Poljoprivreda u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Stvaranja ...

Poljoprivreda u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju
Stvaranja zone slobodne trgovine je jedna od najosetljivijih oblasti u Sporazumu o
stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU. To je i osnovni razlog zašto se ovaj deo Sporazuma
drugačije pregovarao. Za razliku od industrijskih proizvoda, poljoprivredni nisu raspoređeni
u grupe sa identičnom dinamikom liberalizacije već je svakom proizvodu/tarfnoj liniji
dodeljena određena dinamika koja je pravljena prema specifičnosti date industrije i tržišta,
kako sa srpske, tako i sa strane EU.
Koncesije Evropske unije Srbiji
1. POLJOPRIVREDNI PROIZVODI
Članom 26 Sporazuma utvrđeno je da će Zajednica ukinuti sve carine i dažbine koje
imaju isto dejstvo na uvoz poljoprivrednih proizvoda poreklom iz Srbije, osim
proizvoda obuhvaćenih tarifnim brojevima 0102, 0201, 0202, 1701, 1702 i 2204
Kombinovane nomenklature, dok će se za proizvode iz glava 07 i 08 koji, pored ad
valorem carine, imaju i specifičnu carinu (prelevman) ukinuti samo ad valorem carina, a
prelevman će se zadržati.
Za robe poreklom iz Srbije koje nisu obuhvaćene potpunom liberalizacijom Zajednica je
odobrila sledeće koncesije:
1.1. Živa junad i juneće meso (baby beef)
Članom 26 Sporazuma utvrđena je preferencijalna kvota za uvoz na teritoriju EZ žive
junadi i junećeg mesa, poreklom iz Srbije, a Aneksom II Sporazuma propisani su tarifni
brojevi (0102 90 51; 0102 90 59; 0102 90 71; 0102 90 79; 0201 10 00 0201 20 20; 0201
20 30; 0201 20 50 i 0202) na koje se preferencijalna kvota odnosi i dat precizan opis
karakteristika i kvaliteta koje ovi proizvodi moraju ispunjavati.
Kvota za Baby beef iznosi 8.700 t (izraženo u težini polutki) i za ove količine će se plaćati
preferencijalna carina u iznosu od 20% ad valorem i 20% specifične carine (prelevman). S
obzirom na visinu važećih carina u EU za ove proizvopde poreklom iz Srbije naplaćivaće
se carina u sledećim iznosima:
Kombinovana
nomenklatura
EU
Postojeća MFN carina u EU
Carina za proizvode poreklom iz
Srbije za kvotu od 8.700 tona
(20% od MFN)
ex 0102 90 51 10,2% + 93,1 €/100kg 2,04% + 18,62 €/100kg
ex 0102 90 59 10,2% + 93,1 €/100kg 2,04% + 18,62 €/100kg
ex 0102 90 71 10,2% + 93,1 €/100kg 2,04% + 18,62 €/100kg
ex 0102 90 79 10,2% + 93,1 €/100kg 2,04% + 18,62 €/100kg
ex 0201 10 00 12,8% + 176,8 €/100kg 2,56% + 35,36 €/100kg
ex 0201 20 20 12,8% + 176,8 €/100kg 2,56% + 35,36 €/100kg
eh 0201 20 30 12,8% + 141,4 €//100kg 2,56% + 28,28 €/100kg
eh 0201 20 50 12,8% + 212,2 €//100kg 2,56% + 42,44 €/100kg
0202 (ukupno 8
pozicija)
12,8% + od 141,4 do
304,1 prosečno 215,9
€//100kg
2,56% + od 28,8 do 60,82
prosečno 43,2 €//100kg
U ovom momentu Srbija ima mogućnost da preko klanica koje su dobile odobrenje od EU
izvozi juneće meso, ali ne i živu junad. Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije intanzivno radi sa predstavnicima EU na
dobijanju odobrenja za izvoz žive junadi.

1.2. Šećer
Članom 26 Sporazuma propisana je preferencijalna kvota za uvoz u Zajednicu šećera
poreklom iz Srbije. Bescarinski uvoz šećera iz tarifnih brojeva 1701 i 1702 omogućen je za
godišnju kvotu od 180.000 tona.
1.3. Voće i povrće
Članom 26 je utvrđeno da se za povrće i voće sveže, rashlađeno, zamrznuto i sušeno
koje ima ad valorem i specifičnu carinu (prelevman) ukida samo ad valorem carina, a
prelevman se zadržava. Međutim, imajući u vidu Deklaraciju Zajednice iz Završnog
akta Sporazuma, treba očekivati da će države članice nastojati da za ove proizvode
poreklom iz Srbije primenjuju i smanjivanje specifične carine (prelevmana).
Prema važećoj Carinskoj tarifi EU sledeće voće i povrće pored ad valorem carine ima i
specifičnu carinu, odnosno prelevman, i to:
Kombinovana Naimenovanje Ad valorem carina (%) Prelevman
nomenklatura
EU
0703 20 00 Beli luk 9,6 120
€/100kg
0710 40 00 Kukuruz šećerac, svež ili 5,1 9,4€ /100kg
rashlađen
0711 51 00 pečurke roda Agaricus 9,6 191
privremeno konzervisane
€/100kg
0711 90 30 Kukuruz šećerac, privremeno 5,1 9,4 €/100kg
konzervisan
0808 10 10 Jabuke za jabukovaču, od 16.09 7,2 0,36
do 15. 12
€/100kg
0808 20 10 Kruške za kruškovaču 7,2 0,36
€/100kg
0811 10 11 Jagode kuvane ili nekuvane, ili 20,8 8,4 €/100kg
smrznute sa sadržinom šećera
preko 13% po masi
0811 20 11 Maline, kupine, dudinje, ribizle, 20,8 8,4 €/100kg
ogrozdi, smrznuti sa sadržinom
šećera preko 13% po masi
0811 90 11 Tropsko voće smrznuto, sa 13 5,3 €/100kg
sadržinom šećera preko 13% po
masi
0811 90 19 Ostalo 20,8 8,4 €/100kg
1.4. Vino
Protokolom 2 Sporazuma utvrđen je režim koji će se primenjivati na vina i alkoholna pića u
pogledu preferencijalnih kvota, uzajamnog priznavanja, zaštite i kontrole oznaka vina,
alkoholnih pića i aromatizovanih vina.
Aneks I ovog Protokola utvrđuje međusobne trgovinske koncesije, odnosno količinske
kvote koje se uvoze iz Srbije u EZ i obrnuto bez plaćanja carine. Preferencijalna carina
za utvrđene kvote odobrava se pod uslovom da strana izvoznik ne isplaćuje izvozne
subvencije za izvoz ovih količina.

Ukupna kvota za preferencijalni uvoz vina u Zajednicu iz Srbije iznosi 63.000 hl, s tim što
kvota za uvoz penušavog vina i vina od svežeg grožđa u sudovima do 2 litra iznosi
53.000 hl, a za uvoz vina od svežeg grožđa u sudovima preko 2 litra iznosi 10.000 hl.
Strane se mogu dogovoriti da se na zahtev jedne od njih prilagode kvote prebacivanjem
količina sa kvote koja se odnosi na vina u sudovima preko 2 litra na kvotu penušavih vina
i vina u sudovima do 2 litra. Za izvoz navedenih količina vina u Zajednicu Srbija ne može
da isplaćuje izvozne subvencije.
Aneks II reguliše pitanja uzajamnog priznavanja, zaštite i kontrole imena vina, alkoholnih
pića i aromatizovanih vina i sadrži liste zaštićenih oznaka za vina koja potiču iz Zajednice i
koja potiču iz Srbije
Osim toga ovim aneksom je utvđeno izuzimanje iz kvote vina koja su u tranzitu preko
teritorije jedne od Strana, ili se otpremaju u malim količinama između Srbije i EZ pod
propisanim uslovima i u skladu sa predviđenim procedurama.
2. RIBA I PROIZVODI OD RIBE
Član 29 Sporazuma odnosi se na koncesije Zajednice za ribu i proizvode od ribe poreklom
iz Srbije. Od dana stupanja na snagu Sporazuma Zajednica će ukinuti sva količinska
ograničenja i sve carine na ribu i proizvode od ribe poreklom iz Srbije, osim onih
nabrojanih u Aneksu IV.
Aneksom IV Sporazuma utvrđene su preferencijalne carine za uvoz određenih vrsta ribe i
proizvoda od ribe poreklom iz Srbije.
Potpunom carinskom liberalizacijom obuhvaćeno je 82,5% ribe i proizvoda od ribe, dok
je za 17,5% ovih proizvoda Zajednica Srbiji odobrila sledeće koncesije:
Pastrmka, živa, sveža, zamrznuta, sušena i fileti od ove ribe - kvota 15 tona bez carine;
za količine preko kvote plaća se carina i to: u prvoj godini 90%, u drugoj godini 80% i u
trećoj godini 70% od važeće carine EU i na tom nivou se zadržava i u narerdnim
godinama. Prosečna carina EU za pastrmku iznosi oko 11%, tako da će se postepenim
sniženjem za ove propizvode poreklom iz Srbije ona svesti na oko 7,7%.
Šaran živ, svež, zamrznut, sušen i fileti od ove ribe - kvota 60 tona bez carine; za količine
preko kvote plaća se carina i to: u prvoj godini 90%, u drugoj godini 80% i u narerdnim
godinama zadržava se carina 70% od važeće carine EU. Prosečna carina EU za šarana
iznosi oko 10%, tako da će se postepenim sniženjem za ove propizvode poreklom iz Srbije
ona svesti na oko 7%.
Na uvoz pripremljene ribe, ribljih konzervi i kavijara carina se postepeno snižava i to:
u prvoj i drugoj godini 90%, u trećoj i četvrtoj godini 80%, u petoj i šestoj godini 70%
važeće carine EU. Prosečna carina EU za ove proizvode iznosi oko 16%, tako da će se
njenim postepenim snižavanjem za proizvode poreklom iz Srbije ona svesti na oko 11%.
3. PRERAĐENI PROIZVODI
Na trgovinu prerađenim proizvodima odnosi se član 25 koji upućuje na Protkol 1 kojim su
utvrđene međusobne koncesije u ovoj oblasti.
Zajednica je odobrila bescarinski uvoz svih prerađenih proizvoda poreklom iz
Srbije.
Aneks I Protokola 1 sadrži spisak prerađenih proizvoda poreklom iz Srbije koji se uvoze u
EZ bez carine. Među ovim proizvodima ima dosta onih koji se u Srbiji ne proizvode - na pr.

agar-agar, sunđeri, slonova kost, kikiriki, palmina jezgra, i sl. Osim toga na spisku su
jogurt, životinjska koža, biljni materijali za pletarstvo. ricinusovo ulje, margarin, biljni
voskovi osim pčelinjeg, konditorski proizvodi, testenine, pekarski proizvodi, kukuruz
šećerac, krompir u obliku brašna, griza ili ljuspica, kvasac, preparati za sosove i sosovi,
sladoled, mineralna voda, osvežavajuća bezalkoholna pića, pivo, etil alkohol, alkoholna
pića, eterična ulja, arome, kazein, dekstrini, sorbitol i dr.
Koncesije Srbije Evropskoj uniji
1. POLJOPRIVREDNI PROIZVODI
Članom 27 Sporazuma propisane su koncesije Srbije za uvoz poljoprivrednih proizvoda
poreklom iz Zajednice. Aneks III sadrži sve poljoprivredne proizvode raspoređene u četiri
segmenta (a, b, v, g) zavisno od nivoa i dinamike carinske liberalizacije.
Period progresivnog snižavanja carina ad valorem i specifičnih carina (prelevmana) traje
šest godina. U šestoj godini tranzicionog perioda carine za poljoprivredne proizvode
poreklom iz Zajednice, u principu, se svode na 0, s tim što neki najosetljiviji
proizvodi i nadalje zadržavaju izvesni nivo carinske zaštite.
Svega nekoliko poljoprivrednih proizvoda je potpuno izuzeto od carinske
liberalizacije. To su duvan, šećer i suncokretovo ulje.
Duvan iz tarifnog broja 2401 i po završetku tranzicionog perioda zadržava postojeći
nivo carine i postojeći prelevman za uvoz iz EU. Ad valorem carina za duvan iznosi
10%, a prelevman ima samo svetli duvan tipa Berlej sušen na vazduhu i to:
• neižiljen 15 din/kg
• delimično ižilje 20 din/kg
• potpuno ižiljen 25 din/kg
Suncokretovo ulje za ljudsku upotrebu (tarifni broj 1512 19 90) zadržava postojeću
carinsku zaštitu - ad valorem carina 30%
Sirovi šećer od šećerne trske i šećerne repe i beli šećer iz tarifnog broja 1701 zadržava
postojeću carinsku zaštitu i to: ad valorem carina 20% i prelevman 12 din/kg.
Rafinisani šećer od šećerne trske i šećerne repe i ostali šećer od repe ili trske (tarifni
broj 1701) zadržava postojeću carinu koja sada iznosi 20% ad valorem.
Osim toga glikoza i glikozni sirup, ostala fruktoza i fruktozni sirup iz tarifnog broja 1702
zadržavaju postojeću carinsku zaštitu - ad valorem carina 3 %.
Aneksom III obuhvaćeni su svi poljoprivredni proizvodi, osim onih izuzetih od liberalizacije i
osim vina, koje je obuhvaćeno Protokolom 2.
Aneks III (a) - Potpuna liberalizacija stupanjem SSP na snagu
Prvu grupu čine proizvodi poreklom iz Zajednice koji se u Srbiju mogu uvoziti bez carine u
neograničenim količinama od dana stupanja na snagu Sporazuma. Postojeća prosečna
carinska zaštita ovih proizvoda je na niovu oko 9,5%. U ovoj grupi se, uglavnom, nalaze
proizvodi koje se ne proizvode u zemlji, ili se proizvode u malim količinama:
priplodna stoka i živina, sveže, rashlađeno i zamrznuto konjsko i magareće meso, guščija i
pačija džigerica soljena ili u salamuri, pojedine specijalne vrste sireva koje se ne proizvode
u zemlji, biljka i koren cikorije, micelijum za pečurke, semenski krompir, cikorija, špargla,

masline, artičoke, kapar, bademi, pistaći, banane, urme, smokve, ananas, agrumi, suvo
grožđe, papaje, dunje, tropsko voće, nepržena kafa, biber, vanila i drugi orijentalni začini,
tvrda pšenica, raž, semenski ječam, ovas, pirinač, sorgo, raženo brašno i prekrupa,
pšenični skrob, inulin, neka semena trava i povrća, svinjska masnoća za industrijsku
upotrebu, sojino ulje za tehničku upotrebu, maslinovo ulje i ulja od sirovina koje se ne
proizvode kod nas, fruktoza, glikoza, laktoza, konzervisani crni luk, kakao zrno,
konzervisano povrće koje se ne proizvodi u zemlji, džemovi, želei od agruma i tropskog
voća, koncentrisani sok od pomorandže, grejpfruta, tropskog voća, riblje brašno, mekinje,
eterična ulja, arome, kazein, albumin, želatin, sirove kože i krzna.
Aneks III (b) - Progresivno snižavanje ad valorem i specifične carine, ukidanje
sezonske carine danom stupanja SSP na snagu
Drugu grupu čine proizvodi čija će se ad valorem carina i specifična carina (prelevman)
postepeno snižavati i na kraju tranzicionog perioda će se svesti na 0. Za one proizvode
koji imaju i sezonsku carinu, ona će se ukunuti stupanjem Sporazuma na snagu. Ovi
proizvodi sada imaju prosečnu carinsku stopu oko 19%, a prosečna ukupna carinska
zaštita je na niovu od oko 22%. Tu spadaju:
živa junad mase 80 do 160 kg, ovce i koze, pilići, kokoške, kozje meso, goveđe iznutrice,
ćureće meso, živinsko salo, sveže mleko i pavlaka, mleko u prahu masnoće do 1,5% u
pakovanju do 2,5 kg, mleko u prahu masnoće preko 27% sa dodatkom šećera, kiselo
mleko, kefir i mlaćenica u prahu, surutka, rendani sir i sir za preradu, lukovice cveća,
sadnice voća, žive ukrasne biljke za sadnju, šumsko drveće, reznice, cvetne biljke, sečeno
cveće, krompir za proizvodnju skroba i mladi krompir u periodu od 1. januara do 30. juna,
voće i povrće koje se gaje u zemlji, pržena kafa, ječam, obični hibridni i ostali semenski
kukuruz, brašno i prekrupa od tvrde pšenice, prekrupa od kukuruza, ječma, peleti i zrna
valjana od žiotarica, slad pržen i nepržen, kukuruzni i krompirov skrob, seme suncokreta,
šećerne repe, krmnog bilja, hmelj, svinjska mast, sirovo sojino ulje, sirovo suncokretovo
ulje, ulje od repice, laneno ulje, živinski klanični proizvodi, melasa, konzervisani krastavci,
pečurke, paradajz, krompir, crni luk, kiseli kupus, čips, suvo ili kandirano voće, pirei od
voća, voćni kompoti, sokovi od pomorandže, anansa, koncentrisani sok od grožđa, sok od
kušaka, jabukovača i kruškovača, sirće, rezanci šećerne repe, sojina sačma, suncokretova
sačma, hrana za pse i mačke za prodaju na malo.
Aneks III (v) - Postepeno snižavanje ad valorem i specifične carine, a sezonske
carina se primenjuje tokom i nakon tranzicionog perioda
Treću grupu čini nekoliko vrsta voća i povrća - svega 9 pozicija carinske tarife koji će se
štiti sezonskom carinom i po isteku tranzicionog perioda. Ovi proizvodi imaju prosečnu
carinsku stopu oko 19%, svi proizvodi imaju sezonsku carinu od 20%, a većina ih ima i
prelevman, tako da se njihova prosečna carinska zaštita kreće na niou od oko 48%.
Svež ili rashlađen paradajz osim sezonske carine zadržava i 20% postojeće carine, tako
da će se i po isteku tranzicionog perioda imati ad valorem carinu od 6%.
Slatka paprika će se i po isteku tranzicionog perioda štiti sa 30% postojeće ad valorem i
specifične carine, koja će iznositi 6% i 4,5 din/kg.
Carine za ostale proizvode iz ove grupe na kraju tranzicionog perioda svode se na 0. Radi
se o sledećim proizvodima: sveže grožđe, jabuke, višnje, šljive i jagode.
Aneks III (g) - Postepeno smanjenje do određenog nivoa ad valorem i specifične
carine, ukidanje sezonske carine

U četvrtoj grupi se nalaze proizvodi čija carina podleže postepenom smanjivanju, ali na
kraju tranzicionog perioda i posle njega nastavlja se primena od 20% do 80% važeće
carine. Za proizvode koji imaju i sezonsku carinu, ona se ukida danom stupanja
Sporazuma na snagu. Proizvodi iz ove grupe su najosetljiviji poljoprivredni proizvodi koji
imaju prosečnu carinu od 26%, a prosečnu ukupnu carinsku zaštitu od oko 35,6%. Većina
proizvoda iz ove grupe pored ad valorem carine ima i prelevman, dva proizvoda imaju
sezonsku carinu, a nekoliko proizvoda ima i prelevman i sezonsku carinu. U ovoj gupi se
nalaze:
živa junad za tov i klanje i juneće meso, žive svinje za tov i klanje i svinjsko meso, ovčije i
pileće meso, svinjska mast i slanina, mleko u prahu, jogurt, maslac, mlečni namazi, sirevi,
jaja i med, merkantilni krompir, ruže, krastavci i kornišoni, salata, grašak, pasulj, paprike
za preradu, kukuruz šećerac i ostalo povrće koje se gaji u zemlji, sveže brusnice i
borovnice, suve šljive, suva mlevena paprika, kukuruz hibridni semenski i merkantilni,
pšenično i kukuruzno brašno, sojino rafinisano ulje, kobasice i druge mesne prerađevine,
testenine punjene mesom, konzervisana paprika i grašak i mešavine povrća, džemovi
želei i marmelade od domaćeg voća, sokovi od paradajza, grožđa, jabuka, ostalog
domaćeg voća i njihovih mešavina, jabukovača, kruškovača i vinsko sirće.
Najviši nivo zaštite u ovoj grupi zadržali su merkantilni kukuruz, višnje i trešnje
konzervisane sa dodatkom alkohola i to 80% od važeće carine, dok je za pšenično i
kukuruzno brašno, kao i živu prasad zadržana zaštita na nivou 65% od važeće
carine.
1.1. Vino
Aneksom 1 Protokola 2 utvrđena je bescarinska kvota od 25.000 hektolitara za uvoz
u Srbiju vina poreklom iz Zajednice. Navedena kvota se odnosi na kvalitetno penušavo
vino (tar. broj 2204 10) i vino od svežeg grožđa u sudovima do 2 litra (tar. broj 2204 21).
Bescarinski uvoz navedenih količina vina poreklom iz Zajednice odobrava se pod
uslovom da Zajednica za te količine ne isplaćuje izvozne podsticaje. Po iskorišćenju
kvote na uvoz vina poreklom iz Zajednice plaća se propisana carina u punom iznosu (MFN
carina) koja iznosi 30%.
2. RIBA I PROIZVODI OD RIBE
Član 30 Sporazuma odnosi se na koncesije Srbije za ribu i proizvode od ribe poreklom iz
Zajednice. Od dana stupanja na snagu Sporazuma Srbija će ukinuti sva količinska
ograničenja i sve carine na ribu i proizvode od ribe poreklom iz Zajednice, osim onih
nabrojanih u Aneksu V.
Aneksom V Sporazuma utvrđene su preferencijalne carine za uvoz određenih vrsta ribe i
proizvoda od ribe poreklom iz EU.
Potpunom carinskom liberalizacijom obuhvaćeno je 71% ribe i proizvoda od ribe, dok je
za 29% ovih proizvoda Srbija Zajednici odobrila sledeće koncesije:
Dozvoljen je uvoz određenih vrsta žive, sveže, zamrznute ribe, ribljih konzervi, ljuskara i
mekušaca iz EZ u Srbiju po carinama koje se sukcesivno smanjuju i na kraju tranzicionog
perioda svode na 0 (90%, 75%, 60%, 45%, 30%, 0).
Izuzetak je živi šaran gde se carine sukcesivno snižavaju do nivoa od 60% postojeće
carine i zadržavaju se na tom nivou i po isteku tranzicionog perioda (90%, 85%, 80%,
75%, 70%, 65%, 60%) kao i testenine punjene ribom koje zadržavaju carinu na nivou od
15% od važeće carine (90%, 75%, 60%, 40%, 20%, 15%). Po isteku tranzicionog perioda

živi šaran će imati carinu od 18% i prelevman u iznosu od 12 din/kg, a testenine punjene
ribom carinu od 4,5%.
3. PRERAĐENI PROIZVODI
Na trgovinu prerađenim proizvodima odnosi se član 25 koji upućuje na Protkol 1 kojim su
utvrđene međusobne koncesije u ovoj oblasti.
Aneks II Protokola 1 sadrži spisak proizvoda (ukupno 325 pozicija), uglavnom, višeg
stepena finalizacije i dinamiku carinske liberalizacije za svaki od navedenih proizvoda.
Kod prerađrnih proizvoda, prema dinamici i nivou carinske liberalizacije uočavaju se četiri
grupe:
• Grupa proizvoda koji se liberalizuju danom stupanja na snagu SSP
• Grupa proizvoda čija se carina svodi na 0 u četvrtoj godini tranzicionog perioda
• Grupa proizvoda čija se carina svodi na 0 na kraju tranzicionog perioda
• Grupa proizvoda koja i po isteku tranzicionog perioda zadržava izvestan nivo carinske
zaštite
U grupi prerađenih proizvoda koji se potpuno liberalizuju danom stupanja SSP na snagu
nalazi se oko 44% prerađenih proizvoda sa prosečnom ad valorem carinom od oko 10%, i
prosečnom carinskom zaštitom (kada se uzmu u obzir sezonska carina i prelevman) oko
12%. Među ovim proizvodima su glicerin, biljni voskovi osim pčelinjeg, fruktoza, maltoza,
marcipan pasta, kakao zrno, kakao masa, kakao-maslac i kakao prah, proizvodi za ishranu
dece za prodaju na malo, tapioka, maslac od kikirikija, soja sos, rum, kazein, dekstrini i dr
U grupi prerađenih proizvoda čija se carina svodi na 0 u četvrtoj godini tranzicionog
perioda nalazi se svega pet proizvoda sa prosečnom ad valorem carinom od 27%, i
prosečnom carinskom zaštitom oko 34,5%. To su sledeći proizvodi: bela čokolada, supe i
čorbe i preparati za te proizvode, pivo u sudovima do 10 litara; u bocama, kvasac za
mešenje i viski u sudovima do 2 litra.
Najveća grupa u koju spada oko 47% prerađenih proizvoda sa prosečnom ad valorem
carinom od oko 26% i prosečnom carinskom zaštitom oko 31,7% je grupa čija će se carina
svesti na 0 na kraju tranzicionog perioda. U ovu grupu spadaju: neki voćni jogurti,
konzervisani kukuruz šećerac, konditorski proizvodi, pripremljene mešavine za pekarske
proizvode, testenine, kečap, senf, sladoled, mineralne vode, osvežavajuća bezalkoholna
pića, vermut, žestoka alkoholna pića
U grupi prerađenih proizvoda koji i po isteku tranzicionog perioda zadržavaju izvestan nivo
carinske zaštite nalazi se oko 7% prerađenih proizvoda sa prosečnom ad volarem carinom
od oko 27% i prosečnom carinskom zaštitom oko 37%.
Cigarete koje sadrže duvan, ostale zadržavaju 100% važeću carinu (ad volarem carina
57,6%, min. 5,15, maks. 7,5 €/1000 kom.)
Veći broj proizvoda zadržava carinu na nivou od 40% važeće carine. To su neki voćni
jogurti i mlečni namazi, margarin, ratluk, alva i slični bombonski proizvodi.
Šljivovica i neke druge rakije i smrznuti kukuruz šećerac zadržavaju carinu na nivou od
30% važeće carine, dok etil alkohol zadržava carinsku zaštitu na nivou od 20% važeće
carine.
Izvor: www.pks.rs