procesi prerade i dorade vode - Hemijski fakultet - Univerzitet u ...
procesi prerade i dorade vode - Hemijski fakultet - Univerzitet u ...
procesi prerade i dorade vode - Hemijski fakultet - Univerzitet u ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
4.2.5 Tretman aktivnim ugljem<br />
Aktivni ugalj je nepolarno apsorpciono sredstvo koje ima sposobnost da “hvata” nepolarne<br />
molekule. Specifična površina aktivnog uglja varira između 200 i 3000 ²/g m u ovisnosti od<br />
sirovine i metode proizvodnje. Najčešće korišćeni aktivni ugalj ima specifičnu površinu<br />
između 1000 m²/g i veličinu pora između 30 i 150 Å.<br />
Teorijski, cela površina aktivnog uglja bi trebala biti nepolarna, ali usled autooksidacije na<br />
površini se formira sloj oksida. Kiseonik koji se vezuje na površini u obliku različitih<br />
kompleksa ugljenikovih oksida, čini površinu blago polarnom. Ovo nije nedostatak jer su<br />
mnoga organska jedinjenja slabo polarna.<br />
Druge promene polarnosti površine mogu se desiti u proizvodnom procesu ili posle tretmana<br />
sa ugljem, kiselog pranja ili impregnacije. Ovim metodama apsorpciona sposobnost može biti<br />
usmerena prema specifičnom opsegu, gde će ugalj više ili manje apsorbovati određeni tip<br />
jedinjenja.<br />
Kod tehnologije prečišćavanja <strong>vode</strong>, aktivni ugalj se uglavnom koristi za prečišćavanje <strong>vode</strong><br />
sa niskim sadržajem supstanci koje će se apsorbovati, primer za to su organska jedinjenja.<br />
Ova tehnika se može koristiti u kombinaciji sa drugim tehnologijama, kao što je otklanjanje<br />
nečistoća poput jedinjenja hlora koja su rezultat hemijske dezinfekcije. Tabela 4.1 daje prikaz<br />
jedinjenja koja aktivni ugalj bolje ili slabije apsorbuje.<br />
Tabela 4.1 Apsorpcione karakteristike pri filtraciji aktivnim ugljem<br />
Supstance koje se dobro apsorbuju<br />
Aromatski rastvarači<br />
Hlorovana aromatska jedinjenja<br />
Fenoli i hlorofenoli<br />
Polinuklearna aromatska jedinjenja<br />
Pesticidi i herbicidi<br />
Hlorovana nearomatska jedinjenja<br />
Ugljovodonici visoke molekulske mase<br />
Supstance koje se slabo apsorbuju<br />
Alkoholi<br />
Ketoni niske molekulske mase, kiseline i<br />
aldehidi<br />
Jedinjenja veoma velike molekulske mase<br />
ili koloidna organska jedinjenja<br />
Alifatična jedinjenja male molekulske mase<br />
Benzen, toluen, nitrobenzen itd.<br />
Polihlorovani bifenoli, hlorobenzen,<br />
hloronaftalin<br />
Acetonaftalin, benzopiren itd.<br />
DDT, aldrin, hlordan, BHC – bihlorovani<br />
ugljovodonici, heptahlor itd<br />
Ugljen tetrahlorid, hloralkil-etri,<br />
heksahlorbutadien, itd<br />
Boje, benzin, amini, huminske kiseline<br />
Ivan Gržetić, beleške za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda<br />
40
Change language