su programi i mere CSF usmerene na ekonomski i društveni razvoj zemlje, što naravno uključuje 

i pogranične regione, program INTERREG je usredsređen na integraciju i stepen saradnje između 

susednih oblasti triju zemalja. 

Koordinaciju glavnih programa sa Programom prekogranične saradnje INTERREG IIIA/Phare 

Mađarska-Rumunija i Programom susedstva Mađarska-Srbija i Crna Gora će obezbediti Nadzorni 

odbor CSF, u kojem učestvuju i Upravni organi svih Operativnih programa u okviru CSF. Pored toga, 

u određenoj meri zajednička struktura realizacije i redovne konsultacije između nadležnih organa na 

nacionalnom i regionalnom nivou garantuju efikasnu koordinaciju ovog programa sa raznim drugim 

programima. 

Ostale strukturne inicijative Evropske zajednice u Mađarskoj 

U periodu 2004-2006, na koji se odnosi ovaj program, odvijaće se razvojne aktivnosti koje se 

finansiraju preko Kohezionog fonda, uključujući ulaganja u zaštitu životne sredine i razvoj 

infrastrukture. Korištenje Kohezionog fonda u sektoru saobraćaja je usmereno prvenstveno na 

izgradnju trans-evropskih saobraćajnih koridora. U okviru toga, planira se realizacija nekoliko krupnih 

projekata iz oblasti saobraćaja u Mađarskoj, od kojih je rekonstrukcija železničke linije Budimpešta– 

Szolnok–Lökösháza povezana sa investicijama iz ovog Programa. Investicije Kohezionog fonda u 

oblasti zaštite životne sredine odvijaće se u skladu sa strateškim okvirom utvrđenim Nacionalnim 

razvojnim planom. Tri krupna projekta iz ove oblasti će uključiti i ulaganja u pograničnu oblast: 

projekti snabdevanja pijaćom vodom u Južnoj velikoj ravnici i Severnoj velikoj ravnici, kao i projekat 

upravljanja čvrstim otpadom u okrugu Szabolcs-Szatmár-Bereg. Ove aktivnosti i njihove strategije će 

biti uzete u obzir prilikom identifikacije i selekcije pojedinačnih projekata. 

Mada postoji veliki broj ekoloških inicijativa (na primer DABLAS, Program regionalne Regional 

Environmental Reconstruction Programme) i mehanizama (npr. Međunarodna konvencija o zaštiti 

doline Dunava) koji se odnose na ovaj region i koji su razvijeni uz pomoć samih zemalja regiona, 

Program prekogranične saradnje donosi dodatna ulaganja u cilju ostvarenja ovih ciljeva. Aktivnosti 

podržane u okviru ovog programa mogle bi da doprinesu smanjenju zagađenosti Dunava i njegovih 

pritoka, naravno uzimajući u obzir ograničeni finansijski okvir i veličinu projekata. U cilju postizanja 

što je moguće većih efekata za zaštitu životne sredine, posebna pažnja će biti posvećena koordinaciji 

sa ekološkim inicijativama i mehanizmima koji se odnose na ovaj region. 

24


Nacionalni plan ruralnog razvoja predstavlja strateški okvir za realizaciju aktivnosti ruralnog razvoja u 

okviru Garantnog odeljka EAGGF. Cilj ovog plana vezan je za promovisanje održivog razvoja i 

povećanje mogućnosti ruralnih oblasti da zadrže stanovništvo. Kako je relativno veliki procenat 

ruralnih oblasti na koje se odnosi Nacionalni plan ruralnog razvoja smešten uz granicu, predviđene su 

bliske interakcije sa nekim intervencijama u okviru INTERREG programa. 

Nacionalni akcioni plan zapošljavanja će biti ključni referentni dokument za implementaciju evropske 

strategije zapošljavanja u Mađarskoj. U okviru strateških priprema, ‘Zajednička procena srednjoročnih 

prioriteta politike zapošljavanja i tržišta rada u Mađarskoj’ (JAP) identifikovala je sledeće glavne 

ciljeve: povećanje stope zaposlenosti, smanjenje stope nezaposlenosti, stvaranje fleksibilnijeg tržišta 

rada i okruženja koje olakšava porast zaposlenosti, promovisanje ulaganja u razvoj ljudskih resursa i 

jačanje institucionalnog i pravnog okvira za zapošljavanje. Ovi ciljevi su takođe poslužili i kao osnova 

za strategiju Nacionalnog razvojnog plana i Operativnog programa razvoja ljudskih resursa. U vezi s 

tim, sve intervencije u okviru Programa prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska- 

Srbija i Crna Gora sa strane INTERREG će voditi računa o okviru politike utvrđenom u strateškom 

dokumentu iz oblasti razvoja ljudskih resursa. Pored toga, aktivnosti u okviru ovog programa 

osmišljene su tako da obezbeđuju optimalnu koherentnost sa EQUAL inicijativom Zajednice u 

Mađarskoj u pogledu povećanja mogućnosti za grupe u nepovoljnijem položaju – imajući u vidu 

specifična obeležja pograničnih regija, posebna pažnja će biti posvećena stvaranju jednakih 

mogućnosti za manjine. 

Inicijative u okviru programa YOUTH, koji će se realizovati do 2006, sa ciljem unapređenja dijaloga, 

kontakata i stvaranja mreža među mladim ljudima, licima koja se profesionalno bave mladima, 

organizacijama mladih i drugim akterima uključenim u politiku koja se odnosi na mlade i rad mladih 

preko granica svih zemalja i regiona, mogu da budu relevantni instrumenti za stimulisanje 

prekogranične saradnje ljudi. Stoga će Program biti usmeren na pružanje dodatne podrške stvarnoj i 

direktnoj prekograničnoj saradnji, uglavnom u manjim razmerama. 

U toku čitavog perioda obuhvaćenog programom, potrebno je održavati koherentnost sa 

intervencijama koje se finansiraju iz “Šengenskog fonda”. Te intervencije će pokriti podršku Evropske 

Komisije u iznosu od 147.9 milion evra, a cilj im je jačanje sistema kontrole na spoljnim granicama i 

doprinošenje ostvarenju šengenskih pravila, uključujući i infrastrukturni razvoj graničnih prelaza. 

Intervencije u okviru Programa koje za cilj imaju povećanje «propusnosti» državne granice sa Srbijom 

biće usklađene sa pomenutim razvojem graničnih prelaza. 

Inicijative Evropske zajednice u Rumuniji 

U periodu 2004-2006, glavni finansijski instrument za intervenciju Evropske zajednice u Rumuniji, u 

oblasti ekonomskog i društvenog razvoja, jeste Phare Program ekonomske i društvene kohezije, sa 

svojim osnovnim programskim dokumentom, Nacionalnim razvojnim planom. Prioriteti za period 

2004-2006 su, prema Nacionalnom razvojnom planu, sledeći: 

1. Povećanje konurentnosti proizvodnog sektora; 

2. Poboljšanje i razvoj saboraćaja, energetske infrastrukture i obezbeđivanje zaštite životne 

sredine; 

3. Razvoj ljudskih resursa; 

4. Podrška za poljoprivredu i ruralni razvoj; 

5. Razvoj regionalnog i lokalnog potencijala. 

Strategija intervencije i aktivnosti prema Phare Programu prekogranične saradnje su u skladu i 

dopunjuju se sa ciljevima politike koji su definisani Phare Programom ekonomske i društvene 

kohezije i drugim intervencijama Evropske zajednice. Ekonomska konkurentnost je intenzivirana 

efikasnom prekograničnom saradnjom u raznim oblastima, kao što je istraživanje, poslovanje, turizam 

i lokalni razvoj. Razvoj ljudskih resursa će takođe imati koristi od prekogranične saradnje u oblasti 

obrazovanja, obuke i aktivnosti tržišta rada. Efikasan razvoj ekoloških uslova u pograničnim 

regionima zahteva delotvornu saradnju u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine. 

25


Rumunija mora da izvrši strukturno prilagođavanje poljoprivrednog sektora radi integracije u 

Zajedničku poljoprivrednu politiku; pored toga, mora i da podrži ulaganja koja su u skladu sa 

pravilima Zajednice u oblastima koje se tiču društvenih, ekonomskih i ekoloških pitanja. Podrška koju 

će Zajednica pružiti u periodu 2004-2006 preko SAPARD Programa biće usmerena na aktivnosti koje 

će za cilj imati ostvarenje sledećih opštih ciljeva: 

• Implementacija acquis communautaire-a (prava EU) u vezi sa zajedničkom poljoprivrednom 

politikom, zaštitom životne sredine i pratećom politikom u oblasti propisa o prehrambenim 

proizvodima i zaštiti proizvođača, javnog zdravlja i dobrobiti i zdravlja životinja i biljaka 

• Radi zaštite životne sredine, inkorporiranje u nacionalno zakonodavstvo i implementacija 

Direktive "Nitrati", programa "Natura 2000" i Direktive "Procena uticaja na životnu sredinu" 

• Rešavanje specifičnih problema koji se tiču održivog prilagođavanja poljoprivrednog sektora i 

ruralnih oblasti u Rumuniji. 

U skladu sa Nacionalnim planom za poljoprivredu i ruralni razvoj (NPARD), prioriteti za pomoć od 

strane SAPARD su sledeći: 

• Poboljšanje pristupa tržištima i postizanje konkurentnosti prerađenih poljoprivrednih 

proizvoda 

• Poboljšanje infrastrukture za ruralni razvoj i poljoprivredu 

• Razvoj ruralne ekonomije 

• Razvoj ljudskih resursa. 

Imajući u vidu činjenicu da je poljoprivreda jedna od osnovnih privrednih delatnosti u pograničnim 

oblastima, intervencije od strane SAPARD će takođe obezbediti određenu korist. 

U Strategiji ISPA navedeni su ciljevi i projekti vezani za razvoj saobraćane infrastrukture. Strateški 

prioritet u oblasti saobraćaja je poboljšanje, modernizacija i razvoj saobraćajne infrastrukture u cilju 

poboljšanja komfora za putnike, povećanja njihove bezbednosti i pokretljivosti i omogućavanja 

efikasnijeg teretnog saobraćaja. S tim u vezi, određeni su sledeći glavni ciljevi: 

• Zaustavljanje degradacije infrastrukture, zadržavanje postojećeg stepena funkcionisanja 

saobraćajnog sistema 

• Promovisanje ekološke saobraćajne tehnologije 

• Integracija lokalnih puteva u nacionalnu mrežu infrastrukture 

• Obezbeđivanje i razvoj inter-modalnog transporta, kako u samom saobraćaju tako i u 

oblastima koje su obuhvaćene glavnim evropskim koridorima. 

Korištenje ISPA fonda u sektoru saobraćaja je usmereno na stvaranje transevropskih saobraćajnih 

koridora. U okviru toga, planirano je nekoliko projekata iz oblasti saobraćaja koji će uključiti i neke od 

okruga uz zapadnu granicu, gde će projekti prekogranične saradnje ostvariti veze sa pomenutim 

velikim projektima. 

Nacionalni akcioni plan zapošljavanja će biti ključni referentni dokument Rumunije za implementaciju 

Strategije zapošljavanja u Rumuniji. Vlada Rumunije je, u saradnji sa Evropskom komisijom, 

pripremila Zajedničku procenu prioriteta u oblasti zapošljavanja u Rumuniji (JAP). Ovaj dokument 

izlaže dogovorene ciljeve iz oblasti zapošljavanja i tržišta rada koji su neophodni kako bi se unapredila 

transformacija tržišta rada u zemlji, kako bi se ostvario napredak u prilagođavanju sistema 

zapošljavanja za implementaciju Strategije zapošljavanja i kako bi se zemlja pripremila za pristupanje 

Evropskoj uniji. 

Ciljevi utvrđeni u skladu sa Evropskom politikom zapošljavanja zahtevaće: 

• Jačanje napora koji treba da obezbede da sva deca mogu da pohađaju i završe obavezno 

obrazovanje i koji treba da obezbede širi pristup višem srednjem obrazovanju. 

26


• Razvoj strategije za kontinuiranu obuku i razvoj kapaciteta za obuku nezaposlenih, uzimajući u 

obzir srednjoročne promene vezane za restruktuiranje. 

• Razvoj sistema utvrđivanja zarada, uz učešće socijalnih partnera, koji će podržavati ekonomske 

reforme i reforme tržišta rada i biti u stanju da usmerava sticanje veština, da obezbedi pokretljivost 

i preraspodelu radne snage i koji će obezbediti da razvoj zarada podstiče zapošljavanje. 

• Implementaciju novog okvira za aktivnu politiku, kako bi aktivna politika mogla na efikasan 

način da doprinese transformaciji radne snage koju će zahtevati budući izazovi. 

Inicijative Zajednice u Srbiji i Crnoj Gori 

Program CARDS predstavlja okvir za inicijative Evropske zajednice u Srbiji i Crnoj Gori. Prilikom 

utvrđivanja koherentnosti Programa sa ovim intervencijama, potrebno je razmotriti dva relevantna 

strateška dokumenta: Dokument o strategiji za zemlju i Dokument o regionalnoj strategiji, koji se 

odnose na period 2002-2006. 

Dokument o strategiji za zemlju prikazuje pristup zasnovan na cilju doprinošenja procesu stabilizacije 

i pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji. Pomoć koju Evropska komisija pruža u okviru ove 

strategije je koncentrisana na tri glavne oblasti intervenisanja: 

• Podrška za dobro upravljanje i izgradnju institucija: reforma državne uprave, pravosuđe i 

unutrašnji poslovi, carine i oporezivanje 

• Ekonomski oporavak, regeneracija i reforma, sa fokusom na energetiku, saobraćaj, životnu 

sredinu i ekonomski razvoj 

• Društveni razvoj i građansko društvo, sa fokusom na visoko obrazovanje, stručno obrazovanje 

radi stvaranja radnih mesta i jačanje građanskog društva. 

Intrervencije u oblasti carina i poreza mogu da pojačaju uticaj ulaganja u okviru ovog Programa koja 

su namenjena povećanju «propusnosti» granica i intenziviranju prekograničnih aktivnosti. 

Sinergističko dejstvo može da bude zasnovano na usklađivanju intervencija u oblastima razvoja 

saobraćaja i razvoja ekološke infrastrukture, dok napori u okviru CARDS programa koji se tiču 

jačanja građanskog društva i institucionalne pozadine ekonomskog razvoja mogu da budu 

potpomognuti prekograničnom saradnjom u društvenim i infrastrukturnim pitanjima koja je 

predviđena ovim Programom. 

Dokument o regionalnoj strategiji je usredsređen na promovisanje bližih veza i regionalne saradnje u 

regionu zapadnog Balkana. Dokument identifikuje četiri prioriteta u kojima će regionalni fondovi 

CARDS-a obezbediti dodatu vrednost: 

• Promovisanje pristupa integrisanog upravljanja granicama; 

• Podrška demokratskoj stabilizaciji i razvoju građanskog društva, uključujući prava manjina, 

medije i dobro upravljanje; 

• Izgradnja kapaciteta državnih institucija; 

• Jačanje regionalne infrastrukture i razvoj zaštite životne sredine. 

Ova četiri prioriteta su u potpunosti poštovana prilikom definisanja strategije ovog Programa. 

Zahvaljujući skladnom razvoju strategija, strategija ovog Programa je zasnovana na prioritetima 

regionalne strategije CARDS-a i uključuje te prioritete. 

Teme koje se tiču sve tri zemlje 

Jednake mogućnosti 

U oblasti jednakih mogućnosti, pored ravnopravnosti polova, program se bavi potrebama ljudi koji se 

nalaze u nepovoljnom položaju sa više aspekata, npr. invalidi i pripadnici romske i drugih manjinskih 

zajednica. 

27


U oblasti saradnje uočava se određen disparitet u pogledu mogućnosti izbora zanimanja, stope radne 

aktivnosti i iznosa zarada između muškaraca i žena. Kao posledica toga, žene se suočavaju sa većim 

problemima, na primer raspoloživost prevoza, briga o deci, obrazovanje i obuka, sredstva za 

otpočinjanje sosptvenog posla itd. Stereotipi i tradicionalna shvatanja uloga dodatno ograničavaju 

izbor žena i njihovu mogućnost da u punoj meri učestvuju na tržištu rada. 

U cilju poštovanja principa jednakih mogućnosti, jedan od ciljeva programa je i povećanje i 

obezbeđivanje poboljšanog pristupa obrazovanju, obuci za razvoj sopstvenog poslovanja i mogućnosti 

zapošljavanja za žene, invalide i manjine, što će biti ostvareno kroz prekogranične inicijative; takođe, 

jedan od ciljeva je i postizanje većeg razumevanja i razvoja najbolje prakse, u cilju prevazilaženja 

stereotipova i tradicionalnih predstava o ulogama, kako bi grupe u nepovoljnijem položaju mogle u 

punoj meri da učestvuju u privredama pograničnih regija. 

Jednake mogućnosti će biti promovisane u toku čitave realizacije programa. Ovaj princip je u 

potpunosti uzet u obzir u metodima partnerstva u izradi Programa prekogranične saradnje. Princip 

jednakih mogućnosti odražava se u izradi indikatora za praćenje i ocenjivanje, kao i u kriterijumima za 

utvrđivanje ispunjenosti uslova i selekciju projekata koji se primenjuju u okviru različitih mera. 

Intervencije u okviru Mere 2.3 – Podsticanje saradnje između institucija i zajednica – imaju direktan 

pozitivan uticaj na jednake mogućnosti, budući da pomažu aktivnosti kojima se čuva kulturna 

raznovrsnost i promovišu veze među etničkim manjinama. 

Održivi razvoj 

Društveno-ekonomski razvoj i integracija pograničnih regiona treba da budu vođeni tako da 

obezbeđuju adekvatnu ekološku održivost. Odgovarajući strateški okvir, zasnovan na SWOT analizi, 

zahteva da se u primeni svih mera uzme u obzir i na odgovarajući način iskoristi ekološka snaga 

pograničnih regija, bez ugrožavanja životne sredine u ovoj oblasti. U okviru programa, intervencije su 

osmišljene tako da odgovaraju na slabosti i pretnje identifikovane u vezi sa ekološkim uslovima. 

U okviru programa, neki ciljevi, prioriteti i pojedinačne mere su direktno usmereni na promovisanje 

ekološke održivosti. Strategija Prioriteta 1 – Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta 

prekogranične oblasti – utvrđena je tako da na optimalan način podržava ideju održivog razvoja. U 

okviru ovog prioriteta, Mera 1.2 – Rešavanje zajedničkih izazova u oblasti zaštite životne sredine i 

sprečavanja poplava – uključuje akcije koje su direktno usmerene na povećanje dugoročne održivosti 

u upravljanju prirodnim resursima. Sve ostale intervencije su – u pogledu ciljeva, utvrđivanja 

ispunjenosti uslova i sistema izbora – osmišljene tako da se izbegava svako eventualno pogoršanje 

ekoloških uslova u regionu. Pored toga, sve aktivnosti koje se realizuju u okviru programa moraju da 

budu u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom o zaštiti životne sredine. U slučajevima kada 

odgovarajuće zakonodavtsvo Zajednice o zaštiti živtne sredine još uvek nije preneto u nacionalno 

zakonodavstvo, direktno će se primenjivati relevantne Direktive EU, sve dok ne budu efektivno 

transponovane u zakonodavstvo Mađarske i Rumunije. Odgovarajuće mere zaštite treba da se 

primenjuju i na projekte u Srbiji. 

Upravljanje pitanjima koherentnosti na nivou realizacije 

Mađarska 

Strategija ovog programa je pažljivo osmišljena tako da obezbeđuje optimalne strateške veze sa 

drugim programima Evropske zajednice i nacionalnim programima. Ta koherentnost na strateškom 

nivou će biti zadržana i na nivou realizacije, radi ostvarivanja maskimalnog sinergističkog efekta 

intervencija, i to primenom različitih sredstava u toku stvaranja institucionalnog sistema i u toku 

realizacije. 

Mada se u programu teži stvaranju strateških veza sa drugim programima, potrebno je izbeći neželjena 

preklapanja na nivou projekata. Sadržaji prioriteta i mera su već razrađeni, kako bi se izbeglo 

preklapanje sa drugim programima Zajednice; pored toga, prilikom definisanja kriterijuma 

28


prihvatljivosti i izbora za svaku meru (što je prikazano u Dodatku uz nacrt Programa), vodilo se 

računa da se izbegne preklapanje sa glavnim Operativnim programima. Ustanovljavanje jasnog 

prekograničnog karaktera kao osnovnog uslova u proceduri izbora garantuje različitost projekata u 

okviru Susedskih programa. 

U toku realizacije programa, praćenje pomoći od strane države preko u tu svrhu određenog sistema, 

pre svega preko Zajedničkog sistema za praćenje i informisanje (EMIR) za sve Operativne programe 

Nacionalnog razvojnog plana i OTMR, isključiće mogućnost dvostrukog finansiranja. Ljudske aspekte 

koordinacije središnjih programa sa Programom susedstva obezbediće Upravni organ, koji će takođe 

biti zadužen i za Operativni program regionalnog razvoja i za INTERREG IIIA Susedski program HU- 

SK-UA (Mađarska-Slovačka-Ukrajina). Pored toga, praćenje projekta preko odgovarajućeg 

kompjuterizovanog sistema će takođe doprineti izbegavanju dvostrukog finansiranja. Međutim, detalji 

u vezi sa finansiranjem projekta će takođe biti obavezno proveravani u proceduri izbora projekata. 

Rumunija 

Radi izbegavanja rizika od preklapanja sa drugim programima Zajednice i radi sprečavanja dvostrukog 

finansiranja projekata, u aranžmane za realizaciju programa u Rumuniji će biti umetnut niz odredbi, 

koje će opisivati korake koje treba preduzeti: 

• zabrana konkurisanja za više od jednog programa treba da bude navedena u obrascu prijave, 

• potrebna je izjava da kandidat nije prijavio projekat za finansiranje od strane nekog drugog 

programa Zajednice, 

• odredbe za identifikovanje preklapanja sa drugim programima, u toku postupka selekcije, treba da 

budu uključene u sistem praćenja, 

• obezbeđivanje instrumenta za povraćaj novca, u bilo kojoj fazi realizacije projekta, ukoliko se uoči 

preklapanje, odnosno ukoliko se projekat finansira u okviru nekog drugog programa. 

Sprečavanje preklapanja i dvostrukog finansiranja je u nadležnosti nacionalnih organa, uz bliske 

konsultacije sa Delegacijom Evropske Komisije u Rumuniji. 

Srbija 

Biće preduzete sve raspoložive mere za sprečavanje dvostrukog finansiranja i za izbegavanje 

preklapanja sa drugim programima Evropske zajednice. Ministarstvo za međunarodne ekonomske 

odnose Republike Srbije, kao nacionalni koordinator sve humanitarne, razvojne i tehničke pomoći, 

raspolaže neophodnim iskustvom u praćenju različitih aktivnosti, uz pomoć nadležnih resornih 

ministarstava. U Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose stvorena je baza podataka projekata 

koje finansiraju različiti donatori (trenutno sadrži 1170 projekata), a Ministarstvo ima i jaku 

informatičku podršku i veze sa raznim resornim ministarstvima, državnim organima i donatorima. 

Što se tiče programa ulaganja u životnu sredinu, koji se finansira iz regionalnih sredstava CARDS, kao 

i drugi regionalni programi Evropske zajednice, najvažnije pitanje je potreba za boljom razmenom 

informacija vezanih za programe u realizaciji između donatora i korisnika-institucije zadužene za 

koordinaciju sredstava (Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose) kako bi se izbeglo 

preklapanje. 

Sve aktivnosti koje budu realizovane u okviru programa biće izvršene u skladu sa nacionalnim 

zakonodavstvom o zaštiti životne sredine. 

1.5. Prioriteti i mere 

U postupku razvoja strategije identifikovane su dve prioritetne ose za razvoj i treća za tehničku 

pomoć. 

Prvi prioritet je prvenstveno vezan za prva dva specifična cilja programa – razvoj fizičkih i 

infrastrukturnih sistema, kao i zaštita i korištenje zajedničkih prirodnih resursa, dok je drugi prioritet 

29


vezan za treći i četvrti specifični cilj – jačanje ekonomskih veza i razvoj društvenog i kulturnog 

sklada. Cilj trećeg prioriteta je povećanje efikasnosti i delotvornosti programa kroz pružanje tehničke 

pomoći. 

Sledeći grafikon prikazuje međusobnu povezanost ciljeva i prioriteta programa. 

CILJEVI 

Stvoriti i razvijati 

fizičke i 

infrastrukturne 

sisteme koji će 

podržavati saradnju 

Međusobno približiti ljude, zajednice i privredne subjekte pogranične oblasti u cilju 

stvaranja čvrste osnove za ekonomski i društveni razvoj, uz obezbeđivanje 

optimalnih razvojnih mogućnosti za sve tri zemlje. 

Stvoriti i razvijati 

zajednički sistem za 

zaštitu i korištenje 

zajedničkih 

prirodnih resursa, 

uz promovisanje 

održivog razvoja 

Ojačati ekonomske 

veze između 

pograničnih 

regiona u cilju 

intenziviranja 

održivog 

ekonomskog 

razvoja zasnovanog 

na zajedničkim 

snagama 

Razvijati društveni i 

kulturni sklad među 

ljudima i 

zajednicama 

PRIORITETI 

Jačanje prostornog, fizičkog i 

infrastrukturnog integriteta 

prekogranične oblasti 

Tehnička pomoć 

Promovisanje inicijativa za saradnju u 

cilju olakšavanja integracije tržišta i 

povećane koherentnosti lokalnih 

zajednica 

U okviru ova tri prioriteta, identifikovano je ukupno osam mera – šest programskih mera i dve mere 

tehničke pomoći. Među njima, dve mere služe ostvarivanju ciljeva prvog prioriteta, dok četiri mere 

spadaju u drugi prioritet. Svi ciljevi i aktivnosti u vezi sa prioritetima i merama su osmišljeni tako da 

obezbeđuju optimalne sinergističke efekte između oblasti intervenisanja. 

Specifične mere identifikovane u okviru prioriteta Programa u velikoj meri doprinose ostvarenju 

ciljeva koji se nalaze u osnovi predloženih Susedskih programa koje realizuje Evropska komisija. 

Mere iz Prioriteta 1 uglavnom odgovaraju Cilju 2 (Saradnja u rešavanju zajedničkihm izazova u 

oblastima kao što je životna sredina, javno zdravlje i sprečavanje i borba protiv organizovanog 

kriminala), kao i Cilju 3 (Obezbeđivanje efikasnih i sigurnih granica), dok mere iz Prioriteta 2 

odgovaraju Cilju 1 (Promovisanje održivog ekonomskog i društvenog razvoja u pograničnoj oblasti) i 

Cilju 4 (Promovisanje lokalnih akcija direktne saradnje među pojedincima). 

30


Sledeći grafikon daje prikaz prioriteta programa i mera vezanih za te prioritete. 

Prioritet 1 


infrastrukturnog integriteta prekogranične 

oblasti 

Mađarska–Rumunija i 

Mađarska–Srbija i Crna Gora (Srbija) 

Program prekogranične saradnje 

2004-2006 

Prioritet 2 

Promovisanje prekograničnih inicijativa u 

cilju olakšavanja integracije tržišta i 

povećanja koherentnosti među lokalnim 

zajednicama 

Mera 2.1 

Razvoj poslovne infrastrukture i 

zajedničkih poslovnih usluga 

Mera 1.1 

Poboljšanje prekogranične infrastrukture 

Mera 2.2 

Podrška za saradnju preduzeća 

Mera 1.2 

Rešavanje zajedničkih izazova u oblasti 

zaštite životne sredine i sprečavanja 

poplava 

Mera 2.3 

Podsticanje saradnje između institucija 

i zajednica 

Mera 2.4 

Promovisanje saradnje u oblasti 

istraživanaj, tehnologije i razvoja i u oblasti 

razvoja ljudskih resursa 

Prioritet 3 


Mera 3.1 

Administracija i upravljanje programom 

Mera 3.2 

Javnost programa, praćenje i ocenjivanje 

1.5.1. Prioritet 1: Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta 

prekogranične oblasti 

Cilj Prioriteta 1 je jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta prekogranične oblasti. 

Teritorije i regioni na koje je program usmeren predstavljaju jedan jedinstven entitet sa prirodnog, 

geografskog i prostornog stanovišta. Ta jedinstvenost se takođe odražava i u okruženju koje je stvorio 

čovek. Uspostavljanje i razvoj veza između infrastrukturnih mreža i sistema upravljanja prirodnim 

resursima, kao i veća «propusnost» nacionalnih granica, olakšaće uspešnu saradnju triju zemalja i 

privrednih subjekata u čitavoj pograničnoj oblasti. U tom cilju, među aktivnosti u okviru ovog 

prioriteta spada fizički razvoj prekogranične infrastrukture, uključujući i granične prelaze i raznovrsnu 

saobraćajnu infrastrukturu pogranične oblasti, kao i izgradnja i proširenje objekata za zajedničku 

31


zaštitu akumulirane vode i vodovodnih sistema i sprovođenje zajedničkih aktivnosti na sprečavanju 

poplava. 

1.5.2. Prioritet 2: Promovisanje inicijativa za saradnju u cilju olakšavanja integracije 

tržišta i povećanja sklada između lokalnih zajednica 

Cilj Prioriteta 2 je Promovisanje inicijativa za saradnju u cilju olakšavanja integracije tržišta i 

povećanja sklada između lokalnih zajednica. 

Prostorni, fizički i infrastrukturni integritet prekogranične oblasti je od suštinskog značaja, ali on sam 

po sebi ne pruža dovoljne uslove za efektivnu saradnju. Da bi se iskoristila komplementarnost privreda 

pograničnih regija, potrebno je stvoriti povoljno okruženje za saradnju među preduzećima. 

Saradnja među preduzećima je samo jedan, mada izuzetno značajan, aspekat saradnje; potrebno je 

takođe uključiti i brojne druge aktere kako bi se ostvario održiv, uzajamno koristan i uravnotežen 

razvoj pogranične oblasti ovih triju zemalja. Stoga bi među specifične aktivnosti u okviru Prioriteta 2 

mogao da spada razvoj kvalitetne poslovne infrastrukture i poslovnih usluga koje će moći da koriste 

preduzeća iz čitave pogranične oblasti, kao i promovisanje specifične, svakodnevne saradnje firmi, 

institucija i lokalnih zajednica Pored toga, identifikovane su posebne aktivnosti koje će podsticati 

saradnju u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja, kao i u oblasti razvoja ljudskih resursa, za koje se 

smatra da imaju presudan značaj za razvoj ove oblasti. 

1.5.3. Prioritet 3: Tehnička pomoć 

Tehnička pomoć (TA) u okviru Prioriteta 3 je jedno od najvažnijih sredstava za efektivnu realizaciju 

Programa. Cilj ovog prioriteta je obezbeđivanje efikasnog, delotvornog i transparentnog upravljanja, 

kao i nesmetano funkcionisanje programa INTERREG IIIA. Za uspešnu realizaciju programa potrebni 

su jaki administratvni sistemi. 

Mere tehničke pomoći moraju da budu dobro koordinisane i dosledne sa tekućom tehničkom pomoći u 

okviru CARDS programa čija realizacija je u toku, što će biti učinjeno kroz konsultacije sa Evropskom 

agencijom za rekonstrukciju (EAR). PHARE će takođe finansirati aktivnosti koje će za cilj imati 

pružanje pomoći Rumuniji u administraciji i realizaciji programa. 

U skladu sa Pravilom 11 iz Aneksa uz Uredbu Komisije (EC) br. 1145/2003 od 27, juna 2003. godine, 

koja unosi izmene i dopune u Uredbu (EC) 1685/2000, aktivnosti tehničke pomoći će uglavnom 

spadati u dve glavne kategorije: 

• Podrška za funkcionisanje programa – upravljanje, realizacija, praćenje i kontrola rashoda 

• Podrška za pomoćne aktivnosti uz program, npr. studije, komunikacija, informativne aktivnosti i 

publicitet, istraživanje i ocenjivanje. 

Shodno tome, Prioritet 3 će biti implementiran kroz dve specifične mere, od kojih će jedna biti 

usmerena na programske aktivnosti, dok će druga biti usmerena nna pomoćne aktivnosti uz program. 

1.5.4. Mera 1.1: Poboljšanje prekogranične infrastrukture 

Saobraćajni objekti u pograničnoj oblasti mogu da se smatraju nedovoljno razvijenima, i to kako na 

nacionalnom nivou tako i u evropskim razmerama. Kvalitet objekata infrastrukture – puteva, 

železnica, luka itd. – treba da bude poboljšan. Veze između nacionalne saobraćajne mreže i osnovnih 

objekata za efikasan multimodalan prevoz su loše. Sve ovo uslovljava nužnost razvoja saobraćajnih 

objekata. 

Državne granice predstavljaju najvažniju fizičku prepreku koja sprečava razvoj ekonomske i društvene 

integracije i sklada. Postojanje ovih granica je očigledno, a u periodu programa njihov značaj može 

čak i da se uveća, budući da će ova granična linija biti spoljna granica Evropske unije. Bez obzira na 

to, u cilju obezbeđivanja osnovnih preduslova za uspešnu saradnju, infrastruktura ovih granica će biti 

razvijena na način koji će omogućavati njihovo povezivanje, a ne razdvajanje. 

32


Ova mera direktno doprinosi ostvarenju konkretnog cilja br. 1. (stvaranje i razvijanje fizičkih i 

infrastrukturnih sistema koji će podržavati saradnju). Međutim, kako je postojanje dobre infrastrukture 

za prelazak granice preduslov za bilo kakvu prekograničnu saradnju, ova mera će takođe pomoći i u 

ostvarenju ostala tri konkretna cilja. 

Ova mera će biti usmerena na razvoj različitih vrsta saobraćajne infrastrukture u pograničnoj oblasti, 

kao i graničnih prelaza, u cilju olakšavanja efikasnog upravljanja granicama. Projekti koji budu 

finansirani u okviru ove mere će doprinositi razvoju prekograničnih privrednih aktivnosti, turizma i 

kretanja radne snage. Prioritet će imati projekti koji će poboljšavati dostupnost turističkih atrakcija. 

Imajući u vidu količinu raspoloživih sredstava, pomoć će biti pružana uglavnom za manje projekte 

lokalnog karaktera; međutim, projekti koji za cilj imaju pripremu krupnijih ulaganja takođe mogu da 

budu prihvatljivi, ukoliko je jasno dokazana prekogranična korist od planiranog investiranja. 

Aktivnosti koje za cilj imaju razvoj novih graničnih prelaza će biti prihvatljive za finansiranje u okviru 

ove mere, ali će se pri tom imati u vidu da će granica između Mađarske i Rumunije u budućnosti 

postati unutrašnja granica EU, pa će ovakve aktivnosti biti prihvatljive u delu granice između 

Mađarske i Srbije. Budući da će, tokom narednih godina, na raspolaganju biti znatna sredstva za 

razvoj graničnih stanica u sve tri zemlje, ova mera će uglavnom biti koncentrisana na otklanjanje uskih 

grla u područjima gde druga sredstva nisu dostupna. 

Investicije će pokrivati izgradnju i oporavak linijske infrastrukture, uključujući puteve, železnice, 

biciklističke staze, kao i razvoj nekoliko čvorovnih tačaka – luka, železničkih stanica i spajanja 

puteva; izgradnju ili renoviranje zgrada i objekata u graničnim stanicama i drugih objekata vezanih za 

državne granice, razvoj informatičke podrške i drugie opreme za granične prelaze, kao i druge 

aktivnosti neophodne za skladno i delotvorno funkcionisanje graničnih prelaza, što će dovesti do 

manjeg zadržavanja na graničnim prelazima. Prioritet će imati razvoj saobraćajne infrastrukture u 

direktnoj vezi sa koridorima koji prolaze kroz ovu oblast, kao i sa dogovorenom TEN-T mrežom. U 

slučaju pripremnih projekata, moguće je i pokrivanje troškova izrade studija izvodljivosti, građevinske 

dokumentacije i procena ekološkog uticaja. 

Među promotere projekata koji mogu da budu finansirani u okviru ove mere spadaju regionalne i 

lokalne vlasti, regionalne razvojne organizacije i javne organizacije zadužene za razvoj, upravljanje i 

održavanje saobraćajnih objekata ili zadužene za upravljanje granicom. 

1.5.5. Mera 1.2: Rešavanje zajedničkih izazova u oblasti zaštite životne sredine i 

sprečavanja poplava 

Kao što je istaknuto u Saopštenju o široj Evropi, ekološki problemi u graničnoj oblasti “zahtevaju 

zajednički pristup kako bi bili sveobuhvatno rešeni”, tačnije, zaštita životne sredine i zaštita prirodnih 

dobara u prekograničnoj oblasti može na delotvoran način da se ostvari samo ako se uvedu zajednički 

sistemi upravljanja i ustanove koje su u stanju da deluju zajednički. To se posebno odnosi na zaštitu 

reka i drugih nadzemnih voda: bilo kakva šteta prouzrokovana u jednoj od ove tri zemlje ostavlja 

posledice – odnosno ima negativan uticaj – i na susedne zemlje. 

Stoga je cilj ove mere zajednička zaštita životne sredine i prirodnih dobara u ovoj oblasti, sa posebnim 

naglaskom na zajedničkim akumulacijama i nadzemnim vodama, kao i na zajedničkim aktivnostima 

na sprečavanju poplava. Intervencije koje čine ovu meru direktno doprinose ostvarenju konkretnog 

cilja br. 2 (stvoriti i razvijati zajednički sistem za zaštitu i korištenje zajedničkih prirodnih resursa, 

čime se promoviše održivi razvoj). Pored toga, sve intervencije u ovkiru ove mere su osmišljene tako 

da pružaju snažnu podršku uspostavljanju osnovnih preduslova za održivi razvoj ovog područja, čime 

se direktno doprinosi ostvarenju jednog od ključnih horizontalnih ciljeva Programa. 

Prioritet imaju intervencije koncentrisane na najveće reke u oblasti obuhvaćenoj Programom (Dunav, 

Tisa, Szamos, Maros), kao i intervencije koje za cilj imaju zaštitu nacionalnih parkova i zaštićenih 

predela. 

Prihvatljive investicije u okviru podrške za ovu meru mogu da obuhvataju manje projekte upravljanja 

čvrstim otpadom i otpadnim vodama, oporavka zagađenih oblasti, razvoja zajedničkih područja pod 

33


zaštitom i nacionalnih parkova ili uspostavljanja zajedničkih ili usklađenih sistema praćenja i 

obaveštavanja u okviru sprečavanja poplava. 

Među potencijalne korisnike ove mere spadaju regionalni i lokalni organi, razvojne organizacije, javne 

organizacije zadužene za upravljanje vodenom resursima, upravljanje čvrstim otpadom, upravljanje 

otpadnim vodama, zaštitu reka i zaštitu od poplava, kao i javne institucije zadužene za urpavljanje 

zaštićenim oblastima i nacionalnim parkovima. 

1.5.6. Mera 2.1: Razvoj poslovne infrastrukture i zajedničkih poslovnih usluga 

Jedan od ključnih apsekata prekogranične saradnje je podsticanje ekonomske saradnje, tačnije redovne 

interakcije među preduzećima. Za uspostavljanje redovne saradnje među preduzećima, neophodno je 

da postoji kvalitetna poslovna infrastruktura, stručna pomoć i druge važne usluge za preduzeća – 

prvenstveno mala i srednja – koje će biti podjednako dostupne u čitavoj pograničnoj oblasti. Krupne 

razlike u razvijenosti poslovne infrastrukture i usluga mogle bi da dovedu do ozbiljnih disbalansa. 

Stoga je cilj ove mere stvaranje i podsticanje poslovnog okruženja koje obuhvata kooperativnu mrežu 

raznih objekata poslovne infrastrukture, nudeći visokokvalitetne poslovne usluge (sa posebnim 

naglaskom na usluge koje pomažu direktnu prekograničnu saradnju preduzeća). Intervencije u okviru 

ove mere direktno doprinose ostvarenju konkretnog cilja br. 3 (jačanje ekonomskih veza između 

pograničnih regija u cilju intenziviranja održivog ekonomskog razvoja zasnovanog na zajedničkim 

snagama). 

Vrste projekata koje će biti finansirane u ovkiru ove mere mogu da budu pretežno manja ulaganja u 

stvaranje novih objekata poslovne infrastrukture, kao što su biznis inkubatori, tehnološki i inovacioni 

centri, industrijski parkovi i trgovinski centri, kao i razvoj postojećih objekata. Obostrano planirane ili 

postojeće prekogranične ekonomske veze i saradnja su preduslov za prihvatljivost projekata. 

Među potencijalne korisnike spadaju opštine i organizacije koje pomažu razvoj preduzeća (lokalne 

preduzetničke agencije, razvojne agencije i privredne komore). 

1.5.7. Mera 2.2: Podrška za saradnju preduzeća 

Mera 2.1. pomaže u stvaranju poslovnog okruženja koje će pogodovati direktnoj saradnji između 

preduzeća. Međutim, preduzeća ulaze u saradnju samo ako u njoj vide jasne obostrane interese i ako 

veruju drugoj strani. Pored toga, malim i srednjim preduzećima u ovoj oblasti nedostaje iskustvo u 

prekograničnoj saradnji. Da bi se otklonila ova prepreka, potrebno je «pročistiti» i podržavati projekte 

prekogranične saradnje malih i srednjih preduzeća. 

U tom cilju, ova mera treba da pruži podršku konkretnim inicijativama za saradnju, čime će se malim i 

srednjim preduzećima iz partnerskih zemalja pružiti mogućnost da ojačaju prekogranične poslovne 

veze. Intervencije u okviru ove mere doprinose ostvarenju konkretnog cilja br. 3 (jačanje ekonomskih 

veza između pograničnih regiona u cilju intenziviranja održivog ekonomskog razvoja zasnovanog na 

zajedničkim snagama). 

Primeri za inicijative koje mogu da budu podržane su: organizovanje prekograničnih trgovinskih 

sajmova i poslovnih sastanaka (čime se preduzećima pruža mogućnost da se sastaju i da identifikuju 

potencijalne oblasti saradnje), razvoj zajedničkih informatičkih alata, razvoj i uvođenje koordinisanih 

standarda proizvodnje i kvaliteta, zajedničko istraživanje tržišta i marketinške aktivnosti, razvijanje 

zajedničkih turističkih paketa, kao i realizacija zajedničkih programa obuke iz raznih oblasti. 

Obostrano planirane ili postojeće prekogranične ekonomske veze i saradnja su preduslov za 

prihvatljivost projekata. 

Potencijalni korisnici ove mere (slično kao kod mere 2.1.) mogu da budu opštine i organizacije koje 

pomažu razvoj preduzeća (lokalne preduzetničke agencije, razvojne agencije, privredne komore i 

turistički savezi). 

34


1.5.8. Mera 2.3: Podsticanje saradnje između institucija i zajednica 

Jedan od ključnih ciljeva naše strategije je približavanje ljudi. Imajući u vidu činjenicu da Mađarska 

pristupa Evropskoj Uniji, takođe je “važno da se nova spoljna granica EU ne shvata kao prepreka za 

postojeće kontakte i saradnju na lokalnom nivou” 1 . To može da bude ostvareno samo ako se na 

saradnju gleda kao na nešto uobičajeno u svakodnevnom životu ljudi koji žive u pograničnoj oblasti. 

Za to su potrebne direktne aktivnosti među pojedincima: posebne prilike za ljude da se upoznaju, da 

rade zajedno i da redovno učestvuju u raznim drugim vidovima zajedničkih aktivnosti. 

Stoga je cilj ove mere pre svega podsticanje prekograničnih kontakata i saradnje na regionalnom i 

lokalnom nivou, i to u oblasti kulturne, društvene i sportske saradnje, kao i u izgradnji insitutcija. 

Prioritet će imati projekti koji intenziviraju multikulturnu tradiciju ove oblasti. Ova mera direktno 

doprinosi ostvarenju konkretnog cilja br. 4 (razviti društveni i kulturni sklad među ljudima i 

zajednicama). 

Pomoć će, između ostalog, biti namenjena organizovanju zajedničkih dešavanja u pomenutim 

oblastima, saradnji među institucijama (uz poseban naglasak na saradnju ekoloških organizacija), 

zajedničkim projektima izgradnje institucija i projektima saradnje među zajednicama. Prihvatljive su i 

druge mogućnosti, na primer projekti namenjeni širenju informacija i prenosu konkretnog iskustva 

institucija u Mađarskoj odgovarajućim insitutcijama u druge dve zemlje u vezi sa funkcionisanjem 

Strukturnih fondova. 

Među potencijalne korisnike ove mere spadaju opštine, nevladine organizacije, privredne komore, kao 

i obrazovne ustanove i druge javne organizacije koje se bave kulturnim, društvenim i sportskim 

aktivnostima. 

1.5.9. Mera 2.4: Promovisanje saradnje u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja, kao 

i razvoja ljudskih resursa 

Pogranične regije sve tri zemlje mogu da iskoriste jaku istraživačku i obrazovnu osnovu koju nude 

univerziteti i druge institucije, a takođe mogu da iskoriste i njihove visokokvalitetne ljudske resurse. 

Zajedničke aktivnosti u ovoj oblasti mogu dalje da unaprede delotvnornost i uspešnost kativnosti 

razvoja ljudskih resursa i istraživanja i tehnološkog razvoja, a mogu da posluže i kao osnov za 

ekonomsku i društvenu saradnju. 

Cilj ove mere je stoga intenziviranje saradnje u oblasti razvoja ljudskih resursa, kao i u oblasti 

istraživanja i tehnološkog razvoja. Prioritet će imati projekti ove vrste koji su vezani za sektore 

relevantne za ekonomski razvoj pograničnih regija. Aktivnosti razvoja ljudskih resursa namenjeni 

grupama u nepovoljnijem položaju ili ženama će takođe dobiti posebnu pomoć u okviru ove mere. 

Intervencije u okviru ove mere direktno doprinose ostvarenju konkretnog cilja br. 3 (jačanje 

ekonomskih veza između pograničnih regiona u cilju intenziviranja održivog ekonomskog razvoja 

zasnovanog na zajedničkim snagama). 

Intervencije u okviru ove mreže će najverovatnije biti usmerene na centre visokog obrazovanja i 

istraživačke centre u oblasti obuhvaćenoj Programom, uključujući Debrecen, Szeged, Baja, 

Békéscsaba, i Nyíregyháza u Mađarskoj, Temišvar i Arad u Rumuniji i Beograd i Novi Sad u Srbiji i 

Crnoj Gori. 

Podrška će biti na raspolaganju za zajedničke projekte istraživanja i tehnološkog razvoja i za saradnju 

među istraživačkim ustanovama ili univerzitetima. Saradnja u oblasti obrazovanja i stručne obuke će 

takođe biti podržana, uključujući i stvaranje i održavanje programa uzajamnog stipendiranja i obuke, 

razvoj zajedničkim nastavnih programa i razvoj zajedničkih standarda nastave. Zajednički planirane ili 

postojeće prekogranične veze i saradnja su preduslov za prihvatljivost projekata. 

Među potencijalne korisnike ove mere spadaju istraživački instituti, organizacije koje se bave 

obrazovanjem i obukom i nevladine organizacije u oblasti obrazovanja i obuke. 

1 Vidi Saopštenje Komisije: Utiranje puta za novi Instrument Susedskih programa 

35


1.5.10. Mera 3.1: Tehnička pomoć – administracija i upravljanje Programom 

Ovom merom utvrđen je niz indikativnih aktivnosti koje mogu da dobiju tehničku podršku u vezi sa 

administracijom, upravljanjem i razvojem Programa INTERREG III. Pri tome je uzeta u obzir Uredba 

1685/2000, Pravilo br. 11, tačka 2.1, deo koji se odnosi na troškove upravljanja i implementacije 


Ova mera će prvenstveno biti usmerena na 

• Izgradnju institucija, i to u vezi sa stvaranjem Upravnog organa, Organa zaduženog za plaćanje i 

Zajedničkog tehničkog sekretarijata; 

• Pokrivanje prihvatljivih rashoda za funkcionisanje ovih organizacija; 

• Pokrivanje prihvatljivih troškova vezanih za funkcionisanje Zajedničkog upravnog i glavnog 

odbora; 

• Pokrivanje troškova za usluge kao što je prevoz, revizija i kontrola na licu mesta. 

1.5.11. Mera 3.2: Tehnička pomoć - javnost programa, praćenje i ocenjivanje 

Tehnička pomoć u okviru ove mere će biti iskorištena za obezbeđivanje efektivne i efikasne javnosti i 

ocenjivanja programa. Pomažući aktivnosti koje treba da obezbede javnost, ova mera će znatno 

doprineti stvaranju jednakih mogućnosti za potencijalne korisnike. 

U cilju što je moguće šire promocije programa, biće izrađen akcioni plan komunikacije. U sklopu ove 

mere biće organizovani seminari i druga informaciona dešavanja. Takođe će se podsticati i razmena 

informacija o različitim predlozima projekata. Među ostale moguće vidove intervencija spadaju 

aktivnosti pomaganja korisnika u razvoju projekata i u potrazi za partnerima, kao i promovisanje 

korištenja informatičke tehnologije (Internet). Postoji takođe i potreba za sredstvima koja će biti 

upotrebljena za završno ocenjivanje programa, za funkcionisanje sistema praćenja i za održavanje web 

sajta. 

1.6. Indikatori 

1.6.1. Nivo Programa 

Na nivou Programa utvrđeni su sledeći ključni indikatori: 

Indikator Mera Vrsta indikatora Cilj (2008) 2 

Prekogranični 

protok 

saobraćaja 

Prekogranične 

razvojne 

aktivnosti 


poslovne 

aktivnosti 

Stanje u oblasti 

zaštite životne 

sredine 

Sporazumi o 

dji 

% rasta prekograničnog protoka putnika i 

robe (broj ljudi / vrednost robe) između 

ove tri zemlje 

Broj realizovanih prekograničnih 

razvojnih projekata 

% rasta udela Rumunije i Srbije i Cnre 

Gore u godišnjem spoljnotrgovinskom 

prometu mađarskih okruga iz oblasti 

pokrivene Programom 

Broj ljudi čija se životna sredina 

poboljšala 

Porast broja sporazuma o saradnji na 

i iji b h ć j P (%) 

Kontekst Rast od 5% 

Kontekst 100 

Uticaj Rast od 3% 

Uticaj 10000 

Uticaj Rast 5% 

2 Podaci za 2002. godinu se, prema potrebi, smatraju polaznim podacima. 

36


saradnji teritoriji ubuhvaćenoj Programom (%) 


društvene i 

kulturne 

aktivnosti 

Poboljšanja u prirodi, učestalosti i 

razmerama društvene i kulturne saradnje 

Uticaj 

(kvalitativan) 

U vezi sa temama koje su prisutne u sve tri zemlje, na nivou programa su definisani sledeći indikatori: 

Indikator Mera Vrsta indikatora Cilj (2008) 

Promovisanje jednakih 

mogućnosti 

Promovisanje jednakih 

mogućnosti 

Promovisanje održivog 

razvoja 

Promovisanje održivog 

razvoja 

Doprinos podržanih aktivnosti u 

stvaranju jednakih mogućnosti 

Uticaj 

(kvalitativni) 

% novih radnih mesta za žene Rezultat 55% 

Doprinos podržanih aktivnosti 

ekološkoj održivosti 

Broj projekata koji su imali pozitivni 

uticaj na životnu sredinu ili su imali 

dodatu vrednost u vidu stvaranja 

dobre prakse u oblasti zaštite životne 

sredine 

Uticaj 


Rezultat 10 

1.6.2. Nivo prioriteta 

Ključni indikatori za Prioritet 1 “Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta 

prekogranične oblasti” su sledećiare as follows. 


Veze među mrežama 

Aktivnosti u oblsti 

zaštite životne sredine 

Razmere prostorne 

uključenosti u 

prekogranični razvoj 

Pristupačnost 

Životna sredina, 

priroda i zaštita od 

poplava 

Aktivnosti podrške 

Integracija mreža, otklanjanje 

nedostatka veza 

Hektari zemlje čija je zaštita 

poboljšana 

Broj opština direktno zahvaćenih 

investicijama 

Prosečno smanjenje vremena 

putovanja nakon poboljšanja linija 

među naseljima sa dve strane 

granice, uključujući i vreme čekanja 

(u %) 

Broj zajedničkih investicija vezanih 

za ove oblasti 

Minimalan broj podržanih projekata 

u oblasti: 

• Razvoja infrastrukture 

graničnih prelaza 

• Razvoj saobraćajne 

infrastrukture 

Uticaj 


Uticaj 50000 

Rezultat 60 

Rezultat 10% 

Ishod 7 

Ishod 

1 

8 

Ključni indikatori za Prioritet 2 “Promovisanje inicijativa za saradnju u cilju olakšavanja integracije 

tržišta i povećanja sklada između lokalnih zajednica” su sledeći: 


Unapređenje zapošljavanja Bruto broj stvorenih ili sačuvanih 

dih 

Uticaj 60 

37


radnih mesta 

Novo-osnovane 

prekogranične kompanije 

(start-up) 

Spoljna trgovina 

Prekogranične društvenokulturne 

aktivnosti 

Istraživanje, razvoj i razvoj 

ljudskih resursa 

Istraživanje i tehnički 

razvoj 

Poslovne aktivnosti 

Prekogranična saradnja 

Prekogranična mreža u 

oblasti istraživanja i 

tehničkog razvoja 

Broj novonastalih veza koje se odnose 

na finansijske aktivnosti 

Porast učešća spoljne trgovine u 

ostvarenoj dobiti (x%) 

Porast broja zajedničkih kulturnih i 

društbenih događaja/inicijative u 

navedenim oblastima (%) 

Broj preduzeća koja imaju koristi od 

rezultata istraživanja ili razvoja 


Broj zajedničkih rezultata u oblasti 

istraživanja 

Broj preduzeća koja koriste usluge 

nove/obnovljene poslovne 

infrastrukture (od kojih je 30% 

uključeno u prekogranično poslovanje) 

% preduzeća koja učestvuju u 

Programu i koja su stekla partnere sa 

druge strane granice godinu dana 

nakon učešća 

Broj istraživača, studenata i stažista 

uključenih u novu mrežu 

Uticaj 20 

Uticaj 2,5% 

Uticaj 5% 

Uticaj 25 

Rezultat 5 

Rezultat 45 

Rezultat 10% 

350 

Stepen učešća u 

prekograničnom razvoju 

Broj osoba direktno uključenih u 

prekogranične kulturne, društvene, 

obrazovne aktivnosti, kao i aktivnosti 

na tržištu rada 

Rezultat 

3000 

Broj organizacija uključenih u projekte 

prekograničnog razvoja 

Rezultat 

100 

Aktivnosti podrške 

Minimalan broj podržanih projekata u 

oblasti: 

Ishod 

• Razvoja poslovne 

infrastrukture 

5 

• Specifičnih inicijativa za 

saradnju među preduzećima 

• Saradnja između institucija i 

zajednica 

• Istraživanje i razvoj 

tehnologije, kao i razvoj 


6 

20 

20 

10 

38


1.6.3. Nivo mera 

U sledećoj tabeli dat je prikaz ključnih indikatora na nivou mera. Za svaku meru naveden je po jedan 

indikator. Detaljni indikatori na nivou mera su priloženi u Dodatku uz Program. 

Mera 1.1: Poboljšanje prekogranične saradnje 

Indikator 

Prosečno smanjenje vremena putovanja na poboljšanim linijama 

između naselja uključenih u investicije sa obe strane granice 

Ciljna vrednost 

(2008) 

Mera 1.2: Rešavanje zajedničkih izazova u oblasti zaštite životne sredine i sprečavanja poplava 

Ostvarena poboljšanja u oblasti upravljanja vodenim resursima, 

zaštite životne sredine, upravljanja otpadom i sprečavanja poplava, 

sa prekograničnim značajem 

Mera 2.1: Razvoj poslovne infrastrukture i zajedničkih poslovnih usluga 

Broj stovrenih ili poboljšanih organizacija poslovne infrastrukture 

ili organizacija koje se bave pružanjem poslovnih usluga 

Mera 2.2: Podrška za saradnju preduzeća 

Broj zajedničkih inicijativa u oblasti marketinga, turizma i drugim 

vidovima poslovne saradnje 

Mera 2.3: Podsticanje saradje između institucija i zajednica 

10% 

(kvalitativan) 

Broj zajedničkih kulturnih i društvenih događaja i inicijativa 15 

Mera 2.4: Promovisanje saradnje u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja, kao i u oblasti razvoja 


Broj zajedničkih programa istraživanja i tehnološkog razvoja i 

zajedničkih programa razvoja ljudskih resursa 

10 

30 

10 

39


1.7. Indikativni plan finansiranja 

Indikativni plan finansiranja za Program prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora prikazan je dole. 69 % od ukupnih rashoda 

namenjeno je Prioritetu 1, 24 % Prioritetu 2, a 5+2% Prioritetu 3 (Tehnička pomoć). Iako Prioritet 1 obuhvata samo dve mere, dok Prioritet 2 obuhvata 4 mere, priroda 

mera predviđenih Prioritetom 1 (razvoj prekogranične infrastrukture i rešavanje izazova u oblasti zaštite životne sredine i sprečavanja poplava, što zahteva znatna 

finansijska sredstva) opravdava dodeljivanje većih sredstava Prioritetu 1. 

Zbog toga što se u Mađarskoj i Rumuniji minimalna i maksimalna vrednost projekata razlikuju, postoji disbalans u raspodeli fondova po prioritetima i merama u ove 

dve zemlje. 

Tabela 1. SP 2004-2006: FINANSIRANJE PO PRIORITETIMA (u €) 

Prioriteti 

Godine Ukupno 

Ukupno 

Javni rashodi 

Trošak javni Doprinos Zajednice Nacionalni javni rashodi 

(javni+privatn 

i) rashod 

Ukupno ERDF Ukupno Centralni 

Regionaln 

i Lokalni Ostalo 

Prihvat 

ljiv 

privatn 

i 

doprino 

s 

Indikativni 

budžet 

Phare CBC 

Prioritet 1 (69%) 22,026,889 22,026,889 16,520,166 16,520,166 5,506,723 4,405,378 0 660,807 440,538 8 370 000 

2004 6,728,927 6,728,927 5,046,695 5,046,695 1,682,232 1,345,785 0 201,868 134,579 2 790 000 

Jačanje prostornog, fizičkog i infrastrukturnog 2005 6,861,955 6,861,955 5,146,466 5,146,466 1,715,489 1,372,391 0 205,859 137,239 2 790 000 

integriteta prekogranične oblasti 2006 8,436,007 8,436,007 6,327,005 6,327,005 2,109,002 1,687,202 0 253,080 168,720 2 790 000 

Indikativni 

budžet 

CARDS 

Prioritet 2 (24%) 7,661,528 7,661,528 5,746,146 5,746,146 1,915,382 1,532,306 0 229,846 153,230 5 301 000 

2004 2,340,496 2,340,496 1,755,372 1,755,372 585,124 468,099 0 70,215 46,810 1 767 000 

Promovisanje inicijativa za saradnju u cilju 

olakšavanja integracije tržišta i povećanja 2005 2,386,768 2,386,768 1,790,076 1,790,076 596,692 477,354 0 71,603 47,735 1 767 000 

koherentnosti između lokalnih zajednica 2006 2,934,264 2,934,264 2,200,698 2,200,698 733,566 586,853 0 88,028 58,685 1 767 000 

1 767 000 

Prioritet 3(5+2%) 2,234,612 2,234,612 1,675,959 1,675,959 558,653 558,653 0 0 0 1 329 000 


2004 682,645 682,645 511,984 511,984 170,661 170,661 0 0 0 443 000 

2005 696,140 696,140 522,105 522,105 174,035 174,035 0 0 0 443 000 

2006 855,827 855,827 641,870 641,870 213,957 213,957 0 0 0 443 000 

Ukupno 31,923,029 31,923,029 23,942,271 23,942,271 7,980,758 6,496,337 0 890,653 593,768 15 000 000 

40


Indikativni deo sredstava za Mađarsku izračunat je prema broju stanovnika u uključenim okruzima, pri čemu je okrug Csongrád podeljen na dva jednaka dela, od kojih je 

jedan stavljen u HU-RO a drugi u HU-SER program. Prema ovim proračunima, udeo HU-RO programa će biti indikativno 68,63%, dok će udeo HU-SER programa biti 

31,37%. 

Indikativni plan finansiranja za INTERREG IIIA/Phare CBC Program (program prekogranične saradnje) Mađarska-Rumunija 

Prioriteti 

Godine Ukupan Javni rashodi 

trošak Doprinos Zajednice Nacionalni javni rashodi 

ERDF Phare CBC Mađarska Rumunija 

Prioritet 1 26 278 001 11 338 500 8 370 000 3 779 501 2 790 000 


2004 8 338 352 3 463 764 2 790 000 1 154 588 930 000 

infrastrukturnog integriteta prekogranične 2005 8 429 655 3 532 241 2 790 000 1 177 414 930 000 

oblasti 2006 9 509 994 4 342 495 2 790 000 1 447 499 930 000 

Prioritet 2 12 326 434 3 943 825 5 301 000 1 314 609 1 767 000 


2004 3 962 383 1 204 787 1 767 000 401 596 589 000 

olakšavanja integracije tržišta i povećanja 2005 3 994 140 1 228 605 1 767 000 409 535 589 000 

koherentnosti između lokalnih zajednica 2006 4 369 911 1 510 433 1 767 000 503 478 589 000 

Prioritet 3 2 862 710 1 150 282 1 329 000 383 428 


2004 911 528 351 396 443 000 117 132 - 

2005 920 791 358 343 443 000 119 448 - 

2006 1 030 391 440 543 443 000 146 848 - 

Ukupno 41 467 145 16 432 607 15 000 000 5 477 538 4 557 000 

Indikativni plan finansiranja za Susedski program Mađarska-Srbija i Crna Gora 

Prioriteti 

Godine Ukupan Javni rashodi 

Trošak Doprinos Zajednice Nacionalni javni rashodi 

ERDF Cards Mađarska Srbija 

Prioritet 1 5 181 666 1 727 222 


2004 1 582 931 527 644 

infrastrukturnog integriteta prekogranične 

2005 1 614 225 538 075 

oblasti 

41


oblasti 2006 1 984 510 661 503 

Prioritet 2 1 802 321 600 773 


2004 550 585 183 528 

olakšavanja integracije tržišta i povećanja 2005 561 471 187 157 

koherentnosti između lokalnih zajednica 2006 690 265 230 088 

Prioritet 3 525 677 175 225 


2004 160 588 53 529 

2005 163 762 54 587 

2006 201 327 67 109 

Ukupno 7 509 664 2 503 220 

42


2. Imenovanje nadležnih organa 

Zajedničke i nacionalne/regionalne strukture upravljanja realizacijom programa će biti razvijene u 

vidu mreže, koja će pružati odgovarajući okvir za realizaciju zajedničkih projekata usmerenih ka 

ostvarenju zajedničkih ciljeva pogranične regije. 

Imajući u vidu činjenicu da će pomoć u realizaciji biti obezbeđivana iz tri različita instrumenta 

finansiranja Evropske komisije, naime iz programa INTERREG, Phare CBC i CARDS, aktivnosti 

realizacije moraju po osnovu finansiranja da budu razdvojene u zasebne realizacije programa: 

Program prekogranične saradnje Mađarska–Rumunija INTERREG IIIA/Phare i Susedski program 

Mađarska-Srbija i Crna Gora. 

Zajedničke strukture odgovorne za celokupnu koordinaciju programa su: Zajednički upravni odbor, 

Zajednički nadzorni odbor i Zajednički tehnički sekretarijat, uz pomoć podsekretarijata. Po potrebi, 

moguće je osnivanje pod-obora Nadzornog odbora koji će koordinisati realizaciju i predstavljati 

zajedničke bilateralne strukture na granici Mađarske i Rumunije, odnosno Mađarske i Srbije. 

Svi nacionalni organi će preduzeti sve neophodne mere kako bi obezbedili pravilnu realizaciju 

Programa sa svoje strane granice, vodeći računa o propisima koji se tiču odgovarajućih finansijskih 

instrumenata (INTERREG/Phare/CARDS). 

2.1. Upravni organ (MA) 

U skladu sa tačkom 38, podtačka 2 smernica programa INTERREG, opštu odgovornost za program 

INTERREG snosi Upravni organ (Managing Authority) u smislu člana 9, tačka n) i člana 34 Uredbe 

Saveta EU br. 1260/99. 

Upravni organ INTERREG će ostvarivati blisku saradnju sa nacionalnim organima zaduženim za 

realizaciju programa Phare CBC i CARDS. Nacionalni organi će biti zaduženi za realizaciju programa 

Phare CBC i CARDS u Rumuniji, odnosno u Srbiji, na osnovu ugovora sa relevantnim službama 

Komisije. 

Mađarska Rumunija Srbija 

Upravni organ (MA): 

Biro za teritorijalni i regionalni 

razvoj Mađarske 

Hattyú utca 14. 

1015 Budapest 

MAĐARSKA 

Nacionalni organ zadužen za 

Phare CBC Program u 

Rumuniji 

Ministarstvo za evropske 

integracije 

17, Apolodor street, 

Bucharest 5, 

RUMUNIJA 

Nacionalni organ zadužen za 

program u Srbiji: 

Ministarstvo za međunarodne 

ekonomske odnose 

Gračanička 8, 

Beograd 

REPUBLIKA SRBIJA 

Upravni organ će posebno: 

• Prezentovati Program inicijative Evropske unije Evropskoj komisiji 

• Stvoriti sistem za prikupljanje pouzdanih finasijskih i statističkih podataka o realizaciji 

programa 

• Prosleđivati podatke Komisiji EU 

• Obezbediti praćenje obaveza i plaćanja na nivou programa 

• Obezbediti praćenje finansijske realizacije projekata


• Pripremiti izmene i dopune projekta i reprogramirati finansijske planove na predlog partnera 

uključenih u program 

• Sastaviti Dodatak Programa (Programme Complement) i dostaviti ga Nadzornom odboru 

INTERREG-a 

• Pripremati i sprovoditi strateške odluke Upravnog odbora 

• Obezbediti da organi zaduženi za operativno upravljanje na nivou projekta u Mađarskoj 

usvoje odgovarajuće odgovarajuće odredbe o finansijskom izveštavanju (praćenju) i dobrom 

finansijskom upravljanju (kontroli) i da iste proslede Upravnom organu 

• Obezbediti efikasan sistem interne finansijske kontrole 

• Zaključivati ugovore o unajmljivanju konsultantskih usluga, nabavci proizvoda i usluga 

potrebnih za ostvarenje planiranih aktivnosti 

• Promovisati informativne i marketinške aktivnosti programa, uključujući pismena obaveštenja 

i druge modalitete vezane za dostavljanje projekata 

• Razraditi i dostaviti Komisiji godišnji izveštaj, nakon što isti odobri Zajednički glavni odbor 

• Organizovani završno ocenjivanje programa 

• Verifikovati doslednost intervencija sa politikom Zajednice 

Nacionalni organ u Rumuniji će posebno izvršavati zadatke vezane za koordinaciju i upravljanje 

sredstvima iz Phare CBC (programa prekogranične saradnje). Pored toga, ovaj organ će: 

• Zaključiti pismo o nameri zaključenja ugovora, na osnovu kojeg treba da počnu zajedničke 

aktivnosti na nivou programa 

• Sarađivati u razradi godišnjih izveštaja za Evropsku komisiju 

• Sarađivati u ocenjivanju projekta, koje će vršiti nezavisan procenitelj 

• Promovisati informativne i markentiške aktivnosti, uključujući obaveštenja vezana za 

dostavljanje projekata; 

• Pripremati predloge za izmene i dopune programa i reprogramiranje finansijskih planova u 

saradnji sa Upravnim organom 

• Sarađivati u izradi, prilagođavanju i realizaciji Dodatka programa; 

• Snositi odgovornost za pripremu i prezentovanje izveštaja o napredovanju relevantnih Phare 

CBC programa i realizacije projekata (aktivnost, finansijski izveštaj) Zajedničkom upravnom 

odboru 

• Prikupljati pouzdane finansijske i statističke podatke o realizaciji Programa inicijative 

Zajednice (CIP) u Rumuniji i iste prosleđivati Upravnom organu (Zajedničkom tehničkom 

sekretarijatu) 

Nacionalni organ – Jedinica za koordinaciju Programa u Srbiji će posebno obavljati zadatke 

vezane za kooridnaciju i upravljanje relevantnim sredstvima iz programa CARDS. Pored toga, ovaj 

organ će: 

• Potpisati obaveštenje o nameri zaključenja ugovora, na osnovu kojeg treba da počnu 

zajedničke aktivnosti na nivou programa, 

• Sarađivati u razradi godišnjih izveštaja za Evropsku komisiju, 

• Sarađivati u ocenjivanju projekta, koje će vršiti nezavisan procenitelj, 

• Promovisati informativne aktivnosti i markentiške aktivnosti, uključujući obaveštenja vezana 

za dostavljanje projekata, 

• Pripremati predloge za izmene i dopune programa i reprogramiranje finansijskih planova u 

saradnji sa Upravnim organom, 

44


• Sarađivati u izradi, prilagođavanju i realizaciji Dodatka programa, 

• Snositi odgovornost za pripremu i prezentovanje izveštaja o napredovanju relevantnih 

CARDS programa i realizacije projekata (aktivnost, finansijski izveštaj) Zajedničkom 

upravnom odboru, 

• Prikupljati pouzdane finansijske i statističke podatke o realizaciji Programa inicijative 

Zajednice (CIP) u Srbiji i iste prosleđivati Upravnom organu (Zajedničkom tehničkom 

sekretarijatu). 

2.2. Organ zadužen za plaćanje (PA) 

U vezi sa INTERREG IIIA programima na spoljnim granicama, opšta Uredba 3 zahteva imenovanje 

Organa zaduženog za plaćanje, koji će vršiti finansijsku administraciju onog elementa programa IIIA 

koji finansira ERDF. U sledećem odeljku opisane su dužnosti Organa zaduženog za plaćanje u 

Mađarskoj. U Rumuniji i Srbiji, slične zadatke će obavljati za to zadužene institucije, u skladu sa 

propisima o finansiranju sadržanim u konkretnom instrumentu o sufinansiranju (Phare CBC, CARDS, 

nacionalni program itd.) 

Organ zadužen za plaćanje: 

Ministarstvo finansija, Mađarska 

Organ zadužen za plaćanje će posebno imati sledeće funkcije: 

• Finansijsko upravljanje ERDF-om (i nacionalnim sufinansiranjem u Mađarskoj); 

• Razrada i dostavljanje zahteva za plaćanje Komisiji, u skladu sa članovima 9 i 32 uredbe EC 

RE 1260/99; 

• Dostavljanje prognoza u vezi sa zahtevima za plaćanje u tekućoj i narednoj godini, kao i 

mogućih ispravki bilansa doprinosa Zajednice Komisiji; 

• Prijem uplata koje izvrši Komisija (članovi 9 i 32 uredbe EC RE 1260/99); 

• Obezbeđivanje izvršenja plaćanja krajnjem korisniku u Mađarskoj; 

• Dostavljanje ažuriranih prognoza u vezi sa zahtevima za plaćanje i prognoza konačnog bilansa 

doprinosa Zajednice Evropskoj komisiji najkasnije 30. aprila svake godine (član 32 uredbe RE 

1260); 

• Povraćaj Komisiji sredstava uplaćenih na račun, u slučajevima iz člana 32, stav 2, odnosno 

kada Komisiji nije dostavljen zahtev za plaćanje u roku od 18 meseci od donošenja odluke o 

dodeli doprinosa iz Fondova; 

• Raspodela kamata po osnovu uplate na račun, koju vrši Komisija, za potrebe Programa; 

• Obezbeđivanje efikasnog upravljanja sredstvima 

Transfer svih sredstava ERDF vrši se na jedan račun. Nacionalno sufinansiranje od strane Mađarske će 

biti obezbeđeno iz državnog budežeta kao fond koji se stalno obnavlja. 

Upravni organ, Organ zadužen za plaćanje, Zajednički tehnički sekretarijat i Implementirajuća 

agencija će sarađivati kako bi obezbedili efikasno upravljanje sredstvima. Završna tranša sredstava 

ERDF u iznosu od 5%, koja, u skladu sa članom 32 (3), poslednja rečenica, Uredbe saveta 1260/99, 

dospeva za plaćanje od strane Evropske komisije tek kada se izvrši prethodno finansiranje konačnog 

obračuna na računima iz programa, biće predfinansirana (na proporcionalnoj bazi). 

3 Članovi 9(o) i 32 Opšte Uredbe. 

45


Finansijski organ Phare u Rumuniji 

Ministarstvo za evropske integracije 

Adresa: Libertatii 12, 040129 Bukurešt 

Plaćanja krajnjim korisnicima u okviru Phare sistema vrši Nacionalni fond koji nadzire finansijsko 

upravljanje programima na osnovu memoranduma o razumevanju potpisanog između Rumunije i 

Evropske Komisije 

Nacionalni fond (NF) Ministarstva za javne finansije, na čijem čelu se nalazi Državni službenik za 

izdavanje ovlašćenja (National Authorising Officer - NAO), nadziraće finansijsko upravljanje 

projektom na osnovu Sporazuma o razumevanju potpisanog između Rumunije i Evropske komisije. 

Državni službenik će biti zadužen za sve aspekte finansijske kontrole i podnošenja izveštaja Evropskoj 

komisiji. On je dužan da obezbedi poštovanje pravila, propisa i postupaka Phare koji se odnose na 

nabavke, izveštavanje i finansijsko upravljanje i poštovanje pravila o državnoj pomoći od strane 

Zajednice, kao i da obezbedi pravilno funkcionisanje izveštavanja i informacionog sistema. Državni 

službenik za izdavanje ovlašćenja će snositi punu odgovornost za Phare fondove u okviru programa, 

sve dok taj program traje. 

Odgovarajuću finansijsku kontrolu nad realizacijom programa će vršiti nadležni nacionalni organ 

kontrole. 

Komisija će izvršiti transfer sredstava Nacionalnom fondu u skladu sa Memorandumom o 

razumevanju koji je potpisan između Komisije i Rumunije 20. oktobra 1998. godine. Transfer 

sredstava će biti obavljan na zahtev Nacionalnog službenika za izdavanje ovlašćenja. 

Nacionalni fond će otvoriti poseban račun koji nosi kamatu, i to račun u evrima; za ovaj račun će se 

voditi poseban sistem obračuna, a račun će biti otvoren u banci o kojoj bude prethodno postignut 

dogovor sa Komisijom. U principu, svi računi će nositi kamatu. Kamata se prijavljuje Evropskoj 

Komisiji. Ukoliko Komisija tako odluči, na predlog Državnog službenika za izdavanje ovlašćenja, 

kamata može da bude reinvestirana u Program. Isti postupak će se primenjivati i na sredstva koja budu 

transferisana Implementirajućoj agenciji. 

Tačni uslovi će biti utvrđeni godišnjim Memorandumom o finansiranju za Phare CBC program 

(program prekogranične saradnje) u Rumuniji. 

Finansijski organ za sredstva iz Cards programa u Srbiji: 

European Agency for Reconstruction (Evropska agencija za obnovu) 

Adresa: Vasina 2 - 4, 11000 Beograd 

Evropska agencija za obnovu zadužena je za upravljanje glavnim programima pomoći Evropske unije. 

Ona je nezavisna agencija Evropske unije, odgovorna Savetu EU i Evropskoj komisiji, čiji rad nadzire 

Upravni odbor sastavljen od predstavnika Evropske komisije i država članica EU. Ciljevi novih 

programa koje finansira EU, a kojima upravlja Agencija, su sledeći: (i) podrška za dobro upravljanje, 

izgradnju institucija i vladavinu prava; (ii) nastavak podrške za razvoj tržišne ekonomije i dalje 

ulaganje u najvažniju fizičku infrastrukturu i aktivnosti na zaštiti životne sredine, (iii) podrška 

društvenom razvoju i jačanje građanskog društva. 

46


2.3. Zajednički tehnički sekretarijat (JTS) 

Zajednički tehnički sekretarijat programa će biti osnovan pri VÁTI neprofitnoj javnoj mađarskoj 

kompaniji za regionalni razvoj i urbanističko planiranje u sastavu Biroa za teritorijalni i regionalni 

razvoj Mađarske. Zajednički tehnički sekretarijat će imati sedište u zasebnoj jedinici, a regionalna 

kancelarija u mestu Békéscsaba će mu pružati direktnu podršku kroz informacione aktivnosti na 

regionalnom nivou. Zajednički tehnički sekretarijat za Upravni organ, Nacionalne organe i Organ 

zaduženom za plaćanje direktno vrši usluge vezane za operativno upravljanje njihovim dužnostima iz 

poglavlja 1.1, odnosno 1.2. 

Zajednički tehnički sekretarijat 

VÁTI neprofitna javna kompanija za regionalni razvoj i urbanističko planiranje (VÁTI 

Területfejlesztési Igazgatóság) 

Gellérthegy u. 30-32, 1016 Budimpešta, Mađarska 

Zajednički tehnički sekretarijat će posebno biti zadužen za obavljanje sledećih zajedničkih zadataka 

u okviru svojih funkcija iz člana 34 (1) Uredbe Saveta 1260/99: 

• Uvođenje redovnog održavanja i ažuriranja sistema praćenja zajedničke baze podataka za 

projekte, u skladu sa članom 34 (1) a), za čitav INTERREG program, i to na nivou programa; 

• Podrška Upravnom organu i Organu zaduženom za plaćanje u realizaciji programa; 

• Obavljanje funkcija sekretarijata za potrebe Nadzornog odbora i Glavnog odbora, uključujući i 

izradu i slanje dokumentacije za sastanke i zapisnika sa sastanaka (na dogovorenim jezicima); 

• Pripremanje izveštaja o realizaciji programa (na dogovorenim jezicima); 

• Pripremanje odluka Zajedničkog upravnog odbora, u saradnji sa Posredničkim telom 

• Propremanje i stavljanje na raspolaganje standardizovanih obrazaca prijava za projekte i 

procena projekata za sve projekte u okviru INTERREG programa, u koordinaciji sa Upravnim 

organom ili Posredničkim telom; 

• Priprema projektne dokumentacije, utvrđivanje da li su prijave kompletne i da li ispunjavaju 

uslove za izbor definisane programom ili dodatkom programa, posebno u pogledu 

prekogranične prirode projekata; 

• Rad u okviru zajedničkih odnosa s javnošću (npr. izrada, održavanje i ažuriranje web sajta), u 

dogovoru sa Upravnim organom ili Nacionalnim organima; 

• Administrativno upravljanje (eksternim) zadacima i uslugama, npr. usluge usmenog i 

psiemnog prevođenja 

• Podrška u efektivnoj koordinaciji sredstava Phare CBC, CARDS i INTERREG (u fazi 

planiranja i realizacije) i izrada predloga za poboljšanje tehnika zajedničkog upravljanja i 

njihovu pravnu osnovu 

Troškovi izvršenja zadataka Zajedničkog tehničkog sekretarijata će biti sufinansirani u okviru budžeta 

za tehničku pomoć u toku programa, pod uslovom da su u skladu sa listom zadataka koji ispunjavaju 

uslove za sufinansiranje sadržane u relevantnim propisima EU koji se odnose na Strukturne fondove. 

Da bi se obezbedila zastupljenost sva tri jezika, u radu Sekretarijata će učestvovati delegati iz Srbije, a 

po potrebi i iz Rumunije rumunski i srpski članovi Sekretarijata preuzimaju na sebe izvršenje 

horizontalnih zadataka i specifičnih zaduženja vezanih na osnovu poznavanja jezika. 

Osoblje Zajedničkog tehničkog sekretarijata će zapošljavati javno neprofitno preduzeće VÁTI, u 

dogovoru sa Upravnim organom. Troškovi izvršenja zadataka Zajedničkog tehničkog sekretarijata će 

biti sufinansirani u okviru budžeta za tehničku pomoć u toku programa, pod uslovom da su u skladu sa 

listom zadataka koji ispunjavaju uslove za sufinansiranje sadržane u relevantnim propisima EU 4 koji se 

odnose na Strukturne fondove. 

4 Pravilo br. 11, tačke 2 i 3 Uredbe Komisije (EC) br. 1685/2000. 

47


U cilju obezbeđivanja efikasnog razvoja projekata u čitavom trajanju programa, Nacionalni organi u 

Srbiji i Rumuniji treba da formiraju pod-programske Sekretarijate – koji će funkcionisati kao tela 

zadužena za tehničku koordinaciju na nacionalnom nivou. Osnovni zadatak će im biti pružanje pomoći 

potencijalnim kandidatima za projekte u izradi prijava za Phare ili Cards, realizacija aktivnosti 

informisanja javnosti na nacionalnom nivou i učestvovanje u aktivnostima izbora i praćenja projekata, 

u bliskoj saradnji sa Zajedničkim tehničkim sekretarijatom. Tehničku pomoć za ove sekretarijate će 

obezbeđivati njihovi izvori finansiranja. Podsekretarijati će pomagati Zajedničkom tehničkom 

sekretarijatu u obavljanju njegovih zadataka i u ispunjavanju zajedničkih administrativnih zadataka 

zajedničkih tela, kao što je Zajednički nadzorni odbor ili Zajednički glavni odbor. Rumunski i srpski 

podsekretarijat će, zajedno sa Zajedničkim tehničkim sekretarijatom, činiti de facto Opšti sekretarijat 

za celokupan program. Zajednički nadzorni odbor će odobriti pravilnike rada sekretarijata, čime će 

biti definisana tačna podela zadataka, na osnovu procedura koje će biti definisane Dodatkom Programa. 

2.4. Zajednički nadzorni odbor (JMC) 

Zajednički nadzorni odbor je, u ime strana u Programu, zadužen za nadzor i praćenje realizacije 

Programa u skladu sa članom 35 Uredbe Saveta (EC) br. 1260/1999. Nadzorni odbor će biti formiran 

najkasnije tri mesca nakon donošenja odluke o dodeli sredstava iz programa INTERREG. Zajednički 

nadzorni odbor će izraditi sopstveni pravilnik o radu, uz ovlaštenje i unutar zakonske jurisdikcije 

država članica. Biće obezbeđeno puno učešće i punopravno članstvo svakog partnera (Mađarska, 

Rumunija, Srbija) u Zajedničkom nadzornom odboru. Nadzornim odborom će kopredsedavati državepartneri. 

Zajednički nadzorni odbor će, u Phare komponenti programa, delovati kao Zajednički odbor za 

saradnju (JCC). Odbor će biti oformljen u skladu sa odredbama iz člana 7 (1) EC Regulative 2760/98. 

U INTERREG instrukcijama u tački 39 Zajednički nadzorni odbor i zajednički odbor za saradnju će 

oformiti jedinstveni komitet «Interreg/Phare – CBC zajednički nadzorni komitet» koji će biti zadužen 

za aktivnosti opisan u članu 35(3) CE 1260/99 kao i aktivnosti Zajedničkog odbora za saradnju kao 

što je opisano u članu 7 CE 2760/98. 

U skladu sa članom 35 Uredbe EC br. 1260/99 i članom 28 Uredbe C 143/2000, Nadzorni odbor ima 

sledeće zadatke: 

• Potvrđivanje ili prilagođavanje dodatka programa; 

• Razmatranje i odobravanje kriterijuma na osnovu kojih će se vršiti izbor projekata, u cilju 

utvrđivanja prekograničnog karaktera operacija, u roku od šest meseci nakon što program 

bude odobren; 

• Periodično preispitivanje napretka u ostvarivanju konkretnih (i kvantifikativnih) ciljeva 

programa i analiziranje rezultata realizacije (ostvarenje utvrđenih ciljeva za različite mere); 

• Razmatranje i odobravanje godišnjih i završnih izveštaja o realizaciji pre njihovog 

dostavljanja Komisiji; 

• Razmatranje i odobravanje eventualnih predloga izmena i dopuna sadržaja odluke Komisije o 

dodeljivanju sredstava, pre svega u cilju poboljšanja administrativnog i finansijskog 

upravljanja programom; 

• Odobravanje okvira za rad Zajedničkog tehničkog sekretarijata; 

• Odobravanje operacija iz budžeta za tehničku pomoć; 

• Odobravanje projektnih zadataka za pozive za dostavljanje predloga 

Nadzorni odbor će činiti uglavnom predstavnici lokalnih organa (nivo NUTS III) i nacionalnih organa. 

Zastupljenost lokalnih ekonomskih i socijalnih partnera i nevladinih organizacija u pograničnom 

regionu će obezbeđivati regionalni (NUTSIII) članovi odbora, ukoliko je to potrebno. 

48


Nadzorni odbor će činiti predstavnici regionalnih, lokalnih i nacionalnih vlasti, uključujući i organe iz 

oblasti zaštite životne sredine. Sastav Nadzornog odbora će biti definisan Pravilnikom o radu Odbora 

(Zajedničkog nadzornog odbora). 

Za Phare komponentu, odbor će činiti predstavnici sa centralnog, regionalnog i lokalnog nivoa kao i 

predstavnici Evropske komisije. 

Sa mađarske strane, predstavnici regionalnih razvojnih agencija će učestvovati u radu Odbora kao 

posmatrači. 

Predstavnik Evropske komisije (DG Regio, DG Relex, DG Enlargement, delegacije Evropske komisije 

i po potrebi Evropska agencija za rekonstrukciju) će učestvovati u radu Nadzornog odbora u svojstvu 

savetnika. 

2.5. Zajednički glavni odbor (JSC) 

Osnovna dužnost Zajedničkog glavnog odbora je zajednički izbor i odobravanje projekata, kao i 

praćenje njihove realizacije, u skladu sa tačkom 29 smernica za INTERREG. 

Projekti će se birati po dogovoru svih članova sa pravom glasa. Ukoliko članovi sa pravom glasa nisu u 

stanju da postignu dogovor, projekat se smatra odbijenim. Projekti će se birati u skladu sa postupkom i 

kriterijumima za izbor utvrđenim u programu i dodatku programa. Za Phare komponentu Programa, 

selekcija i odobravanje projekata koji će se finansirati Phare-CBC sredstvima, će se odvijati po 

pravilima iz člana 7(3) i člana 8 Phare CBC Regulative i PraG pravila (uputstva za sklapanje ugovora 

za projekte finansirane iz sredstava Evropske komisije za programe prekogranične saradnje). 

Ukoliko bude neophodno, biće formirani pod-odbori Glavnog odbora za granične sektore Mađarska- 

Rumunija i Mađarska-Srbija. 

Zajednički glavni odbor će za komponentu Susedski program funkcionisati kao zajednički odbor za 

selekciju. 

Zajednički upravni odbor može da formira zajedničke radne grupe za pripremu odluka na tehničkom 

nivou. Članove radnih grupa imenuje Zajednički upravni odbor. Zajednička radna grupa organizuje 

sastanke prema dogovoru svojih članova. U načelu, po jedna radna grupa po prioritetu/meri će biti 

osnovana za čitavu pograničnu oblast. 

Pravilnik o radu zajedničkog upravnog odbora će usvojiti sam odbor (uključujući i pravilnike o radu 

zajedničkih radnih grupa), a odobriće ga Nadzorni odbor. 

Biće obezbeđeno puno učešće i punopravno članstvo svakog partnera (Mađarska, Rumunija, Srbija) u 

Zajedničkom upravnom odboru. 

Zajednički upravni odbor ima sledeće zadatke: 

• Iznošenje predloga kriterijuma za ocenjivanje i izbor projekata koji će biti dostavljeni 

Nadzornom odboru; 

• Odobravanje materijala iz poziva za dostavljanje ponuda; 

• Ratifikacija operacija za izbor projekata i rangiranje projekata koji će biti finansirani; 

• Pregled dokumenata o praćenju; 

• Iznošenje komentara i formulisanje uputstava za Nadzorni organ, Nacionalne organe, 

Zajednički tehnički sekretarijat i implementirajuće agencije. 

Svaka država-partner treba da obezbedi predstavnike u Upravnom odboru sa nacionalnog i 

regionalnog nivoa. Sastav Upravnog odbora je definisan Pravilnikom o radu Upravnog odbora. 

49


Predstavnik Evropske komisije (DG Regio, DG Relex, DG Enlargement, delegacije Evropske komisije 

i Evropska agencija za rekonstrukciju) će učestvovati u radu Upravnog odbora u svojstvu savetnika, 

odnosno kao punopravni član ukoliko to zahtevaju finansijski propisi programa Phare i CARDS. 

2.6. Implementirajuće agencije (operativno upravljanje na nivou projekta) 

Opšta odgovornost za operativno upravljanje na nivou projekta je na Upravnom organu i Nacionalnim 

organima/službama Komisije zaduženim za programe Phare CBC i CARDS u Rumuniji, odnosno 

Srbiji. Međutim, u slučajevima gde je to moguće, zadaci vezani za realizaciju projekta mogu da budu 

prepušteni Implementirajućim agencijama, dok ukupne zakonski obavezujuće odgovornosti ostaju na 

Upravnom organu i Nacionalnim organima (i Komisiji, u zavisnosti od programa) 

Mađarska Rumunija Srbija 

• VÁTI javna neprofitna 

organizacija sa 

regionalnim kancelarijama 

u mestima Békéscsaba, 

Szeged, Debrecen i 

Mátészalka 

• Ministarstvo za evropske 

integracije 

• Evropska agencija za 

rekonstrukciju 

Funkcije tela zaduženih za operativno upravljanje programom na nivou projekta u Mađarskoj su 

posebno: 

• Pružanje saveta licima koja traže pomoć u vezi sa zahtevima za dostavljanje ponuda i 

uslovima za pružanje pomoći iz programa INTERREG; 

• Prijem zahteva za pružanjem pomoći; 

• Provera prijava projekata, u smislu da li ispunjavaju organizacione, pravne i tehničke uslove, 

odnosno uslove u pogledu ekonomske pomoći, kao i da li ispunjavaju kriterijume izbora 

utvrđene Programom inicijative Zajednice/Dodatkom Programa; 

• Priprema i/ili zaključivanje ugovora o subvencionisanju vezanih za sredstva ERDF na osnovu 

odluka koje usvoji Zajednički upravni odbor, na šablonima koje će unapred pripremiti 

Upravni organ; 

• Provera finansijskih izjava i izveštaja u okviru projekta koje je dužan da izradi krajnji korisnik 

pomoći (provera ispunjenosti uslova utvrđenih ugovorom o pružanju pomoći i pruženih 

dokaza o prihvatljivosti troškova koji će biti finansirani iz pomoći, odnosno bilo kog drugog 

izvora finansiranja koji može da bude dodeljen projektu), kao i potvrđivanje tačnosti 

finansijskih izjava, u pogledu sadržaja i usklađenosti sa propisima iz oblasti računovodstva. 

• Evidentiranje podataka o odobrenim projektima u sistema praćenja u Mađarskoj. 

Zadaci operativnog upravljanja programom na nivou projekta u Rumuniji i Srbiji treba da budu 

uređeni u skladu sa propisima i procedurama programa Phare i CARDS. 

Rumunija 

U Rumuniji će nacionalni organ biti Ministarstvo za evropske integracije, preko svoje Direkcije za 

prekograničnu saradnju, koja će, u skladu sa Phare finansijksim pravilima o spoljnoj pomoći, vršiti 

ulogu Ugovarača i imati opštu odgovornost za realizaciju programa, uključujući: odobravanje 

tenderske dokumentacije, kriterijume za ocenjivanje, ocenjivanje ponuda, pregovaranje i potpisivanje 

ugovora i odobravanje faktura, izuzev plaćanja po fakturama koja će vršiti Direkcija za plaćanja u 

okviru istog ministarstva. 

Regionalna kancelarija za prekograničnu saradnju će ostvarivati bližu saradnju sa korisnicima, 

lokalnim vlastima i ostalim akterima u pograničnoj regiji. Regionalna kancelarija će pomagati 

50


Ugovaraču oko svih aktivnosti koje su u vezi sa realizacijom projekata finansiranih iz donacija, po 

posebnim instrukcijama Ugovarača. 

Srbija 

Metode upravljanja programom će biti definisane u godišnjem finansijskom sporazumu između SCG i 

Evropske komisije. U slučaju centralizovanog sistema upravljanja, Evropska agencija za 

rekonstrukciju će vršiti obe uloge: ulogu ugovarača i ulogu organa zaduženog za plaćanje, iako će 

neke funkcije biti decentralizovane. Evropska agencija za rekonstrukciju može delegirati funkciju 

ugovarača i funkciju organa zaduženog za plaćanje odgovarajućem telu, koje će odrediti zemlja 

partner, ukoliko su ispunjeni uslovi definisani članom 164 Finansijskih uslova. U slučaju 

decentralizovanog upravljanja, ove funkcije će obavljati odgovarajuće institucije, u skladu sa odlukom 

zemlje partnera. 

Zajednički nadzorni odbor 

Zajednički upravni odbor 

Nacionalni 

organ 

Pod-sekretarijat 

Upravni organ 

Organ 

zadužen za 

plaćanje 

Opšti sekretarijat programa 

Zajednički tehnički 

sekretarijat 

Nacionalni 

organ 

Pod-sekretarijat 

Phare CBC 

implementirajuća 

struktura 

Sedište VATI 

Regionalne kancelarije 

VATI 

CARDS 

implementir 

ajuća 

struktura 

P r o j e k t i 

Dijagram prikazuje zajedničke i nacionalne/regionalne strukture upravljanja zadužene za realizaciju 

programa. 

51


3. Realizacija programa 

3.1. Sistem praćenja programa 

Upravni organ – Kancelarija za teritorijalni i regionalni razvoj Mađarske (HOTRD) – zadužena je za 

razvoj i implementaciju sistema praćenja u okviru programa. Tehničko upravljanje sistemom praćenja 

će na nivou programa biti u nadležnosti Zajedničkog tehničkog sekretarijata. Potrebne podatke će 

obezbeđivati Implementirajuće agencije/podsekretarijati. 

INTERREG sistem praćenja će biti povezan sa centralnim sistemom praćenja i informisanja za 

Strukturne fondove u Mađarskoj, kao i sa Sistemom za praćenje nacionalne pomoći (OTMR) pri 

Državnom trezoru. Elektronska razmena podataka sa Komisijom u vezi sa ERDF će biti zasnovana na 

sistemu praćenja čiji centar će biti instaliran u Mađarskoj. 

Sistem informisanja i praćenja bi trebalo da bude instaliran u Zajedničkom tehničkom sekretarijatu i u 

Implementirajućoj agenciji (VÁTI), u Upravnom organu programa INTERREG (HOTRD) i u 

Ministarstvu finansija (Nacionalni fond – Organ zadužen za plaćanje). Bilo bi poželjno da isti sistem 

bude instaliran i u kancelarijama relevantnim implementirajućih agencija u Rumuniji i Srbiji koje su 

zadužene za upravljanje programima Phare, odnosno CARDS, kako bi se obezbedilo direktno 

unošenje podataka u sistem za praćenje. 

Podatke će prikupljati regionalne kancelarije VÁTI u Mađarskoj i uključene implementirajuće 

agencije u Rumuniji i Srbiji, odakle će podaci zatim biti u redovnim intervalima prosleđivani preko 

nadležnog nacionalnog organa/Jedinice za koordinaciju programa do sistema za praćenje programa. 

Implementirajući organi u Rumuniji i u Srbiji su odgovorni za tačnost dostavljenih podataka. Podaci 

dostavljeni Upravnom organu preko sistema za praćenje smatraće se zvaničnim podacima. 

Podaci iz ovog sistema će bez ograničenja biti na raspolaganju Upravnom organu, Organu zaduženom 

za plaćanje, Nacionalnim organima, institucijama zaduženim za finansijsku kontrolu i Zajedničkom 

tehničkom sekretarijatu, kako bi pomogli ovim telima u obavljanju aktivnosti praćenja. 

Upravni organ i Nadzorni odbor će vršiti praćenje na osnovu fizičkih i finansijskih indikatora 

navedenih u Programu inicijative Zajednice i u dodatku programa. 

Organi zaduženi za unošenje podataka u sistem za praćenje: 

Podaci koji se unose u sistem za 

praćenje 

Nivo programa – prioriteti, mere 

Nivo projekta – ciljevi projekta, zadaci, 

izveštaji, finansijski podaci 

Zaduženi organ u HU/RO/YU 

JTS (Zajednički tehnički sekretarijat)-VÁTI; 

VÁTI sa svojim regionalnim kancelarijama 

Implementirajuće agencije 

Zajednički tehnički sekretarijat (u ime Upravnog organa) će, u saradnji sa implementirajućim 

agencijama i podsekretarijatima, preuzeti na sebe sledeće zadatke vezane za sistem praćenja: 

• Razvoj i implementacija sistema praćenja (definisanje zajedničkih rezultata i indikatora, 

poređenje podataka, ocenjivanje podataka), 

• Obezbeđivanje neophodne tehničke pomoći za pravilno koršitenje sistema praćenja, 

• Obezbeđivanje protoka podataka u sistemu praćenja, 

• Kontrola internog i eksternog korištenja sistema praćenja, u cilju obezbeđivanja adekvatnog 

kvaliteta podataka, 

• Praćenje realizacije programa na nivou prioriteta, nivou mera i nivou projekata, kao i razvoj 

sistema izveštavanja (povratne informacije) o ostvarenom napretku u realizaciji programa, 

52


• Podnošenje izveštaja Evropskoj komisiji o napretku u realizaciji programa, u smislu 

finansijskih i fizičkih podataka – godišnji izveštaj koji priprema Upravni organ 

Nacionalni organi/implementirajuće agencije će imati sledeće zadatke vezane za sistem praćenja: 

• Praćenje realizacije projekata, 

• Unošenje podataka o predlozima projekata, odobrenim projektima, izveštajima o 

napredovanju projekata i završnih izveštaja projekata u sistem za praćenje putem provere na 

licu mesta, kao i u sistem za izveštavanje koji će kreirati Upravni organ (fizički podaci), 

• Unošenje finansijskih podataka o realizaciji projekta, na osnovu finansijskih izveštaja koje 

podnosi krajnji korisnik (finansijski podaci), 

• Obezbeđivanje brzog protoka podataka do glavnog sistema za praćenje, 

• Praćenje realizacije programa na nivou prioriteta, nivou mera i nivou projekata, u svojoj 

zemlji. 

3.2. Informisanje, publicitet i konsultacije 

Uredba Komisije (EC) br. 1159/2000, u vezi sa Uredbom Saveta EU (EC) br. 1260/1999, ističe da 

razvojnim planovima u okviru Strukturnih fondova treba dati publicitet. U njoj su, između ostalog, 

detaljno definisani principi i obim, ciljevi i ciljne grupe, implementacija mera i pravila o tehničkim 

sredstvima informisanja i stvaranja publiciteta u vezi sa pomoći iz Strukturnih fondova. Mere 

informisanja i stvaranja publiciteta za intervencije Strukturnih fondova imaju za cilj javno 

objavljivanje podataka o aktivnostima Evropske Unije, povećanje transparentnosti i stvaranje 

jedinstvene predstave o intervencijama u svim državama članicama. Mere informisanja i stvaranja 

publiciteta su prezentovane u vidu plana komunikacije, čija implementacija je u nadležnosti javnog 

tela zaduženog za same intervencije. 

Stoga opšti okvir informisanja i publiciteta za ovaj program izgleda ovako: 

• Podizanje nivoa svesti u javnosti o ulozi Evropske unije, koju ona ostvaruje zahvaljujući pomoći 

iz Strukturnih fondova, programa Phare CBC i programa CARDS, 

• Povećanje transparentnosti u vezi sa mogućnostima pristupa sredstvima i u vezi sa čitavim 

administrativnim postupkom, 

• stvaranje dosledne slike programa u svim državama-učesnicama, kao i u uključenim državamapartnerima. 

Ciljevi i ciljne grupe su sledeći: 

• informisati potencijalne korisnike, kao i 

o organe regionalne i lokalne vlasti i druge nadležne državne organe, 

o trgovačka i specijalizovana tela, 

o ekonomske i socijalne partnere, 

o nevladine organizacije (posebno tela koja promovišu jednakost polova i tela koja štite 

i poboljšavaju životnu sredinu), 

o institucije uključene u izradu i implementaciju programa o mogućnostima pristupa 

sredstvima i o celokupnom administrativnom postupku. 

• Informisati širu javnost o ulozi Evropske unije u programu i o rezultatima programa. 

Detaljne mere u vezi sa informisanjem i publicitetom će biti razrađene u planu komunikacije 

(informisanja i publiciteta), koji će biti uključen u Dodatak Programa (odobrava ga Zajednički 

nadzorni odbor) i koji će se odnositi na dole navedene stavke: 

• ciljevi i ciljne grupe, 

• sredstva informisanja i komunikacije (sadržaj i strategija) 

53


• odgovornosti institucija koje implementiraju plan informisanja i postizanja publiciteta u okviru 

programa, 

• indikativni budžet, 

• kriterijumi za ocenjivanje. 

Konkretne mere informisanja i publiciteta će uglavnom biti usmerene na: 

• distribuiranje flajera i brošura sa informacijama o programu, kako bi se povećalo interesovanje i 

podstaklo učestvovanje, 

• održavanje web sajta programa tako da pruža ažurirane informacije, 

• organizovanje seminara i konferencija radi širenja informacija u skladu sa potrebama učesnika, 

• obezbeđivanje redovne medijske pokrivenosti (postojanje programa, njegove najvažnije faze i 

rezultati) kroz ciljne elektronske i štampane medije. 

Upravni organ će biti zadužen za obezbeđivanje publiciteta i informisanje relevantnih tela. Glavne 

institucije uključene u sve faze postupka, od izrade plana do implementacije mera, su Zajednički 

tehnički sekretarijat i relevantne institucije. Mere će biti razvijene u saradnji sa svim zanteresovanim 

licima, a zajedničke akcije (na nivou programa) će biti finansirane iz budžeta za tehničku pomoć. 

Zajednički tehnički sekretarijat i Nacionalne kontakt-tačke će implementirati mere na nivou programa, 

dok će na nivou projekta implementirajuće agencije pružati neophodne informacije potencijalnim 

kandidatima. 

U vezi sa informisanjem i publicitetom, Upravni organ/Zajednički tehnički sekretarijat imaju sledeće 

zadatke, koje će izvršavati u saradnji sa Nacionalnim organima: 

• razvoj zajedničke strategije informisanja i publiciteta u realizaciji programa i razvoj 

zajedničkog sistema odnosa s javnošću vezanog za program; 

• razvoj i održavanje Internet sajta na kojem će kandidati i druga zaniteresovana lica moći da 

pronađu neophodne informacije, 

• održavanje neophodnih odnosa sa javnošću, tj. medijima, 

• razvoj informacionog materijala za odnose s javnošću, 

• razvoj neophodne terminologije u vezi s programom, koaj će biti korištena u svim vidovima 

komunikacije s medijima, 

• organizovanje seminara i konferencija za razvoj projekata, na kojima će učestvovati partneri 

sa obe strane granice, 

• uključivanje predstavnika Evropske Komisije u aktivnosti informisanja i publiciteta, 

• imenovanje lica koje će biti zaduženo za informisanje i publicitet. 

• izrada power point prezentacija koje će se koristiti na javnim dešavanjima i seminarima (od 

strane zaduženih organa na nacionalnom/regionalnom nivou). 

Tela zadužena za operativno upravljanje programom na nivou projekta imaju sledeća zaduženja: 

• prezentovanje i zastupanje programa na lokalnom nivou, kroz javna dešavanja; lokalni 

partneri će na ovaj način moći da prikupe neophodne informacije za razvoj projekata, 

• pružanje informacija o programu potencijalnim kandidatima za projekte i prijem zahteva za 

podrškom u razvoju projekta, 

• priprema i pružanje informacija o predlozima projekata upućenim Upravnom organu, koji će 

biti dostupni preko Internet sajta, 

• ispitivanje i izbor pilot projekata i pilot prijava za širenje u javnosti, 

• stalno održavanje informacija o dodeljenim sredstvima, za potrebe daljeg širenja informacija i 

razvoja projekata. 

54


3.3. Sistem ocenjivanja programa 

Ocenjivanje programa će biti razvijeno kroz sistem izveštavanja i sistem praćenja. Nakon javnog 

poziva za dostavljanje ponuda, projekti će biti evidentirani u bazi podataka i biće prikupljeni osnovni 

podaci o svim projektima. Ukoliko Glavni odbor odobri projekat, biće potpisan ugovor sa Korisnikom, 

koji će biti dužan da izveštava o realizaciji projekta svaka tri meseca, ukoliko ugovorom nije utvrđeno 

drugačije. Na taj način, menadžeri projekata će biti u stanju da prate napredovanje projekta i da 

ocenjuju planirane i ostvarene rezultate u toku i po završetku projekta. Svi podaci će biti dostupni u 

sistemu za praćenje, i na osnovu njih će se pripremati godišnji izveštaji o realizaciji i završni izveštaj o 

realizaciji. 

Mada srednjoročno izveštavanje nije potrebno zbog kratkog trajanja programa, predviđeno je 

organizovanje fokusiranog i kratkog privremenog ocenjivanja (tematske studije) u ranim fazama 

realizacije programa. 

Ex-post (naknadno) ocenjivanje će vršiti nezavisan procenitelj i ono će obuhvatiti korištenje sredstava 

i delotvornost i efikasnost pomoći, kao i ostvareni uticaj. U skladu sa članom 43 uredbe 1260/1999, 

ex-post ocenjivanje je dužnost Komisije, u saradnji sa državama članicama i Upravnim organom. 

U pogledu kapaciteta, treba napomenuti da VÁTI Kht. (NARD Mađarska), kao preduzeće u kojem 

ministarstvo zaduženo za regionalni razvoj (NORD Mađarska) poseduje 100% akcija, ima u svom 

sastavu posebnu jedinicu koja se bavi analiziranjem i ocenjivanjem, što je pomoglo u sticanju 

značajnog iskustva u aktivnostima vezanim za ocenjivanje programa tokom poslednjih nekoliko 

godina. U pomenutoj jedinici zaposleno je 10 ljudi. U Rumuniji će biti osnovana jedinica za 

ocenjivanje na nacionalnom nivou, pri Ministarstvu za evropske integracije. 

3.4. Usklađenost sa drugim vidovima politike Zajednice 

Operacije realizovane u okviru programa u Srbiji i Crnoj Gori će biti u skladu sa politikom i 

programima Zajednice, uključujući pravila konkurencije, pravila za sklapanje javnih ugovora, pravila 

o zašti životne sredine, kao i pravila o eliminisanju nejednakosti i promovisanju ravnopravnosti 

polova. 

Upravni odbor će obezbediti usklađenost sa politikom Zajednice u delu koji se tiče unutrašnje granice 

EU. 

Pravila konkurencije 

Sva pomoć dodeljena u okviru ovog programa će biti u skladu sa odredbama jedne od uredbi Komisije 

usvojenih na osnovu Uredbe Saveta EU (EC) br. 994/98 od 7. maja 1998., o primeni članova 92 i 93 

Povelje o osnivanju Evropske zajednice, u vezi sa određenim kategorijama horizontalne državne 

pomoći (OJ L 142, 14. 5. 1998, str. 8). Za sada, Evropska komisija je usvojila četiri takva propisa o 

izuzetima kategorijama. To su: 

• Uredba Evropske komisije (EC) br. 68/2001 od 12. 1. 2001., o primeni članova 87 i 88 

Povelje o osnivanju Evropske zajednice na pomoć u obuci (OJ L 10, 13. 01. 2001, str. 20); 


Povelje o osnivanju Evropske Zajednice na de minimis pomoć (OJ L 10, 13. 01. 2001, str. 30); 


Povelje o osnivanju Evropske zajednice na državnu pomoć za mala i srednja preduzeća (OJ L 

10, 13. 01. 2001, str.33); i 

55


• Uredba Evropske komisije (EC) br.2204/2002 od 12. 12. 2002., o primeni članova 87 i 88 

Povelje o osnivanju Evropske zajednice na državnu pomoć za zapošljavanje (OJ L 337, 13. 

12. 2002, str. 3). 

Posebna pravila mogu da važe za sledeće sektore: industriju čelika, industriju uglja, brodogradnju i 

popravke brodova, sintetička vlakna, industriju motornih vozila, saobraćaj, proizvodnju i obradu i 

plasman poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva. 

Pomoć van navedenih granica, u okviru smernica ili programa pomoći na bazi konkurencije, u načelu 

nije predviđena. U takvim slučajevima potrebno je individualno obaveštenje, odobrenje i registracija. 

Pomoć iz članova 87 i 88 Povelje o osnivanju Evropske Zajednice podleže specifičnim ograničenjima 

u sektoru saobraćaja. 

Zajednički nadzorni odbor može da uvede nove ili modifikovane propise o pomoći koji zahtevaju 

obaveštavanje o spisku dozvoljenih pravnih osnova za nacionalno sufinansiranje tek nakon što je 

obavljena redovna procedura obaveštavanja i nakon što ih odobri Komisija, u skladu sa propisima o 

pomoći od strane EU. 

U okviru Susedskih programa, ako korisnici nisu preduzeća, već javne/neprofitne institucije, podrška 

ne može da se tretira kao državna pomoć. U ostalim slučajevima, biće pružana pomoć u skladu sa 

pravilom de minimis. 

U kontekstu razmatranja prijava projekata i zaključnih računa, nadležni organ programa obezbeđuje 

poštovanje odgovarajućih propisa o pomoći, odnosno o “de minimis” pomoći, kao i poštovanje 

odgovarajuće gornje granice iznosa pomoći u skladu sa istim propisima, čak i u slučaju akumuliranja 

pomoći iz nekoliko šema. 

Pošto državna pomoć u oblasti zaštite životne sredine ne spada pod pravilo de minimis, ona bi trebalo 

da bude u skladu sa Smernicama Zajednice o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine (OJ C 37, 

3.2.2001, str. 3-15.). 

Pored toga, sve aktivnosti koje se preduzimaju u okviru programa treba da budu u skladu sa 

direktivama o prirodnim staništima i zaštiti divljih ptica (92/43/EC i 79/409/EC), kao i sa Direktivom 

o proceni uticaja na životnu sredinu (85/337/EEC, izmenjena i dopunjena direktivom 97/11/EC), u 

odgovarajućim slučajevima. Pored toga, sve aktivnosti u okviru programa moraju da budu u skladu sa 

nacionalnim zakonodavstvom o zaštiti životne sredine. U slučajevima kada odgovarajuće 

zakonodavstvo Zajednice iz oblasti zaštite životne sredine još uvek nije transponovano u nacionalno 

zakonodavstvo, direktno će se primenjivati relevantne Direktive EU, sve do njihovog efektivnog 

transponovanja u zakonodavstvo Mađarske i Rumunije. Odgovarajuće mere zaštite treba da se 

primenjuju i na projekte u Srbiji i Crnoj Gori. 

4. Realizacija na nivou projekta 

Posebni setovi pravila za implementaciju treba da budu navedeni u Dodatku programa i godišnjim 

memorandumima o finansiranju iz programa Phare i Cards - naime, jedan zasnovan pa pravilima 

implementacije Susedskih programa za komponentu Mađarska–Srbija i Crna Gora, a drugi na osnovu 

pravila implementacije Interreg/Phare, za komponentu Mađarska–Rumunija. U zavisnosti od 

programa koji će biti finansirani, granica Mađarske i Rumunije može takođe da bude obuhvaćena 

aranžmanima implementacije Susedskih programa koji ukazuju da, u skladu sa odredbama iz 

«Saopštenja o proširenoj Evropi i utiranje puta za stvaranje novog Instrumenta Susedskog programa», 

postoji potreba za usklađivanjem procedura u cilju efikasnog funkcionisanja Susedskih programa u 

periodu 2004-2006. god. svakako, uz poštovanje ograničenja koja nameću postojeće pravne osnove. 

Od suštinske je važnosti da procedure vezane za javne pozive i odabir projekata budu u potpunosti 

usklađene. Nakon odabira projekata, upravljanje Susedskim programima će se odvijati u skladu sa 

pravilima vezanim za strukturne fondove, za interno finansiranje unutar Evropske unije i u skladu sa 

Uputstvima za sklapanje ugovora za projekte finansirane iz sredstava Evropske komisije za aktivnosti 

van EU (PRAG) za eksterno finansiranje. 

56


Zajednički nadzorni odbor/Zajednički upravni odbor (Zajednički odbor za saradnju) može u okviru 

svojih nadležnosti da identifikuje ključne projekte u skladu sa Uputstvom za Susedski program. Mere 

u okviru programa Mađarska-Rumunija će biti realizovane uglavnim javnim pozivima. 

4.1. Uvođenje fundamentalnih principa upravljanja programom 

1. Realizacija ovog programa treba da bude u skladu sa specifičnim propisima koji se odnose na 

Strukturne fondove (INTERREG programe), program Phare CBC i program CARDS. 

2. Potrebno je takođe obezbediti poštovanje pravila N+2 u toku realizacije programa 

3. Selekcija, realizacija i praćenje projekata treba da budu maksimalno usklađeni između programa 

INTERREG, Phare CBC i CARDS, vodeći računa o posebnim odredbama Susedskih programa. 

4. U odgovarajućim slučajevima potrebno je obezbediti poštovanje relevantnog prava EU u oblasti 

zaštite životne sredine u toku realizacije programa. 

Veća usklađenost između ciljeva Programa će najverovatnije biti postignuta usvajanjem zajedničkih 

postupaka identifikacije i selekcije projekata, ali to ni u kom slučaju ne može da predstavlja zamenu za 

preduzimanje aktivnosti u obezbeđivanju punog poštovanja navedenih principa (1 i 2). U slučajevima 

kada, i pored svih nastojanja, napori na uvođenju dole navedenih zajedničkih procedura ne urode 

plodom, različiti elementi programa će biti realizovani odvojeno, kako bi se obezbedilo puno 

poštovanje odgovarajućih propisa. 

4.2. Podnošenje prijava projekata 

U ovom poglavlju izložen je nacrt jednog od mogućih postupaka, razvijen na osnovu raspoloživih 

informacija. Konačna verzija će biti pripremljena na osnovu predloga Komisije. Detaljniji podaci će 

biti sadržani u dokumentaciji programa (Dodatak, predlozi za finansiranje/memorandumi o 

finansiranju u okviru programa Phare i Cards, Pravilnici i Priručnik za sprovođenje procedura), koju 

će pripremiti sve zainteresovane strane. 

Potencijalnim kandidatima će biti potrebne detaljne informacije o ciljevima programa, uslovima 

konkurisanja i procedurama za ostvarenje prava na sufinansiranje iz sredstava ERDF. Informisanje i 

publicitet na nivou programa će biti ostvareni preko zajedničkih struktura (pre svega preko 

Zajedničkog tehničkog sekretarijata), u saradnji sa podsekretarijatima u Srbiji i Rumuniji. 

Javni poziv za dostavljanje predloga na nivou programa će biti upućen istovremeno na sve tri strane 

granice, i to za finansiranje zajedničkih projekata iz sredstava programa INTERREG IIIA, Phare CBC 

i CARDS. Ovaj zajednički poziv će biti upućen istovremeno na obe strane mađarsko-srpske i 

mađarsko-rumunske granice, u skladu sa pravilima i propisima Evropske komisije, i njime će 

potencijalni partneri iz oblasti obuhvaćene programomu Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji biti pozvani da 

učestvuju kao projektni partneri u predloženim projektima u okviru programa INTERREG/Phare CBC 

i Susedskih programa. 

U slučaju zajedničkih projekata, komplementarne akcije iz komponenti projekta koje se odnose na 

Rumuniju treba da budu finansirane iz sredstava Phare CBC, a komplementarne akcije koje se odnose 

na Srbiju treba da budu finansirane iz sredstava CARDS, budući da je u propisima o funkcionisanju 

ERDF isključena mogućnost finansiranja van država članica; stoga ova sredstva treba planirati i 

navesti u predlogu, ali ih ne treba uključiti u sredstva bespovratne pomoći iz programa INTERREG. 

57


Predlozi treba da budu izloženi u formatu koji će sadržati dovoljno detalja potrebnih za selekciju 

projekata. 

Prijave projekata će, u slučaju Susedskih programa, prikupljati Zajednički tehnički sekretarijat, koji će 

ih zatim i evidentirati u bazi podataka. 

U Rumuniji će projekti najpre biti evidentirani kod organa zaduženog za realizaciju Phare CBC 

(programa prekogranične saradnje) u Rumuniji. Nakon evidentiranja prijava projekata, zadužena 

organizacija u Rumuniji će odmah proslediti listu evidentiranih projekata Zajedničkom tehničkom 

sekretarijatu, a zatim će prijavu uneti u bazu podataka. 

Prijave za finansiranje od strane INTERREG treba da sadrže: 

• Podatke o pravnom i ekonomskom stanju kandidata za dodelu pomoći, 

• Imena projektnih partnera sa druge strane granice, 

• Ciljeve i sadržaj projekta, sa posebnim osvrtom na prekogranični uticaj projekta, 

• Lokaciju ili (u slučaju projekata nematerijalne prirode) teritoriju na kojoj će projekat ostvariti 

uticaj, 

• Procene troškova projekta, uključujući najvažnije komponente i planirano finansiranje (uz 

detaljne informacije o svim drugim vidovima primljene javne pomoći i uz navođenje 

gotovinskog iznosa takve pomoći) 

Uslovi konkurisanja će biti detaljnije opisani u Dodatku programa. 

4.3. Selekcija prijava projekata 

U ovom poglavlju izložen je nacrt jednog od mogućih postupaka, razvijen na osnovu raspoloživih 

informacija. Konačna verzija će biti pripremljena na osnovu predloga Komisije. Detaljniji podaci će 

biti sadržani u dokumentaciji programa (Dodatak, predlozi za finansiranje/memorandumi o 

finansiranju u okviru programa Phare i Cards, Pravilnici i Priručnik za izvršavanje procedura), koju 

će pripremiti sve zainteresovane strane. 

A. Selekcija prijava 

Postupak selekcije će biti izložen u Dodatku programa i drugim programskim dokumentima, ali će u 

svakom slučaju biti zasnovan na sledećim principima: 

• Projekti sa jasnim prekograničnim uticajem, po mogućnosti operativni sa obe strane 

granice; 

• Kvalitet projekta, uključujući i dodatu vrednost; 

• Pravilno upravljanje finansijskim sredstvima; 

• Doslednost u ispunjavanju kriterijuma za izbor; 

• Dopunjavanje sa akcijama koje pomažu drugi evropski programi. 

Kriterijumi prihvatljivosti su minimalni uslovi i projekat mora da ispunjava svaki navedeni uslov. Biće 

utvrđeni kriterijumi za selekciju, na osnovu kojih će se procenjivati korist od svakog projekta koji 

bude smatran prihvatljivim. I kod kriterijuma prihvatljivosti i kod kriterijuma za selekciju, razlikuju se 

glavni kriterijumi (koji se primenjuju na sve projekte) i specifični kriterijumi (koji se primenjuju na 

nivou mera). Obe vrste kriterijuma će biti definisane u Dodatku programa (PC) 

Implementirajuća agencija i Zajednički tehnički sekretarijat u Mađarskoj, nacionalni organ nadležan 

za Phare CBC u Rumuniji i odgovarajuća implementirajuća agencija zadužena za program CARDS i 

Jedinica nadležna za koordinaciju programa u Srbiji će, u saradnji sa Zajedničkim tehničkim 

sekretarijatom (i kroz međusobnu saradnju), procenjivati sledeće tehničke i specifične aspekte: 

• Ekonomski i organizacioni kapacitet subjekta zaduženog za projekat; 

58


• Iznos i prihvatljivost troškova projekta; 

• Obezbeđenost finansiranja, prikladnost razmere sopstvenih sredstava i javne pomoći 

(uzimajući u obzir moguće sufinansiranje iz sredstava ERDF, kao i iz svih drugih 

nacionalnih javnih sredstava za koje je projekat prijavljen, koja su obećana ili koja su 

već dodeljena); 

• Da li je svrha prijavljenog projekta u skladu sa ciljevima sektorske politike 

(uključujući, ukoliko je to neophodno, i izjave drugih administrativnih organa); 

• Da li projekat ispunjava specifične uslove za dodelu pomoći iz programa INTERREG 

IIIA/PhareCBC/CARDS, u skladu sa Programom inicijative Zajednice, Dodatkom 

programa i odgovarajućim propisima; 

• Usklađenost sa drugim relevantnim odredbama prava EU, kao i sa zakonodavstvom 

Mađarske, Rumunije i Srbije (zakoni o subvencioniranju, pravila za dodelu javnih 

ugovora, zakon o zaštiti životne sredine itd.); 

• Usklađenost sa pomoći iz sredstava ERDF-INTERREG, Phare i CARDS (prva 

provera) 

U slučaju zajedničkih projekata, svaka komponenta (mađarska, rumunska i srpska) će se takođe 

vrednovati i zasebno, vodeći računa o odgovarajućim finansijskim propisima. Operativni detalji će biti 

izneti u Dodatku programa. 

Po završetku procene, prijava se boduje na osnovu ispitanih aspekata, koji će biti detaljno opisani u 

Dodatku programa i drugoj dokumentaciji programa. Projekti će zatim biti rangirani prema ukupnom 

zbiru bodova; na osnovu liste, biće definisani projekti koji zadovoljavaju uslove za ulazak u finalne 

procedure INTERREG, Phare CBC i CARDS sistema za finansiranje različitih komponenti (koje se 

tiču Mađarske, Rumunije i Srbije) predloženih projekata. Listu projekata priprema Zajednički tehnički 

sekretarijat u saradnji sa podsekretarijatima, na osnovu ocene nadležnih organizacija. Utvrđeni 

rezultati će biti rezimirani u izveštaju koji će sadržati preporuku za selekciju i koji će Zajednički 

tehnički sekretarijat uputiti Zajedničkom glavnom odboru (Zajedničkom odboru za saradnju) na 

odlučivanje. U slučaju sporova, Glavni odbor može da zatraži eksterne izjave. 

4.4. Odluka o sufinansiranju i sklapanje ugovora o sufinansiranju 

Svaka država-partner (ili relevantna služba Komisije) je zadužena za ugovaranje i 

organizovanje sufinansiranja za realizaciju programa i za kontrolu finansijskih izjava. 

Nakon što Zajednički glavni odbor donese odluku i nakon što Upravni organ (ERDF) i relevantne 

službe Komisije (Phare, CARDS) prihvate predlog, svaka država-partner će organizovati pripremu 

ugovora za područje sa svoje strane granice, kako bi se obezbedilo poštovanje relevantnih standarda i 

propisa. Ugovori će se izrađivati prema zajedničkom šablonu, koji će biti pripremljen unapred. 

Procedura u Mađarskoj 

U ime Kancelarije za teritorijalni i regionalni razvoj Mađarske, javno neprofitno preduzeće VÁTI će, 

kao organizacija imenovana za realizaciju programa, imati ovlašćenje da sklapa ugovore. U Mađarskoj 

fond za nacionalno sufinansiranje se nalazi pri Kancelariji za teritorijalni i regionalni razvoj Mađarske. 

O svakom ugovoru za sufinansiranje od strane ERDF (obaveza plaćanja), Implementirajuća agencija 

(VÁTI) će obavestiti Zajednički tehnički sekretarijat, uz navođenje svih potrebnih informacija, kako bi 

ugovor bio evidentiran u sistemu praćenja. 

59


Zajednički glavni odbor vrši selekciju projekata za finansiranje od strane ERDF i vrši procenu 

sredstava koja će izdvojiti ERDF, na osnovu preporuka koje u vezi sa utvrđivanjem pomoći usvoji 

Zajednički tehnički sekretarijat 5 . 

Sufinansiranje projekta sredstvima iz programa INTERREG će biti odobreno (u skladu sa 

raspoloživošću sredstava) u određenim iznosima ukoliko Zajednički tehnički sekretarijat/Upravni 

organ - po potrebi u saradnji sa Nacionalnim organima i službama Komisije - zaključi sledeće: 

• Da su ispunjeni uslovi za dodelu pomoći, sadržani u minimalnim kriterijumima za program 

INTERREG, u skladu sa relevantnim smernicama za dodelu pomoći i u skladu sa ostalim 

relevantnim nacionalnim zakonodavstvom i zakonodavstvom Zajednice; 

• Da je iznos sufinansiranja koji treba da bude odobren, imajući u vidu ukupan iznos subvencije, 

u skladu sa sadržajem projekta i sa finansijskim kapacitetom i/ili potrebama subjekta 

zaduženog za projekat, kao i da je – u odgovarajućim slučajevima – u skladu sa odredbama 

zakonodavstva EU u oblasti subvencionisanja (maksimalni iznosi pomoći, pravila o 

akumuliranju pomoći, pravila o obaveštavanju); 

• Da iznos sufinansiranja od strane EU može da bude pokriven iz raspoloživog finansijskog 

okvira programa i da ne prelazi odgovarajuću gornju granicu za sufinansiranje (za 

INTERREG: u skladu sa članom 29 Uredbe br. 1260/99). 

Zakonski obavezujuće pismeno odobrenje za sva sredstva ERDF koja se dodeljuju projektu izdaje 

Upravni organ, a Zajednički sekretarijat ga predaje vlasniku projekta, odnosno licu zaduženom za 

projekat. Ovo odobrenje predstavlja osnov za sufinansiranje. U odobrenju sufinansiranja biće izložen 

pregled sredstava ERDF iz nacionalnih izvora i izvora ERDF. 

Krajnji korisnik (vlasnik projekta) je obavezan da koordinira rad svih partnera u projektu koji su 

navedeni u odobrenju sufinansiranja i da ispoštuje uslove i zahteve vezane za izveštavanje, reviziju i 

povraćaj sredstava. 

4.5. Sistem praćenja projekata 

Sistem praćenja, u skladu sa članom 36 Uredbe Saveta EU (EC) br. 1260/1999, ispunjava tri osnovna 

uslova. Prvo, služi za prikupljanje podataka o finansijskim aktivnostima (finansijsko praćenje); drugo, 

obezbeđuje prikupljanje podataka o nivou učinka projekata (fizičko praćenje) i o procedurama 

(proceduralno praćenje). Za sve ove podatke koristiće se indikatori koji odražavaju informacije o 

finansijskom, fizičkom i proceduralnom statusu i koji mogu da služe za ex-post ocenjivanje. 

Glavne stavke u evidenciji na osnovu koje se vrši praćenje projekata su sledeće: 

• Detaljni podaci o primaocu sredstava (naziv, adresa itd.) 

• Informacije o iznosu odobrenih sredstava, razvrstane prema izvoru sredstava (ERDF, 

nacionalno sufinansiranje, ostalo) 

• Informacije o iznosu isplaćenih subvencija (razvrstane na isti način kao i informacije za 

odobrene subvencije) 

• Informacije o odobrenim projektima (prihvatljivi troškovi projekata, lokacije projekata itd.) 

• Informacije o indikatorima vezanim za projekat (prikupljeni na nivou pojedinačnog projekta) 

na osnovu Dodatka programa (predstavljene prema učinku, rezultatu i uticaju), pri čemu će 

standardni glavni indikatori biti definisani kao obavezujući minimum 

U vezi sa praćenjem projekata, Implementirajuće agencije u Mađarskoj će imati sledeće zadatke: 

• Prvi nivo kontrole dostavljene dokumentacije, odbijanje dokumentacije, ili priprema izveštaja 

o završetku projekta i ispostavljenim računima, 

• Unošenje i održavanje podataka u sistemu praćenja, 

5 Zajednički tehnički sekretarijat je telo koje nastupa u ime Upravnog organa 

60


• Izdavanje potvrde rashoda, kao osnova za plaćanje od strane ERDF, i dostavljanje iste Organu 

zaduženom za plaćanje, 

• Obavljanje sistemske revizije; preispitivanje operativne kontrole nad realizacijom projekta 

U državama-partnerima, gore navedene zadatke će obavljati zadužena organizacija (u delu koji se tiče 

postupka praćenja sredstava), koja će redovno prosleđivati informacije Zajedničkom tehničkom 

sekretarijatu. Detaljan postupak je opisan u Dodatku programa. 

4.6. Finansijska realizacija i kontrola 

U vezi sa programima INTERREG IIIA na spoljnim granicama, Opšta uredba 6 zahteva identifikaciju 

postupaka finansijske realizacije i kontrole u IIIA elementu programa koji finansira ERDF. 

U sledećem odeljku opisana je finasijska realizacija i finansijska kontrola u Mađarskoj kao državi 

članici. 

Finansijsko upravljanje, plaćanja i finansijsku kontrolu u Rumuniji i Srbiji će vršiti zadužene 

institucije, na osnovu finansijskih propisa odgovarajućeg instrumenta sufinansiranja (Phare CBC, 

CARDS, nacionalni, itd.) 

4.6.1. Novčana potraživanja i prognoze 

Sledeći sporazumi će dopuniti odredbe Uredbe Saveta 1260/99 u pogledu zadataka Upravnog organa i 

Organa zaduženog za plaćanje: 

Upravni organ će biti aktivan u vezi sa sledećim pitanjima od strateškog značaj za program, u 

dogovoru sa Implementirajućim agencijom, kao i u vezi sa pitanjima koja se tiču finansiranja 

programa, u dogovoru sa Organom zaduženim za plaćanje; 

• Priprema predloga za odluke Nadzornog odbora u vezi sa izmenama i dopunama programa, 

kao i u vezi sa dodacima u planiranju programa; 

• Priprema godišnjih sastanaka, a na zahtev i učešće na godišnjim sastancima sa Evropskom 

komisijom, u skladu sa članom 34 (2) Uredbe saveta 1260/99; 

Podatke o realizaciji programa će Zajednički tehnički sekretarijat staviti na raspolaganje – u 

najprikladnijem obliku koji dozvoljavaju raspoloživa tehnička sredstva – Upravnom organu, organu 

zaduženom za plaćanje, Nacionalnim organima i nadležnim organima Evropske komisije. 

Upravni organ će istog dana biti obavešten o svim zahtevima za plaćanje koje Organ zadužen za 

plaćanje bude dostavio Komisiji. Organ zadužen za plaćanje će istog dana obavestiti Upravni organ o 

prijemu bilo kakvih sredstava ERDF u vezi sa programom. U slučaju nedostatka raspoloživih 

sredstava ERDF na programskom računu Organa zaduženog za plaćanje, isplate će biti 

predfinansirane iz centralnog budžeta. Pored toga, navedena tela će se međusobno obaveštavati – u 

skladu sa procedurom koju sami dogovore – o svakom kašnjenju, problemima u realizaciji ili 

nepravilnostima koje se jave u finansijskom upravljanju programom, a takođe će vršiti i koordinaciju 

mera u cilju otklanjanja takvih problema i pratiti njihovo sprovođenje. 

Organ zadužen za plaćanje će, najkasnije 30. aprila svake godine, dostavljati Evropskoj komisiji 

ažurirane prognoze zahteva za plaćanje u tekućoj i narednoj godini. Ova prognoza će se odnositi na 

prihvatljive rashode u celini, kao i na sredstva ERDF, i biće zasnovana na prognozama koje će 

Upravni organ dostavljati Organu zaduženom za plaćanje. 

6 Članovi 9(o) i 32 Opšte Uredbe. 

61


Faze u transferu sredstava ERDF 

EC DG Regio 

Zahtev za plaćanje, 

Potvrda rashoda , 

Izveštaj o e rashodima 

Plaćanje na , račun 

Prelazna plaćanjas, 

Završni bilanse 

2. 

Zahtevanje sredstav 

, a 

verifikacioni 

izveštaj 

Upravni 

organ 

HORD 

4. 

Potraživanje doprinosa Zajednice 

Izveštaj o rashodima 

5. Ex-post namirenje doprinosa Zajednice 

Organ 

zadužen 

za plaćanje 

Min F 

kancelarija 

NAO 

NARD 

1. 

Novčana potraživanja 

3. 

Isplata javnog 

doprinosa 

KORISNICI 

Upravni organ sačinjava izveštaj o rashodima na nivou programa, prema prioritetima i merama, i isti 

dostavlja Organu zaduženom za plaćanje. Organ zadužen za plaćanje sačinjava zahtev za plaćanje, 

potvrdu rashoda i izveštaj o rashodima, i dostavlja navedene dokumente Evropskoj komisiji. 

62


4.6.2. Neregularnosti i povraćaji sredstava 

U slučaju otkrivanja neregularnosti u toku rada, Upravni organ/Implementirajuća agencija će zahtevati 

povraćaj sredstava ERDF od strane Krajnjeg korisnika, u celosti ili delimično. Povraćeni iznosi će biti 

uplaćeni na račun programa, koji se vodi u evrima. Uočeni slučajevi neregularnosti će biti evidentirani 

u sistemu za praćenje. 

4.6.3. Finansijska realizacija na nivou projekta 

Isplate krajnjim korisnicima će biti predfinansirane iz centralnog budžeta. Upravni organ je zadužen za 

transfer javnog doprinosa (ERDF i sufinansiranje iz budžeta), po osnovu potraživanja koje ispostavi 

Nacionalna agencija za regionalni razvoj prema verifikovanim fakturama; transfer se vrši na tehnički 

račun sa kojeg se sredstva isplaćuju. Isplate krajnjim korisnicima odobrava VÁTI, a izvršava Državni 

trezor Mađarske. Na osnovu isplata krajnjim korisnicima, Organ zadužen za plaćanje na nedeljnoj bazi 

vrši povraćaj doprinosa ERDF u centralni budžet. 

Postupak plaćanja: 

Državni trezor Mađarske vodi programski račun organa zaduženog za plaćanje, centralni budžetski 

račun (izvor nacionalnog sufinansiranja) i tehnički račun sa kojeg krajnji korisnici primaju uplate. 

1. Krajnji korisnici dostavljaju svoja novčana potraživanja sa fakturama ili računovodstvenim 

aktima iste pravne snage i prosleđuju izveštaje organizaciji VÁTI 

2. Nakon obavljanja prvog nivoa finansijske kontrole, VÁTI sačinjava zahtev za isplatu javnog 

doprinosa (zahtev za isplatu sredstava) i dostavlja ga Upravnom organu. Zahtevi se sastavljaju 

prema ukupnom rashodu po osnovu potvrđenih faktura u toku realizacije programa. 

3. Upravni organ naređuje Državnom trezoru Mađarske da izvrši transfer javnog doprinosa sa 

centralnog budžetskog namenskog računa koji se vodi prema poglavljima na tehnički račun. 

4. Na osnovu naloga za transfer koji izda VÁTI, Trezor Mađarske vrši transfer javnog doprinosa 

na račune krajnjih korisnika. 

5. Na osnovu izvršenih isplata krajnjim korisnicima, Upravni organ jednom nedeljno dostavlja 

zahtev Organu zaduženom za plaćanje (ex-post namirenje doprinosa ERDF). 

6. Organ zadužen za plaćanje naređuje Državnom trezoru Mađarske da izvrši transfer doprinosa 

ERDF sa programskog računa na centralni budžetski namenski račun koji se vodi prema 

poglavljima. 

4.6.4. Finansijska kontrola 

Upravni organ je odgovoran za tačnost podataka o operacijama koje se finansiraju iz pomoći 7 i za 

sprovođenje postupaka interne kontrole, u skladu sa principima kvalitetnog finansijskog upravljanja. 

Upravni organ obaveštava Nadzorni odbor i Evropsku komisiju o kriterijumima i neophodnim 

uslovima za finansijsko praćenje. Zajednički tehnički sekretarijat pomaže Upravnom organu u 

uspostavljanju opštih principa upravljanja, u obavljanju funkcija vezanih za legitimnost finansiranih 

7 U skladu sa članom 34, Uredba EC 1260 

63


transakcija, u postavci implementacije dodatne mere i u prilagođavanju preporuka koje formuliše 

Komisija. 

U skladu sa članovima 9(3) i 9(4) Uredbe Komisije (EC) br. 438/2001, Upravni organ je dužan da 

obezbedi konstantno obaveštavanje Organa zaduženog za plaćanje o procedurama koje vodi Upravni 

organ i posrednička tela u cilju potvrđivanja isporuke sufinansiranih proizvoda i usluga i stvarnog 

postojanja prijavljenog rashoda, zatim u cilju obezbeđivanja poštovanja odgovarajućih pravila, kao i u 

cilju održavanja revizionog praćenja. 

Upravni organ izdaje Priručnik za izvršavanje procedura koji je specijalizovan za Program, u cilju 

obezbeđivanja jednakih finansijskih standarda za sve projekte i u cilju obezbeđivanja revizionog 

praćenja svih plaćanja i primljenih sredstava na nivou projekta. 

Prvi nivo finansijske kontrole 

Isplate krajnjim korisnicima vrše se isključivo na osnovu faktura (ili drugih računovodstvenih 

dokumenata iste pravne snage) koje se jasno odnose na korisnika bespovratne pomoći i na projekat i 

koje su izdate u utvrđenom vremenskom okviru. Svaki projekat će biti proveren pre isplate javnog 

doprinosa. 

Prvi nivo kontrole 8 uključuje proveru na osnovu dokumenata, i to proveru 100% novčanih 

potraživanja krajnjeg korisnika. Cilj provere je sledeće: 

• Provera da li se faktura odnosi na projekat koji je odobren u okviru Programa, 

• Unakrsna provera aktivnosti sa podacima za partnere/projekte-ogledala (u saradnji sa 

Implementirajućom agencijom susedne zemlje ili sa Zajedničkim tehničkim odborom), 

• Provera da li su troškovi projekta stvarno nastali i da li su plaćeni, da li odgovaraju ciljevima 

projekta i da li je datum izvršenja prihvatljiv u okviru programa, 

• Potvrđivanje isporuke sufinansiranih proizvoda i usluga na osnovu podnete dokumentacije 

(potvrde, zapisnici itd.) i proverom na licu mesta (u slučaju fizičkog ulaganja), 

• Potvrđivanje prihvatljivosti u skladu sa Uredbom komisije (EC) br. 448/2004 od 10. marta 2004., 

koja utvrđuje pravila za implementaciju Uredbe Saveta (EC) br. 1260/1999, a u pogledu 

prihvatljivosti rashoda u operacijama koje se sufinansiraju iz Strukturnih fondova 9 , 

• Provera da li je faktura podneta na finansiranje iz nekog drugog programa koji se finansira iz 


Ugovarač je zadužen za organizaciju prvog nivoa finansijske kontrole. 

U Mađarskoj, krajnji korisnik dostavlja Ugovaraču novčano potraživanje zajedno sa originalnim 

fakturama i izveštajem o napredovanju (izveštaj o aktivnostima i finansijski izveštaj), uključujući i 

spisak svih faktura ispostavljenih u periodu izveštavanja i drugih pratećih dokumenata. 

U Mađarskoj, regionalne kancelarije VÁTI su zadužene za proveru faktura u pogledu tačnosti 

obračunatih iznosa i sadržaja; takođe, regionalne kancelarije su zadužene i za proveru dokumentacije 

(projektni izveštaji, potvrde, itd.). U zavisnosti od vrste projekta, biće organizovane provere na licu 

mesta kako bi se na lokaciji korisnika proverila realizacija projekta i finansijske izjave. Po obavljanju 

prvog nivoa finansijske kontrole, regionalne kancelarije VÁTI potvrđuju novčano potraživanje i 

prosleđuju dokumentaciju sedištu organizacije VÁTI. Finansijski sektor potrvđuje tačnost rezultata 

prvog nivoa kontrole u pogledu sadržaja i obračuna, a zatim izdaje verifikacioni izveštaj koji se 

8 U skladu sa članom 4, Uredba 438/01 

64


dostavlja Upravnom organu. Tačna podela zadataka i odgovornosti opisana je u Priručniku za 

izvršavanje procedura, koji je priložen uz Program. 

Drugi nivo finansijske kontrole 

Najmanje 5% prihvatljivih rashoda mora da bude provereno pre zatvaranja programa (u skladu sa 

članom 10. Uredbe Evropske komisije (EC) br. 438/2001). Nezavisni revizori vrše proveru na osnovu 

izveštaja i praćenja informacija, a zatim pripremaju dokumentaciju na osnovu koje se sačinjava 

Zaključnu deklaraciju. 

Ove zadatke će u Mađarskoj obavljati Sektor kontrole pri Kancelariji za teritorijalni i regionalni razvoj 

Mađarske. 

Izveštaj revizije se dostavlja Ministarstvu finansija. Na osnovu pojedinačnih izveštaja priprema se 

godišnji izveštaj, koji se dostavlja Evropskoj komisiji. 

Osnovni uslovi za proveru 5% (u skladu sa članom 10. Uredbe komisije (EC) br. 438/2001): 

• Revizori zaduženi za drugi nivo finansijske kontrole ne smeju da budu uključeni u upravljanje 

i kontrolu programa i/ili projekata, 

• Provere moraju da obuhvate dokumente iz čitavog perioda programa, 

• Revizori moraju da pripreme analizu rizika, 

• Na osnovu analize rizika, revizori moraju da uzmu reprezetnativni uzorak, 

• Prijavljeni rashodi iz projekata u reprezentativnom uzorku moraju da budu podvrgnuti reviziji 

na licu mesta, na osnovu originalne dokumentacije (vodeći partner i projektni partneri), 

• Proverava se takođe i u kojoj meri su primenjena uputstva data od strane Upravnog organa ili 

Organa zaduženog za plaćanje, 

• Revizori proveravaju da li su odabrani rashodi redovni i da li su prihvatljivi za program 

(provere na licu mesta i potvrda rashoda), 

• Revizori proveravaju da li je projekat zaključen kako je bilo predloženo i ugovoreno, 

• Revizori traže sistemske probleme na nivou menadžera projekta i na nivou posredničkog tela. 

Revizori moraju da: 

• Sačine zapisnik o reviziji, 

• Pripreme listu svojih nalaza i predlože dalje aktivnosti, 

• Daju detaljnu izjavu o pouzdanosti sistema upravljanja i kontrole, 

• Prate dalje aktivnosti do konačnog otklanjanja nepravilnosti. 

Zaključna deklaracija (u skladu sa članom 15. Uredbe Evropske komisije (EC) br. 438/2001) 

Pre zatvaranja programa, Vladina kancelarija za kontrolu će izdati Zaključnu deklaraciju. Zaključna 

deklaracija odobrava metodologiju korišćenu u sistemskoj reviziji i proveri transakcija (provera 5% na 

drugom nivou kontrole), uključujući i metod uzimanja uzoraka. 

Aneks 1: Najvažniji datumi u postupku zajedničke izrade programa 

• Koordinacioni sastanak mađarskih i rumunskih partnera u Bukureštu (6. mart 2003.) 

• “Uvodni seminar: INTERREG III u Mađarskoj” (16. april 2003., Budimpešta) 

• prvi sastanak Radne grupe u Budimpešti (23. april 2003., Békéscsaba) 

• strateški seminar (5. jun 2003., Arad) 

• drugi sastanak Radne grupe (5. jun 2003., Arad) 

65


• “Seminar: INTERREG III u Srbiji” (7. jul 2003., Novi Sad) 

• Treći sastanak Radne grupe (8. jul 2003, Novi Sad) 

• Četvrti sastanak Radne grupe (22. septembar 2003., Szeged) 

• Peti sastanak Radne grupe (13. februar 2004., Oradea) 

• Pregovori (3. mart 2004., Brisel) 

• Šesti sastanak Radne grupe (7. maj 2004., Novi Sad) 

• Bilateralni CONCILIATORY sastanak za Mađarsku i Rumuniju (26. maj 2004., Bukurešt) 

• Bilateralni CONCILIATORY sastanak između Mađarske i Srbije i Crnu Gore (6. jul 2004., 

Beograd) 

• Sastanak zajedničkog odbora za saradnju i Zajedničkog nadzornog komiteta u pred-finalnom 

sastavu (8. jul 2004., Oradea) 

Pored navedenih aktivnosti, eksperti koji su pripremili ovaj dokument održavali su česte konsultacije 

sa regionalnim i nacionalnim partnerima na obe astrane granice. Nacrti dokumenata su bili dostupni 

preko web sajtova VÁTI Mađarska i Ministarstva za evropske integracije Rumunije; takođe, stvoren je 

Web dokumentacioni centar (WDC), preko kojeg su sve relevantne organizacije mogle da dostavljaju 

svoje komentare koji će biti uključeni u završnu verziju. WDC se redovno ažurira i sadrži najnovije 

verzije nacrta Programa prekogranične saradnje, kao i druge sa njim povezane dokumente, čime se 

obezbeđuje informisanje partnera o postupku izrade programa. 

Ekspertska grupa je primljene komentare uključila u ovaj dokument. 

66


Aneks 2: 

Ex ante ocena 

Programa prekogranične saradnje 

Mađarska-Rumunija 

i 

Mađarska-Srbija i Crna Gora 

Ocena Programa inicijative Evropske unije 

Klijent: VATI, Mađarska neprofitna organizacija za regionalni razvoj i urbano planiranje 

ECORYS-NEI 

Regionalni i urbani razvoj 

Roterdam, 18. februar 2005


Sadržaj 

Lista skraćenica 69 

1 Uvod i postupak 70 

1.1 Uvod 70 

1.2 Aktivnosti 70 

1.3 Planirane aktivnosti u 2004. Error! 

Bookmark not defined. 

2 Finalna Ocena Programa inicijative Zajednice 

Mađarska-Rumunija-Srbija 

Bookmark not defined. 

2.1 Uvod 80 

2.2 Analiza sadašnjeg stanja i SWOT 71 

2.3 Procena strategije, obrazloživosti i doslednosti 71 

2.4 Kvantifikacija ciljeva i ocena uticaja 72 

2.5 Finansijska tabela 72 

2.6 Aranžmani za realizaciju/dogovori o realizaciji 

73 

2.7 Teme koje se tiču sve tri zemlje: 

jednake mogućnosti i uticaj na životnu sredinu 73 

2.8 Preporuke 74 

Error!


Lista skraćenica 

CBC 

CIP 

CSF 

EC 

EU 

Hu-Ro-Se 

Hu-Sk-Uk 

JSC 

JTS 

NARD 

PC 

SMEs 

SWOT 

Cross Border Co-operation – Prekogranična saradnja 

Community Initiative Programme – Program inicijative Zajednice 

Community Support Framework – Okvir za podršku Zajednice 

Evropska Komisija 

Evropska Unija 

Program Mađarska-Rumunija-Srbija 

Program Mađarska-Slovačka-Ukrajina 

Zajednički glavni odbor 

Zajednički tehnički sekretarijat 

Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Mađarska 

Dodatak programa 

Mala i srednja preduzeća 

Snage, slabosti, mogućnosti, pretnje


1. Uvod i postupak 

1.1. Uvod 

Ovaj Evaluacioni izveštaj sadrži komentare iz ex ante (prethodnog) ocenjivanja Programa 

prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora (Hu-Ro-SCG), verzija 4.4 

iz aprila 2004. god. 

Ovaj dokument počinje kratkim uvodom i pregledom aktivnosti stručnjaka koji su radili na ex-ante 

evaluaciji. Poglavlje 2 sardži ocenu Programa inicijative Evropske zajednice (CIP). 

1.2. Aktivnosti 

U periodu od septembra do decembra 2003., u toku je bio interaktivan proces između ex ante 

ocenjivača, NARD (Nacionalne agencije za regionalni razvoj) i eksperata, radi finalizacije nacrta 

Programa inicijative Evropske zajednice (CIP) i radi početka rada na Programskim dodacima (PC). 

Ex ante ocenjivači su počeli sa radom odmah po potpisivanju ugovora (22. septembra), iznoseći prvu 

reakciju na nacrt Programa inicijative Evropske zajednice, koji je u to vreme završen. Održani su 

sastanci sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj, kabinetom premijera i ekspertima koji su 

radili na nacrtu Programa inicijative Evropske zajednice (CIP) za Mađarska-Rumunija-Srbija. 

Na početku ex ante ocenjivanja, trebalo je da Program inicijative Evropske zajednice (CIP) bude 

dostavljen Evropskoj komisiji (EC). Stoga su ocenjivači odmah dali globalnu ocenu. NARD 

(Nacionalna agencija za regionalni razvoj) je sredinom oktobra prosledila Program sa globalnom 

ocenom Evropskoj komisiji. U decembru 2003. god. je data potpuna ocena nacrta Programa. 

Iz nekoliko razloga, postojeći Program se razlikuje od prethodnog, podnetog u decembru. Pre svega, 

po podnošenju Programa Evropskoj komisiji, otvorena je rasprava o podobnosti rumunsko-srpske 

granice za učešće u Programu. Zaključeno je da ona može biti prihvaćena samo trilateralnim 

programom, što je za rezultat imalo novo određivanje teritorije obuhvaćene programom. Pored toga, 

morali su se uzeti u obzir i komentari Evropske komisije. Završeni Programski dodatak je takođe imao 

posledice na Program. Poslednja verzija ex-ante evaluacie je predstavljena u ovom izveštaju. 

Osim na finalnu ocenu Programa sa početka 2004. godine, ocenjivači su se koncentrisali na 

Programski dodatak. Rad na tabelama sa merama je bio veoma važan s obzirom na to da one daju 

jasne smernice za postizanje ciljeva opisanih u Programu. Najviše pažnje je posvećeno obrazloživosti, 

(obrazloženju logike programa) logici ciljeva i predloženih aktivnosti. Osim toga, posebna pažnja je 

posvećena karakteru Programa prekogranilne saradnje i indikatorima. 

S obzirom na to da se program finansira putem tri različita instrumenta, usklađivanje instrumenata i 

procedura je takođe bilo od velike važnosti. 

Tačnije, završene su sledeće aktivnosti: 

• Komentari na verziju Programa podnetu u septembru 

• Globalna ocena Programa poslatog komisiji 

• Podrška pisanju nacrta Programskog dodatka. U tu svrhu, ocenjivači i stručnjaci su održali 

nekoliko sastanaka. Osim toga, ocenjivači su dostavili pisani komentare na sledeća dokumenta: 

- tabele sa merama (obrazloživost i konsistentnost) 

- indikatori 

- procedure odabira projekata 

- plan komunikacije (odnosi sa javnošću) 

• Prisustvo na sastancima radne grupe 

• Prerada ocene Programa u skladu sa finalnom verzijom Programa.


2. Finalna ocena Programa inicijative Evropske zajednice (CIP) 

2.1. Uvod 

U globalu, Program prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora je 

visokokvalitetan dokument, dobrov razrađen i informativan. Ranije iznese primedbe ocenjivača su u 

većini slučajeva uzete u obzir, a kvalitet dokumenta je dodatno poboljšan. 

Nacrt CIP-a je izradila multilateralna radna grupa, sačinjena od predstavnika nacionalnih i regionalnih 

organa, kao i eksperata. Kao podrška procesu, organizovani su razni seminari širom regiona. Prilikom 

pripreme nacrta, uzete su u obzir relevantne smernice i radni dokumenti, uključujući i one koji se tiču 

koncepcije Susedskog programa. 

2.2. Analiza trenutnog stanja i SWOT 

Ako se uzmu u obzir veličina i velika raznovrsnost regiona, kao i nedostatak odgovarajućih podataka, 

u Poglavlju 1 je dat prilično dobar opis regiona, prirodnih resursa, privrede, infrastrukture, obrazovnog 

sistema i životne sredine. 

U ovom trenutku, najvažnije je da se izvrši revizija Poglavlja 1 nakon odluke o isključenju granice 

između Rumunije i Srbije. Odlučeno je koje će oblasti moći da učestvuju u Programu, kako u 

Rumuniji tako i u Srbiji, čime je smanjen obim teritorije obuhvaćene Programom. 

Pored toga, ocenjivači su mišljenja da bi analiza mogla da bude ojačana i u ‘mekšim’ oblastima, kao 

što je istorijski prikaz, odnosno kulturne i jezičke prednosti/prepreke. Analiza bi svakako bila bolja 

kada bi pružala konkretniji uvid u komplementarnosti unutar regiona, koje bi mogle da predstavljaju 

čvrstu osnovu za buduće procese integracije (npr. u pogledu privredne strukture, protoka migracije, 

putnicima koji redovno prelaze granicu zbog posla itd.). Ipak, ocenjivači su svesni da je ovu vrstu 

informacije teško dobiti i da su često potrebni podaci iz anketa koji možda nisu raspoloživi u okviru 

ovakvih priprema programa. Podaci o efektima primene šengenske politike u regionu su pravilno 

uključeni u dokument. 

Tabela sa SWOT analizom je bolja nego u ranijim verzijama, a snage/slabosti su u načelu dobro 

formulisane. Deo o pretnjama i mogućnostima još uvek sadrži neke aktivnosti i događaje/razvojne 

situacije na koje mogu da utiču interesne grupe Programa, umesto spoljnih mera koje bi mogle da 

usmere budući razvoj regiona. Razlikovanje većeg broja tema (infrastruktura, životne sredina, 

ekonomija, društvo i kultura) pojačava vezu sa strategijom. 

2.3. Procena strategije, obrazloženosti i doslednosti 

Postoji dobra veza između SWOT analize i strategije. Navođenje ranijih iskustava sa prekograničnim 

aktivnostima je od izuzetnog značaja, ali treba imati u vidu da se ona tiču samo jednog dela 

obuhvaćenog regiona. 

Pojedinačni ciljevi su logično odabrani i dobro formulisani. Ipak, strateški okvir (str. 24) još uvek 

deluje pomalo komplikovano, zbog toga što je u njega uključeno više dimenzija. Grafikon, koji 

prikazuje veze između ciljeva i prioriteta Programa (str. 30) je veoma koristan. Isključenje granice 

Rumunije i Srbije podrazumeva da je potrebno izvršiti proveru doslednosti strategije i obrazloženosti. 

Glavni izazov ovog programa je kako izaći na kraj sa raznovrsnošću. Program po svojoj priodi 

obuhvata geografski raznovrsno područje, pa otuda i potreba da se strategija izdiferencira. Strateški 

globalni cilj Programa je međusobno približiti ljude, zajednice i privredne subjekte u pograničnoj 

oblasti u cilju stvaranja čvrstog osnova za uravnotežen ekonomski i društveni razvoj, koji će 

obezbeđivati jednake mogućnosti za sve tri zemlje. Ovaj cilj može da izgleda prilično ambiciozno,


imajući u vidu geografski opseg područja i raznovrsnost prekogranične regije. Štaviše, ova 

demografska, ekonomska, kulturna i prirodna raznovrstnost će usloviti potrebu za primenom 

raznovrsnije strategije. Na primer, primera radi, pitanja koja se tiču mađarsko-rumunske granice u 

zapadnom delu regije se znatno razlikuju od pitanja koja se tiču mađarsko-srpske granice na istoku. 

takođe, treba istaći da je postojeći nivo saradnje znatno veći u pograničnoj oblasti Mađarske i 

Rumunije nego u pograničnoj oblasti Mađarske i Srbije. Imajući u vidu različite nivoe i faze saradnje, 

razne aktivnosti (npr. «meke» naspram «tvrdih» akcija) će verovatno takođe biti izdiferencirane. Pored 

toga, razlike u nivou saradnje će verovatno nastaviti da postoje, zbog predstojećeg pristupanja i 

šengenske kontrole granica, koja će otežati poboljšanje saradnje u ovoj pograničnoj oblasti, bar 

kratkoročno gledano. Ipak, uprkos geografskoj raznovrsnosti, ograničenost programa – u pogledu broja 

prioriteta, mera i resursa – postavlja jasne granice za mogućnost diferencijacije strateškog koncepta. 

Jasno je da ova poteškoća proističe pre iz definicije programa i oblasti obuhvaćene Programom, nego 

iz samog Programa. U globalu, program nastoji da stvori ravnotežu između potrebe da se izvrši 

diferencijacija i mogućnosti da se ona zaista izvrši. Da bi bila efektivna u fazi realizacije, geografska 

raznovrsnost oblasti treba da bude detaljnije obrađena prilikom izrade Programskog dodatka. 

Sami prioriteti su dobro odabrani, mada su pomalo nezgrapno sročeni. Prioritet 1 (‘Jačanje prostornog 

i fizičkog integriteta’) je dobro uravnotežen, sada kada sadrži dve mere – poboljšanje prekogranične 

infrastrukture i rešavanje ekoloških problema. Isto važi i za Prioritet 2 (‘Promovisanje inicijativa za 

saradnju u cilju lakše integracije tržišta i jačanja koherentnosti među zajednicama’), koji se sastoji od 4 

mere koje su jasno povezane i istovremeno imaju jasno definisan obim. Opisi mera su dobro 

formulisani. 

U Programu je naglašena koherentnost sa drugim Strukturnim fondovima i intervencijama PHARE i 

CARDS, a takođe je izražena i namera da se spreče preklapanja, npr. preko Nadzornih odbora CSF. 

Ocenjivači su u ranijoj fazi skrenuli pažnju da je potrebno razviti preciznije mehanizme koji bi 

obezbedili koherentnost i sprečili preklapanje. U Programskom dokumentu su precizno definisani 

kriterijumi za odabir projekata, nadzorni sistemi će biti povezani, a tokom procedure prijavljivanja 

biće zahtevana izjava o podnošenju projekta samo u okviru ovog Programa. 

2.4. Kvantifikacija ciljeva i ocena uticaja 

Kvantifikacija ciljeva uvek predstavlja jedan od najvećih izazova u pripremi 

Programa koji se finansiraju iz strukturnih fondova. Izazov je još veći za INTERREG program koji je 

veoma širok, kako u geografskom tako i u tematskom smislu, dok su resursi relativno ograničeni. 

Stoga, rezultati i uticaj intervencija/aktivnosti verovatno ne će biti veoma rašireni te će biti teško 

izmeriti njihovu prirodu. Najveći rizik je rasipanje i neravnomernost uticaja. Pored toga, kvantitavno 

određivanje ciljeva zahteva postizanje osetljive ravnoteže između profesionalne opreznosti i političkih 

težnji. 

2.5. Finansijska tabela 

Pripremljena je indikativna finansijska tabela, koja uključuje doprinose Zajednice i nacionalne 

doprinose. U ovoj fazi, nije predviđeno sufinansiranje od strane regionalnih ili lokalnih vlasti. Ipak, 

imajući u vidu prirodu projekata, uključivanje regionalnih i lokalnih vlasti će biti važno. Pored toga, 

mogu da se očekuju i određeni ograničeni doprinosi od strane privatnog sektora, (ali ne više od 10% od 

ukupnih troškova koji zadovoljavaju uslove u okviru prioriteta 2). 

U fazi izrade nacrta, doprinos od strane PHARE i CARD još uvek nije bio tačno određen. Na opštem 

nivou, koordinacija sa ovim insturmentima je oblast kojoj treba posvetiti pažnju. U toku su napori na 

usklađivanju različitih instrumenata, a koncepcija Susedskih programa je svakako jedan od ispravnih 

koraka u tom pravcu.


Finansijska sredstva su prilično neravnomerno raspoređena na dva prioriteta. Prioritetu 1 (Jačanje 

prostornog, fizičkog i infrastrukturnog integriteta prekogranične oblasti) namenjeno je 69% od 

ukupnih sredstava, uprkos činjenici da ovaj prioritet sadrži samo dve mere. To se opravdava prirodom 

mera u okviru ovog prioriteta, koje zahtevaju intenzivno korištenje sredstava, na primer razvoj 

infrasturkture graničnih prelaza i rešavanje ekoloških izazova i izazova vezanih za sprečavanje 

poplava. Ipak, to podrazumeva ograničena sredstva za prioritet 2, promovisanje inicijativa za saradnju 

u cilju olakšavanja integracije tržišta i povećanja sklada među lokalnim zajednicama. Iako priroda 

ovih mera ne zahteva toliko intenzivno korištenje sredstava, ukupni iznosi će biti prilično ograničeni, 

imajući u vidu činjenicu da su osmišljene četiri mere. Mali ukupan iznos sredstava namenjenih ovom 

prioritetu će postaviti posebne zahteve u pogledu selekcije projekata. 

2.6. Aranžmani za realizaciju 

Na nivou CIP-a, potrebno je dostaviti samo globalne informacije o aranžmanima za realizaciju. Sam 

CIP u velikoj meri ispunjava ove zahteve, budući da je u njemu opisano imenovanje Upravnog organa 

i Nacionalnih organa, uključujući i njihove odgovornosti. Takođe, obezbeđeno je dovoljno informacija 

o Zajedničkom tehničkom sekretarijatu, Zajedničkom nadzornom odboru i Zajedničkom glavnom 

odboru. 

U vezi sa implementirajučim agencijama (operativno upravljanje na nivou projekta), ocenjivači bi 

želeli da postave nekoliko pitanja. Što se tiče Mađarske, sasvim je jasno da će za realizaciju biti 

zaduženi NARD i njene regionalne kancelarije. U Rumuniji i u Srbiji će biti iskorištene 

implementirajuće strukture programa Phare CBC i CARD. Ipak, dodata vrednost od korištenja 

posebnih info-tačaka u ovim zemljama ne predstavlja prednost. Jasno je da će biti važno stvoriti svest 

o mogućnostima programa i mobilisati projekte, ali bi bez obzira na to bilo logičnije da ove zadatke 

izvršavaju tela zadužena za glavne programe u ove dve zemlje. Pored toga, potrebno je obratiti pažnju 

na odnos između Info-tačaka i Nacionalnih kontakt-tačaka. Ukratko, ovi aspekti će morati da budu 

dodatno obrađeni u fazi izrade Dodatka Programa. 

Imajući u vidu mogućnost preklapanja sa okolnim programima, preporučuje se da u okviru sistema 

praćenja projekata bude omogućena veza sa sistemima praćenja CSF programa, kao i sa sistemima 

praćenja u okviru programa PHARE i CARDS. 

Finansijskom upravljanju i kontroli je u ovoj fazi data dovoljna pažnja. 

2.7. Teme koje se tiču sve tri zemlje: jednake mogućnosti i uticaj na životnu sredinu 

U teme koje se odnose na sve tri zemlje spadaju horizontalni ciljevi Programa inicijative Zajednice, 

kao što su jednake mogućnosti i održivost. Za sada pitanju konkurentnosti nije pridana pažnja. Realno 

gledano, uticaj ovih horizontalnih ciljeva postaje vidljiv tek na nivou mera i projekata. 

U ovom trenutku, pitanju jednakih mogućnosti je pridana zadovoljavajuća pažnja. U programu se 

pravilno ovaj pojam posmatra u širem značenju. Pored jednakosti polova, on obuhvata i lica koja se 

suočavaju sa višestrukim preprekama, npr. invalide, pripadnike romske zajednice i pripadnike drugih 

nacionalnih manjina. Pored toga, uticaj programa na stvaranje jednakih mogućnosti je veoma dobro 

promišljen. 

Pažnja pridata pitanju održivosti je u ovoj fazi zadovoljavajuća. Jasno je da su neki delovi programa 

direktno usmereni na promovisanje ekološke održivosti. Strategija Prioriteta 1 – Jačanje prostornog, 

fizičkog i infrastrukturnog integriteta prekogranične oblasti – osmišljena je tako da na optimalan način 

podrži ideju održivog razvoja. Pažnja koja se pridaje životnom okruženju – kao i njen karakter koji je 

jasno usmeren na očuvanje prirode – je integrisana i u delu koji sadrži analizu.


Detaljnija procena programa i njegovog odnosa sa ovim temama će biti izvršena na nivou mera, kao 

deo ocene Dodatka programa. 

2.8. Zaključak 

Program prekogranične saradnje Mađarska-Rumunija i Mađarska-Srbija i Crna Gora je izuzetno 

kvalitetan dokument koji u značajnoj meri ispunjava postavljene zahteve. Dokument sadrži dobru 

analizu koja je relevantno povezana sa strategijom. Ciljevi su formulisani realno i koherentno. 

Finansijksa sredstva su neravnopravno raspoređena po dva prioriteta, ali ovo može u izvesnoj meri biti 

opravdano karakterom projekata. 

Bez obzira na efekte koji su postignuti u fazi programiranja, uspeh projekta će zavisiti od 

kontinuiranih napora i kapaciteta svih partnera da se prevaziđu prepreke koje su tipične za 

implementaciju ove vrste Programa. 

2.9. Preporuke 

S obzirom na opšti kvalitet dokumenta i vrstu izazova koji čekaju u budućnosti (uključujući rad na 

indikatorima i uticajima, kao i na aranžmanima za realizaciju), preporučuje se rešavanje većine 

pomenutih pitanja. Posebno je potrebno obratiti pažnju na sledeća pitanja: 

• Revidirati CIP posle isključenja granice između Rumunije i Srbije. U analizi je posebno potrebno 

uzeti u obzir promene u oblasti obuhvaćenoj Programom 

• Izvući lekcije iz ranijih programa; iako će Upravni organ i razni posrednici u realizaciji implicitno 

koristiti iskustvo iz raniji programa prekogranične saradnje, bilo bi korisno da se omogući 

eksplicitnije učenje na tim iskustvima. U tom smislu, moguće je u većoj meri iskoristiti postojeće i 

nove ocene. 

• Preciznija procena mehanizama koji će obezbediti koherentnost sa glavnim programima 

Strukturnih fondova, npr. kroz kriterijume za selekciju projekata ili kroz zajednički sistem 

praćenja. 

• Realistična kvantifikacija ciljeva i uticaja. Umesto nejsanog određivanja ciljeva, preporučuje se 

fokusiranje na bottom-up definisanje učinka, rezultata i indikatora učinka. 

• Dovršavanje finansijske tabele. Posebno je važno da se uključe doprinosi lokalnih/regionalnih 

vlasti, privatnog sektora i TACIS-a. Još uvek nedostaje opravdanje predloga za raspodelu 

sredstava prema prioritetima. 

• Jačanje institucionalnih struktura programa. Ovo se posebno odnosi na ulogu Info-tačaka u vezi 

sa decentralizovanom realizacijom u Slovačkoj i Ukrajini. Ovo pitanje treba da bude obrađeno u 

Dodatku Programa. 

• Revidiranje CIP-a na osnovu napredovanja u izradi PC-a (Dodatka programa), posebno u 

pogledu mera i realizacije.

Program prekograniÄne saradnje MaÄarska - Rumunija i MaÄarska

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Program prekograniÄne saradnje MaÄarska - Rumunija i MaÄarska