izvestaj komisije za pregled i ocenu doktorske disertacije - Hemijski ...

More documents

Recommendations

Info

komponenata mobilne faze. Proučavanje kvantitatitivne veze između strukture i retencije istaknuto je kao bitno, jer omogućava predviđanje retencionog ponašanja novosintetisanih jedinjenja na osnovu deskriptora molekulske strukture, a kao jedan od najznačajnih parametara koji definiše retenciju istaknut je parametar lipofilnosti. Opisane su metode za određivanje lipofilnosti uz isticanje prednosti hromatografije u odnosu na standardnu metodu mućkanja. Predstavljene su hemometrijske tehnike koje se najčešće koriste za definisanje veze između strukture i retencije, analiza glavnih komponenata (engl. Principal component analysis, PCA), višestruka regresiona analiza i parcijalna regresija najmanjih kvadrata. U poslednjem poglavlju Opšteg dela opisan je značaj 4-oksotiazolidina, kao biološki aktivnih jedinjenja, a ukratko je predstavljena i sinteza ispitivanih N-supstituisanih-2-alkiliden-4- oksotiazolidina. U poglavlju Eksperimentalni deo dati su opisi korišćenih reagenasa i eksperimentalnih procedura. Navedeni su kompjuterski programi pomoću kojih je izvršena geometrijska optimizacija molekulskih struktura i koji su upotrebljeni za izračunavanje molekulskih deskriptora, kao i programi upotrebljeni za multivarijantnu analizu. Poglavlje Rezultati i diskusija obuhvata četiri celine u kojima su predstavljeni rezultati istraživanja Kandidata. U okviru prve celine opisano je retenciono ponašanje ispitivanih jedinjenja u uslovima reverzno-fazne hromatografije. Razmatran je uticaj prirode stacionarne i mobilne faze na retenciju ispitivanih jedinjenja. U drugom delu ovog poglavlja određena je lipofilnost ispitivanih jedinjenja za šest primenjenih hromatografskih sistema (predstavljena je kroz četiri parametra R M 0 , m, C 0 i PC1), a predstavljene su i log P vrednosti izračunate primenom različitih kompjuterskih programa. Potom su parametri lipofilnosti (R M 0 , m, C 0 i PC1) korelisani sa izračunatim log P vrednostima i te su korelacije dale uvid koji hromatografski sistemi su najpodesniji za određivanje parametara lipofilnosti. U poslednjem delu ovog poglavlja, da bi se opisala veza između retencije i strukture ispitivanih jedinjenja uporebljene su višestruka linearna regresija (MLR) i parcijalna regresija najmanjih kvadrata (PLS). Pomoću MLR i PLS analize identifikovani su deskriptori koji u najvećoj meri određuju hromatografsko ponašanje 2-alkiliden-4-oksotiazolidina u ispitivanim hromatografskim sistemima, a sve u cilju dobijanja matematičkih modela koji bi se mogli koristiti za predviđanje retencije i lipofilnosti novih strukturno sličnih jedinjenja. U poglavlju Zaključak sumirani su i prokomentarisani rezultati dobijeni u okviru doktorske disertacije. Navedena Literatura obuhvata radove iz oblasti istraživanja (171 citat) i iscrpno pokriva sve delove disertacije. U Prilogu su kroz 12 tabela predstavljeni eksperimentalni podaci, vrednosti izračunatih deskriptora i korelacije između molekulskih deskriptora, dobijene u okviru proučavanja opisanih u poglavlju Rezultati i diskusija. B. Kratak opis postignutih rezultata Hromatografsko ponašanje oksotiazolidina ispitano je primenom šest različitih reverzno-faznih hromatografskih sistema (dve stacionarne faze su primenjene u kombinacija sa tri mobilne faze). Poređenjem retencionih parametara dobijenih primenom različitih
hromatografskih sistema utvrđeno je da na retenciju ispitivanih jedinjenja u uslovima reverzno-fazne hromatografije utiču kako priroda stacionarne, tako i svojstva mobilne faze. Retencioni podaci, dobijeni primenom različitih hromatografskih sistema, upotrebljeni su za određivanje parametara lipofilnosti (R 0 M , m, C 0 i PC1). Ispitivanje korelacije između ovih retencionih parametara i log P vrednosti pokazalo je da parameter R 0 M , pouzdanije određuje lipofilnost ispitivanih oksotiazolidina od parametara m, C 0 i PC1. Na osnovu 0 statističkih parametara koji opisuju korelaciju R M i log P vrednosti odabrani su hromatografski sistemi najpodesniji za određivanje parametara lipofilnosti i za detaljnije ispitivanje odnosa između strukture i retencije serije 2-alkiliden-4-oksotiazolidina. Višestruka linearna regresija i parcijalna regresija najmanjih kvadrata primenjene su za identifikaciju molekulskih deskriptora koji na najbolji način opisuju hromatografsko ponašanje ispitivanih jedinjenja, a u cilju dobijanja modela koji bi se mogli koristiti za predviđanje retencije i lipofilnosti novih strukturno sličnih jedinjenja. Kao najznačajniji deskriptor u svim MLR i PLS modelima izdvojio se parametar lipofilnosti (log P), koji je pozitivno korelisan sa retencijom ispitivanih jedinjenja. Prediktivna moć svih MLR i PLS modela, predloženih za predviđanje retencije strukturno sličnih 4-oksotiazolidina, proverena je pomoću test seta. Statistički parametri koji opisuju zavisnost predviđenih od eksperimentalno određenih parametara retencije potvrdili su mogućnost korišćenja ovih modela za procenu lipofilnosti sličnih jedinjenja. C. Uporedna analiza rezultata Kandidata sa rezultatima iz literature Sistematsko ispitivanje hromatografskog ponašanja i utvrđivanje kvantitativne veze između strukture 4-oksotiazolidina obrađivanih u ovom radu i retencionih parametara dobijenih u uslovima reverzno-fazne hromatografije do sada nije vršeno. Hromatografsko ponašanje serije novosintetisanih 4-oksotiazolidina ispitano je u uslovima reverzno-fazne hromatografije. Pomoću hemometrijskih tehnika utvrđeno je postojanje veze između retencionog ponašanja i fizičko-hemijskih svojstava ispitivanih molekula. Oksotiazolidini pokazuju širok spektar farmakoloških svojstava i imaju raznovrsnu primenu, a kao posebno važni izdvajaju se 2-alkiliden-4-oksotiazolidini. Hromatografsko ponašanje serije novosintetisanih N-supstituisanih-2-alkiliden-4-oksotiazolidina nije do sada ispitivano, te se smatra da je ispitivanje njihovih retencionih svojstava od važnosti za potpuniju karakterizaciju. Važno je istaći da za seriju ispitivanih 4-oksotiazolidina ne postoje podaci u literaturi o eksperimentalno određenoj lipofilnosti, koja predstavlja važan parametar za potencijalnu biološku aktivnost ispitivanih jedinjenja. Tankoslojna hromatografija je ekonomična, jednostavna, brza, precizna i tačna hromatografska tehnika za određivanje parametara lipofilnosti. Korelacije između hromatografski određenih parametara lipofilnosti i molekulskih deskriptora, koji predstavljaju svojstva strukture molekula, upotrebljene su za objašnjenje retencionog mehanizma u primenjenim hromatografskim sistemima, kao i dobijanje statistički značajnog modela, koji bi se mogao koristiti za predviđanje retencije i lipofilnosti novih strukturno sličnih jedinjenja.
Page 1: Univerzitet u Beogradu - Hemijski f
Page 5: Iz svega navedenog Komisija zaklju

izvestaj komisije za pregled i ocenu doktorske disertacije - Hemijski ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?