aktuelni savetnik broj 01/2013 - savetodavstvo - Vojvodina

REPUBLIKA SRBIJA 

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO 

AP VOJVODINE 

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE 

˝Aktuelni savetnik˝ 

Godina 2, broj 1, Pančevo, Januar, 2013. 

Priređivač: PSS Institut Tamiš Pančevo 

2013. Novi Sad

S A D R Ž A J 

PREDGOVOR....................................................................................................................................... 3 

Bogdan Garalejić 

Sirak za zrno – rezultati ogleda u PSS Institut Tamiš i perspektiva u proizvodnji na poljima 

Južnog Banata 

Grain sorghum – trial results in “Tamiš”extension service and wide production perspective 

in Southern Banat region........................................................................................................... 4 

Dragan Romić 

Sirak u ishrani domaćih životinja 

Sorghum in animal nutrition...................................................................................................... 7 

Nikola Stojsavljević 

Mere za efikasniju reprodukciju goveda 

Measures for efficient cattle reproduction................................................................................. 12 

Nikola Škrbić 

Utrošak energije u obradi zemljišta 

Energy consuption in the soil tillage....................................................................................................... 16 

Maja Sudimac 

Uticaj povoljnih dezinfekcionih tretmana na dužinu čuvanja mrkve 

Improvements in sanitizing tehnology on quality of carrots during prolonged storage......................... 22 

Violeta Stefanović 

Metode organske proizvodnje meda 

Methods organic Honey production.......................................................................................... 27 

Vladan Ugrenović 

Proizvodnja i upotreba semena u organskoj proizvodnji 

The production and use of seeds in organic farming................................................................. 31

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 

Autonomne Pokrajine Vojvodine 

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine 


Priređivač: PSS Institut ˝Tamiš˝ Pančevo 

Godina 2, broj 1, Pančevo, Januar, Godina 2013. 

PREDGOVOR 

U formi elektronskog višestranog materijala kako je to Programom rada PSS AP Vojvodine predviđeno, 

“Aktuelni savetnik” ovim brojem ulazi u drugu godinu. Većina savetodavaca poseduje rezultate, znanje i iskustvo i ima 

mogućnost da na ovaj način to predstavi u odgovarajućoj formi i sadržaju. Obrada rezultata ogleda savetodavaca, 

njihovo poređenje sa drugim publikovanim rezultatima je od posebnog značaja, što bi trebalo imati u vidu kada se 

opredeljujemo za određene teme. Nadamo se da smo većinu nejasnoća vezanu za tehničku stranu uređivanja prevazišli, 

pa se u narednom periodu možemo koncentrisati na izbor aktuelnih tema i poboljšanje kvaliteta radova. 

Ovaj broj “Aktuelnog savetnika” nema jedinstvenu temu već je autorima prepušteno da odaberu problem za koji 

smatraju da je u ovom momentu najznačajniji u oblasti za koju iskazuju posebno interesovanje. U ovom se broju 

zainteresovani mogu upoznati sa iskustvima i mogućnostima u gajenju sirka i kako da ga koriste u ishrani domaćih 

životinja. Tema je izuzetno zančajna pogotovu kada se ima u vidu elastičnost ove gajene biljne vrste na uslove suše i 

visokih temperatura i sa druge strane pogodnost u spremanju smeša za ishranu. U radu na temu uspešne proizvodnje 

mleka i junadi ukazuje se na to da se ozbiljna proizvodnja ne može zamisliti bez planske i kvalitetne selekcije. 

Proizvođači koji razmišljaju o promenama u sistemu obrade zemljišta mogu se upoznati sa dobijenim rezultatima 

utroška energije za različite tehnološke šeme u našim uslovima. Proizvođači mrkve imaju priliku da vide rezultate 

čuvanja sa različitim tretmanima u pripremi pre unošenja u hladnjaču. Rezultati ukazuju na određene poteškoće ali daju 

i predlog za poboljšanja. 

U delu vezanom za organsku proizvodnju dati su uslovi i prednosti proizvodnje meda po organskim principima. 

Jedan od najznačajnijih problema organske proizvodnje je nedostatak organskog semena u radu se ukazuje na problem i 

daju predlozi za njegovo prevazilaženje. 

Korisnicima portala PSS AP Vojvodine u Novoj Godini želi zdralje, uspeh u radu i porodičnu sreću, 

Stručni tim za koordinaciju, administriranje 

i unapređenje rada portala PSS AP Vojvodine, 

Rukovodilac PSS OJ Pančevo 

Nikola Škrbić, dipl. inž. 

3







SIRAK ZA ZRNO 

REZULTATI OGLEDA U PSS INSTITUT TAMIŠ I PERSPEKTIVA U PROIZVODNJI 

NA POLJIMA JUŽNOG BANATA 

Izvod 


U Vojvodini se gaji sirak metlaš i sirak za zrno. Tradicija, u južnoj Bačkoj, je proizvodnja sirka metlaša. Južni Banat 

kao kukuruzni pojas Vojvodine više je suočen sa nedostatkom padavina u odnosu na ostale delove pokrajine . 

Sirak za zr-no u sušnim uslovima daje za 30% veći prinos od kukurza. [1] Krajem XX veka, 1998, na teritoriji koju 

pokriva PSS Institut “TAMIŠ” u ZZ Debeljača bilo je posejano 25 ha sirka za zrno. Nakon te godine površine sirka za 

zrno nisu evidentirane. U 2012-oj na Oglednom polju, PSS Institut “TAMIŠ”, posejan je ogled sa dva domaća i tri 

strana hibrida sirka za zrno. U radu su predstavljeni prinosi sirka za zrno i upoređeni sa prosečnim prinosom kukuruza 

na Oglednom polju. Smatramo da stabilni i visoki prinose zrna sirka ovoj proizvodnji daju mesto kod proizvođača koji 

se bave tovom. [2] 

Ključne reči: sirak za zrno, južni Banat, prinos sirka, nedostatak padavina, tov 

GRAIN SORGHUM 

TRIAL RESULTS IN “TAMIS” EXTENSION SERVICE AND WIDE PRODUCTION 

PERSPECTIVE IN SOUTHERN BANAT REGION 


Abstract 

Sorghum for broom and for grain production are known in Vojvodina. In southern Backa sorghum for broom 

production is tradition. Southern Banat is “corn belt” of Vojvodina which have most dry conditions in crops production 

than other parts of province. Grain sorghum produce 30% higher yield than corn in dry conditions. [1] On working area 

of Institute “TAMIS” in 1998 Ag Cooperative “Debeljaca” had 25 ha of grain sorghum. After that was not evident 

production of grain sorghum. We will present experimental results of grain sorghum and compare with average corn 

yield on Experimntal Field. Grain sorghum production will be important for fatty livestock farmers with his stable and 

high yields and excellent feed carasteristics. [2] 

Key words: grain sorghum, Southern Banat, grain yield, dry period, fatty 

o 

o 

o 

o 

o 

Uvod 

Metod postavljanja ogleda 

Rezultati 

Zaključak 

Literatura 

UVOD 

Sirkovi su u ratarskoj proizvodnji zastupljeni sa nekoliko agronomskih formi od kojih poseban značaj imaju 

sirak za zrno i sirak metlaš. Sirak za zrno se po površinama i proizvodnji ubraja u pet najvažnijih gajenih biljaka na 

svetu. Po botaničkoj klasifikaciji zbirnim nazivom sirkovi (engl. sorghums) označava se više vrsta koje pripadaju rodu 

Sorghum. Jedna od tih vrsta je i S.bicolor koja po autoru de Wet (1978) obuhvata jednogodišnje i višegodišnje gajene i 

divlje forme gde se ubrajaju sirkovi koji se gaje kod nas. [1] 

Sirak je biljka tropskog porekla dobro adaptirana na uslove umerene klime. Termofilna je biljka i kritičan 

period za rast javlja se u period nicanja kada u našim uslovima, najčešće, nema dovoljno toplote te usev zaostaje. Nakon 

prolaska ovog perioda do izražaja dolazi tolerantnost prema nepovoljnim uslovima sredine. [1] 

4







Zahtev sirka prema vodi je skromniji, tolerantniji je na sušu od kukuruza. Odlikuje ga moćan razvijen korenov 

sistem, manji habitus u odnosu na kukuruz, deblji epidermis, voštana prevlaka na listu i dr. 

Bolje podnosi marginalna zemljišta od drugih biljnih vrsta (peskovita zemljišta i slatine). Hraniva iskorišćava 

efikasnije od kukurza naročito azot. [1] U uslovima slabijeg zemljišta, lošije obezbeđenog hranivima ili klime koja je 

sušna i suviše topla za kukurz sirak je dobra alternative kukruzu. U povoljnim uslovima sredine kukurz i sirak imaju 

gotovo identičan prinos. U nepovoljnim uslovima sirak je prinosniji za 30% u odnosu na kukuruz. Tamo gde se 

ostvaruje prinos kukuruza ispod 5 do 5.5 tha -1 treba ustupiti mesto kukuruzu. U plodoredu utiče na smanjenje šteta od 

nematoda, ne napada ga kukuruzna zlatica. [3] Podjednako dobro rodi kako u uslovima konvencionalne tako i u 

uslovima konzervacijske obrade zemljišta. Iza sebe ostavlja pokrivenost zemljišta žetvenim ostacima do 90% što je 

značajno za očuvanje zemljišta. [2] 

METOD POSTAVLJANJA OGLEDA 

Ogled je postavljen na Oglednom polju PSS Institut TAMIŠ Pančevo u 2012 godini. U ogledu su korištena dva 

domaća hibrida Alba F1 i Gold F1 (Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad) i tri strana hibrida H1, H2 i H3. 

U pitanju je dugačka uzana parcela. Svaki je hibrid imao 6 redova, razmak red od reda 0.5m i dužine 170 m. 

Prilikom žetve parcela je opkošena i svaki hibrid je imao svoju površinu za obračun (Tabela broj 1). 

Osnovna obrada je konvencionalna (oranje, 25-30 cm), za osnovno đubrenje je utrošeno 300 kgha -1 NPK 

16:16:16, predsetveno đubrenje bez azota sa jednim međurednim kultiviranjem. Zaštita od korova nije rađena. Setva je 

bila 30.04.2012., šestoredna sejalica sa duplim disk ulagačima. Žetva i merenje prinosa, svakog hibrida/parcele, je 

urađeno 08.09.2012., kombajnom sa žitnim adapterom. Prinos je meren na kolskoj elektronskoj vagi. Vlaga je merena 

vlagomerom u samoj žetvi. Prinos je obračunat na kgha -1 sa 14% vlažnosti zrna. 

REZULTATI 

U ogledu se nalazilo 5 hibrida i to od domaćih hibrida (NS Seme) Alba F1 i Gold F1 koji su pod rednim 

brojem 4 i 5 i strani hibridi H1, H2 i H3- redni broj 1,2,3. 

Svi hibridi u ogledu imali su karakterističnu boju metlice, odnosno zrna. Prilikom merenja visina biljaka i 

dužine metlice nije primećeno prisustvo sekundarnih stabala sa metlicama. Sekundarno stablo se pojavljuje kao 

posledica nedovoljnog sklopa i svojom zrelošću zrna može uticati na vlagu u žetvi. [1] 

Vlažnost zrna, u žetvi, je ujednačena kod stranih hibrida i kretala se od 14.10 % do 14.70 %. Kod domaćih 

hibrida samo je hibrid Gold F1 sa vlaznošću zrna na nivou stranih hibrida (17.20%), dok je vlaga kod Alba F1 iznosila 

18.10%. Najbolje je da se sirak žanje kad je vlažnost zrna ispod 13%. Zrno se ne osipa iz metlice. 

Slika 1-3. Sirak na Oglednom polju PSS Institut “TAMIŠ” 

Sl.1 Sl.2. Sl.3. 

Tabela broj 1. Prinosi pet hibrida sirka za zrno (kgha -1 ) i vlažnost zrna (%) u ogledu. 

Redni broj 

hibrida 

Prinos na 

prceli 

(kg) 

Moment. 

Vlaga. 

(%) 

Površ. 

parcele 

(m 2 ) 

Prinos sa 

14% vl. 

(kgha -1 ) 

1 480 14.20 519.4 9241 

2 470 14.10 518.8 9059 

3 475 14.70 518.5 9161 

4 535 18.10 517.0 10348 

5 485 17.20 516.0 9399 

5







Najveći prinos je postignut kod hibrida Alba F1, 10348 kgha -1 , zatim sledi hibrid Gold F1 sa 9399 kgha -1 I 

redosled stranih hibrida je H1 sa 9241 kgha -1 , H3 sa 9161 kgha -1 i H2 sa 9059 kgha -1 . Za ovakvu godinu sa deficitom 

zimskih padavina, nedostatkom padavina i visokim srednjim dnevnim temperaturama u toku vegetacije ovi prinosi su 

izuzetno visoki. 

Sl.4 Metlica hibrida Gold F1 

Sl.5. Metlica hibrida Alba F1 

Prosečan prinos kukuruza na Oglednom polju Instituta bio je 5500 kgha -1 . Vidimo da su sirkovi za zrno svojim 

prinosima, u ogledu, bili za 40-53% prinosniji. Ovolika razlika zahteva postavljanje ogleda gde će se preciznije 

uporediti prinos sirka i kukuruza sa prikazom troškova proizvodnje. 

U laboratoriji PSS Instituta “TAMIŠ” obavljene su hemijske analize zrna i upoređene sa analizama uzetih 

uzorka kukurza. Ispitivana je: vlaga, pepeo, protein, celuloza, mast i energetska vrednost. Prikaz rezultata ovih 

ispitivanja biće objavljen posebno. 

ZAKLJUČAK 

Proizvodnja sirka za zrno je jednostavnija nego kod kukurza i sa manjim zahtevima po pitanju zemljišta i 

đubriva. Mali problem nastaje u spektru herbicida koji se mogu koristiti u sirku za zrno. Treba voditi računa o tome da 

se proizvodnja sirka za zrno zasnuje na parcelama gde je, inače, rod kukurza mali (5-5.5 tha -1 ). Sa druge strane kod 

naših proizvođača ne postoji navika proizvodnje ove biljne vrste. Isto je i kod proizvođaća koji se bave bilo kojom 

vrstom tova. Postoji zaziranje od načina škladištenja kao i od nepoznavanja njegovih hranljivih karakteristika. U obzir 

moramo uzeti, naviku, da smeše koncentrata u osnovi sadrže kukuruz. 

Na području delovanja PSS Institut “TAMIŠ” Pančevo postoje površine na kojima se ova proizvodnja može 

uspešnije obavljati od proizvodnje kukurza (Dobričko-Nikolinački rit, Jabučki rit, deo atara Opova). Sela koja svoje 

delove atara imaju u ovim ritovima imaju proizvođače mleka ili neku vrstu tova. 

Preporučujemo proizvođačima da na svojim površinama krenu sa proizvodnjom sirka za zrno. Ogledi u PSS 

Institut “TAMIŠ” će se nastaviti i u narednim godinama što će dati širi izbor hibrida, dobre preporuke u tehnologiji 

proizvodnje naročito u primeni herbicida i preporuke za pravljenje koncentrovanih smeša u kojima neće biti potreban 

kukurz. Za sada oglede, na istom Oglednom polju, sa krmnim sirkom ima kompanija KWS. Prinos biljke, piprema i 

kvalitet silaže koji se dobija od ovog sirka biće tema nekog drugod rada. 

Literatura: 

[1] Sikora,V., Berenji,J. “Sirak za zrno i sirak metlaš kao alternativne culture”. Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi 

Sad. 

[2] “Grain Sorghum Production Handbook”, Kansas State University Agricultural Experimental Station and 

Cooperative Extrension Service Manhattan, Kansas. http://www.ksre.ksu.edu/bookstore/pubs/C687.pdf 

[3] “Grain Sorghum Production Handbook”, Univerity of Arkansas, Division of Agriculture, Cooperative Extension 

Service, Corn & Grain Sorghum Board. http://www.uaex.edu/Other_Areas/publications/HTML/MP-297.asp 

6







SIRAK U ISHRANI DOMAĆIH ŽIVOTINJA 

Mr Dragan Romić 

Izvod: Dugo godina unazad teme vezane za uporebu sirka u ishrani domaćih životinja su u manjoj ili većoj meri 

obrađene i sagledane sa više aspekata. Međutim, izuzetne suše u proteklih par godina, upotreba kukuruza u sve većoj 

meri za industrijsku preradu kao i povećana potreba za ljudsku ishranu, podstiču nas da ponovo sagledamo sve 

činjenice vezane za sirak kao stočnu hranu. Otpornost koju ova biljka ima na sušu, relativno jednostvana i jeftina 

tehnologija proizvodnje i visoki prinosi suvog zrna i zelene mase za siliranje, ovu biljku čine izuzetno privlačnom i u 

cilju snižavanja troškova ishrane domaćih životinja a samim tim i smanjenja cene koštanja krajnjeg proizvoda. Svakako, 

da u ovako jednom kratkom prikazu nije moguće jasno sagledati sve prednosti i nedostatke korišćenja sirka u ishrani 

stoke ali mišljenja smo da treba uložiti dodatni napor da ova biljka zauzme mesto u proizvodnji stočne hrane koje do 

sada nije uspela da dobije. 

Ključne reči: sirak, ishrana, životinje, suša 

SORGHUM IN ANIMAL NUTRITION 

Dragan Romić, MSc 

Abstract: long years ago, issues related to usage is sorghum as feed are more or less processed and analyzed from 

different aspects. However, extreme drought in the past few years, the use of corn increasingly for industrial processing 

as well as increased demand for human consumption, encourage us to re-look at all the facts of sorghum as animal feed. 

Resistance that the plant has to drought, relatively simply and inexpensive production technology and high yields of dry 

grain and green mass in silage, this plant make it extremely attractive in order to lower the costs of feeding of livestock 

and thereby reduce the cost of the end product. Of course, that in such a short review can not be clearly seen the 

advantages and disadvantages of using sorghum fodder but we believe that it should make an extra effort to take the 

place of this plant in the production of animal feed, which has so far failed to gain. 

Key words: sorghum, nutrition, animals, drought 

o 

o 

o 

o 

Sirak u ishrani goveda 

Sirak u ishrani živine 

Sirak u ishrani svinja 

Literatura 

SIRAK U ISHRANI GOVEDA 

O uvođenju sirka u ishranu goveda u našoj zemlji razmišljalo se još krajem 60-ih godina. Međutim u to vreme 

postojale su rezerve prema ovoj ideji zbog visokog sadržaja cijanovoodnične kiseline (HCN) koja može biti otrovna za 

životinje. Međutim, prema Lazićevoj [4] sirak koji je tih godina slekcionisan sadržavao je izuzetno niske količine HCN 

tako da već tada nije bio opasan za stoku. Nakon tog istraživanja PIK „Bečej“ je 3.3300t ona zelene mase ili (19,3%) od 

ukupnih potreba obezbeđivao sirkom, što je već tada ukazuje na široke mogućnosti korišćenja ove kulture u ishrani 

preživara [5]. Sirak za zrno i zelenu masu kosi se kad je u voštanoj i ranoj voštanoj zrelosti. Materijal koji se silira u 

ovom stadijumu imaće 70-75% vlage [8]. 

Ako se kosi ranije, sirak će imati obično 75-85% vlage što negativno utiče na kvalitet silaže. Ukoliko se pak silira pri 

većem sadržaju suve materije t.j. posle kasne voštane zrelosti, zrno toliko otvrdne da prolazi neiskorišćeno kroz 

želudačno crevni kanal životinja. Ako se siliraju samo zrno ili metlica (28-35% vlage) zrno se krupi da bi se poboljšao 

kvalitet hrane. Ako se zrno kombajnira sa 20-25% vlage ostali delovi biljke imaće 70-80% vlage u zavisnosti od uslova 

spoljne sredine. U tom slučaju može biti potrebno da se odloži siliranje dok se stabljike još ne prosuše. 

7







Tabela 1. Proteini odabranih hraniva nerazgradivi u buragu 

hranivo % 

nerazgradjeni proteini 

hranivo % 

nerazgradjeni proteini 

lucerkine pelete 59 sveža lucerka 28 

krvno brašno 62 ječam 27 

dehidrirani pivski trop 49 melasa 35 

pamukova sačma 40 kukuruzna silaža 31 

kukuruz 52 travna silaža 29 

riblje brašno 60 ovas 17 

sveža trava 40 soja 26 

mesno i koštano brašno 49 suncokret 26 

sirak 54 tapioka 36 

šećerna repa 45 pšenične mekinje 29 

U tabeli 1 možemo videti da je % nerazgrađenih prteina stočnog sirka u buragu vrlo visok i iznosi 54% ali istovremeno 

to je svega 2% više od kukuruza što ga i po ovom kriterijumu čini konkuretnim kukuruzu. 

Tabela 2. Primeri kabastog hraniva i njihovog sastava hranljivih materija po kilogramu svežeg hraniva (g/kg) 

hranivo 

SM 

(g) 

SV 

(g) 

TDN 

(g) 

NEL 

(g) 

SP 

(g) 

Ca 

(g) 

P 

(g) 

max.kg u 

obroku 

sveža lucerka 200 50 120 0,30 45 4,40 0,70 - 

slonova trava, durum 200 65 110 0,25 18 1,20 0,50 - 

višegodišnja trava (chloria 200 75 150 0,30 20 1,30 1,00 - 

gayana) 

ljulj 180 45 110 0,25 20 - - - 

krmni sirak 240 55 140 0,35 25 0,90 0,40 - 

pivski trop (svež) 220 30 150 0,35 55 0,60 1,20 10 

silaža od trava i leguminoza 450 100 280 0,60 75 2,50 1,00 - 

kukuruzna silaža 300 75 180 0,35 20 0,80 0,70 - 

sirkova silaža 300 80 170 0,40 20 0,70 0,50 - 

seno lucerke 900 200 540 1,30 200 13,4 3,00 - 

peletirana lucerka 920 240 550 1,25 175 14,0 2,30 10 

seno ljulj 880 250 530 1,20 75 - - - 

Ukupne Svarljive Materije (TDN); Neto Energija Laktacije (NEL); Sirovi protein (SP) 

U tabeli 2 posmatrajući uporedo sedam parmetara važnih za ishranu preživara uočavamo da ne postoje značajna 

odstupanja u hranivoj vrednosti kukuruzne silaže u odnosu na silažu siraka. 

Tabela br. 3: Energijom bogata hraniva 

hranivo SM SV 

TDN 

NEL 

SP 

Ca 

P 

max.% u 

(g) 

(g) 

(g) 

(g) 

(g) 

(g) 

(g) 

koncetratu 

8







Ječam 900 50 750 1,80 115 0,50 3,40 70 

Kukuruz 900 25 800 1,80 95 0,50 2,80 50 

Zob 900 105 690 1,55 120 0,80 3,40 25 

Sirak 900 25 670 1,20 115 0,50 3,20 25 

kukuruzno 

klipno brašno 

pšenične 

mekinje 

rezanci 

šećerne repe 

900 85 720 1,70 80 0,60 2,50 20 u obroku 

900 100 630 1,40 155 1,30 11,60 25 

900 160 700 1,55 90 5,60 0,90 15 u 

obroku 

U tabeli 3. Posmatrajući stočni sirak kao energetsko hranivo uočavamo da je po posmatranim parametrima 

kukuruz u blagoj prednosti a uočljivo je ograničenje učešća sirka do 25% u smeši koncetrata. Istovremeno to 

ograničenje za kukuruz ide do 50%. 

Sirak može služiti i za ispašu. Za napasanje je najbolji kod visine 60-80 cm. Ranija ispaša nije preporučljiva jer 

može doći do trovanja stoke nitritima, naročito kod obilnije prihrane KAN-om. Sirak se napasa obročno. Stoci se daje 

ona površini koja je potrebna za podmirenje obročnih potreba. 

SIRAK U ISHRANI ŽIVINE 

Oblast stočarstva u čijoj ishrani bi sirak mogao imati daleko značajnije mesto je živinarstvo. Nove sorte sirka su 

odličan izvor proteina za brojlere, ćurke i nosilje. Zamena kukuruza sirkom u meši za brojlere i nosilje može ići do 70% 

a kod ćuraka do 55% [7]. Farmeri su u prošlosti imali rezervu prema sirku zbog prisustva tanina kojeg su stare sorte 

sirka imale u velikoj količini. Tanin je izazivao smanjenje prirasta kod živine [1]. Nove sorte sirka imaju vrlomalo 

tanina i to 99% je tanin eliminisan iz zrna [2]. U tabeli 4 [10] poredi se kukuruz i sirak po pitanju svarljivih proteina i 

A.K. 

Tabela 4.: Procenat iskoristljivosti proteina i amino kiselina iz sirka i kukuruza 

brojleri 

nosilje 

Sirak Kukuruz Sirak Kukuruz 

Proteini 0,82 0,80 0,76 0,78 

Amino kiseline (prosek) 0,84 0,84 0,77 0,80 

Takođe noviji radovi ukazuju na visoku nutritivnu vrednost novih sorti sirka [10] i pozitivan uticaj na proizvodne 

osobine brojlera. Istraživači ističu da su osobine porasta iste kao kod brojlera hranjenih smešama gde je kao osnova 

korišćen kukuruz ali da u odnosu na favorizovani kukuruz, smeše a sirkom ostvaruju manju cenu.. 

U istraživajima koje je sproveo Supić [9] je utvrđeno da je uz postepeno uvođenje stočnog sirka sa malim 

sadržajem tanina, moguće u ishrani brojlera zameniti i do 50% kukuruza korišćenog u smeši za tov brojlera. Substitucija 

počinje sa 25% i ide do 50% ne izazivajući nikakve negativne uticaje na proizvodne performanse brojlera. 

SIRAK U ISHRANI SVINJA 

U ishrani svinja, stočni sirak se u našoj zemlji praktično koristi u tragovima. Kod starijih sorti sirka kao i kod 

ječma postoji određen procenat proantocijanida koji izazivaju zamućenost u pivu zbog formiranja nerastvorljivog 

enolno-proteinskog kompleksa [11]. Slično tome postoje podaci da se sličan kompleks formira u crevima svinja, što 

dovodi do ograničene svarljivosti proteina, mada su prema drugim sraživačima problemi zbog niske koncetracije fenola 

zanemarljivi [6]. U sledećim tabelama prikazali smo neke od mogćnosti korišćenja sirka u smešama za svinje vodeći 

računa o prihvatljivoj količini u smeši i kategoriji za koju je smeša namenjena. 

Tabela 5 :Predlog kompletnog obroka za ishranu tovnih svinja od 25 do 60 kgtelesne mase 

Preporuka I II III 

Hraniva % % % 

9







Kukuruz 43,00 55,00 55,00 

Tritikale 15,00 - 10,00 

Stočno brašno - 8,00 8,00 

Stočni sirak 5,00 - - 

Ječam 10,00 10,00 - 

Dopunska smeša (35%) 27,00 27,00 27,00 

% sirovih proteina 16,24 16,10 16,30 

Tabela 6:Predlog kompletnog obroka za ishranu krmača dojara i nerastova 


Hraniva % % % 

Kukuruz 50,00 55,00 55,00 

Ječam - 10,00 5,00 

Tritikale 10,00 - 5,00 

Stočno brašno 10,00 10,00 10,00 

Stočni sirak 5,00 - - 

Dopunska smeša (35%) 25,00 25,00 25,00 


Tabela 7: Predlog smeše za ishranu tovnih svinja od 25 do 60 kg telesne mase 


Hraniva % % % 

Kukuruz 61,50 56,50 70,00 

Pšenica - 10,00 - 

Tritikale 10,00 - - 

Stočno brašno - 5,00 5,50 

Stočni sirak - 5,00 - 

Sojina sačma 16,00 20,00 21,00 

Stočni grašak 10,00 - - 

Dikalcijumfosfat 1,00 1,00 1,00 

Stočna kreda 1,00 1,00 1,00 

Stočna so 0,50 0,50 0,50 

Premix 1,00 1,00 1,00 


Tabela 8: Predlog smeše za ishranu tovnih svinja od 60 do 100 kg telesne mase 


Hraniva % % % 

Kukuruz 48,50 62,50 62,50 

Stočni sirak 10,00 - 5,00 

Pšenica 10,00 - 5,00 

Tritikale - 10,00 - 

Ječam - 10,00 - 

Stočno brašno 10,00 - 10,00 

Sojina sačma 10,00 14,00 14,00 

Stočni grašak 8,00 - - 


Stočna kreda 1,00 1,00 1,00 

Stočna so 0,50 0,50 0,50 

Premix 1,00 1,00 1,00 


10







Tabela 9: Predlog smeše za ishranu krmača dojara i nerastova 


Hraniva % % % 

Kukuruz 54,50 55,00 60,50 

Pšenica - 10,00 - 

Tritikale - - 10,00 

Ječam 10,00 - - 

Stočni sirak - - 10,00 

Stočno brašno 10,00 10,00 8,00 

Sojina sačma 15,00 15,00 9,00 

Suncokretova sačma 7,00 7,00 - 


Stočna kreda 1,00 1,00 1,00 

Stočna so 0,50 0,50 0,50 

Premix 1,00 1,00 1,00 

% sirovih proteina 16,28 16,18 16,01 

Literatura: 

[1] C. M. Nyachoti, J. L. Atkinson and S. Leeson, 1996. Response of Broiler Chicks Fed a High-Tannin Sorghum 

Diet. J Appl. Poulty Res. 5:239-245 

[2] C. M. Nyachoti, J. L. Atkinson and S. Leeson, 1997. Sorghum tannins: a review. World’s Poult. Sci. J. 53:5-21. 

[3] E. K. D. Nyannor, S. A. Adedokun, B. R. Hamaker, G. Ejeta and O. Adeola, 2007. Nutritional evaluation of highdigestible 

sorghum for pigs and broiler chicks. J. Anim Sci. 2007. 85:196-203 

[4] Lazić Zora (1972): Mesto krmnih sirkova u proizvodnji stočne hrane. I jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju. 

Kruševac, 1972. 

[5] Mitrašinović, B. (1978): Tendencije u ishrani goveda u procesu razvoja govedartva organizacije „Bečej“. 

Savetovanje o proizvodnji, spremanju i korišćenju stočne hrane, kaofaktora daljeg razvoja stočarstva SAP 

Vojvodine, Novi Sad, 1978 

[6] Newman, R.K., NewmanC.W., EL-Negoumy, A.M., Aastrup, S. (1984): Nutritional quality of proanthocyanidinfree 

barley. Nutritional Reports International 30: 809-816 

[7] Beyer, S.: Sorghumin Poultry Production Feding Guide. Kansas State University 

[8] Stoneberg, E., Schaller, F. W., Hull, D. O., Meyer, V. M., Wardle, N. J.,GayN., Voelkerm, D. E: Silage production 

and use. Iowa State University of Science and Technology. Ames. pM.:417, 1980. 

[9] Supic, B.; Milosevic, N.; Ukropina, L.; Dzinic, N.; Popov-Raljic, J.; Popovic, S.Biotehnologija u stocarstvu (1994) 

v. 10(1-2) p. 60-65 

[10] The Nutrient Requirements of Poultry (1994), 9th Revised Ed. National Research Council, NATIONAL 

ACADEMY PRESS, Washington , D.C. 

[11] Wettsein D., von Nilan, .A., Ahrenst-Larsen, B., Erdal, K., Ingversen, J., Jende-Stride, B., Nyegaard Kristiansen, 

K., Larsen, J., Outtrup, H., Ullrich, S.E. (1985): Proanthocyanidin-free barley fo brewing: Progres inbreeding for 

high yield and research tool in polyphenol chemistry. Technical Quarterly of the Mster Brewes Association of the 

Americas 22: 41-52 

11







MERE ZA EFIKASNIJU REPRODUKCIJU GOVEDA 

Nikola Stojsavljević, dipl.ing. 

Izvod: U razvijenim zemljama Evrope, kao što su Danska i Holandija, govedarstvo učestvuje sa 60 – 70 % u ukupnoj 

poljoprivrednoj proizvodnji, kod nas je to negde oko 40 %. Zemlje EU imaju dobro organizovanu kvotu proizvodnje 

mleka, što znači da se ograničava veća proizvodnja mleka od potreba potrošnje. Goveda su najveći proizvođači 

namirnica čiji proteini su visoke biloške vrednosti, mleko i meso, koji služe za potrebe stanovništva tako i kao sirovina 

za potrebe prehrambene industrije. Na farmama mlečnih krava cilj je što veća proizvodnja mleka, slično je i na farmama 

za tov sa krajnim ciljem proizodnje što veće količine mesa. Dakle cilj svake stočarske proizodnje je profit. Obe 

proizvodnje direktno zavise od plodnosti jer bez teleta nema ni mleka ni mesa. Na plodnost krava utiču brojni genetski i 

paragenetski faktori. Smatra se da sinhronizovanim praćenjem ishrane, protokola zdravlja i pravilnim upravljanjem 

reprodukcijom možemo uticati na plodnost i preko 80 % na godišnjem nivou [1]. 

Ključne reči: krave, ishrana, estrus, reprodukcija, upravljanje, 

MEASURES FOR EFFICIENT CATTLE REPRODUCTION 

Nikola Stojsavljević, dipl.ing. 

Abstract: In the developed countries of Europe, such as Denmark and the Netherlands, cattle accounts for 60 - 70% of 

the total agricultural production, but in our country it goes around 40%. EU countries have a well-organized milk 

production quota, which means limiting the increase in the production of milk consumption needs. Livestock is the 

biggest producers of food proteins with high biological value, milk and meat, which serve the needs of the population 

and needs of the food industry as raw material. The goal of dairy cow farms is exceeding greater milk production, 

similar to these are farms for breeding that have the ultimate goal of exceeding greater quantities of meat. So the goal of 

each type of livestock manufacturing is profit. Both types of production depend directly on fertility because without calf 

there will be no milk or meat. Cow fertility is influenced by numerous genetic and abiotic factors. It is believed that 

synchronous monitoring of nutrition, health protocols and proper management can affect reproduction and fertility over 

80% annually [1]. 

Key words: cows, nutrition, estrus, reproduction, management, 

o 

o 

o 

o 

o 

Uvod 

Osnovne osobine reprodukcije goveda 

Faktori koji deluju na plodnost krava 

Zaključak 

Literatura 

UVOD 

Kakve bi osobine trebalo da ima perfektna krava, odgovor verovatno bi za idealnu kravu glasio neophodna visoka 

proizvodnja mleka,eksterijerna i konstitucijska korektnost, redovna plodnost, lakoća telenja, dobra zdravstvena 

otpornost i vitalnost, gde se većina ovih osobina ubraja u funkcionalne karakteristike koji u današnjim odgajivačkim 

programima postaju posebno značajne. Važno je da farmeri budu upoznati sa faktorima koji utiču na uslove pod kojima 

krave ostaju steone, kako kontrolisati faktore i imati jasan zadatak i cilj da se procenat poveća. Da bi jedno grlo bilo od 

ekonomskog značaja za odgajivača, ono mora dovoljno dugo da bude u proizvodnji, a da pri tom nisu narušene 

zdravstvene ili reproduktivne sposodnosti. S obzirom na to da se ispoljenost i proizvodnih i reproduktivnih osobina sa 

uzrastom smanjuje, dužina produktivnog života je znatno kraća od biloških granica. Ukupan životni cilus ženskih grla 

najčešče se deli u dva perioda: “neproduktivan period“ ili period troškova, odnosano period od rođenja do prvog partusa 

i „produktivni period“, odnosno period od prvog partusa do izlučenja, koji se znatno češće nego celokupno trajanje 

života, označava kao „dugovečnost“, ili „dužina produktivnog života“ itd. Proizvodnja potomstva traži u upravljanju 

12







reprodukcijom visok stepen sinhronizacije komplikovanih procesa jer često manje od 50 % plotkinja ostaje steono od 

prvog osemenjavanja. Farmeri žele kravu koju će kvalitetno iskoristiti tokom njenog životnog veka , a to podrazumeva 

da krava ima redovne reproduktivne cikluse i da što više vremena provede u produktivnom periodu laktacije. 

13 

OSNOVNE OSOBINE REPRODUKCIJE GOVEDA 

Praćenjem plodnosti krava i bikova, tj. mužjaka, čije se seme eksploatiše pri osemenjavanju krava, ocenjuje se 

plodnost kao ključni faktor koji određuje životni vek krave [1], gde se ocene daju prema broju oteljene teladi i dužini 

zadržavanja u proizvodnom ciklusu. Optimalna plodnost mlečnih krava je imperativ za ujednačenu prozvodnju mleka i 

potrebno je postići 7,14 % steonosti mesečno , tj. 85,68 % godišnje od početnog - ulaznog broja na početku godine [2]. 

Tab. 1. Biološke karakteristike reprodukcije goveda 

Ženka 

Mužjak 

Polna zrelost: 11 do 15 meseci 

Polna zrelost: 10 do 16 meseci 

Polno aktivna tokom cele godine 

Polno aktivan tokom cele godine 

Estrusni ciklus: 18 do 24 dana (21 dan) 

Sperma: 

Ovulacija: 10 – 12 h posle pojave estrusa 

volumen ejakulata = 4 do 8 ml (6 ml) 

Ovulaciona vrednost: 1 ovocit (2 i više u 1 do 10 koncentracija spermatozoida = 1,2 x 109/ml 

% slučajeva) 

Blizanci u 0,5 do 20 % slučajeva progresivna pokretljivost = > 75 % 

Trojke u 0,1 do 0,4 % slučajeva abnornalnih speramtozoida = < 20 % 

Trajanje gravidnosti: 9 meseci pH = 6,5 - 7,0 

Trajanje laktacije: 7 meseci 

Ejakulacija: brza (1 do 2 secunde), kompletan ejakulat 

Estrus se uspostavlja za 15 do 30 dana posle 

penis fibroelastičnog tipa 

telenja (mlečne rase) ili 2 do 3 meseca (tovne rase) 

Reprodukcija je jedna od najvažnijih stavki u govedarstvu, a da bi se postigli najbolji rezlutati potrebno je dobro 

upravljanje tj. dobro se organizovati. Da bi se poboljšala reproduktivna performansa stada , potrebno je obratiti pažnju 

na: otkrivanje estrusa , osemenjavanje, ishranu i higijenu. Sposobnost za razmnožavanje javlja se kod mladih grla u 

vreme polne zrelosti, kada polne žlezde počinju da proizvode zrele polne ćelije [3] i kada se drugi delovi polnog aparata 

razvijeni do takvog stepena da se može vršiti normalno parenje, oplodnja , porast i razvijanje ploda. U vezi sa brzim 

porastom reproduktivnog trakta, nastaju i značajne promene u fazi estrusa polnog ciklusa. Polna zrelost se javlja kod 

goveda znatno ranije nego što postignu potrebnu telesnu razvijenost, zato se ne preporučuje oplodnja junica pre nego 

što dostignu dve trećine svog telesnog razvoja, odnosno 14 – 16 meseci starosti. 

Polni ciklus – estrusni ciklus junica i krava je kompleks fizioloških, histoloških i morfoloških promena polnih 

organa i neurohormonalnog sistema, koja se ponavljaju periodično u pravilnim periodičnim razmacima, sve dok grla ne 

budu oplođena i to za sve vreme produktivnog života. 

Tab. 2 Najčešći znaci koji se mogu otkriti tokom estrusa 

Kad krave farmer treba Ulazak u estrus Pravi“stajaći“ estrus Izklazak iz estrusa 

da posmatra 

Apetit: Smanjen Naglo smanjen Sporo vraćanje 

Nervozno ponašanje: Jako primetljivo Jako primetljivo Primetljivo 

Kretanje: Jako primetljivo Jako primetljivo Primetljivo 

Mukanje: Često Manje Često 

Praćenje ostalih krava: Da Da Jako malo 

Temperament: Jako antagonističan Manje antagonističan Skoro normalan 

Udaranje glavom: Često Ne tako često Može da se poveća 

Lizanje ostalih krava: Da Da Da 

Skakanje: 

Skače na druge krave a ne Skače na druge krave i pušta drugeSkače na druge krave a ne pušta 

pušta druge na nju na nju 

druge na nju 

Odgovor prema Oprezno: može da bude Zainteresovana, prijateljski Sramežljiva, izbegava kontakt 

posmatraču: 

opasna 

raspoložena 

Prisutnost sluzi: Povremeno Može da je ima dok skače ili dok Češće se može primetiti 

je zaskakivaju 

Konzistentnost sluzi: Čista; obilna, vlažna Čista; prisutne lepljive dlačice Čista; prisutne lepljive dlačice 

Vulva: Crvena i otečena Crvena i otečena Manje otečena i manje 

zacrvenjena 

Krvavi iscedak: Obično nema Obično nema Može se primetiti 1-4 dana 

nakon estrusa







Brojna istraživanja u svetu i kod nas, pokazuju da je nivo reproduktivne efikasnosti krava visoke mlečnosti, tokom 

poslednjih 20 godina smanjen za oko 20 %. Ovo je posledica produženog anestrusa krava post partum i povećanog 

broja inseminacija, što ima za poseldicu povećanje servis perioda., odnosno perioda između dva telenja. Primenom 

egzogenih hormona moguće je indukovati uspostavljanje ciklične ovarijalne aktivnosti i manifestaciju estrusa što bi 

trajanje intervala od partusa do fertilnog estrusa moglo dovesti unutar maksimalno 90 dana posle telenja [4]. 

Otkrivanje i registrovanje etrsusa je značajan postupak jer rezultati oplodnje zavise od njega. U manjim stadima 

lakše je individualno regisrtovanje grla od strane članova domaćinstva, dok je za veća stada neophodan sistematski 

postupak. Obuka lica angažovanog u programu reprodukcije je veoma isplativo ulaganje u reproduktivnom upravljanju. 

Do 60. dana posle telenja više od 85 % krava treba da uđe u estrus i do 70. dana budu osemenjene. Između dva 

osemenjavanja više od 60 % krava treba da su sa normalnim ciklusom, sa skraćenim ciklusom manje od 5 % sa manje 

od 4 dana i manje od 10 % sa 5-17 dana i sa produženim ciklusom manje od 25 % krava. Indeks otkrivanja estrusa treba 

da je veći od 0,70 (broj fertilnih estrusa/broj osemenjavanja) [5]. 

Tab. 3 Kada je krava u estrusu, Pomoćno sredstvo - primer iz Holandije 

Jednostavno pitanje ! Komplikovan odgovor ? 

Simptomi 

Poeni 

* sluzavi iscedak iz vulve 3 

* mukanje – rikanje 3 

* nemir 5 

* njuškanje vulve drugih krava 10 

* naskakivanje ali ne i stajanje 10 

* mirovanje brade na telu druge krave 15 

* naskakivanje (ili namera) drugih krava 35 

* naskakivanje drugih krava na glavu 45 

* estrus i stajanje 100 

Napomena: Krava je estrusu kada u toku 24 sata ostvari – postigne 50 poena 

FAKTORI KOJI DELUJU NA PLODNOST KRAVA 

U intenzivnim uslovima proizvodnje nije uvek moguće postići maksimalnu reproduktivnu efkasnost krava 

primenom konvencionalnih metoda reprodukcije. Najveći uticaj na reproduktivnu efkasnost krava imaju: ishrana, uslovi 

držanja, nega i zdravstvena zaštita, pravilan odgoj teladi i junica, starost i razvijensot junica, uspešnost oplodnje, 

trajanje međutelidbenog perioda, povezanost proizvodnje mleka ishrane i reprodukcije. 

Dobra ishrana znači obezbeđenje energije,proteina,minerala i vitamina. Davanje dobro izbalansiranog obroka 

rezultira ne samo davanjem više mleka nego i boljim reproduktivnim parametrima [6]. Ishrana treba da je prilagođena 

stepenu proizvodnje, jer neadekvatna ishrana će se iskazati negativnim energetskim statusom što štetno deluje na 

jajnike. Obroci sa dovoljno krmnog bilja i izbalansirani sa hranljivim materijama rezultiraće kratkim periodom između 

telenja i prvog osemenjavanja. 

Klimatski faktori takođe imaju bitan uticaj na tok reprodukcije, jer temperatura, vlažnost i strujanje vazduha utiču 

na slabu koncepciju kada su srednje temperature veće od 29 stepeni C, a pogotovo ako su maksimalne spoljne 

temparature bile više od telesnih. 

Dobra evidencija je mnogo važna jer dobar sistem za odgovarajuću evidenciju oplodnje se sastoji iz kalendara za 

krave (može i običan kalendar) ili kartona osemenjavanja gde svi podaci koji se odnose na reprodkutivni status grla 

trebaju biti zabeleženi. Tu se misli na pojavu estrusa, datum osemenjavanja, ime priplodnjaka , datum utvrđene 

steonosti, datum telenja, reproduktivni poremećaji i tretmani istih itd. Na ovo odgajivače obavezuje Zakon o stočatstvu 

Sl. Glasnik RS 41/09, [7] da najmanje tri godine čuvaju pajete i nalog o izvrešenom osemenjavanju i da uredno vode 

karton osemenjavanja za svoja grla dok su god u produktivnom životu na farmi. Naravno ne treba isključiti kompjuter 

kao sistem za pomoć kod svakodnvne organizacije stada,dnevnim listama aktivnosti i analiziranju problema. 

Osemenjavanje krava da bi bilo uspešno potrebno je: vršiti u pravo vreme, obratiti pažnju na kvalitet 

inseminacije,proveriti da li krava povađa i obratiti pažnju na interval između telenja i prvog osemenjavanja. Kada je VO 

u pitanju sve krave kod kojih je estrus primećen ujutro osmeniti kasnije u toku dana, koje su u estrusu i narednog jutra. 

Ako je estrus primećen posle podne ili uveče, osemenjavanje slobodno može biti odloženo do sledećeg jutra. Osoba 

koja vrši osemenjavanje ima ogroman uticaj na procenat oplodnje. 

14







Tab.4 Optimalne vrednosti važnijih parametara reprodukcije krava visoko mlečnih grla u intenzivnoj proizvodnji 

(Walker, 1997). 

Parametar 

Optimalne 

vredosti 

Niske 

vrednosti * 

Međutelidbeni interval (meseci) 12,5 do > 14 

Prosečan interval: telenje – prvi uočeni estus (dani) > 60 > 60 

Krave kod kojih je prvi estrus uočen do 60. dana > 90 % < 90 % 

posle telenja 

Prosečan interval telenja do prvog VO (dani) 45 do 60 > 60 

Broj osemenjavanja po uspešnoj koncepciji, 

> 1,7 > 2,5 

indeks osemenjavanja 

Vrednost koncepcije posle prvog junice 65 do 70 % < 60 % 

osemenjavanja 

krave 50 do 60 % < 40 % 

Krave sa indeksom osemenjavanja manjim od 3 > 90 % < 90 % 

Krave kod kojih interval između uzastopnih > 85 % < 85 % 

osenjavanja iznosi 18 do 24 dana(regularno povađanje) 

Prosečno trajanje servis perioda (dani) 85 do 90 > 15 % 

Krave sa servis periodom dužim od 120 dana < 10 % > 140 

Trajanje zasušenog perioda (dani) 50 do 60 < 45 ili > 70 

Prosečna starsost kod prvog telenja (meseci) 24 < 24 ili > 30 

Izlučenje zbog reproduktivnih problema < 10 % > 10 

* Ukazuju na ozbiljne probleme u reprodukciji 

ZAKLJUČAK 

Reprodukcija mlećnih krava se mora shvatiti ozbiljno i odgovorno kako bi se postigli najbolji rezultati tj. 

profitabilna proizvodnja.Osnovni zadatak govedarske proizvodnje jeste proizvodnja potrebnih količina proizvoda , od 

kojih neki predstavljaju najkavlitetniju ljudsku hranu animalnog porekla (meso, mleko, sir, kajmak, buter), i druge 

važne sirovine za industriju (koža, meso i mleko, rogovi, kosti i dlaka). Krava u pogledu ishrane nije veliki konkurent 

čoveku i posebno veliki značaj ima za ratarsku proizvdonju jer koristi mnoge kulturne biljke uz neograničene visine 

prinosa čime se postiže visoka vrednost proizvoda po jedinici poljoprivredne površine. Poznatno je pravilo da ko ima 

reprodukciju u rukama i ko njome vlada može očekivati proizvodne rezultate koje nam pruža svaka krava koja se nalazi 

na našem gazdinstvu i služi svrsi koja nedvosmisleno daje čoveku šansu za opstanak i preživljavanje. 

Literatura: 

[1] Petrujkić T., Petrujkić B., Bojkovski J., Jeremić I., ĐurićP.,Primena menadžmenta ishrane , zdravlja, proizvodnje i 

reprodukcije mlečnih krava. Zbornik radova sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Institut PKB 

Agroekonomik 2011,Vol. 17. br. 3-4, STR. 105-113. 

[2] Mitić N., Perčej J., Zeremski D., Lazarević Lj., Govedarstvo, Monografsko delo 

[3] Petrujkić T., Vaić D., Petrujkić B., Ivković B, Bojkovski J., Jeremić I., Katić M., Kojić M., Korišćenje nativne 

sperme bikova HF rase za osemenjavanje i skraćivanje servis perioda kod privremenog steriliteta mlečnih krava i 

povećanje procenta steonosti. Zbornik radova sa XXV savetovanja agronoma, veterinara, i tehnologa Vol. 17. 

br. 3-4. 

[4] Vuković D., Kontrola reprodukcije krava visoke mlečnosti,primenom različitih hormonskih metoda indukcije 

estrusa post partum, Doktorska disertacija 

[5] Jovičin M., Petrujkić T., Milovanović A., Dujaković M., Žikić D.,Analiza faktora koji utiču na tok estralnog ciklusa 

visokomlečnih krava. Vetreinarski Glasnik 57 (3-4) 209 – 203 (2003) 

[6] Grubić G., Adamović M., Ishrana visoko proizvodnih krava, Monografija 

[7] *** (2009) Zakon o stočarstvu, Službeni Glasnik RS broj 41/2009. 

15







UTROŠAK ENERGIJE U OBRADI ZEMLJIŠTA 

Nikola Škrbić, dipl. inž., Bogdan Garalejić, dipl. inž. 

Izvod: U biljnoj proizvodnji na obradu zemljišta utroši se najveći deo energije. Iz tog razloga potencijalno tu je moguće 

najviše uštedeti. Ukupni koeficijent efikasnosti je veoma mali, < 0,1 [4]. Koeficijenti efikasnosti različitih tipova 

priključnih mašina, različitih radnih organa u obradi zemljišta je u granicama 0,4-0,8. Različiti sistemi obrade daju i 

različite mogućnosti za uštede. Utrošak energije kod sistema sa setvom bez obrade manji je i do 5 puta u odnosu na 

konvencionalne sisteme obrade raonim plugom. 

Ključne reči: Koeficijent efikasnosti, energija, obrada zemljišta, priključne mašine, sistem obrade 

ENERGY CONSUPTION IN THE SOIL TILLAGE 

Nikola Škrbić, dipl. inž. 

Abstract: In plant production tillage used up most of the energy. For this reason, it is potentially possible to save it. The 

total coefficient of efficiency is very low,







prema (4) procenjuje se na 0,25 %. Ukupna efikasnost u svim operacijama se definiše i kao odnos između energije 

utrošene za dobijene određene veličine i strukture zastupljenosti čestica, grudvica i grudvi zemljišta, i ukupno uložene 

energije u radne operacije. Za izračunavanje utroška koriste se energetska vrednost dizel goriva od 38,7 MJ l-¹ [4]. 

OBRADA I ZBIJENOST ZEMLJIŠTA 

Najvažniji cilj obrade je da se smanji zbijenost nastale dejstvom prirodnih faktora (kiša, sneg, proces bubrenja 

i sakupljanja, smrzavanje i odmrzavanje...) i antropogenih aktivnosti (transport, neke prakse u obradi ...). Sabijanje 

zemljišta smanjuje sadržaj vazduha i vode, ograničava rast korenovog sistema, smanjuje apsorbovanje hranjivih 

sastojaka a time i prinos. Sabijanje zemljišta povećava ekološke probleme, degradaciju zemljišta, gubitak hranjivih 

materija ispiranjem, smanjenje biološke aktivnosti zemljišta. Vrednosti zapreminske mase – gustine zemljišta data su u 

tab.1. 

Tab. 1. Zapreminska masa različitih tipova zemljišta 

Tekstura zemljišta 

Idealna 

zapreminska 

masa 

Granična 

zapreminska 

masa 

Neželjna 

zapreminska masa 

g/cm3 

Peskuša, ilovasta peskuša 1.80 

Peskovita ilovača, ilovača, peskovito glinovita 

ilovača, glinovita ilovača, prah, praškasta ilovača, 

praškasto glinovita ilovača, 

1.75 

Peskovita glinuša, praškasta glinuša , Glinuša 1.60 

Izvor : USDA-NRCS [12] 

Sabijena zemljišta povećavaju utrošak energije u obradi iz dva razloga: 

Specifični otpor se povećava proporcionalno sa povećanjem gustine, pri istoj vlažnosti, pa se može očekivati 

povećano klizanja traktora. Obe promenljive će povećati potrošnju goriva. 

Ako je nakon obrade površina zemljišta grudvasta, neophodno je povećati broj prohoda u pripremi da bi smo 

postigli odgovarajuću veličinu i zastupljenost zemljišnih agregata. 

Postoji nekoliko načina za smanjenje uticaja ovih ograničenja [9]: 

- Izvođenje operacija obrade zemljišta pri optimalnoj vlažnosti, 

- Smanjenje pritiska u pneumaticima, 

- Koristiti traktore sa pogonom na sve točkove istog prečnika 4x4Z, [8], 

- Povećanje radog učinka (radna brzina i radni zahvat), 

- Uvođenje prakse stalnih tragova, 

- Unaprediti organizaciju i planiranje transporta. 

KONVENCIJALNA OBRADA 

Konvencionalna obrada se može definisati kao tradicionalan način pripreme zemljišta za setvu. U većini 

slučajeva to je povezano sa upotrebom raonih ili diskosnih plugova u osnovnoj obradi. U oba slučaja prevrtanjem u 

zemljište unose se žetveni ostataci, korovi i hraniva a rastresanjem zemljišta se povećava poroznost. Razrivači i teški 

kultivatori i teške tanjirače se mogu smatrati oruđima za osnovnu obradu. Dubina obrade varira u zavisnosti od oruđa, 

tipa zemljišta, zahteva useva i vremenskih uslova. Kod raonih i disk plugova dubina rada kreće se od 25-35 cm pa i 

više, sao razrivačima i teškim kultivatorima to je do 20 cm, a sa teškim tanjiračama do 15 cm. Sekundrna obrada je 

neophodna za stvaranje optimalnih uslova za setvu klijanje i nicanje. Najčešće se korist priključci bez prinudnog 

pogona, laki kultivatori, vibro kultivatori,lake tanjirače, valjci itd, i sa prinudnim pogonom, roto drljače, oscilatorne 

drljače, rotacioni kultivatori... 

17







Dubina predsetvene pripreme se kreće i do 15 cm što zavisi od izvođenja predhodnih operacija stanja 

zemljišta, pripremljenosti i pravilnog izbora pogonske mašine. Dva osnovna faktora utiču na potrošnju energije u obradi 

zemljišta [2]: 

 

18 

Tip zemljišta i uslovi obrade 

Vlažnost zemljišta ima značajan utucaj na mehanička svojstva, koheziju, trenje i lepljivost. Glinovita zemljišta 

su vezana, a ova promenljiva je veoma uslovljena sadržajem vlage. U suši kohezija može biti i do deset puta veća nego 

u vlažnim uslovima, pa se specifični otpor povećava u toj proporciji. Kada je oranje grudvasto više energije je potrebno 

za razbijanje grudvi u grudvice odgovarajuće veličine. U vlažnim uslovima zemljište je lepljivo, sila prijanjanja je 

dominantna što obradu čini teškom. Peskovita zemljište imaju niska koheziona svojstva a izraženi koeficijent 

unutrašnjeg i spoljnog trenja pa sadržaj valage ne utiče značajno na specifični otpor. Optimalna vlažnost za obradu 

većine tipova zemljišta je blizu granice plastičnosti. 

Priključne mašine 

Utrošak energije se odnosi na rad radnih organa. Osnovna obrada plugom (oranje) zahteva više energije od 

razrivanja. Oba sistema su dva različita načina da se dobije isti rezultat. Oranjem zemljište se odseca, podiže okreće i 

slaže u brazdu. Sila otpora zavisi od tipa plužnog tela, radne brzine, gustine zemljišta (zapreminske mase) i vlažnosti 

zemljišta. Razrivački organi pomeraju zemljište unapred levo i desno da bi ga usitnili. Kod optimalne vlažnosti 

zemljišta profil zahvaćen razrivačkim organom ima oblik obrnutog trougla. Ova oruđa, pod istim uslovima zahtevaju ~ 

30% -40% energije u odnosu na oranje plugom za iste zemljišne uslove. 

Tab.2. Specifični utrošak energije različitih mašina (kJ/m³) za različite tipove zemljišta 

Tip zemljišta 

Peskuša Peskovita Praškasta Ilovasta Teška 

ilovača ilovača glinuša glinuša 

Raoni plug** 30 ± 5 40 ± 5 60 ± 8 80 ± 10 120±20 

Razrivač** 20 ± 4 27 ± 4 40 ± 6 55 ± 7 80±10 

Teški kultivator** 18 ± 3 24 ± 4 36 ± 5 48 ± 6 65±8 

Tanjirača** 18 ± 3 22 ± 4 30 ± 4 40 ± 5 55±7 

Roto freza* 150 ± 15 175 ± 20 210 ± 25 250 ± 30 320±40 

Oscilatorna drljača* 45 ± 8 60 ± 10 88 ± 12 118 ± 15 175±20 

Roto drljača* 120 ± 10 135 ± 15 165 ± 20 190 ± 25 250±30 

Strip till sa razrivačkim 18 ± 3 25 ± 5 38 ± 6 50 ± 7 75±9 

radnim organima** 

* [7], ** [6] 

Za sekundarnu obradu sa oruđima bez prinudnog pogona radnih organa, potrebno je manje energije za jedan 

prohod ali ukoliko se nemože ostvariti željena struktura, potrebno je više prihoda. Kod mašina sa prinudnim pogonom 

priprema se može realizovati u jednom prohodu ali je neophodno imati pogon preko PTO [6]. Zbog inenziteta 

pomeranja, mešanja i razbijanja zemljišnih agregata troši se više energije. Uloženu energiju za proizvodnju mašine koje 

su složenije i radnih organa koji se zbog habanja češće menjaju povećano. Usled povećanja inteziteta prinudno 

pogonjenih rada radnih organa može doći do neželjene destrukcije strukturnih agregata. Istovremeno, mašine za 

sekundarnu obradu sa prinudnim pogonom, omogućuju izvođenje više operacija u jednom prohodu. 

Zahvaljujući klimatskim i zemljišnim uslovima uz odgovarajući izbor oruđa za osnovnu i sekundarnu obradu, 

vremena izvođenja pojedinih operacija, pravilan izbor preduseva i odgovarajuće postupke sa žetvenim ostacima moguće 

je izvesti kvalitetnu sekundarnu pripremu sa jedanim ili dva prohoda, bez mašina sa prinudnim pogonom. 

REDUKOVANA - MINIMALNA OBRADA 

Redukovana - minimalna obrada podrazumeva bilo smanjenje dubine ili smanjenje broja operacija u obradi. Procenat 

pokrivenosti zemljišta žetvenim ostacima kreće se od 15 do 30 %, [5]. U minimalnoj obradi se najčešće koriste 

razrivači, kultivatori, tanjirače i kombinovane mašine za konzervacijsku obradu.. Kod minimalne obrade imamo 

smanjenje utroška energije ~50%, imajući u vidu da se dubina obrade kreće od 15-20 cm. 

Sekundarna obrada i predsetvena priprema se obavljaju uglavnom istim priključcima. Predsetvena priprema se 

može obaviti u jednom ili dva prohoda gde se kombinuju radni organi sa različitim oblikom i osobinama klinova ili sa 

prinudnim pogonom, valci, sejalice za strnine ili precizne sejalice. Minimalna obrada se može svrstati u konzervacijsku 

obradu pod uslovom da je najmanje 30% površine zemljišta pokriveno žetvenim ostacima u perodu intenzivne erozije.







ZAŠTITNA OBRADA (MULCH TILLAGE) 

Na područjima gde imamo problem erozije vodom i vetrom, erozijom se može izgubiti od nekoliko milimetara 

do nekoliko santimetara zemljišta. Malčiranje je dobro rešenje za prevenciju. Dobri rezultati se mogu postići 

konzervacijskom obradom. Konzervacijska obrada podrazumeva da je najmanje 30 % površine prekriveno žetvenim 

ostacima predhodnog useva i to periodu godine kada su uslovi za eroziju najizraženiji [5]. Erozije vodom u 

ravničarskim predelima, kakvi se u našem području najčešće sreće, kod konvencionalne osnovne i sekundarne obrade 

zbog intenzivnog usitnjavanja zemljišnih agregata pri prolećnim padavinama, dolazi do pojave pokorice i ispiranja 

čestica zemljišta. U zaštitnoj obradi najčešće se koriste kombinovane mašine za konzervacijsku obradu, u razrivači, 

kultivatori, tanjirače. Višegodišnje greške u obradi rezultuju pojavom nepropusnog zbijenog sloja „plužnog đona“. 

Razbijanje zbijenog sloja izvodi se podrivačima. 

Sl.1. Kombinovana mašina za zaštitnu obradu (Razrivač sa promenljivim radnim organima + Diskovi za poravnavanje 

+Valjak)( levo), merenje utroška goriva (sredina), izgled parcele (desno) 

OBRADA U TRAKE – STRIP TILLAGE 

Trake obrađenog zemljišta u koje se kasnije seje, široke su do 1/3 međurednog rastojanja. Biljni ostaci 

preduseva se sklanjaju u međuredno rastojanje narednog useva. Obrada trake se izvodi razrivačkim ili rotacionim 

prinudno pogonjenim radnim organima. Dubina trake može biti do dubine konvencialne obrade plugom. Oblik 

poprečnog preseka trake obično je od obrnutog trougla do trapezoida. Istovremeno sa obradom moguće je unošenje 

tečnog ili granulisanog hraniva i tona duinu 3/2 od dubine obrade. Za ograničenje širine trake i formiranje banka koji u 

obradi može biti viši od ostalog dela parcele i do 30 % dubine trake služe konkavni diskovi okrenuti jedan prema 

drugom. Sabijanje trake obavlja profilisani rešetkasti valjak (Sl. 2.). 

Sl.2. Obrada u trake, koncept i raspored radnih organa (levo), izgled u radu(sredina) i izgled obrađene parcele (desno) 

SETVA BEZ OBRADE - NO TILLAGE 

Setva bez obrade u praksi je poznata kao „Direktna setva“. Po definiciji u toku setve obrađuje sa samo traka 

širine do 50 mm, što se izvodi diskovima, valovitim diskovima (coulters) ili ređe, raonim otvaračima setvene brazde [5]. 

Privi uslov je prirodno dobro drenirano zemljište, bez prisustva nepropusnih slojeva tipa „plužni đon“ i slično. Pojava 

korova, bolesti i štetočine u ovom sistemu zahtevaju prilagođen sistem za te uslove, u suprotnom mogu značajno 

ogrničiti uspeh ovog sistema. Biljni ostaci preduseva, u našim uslovima kukuruza, sa prinosom većim od 8 tha-¹ 

predstravljaju značajno ograničenje. Neophodno je da sejalica poseduje sklanjač biljnih ostataka. Pored toga 

opterećenje na diskovima otvaračima setvene brazde treba da je veće od 150 kg. Biljni ostaci preduseva moraju moraju 

biti usitnjeni do dužine od 100 mm, i raspoređeni po površini sa odstupanjem manjim od 15%. 

19







Sl.3. Setva kukuruza bez obrade (No-till) sa deponovanjem hraniva (levo), koncept i izgled setvene sekcije (sredina), 

izgled posejane parcele (desno) 

Ovaj sistem zahteva najmanje energije u poređenju sa ostalim pomenuti. Međutim njegova primena je 

ograničena. Kada su prinosi pa samim tim i prinosi ostataka veći a kada u vreme setve imamo povećanu vlažnost 

diskosni otverači daju bolje rezultate. U suvljim uslovima sa zbijenijim zemljištem i manjim prisustvom žetvenih 

ostataka bolji rezultati u setvi postižu se sa raonim otvaračima setvene brazde. Proizvođači opreme dizajnirali su 

univerzane otvarače koji su kombinacija duplog diskska i raonika. Od izuzetnog je značaja izvršiti pravilan izbor 

konstrukcije i opterećenja točkova za zatvaranje brazde. Posle setve, ~70%-90% površine zemljišta je pokriveno 

žetvenim ostacima preduseva. 

U tab. 3. date su preračunate vrednosti utroška energije po jedinici površine zavisno od izabranog sistema 

obrade zemljišta. 

Tab. 3. Procena utroška energije kod različitih sistema obrade 

Sistem obrade 

Utrošak energije 

MJ ha-¹ 

Konvencijalna obrada 

Raoni plug + tanjirača + setvospremač + setva 1600 ± 300 

Raoni plug + rotodrljača + setva 1550 ± 250 

Redukovana - minimalna obrada 

Podrivanje 45 cm + kombinovno razrivačko oruđe(razrivač+ 

diskovi za izravnavanje+valjak)+ setvosprmač+setva 

1450 ± 250 

Razrivač 15 cm + tanjirača+ setvospremač + setva 1100 ± 200 

Razrivač 15 cm + rotodrljača + setva 900 ± 150 

Tanjirača + setvospremač + setva 620 ± 100 

Rotodrljača + setva 720 ± 100 

Zaštitna obrada – Mulch tilage 

Kombinovno razrivačko oruđe (razrivač+ diskovi za 

izravnavanje+valjak)+tanjirača+setva 

Obrada u trake - Strip Tillage 

Strip till mašina sa razrivačkim organom + setva širokoredih 

useva (sklanjač ostatataka, dupli disk otvarač, ulaganje hraniva 

u setvi) 

1000 ± 100 

450 ± 50 

Bez obrade – No Tillage 

Setva , sejalica sa raonim organima (tipa „Anderson“), 450 ± 50 

Setva , sejalica sa duplim disk otvaračima setvene brazde, 350 ± 40 

Setva širokoredih useva (sklanjač ostatataka, dupli disk otvarač, 

ulaganje hraniva u setvi) 

300 ± 30 

Kombinacije navedene u delu redukovane obrade, mogu se koristiti i kod zaštitne obrade pod uslovom da se 

ostvari dovoljno prirustvo žetvenih ostataka na površini. 

20







ZAKLJUČAK 

Značajne uštede na utrošku energije za obradu zemljišta mogu se ostvariti pre svega kroz adekvatan izbor 

sistema. Međutim izbor sistema je ograničen agroekološkim uslovima. Realizacia izabranog sistema je uslovljena 

raspoloživom postojećom opremom i pravilnim izborom opreme pri kupovini. Kvalitet obavljanja radih operacija 

zavisiće od konstruktivnih na prvi pogled nevažnih detalja. Dobar izbor nam može omogućiti manje energetske utroške 

i jeftiniju proizvodnju. Loš izbor nas može navesti na zaključak da je našim uslovima nemoguće smanjiti utrošak 

energije a da to ne uzrokuje značajno smsnjenje prinosa. U radu je navedeno nekoliko opcija različitih kombinacuja 

radih operacija što nije konačan spisak, jer su moguće i mnoge druge. Nepohodno je za svoje uslove izabrati optimalnu 

kombinaciju a dati predlog smatrati kao pomoć u orijentaciji. 

Literatura: 

[1] ASAE S296.4 DEC95, Terminology for Traction of Agricultural Tractors, Self-Propelled Implements and Traction and 

Transport Devices, 

[2] ASAE D497.4 FEB03 Agricultural Machinery Management Data, 

[3] ASAE S495 DEC94, Uniform Terminology for Agricultural MachineryManagement, 

[4] ASAE EP496.2 MAR94, Agricultural Machinery Management, 

[5] Projekat “Terminologija i klasifikacija konzervacijskih sistema obrade zemljišta”. Savremena poljoprivredna tehnika, Vol. 25 

(1999), No 4, p. 139-153, Novi Sad, Decembar 1999., 

[6] Svetska Banka (WB) i MPTŠV R. Srbije, STAR Projekat, pod-projekat AAR0055 “ Istraživanje pogodnosti konzervacijskih 

sistema obrade za naše agroekološke uslove”. (2011)., 

[7] KTBL-Versuchsstation Dethlingen, Diethlingen 14, D-29633 Munster, Germany, 

[8] Nikolić Ratko, i sar., Traktori i mašine za poljoprivredu i šumarstvo - klasifikacija i terminologija Deo I -Sistem klasifikacije i 

kategorizacije - Standard JUS ISO 3339-0/1995 Traktori i pogonske mašine, vol. 7, br. 4, str. 7-13, 2002., 

[9] CIGR Handbook of Agricoultural Engineering, Volume V: Energy and Biomass Engineering Volume Editor: O. Kitani Co- 

Editors: T. Jungbluth, R. M. Peath, A. Ramdani, 

[10] Energy Inputs for Corn Production in Wisconsinand Germany Simone Kraatz, Leibniz-Institute for Agricultural Engineering 

Potsdam-Bornim, Max-Eyth-Allee 100, 14469 Potsdam, Germany, Douglas Joseph Reinemann, ASABE Member, University of 

Wisconsin – Madison , 460 Henry Mall, Madison, WI , USA 

[11] Zane R. Helsel, August 2007, Fuel Requirements and Energy Savings Tips for Field Operations, Rutgers Cooperative 

Extension N.J. Agricultural Experiment Station Rutgers, The State University of New Jersey, New Brunswick, USA 

[12] The Penn State Agronomy Guide, The Pensylvania State University 2004, www.cas.psu.edu 

21







UTICAJ POBOLJŠANIH DEZINFEKCIONIH TRETMANA 

NA DUŽINU ČUVANJA MRKVE 

Maja Sudimac dipl.ing, Nikola Škrbic dipl.ing, mr Helena Majstorović 

Izvod: Cilj ovog istraživanja je razvitak tehnologije za produženo skladištenje mrkve. Nakon ispiranja mrkve vodom, 

ocennjivana je efikasnost niskog sadržaja hemijskih tretmana i kombinacija fizičkog tretmana, kao alternativa 

konvencionalnog pristupa. Neoprana šargarepa (sa zemljom) je korišćena kao kontrola. Fizičke i hemijske promene 

šargarepe (Daucus carrota L. “Laguna” i „Bolero“) su praćene tokom 6 meseci u hladnjači na (0-1 ° C) i 95%, plus 3 

nedelje na 20° C i 70% RH (simulacija uslova na tržištu). Na kraju 180 dana skladištenja gubitak mase kretao od 15% 

do 35% u zavisnosti od sorte šargarepe i primenjenih tretmana dezinfekcije. Dezinfekcioni tretmani su veoma efikasni u 

smanjenju bolesti (A. alternata i A.radicina) u poređenju sa kontrolom (12% korena sa simptomima). Ovim 

istraživanjem je utvrđeno da se pranjem korena u vodi pre čuvanja i potapanjem u 175ppm natrijum hipohlorita, 

značajno smanjuje gubitak težine, omekšavanje i učestalost propadanja uz održavanje dobrog kvaliteta. 

Ključne reči: šargarepa, skladištenje, pranje, saniranje, kvalitet 

IMPROVEMENTS IN SANITIZING TECHNOLOGY ON QUALITY 

OF CARROTS DURING PROLONGED STORAGE 

BSc Maja Sudimac, BSc Nikola Škrbić, BSc Helena Majstorović 

SUMMARY: The goal of this study was to develop a technology for prolonged storage of carrot. After tap water rinsing 

carrot, we evaluated the efficacy of lowresidue chemical and combining physical treatment, as an alternative to the 

conventional chemical approach. Carrots without washing (with soil) was used as a control. Physical and compositional 

changes of carrot (Daucus carrota L. cv.‘Laguna’ and hybrid ‘Bolero’) were monitored during 6 months of cold storage 

at (0-1°C) and 95% R.H. plus 3 weeks at 20°C and 70% R.H. (market simulation). At the end of 180 days of storage the 

percentage weight loss ranged from 15% to 35% depending on the carrot variety and disinfection treatment. The effects 

of sanitation treatments were highly effective at reducing disease decay (A. alternata and A.radicina) in comprising with 

control (12% of rot rooting). This research revealed that prestorage root washing following with water dipping (175ppm 

sodium hypochlorite), significantly reduced weight loss, softening, decay incidence while maintaining a good quality. 

Key words : carrot, storage, washing, sanitizing, quality 

o 

o 

o 

o 

o 

Uvod 

Materijal i metod 

Rezultati i diskusija 

Zaključak 

Literatura 

UVOD 

Cilj istraživanja je pronalaženje mogućnosti održavanja kvaliteta mrkve tokom perioda skladištenja, što u 

uslovima našeg podneblja predstavlja period novembar-maj, do pojave mlade mrkve na tržištu. Tokom skladištenja 

postojećim skladišnim kapacitetima (hladnjače), zapažena je pojava bolesti na korenu i gubitak mase što umanjuje 

tržišnu vrednost proizvoda i umanjuje ekonomsku dobit. Promena fizičkih i hemijskih karakteristika pod uticajem 

različitih metoda skladištenja ogleda se izmedju ostalog u sadržaju vode, ukupnih rastvorljivih materija, čvrstine, 

obojenosti ploda [1]. Izvedenim tretmanima uticalo se na poboljšanje fitosanitarnih uslova u kojima se mrkva čuva i 

parametara koji odredjuju kvalitet mrkve a zasnovani su na sadržaju vode u plodu. Mogućnost očuvanja početne mase 

je zadatak koji zavisi i od tehničkih karakteristika hladnjače. U domaćim uslovima održavanje zadatih vrednosti RH i 

22







temperature je problem nastao zbog izgradnje hladnjača niskog kvaliteta. Uporedjivanje ekonomske dobiti ugradnjom 

dodatne opreme radi održavanja zadatih uslova čuvanja nasuprot nastalom gubitku mase u trenutnim uslovima, a da se 

pri tom ne utiče na razvoj patogena, je predmet narednih ispitivanja. 

Kada se vadi iz zemlje, koren šargarepe je u punoj metaboličkoj aktivnosti. Cilj je da se tokom perioda 

skladištenja sačuvaju osobine, tj. sadržaj hranljivih elemenata kao što su bili u momentu ubiranja [2]. Dva osnovna 

uslova koja se moraju ispuniti tokom perioda skladištenja su T 1 o C i relativna vlažnost 98% [3]. Promene u kvalitetu 

tokom perioda skladištenja ocenjuju se uspostavljenim kriterijumima. Praćenje forme korena (oblika i čvrstine) glavni 

su atributi koji ukazuju na količinu vlage u skladištu. Druga merenja uključuju diskoloraciju, proklijavanje, ukus koji se 

meri pojavom gorčine i praćenje pojave bolesti tokom perioda čuvanja [4]. 

Obezbediti kvalitet korena koji ulazi u skladište je ključni činilac bez koga čuvanje mrkve nema nikakvog 

smisla, jer hladnjače mogu očuvati početni kvalitet ali ne i popravljati. Tokom vegetacije koriste se fungicidi za 

suzbijanje biljnih bolesti kao što su razne vrste pegavosti prouzrokovača iz roda Alternaria. Optimalno vreme za 

pesticidni tretman i pravilan izbor aktivne materije utiču na efikasnost hemijskog tretmana. Svako odlaganje vremena 

vađenja šargarepe, povećava rizik od nastanka bolesti na polju (Sl. 2). 

Sl.1 i 2 List bez i list sa simptomima bolesti 

Sl.3 i 4 Vađenje korena mrkve 

Procedura pripreme šargarepe za čuvanje podrazumeva pranje i dezinfekciju koja je sastavni deo higijene i 

osnov bezbednosti upravljanja programom čuvanja . Pakovanje pre skladištenja bi olakšalo proces rukovanja, ali zbog 

dužine čuvanja mrkve u našim uslovima (oko 6 meseci) pakovanje se odlaže za momenat pre prodaje. 

Oprana mrkva hlorisanom vodom na T 4 o C i potapanjem u toplu vodu (50 °C), nudi dobru mikrobiološku 

bezbednost [5]. 

MATERIJAL I METOD 

Biljni materijal: Najzastupljenije sorte mrkve (Daucus carota L.) „Laguna“ i „Bolero“ na području Banata su uvršćene 

u istraživanju. Koren je nakon berbe izložen različitim tretmanima pre stavljanja na čuvanje. 

Tretmani: Mrkva je prana vodom sa gradskog vodovoda, osim kontrolne varijante (I) koja je sa zemljom na površini 

korena stavljena na čuvanje (kontrola). Oprana mrkva je zatim potopljena u 1% rastvor H 2 O 2, drugi (II) tretman i u 

175ppm natrijum hipohlorita-NaOCl, treći (III) tretman. Potapanje mrkve u vodu zagrejanu na 50 0 C u trajanju od 1min 

je predstavljao IV tretman. 

Uslovi skladištenja: Koren mrkve nakon tretmana je odložen u drvene gajbice u hladnjači na temperaturi od 0-1 ° C i 

95% RH, gde je čuvan tokom 6 meseci uz dodatnih 3 nedelje na 20° C i 70% RH (simulacija uslova tržišta). 

Lokalitet: Baranda, poljoprivredno gazdinstvo Gorana Stojanova 

Sl.5 Merenja pH vrednosti vode Sl.6 Merenje T biljnog materijala. Sl.7. T spoljne sredine pre izvođenja ogleda 

23







Sl. 8 i 9 Izvođenje ogleda u 2009. i ponovljeni postupak u 2010.godini 

Parametri za ocenu kvaliteta: Kvalitet mrkve određivan je odmah nakon berbe , a zatim su isti parametri mereni 79., 

138. i 183. dana čuvanja u hladnjači kao i 19. dana po iznošenju iz hladnjače u uslovima “shelf life”-a (uslovi tokom 

prodaje) 

- Gubitak mase. Predstavljen jekao procenat gubitka tokom čuvanja u odnosu na početnumasu 

- Ukupni invert, prirodni invert i saharoza. Primenjena je metoda odredjivanja sadržaja direktno redukujućih , 

ukupnih šećera i saharoze Lufovim rastvorom. 

- Rastvorljiva suva materija je merena pomoću ABB-ovog refraktometra (Castum,China i EU Instruments) 

- Ukupna suva materija je odredjena postupkom sušenja na 105ºC do konstantne mase. 

- β-karotin je meren pomoću metode koja se zasniva na ekstrakciji pigmenta petroletrom i odvajanje pigmenta 

kolonskom hromatografijom i odredjivanju intenziteta boje spektrofotometrijskim merenjem . 

- Sensorne analize: slast, gorčina, tekstura. 

Ispitivanja parametara za ocenu kvaliteta obavljena su laoboratoriji PSS Instituta Tamiš“Tamiš Agrolab”. 

REZULTATI I DISKUSIJA 

Najmanje promene mase u početnoj fazi čuvanja zabeleže su u kontroli Medjutim, nakon 138 dana 

skladištenja razvoj bolesti (Alternaria alternata) je intenzivniji što ukazuje na infekciju unetu sa česticama zemlje i 

opravdava primenu dezinfekcionih tretmana. Generalno, svi tretmani pokazuju visok procenat gubitka mase, što takodje 

ukazuje na nedostatke u objektima čuvanja (kolebanja relativne vlažnosti vazduha). 

Tretmani: 

I- mrkva koja je sa zemljom na površini korena stavljena na čuvanje (kontrola) 

II- oprana mrkva potopljena u 1% rastvor H 2 O 2 

III- oprana mrkva potopljena u 175ppm natrijum hipohlorita-NaOCl 

IV- oprana mrkva potopljena u vodu zagrejanu na 50 0 C u trajanj u od 1min 

Grafik br.1 Ukupna suva materija tokom perioda čuvanja levo Laguna , desno Bolero 

25 

20 

% 

20 

15 

10 

5 

I 

II 

III 

IV 

% 

15 

10 

5 

I 

II 

III 

IV 

0 

04.11.2011. 28.01.2011. 28.3.2011. 12.5.2011. 1.6.2011. 

0 

04.11.2011. 28.01.2011. 28.3.2011. 12.5.2011. 1.6.2011. 

24







Grafik br.2 Uticaj dezinfekcionih tretmana na gubitak mase levo Laguna desno Bolero 

120 

120 

% 

100 

80 

60 

40 

20 

I 

II 

III 

IV 

% 

100 

80 

60 

40 

20 

I 

II 

III 

IV 

0 

0 

04.11.2011. 

28.01.2011. 





28.01.2011. 




Grafik br.3 Promene u slasti tokom perioda skladištenja levoLaguna desno Bolero 

3,5 

3,5 

3 

3 

2,5 

2 

I 

II 

2,5 

2 

I 

II 

1,5 

III 

1,5 

III 

1 

0,5 

0 

IV 

1 

0,5 

IV 

04,11,2010 28,01.2011. 28.3.2011 12.5.2011 1.6.2011 

0 


U svim varijantama Bolero zadržao visok nivo šećera što predstavlja dodatnu konkurentsku prednost u odnosu na 

Lagunu, pored nivoa sadržaja suve materije. 

Grafik br.4 Promene u gorčini tokom perioda skladištenja levo Laguna desno Bolero 

2,5 

1,2 

2 

1,5 

1 

0,5 

I 

II 

III 

IV 

1 

0,8 

0,6 

0,4 

I 

II 

III 

IV 

0 


0,2 

0 


Grafik br.5 Promene u texturi tokom perioda skladištenja levoLaguna desno Bolero 

3,5 

3,5 

3 

3 

2,5 

I 

2,5 

I 

2 

II 

2 

II 

1,5 

III 

1,5 

III 

1 

IV 

1 

IV 

0,5 

0,5 

0 

0 



25







Grafik br.6 Promene u texturi tokom perioda skladištenja levo Laguna desno Bolero 

25 

30 

20 

25 

15 

I 

mg/kg 

20 

15 

I 

II 

III 

mg/kg 

10 

II 

III 

IV 

10 

IV 

5 

5 

0 

0 

04,11,2010 28.3.2011 1.6.2011 


Pojava bolesti tokom perioda skladištenja 

U kontrolnoj varijanti – neoprana mrkva sa zemljom skladištena u uslovima hladnjače, uočeno je prisustvo 

simptoma bolesti. To je varijanta bez dezinfekcionog tretmana. Simptomi su se pojavili nakon 3 meseca 

skladištenjaPprocenat zastuplenih plodova sa simptomi bio je u kontrolnoj varijanti 12%, dok se u varijantama sa 

dezinfekcionim tretmanima kretao od 0-1% bolesnih korenova mrkve. 

Da bi se smanjio procenat bolesne mrkve u skladištu važno osim dezinfekcionih tretmana sprovoditi 

preventivne mere tj. poštovati plodered, gajiti mrkvu na ocednijim terenima. Zatim, sprovoditi hemisku zaštitu protiv 

fitopatogenih gliva prouzrokovača pegavosti lista i korena i ostalih biljnih bolesti i štetočina, kontrolisati zemljišne 

štetočine. Smanjiti procenat oštećnjena prilikom vađenja i rukovanja mrkvom tokom pripreme za skladištenje i 

pakovanje. Sprovoditi dezinfekciju skladišta i ambalaže za čuvanje. 

U toku skladištenja posebnu pažnju treba posvetiti suzbijanju glodara. Svojim izmetom mogu zagaditi 

proizvod, a mehanička oštenja zbog ishrane glodara korenom su dalje podležna razvoju saprofita. Takvi plodovi 

nemaju tržišnu vrednost i u sortiranju se odbacuju. Glodari mogu ući u objekte i direktno sa njive u box paletama ili 

gajbicama, pa je poželjno ne ostavljati izvađenu mrkvu na proizvodnoj parceli, već što pre transportovati do skladišta. 

Sl.10 i 11 

Simptomi bolesti u kontroli 

ZAKLJUČAK 

Tokom perioda čuvanja promene nastale u fizičkim i hemijskim osobinama ispitivanog sortimenta, ukazuju na 

to da mrkva sa zemljom gubi najmanji procenat mase ali podleže fitopatološkim promenama što umanjuje tržišnu 

vrednost. Dezinfekcioni tretmani potpuno eliminišu patogena sa površine ploda,ali se mogu čuvati kraći vremenski 

period. Istraživanjem je utvrđeno da je prihvatljiviji za čuvanje hibrid Bolero u odnosu na Lagunu. 

Literatura: 

[1] Opoku, A., Vankatesh, M, Wahab, J. (2009): Effects of storage methods on quality characteristics of carrots grown under organic 

and conventional management, SCBE/SCGAB Annual conference 

[2] Phan,C.T., Hsu,H., Sarkar, S.K., (1973): Physical and chemical occuring in the carrot during storage. Canadian Journal of Plant 

Science. 53: 635-641, 

[3] Iilić, Z., Fallik, E., Dardić, M. (2009): Berba, sortiranje, pakovanje i čuvanje povrća. 388 str.. Publisher : Faculty of Agriculture 

– Kosovska Mitrovica. Printed : Tampograf, Novi Sad 

[4] Suslow, T., J. Mitchell, M. Cantwell. (1998): Carrot Produce Facts. Recommendations for Maintaining Postharvest Quality 

http://postharvest.ucdavis.edu/produce. 

[5] Klaiber, R. G., Baur S, Wolf B ,G., Hammes, W.P., Carle, R . (2005): Quality of minimally processed carrots 

as affected by warm 

water washing and chlorination Innovative Food Science & Emerging Technologies. 6 (3), 351-362. 

26







METODE ORGANSKE PROIZVODNJE MEDA 

Mr Violeta Mickovski Stefanović 

Izvod: Priroda je ljudsko telo gradila idealno uravnoteženo, sa svim fiziološkim i biohemijskim zakonima. Čovek je 

svojim radom i stvaralaštvom otišao predaleko, promenio način života i način ishrane. Smanjena fizička aktivnost, 

ishrana bogata mastima, koncentrovanim ugljenim hidratima doprinela je čestom oboljevanju od kardio-vaskularnih 

bolesti [4]. Mnogi stručnjaci tvrde da bi svaki med po svom kvalitetu bio čist med jer potiče od biljaka i cveća. Uslov je 

da mu se ne dodaju strane materije. Pčela, ako se i otruje ona ugine, pa štetna i otrovna supstanca ne dospeva u košnicu 

i med. Med proizveden po organskim principima pčelarenja nije isti kao komercijalan med. Organski med je zaista čist 

i zdraviji, pa postoji opravdana potražnja za takvim medom [1]. Da bi se dobio organski med potrebno je poštovati 

osnovne principe proizvodnje i napraviti dobar odabir pčelinje paše. U radu će detaljnije biti opisana tehnologija 

pčelarenja i zdravstvena zaštita pčela koji predstavljaju najvažnije činioce u ukupnoj proizvodnji meda. Pravilno 

rukovanje pčelinjim proizvodima je važan faktor u očuvanju svih kvalitativnih karakteristika. 

Ključne reči: organski med, pčele, ekološki proizvodi 

METHOD ORGANIC HONEY PRODUCTION 

Abstract: The nature of the human body is built ideally balanced, with all physiological and biochemical laws. A man 

whose work and creativity has gone too far, changed the way of life and diet. Reduced physical activity, a diet rich in 

fat, concentrated carbohydrates contributed to the frequent incidence of cardio-vascular disease [4]. 

Many experts argue that any honey for its quality as a pure honey derived from plants and flowers condition is not to be 

added to the matter. Bees, poison and if she dies, so harmful and toxic substances are not due to the hive and honey. 

Honey produced by the principles of organic beekeeping is not the same as commercial honey. Organic honey is really 

clean and healthy, and there is a reasonable demand for such honey [1] . 

In order to obtain organic honey is necessary to respect the basic principles of production and make a good selection of 

bee pasture. The work will be detailed beekeeping technology and healthcare bees that are most important factors in the 

total production of honey. Proper handling of bee products is an important factor in the preservation of characteristic 

qualitative. 

Key words: organic honey, bees, organic products 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

Uvod 

Osnovni principi proizvodnje organskog meda 

Izbor pčelinje paše 

Odgovarajuća tehnologija pčelarenja 

Zdravstvena zaštita pčela 

Pravilno rukovanje pčelinjim proizvodima 

Zaključak 

Literatura 

UVOD 

Med i drugi pčelinji proizvodi predstavljaju pravo bogatstvo prirodnih šećera, vitamina, minerala, esencijalnih 

aminokiselina, enzima, belančevina, eteričnih ulja, biljnih antibiotika, hormona. 

Zato se i kaže da je med i hrana i lek, jer može da spreči pojavu mnogih oboljenja, ali je nazaobilazan prirodni lek za 

mnoge zdravstvene tegobe [2]. 

Činjenica je da insekticidi ne ubijaju svaku pčelu. Zaštitna sredstva potpuno gube svoju toksičnost i izazivaju 

različita subletalna oštećenja. Takve pčele koje su oštećene fizički ili hemijski, vraćaju se u košnicu i sa sobom unose 

ostatke hemijskih sredstava. Ta hemijska sredstva su štetna i za čoveka. Med proizveden po organskim principima 

27







pčelarenja nije isti kao komercijalan med. Organski med je zaista čist i zdraviji, pa postoji opravdana potražnja za 

takvim medom [1]. 

OSNOVNI PRINCIPI PROIZVODNJE ORGANSKOG MEDA 

Postoje četiri osnovna principa organske proizvodnje meda a to su: 

- izbor odgovarajućeg mesta za pčelinjak, odnosno odgovarajući izbor pčelinje paše 

- odgovarajuća pčelarska tehnologija 

- odgovarajuća zdravstvena zaštita pčela bez rizika 

- propisno rukovanje, obrada i skladištenje pčelinjih proizvoda 

IZBOR PČELINJE PAŠE 

U košnicu ulaze štetne rezidue, odnosno u pčelinje proizvode, i to ne samo zbog savremenih agrotehničkih mera, 

nego i kao posledica zagađivanja u prometu teškim metalima (olovo, kadmijum) ili iz industrijskih zagađenja. Lokaciju 

za pčelinjak i pašu treba odabrati tako da bude na mestu koje je dovoljno udaljeno od takvih zagađenja.Moramo i 

primeniti takve načine rada da bi odbranili pčele od bolesti i štetočina i na taj način sprečili da se u pčelinjim 

proizvodima nađu rezidue. 

Uspešnost pčelinje paše zavisi od odabira odgovarajuće pčelinje paše. To je ona pčelinja paša koja za pčelinju 

zajednicu osigurava više nektara i peludi i to po mogućnosti kontinualno [1]. Postavljanje pčelinjaka vrši se tako da u 

opsegu od 3 km od lokacije pčelinjaka izvori nektara i polena potiču od biljaka iz organske proizvodnje, odnosno od 

samoniklih biljaka i biljaka iz konvencionalne proizvodnje koje su tretirane sredstvima dozvoljenim u organskoj 

proizvodnji i na dovoljnoj udaljenosti od izvora koji mogu da dovedu do kontaminacije pčelarskih proizvoda i da 

ugroze zdravlje pčela. Pašno područje treba da je zaštićeno od hemijskih zagađivača (slike 1 i 2). 

Slika 1. Pčelinja paša 

Slika 2. Pčelinja paša na livadi 

ODGOVARAJUĆA TEHNOLOGIJA PČELARENJA 

Košnice treba da budu napravljene od prirodnih materijala koji ne predstavljaju rizik za zagađenje životne 

sredine ili pčelinjih proizvoda i u njima se mogu koristiti samo prirodni proizvodi, kao što su propolis, vosak i biljna 

ulja, osim kada je upotreba drugih proizvoda neophodna radi sprečavanja bolesti i veterinarskog lečenja. 

Pčelinji vosak koji se koristi za formiranje novog pčelinjeg društva treba da potiče iz organskih proizvodnih jedinica. 

Ekstrakcija meda ne može se vršiti iz saća u kome se nalazi leglo, a prilikom ekstrakcije meda ne mogu se koristiti 

hemijska sintetička sredstva za odbijanje insekata. Prednost čini korišćenje savremene opreme, ali u biološkom 

pčelarenju od toga je važniji odnos pčelara prema pčelama. Košnice moraju biti postavljene na odgovarajuća postolja u 

poluhlad na mesta koja su zaštićena od vetra. Između košnica mora postojati udaljenost oko 1 m, a košnice moraju biti 

što 

bliže paši (slika 3). 

28







Slika 3. Raspored košnica 

Ako imamo različitu visinu terena, tad košnice smeštamo što bliže dnu brega da bi se pčele sa teretom vraćale u 

košnicu nizbrdo. Potrebno je osigurati trajno higijensko pojilo. Pri selidbi treba vrlo oprezno rukovati sa košnicama i 

pčelama u njima radi što manjeg uzrujavanja i stresa. 

U organskom uzgajanju pčela pčelinjaci se mogu dezinfikovati čišćenjem pod parom ili neposrednim 

plamenom. Za zaštitu ramova se koriste samo dozvoljena sredstva iz Pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organskoj 

poizvodnji i metodama organske proizvodnje Sl. Glasnik RS br 48/2011 i 40/2012 [3]. 

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA PČELA 

U organskoj proizvodnji pčele se mogu hraniti medom, šećernim sirupom ili šećerom iz organske proizvodnje ako 

je njihov opstanak ugrožen usled vremenskih uslova. U ishrani pčela u organskoj proizvodnji na kraju proizvodne 

sezone, treba ostaviti dovoljne rezerve meda i polena, kako bi preživele zimu. 

U slučaju zaraze Varroa destructor-om koristi se mravlja, mlečna, sirćetna i oksalna kiselina, kao i mentol, timol, 

eukaliptusovo ulje ili kamfor, i u tom slučaju a samo radi zaustavljanja ove zaraze moguće je uništavanje legla trutova. 

Ako se za lečenje koriste hemijski sintetizovani alopatski proizvodi, pčelinja društva tokom perioda lečenja treba da 

budu smeštena u izolovane pčelinjake i sav vosak treba da se zameni voskom koji je dobijen iz organske proizvodnje 

[3]. 

PRAVILNO RUKOVANJE PČELINJIM PROIZVODIMA 

Pod pravilnim rukovanjem pčelinjim proizvodima se podrazumevaju svi postupci od vađenja iz košnice, preko 

konfekcioniranja, pakovanja, distribucije i prodaje. U ekološkom pčelarenju nije dozvoljeno maksimalno izvrcavanje tj. 

ostavljanje zajednice bez zaliha meda (slike 4). Sličnu ravnotežu je potrebno uspostaviti i pri proizvodnji voska, 

matične mleči i pčelinjeg otrova. 

Slike 4. Zalihe meda i polena 

Konačni proizvod se strogo laboratorijski kontroliše, a rezultati isključuju prisutnost ostataka zaštitnih sredstava, 

antibiotika, industrijskog šećera i bilo koje strane materije [1]. 

Prostorija u kojoj se čuva med mora biti čista, suva i prozračna. U njoj ne sme biti stranih mirisa kao što je 

petrolej, benzin, katran i slično. Posebno se mora paziti da prostorija za čuvanje meda ne bude vlažna jer i najzreliji med 

u vlažnoj prostoriji navlači vlagu iz vazduha pa se pokvari, provri i ukiseli. Med ne sme biti izložen sunčevoj svetlosti 

jer se tim uništavaju njegove dobre osobine [3]. Najkvalitetnije posuđe za čuvanje meda je izrađeno od plastike, stakla, 

porculana, niklovano dobro emajlirano, keramičko i drugo posuđe uglačano materijalima koji su neutralni prema 

kiselinama. Ne odgovara limeno, gvozdeno cinkovano i posuđe sa oštećenim emajlom. Drveni sudovi od lipe, jasike, 

topole i jele odgovaraju, dok četinarsko posuđe ne odgovara zbog toga 

što med upija smole. 

29







ZAKLJUČAK 

Način života, ishrana, telesna i psihička iscrpljenost, stresna stanja, zagađena okolina negativno se odražavaju na 

otpornost ljudskog organizma. Prilagođavanje čoveka na nov način i dinamiku života zahteva jače izvore kvalitetne 

energije. Šećeri u medu imaju niz prednosti u odnosu na fabrički šećer. Kao preventiva za brojne bolesti srca i krvnih 

sudova uzrokovanih holesterolom preporučuje se zamena fabričkog šećera medom. Belančevine koje sadrži med igraju 

ulogu konstruktivnih materija u organizmu i učestvuju u stvaranju hormona i enzima. Zahvaljujući uzajamnim 

odnosima minerala sa nizom fermenata, hormona i vitamina, oni utiču na osetljivost nervnog sistema, na disanje, 

procese formiranja krvnih elemenata, imunološku zaštitu itd. Upravo iz tih razloga veliki je značaj korišćenja organskih 

pčelinjih proizvoda meda, propolisa, matične mleči i peluda u medicini i nauci uopšte. 

Literatura: 

[1] www.ekološka proizvodnja meda.htm 

[2] www.pcelarstvo.org 

[3] Republika Srbija (2012): Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske 

proizvodnje Sl. Glasnik RS br. 48/2011 i 40/2012 

[4] 

Milojković, V. (2007): Pčelinjim proizvodima do zdravlja. U Žebeljan D. (2007), Poljoprivrednikov poljoprivredni 

kalendar, Novi Sad, str 436-439. 

30







PROIZVODNJA I UPOTREBA SEMENA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI 

Vladan Ugrenović dipl. ing. 

Izvod: Organska poljoprivreda predstavlja zatvoren sistem potpuno odvojen od konvencionalne proizvodnje i u najvećoj 

meri isključuje upotrebu inputa van farme. Ova važna načela određuju i pitanje proizvodnje i upotrebe semena i sadnog 

materijala u organskoj proizvodnji. Prema važećem zakonu i pravilnicima materijal za reprodukciju (seme, rasad) u 

organskoj proizvodnji mora biti proizveden po metodama organske proizvodnje. Iz tog razloga proizvodnja organskog 

semena znatno je skuplja i kompleksnija od proizvodnje konvencionalnog semena. 

U Republici Srbiji izražen je konstantan nedostatak sertifikovanog organskog semena. Ovakvo stanje usporava razvoj 

organske proizvodnje. Proizvođači u organskoj poljoprivredi koriste hemijski netretirano seme iz konvencionalne 

proizvodnje, seme iz lokalnih populacija, kao i seme iz sopstvene proizvodnje. 

Ključne reči: organska proizvodnja, organsko seme, proizvodnja, 

THE PRODUCTION AND USE OF SEEDS IN ORGANIC FARMING 

Summary: Organic agriculture is a closed system completely separate from the conventional production and, to the 

maximum extent, it excludes the use of out farm inputs. These important principles also determine the question of the 

production and use of seeds and planting material in organic prioduction. According to the law and regulations in force 

the material for reproduction (seed, seedlings) used in organic farming has to be produced according to the methods of 

organic production. For this reason, the production of organic seed is considerably more expensive and complex than 

the production of conventional seed. 

In The Republic of Serbia there is a constant lack of certified organic seeds. Such state is slowing down the 

development of organic production. Organic farmers use the seeds from local populations and chemically untreated 

seeds from the conventional production. 

Key words: organic farming, organic seed, farming 

o 

o 

o 

o 

Uvod 

Diskusija 

Zaključak 

Literatura 

UVOD 

Organska proizvodnja se širom sveta ubrzano razvija. U EU je u toku priprema za izradu niza dokumenata (2014 

– 2020) koji uključuju CAP i Akcioni program razvoja organske poljoprivrede. Postavljeni cilj je da u 2020. godini 

organska proizvodnja čini 20% poljoprivrednih površina u EU. Ovakav pristup, zahteva značajno veće angažovanje 

postojećih resursa u cilju obezbeđenja svih preduslova za uključenje Srbije u program razvoja organske proizvodnje. 

Kao prvi od većeg broja preduslova je obezbeđenje dovoljnih količina kvalitetnog semena i sadnog materijala 

proizvedenog po metodama organske proizvodnje. 

DISKUSIJA 

Još 1991. godine u tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici pitanje reproduktivnog materijala u organskoj 

proizvodnji regulisano je dokumentom EZ 2092/91. Prema toj regulativi materijal za reprodukciju (seme, sadnice) u 

organskoj proizvodnji mora biti proizveden metodama organske proizvodnje. Međutim, problem snabdevenosti tržišta 

organskim semenom i do danas nije u potpunosti rešen tako da ponuda ne prati ekspanziju organske poljoprivrede. 

Uredbama koje su sledile dozvoljena je upotreba konvencionalnog hemijski netretiranog semena u slučajevima kada 

organsko seme nije dostupno proizvođačima uz odobrenje nadležnih organa. U Republici Srbiji ovo pitanje rešeno je na 

sličan način, Pravilnikom o organskoj proizvodnji iz 2002. godine (˝Sl. glasnik SRJ˝, br. 51/2002). Međutim kod nas, 

praktično, ne postoji komercijalna proizvodnja organskog semena [1]. U mnogobrojnim kontaktima sa učesnicima u 

sistemu organske proizvodnje, došlo se do saznanja da je evidentan nedostatak sertifikovanog organskog semena. 

31







Proizvođači u organskoj proizvodnji koriste hemijski netretirano seme iz konvencionalne proizvodnje, seme iz 

lokalnih populacija kao i seme iz sopstvene proizvodnje [11]. 

Proizvodnja organskog semena znatno je skuplja od proizvodnje konvencionalnog semena. Ova proizvodnja 

podleže dvostrukoj kontroli i sertifikaciji i to po osnovu zakona o semenu („Sl. glasnik RS, br. 62/2006) i zakona o 

organskoj proizvodnji („Sl. glasnik RS“, br 30/2010). Nepredvidivost potreba za organskim semenom kao i činjenica da 

u organskoj proizvodnji postoji zastupljenost većeg broja biljnih vrsta nameće potrebu za planiranjem, kako ne bi 

dolazilo do nedostatka ili hiperprodukcije. Prema Van der Zeijdenu [13] u Evropskoj uniji organska proizvodnja 

semena je skuplja od konvencionalne proizvodnje semena i kreće se od nekoliko procenata do tri puta, između ostalog i 

zbog gubitaka u toku proizvodnje ili nedovoljnog kvaliteta proizvedenog semena. 

Izbor semena za zasnivanje organske semenske proizvodnje treba temeljiti na semenu najveće moguće klijavosti, 

bez oboljenja, a svakako bez korova i živih štetočina [9]. Berenji [1] ističe da je važnost energije klijanja i klijavosti u 

organskoj proizvodnji veća nego u konvencionalnoj proizvodnji. Zbog nemogućnosti primene hemijskih sredstava u 

toku proizvodnje postoji veći rizik od kontaminacije semena korovima i patogenima [3]. Prema Jaleniku [4] glavni 

uzrok manje klijavosti i energije klijanja semena je neujednačeno sazrevanje. Konstantinova [5] je merenjem na semenu 

ječma (Hordeum vulgare L.) određivala odnos fluorescencije hlorofila (CF) u semenu i nivo infekcije patogenima. 

Semena sa najvišim CF su uvek bila najviše inficirana patogenima. Heterogenost lokalnih populacija često dovodi do 

neujednačenog sazrevanja i o tome treba voditi računa kada se određuje momenat za berbu semena [11]. 

Prilikom dorade odvajanje obolelelog i šturog semena od velike je važnosti. Fizički tretmani, kao što je tretman 

toplom vodom su korisni, ali oni uključuju rizik od oštećenja semena [3]. Tretiranjem semena hemijskim jedinjenjima 

prirodnog porekla (etarska ulja i organske kiseline) za dezinfekciju semena dobijeni su zadovoljavajući rezultati [3], a 

najefikasnija zaštita semena bila je 25% rastvorom etarskog ulja timijana (Thymus vulgaris L.). 

Ekološko seme moglo bi se definisati kao zdravo seme koje nije dorađeno na uređajima koji su kontaminirani 

pesticidima [7]. U preradi proizvoda dobijenih metodama organske poljoprivrede koriste se posebne tehnološke linije. 

Ukoliko se koriste linije za doradu semena konvencionalne poljoprivrede, pre početka dorade organskog semena 

potrebno ih je temeljno očistiti i oprati, na način i sredstvima koje propisuje Ministarstvo („Sl. glasnik RS“ br. 

62/2006). Prema Miriću [8] organskom doradom semena dobijaju se četiri komponente: seme za setvu, nepoželjan 

otpad, ali se može iskoristiti u ishrani, zatim nekoristan (bez namene, ekološki inertan), kao i balast, odnosno ekološki 

štetan deo semenskog materijala koji se obavezno uništava sagorevanjem ili na neki drugi način. Važno je istaći da osim 

proizvedenog semena za setvu, koristan deo nepoželjnog otpada predstavlja zanimljiv proizvod za plasman na tržište. 

Proces dorade takođe je predmet kontrole od strane ovlašćene organizacije za kontrolu i sertifikaciju organske 

proizvodnje. 

Tokom 2009. godine u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Institutu za povrtarstvo, Smederevska 

Palanka i Institutu „Tamiš“, Pančevo započela je proizvodnja semena po organskim metodama. Pionirski napori da se 

pokrene organsko semenarstvo urodili su plodom i proizvedene su određene količine semena krupnika (Triticum spelta 

L.), soje (Glicine max Merr.), tikve (Cucurbita pepo), heljde (Fagopyrum esculentum ) i nekoliko povrtarskih biljnih 

vrsta. 

Načelo očuvanja biodiverziteta uslovilo je favorizovanje upotrebe lokalnih populacija u organskoj proizvodnji. 

Proizvođači u organskoj poljoprivredi često koriste seme iz lokalnih populacija, autohtone ili introdukovane sorte. 

Velika raznolikost gajenih lokalnih biljnih materijala obogaćuje poljoprivredu i doprinosi lakšem uspostavljanju 

organske proizvodnje. Lokalni usevi su posebno značajni u organskoj poljoprivredi jer imaju visok nivo prilagođenosti 

na postojeće ekološke uslove (klima, zemljište), na biotičke faktore (štetočine, uzročnike bolesti) i na tehnologije 

organske proizvodnje [10]. Međutim, lokalni biljni materijali često nisu dostupni organskim farmerima [12], a 

konzervacija genetičkih resursa na farmi je kompleksna i rizična zbog uticaja spoljašnjih činilaca [6]. Gazdinstva za 

proizvodnju organske hrane u našoj zemlji bi mogla biti povezana u grupaciju koja bi se bavila čuvanjem i 

održavanjem lokalnih biljnih populacija i razmenom njihovog semena. Ovakav vid čuvanja i održavanja se 

naziva in situ ili on-farm konzervacija i u svetu dobija sve više na značaju. Razvoj ovakvih programa mogao 

bi poslužiti kao model za proizvodnju semenskog materijala, neophodnog gazdinstvima za proizvodju organske hrane 

u Republici Srbiji [2]. 

ZAKLJUČAK 

U Republici Srbiji postoji konstantan nedostatak sertifikovanog organskog semena i ovakvo stanje usporava 

razvoj organske proizvodnje. Proizvodnja semena organskim metodama započeta je 2008/2009. godine u Institutu za 

ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, u Institutu za povrtarstvo, Smederevska Palanka i u Institutu „Tamiš“, Pančevo. 

Proizvedene su prve količine organskog semena i stvoreni su uslovi za aktivan naučno-istraživački i stručni rad u oblasti 

organskog semenarstva. 

32







U narednom periodu potrebno je sa najvišeg nivoa pokrenuti organsko semenarstvo i projektnim aktivnostima 

seme iz lokalnih populacija učiniti dostupno organskim proizvođačima. Ovakve aktivnosti značajno će doprineti bržem 

razvoju organske poljoprivrede u našoj zemlji. 

Literatura: 

[1] Bereni, J. (2009): Uloga sorte i sortnog semena u organskoj poljoprivredi. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i 

povrtarstvo Novi Sad, 46 (1): 11-16. 

[2] Fipović, V., Ugrenović, V. (2010c): Biološka raznolikost organske proizvodnje u funkciji očuvanja biodiverziteta. Četvrti forum 

o organskoj proizvodnji. Centar za organsku proizvodnju, Selenča, Srbia, 44-46. 

[3] Groot S.P.C., Van Der Wolf J.M., Jalinik H., Cees J. and Van Der Bulk R.W. (2004): Challenges for the production of high 

quality organic seeds. ISTA News Bulletin, 127: 12-15. 

[4] Jalinik, H., R. Van Der Schoor, A. Frandas, J.G. Van Pijulen & R.J. Bino (1998): Chlorophyll fluorescence of Brassica oleracea 

seeds as a non-destructive marker for seed maturity and seed performance. Seed Science Research, 8: 437-443, 1998. 

[5] Konstantinova, P., R. Van Der Schoor, R. Van Der Buulk and H. Jalink (2002): Clorophyll fluorescence sorting as a method for 

improvement of barly (Hordeum vulgare L.) seed Health and germination. Seed sci. Technol., 30: 411-421, 2002. 

[6] Milošević, M. (2009): Biljni genetički diverzitet u poljopivredi. Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Novi Sad: 82. 

[7] Mirić, M. (2002): Dorada semena. Društvo selekcionera i semenara Republike Srbije, Beograd – Zemun: 282 – 285. 

[8] Mirić, M. (2002a): Organska proizvodnja – zakonska regulativa, Beograd: 119 – 127. 

[9] Mirić, M. (2004): Principi organske proizvodnje biljnog reproduktivnog materijala. Društvo selekcionera i semenara Republike 

Srbije, Beograd: 173-179. 

[10] Prodanović, S., Šurlan-Momirović, G. (2006): Genetički resursi biljaka za organsku poljoprivredu. Univerzitet u Beogradu 

Poljoprivredni fakultet, monografija:109. 

[11] Ugrenović, V., Filipović, V., Glamočlija, Đ., Jovanović, B. (2010): Organsko seme – proizvodnja i sertifikacija na 

oglednom polju instituta ˝tamiš˝ pančevo. Časopis društva selekcionara i semenara Srbije „Selekcija i semenarstvo“, Novi 

Sad, 16, (1): 55-62. 

[12] Ugrenović, V., Maja Sudimac, Filipović V. (2010): Rezultati implementacije ekoloških sistema proizvodnje hrane u južnom 

banatu. XIV Interantional Eco – conference 2010: ˝Safe food˝, Novi Sad, Proceedings: 215 – 222. 

[13] Van Der Zeijden D. (2003): The economics of Bejo s organic seed programme. In: Organic Seed Production and Plant Breeding 

– Strategies, problems and perspectives. Proceedings of ECO-PB 1st International symposium on organic seed production and 

plant breeding, Berlin, Germany, (Eds. E. T. Lammerts van Bueren and K-P. Wilbois): 55-58. 

33

aktuelni savetnik broj 01/2013 - savetodavstvo - Vojvodina

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?