aktuelni savetnik broj 2 - savetodavstvo

REPUBLIKA SRBIJA 

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO 

AP VOJVODINE 

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE 

˝Aktuelni savetnik˝ 

Tema broja: ˝Poljoprivredna proizvodnja i zaštita 

životne sredine˝ 

Godina 1, broj 2, Subotica, Februar, 2012. 

Priređivač: PSS Subotica AD Subotica 

2012. Novi Sad

S A D R Ž A J 

PREDGOVOR.................................................................................................................................3 

Varga Damir, Orčić Neven 

Kontrola plodnosti zemljišta i zaštita životne sredine 

Soil fertility control and protection of the environment………......................................................4 

Vidaković Olga 

Promene u životnoj sredini i fitotoksičnost herbicida 

Changes in the environment and toxis inpact herbicides .............................................................8 

Ostrogonac Nikola 

Kukuruzna zlatica 

Western corn rootworm...............................................................................................................11 

Minić Valentina 

Nega papaka – dobra odgajivačka praksa 

Hoof care – good briding practice...........................................................................................14 

Pantelić Branislava 

Pesticidi i životinje 

Pesticide and livestock...............................................................................................................17

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 

Autonomne Pokrajine Vojvodine 

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine 


Priređivač: PSS Subotica AD 

Godina 1, broj 2, Subotica, Februar, Godina 2012. 

PREDGOVOR 

Drugi broj „Aktuelni Savetnik” posvećen je temi pod naslovom „Poljoprivredna proizvodnja i zaštita životne 

sredine”. 

Savremena poljoprivredna proizvodnja je veliki potrošač inputa industrijskog porekla: mineralna đubriva, 

pesticidi, stimulatori rasta, premiksi i sl. i nemoguće je dalje povećanje proizvodnje bez upotrebe ovih sredstava. 

Uglavnom, ova sredstva su nužno zlo bez kojega se ne može, i ona svojom primenom utiču posredno ili neposredno na 

žive organizme i njihovo okruženje, preko kontaminacije hrane i životne sredine, ali ono što proizvođač može jeste da ih 

upotrebljava prema uputstvima proizvođača, ili da agrotehničkim i zootehničkim merama smanji njihovu upotrebu na 

neophodni minimum. Iz tog razloga u daljem tekstu nastojali smo da ukažemo na neke aspekte, kako primenom 

savremenih naučnih dostignuća i poštovanjem propisa, poljoprivredni proizvođači mogu ostvariti visoku proizvodnju, 

profit, uz istovremenu zaštitu životne sredine. 

Generalni direktor PSS Subotica AD 

PSS APV OJ Subotica 

Varga Damir, dipl. ing. 

3







KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE 

Varga Damir dipl. Ing. 

Neven Orčić dipl.ing. 

Izvod: Usled porasta standarda i porasta broja stanovnika u narednim godinama biće potrebno proizvoditi sve više hrane, 

a zbog konkurentnosti na svetskom tržištu i liberalizacije trgovine, istovremeno se moraju smanjivati troškovi po jedinici 

proizvoda. Povećanje poljoprivredne proizvodnje moguće je na dva načina: povećanjem obradivih površina ili 

povećanjem prinosa. Kada je Srbija u pitanju, dalje povećanje prinosa moguće je povećanom upotrebom đubriva, ali to 

sa sobom nosi i rizik zagađenja životne sredine. Kako bi se predupredili ti rizici, i kako bi se racionalnom upotrebom 

mineralnih đubriva postigla maksimalno moguća proizvodnja uz istovremeno smanjenje troškova po jedinici proizvoda, 

potrebno je vršiti sistematsku kontrolu plodnosti zemljišta i upotrebljavati đubriva na osnovu rezultata te kontrole. 

Ključne reči: proizvodnja, zemljište, đubrenje, kontrola plodnosti 

SOIL FERTILITY CONTROL AND PROTECTION OF THE ENVIRONMENT 

Varga Damir dipl. Ing. 

Neven Orčić dipl.ing. 

Abstract: Due to the increase in standard and population growth in the years coming, we need to produce more food, and 

because of the competition in the global market and the liberalization of trade in the same time we must reducing costs 

per unit. Increasing agricultural production is possible in two ways: increasing farmland or yields. In Serbia, further 

increasing yield can be posible by increased use of fertilizers, but carries the risk of environmental pollution. In order to 

mitigate these risks, and with rational use of mineral fertilizers has achieved the maximum possible output while 

reducing costs per unit of product, it is necessary to carry out systematic monitoring of soil fertility and fertilizer use 

based on the results of this control. 

Keywords: production, soil, fertilization, fertility control 

o Zemljiste i biljke 

o Đubrenje biljaka 

o Kontrola plodnosti zemljišta 

o Đubriva kao potencijalni zagađivači životne sredine 

o Zaključak 

o Literatura 

4 

ZEMLJIŠTE I BILJKE 

Zemljište kao prirodni resurs je nezamenljivi preduslov poljoprivredne proizvodnje i značajan ekonomski 

resurs, čijem očuvanju se mora posvetiti odgovarajuća pažnja. Biljna proizvodnja predstavlja osnov poljoprivredne 

proizvodnje, bilo da se njeni proizvodi koriste direktno za ishranu ljudi i domaćih životinja, bilo da predstavljaju ulaznu 

sirovinu za prerađivačku industriju. 

Za razliku od domaćih životinja, biljke su vezane za jedno mesto i zato je potrebno da tu imaju povoljne uslove 

za život. Zemljište snabdeva biljku hranivima i vodom, služi za njeno ukorenjavanje, a preko zemljišta i njegovog 

vazdušnog, vodnog i toplotnog režima mnogi klimatski činioci deluju na biljku posredno i neposredno. Osim na 

zemljištu biljke mogu da se uzgajaju i na drugim supstratima: voda (hidroponi), kamena vuna, pesak, treset i sl. ali su to

5 







uglavnom ograničene površine, takva proizvodnja je dosta skupa, i rezervisana samo za određene kulture. Ratarska, 

voćarska, vinogradarska i najveći deo povrtarske proizvodnje odvijaju se na zemljištu u prirodi, a čovek agrotehničkim i 

agromeliorativnim merama nastoji da ga poboljša kako bi bilo pogodniji supstrat za uzgoj kulturnih biljaka. 

ĐUBRENJE BILJAKA 

Za normalan rast i razvoj biljaka potrebno je 17 elemenata (C, O, H, N, Fe, Zn, B, Cu, K, P, Ca, Mg, S, Mn, Cl, 

Mo, Co), i oni se nazivaju esencijalnim ili neophodnim elementima jer u nedostatku bilo kojeg biljka ne može da završi 

svoj životni ciklus. Nedostatak svakog od njih izaziva razne specifične morfološke i fiziološke poremećaje. Prema 

zastupljenosti u biljci ovi elementi se dele na makro i mikroelemente. Za poljoprivrednu proizvodnju su najznačajniji 

elementi N, P i K jer ih biljke usvajaju u većoj količini preko zemljišta, i moraju se obezbediti putem đubriva. 

Značaj đubrenja biljaka bio je poznat još u starom veku, ali tokom starog i srednjeg veka korištena su isključivo 

organska đubriva. Prvim mineralnim đubrivom u svetu smatra se čilska šalitra, čije je eksploatacija počela još 1825. 

godine, a prvo industrijski proizvedeno đubrivo bio je superfosfat, 1842 godine, i on se prvo proizvodio iz kostiju a 

kasnije iz minerala. U našoj zemlji proizvodnja superfosfata je počela 1904. godine u HI „Zorka“ iz Subotice. Treba 

istaći da je značajnija proizvodnja i primena veštačkih đubriva počela tek posle drugog svetskog rata, i to u industrijski 

razvijenim zemljama i zemljama koje su bogate nalazištima sirovina (Apatit, Fosforit, kalijumova so) za proizvodnju 

mineralnih đubriva. 

Godine 1963. na zemlji je bilo 3,2 milijarde stanovnika, a potrošnja mineralnih đubriva je iznosila 30 miliona 

tona NPK hraniva. Najveća potrošnja đubriva u svetu zabeležena je između 1980.-1990. godine i iznosila je oko 139 

miliona tona NPK hraniva. Krajem prošlog veka u razvijenim zemljama potrošnja đubriva stagnira, a povećava se u 

zemljama u razvoju [1]. Kada je reč o našoj zemlji, u narednim tabelama biće prikazana potrošnja mineralnih od II 

svetskog rata do današnjih dana. U tabeli 1 prikazana je potrošnja đubriva i aktivne materije u SFRJ. 

Tabela 1. Potrošnja đubriva i aktivne materije u SFRJ 

God. 

Obradiva 

površina 

(000 ha) 

Oranice i bašte Obradiva površina 

Oranice i bašte 

(000 ha) Đubriva kg/ha AM kg/ha Đubriva kg/ha AM kg/ha 

1949 9770 7340 10,4 - 13,8 - 

1959 10200 7660 112,4 25,5 149,7 33,9 

1969 10165 7539 179,2 57,3 241,7 77,3 

1979 9917 7172 222,1 87,7 307,2 121,3 

1989 9806 7027 225,5 91,5 314,6 127,6 

U tabeli 2. prikazana je potrošnja đubriva i aktivne materije u SRJ 

Tabela 2. potrošnja đubriva i aktivne materije u SRJ 

God. 

Obradiva 

površina 

(000 ha) 

Oranice i bašte Obradiva površina 

Oranice i bašte 

(000 ha) Đubriva kg/ha AM kg/ha Đubriva kg/ha AM kg/ha 

1992 4866 3721 112 43,8 146,4 57,5 

1995 4876 3731 52,5 18,2 68,6 23,8 

1998 4839 3696 73,5 27,0 96,3 35,4 

2001 4445 3402 83,0 29,5 108,5 38,5 

2004 4252 3344 153,1 60,8 200,5 79,2 

U tabeli 3 prikazana je potrošnja mineralnih đubriva u Srbiji za period 2007/09 

Tabela 3. Potrošnja mineralnih đubriva u Srbiji za period 2007/09 

Potrošnja đubriva Obradiva površina Oranice i bašte 

God. NPK đubriva N đubriva 

( t ) 

kg/ha đubriva kg/ha đubriva 

2007 496.497 482.530 979.027 232,0 296,8

6 







2008 286.003 355.464 641.467 152,0 194,4 

2009 334.561 611.890 946.451 224,3 286,9 

Kada se pogleda potrošnja đubriva kroz prethodne tabele, vidi se da je od II svetskog rata, pa do raspada SFRJ 

potrošnja đubriva konstantno rasla. Najveća prosečna potrošnja čistih hraniva zabeležena je 1986. godine i iznosila je 

148 kg/ha, što i nije velik iznos u odnosu na zemlje zapadne Evrope: Holandija (554 kg/ha), Nemačka (421 kg/ha), 

Francuska (312 kg/ha) [1]. Nakon raspada zemlje usledio je period sankcija i trgovinske blokade, tako da je potrošnja 

đubriva pala na nivo 50-tih i 60-tih godina prošlog veka. Od sredine 2000-tih godina potrošnja đubriva raste i danas smo 

na nivou sa početka 70-tih godina prošlog veka po potrošnji mineralnih đubriva. 

Ovom prilikom treba istaći da od 80-tih godina prošlog veka, potrošnja đubriva u SFRJ se odvijala na naučnim 

osnovama SKPZ ( Sistema kontrole plodnosti zemljišta) koji je utemeljen na VI kongresu JDPZ u Novom Sadu 1980. 

godine. Suština samog SKPZ jeste racionalna upotreba mineralnih đubriva radi povećanja prinosa i zaštite životne 

sredine. Tokom perioda sankcija upotreba đubriva je bila dosta skromna, i malo je ko vodio računa o kontroli plodnosti 

zemljišta. 

KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA U AP VOJVODINI 

Od 2003. godine Pokrajinski sekretarijat je pokrenuo akciju besplatne kontrole plodnosti za registrovana 

poljoprivredna gazdinstva. Nosioci kontrole plodnosti zemljišta su Poljoprivredne stručne službe AP Vojvodine i Institut 

za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. U zavisnosti od veličine obradive površine svaka stručna služba dobija 

određenu kvotu uzoraka, od kojih se 60% analizira u laboratoriji stručne službe, a 40% uzoraka u Institutu za ratarstvo i 

povrtarstvo. Jedna osnovna agrohemijska analiza obuhvata određivanje sledećih parametara: 

• pH zemljišta u vodi i KCl 

• sadržaj CaCO 3 volumetrijskom metodom 

• sadržaj humusa metodom po Tjurinu 

• sadržaj ukupnog azota 

• sadržaj lakopristupačnog fosfora i kalijuma AL-metodom (Egner i Riehm 1958.) 

Zakon o poljoprivrednom zemljištu predviđa da je kontrola plodnosti zemljišta obavezna mera i u članu 21. 

pomenutog zakona se navodi da je vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta od prve do pete klase u obavezi 

da vrši kontrolu plodnosti zemljišta po potrebi a najmanje svake pete godine [2]. 

Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za 

upisi obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima 

za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva, u članu 12. se navodi da gazdinstvo upisano u registar može da bude u 

aktivnom ili pasivnom statusu. Gazdinstvo se vodi u aktivnom statusu osim ako se ne steknu uslovi za pasivan status a 

jedan od uslova za pasivan status navodi se u stavu 5. pomenutog člana: 

- nevršenja po potrebi a najmanje svake pete godine kontrole plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta od 1-5 klase 

i ne vođenja evidencije o količini unetih mineralnih đubriva i pesticida unetih u obradivo poljoprivredno zemljište od 1- 

5 klase [3]. 

Do sada je akcija imala veliki odaziv među poljoprivrednim proizvođačima, a rezultati kontrole plodnosti 

zemljišta uticali su na promenu do sadašnjeg načina đubrenja i na povećanje prinosa. Na teritoriji koju pokriva PSS 

Subotica AD, % uzoraka sa optimalnim sadržajem fosfora povećao se sa 23% 2007. godine na 44% 2011. godine. Isto 

tako prinosi pšenice i kukuruza porasli su za 33% u periodu 2005 -2011. u odnosu na period 1996.-2004.[4]. 

ĐUBRIVA KAO POTENCIJALNI ZAGAĐIVAČI ŽIVOTNE SREDINE 

U savremenoj poljoprivredi visoka i stabilna proizvodnja nezamisliva je bez upotrebe đubriva, ali prilikom 

njihove upotrebe treba imati na umu da su ona često izvor kontaminacije zemljišta teškim metalima. Kontaminacija 

zemljišta ovim elementima predstavlja često prvi korak ka njihovom uključivanju u lanac ishrane. Teški metali su vrlo 

postojani i dugotrajna upotreba velikih količina đubriva može da dovede do njihovog nagomilavanja u oraničnom sloju, 

odakle ulaze u bilke. Izvor teških metala su sirovine koje se dobijaju za proizvodnju pojedinih đubriva. U grupi 

neorganskih đubriva, najveća koncentracija teških metala nalazi se u fosfatnim stenama koje se koriste za dobijanje 

fosfornih đubriva. Naročito visoke mogu biti koncentracije kadmijuma (Cd) i arsena (As). U organskim đubrivima kao 

što su stajnjak i kompost, takođe može da se javi visok sadržaj Cd, koji vodi poreklo od mineralnih aditiva u stočnoj







hrani. U cilju sprečavanja kontaminacije poljoprivrednog zemljišta teškim metalima, mnoge zemlje su zakonskim putem 

odredile MDK (maksimalno dozvoljene koncentracije) teških metala koje smeju biti prisutne u đubrivima i koje se 

smeju uneti u zemljište putem đubriva. 

Dozvoljeni sadržaj teških metala u đubrivima i maksimalne količine teških metala koje se smeju uneti u 

zemljište sa đubrivima definisane su u našoj zemlji „Pravilnikom o uslovima za razvrstavanje i utvrđivanje kvaliteta 

sredstava za ishranu bilja, odstupanjima sadržaja hranjivih materija i minimalnim i maksimalnim vrednostima 

dozvoljenog odstupanja sadržaja hranjivih materija i o sadržini deklaracije i načinu obeležavanja sredstava za ishranu 

bilja“ [5]. 

U periodu 2007.-2009. u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju, Odelenja za soju i agroekologiju Instituta za 

ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, analizirano je 119 uzoraka neoranskih i organskih đubriva za potrebe registracije i 

kontrole kvaliteta. Sadržaj Ni i Pb u neorganskim đubrivima je bio 10-50 puta niži od MDK prema pravilniku. U tri 

analizirana uzorka neorganskih đubriva sadržaj Cr je takođe bio niži od dozvoljenog. Kada je u pitanju Cd, on je 

detektovan u 38% nerganskih đubriva i u 47% organskih đubriva, sadržaj se kretao od 0,52 – 9,52 mg/kg, a taj sadržaj je 

bio niži od dozvoljenog. Cd je detektovan u uzorcima sa fosfornom komponentom dok u đubrivima bez fosfora nije 

nađen što navodi da on potiče iz sirovina za dobijanje fosfornih đubriva. Našim pravilnikom dozvoljeno je da se u 

zemljište u toku dve godine unese maksimalno 10 g/ha Cd, 600 g/ha Cr, 400 g/ha Ni i 600 g/ha Pb. Na osnovu dobijenih 

analiza urađen je proračun teorijski maksimalno mogućeg unosa teških metala u zemljište putem fosfornih đubriva.Za 

proračun prosečnog unosa upotrebljene su srednje vrednosti sadržaja teških metala u đubrivima sa fosforom, a za 

proračun maksimalnog unosa najveće vrednosti izmerenih koncentracija teških metala. U slučaju potrošnje 100 kg/ ha 

P 2 O 5 za dve godine bi se unelo 12,4 g/ha Cd, što je više od dozvoljenog dok bi unos drugih teških metala i dalje bio 

ispod dozvoljenog [6]. 

ZAKLJUČAK 

Republika Srbija kao agrarna zemlja ostvaruje značajnu poljoprivrednu proizvodnju i značajan devizni prihod 

od prodaje poljoprivrednih proizvoda. Međutim treba istaći da postoji još dosta prostora za povećanje poljoprivredne 

proizvodnje pre svega kroz povećanje upotrebe mineralnih đubriva, jer još uvek daleko zaostajemo iza znajrazvijenijih 

evropskih zemalja po upotrebljenim količinama aktivne materije po ha. 

Kontrola plodnosti koja se sprovodi pokazala je da je fosfor deficitaran u zemljištima AP Vojvodine i povećana 

primena đubriva tipa MAP, DAP, NP poslednjih godina dovela je i do povećanja prinosa. Ali kao što je prethodno 

izneto, povećana upotreba đubriva sa fosforom predstavlja potencijalni rizik koji može kontaminirati zemljište teškim 

metalima, pa je potrebno voditi evidenciju o unosu ovih đubriva i koristiti ih samo po preporuci stručnjaka. 

Mineralna đubriva su isto tako skupa i u troškovima proizvodnje učestvuju sa 20-35% tako da samo racionalna 

upotreba na osnovu kontrole plodnosti zemljišta može doneti veće prinose sa nižom cenom koštanja jedinice proizvoda. 

Literatura: 

[1] Bogdanović D. (2010.).Letopis naučnih radova poljoprivrednog fakulteta, broj I, 32-45, 

http://scindeks.nb.rs/article.aspxartid=0546-82641001032B&redirect=ft 

[2]***(2006.)Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Službeni. glasnik RS 62/2006 

[3]***(2009., 2010.) Pravilnik o načinu i uslovima upisa i vođenja registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upisi 

obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status 

poljoprivrednog gazdinstva, Službeni. glasnik RS 111/2009, 21/2010, 89/2010 

[4] Varga D. (2011.) Rezultati kontrole plodnosti zemljišta 2011. godine na teritoriji opštine Subotica, www.pss-subotica.rs 

[5] ***(2009.)Pravilnik o uslovima za razvrstavanje i utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja, odstupanjima sadržaja hranjivih 

materija i minimalnim i maksimalnim vrednostima dozvoljenog odstupanja sadržaja hranjivih materija i o sadržini deklaracije i načinu 

obeležavanja sredstava za ishranu bilja, Službeni. glasnik RS 78/2009 

[6] Tijana Zeremski Škorić, Jordana Ninkov, Petar Sekulić, Stanko Milić, Jovica Vasin, Dušan dozet, Snežana Jakšić, (2010) Institut 

za ratarstvo i povrtarstvo, Orginalni naučni rad, http://scindeks.nb.rs/article.aspxartid=1821-39441001281Z 

7







PROMENE U ŽIVOTNOJ SREDINI I FITOTOKSIČNOST HERBICIDA 

Olga Vidaković, dipl.ing 

Izvod: Poslednjih godina registrovane su značajne klimatske promene, a sa tim promenama usledile su i fizičke i 

biološke indikacije promena životne sredine. Za poljoprivrednu proizvodnju, značajne klimatske promene, koje se 

predviđaju do 2050. godine, smatra se da će se ogledati u sledećem: povećanju dužine sezone rasta biljaka za oko 40%, 

redukciji letnjih padavina od 5-20%, povećanju zimskih i jesenjih padavina za 9-13%, povećanju u letnjoj 

evapotranspiraciji za 6-17%, smanjenju dana sa mrazom za oko 70%, trostruko povećanje dana sa temperaturom preko 

25 stepeni C, povećanju kratkotalasne radijacije u letnjem periodu za 3-8%, a u jesen za oko 4%, te povećanju 

atmosferskog CO 2 za 66% od današnjeg nivoa (Harris and Hossell, 2001.) [1]. 

Sve gore navedene klimatske promene kao i greške u primeni uticale su na češću pojavu fitotoksičnosti herbicida u 

praksi. 

Ključne reči: fitotoksičnost, herbicid,padavine,suša 

CHANGES IN THE ENVIRONMENT AND TOXIS INPACT HERBICIDES 

Olga Vidaković, dipl.ing 

Abstract: Recent years, we registered significant climate change, these changes was followed by physical and biological 

indication of environmental changes. For agricultural production, significant climate changes which are, anticipated by 

year 2050, it is considered to be reflected in the following: increasing the length of the growing season of plants for 

about 40%, reduction in summer rainfall of 5-20%, increase in winter and autumn precipitation 9-13%, increase in 

evapotranspiration in the summer for 6-17%, reduction of days with frost to about 70%, threefold increase in days with 

temperatures over 25 degrees, increased high-frequency radiation in the summer for 3-8%, in the fall by about 4 % and 

the increase of atmospheric CO 2 by 66% from current levels (Harris and Hossell, 2001). 

All of the above climate change and the difolt in aplication affected the implementation of frequent occurrence in 

practice fitotoxycculity herbicides. 

Key words: fitototoxycculity, herbicide, precipitation, drought. 

Prosek padavina po mesecima 

Godina I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Godišnja 

suma 

2000. 7,6 7,3 43,6 30,0 15,6 7,8 36,1 14,8 19,5 5,8 26,1 27,0 241,2 

2001. 61,2 8,3 63,4 59,5 24,8 220,3 36,7 33,9 102,4 6,9 39,7 26,4 683,5 

2002. 9,3 36,7 7,6 51,8 73,3 28,1 108,5 42,9 40,9 45,4 20,2 28,5 493,2 

2003. 78,5 25,7 3,6 11,5 21,8 41,5 52,1 20,6 29,3 120,0 37,5 31,2 473,3 

2004. 28,8 49,5 40,2 96,5 64,5 72,5 59,2 39,3 45,6 55,2 96,8 34,7 682,8 

2005. 14,2 49,7 45,8 45,7 50,9 95,6 122,2 149,4 60,4 0,9 18,9 57,7 711,4 

2006. 28,2 45,3 37,8 74,6 64,4 123,5 22,9 84,2 8,5 28,2 26,6 17,6 561,8 

2007. 41,2 32,6 48,7 2,3 130,1 74,2 18,5 54,8 40,2 97,6 96,0 37,2 673,4 

2008. 28,3 6,7 67,6 31,4 64,9 151,5 64,5 49,8 72,4 27,5 48,6 40,5 653,7 

2009. 52,4 22,2 21,8 19,9 55,2 114,5 32,1 31,3 22,4 43,5 67,0 55,5 537,8 

2010. 80,1 57,2 16,8 60,0 130,5 114,6 67,9 48,4 96,0 52,7 68,9 70,7 863,8 

2011. 13,6 18,3 35,3 4,9 82,0 59,0 49,5 25,0 31,0 32,4 2,6 66,2 419,8 

[2] 

8







U vegetaciji 2000. godine, bilo je izrazito malo padavina, sa visokim dnevnim temperaturama, a 2003. godine u 

vegetacionom periodu je bilo takođe malo padavina, sa visokim temperaturama, što je otežavalo izbor herbicida. To je 

uticalo da veliki broj proizvođača sa zemljišnih pređe na „post em“ herbicide. Međutim, i oni su u sušnim uslovima 

manje efikasni zbog smanjene apsorpcije. 

U takvim uslovima došlo je do pojave fitotoksičnosti zbog rezudalnih efekata nekih herbicida korišćenih u 

predusevima. 

Vegetaciju 2010. obeležila je enormno velika količina padavina. U takvim uslovima bili smo svedoci masovne 

pojave fitotoksičnosti na usevima, najčešće na suncokretu. Neuobičajeno velika količina padavina za naše prilike uticala 

je da se svaki, pa i najmanji propust u primeni herbicida manifestovao pojavom fitotoksičnosti na usevu. Padavine 

neposredno posle primene herbicida uslovile su da se herbicid vrlo brzo spere na klicu biljke, što je dovelo do 

propadanja useva. 

Obilazeći poljoprivredne proizvođače vrlo često nalazimo razne primere oštećenja na biljkama (fitotoksičnost) 

uzrokovane najčešće ljudskom nepažnjom. 

Herbicidi mogu ispoljiti fitotoksično dejstvo na gajenim biljkama zbog: 

- grešaka u primeni 

- zbog nepovoljnih faktora spoljne sredine 

Najčešće greške u primeni su: 

- PREDOZIRANJE, ređe se dešava zbog greške u izboru količine herbicida, a češće zbog preklapanja prohoda 

prskalice, kod tretiranja oaza korova, kod tretiranja parcele nepravilnog oblika, neispravnih dizni, nekvalitetnog 

mešanja herbicida u rezervoaru prskalice... 

- PRIMENA U NEADEKVATNOJ FENOFAZI RAZVOJA GAJENE BILJKE,najčešće se sreće kod primene 

2,4-D u neodgovarajućoj fazi rasta gajene biljke, a manifestuje se raznim deformacijama, uvijanjem listova ili 

pojavom „guščijeg vrata“. 

- INTERAKCIJA HERBICIDA, tolerantnost biljaka prema jednom pesticidu može biti znatno izmenjena 

prisustvom drugog. Pre mešanja herbicida ili sredstava za prihranu treba obavezno pročitati uputstvo za 

primenu. 

- KONTAMINACIJA PRSKALICE, je veoma čest uzrok pojave toksičnosti na usevima. Naročito opasni su 

ostaci od 2,4-D ili totalni herbicidi. 

- OSTACI HERBICIDA U ZEMLJIŠTU, herbicidi koji se sporo razgrađuju mogu prouzrokovati oštećenja 

narednih useva u plodoredu. 

Nepovoljni faktori spoljne sredine su: 

- ODNOŠENJE PESTICIDA VETROM, neki herbicidi su izrazito isparljivi, tako da se moraju primenjivati kad 

nema vetra, jer njihovo zanošenje na susedne useve izaziva „izbeljivanje“ biljaka ili razne druge oblike 

oštećenja. 

- Kod nekih herbicida javljaju se oštećenja ako zemljište koje je tretirano herbicidom dospe kišnim kapima na list 

i na tim mestima na listu javlja se izbeljivanje lista i sl. 

- Herbicide koji se primenjuju posle setve, a pre nicanja useva koristiti odmah posle setve, ne čekati da se razvije 

klica, jer u slučaju obilnijih kiša herbicid (ili njegov najveći deo) će biti spran na klicu i uništiti je. Ovo je i bio 

najčešći uzrok propadanja useva suncokreta u vegetaciji 2010. godine. 

- Kod primene herbicida voditi računa i o temperaturi na kojoj se herbicid primenjuje. Zahlađenje posle primene 

herbicida na izniklim biljkama usporiće njihov razvoj, a može prouzrokovati i njihovo žućenje, pa i sušenje 

listova. Takođe i temperature iznad 25 stepeni mogu prouzrokovati oštećenja. 

Pre primene herbicida obavezno pročitati UPUTSTVO za primenu! Ako spoljni uslovi nisu odgovarajući, bolje 

je malo sačekati nego napraviti štetu. 

9







Primena herbicida u sušnim uslovima 

Za dobro delovanje „zemljišnih herbicida“, potrebno je da u zemljištu bude vlage. U sušnim uslovima 

alternativno rešenje mogu biti herbicidi koji se primenjuju posle nicanja useva (post em tretman). Međutim, i oni su 

manje efikasni u sušnim uslovima, jer su stome na listovima korova zatvorene, smanjena je transpiracija, a samim tim i 

usvajanje herbicida. Efikasnost herbicida je umanjena i zbog neujednačenog nicanja korova i useva. U sušnim uslovima 

česta je pojava fitotoksičnosti zbog ostataka herbicida koji su se koristili u predusevima. 

U svakom slučaju potrebno je uvek razmotriti i alternativne metode suzbijanja korova. 

ZAKLJUČAK 

Pri suzbijanju korova u sušnim uslovima treba razmotriti alternativne metode suzbijanja korova, pre donošenja 

konačne odluke o herbicidu koji treba primeniti. Najbolji izbor herbicida jedinstven je za svaku situaciju, zavisi od 

stanja useva, stanja korova, uslova spoljne sredine, troškovi tretmana i mogućim alternativama. 

Sl.1.Simptomi oštećenja nadzemnih 

Organa biljke od hormonskih herbicida 

Sl.2. Hloroza i purpurna boja lišća 

nepovoljan uticaj nižih temperatura 

Literatura: 

[1] Magazin Poljoprivreda info, objavljen 05.12.2003. godine 

[2] Interni meteorološki podaci: PSS Subotica AD 

10







KUKURUZNA ZLATICA 

Nikola Ostrogonc, dipl.ing. 

Izvod: Kukuruzna zlatica Diabrotica virgifera virgifera Le Conte je vrsta koja vodi poreklo sa američkog kontinenta gde 

je od davnina poznata kao štetočina kukuruza. Procenjeno je da godišnji troškovi suzbijanja kukuruzne zlatice u 

Sjedinjenim Američkim Državama na godišnjem nivou iznose preko milijardu dolara, pa je i logično što su joj 

Amerikanci dali nadimak “Buba od milijardu dolara”. Ova vrsta ima veći broj varijanti od kojih se kao ekonomski 

najznačajnije u SAD izdvajaju zapadna severna i južna. Pretpostavlja se da je kod nas uneta krajem osamdesetih godina i 

to zapadna varijanta kukuruzne zlatice. U našoj zemlji prisustvo kukuruzne zlatice zvanično je potvrđeno 1992. godine 

na lokalitetu u blizini surčinskog aerodroma. Za nešto više od dvadeset godina vrsta se proširila na ceo region pa je tako 

registrovana u svim susednim zemljama, i veoma ozbiljno preti da postane jedan od bitnih činilaca koji ograničavaju 

proizvodnju kukuruza. 

Ključne reči: kukuruzna zlatica, vrsta, štetočina kukuruza, zapadna varijanta 

WESTERN CORN ROOTWORM 

Nikola Ostrogonac, dipl.ing. 

Abstract: Western corn rootworm Diabrotica virgifera virgifera Le Conte beetles and their larvae are the most 

destructive pest to the corn crop in the United States and accounts for the majority of insecticide applications in corn. 

The Corn rootworm is often called the „billion-dollar bug“, as it eats away a billion dollars of US farm profits through 

yield loss or control costs [5]. There are three known variant of corn rootworm- western, northern and southern. Western 

corn rootworm was imported in Serbia in year 1992. near the airport of Surcin. Over next two decade western corn 

rootworm spread through entire region, and it becomes a serious threat to the corn production. 

Key words: corn rootworm, specie, corn pest, western variant 

o Zivotni ciklus kukuruzne zlatice 

o Agrotehničke mere suzbijanja kukuruzne zlatice 

o Praćenje pojave i brojnosti kukuruzne zlatice 

o Hemijske mere suzbijanja kukuruzne zlatice 

o Zaključak 

o Literatura 

11 

ŽIVOTNI CIKLUS KUKURUZNE ZLATICE 

Prezimi kao jaje u zamljištu na dubini između 10 i 30 cm. Piljenje larvi počinje krajem proeća i uslovljeno je 

temperaturom zemljišta. Larve se pile kada se zemljište dovoljno zagreje. U našim agroekološkim uslovima piljenje 

larvi kukuruzne zlatice obično počinje polovinom maja. Nakon što se ispile mlade larve se kreću prema najbližem 

korenovom sistemu kukuruza i počinju sa ishranom. U početku se mlade larve hrane korenovim dlačicama i sitnim 

nežnim delovima korenovog sistema. Larve kasnijih uzrasta ubušuju se u koren i hraneći se oštećuju glavne i bočne 

korenove. Usled ubušenja larvi u koren donji deo stabljike se povija i formira se karakterističan guščiji vrat. Larve 

svojom ishranom mogu potpuno uništiti glavno i bočno korenje pa takve biljke ostaju bez čvrstog kontakta sa podlogom 

i vrlo lako poležu skoro do površine zemlje pod uticajem jakih vetrova [2]. Larva je ujedno razvojni stadijum ove vrste 

koji nanosi najveće ekonomske štete. Navedene aktivnosti larve imaju za posledicu smanjenje prinosa-oko 10% i







otežano izvođenje berbe kukuruza [5]. Period razvoja i ishrane larvi obično traje između dve i četiri nedelje. Do sredine 

jula većina larvi završi sa ishranom i preobrazi se u odrasle insekte koji izlaze iz zemljišta radi dopunske ishrane parenja 

i polaganja jaja. U našem proizvodnom području prva imaga kukuruzne zlatice javljaju se u drugoj polovini juna. 

Odrasla zlatica započinje dopunsku ishranu na listu kukuruza praveći pri tome izdužene crtičaste rupe. Kada kukuruz 

dođe u fazu izbacivanja svile zlatica prelazi sa lista na svilu i tu se hrani svilom i polenom. Treba naglasiti da imago 

zlatice takođe može uzrokovati štete u slučaju masovne pojave u vreme izbacivanja svile. Hraneći se svilom i polenom 

pre oplodnje kukuruza imago zlatice smanjuje broj zrna u klipu, obično vršni deo klipa ostane bez zrna. Nakon perioda 

dopunske ishrane koji traje dve do tri nedelje dolazi do parenja i polaganja jaja. Ženke polažu jaja isključivo na 

parcelama pod kukuruzom birajući pri tome rastresita zemljišta sa većim sadržajem humusa i dobro obezbeđena vlagom. 

Ženke kukuruzne zlatice izbegavaju polaganje jaja na lakim peskovitim kao i na težim glinastim zemljištima. 

AGROTEHNIČKE MERE SUZBIJANJA KUKURUZNE ZLATICE 

Pri suzbijanju kukuruzne zlatice treba zauzeti sveobuhvatni integralni pristup. Određene agrotehničke mere 

imaju daleko veću efikasnost i daju bolje i sigurnije rezultate u suzbijanju zlatice od primene insekticida. 

Izbor hibrida preporuka je da se izaberu hibridi kukuruza koji su dobro prilagođeni uslovima područja u kojima 

se gaje, posebno oni koji razvijaju moćan korenov sistem jer su takvi hibridi relativno tolerantni na napad larve 

kukuruzne zlatice i mogu da podnesu štete u uslovima slabog i srednje jakog napada larvi pošto je kukuruz sposoban da 

do određenog nivoa regeneriše izgubljenu biljnu masu koju pojede larva. Hibridi koji su dobro prilagođeni uslovima 

sredine u kojoj se gaje lakše podnose stresne situacije izazvane sušom, nedostatkom hranljivih materija, povećanom 

vlagom pa samim tim lakše podnose napad zlatice. 

Vreme setve ranije posejane biljke relativno bolje razviju korenov sistem do momenta piljenja larvi i na taj 

način postaju nešto otpornije na napad larvi, jači korenov sistem može da podnese oštećenja od većeg broja larvi. Ranije 

posejani hibridi uglavnom završe fazu cvetanja pre masovne pojave odrasle štetočine a biljke kukuruza kod kojih je 

završena oplodnja manje privlače odraslog insekta pa će tako jedan deo odraslih odleteti sa parcele u potrazi za poljem 

kukuruza gde još nije završena oplodnja. Na taj način se smanjuje brojnost imaga na parceli, pa usled smanjene brojnosti 

i smanjene ishrane preostalih jedinki, zlatica polaže manji broj jaja i sledeće godine je potencijal ove štetočine na takvoj 

parceli značajno smanjen. Ranije posejane biljke kukuruza su otpornije na sušu, bolje su ukorenjene, imaju bolje 

razvijen korenov sistem, precvetaju do letnjih suša. Takve biljke koje su otpornije na stresne uslove bolje podnesu napad 

larvi na korenov sistem. 

Plodored je najvažniji najefikasniji i daleko najjeftiniji način suzbijanja kukuruzne zlatice. Larva koja se ispili 

na parceli gde nije prisutan kukuruz uginjava od gladi jer se hrani isključivo korenovim sistemom kukuruza a bez hrane 

može da pređe svega 30 do 40 cm. Ženke ove vrste polažu jaja isključivo na polja pod kukuruzom na parceli gde je 

prisutna neka druga kultura odrasla zlatica neće položiti jaja. Pošto kukuruzna zlatica polaže jaja isključivo na polja sa 

kukuruzom a larva se hrani isključivo korenom kukuruza zaključak je da smena kukuruza i druge ratarske kulture na 

parceli garantuje prilično sigurnu zaštitu. 

U Americi, odakle ova vrsta i potiče, uobičajena je praksa da se u državama srednjeg zapada- kukuruzni pojas, 

kukuruz gaji u plodoredu smenjujući se sa sojom decenijama unazad. Uglavnom su zastupljena dva tipa plodoreda. Prvi 

kada se na istom polju smenjuju kukuruz i soja svake godine, i drugi kada se na istom polju dve godine uzastopno gaji 

kukuruz a treće godine soja. Ovakav pojednostavljen plodored je pružao prilično sigurnu zaštitu od kukuruzne zlatice. 

Međutim, sredinom devedesetih godina je došlo do slabljenja zaštitnog efekta ovakvog plodoreda. U nekim državama 

kukuruznog pojasa farmeri su na parcelama gde je kukuruz gajen prve godine nakon soje primetili značajne štete usled 

napada larvi kukuruzne zlatice, što ranijih godina nije bio slučaj jer larve nisu napadale kukuruz gajen nakon soje pošto 

se u prethodnoj godini na parceli pod sojom vrsta nije mogle razviti [1]. Kasnije je mnogobrojnim terenskim 

osmatranjima i laboratorijskim ispitivanjima utvrđeno da je usled višedecenijske smene kukuruza i soje došlo do pojave 

nove varijante kukuruzne zlatice koja se vremenom prilagodila na ovakav relativno jednostavan plodored. Sada, ženke 

ove varijante polažu jaja osim na polja pod kukuruzom i na polja pod sojom a larve koje se ispile na parceli pod sojom 

počinju da se hrane korenovim sistemom soje i mogu da prođu celokupno razviće i preobraze se u imaga hraneći se 

korenom soje. Ovako se svake godine povećava potencijal štetnosti za sledeću godinu i naredni usev. Amerikanci su ovu 

novu varijantu zlatice nazvali “sojina varijanta” [3]. 

12







PRAĆENJE POJAVE I BROJNOSTI KUKURUZNE ZLATICE 

Obzirom da se u našem proizvodnom području kukuruz sve više gaji u ponovljenoj setvi kao dvogodišnja ili 

trogodišnja monokultura, preporuka je da svi proizvođači koji gaje kukuruz na kukuruz uvedu u praksu praćenje pojave i 

brojnosti odraslih jedinki kukuruzne zlatice na svojim parcelama. Za praćenje pojave i brojnosti odraslih jedinki 

kukuruzne zlatice na jednoj parceli koriste se žute lepljive trake tipa Pherocon AM koje se postavljaju na stablo 

kukuruza u visini klipa, krajem juna u vreme kada se u našem podneblju javljaju prve odrasle jedinke. Period praćenja 

treba da traje koliko i masovni let ove vrste, odnosno do početka polaganja jaja. Dakle u našem proizvodnom području 

teba pratiti brojnost od momenta pojave prvih imaga pa do početka avgusta. 

HEMIJSKE MERE SUZBIJANJA KUKURUZNE ZLATICE 

Hemijske mere suzbijanja ove štetočine treba shvatiti kao poslednju liniju odbrane u borbi protiv kukuruzne 

zlatice. Dakle primeni hemijskih mera suzbijanja pristupamo samo u situacijama kada smo izostavljanjem agrotehničkih 

mera borbe stvorili optimalne uslove za pojavu i razvoj ove štetočine [4]. 

Tretiranje semena insekticidom bi trebalo da bude obavezna mera prihvaćena od proizvođača kojom se rešava problem 

većine zemljišnih štetočina koje napadaju kukuruz u početnim fazama rasta kada je biljka i najosetljivija. Tržište je 

relativno dobro pokriveno insekticidima koji mogu da se koriste za ovu namenu: Mesurol FS500 2 lit/100kg, Gaucho 

600FS 0,7 lit/100kg, Cosmos 500 FS 2,5 lit/1000kg, Semafor 20 ST 0,3 lit/100 kg/0,6 lit vode, Force 20CS 0,15 

lit/100kg i drugi. 

Tretiranje semena insekticidima obezbeđuje relativno dobru zaštitu semena, mladih klijanaca i biljke u 

početnim, najosetljivijim fazama rasta kukuruza. Seme tretirano insekticidom nije potpuna zaštita protiv larvi zlatice. 

Larve ove vrste se javljaju znatno kasnije, skoro dva meseca nakon setve i veliko je pitanje u kojoj meri će insekticid 

nanet na seme kukuruza pružiti zaštiu od napada larvi. Međutim ova mera može da bude veoma korisna kod kasnijih 

rokova setve ili kod eventualnog presejavanja kukuruza. 

Primena granulisanih insekticida u vreme setve se obavlja depozitorima u trake nekim od insekticida 

predviđenih za tu namenu: Pyrinex 10G 10 kg/ha, Primidex 6,5G 10 kg/ha, Galition G5 40 kg/ha tretiranjem cele 

površine pre setve ili 25 kg/ha tretiranjem u redove pre ili istovremeno sa setvom, Foksim G5 80-100 kg/ha pre setve ili 

20-30 kg/ha depozitorima u trake istovremeno sa setvom. 

Primena tečnih insekticida u vreme setve je verovatno najjednostavniji vid hemijskog suzbijanja kukuruzne zlatice. Za 

ovu namenu koriste se neki od sledećih insekticida: Furadan 350F 3 lit/ha u redove istovremeno sa setvom i 4 lit/ha u 

vreme prve kultivacije, Posse 25EC 4 lit/ha u redove istovremeno sa setvom, Talstar 10-EC 0,3-0,5 lit/ha istovremeno sa 

setvom. 

Tehnički gledano postoji i mogućnost primene insekticida za suzbijanje odraslih jedinki u vreme masovnog leta 

krajem juna i početkom jula, kako bi smanjili brojnost zlatice i sprečili polaganje jaja. Prema navodima većine domaćih i 

stranih stručnjaka ovakav način suzbijanja kukuruzne zlatice opravdan je samo u specifičnim okolnostima kao što su 

semenska proizvodnja i selekcija kukuruza. U merkantilnoj proizvodnji to je uglavnom skupa i ekološki neprihvatljiva 

mera! 

ZAKLJUČAK 

Iskustvo nas uči da poštujemo osnovna načela tehnološkog procesa proizvodnje kukuruza. Poštujući navedene 

agrotehničke mere svodimo na minimum mogućnost masovne pojave kukuruzne zlatice. Na taj način izbegavamo 

dodatne i nepotrebne vanredne intervencije na parceli koje sasvim sigurno poskupljuju i komplikuju tehnologiju 

proizvodnje. Neke od tih dodatnih intervencija kao primena insekticida, mogu veoma negativno da utiču na prirodno 

okruženje. Osim što suzbijamo štetočine upotrebom insekticida uništavamo i dobar deo korisnih insekata. Takođe 

unošenjem zemljišnih insekticida dodatno povećavamo ostatke pesticida u zemljištu i zagađujemo životnu sredinu. U 

borbi protiv ove prilično nezgodne štetočine prednost treba dati agrotehničkim merama borbe kako bi savesnim 

poslovanjem štiteći usev zaštitili i prirodu. 

13







Literatura: 

[1] University of Illinois Extension (2004): View the On-Farm Survey Results of Western Corn Rootworm Larval Damage in Corn 

after Soybeans http://ipm.illinois.edu/fieldcrops/insects/western_corn_rootworm/ 

[2] F.B. Pearis and S.D. Pilcher (2010): Western Corn Rootworm http://www.ext.colostate.edu/pubs/insect/05570.htm 

[3] Eileen Cullen, (2005): Weatern Corn Rootworm (“Soybean”) Variant Survey 2005 

http://ipcm.wisc.edu/WCMNews/tabid/53/EntryId/440/ 

[4] J. Oleson, J. Tollefson, (1998): Corn rootworm insecticide consistency http://www.ipm.iastate.edu/ipm/icm/1998/2-16- 

1998/crwconsist.html 

[5] Thuy Van Mellor, Corinne Alexander, Larry Bledsoe, Christian Krupke (2006): An economic Analysis of Control of the Western 

Corn Rootworm Variant across Indiana 

14







NEGA PAPAKA - DOBRA ODGAJIVAČKA PRAKSA 

Valentina Minić, dipl.ing. 

Izvod: U savremenoj stočarskoj proizvodnji mora se voditi računa o zdravlju i dobrobiti domaćih životinja.Mlečno 

govedarstvo, kao najsloženiji oblik proizvodnje u govedarstvu, predstavlja veliku obavezu i odgovornost za proizvođače 

mleka. Jedino odgovornim pristupom se mogu postići dobri rezultati u proizvodnji i očuvati zdravlje i dugovečnost 

životinja. Jedan od problema sa kojim se pri tome proizvođači susreću je nega krava muzara, a kao najčešći problem je 

nega papaka. S obzirom da je veoma čest razlog izlučenja mlečnih grla iz proizvodnje upravo bolest papaka i problemi 

sa nogama, ovom problemu se mora posvetiti veća pažnja na individualnim poljoprivrednim gazdinstvima. 

Ključne reči: mlečno govedarstvo, zdravlje, dobrobit, nega papaka. 

HOOF CARE – GOOD BREEDING PRACTICE 

Valentina Minić, dipl.ing. 

Abstract: In modern livestock production we must take care of the health and animalwelfare. Breeding Dairy cattle, ,is a 

great obligation and responsibility to producers of milk. The only responsible approach can achieve good results in the 

production of and preserve the health and longevity of animals. The most common problem dairy cattle breeders deal is 

hoof care. It is a common reason for culling dairy cattle from production right. Hoof disease and problems with feet, are 

the reasons we need to pai more attention on individual farms. 

Key words: dairy cattle, health, welfare, hoof care. 

o Nega papaka kod krava muzara 

o Zašto negovati papke 

o Mere za sprečavanje bolesti papaka 

o Ko sprovodi obradu i negu papaka 

o Oprema potrebna za negu papaka 

o Zaključak 

o Literatura 

NEGA PAPAKA KOD KRAVA MUZARA 

Dobra odgajivačka praksa jeste gajenje domaćih životinja na način koji omogućava dobrobit životinja, očuvanje 

plodnosti zemljišta uz uvažavanje prirodnih karakteristika poljoprivrednog područja, u skladu sa načelima trajnog 

razvoja, kao i dobijanje zdravstveno bezbednih stočarskih proizvoda [1]. Da bi se primenila u stočarskoj proizvodnji, 

mora se voditi računa o svim aspektima te proizvodnje. Važno je napomenuti da nega domaćih životinja danas 

predstavlja njen obavezni i neizostavni deo. Savremeno govedarstvo postaje sve više intezivno, naročito proizvodnja 

mleka. Pred odgajivačima su zadaci koji čine sa jedne strane, ispunjavanje standarda koji se odnose na kvalitet krajnjeg 

proizvoda - mleka, a sa druge strane, očuvanje zdravlja i dobrobiti krava muzara posmatrano sa aspekta načina držanja, 

zoohigijene, nege, ishrane, muže, zdravstvene zaštite i dr. Krajnji cilj jeste proizvodnja zdravstveno bezbednog 

proizvoda odnosno zdravstveno bezbedne hrane za krajnjeg potrošača - čoveka. 

Nega papaka kod krava muzara je najvažniji oblik nege, koji ako se sprovodi kao redovna mera uz primenu 

stručnog znanja i adekvatne opreme od strane lica obučenog za te poslove, dovodi do očuvanja zdravlja nogu životinja, 

jednog od najvažnijih delova tela, a time i do očuvanja celokupnog zdravlja životinje. S obzirom na specifičnu funkciju i 

15







ulogu u celom organizmu, ovi se delovi tela sa punim pravom nazivaju važnim organima. Papak je deo noge koji nosi 

celokupnu telesnu masu krave i kao takav je neprekidno izložen uticajima spoljašne sredine. Naravno, najopasniji su 

štetni uticaji kojima je životinja izložena, bez obzira na način držanja. Pod štetnim uticajima podrazumeva se 

neposredni kontakt sa stajnjakom, osokom u prostirci i stalno prisustvo mikroorganizama u njoj, koji neminovno 

dovode do nagrizanja orožalog spoljneg dela papka, a kasnije i prodora u unutrašnji deo koriuma papka. Bakterije 

prodiru u unutrašnjost i stvara se žarište infekcije, odnosno, dolazi do upale papčanog korijuma. Jedini ispravan način je 

preventivno orezivanje i čišćenje papaka dva puta godišnje, redovno održavanje higijene u objektima i bez obzira na 

postojeći način držanja, omogućiti životinjama šetnju i trening u ispustima, gde bi se trošili orožali spoljni delovi 

papaka. 

ZAŠTO NEGOVATI PAPKE 

Razlozi izlučenja grla iz proizvodnje su različiti, ali ako se zna da od oboljenja nogu i papaka najčešće sve 

počinje, onda je jasno zašto je važno voditi računa o zdravlju papaka i nogu uopšte. To znači da posledica bolesti papaka 

mogu biti i druga oboljenja kao što su oboljenja vimena - mastitis, oboljenja zglobova i tetiva, problemi sa 

reprodukcijom, sterilitet, teška teljenja i dr. Ekonomski gubici nastali kao posledica raznih oboljenja papaka su 

neminovni. Uopšte, ekonomski gubici nastaju kao posledica preranog izlučenja životinja iz proizvodnje, smanjenja 

proizvodnje i troškova lečenja. 

Razlozi preranog izlučenja krava muzara iz proizvodnje, posmatrano sa aspekta bolesti papaka, mogu podeliti na 

direktne i indirektne. Direktni razlog izlučenja krave iz proizvodnje, znači da je bolest papaka prešla u neizlečivi, 

hronični oblik i da je životinji trajno narušeno zdravlje i da nije više sposobna za proizvodnju. Indirektni razlog izlučenja 

krave iz proizvodnje, znači da se kao posledica oboljenja papaka i nogu, pojavilo neko drugo oboljenje, koje je dovelo 

do odluke da se životinja izluči odnosno, škartira. 

Smanjenje proizvodnje mleka zbog bolesti papaka može iznositi i do 20%. Životinja se otežano ustaje i kreće se, 

trpi bolove, nije u stanju da normalno konzumira hranu i vodu, što ima za posledicu nagli pad proizvodnje mleka a 

kasnije slabljenje i mršavljenje. Ekonomski gledano, veoma je lako izračunati koliko se kroz smanjenje proizvodnje 

mleka po grlu umanjuje zarada proizvođačima mleka. 

Na kraju, tročkovi lečenja kod ovog, kao i kod ostalih oboljenja, su neminovni i predstavljaju značajnu stavku u 

ekonomskim troškovima. Iznos troškova lečenja je individualan, a proizvođači mleka odlučuju dali je ekonomski 

isplativo lečiti grlo u pojedinačnim slučajevima, ili ga izlučiti iz dalje proizvodnje. Obaveza odgajivača je da brine o 

životinjama čiji opstanak zavisi isključivo od njega [2] i shodno tome se mora odnositi pravilno prema njima sve dok su 

u njegovom vlasništvu. 

MERE ZA SPREČAVANJE BOLESTI PAPAKA 

Narodna izreka, "Bolje sprečiti, nego lečiti!", govori kako se odnositi prema ovom problemu i kako na najbolji 

način izbeći ekonomske gubitke koji su posledica oboljenja papaka i nogu kod krava muzara. Sve što stočari treba da 

znaju i urade na svojim farmama se svodi na sledeće: 

- održavanje higijene papaka, 

- orezivanje papaka dva puta godišnje, 

- održavanje higijene u objektima, 

- sprečavanje mehaničkih povreda u objektima, 

- izbalansirana ishrana, 

- korišćenje semena bikova koji prenose pozitivne gene za papke [3]. 

16







Sl.br.1. Anatomija papka 

Sl.br.2. Prerasli papci 

Vlasnik, odnosno držalac životinje odgovoran je za život, zdravlje i dobrobit životinje i mora da preduzima sve 

neophodne mere kako bi obezbedio da se životinji ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, odnosno povreda [2]. 

KO SPROVODI OBRADU I NEGU PAPAKA 

Obrada i nega papaka, kopita i nega domaćih životinja je zootehnički postupak koji sam odgajivač može da 

sprovodi na farmi, uz uslov da je prošao stručno osposobljavanje koje se vrši na organizovanim obukama, prema 

programu koji donosi Ministarstvo [1]. 

Najbolji rezultat se postiže ukoliko orezivanje papaka sprovodi lice koje je stručno osposobljeno za taj posao, uz 

prisustvo veterinara zbog pregleda zdravstvenog stanja i eventualnog lečenja. 

OPREMA POTREBNA ZA OBRADU PAPAKA 

Za pravilnu obradu papaka je potrebna sledeća oprema: 

- boks za fiksiranje životinje, 

- ular za izvođenje životijnje, 

- klešta za skraćivanje papaka, 

- makaze za skidanje viška svih ivica, 

- rajseri, 

- turpije, 

- električna brusilica, 

- trake za fiksiranje životinje u boksu, 

- zaštitna oprema za lice koje radi, 

- sredstva za dezinfekciju. 

Jedino uz pravilno korišćenje odgovarajuće opreme se postiže dobar krajnji rezultat. Takođe, mora se voditi 

računa da se u toku rada preduzmu sve potrebne mere zaštite, da ne bi došlo do povređivanja životinje i osoba koje su 

angažovane na ovim poslovima. 

ZAKLJUČAK 

Samo zdrave krave, pravilno hranjene i negovane, mogu ispoljiti svoj genetski potencijal i mogu da proizvedu 

zdravstveno bezbedan proizvod - mleko. Zdravstveno bezbedan proizvod znači za prerađivača zdravu i kvalitetnu 

sirovinu, a za krajnjeg potrošača proizvod koji ne ugrožava njegovo i zdravlje njegove porodice. Svaki proizvođač 

mleka mora imati u vidu da će sebi omogućiti lakši i produktivniji rad jedino ako poštuje zdravlje i dobrobit svojih 

životinja i ako sprovodi dobru odgajivačku praksu. Kao rezultat takvog rada postiže se veća proizvodnja mleka, bolji 

kvalitet proizvedenog mleka, samim tim bolja otkupna cena, time se povećava profit, i na kraju, time se podiže standard 

života na gazdinstvu. 

17







Literatura: 

[1] Zakon o stočarstvu, Službeni Glasnik RS br.41/09 

[2] Zakon o dobrobiti životinja, Službeni Glasnik RS br. 

[3] Velimir M. Jovanović (2010): Proizvodnja mleka, str.84. 

18







PESTICIDI I ŽIVOTINJE 

Branislava Pantelić, dipl.ing. 

Izvod: Značajne štete od uginuća životinja otrovanih pesticidima mogu da se izbegnu. Ako životinja ne ugine, a ima 

poremećaje u ishrani, gubitak je veliki. Kod priplodne stoke, reproduktivna moć je poremećena, česti su pobačaji, plod 

ne može da se ugnjezdi ili dolazi do degenerativnih promena. Otrovana stoka se oporavi ali visok nivo rezidua čini 

njihove proizvode kao što su mleko i jaja, neupotrebljivim za ishranu. Trovanje životinja se može izbeći primenom 

nekih osnovnih koraka o sigurnom čuvanju i primeni pesticida.[2] 

Ključne reči: pesticidi, hrana, životinje, gubitak, trovanje 

PESTICIDE AND LIVESTOCK 

Branislava Pantelić, dipl.ing. 

Abstract: The costs of stock deaths are considerable. They include the lost market value of the dead animal, and carcass 

disposal. For sub-lethal damages, the cost of animals going off feed and wasting is considerable. Also in breeding stock, 

reproductive ability may be impaired, causing abortion. failure to settle, or birth defects. Additionally, poisoned 

livestock may live but have illegally high pesticide residues that render them or products such as milk or eggs 

unmarketable.Pesticide poisonings can be prevented by implementing some basic steps of safe pesticide storage and 

handling.[2] 

Key words: pesticide, poisoning, feed, animals 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

Kvarenje i škodljivost stočne hrane 

Pesticidi i životinje 

Primena pesticida na živu stoku 

Kako izbeći trovanje pesticidima 

Kako utvrditi da se radi o trovanju 

Ko se najčešće truje pesticidima 

Trovanje organofosfatima i karbamatima 

Kako pesticidi utiču na gastrointestinalni trakt životinja 

Patološke promene organa za varenje 

Kako se ponašati 

Literatura 

KVARENJE I ŠKODLJIVOST STOČNE HRANE 

Uvod: Pod kvarenjem i škodljivošću se podrazumeva odstupanje od normalnog kvaliteta hrane nastalo pod dejstvom - 

fizičkih, hemijskih i bioloških faktora. Škodljivost hrane podrazumeva smanjenje optimalne proizvodnje životinja, 

oboljenja i uginuća usled ishrane pokvarenom hranom. Ishrana stoke ovakvom hranom ima negativan medicinski, 

nepovoljan nutritivni i negativan ekonomski efekat. 

Od hemijskih faktora štetno dejstvo hrane nastaje usled prisustva materija kao što su: 

a) Teški metali – trovanje – živom, bakrom i olovom 

b) Pesticidi poput – herbicida, insekticida, rodenticida. Danas oko 100.000 pesticida sa preko 900 aktivnih 

supstanci truje svet. Ove supstance zagađuju vodu, hranu, zemljište, majčino mleko, biljni i životinjski svet. Najveća 

19







opasnost preti od postepenog, ali trajnog unošenja minimalnih količina toksičnih materija. Ove materije na žalost ostaju 

u hrani animalnog porekla koju ljudi jedu .[1] 

PESTICIDI I ŽIVOTINJE 

Obilazeći domaćine godinama, shvatila sam da većina ne shvata koliko problema donosi nepravilna upotreba i 

rukovanje pesticidima. Bačena ambalaža od pesticida u ispuste gde se životinje odmaraju ili njeno spaljivanje su jednaki 

‘’samoubistvu ‘’. Želela bih da ukažem na to kako se treba ponašati pri upotrebi pesticida a da šteta ne bude veća od 

pozitivnog efekta ovih materija. CILJ nam je da postignemo da pesticidi i životinje budu ‘’prijatelji ‘’. 

Pesticidi i insekticidi korišćeni u lucerki i na pašnjaku, imaju uputstvo za primenu na polju i u skladištu. 

Pročitajte ga i napravite zabelešku pre primene, ili pre hranjenja stoke. Zapamtite odgovornost za nastalu štetu zbog 

nepridržavanja pravila iz uputstva je samo VAŠA. 

PRIMENA PESTICIDA NA ŽIVU STOKU 

- Ne smemo zaboraviti da su sredstva za kupanje stoke protiv ekto parazita – pesticidi. 

- Pesticidi su i sredstva kojima se stoka prska. Strogo se moramo pridržavati uputstva za primenu. 

KAKO IZBEĆI TROVANJE PESTICIDIMA 

- Odvojiti skladišta za pesticide od skladišta za stočnu hranu. Uginuća mogu da se izbegnu. Ako životinja ne 

ugine, ali ne jede, gubitak je veliki. Kod priplodne stoke nastaju problemi u reprodukciji. Plod se teško ugnjezdi, 

ima mnogo pobačaja. 

- Odložiti ambalažu od pesticida pravilno. Nikad ne koristite praznu ambalažu od pesticida za bilo koju namenu 

na farmi. 

- Kupite samo onoliko pesticida koliko Vam je potrebno. Čuvajte ih u strogo obezbeđenim i sigurnim skladištima. 

- Osigurati objekte za životinje. 

20

21 







- Mamce za pacove treba postaviti daleko od životinja - Ovo vam je kao lekovi i deca. Uvek ih treba držati dalje 

od dohvata životinja. 

- Sprečiti i redukovati pojavu ostataka pesticida u hrani za životinje. 

KAKO UTVRDITI DA SE RADI O TROVANJU 

- Simptomi odnosno znaci trovanja pesticidima su – pojačano lučenje pljuvačke, česta defekacija i mokrenje, 

grčevi u mišićima. Koža nekih životinja je posebno osetljiva. 

- Moramo uzorke hraniva poslati na analizu da bi znali kako da dejstvujemo. 

KO SE NAJČEŠĆE OTRUJE PESTICIDIMA 

- Trovanja pesticidima su najčešća kod preživara pošto preživari najviše koriste pašu. Najvažnije pitanje je da li 

izlaganje životinje dejstvu pesticida, utiče trenutno ili trajno na proizvodnju životinja. 

- Grupa pesticida koja menja ponašanje životinja u ishrani, može promeniti usvajanje, iskorišćavanje, deponovanje 

i izlučivanje hranljivih materija. 

Insekticidi su najveća potencijalna opasnost za preživare, pošto su najrsprostranjeniji. Mogu se primeniti na koži 

životinja, mogu se uneti hranom. Usevi koji se koriste kao kabasta hrana najčešće se kontaminiraju iz vazduha. 

ORGANOHLORNI PESTICIDI 

- Klinički znaci trovanja su nervno mišični. Javljaju se 24 h nakon uzimnja toksične doze. Neke životinje uginu 

posle prvog napada. 

- Životinje su pospane, nepokretne i pate od anoreksije, gube telesnu masu, dehidriraju i na kraju uginu. 

- Načelno se može reći da akutna toksičnost insekticida kao što su aldirin, hlordan, endrin, heptahlor, lindan, 

mireks i toksafen kod preživara iznose 10-100mg po kg tel.tež. 

- Jedinjenja kao DDT, su 10-20 puta manje toksična (difenil alifatična jedinjenja) 

- Za razliku od organofosfata i karbamata ovi pesticidi se nagomilavaju u masnom tkivu i postojani su u spoljnoj 

sredini 

- U slučaju kada su krave poprskane prevelikim količinama - lindana, anoreksija i smanjena proizvodnja mleka se 

pojavljuju isti dan.[3] 

ORGANOMETALNI pesticidi uključuju jedinjenja sa arsenom, živom i jedinjenjima kadmijuma. 

- Trovanje sa jedinjenjima arsena manifestuje se pojavom anoreksije i gubitkom težine. Kod hroničnog trovanja 

pesticidima se javlja i smanjen prirast životinja. (ako su doze od 5-500 mg po kg telesne težine, u toku 10 dana). 

Put do ozdravljenja životinja je veoma dug, a štete velike. 

TROVANJE ORGANOFOSFATIMA I KARBAMATIMA 

- Koji su klinički simptomi trovanja - Anoreksija, povraćanje, bolovi u stomaku, hiper funkcija organa za varenje, 

znojenje, preterano lučenje suza i pljuvačke, proliv, teško disanje, bledilo, edem pluća, cianoza. Životinje ne 

mogu da kontrolišu lučenje mokraće i ..... Imamo pojavu mišićne slabosti i paralize. Centralni nervni sistem 

reaguje poslednji. Životinje su nemirne imaju grčeve respiratornih i vazomotornih centara. Smrt nastupa kao 

posledica poremećaja funkcije srca i organa za disanje. 

- Minimalna toksična doza za preživare je od 1-100 mg-kg telesne mase. 

- Protiv otrov može biti – ATROPIN 

- Jedinjenja iz grupe Karbamata menjaju ukus kabastih hraniva. Zelenu pašu prskanu nekim od karbamata, ovce 

su pasle odnosno jele samo ako su bile izgladnele.[3] 

- Krave muzare su slabo jele silažu tretiranu karbamatima, što se objašnjava promenom ukusa. 

- Proizvodnja mleka i prirast, opadaju kod životinja koje pate od anoreksije.







- Goveda hranjena silažom od kukuruza tretiranim - Karbofuranom –jela su manje hrane – i to 0,03 kg na svaki 1 

ppm povećanja rezidua, (ostataka) pesticida. 

- Karbamati mogu da umanje rast vune kod ovaca . 

KAKO PESTICIDI UTIČU NA GASTROINTESTINALNI TRAKT ŽIVOTINJA 

- Uticaj pesticida može biti za motoriku, tok fementacije i svarljivost hraniva. 

- Organofosfati i karbamati izazivaju gubitak funkcije rumena, delovanjem na motoričke nerve rumena. 

- Akutno trovanje organofosfatima, raste nivo glukoze u krvi životinja. Povećan sadržaj glukoze u krvi smanjuje 

motoriku rumena. 

- Gubitak funkcije rumena je uobičajen pri trovanju životinja - hloro fenoksi herbicidima.[3] 

NADUN 

Može pratiti i obično prati prestanak funkcije rumena. 

- U slučaju kada su se životinje otrovale organofosfatima i karbamatima, nadun je najprimetniji znak. I kada su 

krave slučajno pojele karbamat - Furadan uzrok smrti je bio - Nadun. 

- Kada su krave muzare porskane lindanom u nedozvoljenoj količini dolazilo je do naduna ovih životinja. 

- Ako su životinje uginule, autopsijom se može utvrditi pokvaren smrdljivi sadržaj rumena. 

PATOLOŠKE PROMENE ORGANA ZA VARENJE 

- Organohlorni i hlorfenoksi pesticidi izazivaju - gastritis abomazuma, enteritis, hiperemiju sluzokože gastro 

intestinalnog trakta. 

- Obdukcijom se mogu pronaći otoci unutrašnjih organa - srca, pluća, jetre, creva, bubrega, kao i određena 

hemoralgična žarišta. [3] 

KAKO SE PONAŠATI 

- Generalno niko Vas ne može sačuvati od štete za koju ste sami krivi, zato je uvek bolje sprečiti nego lečiti. 

- U ovom slučaju uvek pročitati uputstva za upotrebu nikad ne smemo koristiti veće doze od preporučenih 

- Isto tako ne smemo koristiti seno ili zelenu masu, ili bilo koje drugo hranivo a da nije prošao period zabrane 

korišćenja, nakon tretiranja pesticidima 

Literatura: 

[1]Autori: dipl.inž.Branislava Pantelić, dipl.inž. Olga Vidaković, dipl.inž. Nenad Novaković, dr Tereza Horvat 

Skenderović, Osnovi organske poljoprivredne proizvodnje - Subotica, Agrozavod, 2008 ( Subotica –MMprint) 

[2]Steve Hooser , DVM Animal Disease Diagnostic Lab. Purdue University, Adapted from PowerPoint presentation by 

–Tom Carson DVM, PhD, Veterinary Toxicologist – ISU College of Veterinary Medicine 

[3]Prof.dr Radomir Jovanovic, ISHRANA i produktivne bolesti domacih, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Novi 

Sad , 2001. 

22

aktuelni savetnik broj 2 - savetodavstvo

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?