часопис корак - Privredna komora Srbije
10.01.2015 • Views
Share Embed Flag

часопис корак - Privredna komora Srbije

часопис корак - Privredna komora Srbije

часопис корак - Privredna komora Srbije

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
pks.rs

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

START NOW

Broj 65<br />

Jul 2011<br />

Godina XI<br />

www.pks.rs<br />

From page 39<br />

KORAK in English<br />

Nacionalna<br />

nagrada za društveno<br />

odgovorno poslovanje<br />

SLAVICA<br />

ĐUKIĆ DEJANOVIĆ,<br />

predsednica<br />

Skupštine <strong>Srbije</strong>:<br />

Privrednici izneli<br />

probleme i<br />

predložili rešenja<br />

miloš<br />

bugarin<br />

ponovo<br />

izabran za<br />

predsednika<br />

Privredne<br />

komore <strong>Srbije</strong>

SADRŽAJ<br />

3<br />

Broj 65<br />

Izdaje:<br />

<strong>Privredna</strong> <strong>komora</strong> <strong>Srbije</strong><br />

Direktor Centra za marketing,<br />

informisanje i promocije:<br />

Ivan Jakšić<br />

Rukovodilac<br />

Službe za informisanje:<br />

Milan Nedić<br />

Glavni i odgovorni urednik:<br />

Mirjana Stefanović<br />

Urednik:<br />

Branislav Gulan<br />

Novinar:<br />

Nada Mitrović<br />

Prevod na engleski:<br />

Katarina Gavrić<br />

Dizajn časopisa:<br />

Zoran Boldorac<br />

Grafičko - tehničko uređenje<br />

Nemanja Ilić<br />

Štampa<br />

Politika AD<br />

Adresa redakcije:<br />

Resavska 13-15, 11001 Beograd<br />

E-mail:<br />

informisanje@pks.rs<br />

Telefon:<br />

+381 11 3300 905<br />

Fax:<br />

+381 11 3244 645<br />

Marketing:<br />

+381 11 3300 916<br />

marketing@pks.rs<br />

Besplatno izdanje<br />

I M P R E S U M<br />

6<br />

10<br />

11<br />

16<br />

19<br />

22<br />

Skupština PKS:<br />

Izabran novi saziv<br />

Društveno odgovorna <strong>komora</strong>:<br />

Ugovor o donatorstvu<br />

PKS i Grada Beograda<br />

Strateški dijalog privrede i vlasti:<br />

Prvi Srpski parlament<br />

preduzeća<br />

Uvodna rasprava Srpskog<br />

parlamenta preduzeća:<br />

Pravila iznad pojedinačnih interesa<br />

Prva sesija Srpskog<br />

parlamenta preduzeća:<br />

Privredno - sistemski<br />

okvir za poslovanje<br />

Druga sesija Srpskog<br />

parlamenta preduzeća:<br />

Finansiranje privrede<br />

KORAK: časopis Privredne komore <strong>Srbije</strong> /<br />

glavni i odgovorni urednik Mirjana<br />

Stefanović. - 2001, br. 1 (30. jun)- . -<br />

Beograd (Resavska 15) : <strong>Privredna</strong> <strong>komora</strong><br />

<strong>Srbije</strong>, 2001 - (Beograd: Politika). - 28 cm<br />

26<br />

Treća sesija Srpskog<br />

parlamenta preduzeća:<br />

Izvoz - pretpostavka i podrška rastu<br />

Nasl. str. prištampanog engl. izdanja: Korak:<br />

magazine of the Serbian Chamber of commerce<br />

ISSN 1451-480X = Korak<br />

COBISS.SR-ID 109301516<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

4<br />

događaji u pks<br />

Upravni odbor i Skupština PKS<br />

Miloš Bugarin<br />

ponovo izabran za<br />

predsednika PKS<br />

Miloš Bugarin,<br />

dosadašnji predsednik PKS,<br />

izabran je na tu funkciju<br />

za još jedan<br />

četvorogodišnji mandat.<br />

Za predsednika novog<br />

saziva Skupštine PKS<br />

izabran Marko Ćulibrk,<br />

direktor Ateksa iz Beograda<br />

Zajedničkim delovanjem PKS i svih privrednih asocijacija,<br />

uz saradnju izvršne i zakonodavne vlasti,<br />

možemo učiniti da privredni ambijent postane podnošljiviji<br />

i bolji, rekao je Miloš Bugarin, zahvaljujući na<br />

poverenju koje mu je Skupština PKS ukazala, birajući<br />

ga za predsednika najveće privredne asocijacije na<br />

novi mandat od četiri godine.<br />

Na Prvoj konstitutivnoj sednici Skupštine Privredne<br />

komore <strong>Srbije</strong> verifikovani su mandati 144 člana njenog<br />

novog saziva. Za predsednika Skupštine PKS izabran<br />

je Marko Ćulibrk, direktor Ateksa iz Beograda,<br />

a za njegovog zamenika Dragan Kostić, direktor Slobodne<br />

zone Pirot.<br />

Skupština je izabrala članove i predsednike Nadzornog<br />

odbora i Komisije za finansijska pitanja, a donete<br />

su odluke vezane za izmene Statuta i izbor članova<br />

odbora i odbora udruženja PKS.<br />

Predsednik PKS Miloš Bugarin podneo je izveštaj o<br />

Srpskom parlamentu preduzeća, održanom 3. juna<br />

ove godine. On je članove Skupštine obavestio da je<br />

www.pks.rs

događaji u pks<br />

5<br />

broj 65<br />

Strateški ciljevi PKS do 2015.<br />

Predstavljajući program rada u mandatnom periodu<br />

od 2011. do 2015. godine, Miloš Bugarin<br />

je naglasio da će strateški ciljevi biti zastupanje<br />

i zaštita interesa članica - strukturalno prilagođavanje<br />

privrede i unapređenje klime za poslovanje,<br />

reforma propisa, ublažavanje posledica<br />

svetske ekonomske krize, razvijanje novih,<br />

inovativnih usluga i servisa za članove Komore<br />

u skladu sa zahtevima privrede i svetskim trendovima,<br />

usvajanje novog zakona o <strong>komora</strong>ma,<br />

kojim bi se uredio jedinstveni komorski sistem,<br />

evrokontinentalnog tipa. U tom smislu, nastaviće<br />

se rad na reorganizaciji PKS i transformaciji<br />

komorskog sistema u Srbiji, započet 2009. godine,<br />

rad na dobijanju većeg broja javnih ovlašćenja,<br />

koja sada imaju agencije finansirane iz<br />

budžeta, snažnije lobističke aktivnosti u zemlji i inostranstvu, sa ciljem uređenja kvalitetnog privrednog ambijenta za<br />

privlačenje direktnih investicija. Strateški cilj je izvozna orijentacija, veće povezivanje privrede i naučno - istraživačkih<br />

institucija, povećanje broja predstavništava PKS u inostranstvu, podrška razvoju i osnivanju klastera, stvaranje profitnih<br />

centara, u cilju veće profesionalizacije komorskih usluga i širenja oblasti poslovanja. Strateški ciljevi PKS biće stvaranje<br />

novih i podizanje vrednosti postojećih srpskih brendova, kao i jačanje nacionalnog brenda <strong>Srbije</strong> u inostranstvu, podsticanje<br />

kulture kvaliteta, korporativnog upravljanja i društveno-odgovornog poslovanja kompanija, promena načina<br />

rada udruženja i odbora u skladu sa zahtevima i strukturom privrede i strateško partnerstvo PKS i Grada Beograda,<br />

pre svega, projektom preuzimanja Beogradskog sajma koji će biti završen do kraja ove godine. Očekuje se da će se<br />

time povećati broj izložbenih dana i sajamskih manifestacija, u najboljem interesu grada Beograda i srpske privrede.<br />

Upravni odbor usvojio je predloge koji su bili na dnevnom redu sednice, među kojima i izveštaj sa 1. sednice Srpskog<br />

parlamenta preduzeća.<br />

događaj, održan u Domu narodne skupštine, organizovan<br />

po ugledu na manifestaciju koja se svake druge<br />

godine održava u Evropskom parlamentu u Briselu.<br />

Srpski parlament preduzeća u Beogradu okupio je<br />

predstavnike 250 kompanija svih veličina i teritorijalne,<br />

regionalne i granske zastupljenosti.<br />

Srpska poslovna zajednica treba da ima maksimalan<br />

nivo uključenosti u donošenje privredne regulative,<br />

da se ne bi donosili zakoni koji , kako je rekao Bugarin,<br />

„nisu primenljivi ili nanose štetu srpskoj privredi“.<br />

On je naglasio potrebu da se i u Srbiji Parlament<br />

preduzeća održava svake druge godine jer je to dobar<br />

način da se uspostavi strateški dijalog, pa čak izvrši<br />

i „kreativni pritisak“ poslovne zajednice na kreatore<br />

ekonomske politike.<br />

Bugarin je podsetio da Evropska komisija jasno ističe<br />

važnost komore kao saradnika u kreiranju privrednog<br />

ambijenta i ukazao da su mnoge članice<br />

EU vratile evrokontinentalni način organizovanja<br />

komorskog sistema sa obaveznim članstvom. Predsednik<br />

PKS je izrazio uverenje da će se to dogoditi i<br />

u Srbiji, nakon ocene Ustavnog suda jer „smatramo<br />

da je novi zakon neustavan“.<br />

Upravni odbor Privredne komore <strong>Srbije</strong>, na sednici<br />

održanoj 21. juna ove godine, utvrdio je predlog kandidata<br />

Miloša Bugarina, za reizbor na funkciji predsednika<br />

Privredne komore <strong>Srbije</strong> u narednom četvorogodišnjem<br />

mandatu, koji je upućen Skupštini PKS.<br />

U skladu sa procedurom izbora za predsednika PKS,<br />

Miloš Bugarin je na sednici Upravnog odbora PKS,<br />

predstavio dosadašnje rezultate rada PKS, među kojima<br />

istaknuto mesto zauzima unapređenje reprezentativnosti<br />

privrede pred državnim institucijama, kao<br />

i nivo zastupanja i zaštite interesa članova, intenziviranje<br />

internacionalizacije poslovanja srpske privrede,<br />

edukacija privrednika za korišćenje kvalifikovanog<br />

elektronskog sertifikata i ostali programi obuke, povećan<br />

broj javnih ovlašćenja i aktivnosti na očuvanju<br />

obaveznog udruživanja privrednih subjekata u privredne<br />

komore. Takođe, podignut je nivo kvaliteta<br />

i efikasnosti službi unutar Komore, povećano je medijsko<br />

prisustvo i vidljivost aktivnosti PKS, a realizovane<br />

su i mnogobrojne aktivnosti radi unapređivanja<br />

reputacije i repozicioniranja Komore.<br />

N.M. - M.S.<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

6<br />

događaji u pks<br />

Marko Ćulibrk,<br />

novi predsednik Skupštine PKS<br />

Skupština PKS<br />

Izabran novi saziv<br />

Na sednici Skupštine PKS,<br />

održanoj 21. juna ove godine,<br />

izabrana su 144 člana novog saziva<br />

najvišeg tela Komore. Za predsednika<br />

Skupštine izabran je Marko Ćulibrk, direktor<br />

Ateksa, a za zamenika Dragan Kostić, direktor<br />

Slobodne zone Pirot<br />

<strong>Privredna</strong> <strong>komora</strong> Beograda<br />

JANKOVIĆ dr MILAN<br />

vlasnik PP “Onorevole” doo - Beograd<br />

ĆULIBRK dr MARKO<br />

direktor “Ateks” doo- Beograd<br />

BOJOVIĆ DOBROSLAV generalni direktor “Napred” a.d.- Beograd<br />

ĐURIĆ DRAGINjA<br />

predsednik IO “Banca Intesa”a.d.- Beograd<br />

TRIVAN mr DRAGAN<br />

vlasnik SA „Protecta“- Beograd<br />

KOVAČEV SAVA<br />

direktor “Kolubara metal” doo - Vreoci<br />

ĐAKOVIĆ GORAN<br />

predsednik UO “Saga” doo - Beograd<br />

ĆURČIĆ PREDRAG<br />

Vlasnik “Visan” doo - Beograd<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Valjevo<br />

KRSTIĆ BORA<br />

direktor “Riboteks” a.d. - Ljubovija<br />

HAS RADOSLAV<br />

Izvršni direktor Sektora logistike<br />

“Hemofarma” doo - Šabac<br />

ILINČIĆ NEBOJŠA<br />

direktor “Kopovi” - Ub<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Zaječar<br />

ANTIĆ MIRJANA<br />

pomoćnik gen. direktora “Rudnika bakra Bor” - Bor<br />

MILIĆ BORIS<br />

zam. gen. direktora „Falc east“ doo - Knjaževac<br />

PETROVIĆ ZORAN<br />

direktor JP “Jedinstvo” - Kladovo<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Zrenjanin<br />

MARJANSKI PREDRAG<br />

direktor “Poljoprivredne stručne službe” - Zrenjanin<br />

JOVANOVIĆ BUDIMIR<br />

DOO “Jovanović” - Zrenjanin<br />

SUBIĆ DRAGOMIR<br />

Brodogradilište “Begej” - Zrenjanin<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Kikinda<br />

KNEŽEVIĆ SLAVOLjUB<br />

direktor “ Vinarija Čoka” - Čoka<br />

MILOŠEVIĆ dr RODOLjUB<br />

generalni direktor “Aleva” a.d. Novi Kneževac<br />

FELBAB DRAGAN<br />

direktor “Gornji Banat” - Kikinda<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Kragujevac<br />

VELjOVIĆ BRANKO<br />

direktor “Zastava inpro” - Kragujevac<br />

ŠMIGIĆ VUKOJICA<br />

direktor VP “Ćuprija” a.d. - Ćuprija<br />

TODOROVIĆ DRAGAN<br />

direktor hotela “Izvor” doo - Aranđelovac<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Kraljevo<br />

SLAVKOVIĆ BOŠKO<br />

gen. direktor “Fabrika vagona Kraljevo” - Kraljevo<br />

LjAJIĆ IZET<br />

direktor Preduzeća za puteve<br />

“Novi Pazar put” - Novi Pazar<br />

SPASOVIĆ SLOBODAN<br />

vlasnik preduzeća “Cini” - Čačak<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Kruševac<br />

CVETKOVIĆ ŽIVOTA<br />

direktor “Jugoprevoz” a.d. - Kruševac<br />

STARINAC ALEKSANDAR<br />

direktor PPT “Armature” - Aleksandrovac<br />

BEKRIĆ ZORAN direktor “Rubin”- Kruševac<br />

www.pks.rs

događaji u pks<br />

7<br />

broj 65<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Leskovac<br />

STAMENKOVIĆ DRAGAN<br />

direktor OZZ “Balkan” - Crna trava<br />

JOVIĆ DRAGAN<br />

suvlasnik “7 juli” a.d. - Vranje<br />

VELIČKOVIĆ MILAN<br />

direktor DPTR “Porodična mlekara Veličković” - Surdulica<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Niš<br />

KOSTIĆ DRAGAN<br />

direktor “Slobodna zona Pirot” - Pirot<br />

JOVANOVIĆ ZORAN<br />

generalni direktor “Niš-ekspres” - Niš<br />

MITIĆ ALEKSANDAR direktor JKP “Naissus” - Niš<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Novi Sad<br />

CICMIL mr MILINKO<br />

gen. direktor “Promont group“ doo - Novi Sad<br />

CRNOGORAC ALEKSANDAR<br />

gen. direktor “Termovent SC” doo - Temerin<br />

BAJATOVIĆ DUŠAN<br />

gen. direktor JP “Srbijagas” - Novi Sad<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Pančevo<br />

PAVLOV SAŠA<br />

direktor “HIP Petrohemija” - Pančevo<br />

KRSTIĆ SAVA<br />

direktor “Utva Silosi” a.d. - Kovin<br />

MITROVIĆ VLADIMIR<br />

direktor “Passage group” doo - Pančevo<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Požarevac<br />

DRAGAN ČOLIĆ<br />

direktor “Hrastovača” - Požarevac<br />

JOVANOVIĆ DRAGAN<br />

generalni direktor PD “Termoelektrane i kopovi” - Kostolac<br />

ŠLjIVAR BRANKO<br />

AD “Goša montaža” - Velika Plana<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Sombor<br />

ŠETKA ILIJA<br />

“Apatinska pivara” doo - Apatin<br />

PETROVIĆ dr MILAN<br />

direktor “Crvenka”- Crvenka<br />

IVOŠEV OGNjEN<br />

direktor „Vojvodinašume ŠG Sombor“ - Sombor<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Sremska Mitrovica<br />

ĆIRIĆ RADMILA<br />

“Mitas” - Ruma<br />

STANISAVLjEVIĆ BOŠKO<br />

direktor “Jugohem”- Nova Pazova<br />

DOBROJEVIĆ PERA<br />

JP Vojvodinašume „Šumsko gazdinstvo Sremska Mitrovica“<br />

Sremska Mitrovica<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Subotica<br />

RADENKOVIĆ LjUBIŠA<br />

direktor “TE-TO” - Senta<br />

JOVIČIĆ MILE<br />

vlasnik “Topola commerce” doo - Bačka Topola<br />

BOJOVIĆ DRAGOMIR<br />

vlasnik “Crevara promet” - Subotica<br />

Regionalna privredna <strong>komora</strong> Užice<br />

RABRENOVIĆ TOMISLAV<br />

vlasnik “Drvopromet”doo - Ivanjica<br />

STOJOVIĆ mr MIRKO<br />

gen. direktor FAP Korporacija a.d. - Priboj<br />

BEŠEVIĆ BRANKO<br />

vlasnik i direktor “Unitrag” - Užice<br />

<strong>Privredna</strong> <strong>komora</strong> Vojvodine<br />

VLADIMIR MALBAŠIĆ<br />

direktor “Metal tehnika” doo - Sremska Mitrovica<br />

CIGIĆ MARKO<br />

direktor “Vojvodinaput” - Novi Sad<br />

PASKAŠ NIKOLA direktor “OTP banka” - glavna filijala - Sombor<br />

RAŠKOVIĆ ZORICA<br />

gen.direktor “Interšped” - Subotica<br />

MILANKOV JASMINA direktor “Lira” doo - Kikinda<br />

NOVAKOVIĆ SLAVKO<br />

predsednik “Udruženje samostalnih zanatlija” – Novi Sad<br />

BOSILj DRAGAN<br />

osnivač “Bosal” doo - Pančevo<br />

AVRAMOVIĆ STEVAN<br />

vlasnik “AS Komerc” doo - Sremski Karlovci<br />

<strong>Privredna</strong> <strong>komora</strong> Kosova i Metohije<br />

MORAČIĆ MILORAD<br />

direktor JP “EPS” – direkcija za<br />

proizvodnju električne energije - Beograd<br />

IVANOVIĆ ILIJA<br />

direktor “Telekom Srbija” a.d. Izvršna jedinica Kosova i Metohije -<br />

Kosovska Mitrovica<br />

SPASIĆ MILOVAN<br />

direktor “Monting energetika”doo - Priština / Beograd<br />

AKSIĆ JOVICA<br />

vlasnik „Farmer“ doo selo Livađe-Kosovska Gračanica<br />

MANDIĆ SLAVOLjUB<br />

direktor „Auto moto remont“ doo-Kosovska Mitrovica<br />

VUKAŠINOVIĆ SAŠA<br />

direktor JP „Srbijašume ŠG Ibar“- Leposavić<br />

ATANASKOVIĆ TRAJAN<br />

Direktor JP Termoelektrane “KOSOVO” - Obilić / Beograd<br />

LUKIĆ NEBOJŠA<br />

direktor „Jugoterm“ a.d. - Mramor<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

8<br />

događaji u pks<br />

MARKOVIĆ DRAGOMIR<br />

Odbor Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo<br />

gen. direktor JP EPS - Beograd<br />

SOKOLOVIĆ prof. dr SLOBODAN<br />

spec. savetnik gen. direktora NIS-a<br />

Novi Sad<br />

ĆERAN NEBOJŠA<br />

gen. direktor PD RB “Kolubara” - Lazarevac<br />

Odbor Udruženja za rudnike metala, crnu i obojenu metalurgiju<br />

ILIĆ ACO<br />

Generalni direktor Rudnika olova i cinka “RUDNIK” - Rudnik<br />

Odbor Udruženja za metalnu i elektroindustriju<br />

STOŠIĆ ZORAN<br />

direktor “Fiat automobili <strong>Srbije</strong>” - Kragujevac<br />

JAKOVLjEVIĆ PETRAŠIN<br />

generalni direktor “Metalac” - Gornji Milanovac<br />

ILIĆ VELIN<br />

gen. direktor “Alfa plam” a.d. - Vranje<br />

DAVIDOVIĆ JOVAN<br />

gen. direktor “Krušik” - Valjevo<br />

Odbor Udruženja za građevinarstvo, IGM i stambenu privredu<br />

MILOVANOVIĆ VLADIMIR<br />

gen. direktor HK “Energoprojekt” - Beograd<br />

MIĆIĆ MIĆA<br />

generalni direktor “Jedinstvo” - Sevojno<br />

KNEŽEVIĆ LjUBODRAG<br />

direktor “Igma” - Uljma<br />

Odbor Udruženja za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju<br />

i industriju nemetala<br />

MIHAJLOVIĆ DRAGAN<br />

potpredsednik “Hemofarm Koncern” - Vršac<br />

NENEZIĆ MILOŠ<br />

savetnik gen. direktora<br />

“NRK Inženjering” - Beograd<br />

NIKOLIĆ VLADIMIR<br />

Generalni direktor „Tigar Tyres“ doo - Pirot<br />

Odbor Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu<br />

ALEKSIĆ MIROLjUB<br />

Vlasnik “Pionir” - Beograd<br />

VELjOVIĆ MILAN<br />

gen. direktor PKB Korporacija – Padinska Skela, Beograd<br />

TOŠOVIĆ MILOMIR<br />

vlasnik AD “Kotlenik promet” doo - Lađevci<br />

ŠLjIVIĆ RADIMIR<br />

“Vino Župa”AD - Aleksandrovac<br />

PUPAVAC SNjEŽANA<br />

“Eko lab” - Padinska Skela<br />

VIDOJEVIĆ SRBISLAV<br />

direktor “Timomed” - Knjaževac<br />

MILETIĆ MIROSLAV<br />

generalni direktor “Bambi Banat” - Beograd<br />

BABAROGIĆ MARKO<br />

“Jugotrejd” - Beograd<br />

PANIĆ DUŠAN<br />

VP “Galovica” - Zemun<br />

Odbor Udruženja za šumarstvo i industriju za preradu drveta, celuloze i papira<br />

NIKOLIĆ MILAN<br />

Predsednik UO “Simpo” - Vranje<br />

Odbor Udruženja za kreativnu industriju<br />

ARSENOVIĆ ŽIVORAD<br />

gen. direktor „Comex“ - Šabac<br />

DRAKULIĆ ALEKSANDAR<br />

direktor “MC MOST” - Beograd<br />

Odbor Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće<br />

VULIN JOVICA<br />

gen. direktor FK “Ruma” - Ruma<br />

STOJILjKOVIĆ BOŽIDAR<br />

vlasnik “Bim Tex” - Leskovac<br />

Odbor Udruženja za trgovinu<br />

VESELINOVIĆ RADOSLAV<br />

predsednik “Galeb grup” - Šabac<br />

ANTONOVIĆ MIHAJLO<br />

direktor “Ineks - Uzor” - Negotin<br />

PAVLOVIĆ MILENKO<br />

kom. direktor “Perutnina Ptuj Topiko”doo - Beograd<br />

Odbor Udruženja za ugostiteljstvo i turizam<br />

KILIBARDA NjEGOMIR<br />

direktor Best Western hotela “Šumadija” - Beograd<br />

Odbor Udruženja za saobraćaj i telekomunikacije<br />

STOJANOVIĆ VLADIMIR<br />

vlasnik “Panšped”- Novi Sad<br />

BELIĆ DRAGAN<br />

zamenik gen. direktora “Lasta” - Beograd<br />

NIKOLIĆ DUŠAN<br />

direktor “Unitrag Pižon” - Beograd<br />

NIKOLIĆ BOJANA<br />

direktor Sam. sektora za kurirske, ekspres i paketske usluge JP PTT<br />

Srbija - Beograd<br />

Odbor Udruženja informatičke delatnosti<br />

MARINKOVIĆ RADOSLAV<br />

predsednik UO kompanije “Pupin Telecom “ a.d. - Beograd<br />

Odbor Udruženja za komunalne delatnosti<br />

VOJINOVIĆ MILOJE<br />

direktor JKP “Komunalac” - Čačak<br />

Odbor Udruženja za privatno obezbeđenje<br />

MLADENOVIĆ SAŠA<br />

direktor “TIGAR” doo - Leskovac<br />

www.pks.rs

događaji u pks<br />

9<br />

broj 65<br />

ALEKSIĆ DRAGAN<br />

SAVIĆ MIODRAG<br />

LUKIĆ SLOBODAN<br />

TEŠIĆ NINKO<br />

ĐORĐEVIĆ VLADAN<br />

JOVANOVIĆ DRAGAN<br />

ANTONIĆ mr DUŠAN<br />

JEZDIMIROVIĆ MILENKA<br />

PETROVIĆ prof. dr SLOBODAN<br />

JOVANOV RADISLAV<br />

MIHAILOVIĆ NIKOLA<br />

MILjKOVIĆ LjUBOMIR<br />

ŠIŠIĆ DRAGOLjUB<br />

NEGOJEVIĆ ALEKSANDAR<br />

PLAVŠIĆ ŽIVOJIN<br />

KOSTIĆ SNEŽANA<br />

MLADENOVIĆ SLOBODAN<br />

MILOSAV DUŠKO<br />

BIJELIĆ JOVO<br />

STANOJEVIĆ DRAGAN<br />

DANKOVIĆ BRANISLAV<br />

REPAC DRAGOLjUB<br />

BUDAI STEVAN<br />

DISIĆ ZORAN<br />

ARMUŠ MILIVOJE<br />

LOJANICA RADOVAN<br />

DRAGOJEVIĆ MILENKO<br />

MILADINOVIĆ MIROSLAV<br />

PAUNOVIĆ DRAGAN<br />

TOMAŠEVIĆ ZORAN<br />

ŽIVKOVIĆ dr VLADAN<br />

NIKOLIĆ BRANISLAVA<br />

ŽIVKOVIĆ ALEKSANDAR<br />

Odbor za mala i srednja privredna društva<br />

vlasnik “Nutriko” - Vranje<br />

Odbor za zaštitu životne sredine i održivi razvoj<br />

regionalni menadžer SHEQ Henkel Merima - Kruševac<br />

Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom<br />

gen. direktor “Prokupac” a.d. - Beograd<br />

gen. direktor “IMPOL SEVAL” valjaonica aluminijuma a.d. - Sevojno<br />

Odbor za bankarstvo i osiguranje<br />

predsednik IO “AIK banka” - Niš<br />

predsednik IO “Čačanska banka” - Čačak<br />

predsednik IO “Agrobanka” a.d. - Beograd<br />

gen. direktor “Dunav osiguranje” a.d. - Beograd<br />

Odbor za tehnološke inovacije<br />

profesor Tehnološko-metalurški fakultet - Beograd<br />

Zadružni savez <strong>Srbije</strong><br />

predsednik Zadružnog saveza Vojvodine - Novi Sad<br />

predsednik Zadružni savez <strong>Srbije</strong> - Beograd<br />

direktor zadruge “Stapar” - Stapar<br />

zemljoradnik - Selo Radovci<br />

predsednik Okružnog zadružnog saveza Kraljevo - Kraljevo<br />

direktor Zemljoradnička zadruga “Pecka” - Pecka<br />

Zajednica preduzetnika<br />

vlasnik STR “21 vek” - Kosovska Mitrovica<br />

vlasnik SZČR “Mladenović”-Leskovac<br />

vlasnik SR “Favorit”- Zrenjanin<br />

vlasnik “Centrodata” - Nova Pazova<br />

vlasnik kafe poslastičarnice “Mocart”- Novi Sad<br />

vlasnik SZR “Kolor Bane” - Smederevo<br />

vlasnik STR “Solo”- Kikinda<br />

vlasnik ZR “Poli plast”- Sombor<br />

vlasnik autoservis “Disić”- Subotica<br />

predsednik “Beotaksi”- Beograd<br />

vlasnik STR “Crnogorac”- Ivanjica<br />

vlasnik SPR “Dragojević”- Valjevo<br />

vlasnik “Zanatsko frizerska radnja” - Kruševac<br />

vlasnik STUR “Paun” - Kragujevac<br />

vlasnik SZTR “Tomaš elektro”- Čačak<br />

vlasnik “Stomatološka ordinacija” - Kovin<br />

vlasnik SZPR “Nikolić”- Kladovo<br />

vlasnik Perionice No1- Aleksinac<br />

PKS - Brend institucija 2011.<br />

U okviru “Brend konferencije”, koju već sedmi<br />

put organizuje “Mass Media International”, specijalne<br />

nagrade dobili su Emir Kusturica - kao<br />

ličnost godine u kulturi i umetnosti, Novak Đoković<br />

- ličnost godine u sportu, Dušan Bajatović,<br />

generalni direktor “ JP Srbijagas” - kao ličnost godine<br />

u privredi, a specijalno priznanje uručeno je<br />

Privrednoj komori <strong>Srbije</strong> - kao Brend instituciji u<br />

2011. godini.<br />

Tradicija dugogodišnjeg uspešnog delovanja, pozitivna<br />

energija, snažna prepoznatljivost brenda i vrhunska<br />

društvena pozicija, odlična komunikacija i<br />

imidž u stručnoj i široj javnosti, pozitivan razvojni<br />

trend, aktivna svest o društvenoj odgovornosti implementirana<br />

u poslovnu filozofiju i funkcionalan<br />

doprinos u jačanju poslovnog ambijenta i ukupnog<br />

nacionalnog brenda <strong>Srbije</strong> su osnovni elementi odluke<br />

da <strong>Privredna</strong> <strong>komora</strong> <strong>Srbije</strong> bude izabrana za<br />

ekskluzivnog nosioca nagrade u kategoriji Brend<br />

institucija 2011. godine.<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

Društveno odgovorna <strong>komora</strong><br />

Potpisan Ugovor o donatorstvu<br />

PKS i Grada Beograda<br />

10<br />

događaji u pks<br />

U Privrednoj komori <strong>Srbije</strong> održan je sastanak gradonačelnika Beograda<br />

Dragana Đilasa i predsednika PKS Miloša Bugarina, koji su potpisali<br />

Ugovor o donatorstvu PKS dečjem odmaralištu Mitrovac na Tari<br />

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsednik PKS<br />

Miloš Bugarin potpisuju Ugovor o donatorstvu<br />

Gradonačelnik Beograda Dragan<br />

Đilas i predsednik Privredne<br />

komore <strong>Srbije</strong>, Miloš Bugarin,<br />

potpisali su 16. juna Ugovor o<br />

donatorstvu kojim je PKS, u okviru<br />

svog dugogodišnjeg društveno<br />

odgovornog poslovanja, namenila<br />

opremu za potrebe dečjeg odmarališta<br />

Mitrovac na Tari, koji je u<br />

sastavu Centra dečjih letovališta i<br />

odmarališta grada Beograda.<br />

Dragan Đilas naglasio je da ova donacija<br />

Privredne komore <strong>Srbije</strong> pokazuje<br />

da je to društveno odgovorna<br />

institucija, koja želi da pomogne<br />

tamo gde je pomoć najpotrebnija.<br />

Đilas je izrazio zadovoljstvo načinom<br />

na koji se <strong>Privredna</strong> <strong>komora</strong><br />

<strong>Srbije</strong> poslednjih nekoliko godina<br />

pojavljuje na ekonomskoj i privrednoj<br />

sceni <strong>Srbije</strong>, u načinu zastupanja<br />

privrede, ali i u jačanju<br />

društveno odgovornog poslovanja,<br />

kako PKS kao institucije, tako i svih<br />

njenih članica. “Pohvaljujem ovo<br />

rukovodstvo Komore i očekujem<br />

da će nastaviti u ovom sastavu sa<br />

ovakvim načinom rada da pritiskaju<br />

državu i štite interese privrede”,<br />

istakao je Dragan Đilas.<br />

Miloš Bugarin, predsednik PKS je<br />

izrazio lično zadovoljstvo što je <strong>Privredna</strong><br />

<strong>komora</strong> <strong>Srbije</strong> u prilici da<br />

poboljša uslove i kvalitet rada odmarališta<br />

Mitrovac na Tari, koji ima 620<br />

ležajeva. Deca koja borave na ovoj<br />

planini zaslužuju kvalitetne obroke,<br />

besprekoran servis i uslugu, kao i<br />

adekvatnu pažnju. Miloš Bugarin je<br />

zahvalio gradonačelniku što je prepoznao<br />

značaj aktivnosti Privredne<br />

komore <strong>Srbije</strong>, koja je najveća poslovna<br />

asocijacija srpske privrede, sa<br />

obavezom i zadatkom da štiti interese<br />

privrednika i na kvalitetan način<br />

bude partner Vladi <strong>Srbije</strong> u pregovaračkim<br />

pozicijama, kako bi se poslovni<br />

i privredni ambijent učinio što<br />

prihvatljivijim za srpsku ekonomiju.<br />

Potpisivanju Ugovora o donatorstvu<br />

PKS i grada Beograda prisustvovale<br />

su i Ljiljana Jovčić, sekretar<br />

za dečju zaštitu Gradske uprave<br />

Beograda i Neda Novaković, direktorka<br />

Centra dečjih letovališta<br />

i odmarališta Beograda, u čijem<br />

sastavu su objekti Mitrovac na<br />

Tari, Stanišinci na Goču, Bukulja u<br />

Aranđelovcu i Rudnik na Rudniku.<br />

Donacija Privredne komore <strong>Srbije</strong><br />

Mitrovcu na Tari, u kojem tokom<br />

godine boravi najviše dece i u kome<br />

se sprema najveći broj obroka, namenjena<br />

je rekonstrukciji i potpuno<br />

novom opremanju kuhinje, koja je<br />

stara 33 godine, koliko i objekat izgrađen<br />

1978. godine. Kroz objekte<br />

Centra dečjih letovališta i odmarališta,<br />

sa ukupno 1010 ležajeva,<br />

godišnje prođe oko 25 000 dečaka i<br />

devojčica. Grad Beograd sa trideset<br />

miliona dinara na godišnjem nivou<br />

regresira boravak predškolskih mališana,<br />

kao i dece iz osetljivih grupa,<br />

odnosno sa invaliditetom, dece iz<br />

romskih naselja i socijalno ugoženih<br />

porodica. Ove godine u planu<br />

je kupovina nameštaja i posteljine,<br />

rekonstrukcija odmarališta na Goču<br />

i popravka postrojenja za otpadne<br />

vode na Mitrovcu na Tari.<br />

M.N.<br />

www.pks.rs

u fokusu<br />

11<br />

broj 65<br />

Prvi Srpski parlament preduzeća<br />

Strateški dijalog<br />

privrednika i vlasti<br />

Po ugledu na Evropski parlament preduzeća, koji se u Briselu sastao 2008. i 2010. godine<br />

i čije su odluke dostavljene svima koji na nivou Evropske unije definišu evropski privredni<br />

ambijent, <strong>Privredna</strong> <strong>komora</strong> <strong>Srbije</strong> organizovala je 3. juna 2011. Srpski parlament<br />

preduzeća, u saradnji sa Narodnom skupštinom Republike <strong>Srbije</strong>. Tokom jednodnevnog<br />

zasedanja Srpskog parlamenta preduzeća 250 učesnika, predstavnika privrednih društava<br />

i preduzetnika iz cele <strong>Srbije</strong>, pokrenulo je strateški dijalog sa predstavnicima izvršne i<br />

zakonodavne vlasti, uz donošenje zaključaka i preporuka koje će biti okvir ekonomske<br />

politike naše zemlje u naredne dve godine. Sednici je prisustvovalo 176 delegata, 10 ambasadorki<br />

ženskog preduzetništva, 15 predstavnika regionalnih i privrednih <strong>komora</strong> u Srbiji,<br />

šest predstavnika poslovnih asocijacija, osam predstavnika Vlade <strong>Srbije</strong>, predstavnik<br />

Narodne banke <strong>Srbije</strong>, pet predstavnika Narodne skupštine, osam direktora i urednika<br />

medijskih kuća, predstavnik Delegacije EU u Srbiji i predstavnik Evro<strong>komora</strong>. O skupu<br />

je izveštavalo 27 medijskih kuća. Naredni parlament preduzeća trebalo bi da se održi u<br />

novembru 2013. godine.<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

12<br />

Zajedno do zakona povoljnih za razvoj<br />

Privrednici izneli<br />

probleme i<br />

predložili rešenja<br />

u fokusu<br />

Pošto je uloga Narodne skupštine<br />

i u tome da nadzire sprovođenje<br />

zakona koje donosi, kroz<br />

rad odbora, javna slušanja, okrugle<br />

stolove i poslanička pitanja, Srpski<br />

parlament preduzeća biće još jedan<br />

dragocen mehanizam koji će ukazivati<br />

u kojim se segmentima zakon<br />

ne primenjuje, ili nije adekvatan<br />

za stvarnost koju reguliše. A naša<br />

stvarnost, iskreno se nadamo i radimo<br />

na tome, uskoro će postati<br />

zvanična kandidatura za članstvo<br />

u Evropskoj uniji.<br />

Od Narodne skupštine, kao i svakog<br />

drugog nacionalnog parlamenta,<br />

očekuje se da se, zajedno sa<br />

Vladom, stavi u funkciju razvoja<br />

privrede – bilo da je reč o donošenju<br />

zakona kojima se stvara ambijent<br />

povoljan za privredni razvoj ili<br />

o inicijativama kao što su Giljotina<br />

propisa, kojima se suvišne administrativne<br />

procedure eliminišu.<br />

Dobro je da privrednici učestvuju<br />

u donošenju državnih odluka, posebno<br />

kada je privreda u pitanju,<br />

istakla je predsednica Narodne<br />

skupštine Republike <strong>Srbije</strong> Slavica<br />

Đukić Dejanović u intervjuu za časopis<br />

PKS „Korak“.<br />

Dijalog, koji je metafora za zrelost u političkom<br />

životu, sinonim za vrata otvorena različitostima,<br />

novim idejama, najbolji je put do napretka na<br />

bilo kom polju. Rezultat dijaloga privrede i<br />

vlade mogao bi biti program privrednog razvoja<br />

<strong>Srbije</strong>, kaže predsednica Skupštine Slavica<br />

Đukić Dejanović<br />

Završen je prvi Srpski parlament<br />

preduzeća, koji, po mišljenju pojedinih<br />

privrednika, predstavlja<br />

prekretnicu u unapređenju dijaloga<br />

privrede i predstavnika zakonodavne<br />

i izvršne vlasti. Kako Vi<br />

ocenjujete taj dijalog<br />

Dijalog je najbolji način da se ostvari<br />

napredak na bilo kom polju. Dijalog<br />

između privrede i vlade treba<br />

da pomogne u jačanju konkurentnosti<br />

srpske privrede. Samo takva,<br />

srpska privreda može da doprinese<br />

napretku evrointegracija naše<br />

zemlje.<br />

Od čega zavisi nastavak kvalitetnijeg<br />

dijaloga privrednika sa<br />

predstavnicima vlasti Postoje li<br />

prepreke Privrednici su saslušani,<br />

a da li će biti i poslušani<br />

Nastavak dijaloga zavisi od spremnosti<br />

privrednika i članova izvršne<br />

vlasti da se dogovore oko predloga<br />

koje je donelo 250 poslanika,<br />

delegata srpske privrede, oko 30-<br />

ak zaključaka koje su podneli vladi,<br />

a uz zahtev da se moraju sprovesti<br />

i ugraditi u zakonodavstvo.<br />

Privrednici su, zapravo, zatražili<br />

promenu modela ekonomskog razvoja,<br />

već do 2014. godine, i aktivnu<br />

ulogu u donošenju propisa koji<br />

se odnose na poslovanje. Predstavnici<br />

vlade bi trebalo, u skladu sa<br />

ekonomskim potencijalom i svojim<br />

viđenjem, da daju svoj stav i zajednički<br />

rezultat dijaloga bi, zapravo,<br />

mogao biti program privrednog<br />

razvoja <strong>Srbije</strong>.<br />

Privrednici su pokazali efikasnost<br />

u radu, počastvovani atmosferom<br />

mesta na kojem se donose važne<br />

odluke. Kako su se predstavnici<br />

preduzeća, iznoseći probleme u<br />

svom poslovanju, snašli u klupama<br />

narodnih poslanika<br />

Privrednici jesu pokazali efikasnost<br />

u radu. Očigledno da je i njih, kao<br />

i poslanike, sam prostor obavezao<br />

na izuzetnu ozbiljnost u rezonima<br />

i iznošenju svojih stavova. Po mom<br />

mišljenju, predstavnici preduzeća<br />

su izneli probleme u poslovanju,<br />

a snašli su se u klupama narodnih<br />

poslanika tako da su ih problemi<br />

inicirali da nude i rešenja. Dakle,<br />

bili su kreativni, dobro su se snašli.<br />

www.pks.rs

u fokusu<br />

13<br />

broj 65<br />

Na kraju svake sesije glasalo se o<br />

konkretnim predlozima. Da li su<br />

predlozi bili realni, kako su formulisani<br />

i koliko su privrednici<br />

bili efikasni u izjašnjavanju i glasanju<br />

Privrednici su zatražili promenu<br />

modela ekonomskog razvoja već<br />

do 2014. godine i aktivnu ulogu u<br />

donošenju propisa koji se odnose<br />

na poslovanje. Privrednici su ukazali<br />

na to da je neophodna izmena<br />

agrarne politike, kao i prilagođavanje<br />

javne potrošnje realnim mogućnostima<br />

privrede. Između ostalog,<br />

odlučeno je da se sledeći parlament<br />

preduzeća održi za dve godine.<br />

Dosta se raspravljalo i o privredno-sistemskom<br />

okviru za poslovanje,<br />

opterećenom, s jedne strane,<br />

zakonima koji nisu primenljivi, a<br />

sa druge, suvišnim administrativnim<br />

procedurama. Koliko će Narodnoj<br />

skupštini parlament preduzeća<br />

ubuduće biti od pomoći<br />

Giljotina propisa je neophodan<br />

instrument za bolje poslovanje. S<br />

druge strane, imali smo, na primer,<br />

generalnog direktora „Bambi-Banata“,<br />

gospodina Miroslava Miletića<br />

koji je naglasio da moraju biti<br />

sprovedene sve do sada usvojene<br />

mere za povećanje izvoza srpske<br />

privrede i jačanje njene konkurentske<br />

pozicije, kako bi stigla na 70.<br />

mesto, a sada je na 96-om mestu u<br />

svetu. Po njegovim rečima, neophodno<br />

je i određivanje sistemskog<br />

okvira za rešavanje problema nelikvidnosti<br />

privrede koji je izazvan<br />

dugovanjima korisnika budžetskih<br />

sredstava privatnom sektoru.<br />

U svakom slučaju, mislim da naša<br />

uloga i nadzor nad sprovođenjem<br />

zakona koje smo doneli, ako bi postala<br />

realnost u Srbiji, to bi značilo<br />

jedan nov privredni zaokret u interesu<br />

efikasnosti sistema finansiranja<br />

privrede, gde je prioritetna<br />

mera osnivanje, između ostalog,<br />

razvojne banke.<br />

Kad će se osetiti pravi efekti ovakvog,<br />

novoustanovljenog, dijaloga<br />

Verovatno je da efekta ne može biti<br />

pre 2014-e, 2015-e godine, s obzirom<br />

na ideje o otpočinjanju konkretnih<br />

aktivnosti, a koje potiču od<br />

parlamentaraca preduzeća.<br />

Da li će ubuduće bar sistemski zakoni<br />

prolaziti kroz parlament preduzeća,<br />

pre konačnog usvajanja<br />

Dobro je da privrednici učestvuju<br />

u donošenju državnih odluka,<br />

posebno kada je privreda u pitanju<br />

i da ostvare strateški dijalog<br />

sa predstavnicima zakonodavne<br />

vlasti. Ali, ono što je posebno značajno,<br />

to je da je i srpski parlament,<br />

kroz određene tribine, kroz okrugle<br />

stolove kojih sve više i češće<br />

ima u parlamentu, otvorio vrata<br />

ovakvim idejama.<br />

Kako ocenjujete inicijativu Privredne<br />

komore <strong>Srbije</strong> za formiranje<br />

parlamenta preduzeća po<br />

ugledu na evropski Kakva poruka<br />

je poslata Evropi<br />

Podsetiću Vas da je na Evropskom<br />

parlamentu preduzeća većina privrednika,<br />

čak 94 odsto, zahtevala<br />

da EU ojača svoju ekonomsku diplomatiju,<br />

koja bi podržala proces<br />

internacionalizacije njihovog poslovanja.<br />

Predstavnici evropskih<br />

preduzeća veoma su zainteresovani<br />

da naša zemlja što pre postane<br />

deo EU. Inicijativa Privredne<br />

komore <strong>Srbije</strong> pokazuje da je interes<br />

obostran. Uverena sam da<br />

će ova inicijativa opravdati sve<br />

aktivnosti koji su na ovom skupu<br />

bile plasirane.<br />

Gde je prostor za dalje unapređenje<br />

dijaloga predstavnika izvršne,<br />

zakonodavne vlasti i privrednika<br />

Preduslovi dugoročnog i održivog<br />

razvoja srpske privrede jesu efikasna<br />

primena zakona, ukidanje<br />

nepotrebnih propisa, nezavisno<br />

sudstvo i transparentnost procesa<br />

odlučivanja. Prema tome, država i<br />

privreda imaju resurse da sve ovo i<br />

realizuju. Srpska privreda, u ovom<br />

trenutku, nije spremna za tržišnu<br />

utakmicu sa zemljama EU, a kandidaturom<br />

<strong>Srbije</strong> u EU problemi neće<br />

prestati, već su za to potrebne unutrašnje<br />

reforme na kojima mi sada<br />

intenzivno radimo.<br />

Nada Mitrović<br />

Slavica Đukić Dejanović sa predsednikom PKS Milošem Bugarinom i<br />

predsedavajućim prvom Srpskom parlamentu preduzeća Miroslavom Miletićem<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

14<br />

Avangarda strateškog dijaloga<br />

Održive strategije<br />

za dugoročne odluke<br />

u fokusu<br />

Ako bi barem 50 odsto konstruktivnih predloga bilo usvojeno u nekom<br />

primerenom periodu, a to je do septembra, odnosno do kraja godine,<br />

imamo šansi da 2012. započnemo mnogo kvalitetnije i da onda utvrdimo<br />

osnove održivog razvoja do 2014. godine, kaže Miroslav Miletić,<br />

predsedavajući prvom Srpskom parlamentu preduzeća<br />

Miroslav Miletić sa predsednicom Skupštine <strong>Srbije</strong><br />

Slavicom Đukić Dejanović i premijerom Mirkom Cvetkovićem<br />

Prvom zasedanju Srpskog parlamenta<br />

preduzeća predsedavao<br />

je Miroslav Miletić, direktor<br />

kompanije Bambi- Banat i tadašnji<br />

predsednik Skupštine Privredne<br />

komore <strong>Srbije</strong>. Imao je prilike da<br />

prisustvuje i zasedanju Evropskog<br />

parlamenta preduzeća u Briselu,<br />

koje je poslužilo kao primer za<br />

organizovanje susreta predstavnika<br />

privredne zajednice, izvršne<br />

i zakonodavne vlasti u Domu<br />

Narodne skupštine u Beogradu.<br />

Za Korak, Miroslav Miletić govori<br />

o svojim iskustvima i značaju takvog<br />

oblika artikulisanja potreba<br />

privrednika, vezanih za kreiranje<br />

poslovnog ambijenta.<br />

Kakvo je iskustvo bilo predsedavati<br />

Parlamentu preduzeća<br />

Za mene je to bila velika čast i iskreno<br />

zadovoljstvo. Mislim da smo<br />

imali veoma kvalitetnu raspravu, a<br />

bili smo i veoma efikasni. Usvajanje<br />

svakog zaključka, po sesiji, u proseku<br />

je trajalo manje od 30 sekundi.<br />

U izglasavanju svakog predloga<br />

učešće je bilo oko 85 procenata, nije<br />

bilo preglasavanja, replika. U bogatoj<br />

istoriji Privredne komore <strong>Srbije</strong>,<br />

više od 160 godina, ovo je jedan<br />

izuzetno redak i vrlo avangardan<br />

događaj i u odnosu na mnogo razvijenije<br />

zemlje. Prvi srpski parlament<br />

preduzeća organizovan je po<br />

ugledu na Evropski parlament, na<br />

dve sesije koje su održane u sedištu<br />

evropske administracije u Briselu.<br />

S velikim zadovoljstvom mogu da<br />

ponovim da je Srbija prva zemlja<br />

koja pledira da bude u punopravnom<br />

članstvu EU, a ostvarila je ovu<br />

izuzetnu ideju, koju je bilo složeno<br />

realizovati. Složeno, u odnosu na<br />

aktuelni ekonomski trenutak, kakav<br />

je sada, vezano za agrarnu reformu,<br />

ali i nezavisno od svega toga, složeno<br />

je bilo i u tehničkom smislu, jer se na<br />

pripremi radilo u saradnji sa Narodnom<br />

skupštinom, koja nam je širom<br />

otvorila vrata, ponudila izuzetno<br />

gostoprimstvo i kompletnu infrastrukturu.<br />

Tako je bilo lako uživeti<br />

se u ulogu narodnih poslanika, koji<br />

učestvuju u zakonodavnoj aktivnosti,<br />

ali i ponuditi nešto što je postalo<br />

svojstveno razvijenoj privredi, koja je<br />

u proteklih 20 godina opstala u smislu<br />

strateškog dijaloga između donosioca<br />

odluka, propisa i zakona, kakva<br />

je Narodna skupština, predlagača tih<br />

zakona, kakva je Vlada i onih koji<br />

tako kreirane propise, kao sastavni<br />

deo ekonomske politike, sprovode.<br />

Da li je Srpski parlament preduzeća,<br />

koji nazivaju početkom istinskog<br />

strateškog dijaloga predstavnika<br />

privrede i zakonodavne i<br />

izvršne vlasti, suštinski zaokret u<br />

načinu komuniciranja<br />

www.pks.rs

u fokusu<br />

15<br />

broj 65<br />

Privrednici u svojoj asocijaciji, Privrednoj<br />

komori <strong>Srbije</strong>, već godinama<br />

ukazivali su da ne postoji kontinuirani<br />

strateški dijalog i da postoji mnogo<br />

dokumenata koji pretenciozno nose<br />

naziv strategije, a u sadržini tih dokumenata<br />

nema odluka koje ukazuju na<br />

održivi razvoj zemlje i na njenu ekonomsku<br />

politiku u nekoliko narednih<br />

godina. Tako smo često u situaciji da<br />

ne možemo da donosimo održive,<br />

dugoročne, predvidive odluke i rešenja<br />

u ekonomiji, jer nismo sigurni<br />

u mnoge elemente ekonomske politike,<br />

u to kako se oni razvijaju, od<br />

inflacije i kursa, do svega ostalog. Voleo<br />

bih da verujem da je ovo zaokret<br />

u ponašanju nosilaca zakonodavne<br />

i izvršne vlasti, što su oni, na sednici<br />

parlamenta, više puta potvrdili.<br />

Dijaloga je bilo i do sada. Najviši<br />

zvaničnici česti su učesnici skupova<br />

koji se organizuju u Privrednoj<br />

komori <strong>Srbije</strong>, a uobičajeni su i<br />

ostali oblici komunikacije.<br />

Onda kada smo gasili požare, to<br />

smo radili izuzetno efikasno, o<br />

čemu svedoči nekoliko događaja<br />

iz 2008, 2009. godine – pitanje o<br />

deklaraciji proizvoda, nelikvidnosti,<br />

odnosno dugovanju najvećih<br />

trgovinskih lanaca - to smo<br />

činili veoma kvalitetno, videlo se<br />

da smo svi na istom zadatku, na<br />

istoj strani stola. Ukoliko budemo<br />

primenjivali takav manir, kao i<br />

praksu da se parlament preduzeća<br />

održava čak i češće od jedanput<br />

u dve godine, biće to izuzetan napredak<br />

u odnosu na komunikaciju<br />

koju smo do sada imali. U uslovima<br />

kada se progresivno razvijamo<br />

i pripremamo za kandidaturu<br />

i ulazak u EU, svakako ćemo morati<br />

da budemo u svakodnevnom<br />

kontaktu, da na osnovu ovakvih,<br />

strateških akcenata, donosimo akcione<br />

planove, formiramo timove,<br />

koji bi kao u parlamentu preduzeća,<br />

u Vladi Republike <strong>Srbije</strong>,<br />

ekspertski predlagali rešenja za<br />

realne probleme.<br />

Kako su se privrednici snašli u<br />

poslaničkim klupama<br />

Veliki broj privrednika koji je u<br />

parlamentu preduzeća govorio,<br />

postavljao pitanja, ukazivao na<br />

probleme, to je činio isto tako uspešno<br />

kao što to čine narodni poslanici.<br />

Time ne želim da postavljam<br />

bilo kakve paralele, već samo<br />

želim da kažem da bi prisustvo<br />

značajnijeg broja privrednika, između<br />

ostalog i u zakonodavnoj<br />

vlasti, svakako unelo privrednički<br />

duh realnog života i realnog sektora,<br />

neophodan za osećaj određenih<br />

problema i za brzinu i neminovnost<br />

njihovog rešavanja u mnogo<br />

kraćem roku.<br />

Osim zahteva da se privreda konsultuje<br />

pri donošenju zakona koji<br />

se odnose na privređivanje, koje<br />

su još zahteve privrednici uputili<br />

predstavnicima zakonodavne i izvršne<br />

vlasti<br />

Osim tog zahteva privrede da<br />

bude konsultovana, o kojem se već<br />

godinama raspravlja i koju PKS<br />

s pravom traži, poželjno bi bilo i<br />

prisustvo jednog broja privrednika<br />

sednicama Vlade na kojima se<br />

raspravlja o predlozima propisa<br />

i zakona koji se upućuju Narodnoj<br />

skupštini, ili učestvovanje u<br />

radu odbora u Narodnoj skupštini,<br />

koji “pretresaju” predloge pre<br />

usvajanja. To je strateški i sistemski<br />

pristup mnogim pitanjima i<br />

problemima o kojima je bilo reči.<br />

Kada govorimo o privredno – sistemskom<br />

okviru za poslovanje, to<br />

u uslovima naše privrede u stvari<br />

znači jednu prostu glad za propisima<br />

koji će, prvo, biti primenljivi, na<br />

nivou jednog najrazvijenijeg sistema<br />

kakav je propis acquis communitarie<br />

EU, a ne doslovno prepisani,<br />

neupotrbljivi u našim uslovima<br />

i propisi koji će trajati. Posebno,<br />

propisi koji neće na bilo koji način<br />

biti “unakaženi” nekim podzakonskim<br />

aktima, a kamoli nekim<br />

“nižim” mišljenjima, tumačenjima<br />

tog zakona, jer zna se da tumačenje<br />

zakona može dati samo donosilac.<br />

Kada govorimo o strateškom okviru,<br />

govorimo o okviru održivog razvoja,<br />

onome što je realno moguće.<br />

Nedopustivo je na kraju godine zaključiti<br />

da je kurs bio veći nego što<br />

smo ga projektovali, da je inflacija<br />

bila veća nego što je projektovano,<br />

i nikom ništa. Imamo jednu od<br />

retkih poslednjih prilika da nešto<br />

promenimo u svom ponašanju, ne<br />

samo zbog ulaska u Evropu, nego<br />

zbog nas samih.<br />

Šta je najjači utisak<br />

Najjači utisak je ozbiljnost i posvećenost,<br />

koja u jednom smislu reči,<br />

sa aspekta onoga za šta se svakoga<br />

dana zalažemo, može izgledati kao<br />

dečačka, naivna želja da se istera<br />

svoje. Ali ne zato što mi isključivo<br />

mislimo da smo u pravu, jer od<br />

toga onda nema boljitka ni za jednu,<br />

uslovno rečeno, stranu. Sve ono<br />

što je rečeno na sednici parlamenta,<br />

izrečeno je zbog onih zbog kojih mi<br />

svi živimo i postojimo. Bilo kada je<br />

u pitanju narodna skupština, zbog<br />

građana, bilo zbog naših potrošača<br />

koji očekuju da nešto opipljivo<br />

promenimo. Jer uz zaradu šest puta<br />

manju od proseka u Evropskoj uniji,<br />

vrlo je teško kreirati održive politike.<br />

Treba jedni drugima jednostavno za<br />

svagda da kažemo šta možemo, a<br />

šta ne, kakav je prioritet.<br />

Mi u parlamentu nismo ukazivali na<br />

posledice, iako su one jasne ukoliko<br />

se stvari bitno ne promene. Davali<br />

smo konstruktivne predloge. Ako bi<br />

barem 50 odsto tih konstruktivnih<br />

predloga bilo usvojeno u nekom primerenom<br />

periodu, realnom vremenskom<br />

okviru, a to je jednim delom,<br />

do septembra, a drugim delom, do<br />

kraja godine, imamo šansi da 2012.<br />

započnemo mnogo kvalitetnije i da<br />

onda utvrdimo upravo te osnove<br />

održivog razvoja do 2014. godine.<br />

Nada Mitrović<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

16<br />

u fokusu<br />

Plenarna rasprava Srpskog parlamenta preduzeća<br />

Pravila iznad pojedinačnih interesa<br />

Samo kada su pravila i procedure iznad pojedinačnih interesa,<br />

prave vrednosti, kao što su znanje, stručnost, inovacije, efikasnost i<br />

produktivnost, dolaze do izražaja, rekao je Miloš Bugarin, predsednik<br />

PKS, u Skupštini <strong>Srbije</strong>, na otvaranju Srpskog parlamenta preduzeća<br />

saradnji sa Narodnom skupštinom<br />

Republike <strong>Srbije</strong>, Pri-<br />

U<br />

vredna <strong>komora</strong> <strong>Srbije</strong> organizovala<br />

je Srpski parlament preduzeća, na<br />

kome je 250 učesnika, predstavnika<br />

privrednih društava i preduzetnika<br />

iz cele <strong>Srbije</strong>, pokrenulo strateški<br />

dijalog sa predstavnicima izvršne<br />

i zakonodavne vlasti, uz donošenje<br />

zaključaka i preporuka koje će biti<br />

okvir ekonomske politike naše zemlje<br />

u naredne dve godine.<br />

Prvu sednicu Srpskog parlamenta<br />

preduzeća otvorio je u Domu Narodne<br />

skupštine Miroslav Miletić,<br />

tadašnji predsednik Skupštine PKS.<br />

On je u ime komorskog sistema zahvalio<br />

Slavici Đukić Dejanović,<br />

predsednici Skupštine <strong>Srbije</strong>, premijeru<br />

Mirku Cvetkoviću, Verici<br />

Kalanović i Božidaru Đeliću, potpredsednicima<br />

Vlade i ministru ekonomije<br />

i regionalnog razvoja Nebojši<br />

Ćiriću, na partnerstvu u organizovanju<br />

otvorenog razgovora privrednika<br />

sa onima koji normativno kreiraju<br />

privredni ambijent. Miletić je naglasio<br />

da je jedan od najbitnijih kriterijuma<br />

za naše punopravno članstvo<br />

u EU dovoljno snažna privreda, koja<br />

može da se takmiči sa evropskom<br />

konkurencijom. Tranzicija srpske<br />

ekonomije traje više od decenije i<br />

zato je održiv dijalog privrede i Vlade<br />

neophodniji nego ikad. Miroslav<br />

Miletić je podvukao da su privredne<br />

komore spona između poslovnog<br />

sveta i donosilaca odluka, a dodatnu<br />

potvrdu ove važne misije pružaju<br />

novi zahtevi iz Evrope za jačanjem<br />

uloga privrednih asocijacija i to kroz<br />

kontinentalni model organizovanja,<br />

odnosno model obaveznog članstva,<br />

koji je istorijska tradicija Evrope.<br />

Skupština u funkciji<br />

razvoja privrede<br />

Slavica Đukić Dejanović, predsednica<br />

Skupštine <strong>Srbije</strong>, istakla je da je<br />

dijalog ključna reč današnjeg zasedanja<br />

i da je Srpski parlament preduzeća<br />

dragocen mehanizam koji<br />

će ukazati u kojim se segmentima<br />

zakon ne primenjuje, ili nije adekvatan<br />

za stvarnost koju reguliše. Ona je<br />

ukazala da se od Narodne skupštine<br />

očekuje da se zajedno sa Vladom stavi<br />

u funkciju razvoja privrede, bilo<br />

da je reč o donošenju zakona kojima<br />

www.pks.rs

u fokusu<br />

17<br />

broj 65<br />

se stvara ekonomsko okruženje povoljno<br />

za razvoj, ili o inicijativama<br />

kao što je Giljotina propisa, kojima<br />

se eliminišu suvišne procedure. Period<br />

kroz koji Srbija prolazi važno<br />

je prepoznati kao idealno vreme, da<br />

koristeći se evropskim iskustvima,<br />

unapredimo sopstvenu stabilnost, a<br />

time i konkurentnost, kako na makro,<br />

tako i na mikro nivou. “Iskreno<br />

se nadamo i intenzivno radimo na<br />

tome da će naša stvarnost uskoro postati<br />

zvanična kandidatura za članstvo<br />

u EU”, zaključila je predsednica<br />

srpskog parlamenta.<br />

Novi program podrške izvozu<br />

Mirko Cvetković, predsednik Vlade<br />

<strong>Srbije</strong>, podsetio je da je upravo<br />

u Skupštini <strong>Srbije</strong>, pre nešto više<br />

od dva meseca predstavio članove<br />

i program rekonstruisane, manje i<br />

efikasnije Vlade. On je ukratko nabrojao<br />

i mere koje je Vlada usvojila<br />

u ovom periodu, a koje su u vezi<br />

sa smanjenjem nezaposlenosti, povezivanjem<br />

radnog staža za koji se<br />

prijavilo 400 preduzeća sa 46 000<br />

zaposlenih, zatim reprogramiranjem<br />

kredita građana, povećanjem likvidnosti<br />

i naporima ka smanjenju duga<br />

koji država i javna preduzeća imaju<br />

prema privredi. Ovih dana biće<br />

napravljen i novi program podrške<br />

izvozu, posebno malim i srednjim<br />

preduzećima. Uz potpisan Socijalno<br />

ekonomski sporazum sindikata, poslodavaca<br />

i Vlade, premijer očekuje<br />

da će rast bruto domaćeg proizvoda<br />

možda i premašiti planirani rast od<br />

tri odsto. Mirko Cvetković je tome u<br />

prilog naveo i podatke da je za prva<br />

četiri ovogodišnja meseca industrijska<br />

proizvodnja veća 4,5 odsto, a<br />

izvoz 31 procenat, u odnosu na isti<br />

period prošle godine. Premijer <strong>Srbije</strong><br />

očekuje da će Srbija potpisati aranžman<br />

iz predostrožnosti sa Međunarodnim<br />

monetarnim fondom krajem<br />

avgusta ili početkom septembra. Na<br />

otvaranju Srpskog parlamenta preduzeća,<br />

premijer je istakao da je tokom<br />

marta i aprila ostvaren skroman<br />

Jake komore, jaka privreda<br />

Delegatima Srpskog parlamenta preduzeća pismom se obratio Alesandro<br />

Barberis, predsednik Evrokomore i najavio spremnost da podrži aktivnosti<br />

komorskog sistema <strong>Srbije</strong> u konstruktivnom dijalogu sa predstavnicima vlasti.<br />

Njegov specijalni izaslanik Laslo Parag, predsednik Trgovinsko industrijske<br />

komore Mađarske, govorio je o iskustvima Evropskog parlamenta preduzeća<br />

u Briselu, koji se sastao 2008. i 2010. godine. “Komore su jedan od značajnih<br />

pokretača razvoja privrede. Što je <strong>komora</strong> jača, jača je i privreda” rekao je<br />

Parag i dodao da su austrijski i nemački, odnosno evrokontinentalni modeli<br />

privrednih asocijacija sa obaveznim članstvom neophodan činilac ekonomskog<br />

razvoja. U tom kontekstu Parag je najavio i promenu mađarskog zakonodavstva,<br />

koje će Trgovinsko industrijskoj komori ove zemlje ponovo vratiti<br />

mehanizam obaveznog članstva privrednih subjekata i kompanija.<br />

rast zaposlenosti, za oko 2.000 radnika.<br />

“Ako se ima u vidu da smo od<br />

početka krize do marta ove godine u<br />

kontinuitetu gubili broj zaposlenih,<br />

ovo je prvi dobar signal i nadam se<br />

da to nije slučajan događaj već najava<br />

novog trenda”, rekao je Cvetković<br />

i naglasio da je Srpski parlament preduzeća<br />

prilika da privrednici razgovaraju<br />

sa izvršnom i zakonodavnom<br />

vlašću, a iskustva iz EU pokazala su<br />

da taj dijalog daje dobre rezultate.<br />

Sprovodljivi zakoni,<br />

efikasna administracija<br />

Miloš Bugarin, predsednik Privredne<br />

komore <strong>Srbije</strong>, rekao je da nagomilani<br />

ekonomski problemi, strategije<br />

koje ne mogu da se sprovedu,<br />

odsustvo dugoročnih i održivih rešenja,<br />

nisu okvir za kredibilan i kvalitetan<br />

dijalog sa našim evropskim<br />

partnerima. Bez jake i konkurentne<br />

privrede koja stvara dobit, nema napretka<br />

u evrointegracijama i nema<br />

poreskih prihoda na kojima počiva<br />

održivost socijalne funkcije države.<br />

Miloš Bugarin smatra da novi pozitivni<br />

razvoj u procesu pridruživanja<br />

<strong>Srbije</strong> EU, sa kojim smo ušli u ovu godinu<br />

i mnogo problema koji sa druge<br />

strane dugo opterećuju privredni<br />

ambijent <strong>Srbije</strong>, a koje je ekonomska<br />

kriza dodatno produbila, zahtevaju<br />

da privreda, Vlada i Skupština <strong>Srbije</strong>,<br />

kao nosioci izvršne i zakonodavne<br />

vlasti, uspostave novu formu dijaloga.<br />

Neophodan je dijalog strateškog,<br />

dugoročnog karaktera, koji će postaviti<br />

osnovu za održivu politiku, za<br />

sprovodljive zakone, za efikasne institucije<br />

i efikasnu administraciju. U<br />

tom smislu, privreda <strong>Srbije</strong> ima zahteve<br />

prema državi, slične onima koje<br />

je postavila Evropska unija. Predsednik<br />

PKS preneo je stavove poslovnih<br />

ljudi koji na prvom mestu žele strogu<br />

vladavinu prava, sa efikasnim institucijama,<br />

posebno sudstvom, koje<br />

će omogućiti da se problemi rešavaju<br />

na predvidiv i stabilan način, jer je to<br />

štit od pojedinačnih uticaja, korupcije<br />

i arbitrarnih odluka. Pred nama<br />

su veliki izazovi i velike promene<br />

koje se moraju napraviti, poput onih<br />

u sektorima poljoprivrede i zaštite<br />

životne sredine. To nas dovodi i do<br />

trećeg, za nas najvažnijeg kriterijuma<br />

za članstvo u EU - konkurentne privrede,<br />

podvukao je Miloš Bugarin.<br />

Nema prečica ka EU<br />

Zamenik šefa delegacije Evropske<br />

unije u Srbiji Adriano Martins,<br />

pozvao je srpske vlasti da ubrzaju<br />

ekonomske reforme i rekao da za<br />

Srbiju na putu evropskih integracija<br />

nema prečica. Za EU su i dalje ključna<br />

pitanja u vezi sa nepristrasnim<br />

funkcionisanjem sudstva.Martins je<br />

istakao da osnivanje Srpskog parlamenta<br />

preduzeća pokazuje da ekonomska<br />

i privredna pitanja dolaze u<br />

prvi plan u Srbiji i da će na taj način<br />

biti unapređen privredni okvir u<br />

našoj zemlji.<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

18<br />

u fokusu<br />

Počasna priznanja ambasadorkama ženskog preduzetništva<br />

Kad su žene kormilari<br />

Predsednica Narodne skupštine Republike <strong>Srbije</strong> Slavica Đukić Dejanović,<br />

na Srpskom parlamentu preduzeća, uručila je 10 lenti ambasadorkama<br />

ženskog preduzetništva<br />

Svi mi koji smo imali priliku da<br />

radimo u okruženju u kojem su<br />

žene kormilari, znamo da su njihove<br />

ruke isto tako snažne kao i ruke<br />

muškaraca, rekla je predsednica<br />

Skupštine, dodajući da žene imaju i<br />

sposobnosti koje su preduzetništvu<br />

i privredi <strong>Srbije</strong> itekako potrebne,<br />

umeju da pretpostavljaju, one imaju<br />

intuiciju, umeju dobro da se nose<br />

sa teškoćama i izađu kao pobednici.<br />

Slavica Đukić Dejanović izrazila je<br />

uverenje da će među privrednicima<br />

biti bar onoliko žena koliko će ih biti<br />

u Parlamentu, jer novi zakon predviđa<br />

da trećinu poslanika čine žene.<br />

Predsednica Skupštine <strong>Srbije</strong> uručila<br />

je lente Afroditi Bajić, osnivaču<br />

AMC „Afrodita moda“ u Beogradu,<br />

Anji Ivani Milić, direktorki Arhi<br />

pro, d.o.o u Beogradu, Dragici Božinović,<br />

vlasnici Novitas d.o.o. u Šapcu,<br />

Zorici Selaković, direktorki DE-<br />

SERT-a u Čačku, Jasmini Knežević,<br />

vlasnici “Bel Medik” u Beogradu,<br />

Ljiljani Stanojević, osnivaču Stanojević<br />

d.o.o u Valjevu, Mariji Stevanović,<br />

direktorki MS Employment u<br />

Svilajncu, Marini Milović, vlasnici i<br />

direktorki Maja promet d.o.o u Beogradu,<br />

Nataši Milanović, direktorki<br />

Biosil u Ugrinovcima i Sanji Knežević,<br />

vlasnici Etno – seoski turizam, u<br />

selu Latkovac.<br />

Zahvaljujući na priznanju, u ime ambasadorki<br />

ženskog preduzetništva<br />

obratila se Jasminka Knežević. Prema<br />

njenim rečima, zahvaljujući ovom<br />

projektu, srpske ambasadorke postale<br />

su članice evropske mreže ambasadora<br />

250 preduzetnica iz skoro<br />

svih zemalja EU. Tokom dvogodišnjeg<br />

projekta, naš zadatak je da promovišemo<br />

žensko preduzetništvo<br />

i ženski biznis. Iako se razlikujemo<br />

po delatnostima, gradovima iz kojih<br />

dolazimo, svima nam je zajednička<br />

energija, ne samo za takmičenje, već i<br />

za pobede, dodala je Knežević.<br />

Evropska mreža ambasadora ženskog<br />

preduzetništva u Srbiji je projekat<br />

koji se realizuje u sklopu Okvirnog<br />

programa za konkurentnost i<br />

inovacije Evropske unije. Cilj projekta<br />

je razvoj sektora malih i srednjih<br />

preduzeća i preduzetništva <strong>Srbije</strong><br />

kroz podsticanje i podršku preduzetničkog<br />

potencijala talenata žena<br />

i povećanje njihovog ukupnog angažmana<br />

u preduzetništvu. Projekat<br />

ambasadorke ženskog preduzetništva<br />

realizuje Konzorcijum koji čine<br />

Nacionalna agencija za regionalni razvoj<br />

kao nosilac projekta, <strong>Privredna</strong><br />

<strong>komora</strong> <strong>Srbije</strong>, Udruženje poslovnih<br />

žena <strong>Srbije</strong> i Agencija za strana ulaganja<br />

i promociju izvoza. Konzorcijum<br />

je raspisao poziv za izbor deset<br />

ambasadorki ženskog preduzetništva,<br />

koje su uspešne i priznate preduzetnice<br />

i koje treba da prenesu<br />

iskustvo u poslovanju i povećaju samouverenost<br />

početnica u biznisu, ali<br />

i da uspostave kontakt i saradnju sa<br />

preduzetnicama iz cele Evrope.<br />

www.pks.rs

u fokusu<br />

19<br />

broj 65<br />

Prva sesija Srpskog parlamenta preduzeća<br />

Privredno - sistemski<br />

okvir za poslovanje<br />

Na prvoj sesiji Srpskog parlamenta preduzeća, na kojoj su se<br />

privrednicima obratili Verica Kalanović i Božidar Đelić, potpredsednici<br />

Vlade, govorilo se o javnoj potrošnji i poreskoj politici, parafiskalnim<br />

zahvatanjima, regulativi, javnim nabavkama i tržištu poljoprivrednih<br />

proizvoda<br />

Privreda čvrsto podržava što brži<br />

ulazak naše države u Evropsku<br />

uniju, ali privreda ovakva kakva<br />

jeste nije spremna na tu tržišnu<br />

utakmicu, rekao je Dragoljub Vukadinović,<br />

predsednik kompanije<br />

‘’Metalac’’ Holding a.d. Gornji Milanovac,<br />

u uvodnom izlaganju prve<br />

sesije Srpskog parlamenta preduzeća<br />

na temu “Privredno sistemski<br />

okvir za poslovanje”. Napominjući<br />

da je danas nivo privrednih aktivnosti<br />

ispod 50 odsto rezultata iz<br />

1990. godine, Vukadinović je ukazao<br />

na aktuelne probleme srpske<br />

privrede, među kojima rast javne<br />

potrošnje, koji je za četvrtinu veći<br />

od prihoda budžeta. Privreda već<br />

treću godinu za redom pravi gubitak<br />

od jedne milijarde evra, uz<br />

nelikvidnost neslućenih razmera,<br />

rekao je Vukadinović i naglasio<br />

da nezavršen proces privatizacije<br />

“nije stvorio značajno novu vrednost,<br />

već je postao izvor socijalnog<br />

nezadovoljstva”. Opominjući<br />

Vladu da vodi državu u zaduživanje,<br />

Vukadinović je kao pozitivan<br />

proces naveo uključivanje <strong>Srbije</strong> u<br />

regionalne i evropske integracije.<br />

On je, u ime privredne zajednice,<br />

od države zahtevao depolitizaciju<br />

administracije, suštinsko uključenje<br />

privrede u sve faze pripreme<br />

privredno sistemskih zakona<br />

i posebno naglasio potrebu da se<br />

podzakonska akta donose zajedno<br />

sa zakonima, a ne sa godinu dana<br />

zakašnjenja, kao što je to slučaj<br />

sada. Insistirao je na sistemskom<br />

praćenju i analizi efekata donetih<br />

propisa i kritikovao Vladu zbog<br />

odustajanja od najavljene poreske<br />

reforme, koja je trebalo da smanji<br />

troškove rada, kao i zbog toga što<br />

toleriše sivu ekonomiju.<br />

Nakon izlaganja uvodničara prve<br />

sesije Srpskog parlamenta preduzeća<br />

Dragoljuba Vukadinovića<br />

i diskusija brojnih privrednika,<br />

među kojima su bili Nikola Pavičić,<br />

predsednik UO Sintelona<br />

iz Bačke Palanke, Radoslav Veselinović,<br />

vlasnik Galeb grupe iz<br />

Šapca, Miroslav Tlačinac, vlasnik<br />

Amige iz Kraljeva, Dragan Nenadović,<br />

generalni direktor Galenika<br />

Dragoljub Vukadinović, predsednik kompanije<br />

Metalac Holding a.d. Gornji Milanovac,<br />

uvodničar prve sesije<br />

fitofarmacija iz Beograda, Rajko<br />

Latinović, generalni direktor PKB<br />

Imes i mnogi drugi, privrednicima<br />

su se obratili i potpredsednici Vlade<br />

Republike <strong>Srbije</strong> Verica Kalanović<br />

i Božidar Đelić.<br />

Verica Kalanović je istakla da je<br />

usvojen model zakona o privrednim<br />

društvima u koji su ugrađene<br />

84 preporuke EU, da je iz domena<br />

infrastrukture Vlada osnovala 49<br />

industrijskih zona na 6350 hektara,<br />

gde firme mogu da posluju pod ekstremno<br />

povoljnim uslovima. Zajedno<br />

sa PKS, reagovali smo na tri<br />

najveća problema: nezaposlenost,<br />

nelikvidnost i nedisciplinu, rekla je<br />

Kalanović. Naglasila je da je borba<br />

protiv sive ekonomije pokrenuta<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

20<br />

u fokusu<br />

olakšicama na doprinose za zaposlene, kao i jačom<br />

kaznenom politikom. Priznajući da država jeste dužnik,<br />

Kalanović je naglasila da se sada bori za period<br />

naplate od 60 dana kao prelazno rešenje. Dugoročna<br />

strategija podrazumeva da hoćemo da nam 50 odsto<br />

BDP dolazi od izvoza, a za to je potrebno stimulisati<br />

izvoznike, rekla je Kalanović.<br />

Imamo BDP tri puta veći nego pre deset godina, javni<br />

dug među najmanjima u regionu i na korak smo od ulaska<br />

u EU, rekao je potpredsednik Vlade Božidar Đelić,<br />

ali je naglasio da to nije besplatno. Ne možemo deset<br />

godina da izvozimo bez carina, a da mi bar postepeno<br />

ne otvorimo svoje tržište, rekao je Đelić. Prelazne periode<br />

za poljoprivredne proizvode ispregovarali smo sa<br />

EU na predlog Privredne komore <strong>Srbije</strong>, rekao je on,<br />

kao i da u odnosu sa EU možemo očekivati “pozitivni<br />

boomerang”. On je ukazao na paradoks da kompanije<br />

iz Pirota dobijaju tendere na tržištu EU, a kod nas to<br />

ne uspevaju. Što se tiče makroekonomske politike Vlade,<br />

Đelić je podsetio da je Srbija za dve milijarde evra<br />

smanjila javnu potrošnju, a nije podigla PDV sa 18 na<br />

23 odsto, kao što su uradile mnoge zemlje u regionu.<br />

Nikola Pavičić, SINTELON, Bačka Palanka<br />

-Predlažem da danas ovaj parlament upozori Vladu da<br />

se opasna igra sa dinarom prekine, jer se stari dugovi<br />

ne mogu više vraćati novim zaduživanjem, već jačanjem<br />

izvoza, podrške proizvodnji za izvoz i evrima iz<br />

tog izvora. Smanjenje enormne javne potrošnje ne može<br />

biti bez reforme javnog sektora. Vlada je pre dve godine<br />

najavila reformu javnog sektora, započela sa reformom<br />

javne uprave i bez ikakvog objašnjenja bilo kome<br />

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić<br />

-odustala od te reforme. Predlažem da parlament traži<br />

od Vlade odgovor zašto reforma nije sprovedena i ko je<br />

reformu zaustavio. Predlažem takođe da se plate u javnom<br />

sektoru usklađuju sa visinom zarada u prerađivačkoj<br />

industriji i sektorima gde se stvaraju nove vrednosti.<br />

Rajko Latinović, PKB IMES, Beograd<br />

-Danas se od poljoprivrede traži da proizvede po cenama<br />

konkurentnu hranu, ali takvu koja će sačuvati<br />

zdravlje, otpornost i genetsku sigurnost ljudi, dakle<br />

kroz generacije. Taj zadatak se može ispunjavati korišćenjem<br />

prirodnih resursa i posvećenošću onih koji su<br />

rešili da se time bave, da sa ljubavlju nadziru svoje žive<br />

stvorove i osetljive materije danju i noću. Ali, danas<br />

nije moguće bez velikog znanja, tehničkih i materijalnih<br />

sredstava, opredeliti se za ovu oblast i u nju ulagati<br />

materijalna sredstva i znanje. To traži sigurnost na<br />

duži rok.<br />

Zaključci prve sesije<br />

Imajući u vidu predloge koji su dati u diskusiji, a uvažavajući stavove, odnosno odgovore predstavnika Vlade i<br />

resornih ministarstava, predsedavajući Srpskom parlamentu preduzeća Miroslav Miletić, direktor Bambi-Banat,<br />

dao je na glasanje predloge prve sesije. Po proceduri kojom se glasa u Narodnoj skupštini <strong>Srbije</strong>, usvojeni su<br />

sledeći predlozi:<br />

1. da je neophodno izvršiti sveobuhvatnu reformu javnog sektora;<br />

2. da prioritet reforme poreskog sistema treba da bude smanjenje poreskog opterećenja zarada;<br />

3. da u poslovniku o radu Vlade treba uvesti obavezu pribavljanja mišljenja Privredne komore <strong>Srbije</strong> za sve ekonomske<br />

propise;<br />

4. da Narodna skupština Republike <strong>Srbije</strong> treba da formira odbor za nadzor nad primenom Zakona o javnim nabavkama<br />

5. da je potrebno izvršiti reviziju parafiskalnih opterećenja privrede;<br />

6. da treba osposobiti Direkciju za republičke robne rezerve, radi obezbeđenja adekvatnih mehanizama za regulisanje<br />

tržišta;<br />

7. da treba hitno doneti zakon o zadrugama i zakon o robnim berzama, radi regulisanja tržišta primarnih poljoprivrednih<br />

proizvoda;<br />

8. da je potrebno doneti novi sistemski pristup podsticanja poljoprivrede u funkciji promena agrarne politike.<br />

www.pks.rs

u fokusu<br />

21<br />

broj 65<br />

Radoslav Veselinović, GALEB GROUP, Šabac<br />

-Predlažem da se donesu zaključci o tome da li treba<br />

sistemski urediti učešće privrede u procesu kreiranja<br />

i izrade zakona i politike. Predlažem da se Poslovnikom<br />

Vlade uredi da je predlagač ekonomskih zakona<br />

u obavezi da pribavi mišljenje Privredne komore<br />

<strong>Srbije</strong> o nacrtu zakona, predlogu uredbe ili odluke,<br />

kao i da je u obavezi da sprovede javnu raspravu o<br />

nacrtu zakona, što bi bio dalji korak u transparentnosti<br />

primene propisa. Drugo, da li smatrate da <strong>Privredna</strong><br />

<strong>komora</strong> <strong>Srbije</strong> u ime privrede treba da bude predlagač<br />

zakona iz oblasti privrede Mislim da treba izvršiti izmenu<br />

zakonskih propisa o Vladi i Skupštini u cilju<br />

vraćanja mogućnosti da <strong>Privredna</strong> <strong>komora</strong> <strong>Srbije</strong> bude<br />

predlagač zakona iz oblasti privrede i da bude aktivan<br />

učesnik i u Skupštini i na sednicama Vlade, da bar<br />

može savetodavno da učestvuje.<br />

Miroslav Tlačinac - AMIGA, Kraljevo<br />

-Moji predlozi i zaključci, kada je u pitanju Zakon o<br />

javnim nabavkama su sledeći: da se važeći Zakon o<br />

javnim nabavkama dogradi i omogući njegova striktna<br />

primena u svim varijantama i slučajevima; da se<br />

Zakon o podsticanju građevinske industrije, ili učini<br />

transparentnim ili ukine; da se omogući zaštita domaćih<br />

proizvođača opreme, definisanjem preciznih kriterijuma<br />

po vertikali za svaku javnu nabavku; da se<br />

zaštiti domaće tržište kroz odredbe Zakona o javnim<br />

nabavkama bar onoliko koliko to čine Hrvati i Slovenci,<br />

kada je u pitanju njihovo tržište. I ništa više.<br />

Dragan Nenadović,<br />

GALENIKA FITOFARMACIJA, Beograd<br />

-Što se tiče konkretnih mera, predložio bih da se<br />

preispita opravdanost prakse uvođenja novih nameta<br />

kroz sve vidove parafiskalnih opterećenja, da se<br />

oceni formiranje raznih državnih agencija i sličnih<br />

institucija i regulatornih tela u okviru već postojeće<br />

infrastrukture koja može da obavi određene zadatke.<br />

U svakom slučaju, insistirao bih na obavezi pribavljanja<br />

mišljenja Privredne komore <strong>Srbije</strong> pre uvođenja<br />

novih taksi i naknada, odnosno donošenja novih neporeskih<br />

zakona.<br />

Radoslav Veselinović, GALEB GROUP, Šabac<br />

podrške firmama sa dugogodišnjim zakonitim poslovanjem.<br />

Do sada su podržavani oni koji su se pojavljivali<br />

i bili „zvezde padalice“.<br />

Dejan Radenković,<br />

RATKO MITROVIĆ, Beograd<br />

Nelikvidnost je najveći problem privrede <strong>Srbije</strong>, a jedan<br />

od najbitnijih uzroka je što se probijanje valute<br />

smatra normalnim i što su neki „jednakiji” od drugih.<br />

Dok neki mogu da se beskamatno finansiraju, čak i<br />

da ne zatraže sredstva, drugi kojima nije potrebno da<br />

vuku sredstva od banaka, to moraju da rade. Iskustva<br />

iz Evropske unije govore da se moraju utvrditi<br />

postupci. Ovo se ne sme odnositi samo na privredu,<br />

nego, u prvom, redu na državu, koja mora biti jednako<br />

ekspeditivna prema svima, kada naplaćuje, kao i kada<br />

plaća svoje obaveze, a to danas, svi znamo, nije slučaj.<br />

Milan Janković, PP LIDO COMPANY, Beograd<br />

-Postavlja se pitanje svih pitanja – plaćanje PDV! I pitanje<br />

podrške građevinarstvu je postavljeno u ovom<br />

trenutku kao imperativ pred Vladu. A građevinarstvo<br />

je samo jedan deo privrede. <strong>Privredna</strong> društva<br />

iz oblasti saobraćaja, trgovine, turizma su definitivno<br />

Boško Stanisavljević, JUGOHEM, Nova Pazova<br />

-Moramo obezbediti dobar ambijent na opštem planu,<br />

da imamo dugoročno opredeljenu politiku i pravnu<br />

sigurnost. Potrebno je da se preispitaju i utvrde efekti,<br />

odnosno pozitivne i negativne posledice, primene<br />

propisa na mali biznis. Suočavamo se sa odsustvom<br />

Milan Janković, PP LIDO COMPANY, Beograd<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

ugrožena u ovom trenutku. Danas<br />

niko nikome ne plaća i zato želim<br />

da se glasa da plaćanje PDV ide<br />

po primanju uplata, da to bude<br />

ograničeno na dve ili tri godine.<br />

Milenka Jezdimirović,<br />

DUNAV OSIGURANJE,<br />

Beograd<br />

-Predložila bih da pod hitno Vladi<br />

predložimo da se raščisti deo bilansa<br />

ili međusobnih dužničko-poverilačkih<br />

odnosa između države i partnera<br />

države i to u direktnoj komunikaciji,<br />

da se uvede jednomesečna elektronska<br />

kompenzacija obaveza i potraživanja<br />

, uz obavezno pisanje kamata<br />

na poreske dugove koji su prouzrokovani<br />

zbog toga što država nije platila<br />

direktne obaveze partnerima.<br />

Radosav Zarić,<br />

STR ZAH MARKET,<br />

Lazarevac<br />

-Ako hoćemo da imamo ostvaren<br />

prihod od milion dinara, moraćemo<br />

da se bavimo sivom ekonomijom<br />

da bismo bili likvidni.<br />

Od milion dinara roba, promet<br />

je oko 65 odsto, država uzima 18<br />

odsto, i koliko ostaje nama da bismo<br />

mogli da budemo likvidni i<br />

podmirimo sve ono što treba da<br />

se podmiri!<br />

Momčilo Trajković,<br />

RATAR, Kosovska Gračanica<br />

-Preduzeća na Kosovu i Metohiji<br />

nalaze se u katastrofalnom stanju,<br />

pogotovo preduzeća koja funkcionišu<br />

ispod Ibra. Dok je privatizacija<br />

trajala u preduzećima u albanskim<br />

sredinama, država je imala odgovor<br />

da će to pred međunarodnim<br />

sudovima ispraviti. Ali, sada je<br />

došlo na red da se privatizuju dva<br />

preduzeća koja rade u srpskim<br />

enklavama ispod Ibra. Jedno je<br />

„Ineks“ Brezovica i drugo je Poljoprivredno<br />

preduzeće „Ratar“, Laplje<br />

Selo, Gračanica.<br />

22<br />

Druga sesija Srpskog parlamenta preduzeća<br />

Finansiranje privrede<br />

u fokusu<br />

Ključna prepreka za uspešno uključenje realnog<br />

sektora <strong>Srbije</strong> na međunarodno tržište je<br />

niska produktivnost i zastarelost kapaciteta i<br />

tehnologija. Fleksibilan kurs umanjio teškoće<br />

od ekonomske krize. Privredu karakteriše tek<br />

polovina proizvodnje iz 1990. godine<br />

Jelena Petković,<br />

direktor korporativnog upravljanja<br />

preduzeća Tigar d.o.o. u Pirotu,<br />

uvodničar na drugoj sesiji<br />

Ključna prepreka za uspešno<br />

uključenje realnog sektora <strong>Srbije</strong><br />

na međunarodno tržište je zastarelost<br />

kapaciteta i tehnologija,<br />

kao i niska produktivnost. Zato<br />

je prioritet ulaganje u investicije i<br />

industrijsku infrastrukturu, tehnologije,<br />

razvoj novih proizvoda i<br />

tržišta. Da bi privreda bila konkurentna,<br />

domaća preduzeća treba<br />

da posluju u stabilnim uslovima<br />

i da imaju na raspolaganju izvore<br />

za finansiranje investicija, trajnog<br />

obrtnog kapitala, kao i za kratkoročna<br />

finansijska premošćavanja, u<br />

dovoljnom obimu i po prihvatljivoj<br />

ceni. Ovo je između ostalog istakla<br />

Jelena Petković, direktor korporativnog<br />

upravljanja preduzeća ,,Tigar’’<br />

d.o.o. u Pirotu, uvodničar na<br />

drugoj sesiji ,,Finansiranje privrede’’<br />

Srpskog parlamenta preduzeća<br />

koji se održao u Skupštini <strong>Srbije</strong>.<br />

Po rečima Jelene Petković, srpsku<br />

privredu karakteriše izostajanje<br />

investicionog kapitala prema velikim<br />

preduzećima, a zbog nepostojanja<br />

razvojne banke nije bilo<br />

investicija većih vrednosti. Ona<br />

je posebno istakla da ulaganje u<br />

investicije mora da prati dugoročno<br />

finansiranje potreba preduzeća<br />

za trajnim obrtnim kapitalom.<br />

Da bi se to ostvarilo potrebna je<br />

koordinacija NBS i komercijalnih<br />

banaka, kako bi banke imale<br />

motiv i uslove da se uključuju<br />

u finansiranje ovog tipa. Kada je<br />

reč o problemima u pristupu kreditima,<br />

Jelena Petković je istakla<br />

da, uglavnom nedostaju državne<br />

garancije kod kreditnih linija za<br />

finansiranje investicionog trajnog<br />

obrtnog kapitala, uz naglasak da<br />

zahtevi banaka i propisi NBS ne<br />

uvažavaju činjenicu da preduzeća<br />

koja su u procesu investiranja,<br />

ne mogu istovremeno imati i dobre<br />

finansijske pokazatelje. Prema<br />

njenom mišljenju, srpskoj privredi<br />

nedostaje zaštita od valutnih rizika,<br />

zatim rizika primene kamatnih<br />

stopa za postizanje neophodnog<br />

nivoa konkurentnosti na tržištu.<br />

Posle diskusija brojnih privrednika,<br />

Srpskom parlamentu preduzeća<br />

obratio se generalni direktor<br />

Sektora za ekonomske analize i<br />

www.pks.rs

u fokusu<br />

23<br />

broj 65<br />

istraživanja Narodne banke <strong>Srbije</strong> Branko Hinić,<br />

istakavši da će NBS prihvatiti sve što privreda od<br />

nje traži. On je naglasio da novu proizvodnju može<br />

da obezbedi samo veći izvoz. Govoreći o monetarnoj<br />

politici, Hinić je podvukao da bi Srbiju kriza<br />

više koštala da smo imali čvrstu valutu. Po rečima<br />

Hinića, privredu <strong>Srbije</strong> danas karakteriše tek polovina<br />

proizvodnje iz 1990. godine, a tu je i visoka<br />

nezaposlenost. On je ukazao i na to da su mere<br />

Vlade <strong>Srbije</strong> ublažile krizu. Narodna banka očekuje<br />

da u tekućoj godini krene ozbiljnije u komunikaciju<br />

sa relativno velikim brojem preduzeća, oko 250, sa<br />

teritorije cele Republike <strong>Srbije</strong>. Naravno, broj prisutnih<br />

delegata slučajno se podudara sa našim potencijalnim<br />

uzorkom koji bismo hteli da testiramo<br />

sa stanovišta mera monetarne politike. Konstantno<br />

gledamo kako pojedine mere monetarne politike<br />

utiču na privredu, to nije sporno. Međutim, to je<br />

pogled sa „balkona“, gledamo odozgo, gledamo<br />

makroekonomski. Suštinski, mi ne vidimo tu neke<br />

finese, neke razlike. Potpuno je različit uticaj koji<br />

jedna mera može da ima npr. na poljoprivredu,<br />

a sasvim drugi na hotelijerstvo, ili na računarske<br />

usluge. Znači, postoje neke bitne razlike koje mi<br />

moramo da uvažimo, da pokušamo na neki način<br />

da artikulišemo taj deo informacija iz privrede, da<br />

bismo mogli te informacije da prenesemo članovima<br />

Izvršnog odbora prilikom donošenja odluka o<br />

monetarnoj politici, podvukao je Hinić.<br />

Dragan Kopčalić, MONTERA, Beograd<br />

-Predlažem za glasanje sledeće:<br />

Obaveza plaćanja PDV stiče se trenutkom dešavanja<br />

prvog od dva događaja – naplatom privremene situacije<br />

ili overom okončane situacije.<br />

U svakom ugovoru koji se prilaže uz tendersku dokumentaciju,<br />

po Zakonu o javnim nabavkama, mora da<br />

se predvidi devizna klauzula ili klizna skala, kao i rok<br />

plaćanja do 28 dana od ispostavljanja situacije. Mora<br />

da budu opredeljeni i penali, kao i automatsko produženje<br />

roka izvođenja u slučaju kašnjenja u plaćanju.<br />

Saša Vitošević, GLOBAL SEED, Novi Sad<br />

-Poljoprivreda <strong>Srbije</strong> se u skoro svim nacionalnim<br />

strategijama, moglo bi se reći i lokalnim, definiše kao<br />

jedan od osnovnih strateških pravaca razvoja <strong>Srbije</strong>.<br />

Takođe, većina političara u njoj vidi najveću razvojnu<br />

šansu <strong>Srbije</strong>. Nažalost, poljoprivreda nije i ne može<br />

biti nosilac razvoja ukupne privrede, ali poljoprivreda<br />

mora, i to je jedan od osnovnih ciljeva svih mera agrarne<br />

politike, da osigura, pre svega, prehrambenu sigurnost<br />

stanovništva i naravno, da u sinergiji sa prehram-<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

24<br />

u fokusu<br />

benom industrijom doprinese ukupnom privrednom<br />

razvoju zemlje.<br />

Slobodan Spasović, CINI, Čačak<br />

-Prvo da uradimo ono što nas ne košta ništa – da iskoristimo<br />

postojeće intelektualne resurse! Bez obzira na<br />

niska ulaganja u nauku u prethodnom periodu od svega<br />

0,3 odsto bruto društvenog proizvoda pa i manje,<br />

naša nauka i naši naučnici su nešto radili. Do nekih<br />

rezultata se došlo. Ta znanja su u glavama naučnika,<br />

u arhivama Ministarstva nauke, u ormarima instituta<br />

i fakulteta. Bilo kolika da su, ona su naš neiskorišćeni<br />

resurs, koji smo već isfinansirali, a ja iz ličnog iskustva<br />

znam da ima i te kako upotrebljivih rezultata koji čekaju<br />

da se neko seti kako od toga može da se napravi<br />

tržišno prihvatljiv mehanizam.<br />

Vladimir Đurđević, INTER MEHANIKA,<br />

Smederevo<br />

-Da bi se omogućio ravnopravni položaj radnici preduzeća<br />

kojima duguju preduzeća u restrukturiranju,<br />

potrebno je omogućiti naplatu makar kroz kompenzaciju<br />

sa državom i to kroz Fond za razvoj Republike <strong>Srbije</strong><br />

ukoliko preduzeće - poverilac ima obaveze po tom<br />

osnovu, ili kroz poreski kredit koji bi se odobrio preduzeću-poveriocu<br />

za izmirivanje poreza i doprinosa<br />

za zarade, PDV i ostale fiskalne obaveze iz poslovanja<br />

u narednom periodu, kroz odobrenje za sprovođenje<br />

trajne kompenzacije sa Ministarstvom finansija prema<br />

dobavljačima poveriocima za izmirivanje PDV i drugih<br />

fiskalnih obaveza koje ima i kao dobavljač.<br />

Goran Vasić, NOVOSADSKI SAJAM<br />

-Kratko bih se osvrnuo na projekat razvojne banke,<br />

koji je i gospođa uvodničar spomenula i apostrofirala.<br />

Mislim da je taj projekat značajan i prisutan je u našoj<br />

javnosti sa različitim tumačenjima i očekivanjima.<br />

Imao sam prilike da se upoznam sa praksom takvih<br />

institucija u mom prethodnom poslu, u Italiji, Austriji,<br />

Nemačkoj, pa ću govoriti na osnovu tog iskustva. Činjenica<br />

je da te institucije tamo prate infrastrukturne<br />

projekte. U nekim drugim zemljama podržavaju još i<br />

programe samozapošljavanja i slične projekte koji su<br />

bitni za razvoj države a komercijalne banke ih smatraju<br />

rizičnim i za njih ne pokazuju dovoljno interesovanja.<br />

Ljubodrag Knežević, IGMA ULJMA, Uljma<br />

-Mislimo da ne može privreda da izađe iz „blata“,<br />

zaglavljena u ukupne teškoće u ukupnoj nelikvidnosti,<br />

ukoliko se tekuće obaveze ne budu reprogramirale.<br />

Stoga mislim da treba učiniti napore da se<br />

reprogrami naprave kod države, tamo gde ne bude<br />

izvršena kompenzacija, koju su prethodni govornici<br />

pominjali. Dakle, prethodno kompenzacija, izmirenje<br />

međusobnih obaveza, a nakon toga određeni<br />

reprogrami na najmanje dve godine, do eventualno<br />

pet godina.<br />

Snežana Popović,<br />

SILEKS, Pančevo<br />

-Terminologija koju smo najavili u ovoj sesiji jeste<br />

nelikvidnost, ekonomska kriza, dugovi Republike<br />

i javnih preduzeća, lokalnih samouprava, pošto je<br />

sve zajedno generator nelikvidnosti, a zajednički<br />

imenitelj je finansijska nedisciplina.<br />

Ja bih samo rekla da male firme, za koje se ponekad<br />

hvalimo da na njima počiva privreda, ne samo naša<br />

nego i evropska, koje nisu otpuštale radnike u periodu<br />

ekonomske krize, koje su bile finansijski disciplinovane<br />

i prema državi i prema svojim poslovnim<br />

partnerima, koje su svoje poslovanje zasnivale<br />

poštujući međunarodne i evropske standarde, koje<br />

nisu obarale kvalitet svojih proizvoda, te firme su<br />

sada na kolenima. Ja sam iz jedne takve firme.<br />

Slađan Disić,<br />

SIMPO, Vranje<br />

-Neverovatno je da zemlje koje su ušle u Evropsku<br />

uniju ili su bliže Evropskoj uniji nego što smo mi, imaju<br />

manja zahvatanja u privredi. Tu, pre svega mislim<br />

na poreze i doprinose na plate, koji su u Srbiji još uvek<br />

toliko visoki, čak 62,8 odsto, a u drugim državama u<br />

okruženju, recimo u Hrvatskoj koja je na pragu Evropske<br />

unije čak 55 odsto, u Sloveniji 51 odsto, a da ne<br />

govorimo o Makedoniji i Bugarskoj gde su porezi i<br />

doprinosi na zarade 40,8 odsto. Dakle, znatno su manja<br />

zahvatanja. Ako tome dodamo da su cene derivata<br />

nafte, koje reguliše država, u Srbiji veće nego u zemljama<br />

okruženja, jasno je koliki su naši nameti.<br />

Dragan Todorović,<br />

HOTEL IZVOR,<br />

Aranđelovac<br />

-Mislim da bi država, sistemskim rešenjima trebalo<br />

da stvori osnov da investitori sa reputacijom uspešnog<br />

ulaganja u ugostiteljsko-turističke objekte na<br />

određenoj turističkoj destinaciji, mogu da doprinesu<br />

razvoju turističke destinacije ulaganjem u druge<br />

hotele i druge turističke objekte koji se nalaze na toj<br />

destinaciji.<br />

www.pks.rs

u fokusu<br />

25<br />

broj 65<br />

Zaključci druge sesije<br />

Privrednici su, po proceduri kojom se glasa u Narodnoj skupštini <strong>Srbije</strong>, izglasali sledeće predloge druge sesije Srpskog<br />

parlamenta preduzeća:<br />

1. da je neophodno u pregovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama obezbediti kredite za namensko<br />

finansiranje trajnog obrtnog kapitala;<br />

2. da mere NBS treba da stvore okvir koji je podsticajan za banke da odobravaju dugoročne kredite;<br />

3. da treba razviti sistemske mehanizme zaštite od promena kamatnih stopa kojima se Narodnoj banci <strong>Srbije</strong> obezbeđuje<br />

nadzor nad njihovim sprovođenjem;<br />

4. da je potrebno osnovati srpsku razvojnu banku;<br />

5. da je potrebno definisati sistemski okvir za primenu modela ,,privatno – javnog partnerstva’’;<br />

6. da je potrebno razviti nove instrumente obezbeđenja potraživanja;<br />

7. da treba doneti program sistemskog odobravanja državne pomoći za razvoj koji je zasnovan na inovacijama;<br />

8. da treba uvesti obavezu za sve korisnike budžetskih sredstava, lokalnu samoupravu, javna preduzeća i preduzeća u<br />

restrukturiranju, da dugove prema privredi izmiruju u sledećim rokovima:<br />

- u roku od 60 dana do 31. 12. 2011. godine<br />

- u roku od 45 dana od 1.1.2012. godine.<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

26<br />

u fokusu<br />

Treća sesija Srpskog parlamenta preduzeća<br />

Izvoz – pretpostavka i podrška rastu<br />

Industrija je najvažniji sektor domaće privrede, koji u izvozu učestvuje<br />

više od 90 odsto, ali i više od 80 odsto u uvozu, tako da je strukturno<br />

prilagođavanje industrije nešto što nam je neophodno ako želimo da<br />

poboljšamo svoj spoljnotrgovinski bilans, rekao je uvodničar treće<br />

sesije zasedanja Srpskog parlamenta preduzeća Bojan Radun, izvršni<br />

direktor kompanije NEKTAR iz Bačke Palanke<br />

<strong>Privredna</strong> <strong>komora</strong> <strong>Srbije</strong> u svom prilogu za strategiju<br />

i politiku razvoja industrije Republike <strong>Srbije</strong> od<br />

2011. do 2020. godine dala je okvir prioritetnih aktivnosti<br />

i mera kroz pet ključnih oblasti, a to su – podsticanje<br />

investicija, na čemu rade čitava Vlada i privreda,<br />

razvoj infrastrukture, unapređenje konkurentnosti,<br />

inovacije, istraživanja i razvoj i reforma obrazovnog<br />

sistema, istakao je Radun. Međutim, ako se vratimo<br />

ne tako daleko unazad, 2008. godine, niz specifičnih<br />

mera našlo je svoje mesto u Strategiji povećanja izvoza<br />

Republike <strong>Srbije</strong> za period od 2008. do 2011. godine.<br />

Isto tako, znamo da je veoma mali deo tih mera realno<br />

primenjen u praksi. Zato je jedna od preporuka da<br />

se vratimo ovoj strategiji ali da realizacija preporuka<br />

postane jasan, merljiv, održiv cilj ekonomske politike<br />

Republike <strong>Srbije</strong>, zaključio je Radun.<br />

Posle izlaganja uvodničara, u trećoj sesiji izlagali su<br />

predsednik UO „Novi drvni kombinat“ d.o.o. Đorđe<br />

Ostojić, generalni direktor „Impol Seval“ Sevojno<br />

Ninko Tešić, direktor „Monting energetike“ Milovan<br />

Spasić, direktor „Dunav Grocka“ Petar Stojanović,<br />

generalni direktor Poslovnog udruženja „Srbijatransport“<br />

Goran Aleksić, direktor „MC most“ Aleksandar<br />

Drakulić i drugi. Privrednicima u poslaničkim<br />

klupama obratio se i ministar ekonomije i regionalnog<br />

razvoja Nebojša Ćirić.<br />

Prema njegovim rečima, Ministarstvo završava predlog<br />

industrijske politike, koja treba da bude namenjena<br />

izvozu, podsticanju investicija, razvoju infrastrukture,<br />

unapređenju konkurentnosti i inovacionih istraživanja.<br />

Javna rasprava je već krenula, rekao je Ćirić i<br />

naglasio: Svi ovi vaši predlozi na neki način ugrađeni<br />

su u Nacrt strategije industrijske politike, koja će pokriti<br />

period od 10 godina. Nacrt, između ostalih stvari,<br />

obuhvata i predlog za formiranje razvojne banke, po<br />

mom mišljenju - banke koja treba da finansira velike<br />

investicione projekte - dok Fond za razvoj treba da zadrži<br />

svoju ulogu primarno kao institucija koja kreditira<br />

srednja i mala preduzeća.<br />

U vezi sa zahtevom privrednika da se rok plaćanja li-<br />

Dragoljub Vukadinović, predsednik kompanije Metalac Holding a.d, Jelena Petković, direktor korporativnog upravljanja<br />

preduzeća Tigar d.o.o. i Bojan Radun, izvršni direktor kompanije NEKTAR (uvodničar treće sesije)<br />

www.pks.rs

u fokusu<br />

27<br />

broj 65<br />

mitira maksimalno na 60 dana, da nove obaveze redovno<br />

budu izmirivane, a da se za stare napravi neka<br />

vrsta reprograma i plana otplate, Ćirić je naglasio da<br />

to treba da važi za sve nivoe države, za ministarstva,<br />

agencije, javna preduzeća, i za lokalne samouprave,<br />

jer su jedan deo kašnjenja izazvale upravo lokalne samouprave.<br />

Podizanje konkurentnosti, podsticanje izvoza, podsticaj<br />

dobrim premisama jesu prioritet, rekla je potpredsednica<br />

Vlade Republike <strong>Srbije</strong> Verica Kalanović,<br />

izrazivši zadovoljstvo zbog otvorenog dijaloga privrede<br />

i izvršne i zakonodavne vlasti, jer jedino tako može<br />

biti dobrih rezultata. Ona je izrazila želju da država<br />

što pre izađe iz stanja koje su privrednici s pravom nazvali<br />

„lošim ambijentom poslovanja“.<br />

Đorđe Ostojić, NOVI DRVNI KOMBINAT,<br />

Sremska Mitrovica<br />

-Ako se ovo stanje sa kursom ne popravi, u septembru<br />

mesecu Drvni kombinat će biti zatvorena firma i pola<br />

pilanara neće krenuti. Ovo nije samo udar na drvnu<br />

industriju. Sledeće godine to isto čeka šumare, a javna<br />

preduzeća neće imati kome da prodaju robu i moraće<br />

da izvoze. Ni Afrika više ne izvozi trupce, nije red da<br />

to Srbija radi.<br />

Ninko Tešić, IMPOL SEVAL, Sevojno<br />

-Velike oscilacije kursa, ni ka plusu ni ka minusu,<br />

ne odgovaraju privredi. Mi uporno pričamo da nam<br />

treba relativno stabilan kurs dinara koji će se postepeno<br />

kretati u okvirima kretanja inflacije. Zato i<br />

tražimo od centralne banke da osmisli mehanizme<br />

za regulisanje deviznog kursa, kako bi se izbegle velike<br />

oscilacije kursa, kako na dugi rok ne bi uticale<br />

na konkurentnost naše privrede i ovo je predlog za<br />

glasanje.<br />

Milovan Spasić, MONTING ENERGETIKA,<br />

Beograd<br />

-Standardi EU koje su prihvatile sve njene članice, definišu<br />

zahteve koje određeni proizvod mora da zadovolji<br />

da bi se stavio u promet. Istim standardima date<br />

su i metode za ispitivanje i dokazivanje pojedinih parametara.<br />

Posebnim direktivama utvrđeni su zahtevi<br />

za pojedine proizvode koji moraju biti ispunjeni, da<br />

bi se proizvod stavio u promet. Zajedno, standardi<br />

i tehnički propisi omogućavaju zaštitu i bezbednost<br />

korisnika građana, zaštitu životne sredine, energetsku<br />

efikasnost. Stanje u državi Srbiji po ovim pitanjima<br />

može se oceniti kao neuređeno.<br />

Petar Stojanović, DUNAV GROCKA, Beograd<br />

-Svi znamo da je povećanje izvoza jedan od najbitnijih<br />

uslova za povećanje privrednih aktivnosti. Ovo<br />

je posebno značajno za našu zemlju sa ograničenim<br />

resursima, ali imajući u vidu i činjenicu da od svih<br />

zemalja u okruženju kod nas tranzicija najduže traje<br />

i sa nerestrukturiranim preduzećima gubimo trku<br />

na globalnom tržištu. Na domaćem tržištu se ne<br />

može obezbediti ekonomija obima, a time ni jačanje<br />

konkurentske pozicije domaćih preduzeća u svetu.<br />

Efekti ekonomske i finansijske krize su pokazali da<br />

tržište ne može samo po sebi da reši sve nepravilnosti<br />

i da je uloga države potrebna u delu stvaranja<br />

uslova za podsticanje razvoja industrije.<br />

-Podržavam mere za izvoz, ali zašto ne bismo mi<br />

izvozili i dečje stvari, s obzirom na to da smo imali<br />

dosta fabrika. Treba sprečiti belu kugu, jer 35.000 ljudi<br />

u ovoj Srbiji više umre nego što se rodi. Sve to treba da<br />

nas brine, jer sutra neko treba da radi i proizvodi, pa i<br />

da stvara uslove za izvoz.<br />

Velin Ilić, ALFA PLAM, Vranje<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

28<br />

u fokusu<br />

Zaključci treće sesije<br />

Privrednici su, po proceduri kojom se glasa u Narodnoj skupštini <strong>Srbije</strong>, izglasali<br />

sledeće predloge:<br />

1. da Narodna banka <strong>Srbije</strong> (NBS) treba da razvije sistemski mehanizam za<br />

sprečavanje velikih oscilacija kursa, koje, na dugi rok, negativno utiču na<br />

konkurentnost privrede;<br />

2. da treba doneti Zakon o sistemu kreditnih garancija;<br />

3. da treba preispitati trenutne podsticaje SIEPE o dodeli bespovratnih<br />

sredstava koja dodeljuje kao podsticaj izvoznicima;<br />

4. da je potrebno intenziviranje donošenja tehničkih propisa, usklađenih sa<br />

propisima Evropske unije;<br />

5. da je neophodno formirati Fond za sufinansiranje sertifikacije u inostranstvu;<br />

6. da odmah posle donošenja tehničkih propisa treba osposobiti kontrolna<br />

akreditovana tela za kontrolu proizvoda.<br />

Međutim, problem je što naša privreda<br />

ne može da učestvuje u toj<br />

trgovini kao prodavac, odnosno,<br />

može - ali sa teškoćama. U čemu<br />

je problem Problem je u tome što<br />

su naši izvozni propisi dizajnirani<br />

samo za velike izvoze. Dakle, mali<br />

izvozni poslovi ne trpe troškove<br />

koji se nameću pri izvozu. Da biste<br />

obavili bilo kakav izvoz potrebno<br />

je da platite najmanje iznos oko 50<br />

evra. Ako želite da prodate nešto<br />

manje vrednosti, to je 10 ili 20 evra.<br />

Dakle, sami administrativni troškovi<br />

su daleko veći od vrednosti<br />

robe, troškova transporta ili same<br />

usluge.<br />

Goran Aleksić,<br />

SRBIJATRANSPORT,<br />

Beograd<br />

-Veliki deo zemalja u okruženju,<br />

preduzele su određene mere da<br />

subvencionišu saobraćajnu delatnost,<br />

kako bi firme prevazišle<br />

probleme u kakvim su se sada<br />

našle. U tom smislu smatram da<br />

bi Vlada Republike <strong>Srbije</strong> trebalo<br />

da pronađe model za uključivanje<br />

delatnosti prevoza u drumskom<br />

saobraćaju u paket mera za<br />

ublažavanje posledica ekonomske<br />

krize, i to pod hitno. To mogu biti<br />

kratkoročne mere, ali se moraju<br />

preduzeti drastično.<br />

Aleksandar Drakulić,<br />

MC MOST, Beograd<br />

-Elektronska trgovina je naročito<br />

razvijena poslednjih nekoliko godina,<br />

pogotovo putem Interneta.<br />

Ja vas sve pozivam da stvorite sebi<br />

sliku u glavi o nekoliko milijardi<br />

kupaca sa jedne strane i nekoliko<br />

miliona kupaca sa druge strane.<br />

Međutim, kada je u pitanju elektronska<br />

trgovina preko Interneta,<br />

najčešće se radi o robi i uslugama<br />

male vrednosti, ali kada se to sve<br />

pomnoži sa ogromnim brojem<br />

transakcija, dođemo do ogromnih<br />

iznosa. Građani <strong>Srbije</strong> mogu da<br />

učestvuju u toj trgovini kao kupci.<br />

Zdravko Lončar,<br />

E-KAPIJA, Beograd<br />

-Država treba da napravi jednu<br />

ozbiljniju strategiju o tome gde mi<br />

kao država možemo da nađemo<br />

svoj prostor u globalnom smislu i<br />

da se ta pozicija gradi sistemski. U<br />

ovom trenutku, jedino što vidim<br />

su SIEPA i PKS, koje se stvarno trude<br />

i koje rade konkretan posao da<br />

pomognu izvoznicima, ali nemaju<br />

dovoljno snage da izguraju sve<br />

ono što je potrebno da se cela jedna<br />

grana podigne i pogura u pravom<br />

pravcu. Mislim da bi bilo dobro da<br />

se u tom smislu razmišlja i da država<br />

napravi ozbiljniju strategiju.<br />

Bojana Nikolić,<br />

PTT SRBIJA, Beograd<br />

-Sagledavjući iskustva drugih poštanskih<br />

uprava, koje su na ovom<br />

zadatku radile u prethodnom<br />

periodu, kao i okruženja i mera<br />

Vlade i pravne regulative, mi smo<br />

pokrenuli jedan projekat sa ciljem<br />

da našu infrastrukturnu mrežu,<br />

tj. 1500 jedinica poštanskih mreža,<br />

pružimo korisnicima malih i<br />

srednjih preduzeća i ponudimo im<br />

stručnu pomoć. To praktično znači<br />

da Pošta preko svoje mreže omogućava<br />

prijem paketa malih vrednosti.<br />

www.pks.rs

u fokusu<br />

Krediti i garancije<br />

29<br />

broj 65<br />

Odgovarajući na primedbe i pitanja privrednika, vezane za subvencionisane kredite, odnosno kredite gde država<br />

subvencioniše kamatu, ministar ekonomije Nebojša Ćirić je rekao:<br />

- Subvencionisani krediti za likvidnost su obustavljeni jer više nema para. Najavljeno je krajem prošle i početkom ove<br />

godine da je ovo poslednja godina u kojoj će država davati ovakve kredite. Tražnja privrede za kreditima dinarskim i deviznim,<br />

za izvoznike, bila je velika. Postoji mogućnost da se to ponovo pokrene, ako bude rebalansa u junu ili septembru<br />

mesecu i uspemo da obezbedimo novac.<br />

Ono što je važno za vas, subvencionisani investicioni krediti i dalje se nastavljaju. Neki od vas i koriste te programe.<br />

U svakom slučaju, ovo je poslednja godina u kojoj će važiti ovaj deo programa Vlade. Desilo se možda iznenada, ali<br />

desilo se onog momenta kada se potrošio novac iz budžeta. Nismo hteli da dođemo u situaciju da zato što su kasno<br />

obaveštene, banke odobravaju te kredite. Preduzeća se oslone na odluku banke, banka traži subvenciju od države, a<br />

novca nema.<br />

Jedna od preporuka bila je vezana za stanje AOF. To je veoma dobra institucija, bar sam takav utisak stekao iz razgovora<br />

sa privrednicima. Zna da isprati privrednike, pogotovo izvoznike, ali njen problem je neadekvatan nivo sredstava, odnosno<br />

nedovoljna kapitalna osnova. Ministarstvo ekonomije uspelo je da obezbedi jedan relativno mali deo sredstava<br />

u našem budžetu za dokapitalizaciju AOF. Ne verujem da će rebalansom to biti moguće, ali probaćemo da taj iznos<br />

sredstava povećamo u budžetu za 2012. godinu. AOF ima sada jedan zatvoreni portfolio klijenata koje prati već godinama.<br />

Naravno, osim njih, postoje i druge dobre firme, ali jednostavno ispod limitirane kapitalne osnove ne prihvataju<br />

rizik, jer je preveliki.<br />

Ovde je dat predlog zakona o sistemu kreditnih garancija. Podsetiću vas, Garancijski fond je pripojen Fondu za razvoj.<br />

Fond za razvoj, između ostalih, osim odobravanja kredita, ima i funkciju odobravanja garancija. Mi smo relativno skoro<br />

promenili Zakon o fondu za razvoj i način funkcionisanja Fonda. Sa jedne strane, Fond za razvoj sada može da odobrava<br />

kredite, a da kao garanciju, odnosno kao kolateral, ne uzima samo bankarsku garanciju već da može da uzme i zalogu<br />

na opremi, zalogu na akcijama preduzeća, na zgradama, hipoteku, sve ono što je Fond ranije izbegavao i nije radio.<br />

Sa druge strane, izmenili smo deo poslovanja Fonda koji se odnosi na izdavanje garancija. Do pre nekog vremena,<br />

Fond je samo odobravao garancije finansijskim institucijama. Mi smo primenili zahtev privrede i sada Fond odobrava<br />

i garancije za dobro izvršenje posla, za povraćaj avansa, za učešće na licitacijama itd. Da li to treba da se donese Zakon<br />

o sistemu kreditnih garancija, sada ne mogu da dam odgovor. Mislim da je bolje izvršiti dokapitalizaciju Fonda, koja bi<br />

bila specifično namenjena za deo poslovanja Fonda koji se odnosi na izdavanje garancija i da bi to bio način da se ovaj<br />

deo problema, u smislu podrške izvozu, realizuje.<br />

Potpredsednica Vlade Verica Kalanović i ministar Nebojša Ćirić<br />

odgovarali su na pitanja privrednika<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

30<br />

Preporuke prvog zasedanja Srpskog parlamenta preduzeća<br />

Saradnjom do rezultata<br />

u fokusu<br />

Nadam se da će preporuke o kojima su privrednici glasali vlast ugraditi u<br />

ekonomsku politiku <strong>Srbije</strong>, kao što su preporuke Evropskog parlamenta<br />

preduzeća ugrađene u ekonomsku politiku EU, rekao predsednik PKS<br />

Miloš Bugarin<br />

Predsednik PKS Bugarin i predsedavajući SPP Miletić<br />

Predsednik PKS Miloš Bugarin, u ime organizatora<br />

Srpskog parlamenta preduzeća, zahvalio je predsednici<br />

Narodne skupštine Slavici Đukić Dejanović,<br />

premijeru Mirku Cvetkoviću, potpredsednicima Vlade<br />

Verici Kalanović i Božidaru Đeliću, ministru Ćiriću,<br />

predstavnicima Narodne banke <strong>Srbije</strong> na učešću u radu.<br />

Takođe, Bugarin je zahvalio privrednicima, a posebno<br />

uvodničarima, koji su dali „okvir za što kvalitetnije odluke<br />

koje ćemo u vidu preporuka poslati Vladi“.<br />

Nadam se da će preporuke o kojima su privrednici<br />

glasali Vlada ozbiljno uzeti u razmatranje i ugraditi ih<br />

u ekonomsku politiku zemlje za naredne dve godine,<br />

kao što su preporuke Evropskog parlamenta preduzeća<br />

ugrađene u ekonomsku politiku Evropske unije, rekao je<br />

Bugarin i prvo zasedanje Srpskog parlamenta preduzeća<br />

ocenio kao uspešno. Potrebna nam je dvosmerna komunikacija<br />

jer su vremena još teška, zaključio je Bugarin.<br />

Kad god su privreda i država dobro sarađivali, bilo je<br />

rezultata, rekla je potpredsednica Vlade Verica Kalanović<br />

u zaključnom delu Parlamenta i izrazila nadu da će<br />

ovaj prvi dijalog otvoriti i mnoge druge oblike saradnje.<br />

Zaključci prvog zasedanja Srpskog parlamenta preduzeća<br />

Miroslav Miletić, predsedavajući Srpskog parlamenta preduzeća, pozvao je privrednike da i za dve godine, dakle 2013,<br />

u klupama Narodne skupštine <strong>Srbije</strong>, nastave strateški dijalog privrede sa predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti.<br />

Zaključujući prvo zasedanje Srpskog parlamenta preduzeća, Miletić je rekao:<br />

-Na osnovu svih iznetih ocena, konstatacija i predloga o kojima su glasali delegati Srpskog parlamenta preduzeća, postignuta<br />

je saglasnost o sledećem:<br />

1. da se mora sistemski urediti da legitimni predstavnici privrede u narednom periodu budu konsultovani prilikom<br />

donošenja svih propisa i politika koje se direktno odražavaju na poslovanje realnog sektora;<br />

2. da ključni pravci ekonomske politike <strong>Srbije</strong> do 2014. godine moraju da se odnose:<br />

-na promenu modela razvoja i prilagođavanja politike državne pomoći realizaciji tog modela,<br />

-na donošenje nove agrarne politike,<br />

-na prilagođavanje nivoa javne potrošnje realnim mogućnostima privrede,<br />

-na sprovođenju svih do sada definisanih mera za unapređenje konkurentnosti srpske privrede,<br />

-na donošenju sistemskog okvira održivog finansiranja privrede u čemu je prioritetna mera osnivanja srpske razvojne banke,<br />

-na donošenju sistemskog okvira rešavanja problema nelikvidnosti privrede izazvanog dugovanjem koristnika budžetskih<br />

sredstava privatnom sektoru i međusobnog dugovanja privrede,<br />

-na donošenju akcionih planova, programa i instrumenata podrške za sprovođenje mera unapređenja izvoza.<br />

Smatramo da u najskorijem roku moraju da se formiraju radni timovi predstavnika državnih institucija i preduzeća i<br />

udruženja Privredne komore <strong>Srbije</strong>, u cilju usaglašavanja akcionih planova i programa, po odgovarajućim mehanizmima<br />

praćenja sprovođenja usaglašenih akcionih planova. Ovakav pristup formiranju i sprovođenju ekonomske politike<br />

<strong>Srbije</strong> i saradnji na dugi rok je i faktor kredibiliteta evrospke ekonomske agende <strong>Srbije</strong> i preduslov za definisanje realnog<br />

mandata za pregovore za članstvo u Evropskoj uniji.<br />

www.pks.rs

privreda i nauka<br />

31<br />

Proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane<br />

Put do pune trpeze<br />

broj 65<br />

Agrar treba da postane strateška grana, da se u Parlamentu donesu dokumenta<br />

koja će važiti u praksi tri do pet decenija i da se stvore mere<br />

kako bi se napunile prazne staje i obori, pa bi samim tim Srbija imala i<br />

dovoljno hrane iz viših faza prerade za izvoz<br />

Srbija može da proizvede dovoljno<br />

hrane za domaće i svetsko<br />

tržište, ali joj je za to potrebna<br />

podrška države. Odnosno, u ovim<br />

uslovima, kada još nismo izašli<br />

iz krize proizvodnja hrane na 4,1<br />

miliona hektara obradivih poljoprivrednih<br />

površina mora postati<br />

strateška privredna delatnost <strong>Srbije</strong>.<br />

Srbija ni približno dovoljno ne<br />

koristi sopstveni potencijal za proizvodnju<br />

hrane, a kada je reč o izvozu,<br />

on iznosi 2,24 milijarde dolara<br />

u 2010. godini, što je dobro za siromašnu<br />

zemlju, ali ipak nedovoljno<br />

u odnosu na ono šta Srbija može da<br />

ponudi svetu. Jer, prodavali smo<br />

samo sirovine za proizvodnju hrane<br />

koju smo kasnije uvozili za 1,1<br />

milijardu dolara. Dakle, kreatori<br />

ekonomske politike u Srbiji moraju<br />

da donesu strategiju za tri do pet<br />

decenija o razvoju poljoprivrede i<br />

proizvodnji hrane, u nju bi morali<br />

odmah da ulože milijardu dolara, i<br />

da napune prazne staje i obore za<br />

tov svinja u Srbiji (kojih ima oko<br />

200.000). Time bi povećali proizvodnju<br />

mesa sa 472.000 na 650.000<br />

tona, kako za domaće tržište tako<br />

i za izvoz. Jer, izvoz mora biti stalan<br />

sa određenim količinama, a ne<br />

samo od slučaja do slučaja. Neiskorišćena<br />

šansa <strong>Srbije</strong> u izvozu<br />

hrane, naravno ako bi je dovoljno<br />

proizveli, je bivši nesvrstani svet, a<br />

to je 100 zemalja sa 1,7 milijardi stanovnika<br />

na kome se godišnje obrne<br />

650 milijardi dolara u trgovini<br />

sa halal hranom. Ovo je istaknuto<br />

na 23. međunarodnom naučnom<br />

simpozijumu o proizvodnji zdravstveno<br />

bezbedne hrane, koji je od<br />

19. do 25. juna održan u Trebinju<br />

(Republika Srpska). U toku rada na<br />

simpozijumu je prezentovano oko<br />

170 radova iz različitih oblasti u<br />

proizvodnji hrane.<br />

Podstaći ruralni razvoj<br />

U radu skupa učestvovali su i<br />

predstavnici Privredne komore <strong>Srbije</strong>.<br />

,,Veća proizvodnja hrane i njena<br />

realizacija uz podsticaj snažnijeg<br />

razvoja seoskog turizma može<br />

se ostvariti ukoliko bi se u ruralni<br />

razvoj <strong>Srbije</strong> uložilo oko milijardu<br />

dolara, a ceo region proglasi za područje<br />

bez genetski modifikovanih<br />

proizvoda. To je značajno jer se 10<br />

odsto stanovništva Evropske unije<br />

ili blizu 50 miliona njih izjasnilo da<br />

hoće da troši takvu hranu. Turizam<br />

u Srbiji, kao ni agrar, i pored obilja<br />

mogućnosti još uvek nije strateška<br />

privredna grana. Kada bi se stvorili<br />

isti uslovi života i rada na selu kao<br />

i u gradu, mladi bi ostajali da žive<br />

i rade u selima, ne samo u poljoprivredi,<br />

već i u turizmu. Uz veliki<br />

broj brendova u hrani, Srbija kroz<br />

razvoj turizma (godišnje se održi<br />

oko 1.500 manifestacija) mogla bi<br />

da privuče značajan broj gostiju.<br />

Na njenim prostorima postoji 40<br />

aktivnih banja i oko 400 izvora mineralne<br />

vode’’, istakao je Branislav<br />

Gulan iz Privredne komore <strong>Srbije</strong><br />

govoreći na temu ,,Zemlja zdrave<br />

hrane i banja’’.<br />

Velike mogućnosti<br />

za proizvodnju ribe<br />

Savetnik u Privrednoj komori <strong>Srbije</strong><br />

mr Mirjana Miščević je govorila<br />

o neiskorišćenim mogućnostima<br />

proizvodnje ribe u Srbiji. Ona je<br />

istakla da Srbija raspolaže sa 15.000<br />

hektara ribnjaka, od kojih je čak 95<br />

odsto u privatnom vlasništvu. Po<br />

njenim rečima, pored toga ima još<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

30 odsto više površina koje nisu registrovane.<br />

,,Ukupna proizvodnja ribe u Srbiji,<br />

prema podacima Republičkog<br />

zavoda za statistiku iznosi 12.183<br />

tone, a prosečna neto zarada u ovoj<br />

delatnosti je samo 27.763 dinara, u<br />

čemu treba tražiti i razloge za nedovoljno<br />

interesovanje za bavljenje<br />

ovim poslom. Domaća proizvodnja<br />

ribe je nedovoljna za sopstvene<br />

potrebe, i pored toga što postoje<br />

ogromne mogućnosti. Zbog toga<br />

što nedovoljno koristi sopstveni<br />

potencijal, Srbija uvozi veliku količinu<br />

ribe. Tako je samo u 2010. godini<br />

za uvoz sveže i konzervisane<br />

ribe potrošeno više od 90 miliona<br />

dolara, dok je izvezeno samo za nešto<br />

više od milion dolara. U Srbiji<br />

se po stanovniku godišnje troši od<br />

pet do sedam kilograma ribe, što je<br />

veoma malo’’, naglasila je Mirjana<br />

Miščević.<br />

Pokrenuti razvoj stočarstva<br />

Profesor novosadskog Poljoprivrednog<br />

fakulteta dr Vitomir Vidović<br />

je naglasio da je u Srbiji uništen<br />

stočni fond, iznoseći podatak<br />

da je broj krmača za priplod sa<br />

900.000 smanjen na svega 200.000<br />

grla. Prema mišljenju dr Dragana<br />

Glamočića, Srbija treba da podstakne<br />

razvoj stočarstva, pa da ono u<br />

bruto društvenom proizvodu poljoprivrede,<br />

umesto sadašnjih 30<br />

odsto, učestvuje najmanje 60 odsto.<br />

U tom slučaju, ono bi pokrenulo i<br />

sve druge grane industrije.<br />

Sa skupa u Trebinju, kreatorima<br />

agroekonomske politike u Srbiji,<br />

upućen je zahtev da agrar postane<br />

strateška grana, da se donesu<br />

dokumenta koja će važiti u praksi<br />

tri do pet decenija i da se usvoje<br />

mere kako bi se napunile prazne<br />

staje i obori, pa bi samim tim Srbija<br />

imala i dovoljno hrane iz viših<br />

faza prerade za sopstvene potrebe<br />

i izvoz.<br />

B.G.<br />

32<br />

međunarodna saradnja<br />

Poslovni forum Srbija – Kina<br />

Prekretnica<br />

u saradnji sa Golijatom<br />

Predstavnici 50 kineskih kompanija u najbrojnijoj<br />

kineskoj delegaciji od 2000. godine posetili<br />

Srbiju i učestvovali na Poslovnom forumu<br />

Srbija - Kina u PKS<br />

Kina je najznačajniji privredni<br />

partner <strong>Srbije</strong> u Aziji i bilateralni<br />

odnosi dveju zemalja podignuti<br />

su na najviši nivo uspostavljanjem<br />

strateškog partnerstva,<br />

ukazao je predsednik Privredne<br />

komore <strong>Srbije</strong> Miloš Bugarin otvarajući<br />

20. juna Poslovni forum Srbija<br />

– Kina, na kojem je učestvovalo<br />

gotovo 200 privrednika.<br />

Izrazivši zadovoljstvo što je <strong>Privredna</strong><br />

<strong>komora</strong> <strong>Srbije</strong> domaćin<br />

najbrojnijoj kineskoj delegaciji od<br />

2000. godine, koju čine predstavnici<br />

više od 50 kompanija, Miloš Bugarin<br />

je naveo osnovne ekonomske<br />

pokazatelje, koji ukazuju na blagi<br />

oporavak zemlje od posledica krize<br />

– blagi rast bruto društvenog<br />

proizvoda od 1,8 odsto u odnosu<br />

na 2009. godinu, veći izvoz za 17, 4<br />

odsto, smanjenje deficita za 10 odsto<br />

u odnosu na 2009.<br />

Bugarin je ukazao na povoljan<br />

geostrateški položaj <strong>Srbije</strong>, u centralnom<br />

delu Balkanskog poluostrva,<br />

na raskrsnici koridora 7 i<br />

10, dvaju najvažnijih koridora Jugoistočne<br />

Evrope. Trans - evropski<br />

koridor 7 čini reka Dunav,<br />

jedan od najbitnijih plovnih puteva<br />

regiona, dok je Koridor 10<br />

panevropski saobraćajni koridor,<br />

koji predstavlja prioritet za investicije<br />

narednih godina. Strategija<br />

razvoja <strong>Srbije</strong>, koja je usvojena pre<br />

nekoliko meseci i treba da uđe u<br />

skupštinsku proceduru, planira<br />

novi model ekonomskog razvoja<br />

<strong>Srbije</strong> do 2020. godine, koji kao<br />

prioritet postavlja nove investicije<br />

u srpsku privredu, izvoznu orijentisanost,<br />

ulaganja u saobraćajnu,<br />

energetsku i telekomunikacionu<br />

infrastrukturu, reformu javnog<br />

sektora, ravnomeran regionalni<br />

razvoj, razvoj slobodnih zona, potencijala<br />

poljoprivrede i druge.<br />

Kina – model za slobodne zone<br />

Kineski privrednici treba da imaju<br />

u vidu i mrežu sporazuma o slobodnoj<br />

trgovini, multilateralnih i<br />

bilateralnih, koje je Srbija potpisala<br />

sa svetom. Primenjuju se sporazumi<br />

sa CEFTA zemljama, Ruskom<br />

www.pks.rs

međunarodna saradnja<br />

33<br />

broj 65<br />

Federacijom, Belorusijom, zatim,<br />

na snazi je unilateralna primena<br />

Trgovinskog sporazuma sa EU,<br />

kao i sporazumi sa Evropskom<br />

unijom - Prelazni trgovinski sporazum,<br />

EFTA državama, Turskom,<br />

Carinskom unijom, naveo je predsednik<br />

PKS. Zahvaljujući ovoj mreži<br />

sporazuma, obezbeđen je pristup<br />

tržištu od 800 miliona potrošača, a<br />

roba proizvedena u Srbiji, ima konkurentniju<br />

cenu na ino pijaci.<br />

Slobodne zone, o kojima je Srbija<br />

dosta naučila upravo od kineskih<br />

partnera, takođe predstavljaju<br />

važan kanal za robnu razmenu,<br />

naveo je Miloš Bugarin, prikazujući<br />

šest postojećih slobodnih<br />

zona, od kojih su tri u Vojvodini,<br />

dve u centralnoj i jedna u jugoistočnoj<br />

Srbiji. Prema njegovim<br />

rečima, u pripremi su još tri slobodne<br />

zone i to, u Nišu, Smederevu<br />

i Užicu. U zonama možete<br />

obavljati sve vrste poslovanja i<br />

industrijskih aktivnosti, uključujući<br />

proizvodnju, skladištenje,<br />

pakovanje, trgovinu, bankarstvo<br />

i osiguranje, ukazao je Bugarin,<br />

naglašavajući da se zarade i prihodi,<br />

ostvareni unutar slobodne<br />

zone, mogu prenositi u bilo koju<br />

državu, bez naplate bilo kakvih<br />

poreza, carina ili taksi, što otvara<br />

neizmernu mogućnost za saradnju<br />

srpskih i kineskih industrija.<br />

Miloš Bugarin ukazao je i na posebne<br />

finansijske podsticaje koje država<br />

nudi stranim investitorima, kao<br />

i na povoljne poreske stope.<br />

Kina želi srpsku robu<br />

Predsednik Privredne komore<br />

Kine (Kineskog saveta za promociju<br />

međunarodne trgovine),<br />

Van Đifej naglasio je da između<br />

<strong>Srbije</strong> i NR Kine, iako se nalaze<br />

na dva različita kontinenta,<br />

udaljene hiljadama kilometara,<br />

vlada tradicionalno prijateljstvo<br />

i uzajamno razumevanje. Robna<br />

razmena u 2010. godini povećana<br />

je za 18,6 odsto u odnosu na<br />

2009. i iznosila je 400 miliona dolara,<br />

naveo je Đifej i ukazao na tri<br />

oblasti u kojima postoje posebne<br />

mogućnosti za produbljivanje<br />

privredne saradnje: poboljšanje<br />

strukture trgovine i uravnoteženje<br />

razmene, zatim, jačanje infrastrukturnih<br />

projekata i iskorišćavanje<br />

položaja <strong>Srbije</strong> za širenje<br />

na okolna tržišta.<br />

Novi most prijateljstva<br />

U Kini svake godine organizuju<br />

se mnogobrojni sajmovi, kao<br />

mogućnost za direktan kontakt<br />

srpskih i kineskih privrednika,<br />

osnovane su posebne izložbene<br />

zone za proizvode iz uvoza,<br />

tako da se poslovni partneri lakše<br />

mogu pronaći. U saradnji sa Privrednom<br />

komorom <strong>Srbije</strong> želimo<br />

da pomognemo srpskim proizvođačima<br />

u plasmanu njihovih proizvoda<br />

na kineskom tržištu, radi<br />

postizanja balansa u razmeni, naglasio<br />

je Đifej.<br />

<strong>Privredna</strong> saradnja Kine i <strong>Srbije</strong><br />

je na novoj prekretnici, ocenio je<br />

predsednik PK Kine i poručio da<br />

ne treba mnogo čekati, već se treba<br />

ponašati u skladu sa srpskom poslovicom<br />

„Ko rano rani, dve sreće<br />

grabi“.<br />

Podršku privrednicima u razvijanju<br />

novih projekata i novih investicija,<br />

dali su ambasador <strong>Srbije</strong> u<br />

Narodnoj Republici Kini Miomir<br />

Udovički i ambasador NR Kine<br />

u Srbiji Vej Đinghua. Prema njihovom<br />

uverenju, most između<br />

Zemuna i Borče koji gradi „China<br />

Road&Bridge corporation“, postaće<br />

most prijateljstva i platforma za<br />

dalje investicije i zajedničke projekte,<br />

kako na polju infrastrukture,<br />

tako i na polju energetike.<br />

Posle plenarnog dela Poslovnog foruma,<br />

koji je vodio potpredsednik<br />

Privredne komore <strong>Srbije</strong> Mihailo<br />

Vesović, održani su bilateralni sastanci<br />

privrednika.<br />

N.M.<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

34<br />

Poslovni forum Srbija – Kipar<br />

Saradnja važna za obe zemlje<br />

međunarodna saradnja<br />

Premijer <strong>Srbije</strong> Mirko Cvetković pozvao je kiparske kompanije da<br />

ulažu u Srbiji i sarađuju sa srpskim privrednicima, jer odlični politički<br />

odnosi dve zemlje predstavljaju dobru osnovu za intenzivniju privrednu<br />

saradnju. Predsednik Kipra Dimitris Hristofijas smatra da Srbija treba<br />

da iskoristi prednosti Kipra, koji je, međunarodni, regionalni poslovni<br />

i finansijski centar<br />

Na Poslovnom forumu Kipar<br />

- Srbija, održanom 7. juna<br />

ove godine u Nikoziji, premijer<br />

<strong>Srbije</strong> Mirko Cvetković istakao<br />

je da je naša zemlja sa stabilnom<br />

ekonomijom, trajno opredeljena<br />

za pristupanje Evropskoj uniji i da<br />

do kraja godine očekuje dobijanje<br />

statusa kandidata. U ovoj godini<br />

očekuje se da će Srbija ostvariti<br />

rast bruto domaćeg proizvoda od<br />

oko tri odsto, što predstavlja dobru<br />

osnovu za više stope rasta,<br />

kojima ćemo težiti u narednim<br />

godinama. Cvetković je podsetio<br />

da je Srbija u aprilu završila dvogodišnji<br />

stend - baj aranžman sa<br />

Međunarodnim monetarnim fondom,<br />

koji joj je pomogao da prođe<br />

kroz ekonomsku krizu relativno<br />

bolje od susednih zemalja. Pregovara<br />

se o novom aranžmanu iz<br />

predostrožnosti sa tom finansijskom<br />

institucijom, koji bi trebalo<br />

da počne od septembra, a potreban<br />

je da pošalje poruku stranim<br />

investitorima da je srpska ekonomija<br />

stabilna.<br />

Kiparski predsednik Dimitris Hristofijas<br />

istakao je na forumu u Privrednoj<br />

komori Kipra, da je poslovanje<br />

sa Srbijom od izuzetne važnosti<br />

za tu zemlju. Hristofijas je ukazao<br />

da zemlje kao što je Srbija mogu da<br />

iskoriste Kipar kao međunarodni i<br />

regionalni poslovni i finansijski centar,<br />

da lakše uđu na tržišta zemalja<br />

EU i Bliskog istoka. Prema njegovim<br />

rečima, veze sa Srbijom imale su veoma<br />

važnu ulogu u rastu kiparske<br />

ekonomije i očekuje se da se snažna<br />

povezanost i saradnja između dve<br />

zemlje nastavi i u budućnosti.<br />

Predsednik Privredne komore <strong>Srbije</strong><br />

Miloš Bugarin istakao je da<br />

su prioritetni sektori za saradnju<br />

između dve zemlje poljoprivredno<br />

- prehrambena industrija, energetika<br />

i obnovljivi izvori energije,<br />

metalska industrija, turizam i<br />

ulaganje u slobodne zone. Miloš<br />

Bugarin je izneo podatak da je<br />

najveći obim robne razmene <strong>Srbije</strong><br />

i Kipra zabeležen 2005. godine,<br />

a u prošloj godini, kao posledica<br />

svetske ekonomske krize, bio je na<br />

rekordno niskom nivou. Za prva<br />

četiri meseca ove godine zabeleženo<br />

je povećanje obima robne<br />

razmene za oko 45 odsto u odnosu<br />

na isti prošlogodišnji period. Obim<br />

međusobnih trgovinskih odnosa u<br />

poslednjim godinama karakteriše i<br />

visoki suficit na srpskoj strani, što<br />

je bilo posebno izraženo u protekloj<br />

godini, kada je pokrivenost uvoza<br />

izvozom skočila na gotovo 500 procenata,<br />

naglasio je Miloš Bugarin.<br />

U prva četiri meseca 2011. godine<br />

izvoz <strong>Srbije</strong> na Kipar je bio 4,36 miliona<br />

dolara, uvoz 460.000 dolara,<br />

a suficit na strani <strong>Srbije</strong> 3,9 miliona<br />

dolara.<br />

Predsednik Privredne komore <strong>Srbije</strong><br />

rekao je da posebno značajan<br />

sektor za produbljivanje bilateralnih<br />

ekonomskih odnosa predstavlja<br />

metalska industrija, koja ima dugu<br />

tradiciju, pozitivan imidž i izvozno<br />

je orijentisana, naročito u segmentu<br />

www.pks.rs

međunarodna saradnja<br />

35<br />

broj 65<br />

Predrag Vučetić, direktor prodaje u kompaniji “Mitsides Point ad“ iz Sremske Mitrovice:<br />

„S obzirom na okolnosti i vlasničku strukturu kompanije MITSIDES POINT, vrlo smo zadovoljni postignutim poznanstvima<br />

i kontaktima. Svakako da očekujemo realizaciju preliminarnih razgovora o temama prilično širokog spektra - od<br />

kupovine repromaterijala, finansijsko-konsultantskih usluga, do plasmana gotovog proizvoda. Koristim priliku da pohvalim<br />

angažovanje stručnih lica privredne komore i predsednika komore, kako u organizaciji tako i u realizaciji naše<br />

posete. Napokon smo na pravom putu kooperacije privrede i institucionalnih organa i tako treba nastaviti.“<br />

Mirko Stojović, generalni direktor „FAP Korporacije“ iz Priboja:<br />

„Obavljeni su razgovori sa četiri sagovornika sa Kipra. Sagovornici su, uglavnom, bili zainteresovani za revizorske izveštaje<br />

i finansijsku podršku poslovnih banaka. Razgovarali smo i o mogućnosti formiranja zastupničke mreže za prodaju<br />

našeg proizvoda – kamiona i autobusa preko poslovnih ljudi i njihovih klijenata. Ciljna tržišta su Afrika i Azija, a po<br />

mogućnosti i evropske zemlje i Kipar.“<br />

Miodrag Nikolić, zamenik generalnog direktora „RTB Bor“ iz Bora:<br />

„Vrlo sam zadovoljan kompletnom pripremom i organizacijom posete. Osim upoznavanja sa novim tržištima, prednost<br />

putovanja u delegaciji jeste to što se i uspešni srpski privrednici na licu mesta međusobno upoznaju i razmene iskustva,<br />

što omogućava da kasnije međusobno sarađuju i ostvare nove poslovne veze.“<br />

Milorad Marković, tehnički direktor preduzeća „Aretol“ iz Novog Sada:<br />

„Do sada smo učestvovali na nekoliko poslovnih foruma u organizaciji PKS (uključujući Forum na Kipru), želeo bih da istaknem<br />

da PKS igra veoma važnu ulogu na promociji srpskih preduzeća, afirmaciji mogućnosti i potencijala srpske privrede<br />

uopšte, privlačenja stranih investicija, kao i razvoja regionalne i evropske uloge naših kompanija. Izuzetno veliki entuzijazam<br />

i profesionalnost kadra PKS doprineo je poboljšanju celokupne slike srpske privrede u regionu, tržištu EU.“<br />

Zoran Cvetić, direktor preduzeća „Agroexport Export-Import“ iz Beograda:<br />

„Poslovni forum održan u Nikoziji, organizovan je isključivo radno, i poslovno, u veoma kratkom periodu boravka. Očekivan<br />

cilj na Forumu je u potpunosti ispunjen, a koji se po mom mišljenju sastojao u prezentaciji privrede, sa njenim<br />

mogućnostima proizvodnje, izvoza i saradnje, naročito na pozicijama zajedničkog finansiranja i ulaganja. Razgovori<br />

vođeni na poslovnim sastancima ostvarili su ova očekivanja, i na osnovu dosadašnjeg iskustva u poslovnim odnosima<br />

sa partnerima sa Kipra, mogu konstatovati da je poseta bila sadržinski i organizaciono uspešna.“<br />

Slobodan Mihajlović, direktor za Zapadni Balkan u kompaniji „Eurofast Global doo“ iz Beograda:<br />

“Na Kipru smo imali interesantne razgovore sa tamošnjim privrednicima. Mislim da ćemo neke od tih razgovora pretvoriti i u<br />

saradnju. Međutim, ono što me je oduševilo, osim dočeka domaćina je i druženje članova naše delegacije tokom celog boravka.<br />

Perica Popović, direktor preduzeća „Monitoring&Logistic“ d.o.o. iz Subotice:<br />

Zahvaljujem se Privrednoj komori na podršci za vreme nedavne posete Kipru. Zadovoljan sam što sam upoznao predsednika<br />

PKS i njegove saradnike i kao profesionalce i kao neposredne i bliske ljude. Organizovali su nam bilateralne<br />

susrete u formalnom delu privrednog foruma na krajnje profesionalan način. S obzirom da sam se na Kipru zadržao da<br />

završim započete pregovore, želim da dodam da mi je <strong>Privredna</strong> <strong>komora</strong> Kipra, na inicijativu PKS, dodatno pomagala<br />

nakon povratka delegacije u Srbiju, u uspostavljanju daljih kontakata sa kiparskim privrednicima. Moram da istaknem<br />

da sam u daljim pregovorima imao lično prisustvo i podršku našeg ambasadora gospodina Save Đurice, što je svakako<br />

dalo drugačiju dimenziju, jer je iza nastupa mog preduzeća stajala i <strong>Privredna</strong> <strong>komora</strong> <strong>Srbije</strong> i Ambasada <strong>Srbije</strong>, tj. moja<br />

zemlja. Ja sam privrednik 23 godine i takvu podršku od svoje zemlje do sada nisam doživeo.<br />

gvožđa i čelika. U okviru ukupnih<br />

investicionih aktivnosti, strani investitori<br />

pokazali su veliko interesovanje<br />

za srpsku auto industriju,<br />

tačnije autokomponentistiku. Reč<br />

je o vodećim proizvođačima automobila,<br />

kao što je italijanski Fijat,<br />

koji je prepoznao interes za proizvodnju<br />

autodelova u Kragujevcu,<br />

gde je izmestio i deo proizvodnje<br />

novih modela Fijat automobila.<br />

Miloš Bugarin je zaključio da veruje<br />

u interes kiparskih investitora,<br />

posebno u mogućnosti zajedničke<br />

proizvodnje u Srbiji i plasmana<br />

pod preferencijalnim uslovima na<br />

tržišta sa kojima Srbija ima sporazume<br />

o slobodnoj trgovini. Predsednik<br />

Trgovinsko industrijske komore<br />

Kipra Mantos Mavromatis,<br />

istakao je da ta institucija shvata<br />

veliki potencijal ekonomske saradnje<br />

između Kipra i <strong>Srbije</strong> zbog čega<br />

će pomoći u promovisanju i jačanju<br />

privredne saradnje dve zemlje.<br />

M.N. - D.M.<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

36<br />

Žensko preduzetništvo i suveniri<br />

Pravo srpsko blago<br />

gost koraka<br />

Vesna Rusić spojila je afinitet prema starim zanatima sa modernim<br />

oblikom poslovanja – klasterom. Ona je inicijator i promoter klastera<br />

Krafts, koji je u saradnji sa Privrednom komorom <strong>Srbije</strong> organizovao<br />

stalnu postavku izložbe tradicionalnih suvenira <strong>Srbije</strong> pod nazivom<br />

„Pravo srpsko blago“<br />

Svaki privrednik i institucija stalno<br />

se suočavaju sa traženjem<br />

adekvatnog korporativnog poklona<br />

za poslovne partnere, koji bi,<br />

bar kad su u pitanju partneri iz inostranstva,<br />

morao na najbolji način<br />

da promoviše i darodavca i zemlju.<br />

I iskustva su jednoglasna: traženje<br />

takvog poklona je ravno avanturi.<br />

Izložba, čija je stalna postavka u<br />

junu otvorena u prostorijama Privredne<br />

komore <strong>Srbije</strong>, može da reši<br />

ovaj problem. Pod nazivom „Pravo<br />

srpsko blago“ izloženi su suveniri<br />

iz različitih regiona <strong>Srbije</strong>, Beograda,<br />

Šumadije, zapadne, južne i<br />

istočne Srbija, Vojvodine, Kosova<br />

i Metohije, tako da je moguće izabrati<br />

korporativni poklon, koji će<br />

predstaviti i uže područje u kome<br />

poslujete. Izloženi suveniri su moderno<br />

redizajnirani, a pripremilo<br />

ih je udruženje klastera Krafts (Klaster<br />

RE:Crafts & Innovation), koje<br />

okuplja talentovane i kreativne<br />

preduzetnike.<br />

-Posebno priznanje našem klasteru<br />

i proizvođačima suvenira u Srbiji<br />

dodelio je UNESCO centar za mir<br />

i žene u balkanskim zemljama, jer<br />

nas je pozvao da im se priključimo i<br />

da učestvujemo u radu i aktivnostima<br />

ove izuzetno značajne međunarodne<br />

organizacije. Za učešće nas je<br />

preporučilo Ministarstvo inostranih<br />

poslova Republike <strong>Srbije</strong> i Nacionalna<br />

komisija za UNESCO, što<br />

takođe predstavlja izuzetnu čast i<br />

priznanje za naš rad, kaže Vesna<br />

Rusić, direktorka klastera, koji se<br />

predstavio u Solunu od 21. do 23.<br />

maja, uz podršku firme Milinkovic<br />

& company. Klaster se definiše kao<br />

geografska koncentracija međusobno<br />

povezanih preduzeća, specijalizovanih<br />

dobavljača, isporučilaca<br />

usluga, firmi iz srodnih industrija i<br />

sa njima povezanih ustanova (univerziteti,<br />

razvojne agencije, lokalna<br />

samouprava i udruženja) koje se<br />

nadmeću, ali i sarađuju. Kako je<br />

nastao klaster za proizvodnju suvenira,<br />

pitamo njegovu inicijatorku<br />

i promoterku Vesnu Rusić.<br />

-Klaster Re: Crafts & Innovation je<br />

zvanično počeo sa radom u avgustu<br />

2010, nakon godinu i po dana<br />

klaster inicijative. Trenutno okuplja<br />

15 preduzetničkih radnji, dva<br />

udruženja žena i 10 pojedinca. Vlasnici<br />

radnji, koje su članice klastera,<br />

tradicionalno se bave zanatskom<br />

delatnošću već drugu ili treću generaciju.<br />

Cilj njihovog udruživanja<br />

u klaster je saradnja u oblasti dizajna,<br />

održivog razvoja i ekologije.<br />

Težnja nam je da udruženi, otklonimo<br />

nedostatke zanatske proizvodnje,<br />

kao što su nerazvijeno tržište,<br />

mali proizvodni kapaciteti, neadekvatne<br />

cene, niska produktivnost i<br />

neophodnost redizajna proizvoda.<br />

Uz to, misija našeg klastera obuhvata<br />

osnaživanje preduzetništva<br />

kod ranjivih društvenih grupa, kao<br />

što su žene i mladi.<br />

www.pks.rs

gost koraka<br />

37<br />

broj 65<br />

-Kakva su Vaša iskustva, šta su<br />

najveće prepreke za razvoj ženskog<br />

preduzentištva<br />

Iskustvo je nesumnjivo veliko, a iz<br />

njega proizilazi saznanje: svi preduzetnici,<br />

i žene i muškarci, susreću<br />

se sa preprekama, ali se žene u<br />

preduzetništvu suočavaju još i sa<br />

predrasudama. A kako su žene<br />

stub porodice, imaju pored poslovnih,<br />

i pregršt drugih i drugačijih,<br />

porodičnih obaveza. Ipak, danas<br />

su preduzetnice u mogućnosti da<br />

iskoriste određene fondove EU,<br />

koji imaju za cilj podsticanje i osnaživanje<br />

žena da se bave i opstaju u<br />

biznisu. Uz to, EU podstiče i umrežavanje,<br />

koje je naročito važno za<br />

žene.<br />

-Koje Vaše projekte biste izdvojili<br />

kao uspešne i zašto<br />

Pripremajući izložbu u PKS, suvenirima<br />

smo predstavili i Podunavski<br />

region kao doprinos razvoju<br />

suvenira u okviru velikog<br />

EU projekta Dunavske strategije.<br />

Održivost projekta će biti u inovativnom<br />

marketinškom pristupu<br />

klijentima, potpuno individualno<br />

i u skladu sa njegovim zahtevima,<br />

od kreiranja suvenira do nove ambalaže<br />

i dostave.<br />

-Kako vidite razvoj klastera u Srbiji<br />

Razvoj klastera kod nas je u početnoj<br />

fazi, u odnosu na EU u kojoj su<br />

klasteri pre više decenija prepoznati<br />

kao faktori ekonomskog razvoja<br />

regija. Nama je mnogo značila podrška<br />

Ministarstva ekonomije i regionalnog<br />

razvoja, koje finansijski<br />

i edukativno podržava razvoj klastera<br />

u Srbiji. Takođe je potrebno<br />

napomenuti mogućnosti apliciranja<br />

za projekte EU, a posebno program<br />

RSEDP 2, koji je u aprilu ove<br />

godine odobrio 29 projekata i 10,6<br />

miliona evra bespovratnih sredstava<br />

i u oblasti klastera, a Vensan Dežer,<br />

predstavnik Evropske komisije<br />

u Beogradu, potpisao je čekove za<br />

dobijene grantove u opštini Aleksandrovac.<br />

-Postoji li krovno udruženje klastera<br />

u Srbiji i šta je njegova uloga<br />

Udruženje pod nazivom Savet za<br />

klastere osnovano je pri PKS 10.<br />

februara 2011, na inicijativu devet<br />

klastera, a ima tendenciju da umreži<br />

i ostale klastere u našoj zemlji.<br />

Kao i svaka organizacija na početku<br />

rada, susrećemo se sa brojnim<br />

problemima, na polju ljudskih resursa<br />

sa nedostatkom ekspertskog<br />

kadra i prevashodno - sa nepostojanjem<br />

fonda za finansiranje naših<br />

aktivnosti, kao što su odlasci na<br />

međunarodne klaster konferencije<br />

i radionice za klaster menadžere.<br />

Iako uvek ističemo da nam je novčana<br />

podrška neophodna, veoma<br />

je važna i potpuna informisanost<br />

o ovoj oblasti, jer nedostatak informacija<br />

dovodi do toga da je nemoguće<br />

prepoznati značaj klastera i<br />

prednosti umrežavanja privatnog i<br />

javnog sektora i naučno- istraživačkih<br />

centara.<br />

-Kakvi su Vaši utisci sa godišnje<br />

skupštine UNESCO centra za mir<br />

i žene u balkanskim zemljama u<br />

Solunu, gde ste predstavili svoju<br />

organizaciju i našu zemlju<br />

Imali smo priliku da se sretnemo<br />

sa novim članovima Centra, kao<br />

što su organizacije poslovnih žena<br />

iz Turske i Kipra, kao i Asocijacija<br />

žena iz ruralnih područja Rumunije.<br />

Takođe je planiran i ovogodišnji<br />

Unesco – kamp za mlade na Halkidikiju.<br />

Skup je počeo jednočasovnim<br />

prijemom kod gradonačelnika<br />

Soluna, a sledeće okupljanje planirano<br />

je za šest meseci.<br />

-Kakvi su planovi klastera Re:<br />

Crafts & Innovation<br />

Operativni plan klastera Re:Crafts<br />

& Innovation za tekuću godinu<br />

predviđa otvaranje kancelarija i<br />

angažovanje volontera u saradnji<br />

sa Nacionalnom službom za zapošljavanje,<br />

gostovanje na internacionalnom<br />

festivalu veza i pačvorka<br />

u Turskoj i nastavak saradnje sa<br />

Collaboraton cluster platform -<br />

Austrija i Cluster managers club<br />

excellence. U planu nam je i opremanje<br />

izložbeno prodajnih prostora,<br />

razvoj inovativnog pristupa u<br />

opremanju kompanija i poslovnih<br />

prostora i izlaganje na sajmovima.<br />

Učestvovaćemo i na treninzima i<br />

sertifikatima za EU i učešće u EU<br />

projektima, a radićemo i na učlanjenju<br />

u relevantne organizacije<br />

kao što je Global Compact. Naravno,<br />

nećemo zanemariti ni razvoj<br />

postojećih i umrežavanje novih<br />

članica klastera.<br />

R.O.<br />

www.pks.rs

oj 65<br />

38<br />

Direktori predstavništava PKS u RPK Leskovac<br />

Područje nedovoljno<br />

iskorišćenog potencijala<br />

regioni<br />

Leskovački domaći ajvar, drugi je, posle leskovačkog roštilj mesa, zaštićeni<br />

proizvod ovog kraja, rekao je prеdsednik RPK Leskovac Goran Jović<br />

Tema razgovora privrednika Jablaničkog<br />

i Pčinjskog okruga sa<br />

direktorima predstavništava i predstavnicima,<br />

koje <strong>Privredna</strong> <strong>komora</strong><br />

<strong>Srbije</strong> ima u inostranstvu, u Regionalnoj<br />

privrednoj komori Leskovca<br />

bio je izvoz, a pre izvoza stanje<br />

u privredi, rekla je Olivera Kiro,<br />

sekretar Odbora za ekonomske odnose<br />

sa inostranstvom. Predstavnici<br />

PKS u Austriji, Nemačkoj, Belgiji,<br />

Francuskoj, Belorusiji, Rusiji, Italiji<br />

i Crnoj Gori nisu političari, već su i<br />

sami iskusni menadžeri, koji mogu<br />

privrednicima da pomognu u nalaženju<br />

partnera na stranim tržištima<br />

i proveri njihove validnosti, rekao je<br />

potpredsednik PKS Mihailo Vesović.<br />

Direktori predstavništava PKS<br />

u inostranstvu predstavili su situaciju<br />

na tržištima na kojima rade,<br />

uslove postkriznog perioda, a posebno<br />

su naglasili važnost učestvovanja<br />

na sajmovima i investicionim<br />

forumima, da bi se bolje prezentovale<br />

mogućnosti regiona, koji pokriva<br />

RPK Leskovac. Gosti i domaćini<br />

složili su se u oceni da je jug <strong>Srbije</strong>,<br />

ali i cela Srbija, područje nedovoljno<br />

iskorišćenih mogućnosti.<br />

Potencijale i privredne rezultate<br />

ovog graničnog dela <strong>Srbije</strong> predstavio<br />

je predsednik RPK Leskovac<br />

Goran Jović. Dva okruga, Jablanički<br />

i Pčinjski, imaju dva centra, Leskovac<br />

i Vranje, a među 14 opština, u<br />

mnogima je privreda devastirana.<br />

Ipak, Jović insistira da je ovaj kraj<br />

“ne siromašan nego neiskorišćen”.<br />

Potencijali su veliki. Među 2378<br />

preduzeća i oko 13 hiljada preduzetničkih<br />

radnji, samo „Simpo“ iz<br />

Vranja, koji zapošljava 5000 radnika<br />

i još 2000 kod kooperanata, spada u<br />

velike. Ipak, ovaj kraj ostvaruje oko<br />

35 odsto celokupnog izvoza <strong>Srbije</strong>.<br />

„Produkt Pečenjevci“ i „Lagado“ su<br />

najveći izvoznici iz oblasti drvnoprerađivačke<br />

industrije, koja, na<br />

žalost, najviše izvozi polufabrikate,<br />

rekao je Jović, ističući kao velikog<br />

izvoznika „Zdravlje Aktavis“, fabriku<br />

koja je jedan od pet najvećih svetskih<br />

proizvođača generičkih lekova.<br />

Sjaj nekadašnje leskovačke tekstilne<br />

tradicije može se obnoviti, imajući u<br />

vidu da je „Falke“ počeo gradnju nove<br />

fabrike u Leskovcu, dok je tradicija<br />

„Koštane“, koja je proizvodila cipele<br />

zamenjena sa pedesetak proizvođača<br />

koji rade lon poslove za Italiju, pod<br />

dosta nepovoljnim uslovima.<br />

U poljoprivredi, koja zauzima 24 odsto<br />

u ukupnom proizvodu ovog kraja,<br />

najviše se očekuje od proizvodnje<br />

voća i povrća, posebno plasteničke<br />

proizvodnje. Ipak, od 344 hiljade<br />

hektara zemljišta, obrađeno je tek<br />

147 hiljada, tako da imamo zdravo ali<br />

neobrađeno zemljište, rekao je Goran<br />

Jović i podsetio na poznate leskovačke<br />

proizvode - leskovački domaći<br />

ajvar i leskovačko roštilj meso, koje<br />

su zaštitili, ali sada su RPK Leskovac,<br />

Savez zemljoradničkih zadruga<br />

Jablaničkog i Pčinjskog okruga i<br />

Udruženje proizvođača leskovačkog<br />

ajvara u postupku dobijanja Lisabonske<br />

deklaracije, koja bi omogućila<br />

izvoz leskovačkog ajvara u Evropsku<br />

uniju. Planiramo da zaštitimo još tri<br />

ili četiri specifična prehrambena proizvoda<br />

ovoga kraja, zaključio je Jović.<br />

Sekretar Udruženja za poljoprivredu<br />

PKS Milan Prostran predložio je da<br />

se u cilju međunarodne promocije,<br />

ovi zaštićeni proizvodi služe prilikom<br />

poseta stranih državnika političkom<br />

vrhu <strong>Srbije</strong>.<br />

Ključni deo posete direktora predstavništava<br />

u inostranstvu RPK Leskovac<br />

bili su njihovi razgovori sa<br />

privrednicima ovog kraja, koji žele<br />

da unaprede svoje poslovanje na<br />

stranim tržištima ili koji traže kredibilne<br />

poslovne partnere i investitore<br />

iz inostranstva. Potom su gosti<br />

obišli fabriku nameštaja „Produkt“<br />

u Pečenjevcima.<br />

M.S.<br />

www.pks.rs

No 65<br />

July 2011<br />

Year XI<br />

www.pks.rs<br />

Nacionalna<br />

nagrada za društveno<br />

odgovorno poslovanje<br />

SLAVICA<br />

ĐUKIĆ DEJANOVIĆ,<br />

president of<br />

Serbian Assembly:<br />

Businessmen pointed<br />

out problems and<br />

solutions<br />

miloš<br />

bugarin<br />

re-elected<br />

president of<br />

the Serbian<br />

Chamber of<br />

Commerce

No 65<br />

40<br />

event in scc<br />

SCC Managing Board and Assembly<br />

Miloš Bugarin re-elected<br />

SCC President<br />

Miloš Bugarin, the former President<br />

of the Serbian Chamber of Commerce,<br />

has been elected again on that position<br />

for the next four-year term of office.<br />

The new president of the newly-constituted<br />

SCC Assembly is Marko Ćulibrk, CEO of<br />

Ateks from Belgrade<br />

SCC strategic goals by 2015<br />

Representing the working program of the Serbian Chamber of Commerce<br />

for the next four years, Miloš Bugarin emphasized the strategic goals<br />

of this institution, as follows: representing and protection of the interest<br />

of the SCC members, structural adjusting of the economy and improvement<br />

of the business climate, segulation reform and the alleviation<br />

of the consequences of the global economic crisis, creation of the new<br />

and innovative services for the members of the Chamber in accordance<br />

with the requests of the businesses and global trends. The adoption<br />

of the new law on chambers of commerce which would arrange the<br />

unique chamber system of the euro-continental type. In that sense, we<br />

will keep working on the reorganization of the SCC and transformation of<br />

the chamber system in Serbia, which has been commenced in 2009, then<br />

on getting more public power mandates, the strengthening of the lobby<br />

activities in the country and abroad, with a view to arranging favourable<br />

business climate for the attraction of the foreign direct investments.<br />

Our strategic aim is the export orientation, better connecting of the economy<br />

and scientific-research institutions, the increase of the number of<br />

the SSCC representative offices abroad, support to the development and<br />

establishment of clusters, the creation of the profit centers with the aim<br />

to increase the professionalization of the chamber services. However, the<br />

strategic goals of the SCC will also be the creation of the new and increase<br />

of the existing value of the Serbian brands, as well as the strengthening<br />

of the national brand abroad, stimulation of the quality culture, the corporate<br />

management and CSR business activities, the strategic partnership<br />

of the SCC and the City Belgrade in the acquisition of the Belgrade trade<br />

fair which is expected to be finished by the end of the year. In this way<br />

a number of the trade fair manifestations should be increased, which is,<br />

in anyway, in the best interest of the City Belgrade and the Serbian economy.<br />

The Managing Board of the Serbian Chamber of Commerce adopted<br />

the suggestions included in the agenda, among which is the report<br />

from the first sitting of the Serbian Parliament of Enterprises.<br />

The Serbian Chamber of Commerce<br />

and all business associations<br />

jointly, in collaboration with<br />

the executive and legislative authority,<br />

could make the business<br />

climate better only, Miloš Bugarin<br />

said, thanking for the confidence<br />

the SCC Assembly showed electing<br />

him the president of the biggest<br />

business association for the new<br />

four-year term of office.<br />

At the first constitutive sitting of<br />

the SCC Assembly the mandates<br />

of 144 new members were verified.<br />

Therefore, Marko Ćulibrk, CEO of<br />

Ateks from Belgrade, was elected<br />

the president of the SCC Assembly,<br />

while for his deputy was nominated<br />

Dragan Kostić, general manager<br />

of the Free Zone Pirot. The members<br />

of the SCC Assembly nominated<br />

the members and presidents of<br />

the Regulatory Board and Financial<br />

Commission, and the amendments<br />

to the Statute of the Serbian Chamber<br />

of Commerce were adopted.<br />

The Serbian business community<br />

should be involved in the adopting<br />

process of the economic regulations<br />

as much as possible in order<br />

not to pass the laws which, as<br />

Bugarin said, are not attractive or<br />

make damage to the Serbian economy.<br />

He emphasized the necessity<br />

of the Serbian Parliament of Enter-<br />

www.pks.rs

event in scc<br />

41<br />

No 65<br />

prises to be organized every year,<br />

because it is a good way to establish<br />

a strategic dialogue and make<br />

‘creative pressure’ on the economic-policy<br />

makers.<br />

Nevertheless, Bugarin reminded<br />

that the European Commission<br />

clearly points out the importance<br />

of the chamber as a partner in the<br />

creation of the business climate<br />

and pointed out that many EU<br />

members returned to the European-continental<br />

form of the chamber<br />

system which means the mandatory<br />

membership. The president<br />

of the Serbian Chamber of Commerce<br />

strongly believes that it will<br />

happen to Serbia, after the estimation<br />

of the Constitutional Court,<br />

because ‘we consider this new law<br />

non-constitutional’.<br />

The Managing Board of the Serbian<br />

Chamber of Commerce, at the sitting<br />

held on the 21 st of June 2011,<br />

established the proposal of the candidate<br />

Milloš Bugarin for the reelection<br />

on the position of the president<br />

of the Serbian Chamber of Commerce<br />

for the next four years, which<br />

was notified to the SCC Assembly.<br />

In accordance with the election<br />

procedure, Miloš Bugarin submitted<br />

the report on the up-to-know<br />

achieved results in the SCC, among<br />

the noteworthy are: the improvement<br />

of the representative status<br />

of the economy in front of the state<br />

institutions, the protection of the<br />

interest of the SCC members, the<br />

strengthening of the internationalization<br />

of the Serbian businesses,<br />

the education of the businesses on<br />

how to use the qualified electronic<br />

certificate, the increased number<br />

of the public power mandates and<br />

activities on keeping the obligatory<br />

form of the association of the economic<br />

entities in the chambers of<br />

commerce. In addition, the level of<br />

quality and efficiency of the internal<br />

departments of the Chamber is<br />

increased, the media reputation.<br />

N.M. - M.S.<br />

First Serbian Parliament of Enterprises<br />

Strategic dialogue<br />

of businessmen and<br />

authority<br />

In the tradition of the European Parliament of Enterprises,<br />

which was sitting in 2008 and 2010 in Brussels and the decisions<br />

adopted there were notified to all those participating<br />

in the creation of the European business climate, the<br />

Serbian Chamber of Commerce organized the Serbian Parliament<br />

of Enterprises, in collaboration with the National<br />

Assembly of the Republic of Serbia. During the one-day<br />

sitting of the Serbian Parliament of Enterprises 250 delegates,<br />

the representatives of the economic community and<br />

entrepreneurs from Serbia commenced a dialogue with the<br />

executive and legislative authority, adopting the proposals<br />

and conclusions which will make the framework of the<br />

economic policy of our country for the next two years.<br />

The sitting was attended by 176 delegates, 10 ambassadors of<br />

the female entrepreneurship, 15 representatives of the regional<br />

and chambers of commerce in Serbia, six representatives of the<br />

business associations, eight representatives of the Serbian Government,<br />

a representative of the National Bank of Serbia, five<br />

representatives of the National Assembly, eight directors and<br />

editors of the media, representative of the EU Delegation in<br />

Serbia and of the Eurochambres. The next Serbian Parliament<br />

of Enterprises is announced for November 2013.<br />

www.pks.rs

No 65<br />

42<br />

in focus<br />

Since the main role of the National<br />

Assembly is to supervise<br />

the implementation of the laws<br />

it adopts through the boards, the<br />

public listening, round tables and<br />

Parliament members’ questions, the<br />

Serbian Parliament of Enterprises<br />

will be yet another valuable mechanism<br />

which will point out in which<br />

segments the laws are not being implemented,<br />

or they are not suitable<br />

for the field they refer to. Our reality,<br />

we truly hope and work on it,<br />

will become the official candidature<br />

for the EU membership.<br />

The National Assembly, as any other<br />

national parliament, is expected,<br />

together with the Government, to<br />

participate in the development of<br />

the economy – whether it is about<br />

the adoption of laws by means of<br />

which the favourable business climate<br />

is being created, or the initiatives,<br />

such are the Guillotine of<br />

regulations by means of which the<br />

spare administrative procedures<br />

are being abolished. It is good that<br />

the economic entities participate in<br />

the adoption of the state decisions,<br />

especially when it comes to the<br />

economy, underscored the president<br />

of the National Assembly<br />

of the Republic of Serbia Slavica<br />

By dialogue towards laws suitable to growth<br />

Businessmen<br />

pointed out problems<br />

and solutions<br />

Dialogue, a metaphor for the maturity in the<br />

political life, is the synonym for the doors opened<br />

to the differences. The dialogue between<br />

the economy and government might result in<br />

the economic development program of Serbia,<br />

says president of the Serbian National Assembly<br />

Slavica Djukić Dejanović<br />

Djukić Dejanović in the interview<br />

for the SCC’s magazine Korak.<br />

The first Serbian Parliament of<br />

Enterprises is over, which, according<br />

to the opinion of certain<br />

businessmen, is the milestone in<br />

the improvement of the dialogue<br />

between the economy and representatives<br />

of the executive and<br />

legislative authority. What is your<br />

view of this dialogue<br />

Dialogue is the best way for making<br />

success in any field. The dialogue<br />

between the businesses and government<br />

should help the strengthening<br />

of the competitiveness of the<br />

Serbian economy. Only such, the<br />

Serbian economy might contribute<br />

to the improvement of the European<br />

integration of our country.<br />

What are the issues the continuation<br />

of better dialogue between the businessmen<br />

and authorities depend<br />

on Are there any obstacles The<br />

businessmen are heard, and whether<br />

their advices would be taken<br />

The continuation of the dialogue<br />

depends on whether the businessmen<br />

and members of the executive<br />

authority are ready to carry out<br />

the proposals adopted by 250 delegates<br />

of the Serbian economy, near<br />

30 conclusions which they notified<br />

to the Government with the request<br />

to be carried out and implemented<br />

in the legislation. Namely,<br />

the businessmen asked for the<br />

change of the economic development<br />

by 2014, and for taking active<br />

part in the adoption of regulations<br />

relating to the business activity.<br />

The representatives of the Government<br />

should provide their opinion<br />

in accordance with the economic<br />

potential, and the mutual result of<br />

the dialogue could be the economic<br />

development program of Serbia.<br />

Businessmen show the efficiency<br />

in the work, being honourable by<br />

the atmosphere of the site where<br />

the important decisions are being<br />

made. How did the representatives<br />

of the companies work out<br />

in the new post<br />

The businessmen showed the efficiency<br />

in their work. It is obvious<br />

that the place obliged them on<br />

the seriousness when providing<br />

their opinions. According to me,<br />

the representatives of the enter-<br />

www.pks.rs

in focus<br />

43<br />

No 65<br />

prises pointed out the problems in<br />

their business and got along well<br />

in the benches of the parliament’s<br />

members in such a way that the<br />

problems inspired them to offer<br />

solutions, too. Therefore, they were<br />

creative and did well.<br />

Every session ended with the voting<br />

on actual suggestion. Were the<br />

suggestions realistic, how they<br />

are formulated and to what extent<br />

the businessmen were efficient in<br />

expressing their opinions and voting<br />

on<br />

The businessmen asked for the<br />

change of the model of the economic<br />

development by 2014 and<br />

their active part in the adoption<br />

of the regulations relating to their<br />

business. They pointed out the<br />

necessary change in the agrarian<br />

policy as well as the adjusting of<br />

the public spending to the realistic<br />

economic capacity. Among others,<br />

it has been decided that the next<br />

Parliament of Enterprises should<br />

be held for two years now.<br />

How much will the Serbian Parliament<br />

of Enterprises help the<br />

National Assembly, whose role<br />

will be to supervise the implementation<br />

of the laws it adopts, in<br />

the future<br />

The Guillotine of the regulations is<br />

necessary instrument for better business,<br />

in one hand. From the other,<br />

we have the general manager of<br />

the Bambi-Banat Concern Miroslav<br />

Miletić who underscored that all<br />

adopted measures concerning the<br />

boost of the exportation of the Serbian<br />

economy and strengthening<br />

of its competitive position must be<br />

carried out in order to get on the 70 th<br />

place instead of the current 96 th in the<br />

world. He considers that it is necessary<br />

to establish the systemic framework<br />

for solving the non-liquidity<br />

issues. Anyway, I think that our role<br />

to supervise the implementation of<br />

the laws we adopted, if it would become<br />

our reality in Serbia, it would<br />

mean a new economic turning point<br />

on behalf of the efficient finance system<br />

of the economy, where the prior<br />

measure is the establishment of the<br />

developing bank.<br />

Would the systematic laws go<br />

through the parliament of enterprises<br />

before being officially<br />

adopted<br />

It is good that the businessmen take<br />

active part in the adoption of the state<br />

decisions, especially when it comes<br />

to the economy. What is particularly<br />

important is that the Serbian Parliament<br />

of Enterprises, through certain<br />

tribunes, round tables, has opened<br />

the doors to such ideas.<br />

What is your opinion on the initiative<br />

of the Serbian Chamber of<br />

Commerce to establish the parliament<br />

of enterprises in accordance<br />

to the European model What is<br />

the message sent to Europe<br />

Let me remind you that at the European<br />

Parliament of Enterprises<br />

even 94 percent of businessmen<br />

asked for the EU to strengthen its<br />

economic diplomacy which would<br />

support the internationalization<br />

process. The representatives of the<br />

European companies are extremely<br />

interested for our country to become<br />

the EU member as soon as<br />

possible. The initiative of the Serbian<br />

Chamber of Commerce indicates<br />

that the interest is from both<br />

sides. I strongly believe that this<br />

initiative will justify all activities in<br />

this gathering.<br />

N.M.<br />

Awards to ambassadors of women<br />

entrepreneurship<br />

President of the National Assembly of the Republic of<br />

Serbia Slavica Djukić Dejanović delivered 10 bands to<br />

the ambassadors of the women entrepreneurship at the<br />

Serbian Parliament of Enterprises. All we who once had a<br />

chance to do business where women are coxswains know<br />

that their hands are as strong as the hands of men, said<br />

the president of the National Assembly, adding that women<br />

have skills which the entrepreneurship and Serbian<br />

economy need, they could predict, they have initiative ,<br />

they could tackle well with the problems and win. Slavica<br />

Djukić Dejanović strongly believes that among the businessmen<br />

will be the same number of women as in the<br />

Parliament, because the new law envisages one third of<br />

parliament members to be women.<br />

The president of the National Assembly gave the bands to<br />

Afrodita Bajić, founder of AMC – Afrodita moda in Belgrade,<br />

Anja Ivana Milić, director of Arhi pro d.o.o. from Belgrade,<br />

Dragica Božinović, owner of Novitas d.o.o. from Šabac, Zorica<br />

Selaković, director of DESERT from Čačak, Jasmina Knežević,<br />

owner of Bel Medic from Belgrade, Ljiljana Stanojević,<br />

founder of Stanojević d.o.o. from Valjevo, Marija Stevanović,<br />

director of MS Employment from Svilajnac, Marina Milović,<br />

owner and director of Maja promet d.o.o. from Belgrade,<br />

Nataša Milanović, director of Biosil from Ugrinovci and Sanja<br />

Knežević, owner of Ethno- rural tourism in Latkovac village.<br />

www.pks.rs

No 65<br />

Miroslav Miletić, general manager<br />

of Bambi-Banat and<br />

the former president of the SCC<br />

Assembly, presided over the first<br />

Serbian Parliament of Enterprises.<br />

However, he had a chance to be<br />

at the sitting of the European Parliament<br />

of Enterprises in Brussels,<br />

which served as an example for organizing<br />

the meeting of the representatives<br />

of the economic community<br />

and executive and legislative<br />

authority at the house of the National<br />

Assembly in Belgrade.<br />

What was your experience as a<br />

chairman of the Parliament of Enterprises<br />

like<br />

44<br />

in focus<br />

Avant-garde of strategic dialogue<br />

Strategies for long-term<br />

business plans<br />

If at least fifty percent of the constructive proposals<br />

would be adopted by September, we would have<br />

a chance to have a better start in 2012 and to set<br />

up the bases for the sustainable development by<br />

2014, says Miroslav Miletić, chairman of the first<br />

Serbian Parliament of Enterprises<br />

representatives of the economy<br />

and executive and legislative authority,<br />

a real turning point in their<br />

communication<br />

There does not exist a constant strategic<br />

dialogue and that there a lot of<br />

documentation being marked strategic,<br />

whereas they do not contain<br />

the decisions referring to the sustainable<br />

development of the country<br />

and its economic policy. Therefore,<br />

we often find ourselves in a situation<br />

that we could not make sustainable,<br />

long-term and predictable decisions<br />

and solutions in the economy,<br />

because we are not sure in many elements<br />

of the economic policy.<br />

at the level of the most developed<br />

system acquis communitaries EU.<br />

Particularly, the regulations which<br />

in any way will not be deformed<br />

by some bylaws, let alone by some<br />

lower interpretation of that law.<br />

When it comes to the strategic framework,<br />

it is about the framework<br />

of the sustainable development. It<br />

is impermissible to conclude that<br />

the exchange currency rate and the<br />

inflation were higher than we targeted,<br />

and nobody cares. We have a<br />

rare chance to change something in<br />

our behavior, not only due to the EU<br />

membership, but for ourselves, too.<br />

What is your strongest impression<br />

It was so easy to catch the spirit<br />

of the Parliament members taking<br />

active part in the legislative activities<br />

and to offer something which<br />

is specific for the developed economy,<br />

which survived for the last<br />

20 years in the sense of the strategic<br />

dialogue between the decisionmakers,<br />

the National Assembly,<br />

on one side, and the law-makers,<br />

the Government, on the other side,<br />

and those who such created regulations,<br />

as an integral part of the<br />

economic policy, implement them.<br />

Is the Serbian Parliament of Enterprises,<br />

called the start of true<br />

strategic dialogue between the<br />

How did the businessmen find<br />

themselves in the role of parliament<br />

members<br />

A greater number of businessmen<br />

in the executive authority would<br />

make a better picture of the entrepreneurial<br />

reality and real sector<br />

necessary for fast and efficient solving<br />

of a certain problems.<br />

What are other requests being notified<br />

to the representatives of the<br />

executive and legislative authority<br />

First, the hunger for the regulations<br />

which would be applicable and<br />

Everything what is said at the<br />

sitting of the Parliament is for all we<br />

live and exist for, whether it is about<br />

the National Assembly, the citizens,<br />

or our consumers who expect from<br />

us to change something tangible. It<br />

is too hard to create the sustainable<br />

policy with six times less salary<br />

than an average one in the European<br />

Union. We should once and forever<br />

say what we are capable for or<br />

not, to express our priorities.<br />

In the parliament we did not point<br />

out the consequences although<br />

they are obvious. On the contrary,<br />

we provided constructive proposals.<br />

N.M.<br />

www.pks.rs

in focus<br />

No 65<br />

45<br />

broj 65<br />

Sitting of the Serbian Parliament of Enterprises<br />

Rules beyond particular interests<br />

Only through the strategic dialogue between the business and state it is<br />

possible to find real solutions in the best interest for the Serbian economy,<br />

says Miloš Bugarin, president of the Serbian Chamber of Commerce, at<br />

the opening of the Serbian Parliament of Enterprises initiated by the<br />

SCC and organized in the National Assembly<br />

In collaboration with the National<br />

Assembly of the Republic<br />

of Serbia, the Serbian Chamber of<br />

Commerce organized the Serbian<br />

Parliament of Enterprises where<br />

250 participants, representatives of<br />

the economic community from all<br />

Serbia, commenced the strategic dialogue<br />

with the representatives of<br />

the executive and legislative authority,<br />

adopting the conclusions and<br />

proposals which would be the framework<br />

of the economic policy of<br />

our country for the next two years.<br />

Miroslav Miletić, the former president<br />

of the SCC Assembly, opened<br />

the first sitting of the Serbian Parliament<br />

of Enterprises which was<br />

held in the house of the National<br />

Assembly. In the name of the chamber<br />

system he thanked Slavica Djukić<br />

Dejanović, president of the National<br />

Assembly, Mirko Cvetković,<br />

Prime Minister, Verica Kalanović<br />

and Božidar Đelić, vice-presidents<br />

of the Government and the Minister<br />

of Economy and Regional Development<br />

Nebojša Čirić for the partnership<br />

in the organization of an<br />

open dialogue of the businessmen<br />

with the business climate creators.<br />

Miletić underscored that the strong<br />

economy, which is capable to compete<br />

with the European competitors,<br />

is one of the significant criteria for<br />

our official EU membership. The<br />

transition process of the Serbian<br />

economy has been lasting for more<br />

than a decade and because of it the<br />

sustainable dialogue between the<br />

businessmen and the Government<br />

is needed more than ever. Miroslav<br />

Miletić pointed out the chambers of<br />

commerce are the bond between the<br />

business world and decision-makers,<br />

which additionally proves the<br />

new requests of the EU concerning<br />

the strengthening of the business<br />

associations through the continental<br />

organizational model, the mandatory<br />

membership model, which is<br />

the historic tradition of Europe.<br />

Assembly in the function of<br />

economic development<br />

Slavica Djukić Dejanović, president<br />

of the National Assembly,<br />

emphasized that a dialogue is the<br />

key word of the sitting and that the<br />

Serbian Parliament of Enterprises<br />

is a valuable mechanism which<br />

will disclose in which segments the<br />

laws are applicable or not. She pointed<br />

out that the National Assembly<br />

is expected to be in the function<br />

of the development of the economy<br />

together with the Government,<br />

whether it is about the adoption<br />

of the law or the initiatives. The<br />

period Serbia is going through is<br />

important to be recognized as an<br />

ideal time for the improvement of<br />

the stability, competitiveness both<br />

on the micro and macro level. We<br />

sincerely hope and intensively<br />

work on that our reality will soon<br />

become official candidature for the<br />

EU membership, the president of<br />

the National Assembly concluded.<br />

New export support program<br />

Mirko Cvetković, Serbian Prime<br />

Minister, reminded that he presented<br />

the members and program<br />

of the reconstructed, smaller and<br />

more efficient Government two<br />

months ago in the premises of the<br />

National Assembly. He also listed<br />

the measures which the Government<br />

adopted in that period<br />

concerning the reduction of the<br />

unemployment rate, reprogram-<br />

www.pks.rs

No 65<br />

46<br />

in focus<br />

ming of the credit lines for the<br />

citizens, the increase of the liquidity<br />

and the reduction of the debt<br />

of the state and public enterprises<br />

towards the businesses. These days<br />

the new export support program<br />

devoted to small and medium-sized<br />

enterprises is expected to be<br />

adopted. Taking into consideration<br />

the socio-economic agreement<br />

signed between the union trades,<br />

the employers and Government,<br />

the Prime Minister expects that<br />

the gross domestic product will go<br />

beyond the targeted figure of three<br />

percent. Mirko Cvetković also pointed<br />

out the data that in the first<br />

four months this year the industrial<br />

production was higher than 4.5<br />

percent, the export was 31 percent<br />

if compared to the same period of<br />

the previous year. The Prime Minister<br />

believes that Serbia will sign<br />

the agreement with the International<br />

Monetary Fund by the end of<br />

August or by the beginning of September.<br />

At the opening of the Serbian<br />

Parliament of Enterprises the<br />

Prime Minister emphasized that in<br />

March and April a modest growth<br />

of the employment rate was recorded<br />

by 2000 people. If we take<br />

into consideration that from the beginning<br />

of the crisis by March this<br />

year we constantly recorded a drop<br />

in the employment rate, this is the<br />

first sign which promises a new<br />

trend, Cvetković said and pointed<br />

out that the Serbian Parliament of<br />

Enterprises is an opportunity for<br />

the businesses to have a word with<br />

the representatives of the executive<br />

and legislative authority, whereas<br />

the EU experiences showed that<br />

such dialogue yields good results.<br />

Applicable laws, efficient administration<br />

Strong chambers, strong economy<br />

Alesandro Barberis, president of the Eurochambers addressed to the delegates<br />

of the Serbian Chamber of Commerce by the letter in which he expresses<br />

his readiness to support the activities of the Serbian chamber system in<br />

making the constructive dialogue with the representatives of the authorities.<br />

His special deputy Laslo Parag, president of the Hungarian Chamber of<br />

Commerce and Industry, spoke about the experiences from the European<br />

Parliament of Enterprises in Brussels in 2008 and 2010. The chambers are<br />

one of important drivers of the economic development. The stronger chamber,<br />

the stronger economy, Parag said and added that Austrian and German<br />

or the Euro-Continental model of the business associations with the mandatory<br />

membership are necessary stakeholder in the economic development.<br />

In that sense, Parag announced the change of the Hungarian legislation<br />

which will return the mandatory membership payment of the economic subjects<br />

and companies to the Hungarian Chamber of Commerce and Industry.<br />

Miloš Bugarin, president of the Serbian<br />

Chamber of Commerce, said<br />

that the accumulated economic problems,<br />

non-applicable strategies, the<br />

lack of the long-term and sustainable<br />

solutions do not make the framework<br />

for good dialogue with our<br />

European partners. Without strong<br />

and competitive economy which<br />

makes a profit, it is impossible to<br />

make a progress towards the EU<br />

integration and to have the tax incomes<br />

on which the social sustainability<br />

of the country is based. Miloš<br />

Bugarin considers that new positive<br />

progress of the Serbia’s road towards<br />

the EU and a lot of problems<br />

burdening the economic growth on<br />

the other side require that the economy,<br />

the National Assembly and<br />

Government make a new form of dialogue.<br />

It is necessary to set up a dialogue<br />

of strategic, long-term feature<br />

which will become the base for the<br />

sustainable policy, applicable laws,<br />

efficient institutions and administration.<br />

In that sense, the president of<br />

the Serbian Chamber of Commerce<br />

passed the opinions of the businessmen<br />

who first and foremost want<br />

to have the rule of law, with efficient<br />

institutions, the judiciary particularly,<br />

because it is the shield against<br />

impacts and corruption. Only when<br />

the rules and procedures are to be<br />

beyond particular interests, the real<br />

values such are knowledge, innovation,<br />

efficiency and productivity<br />

become prominent. Huge changes<br />

and big challenges are waiting for<br />

us similar to those in the agriculture<br />

and environment sectors which<br />

need to be carried out. It takes us to<br />

the third and for us most important<br />

criteria for the EU membership –<br />

competitive economy. We strongly<br />

believe that the competitiveness of<br />

the economy must be the first criteria<br />

for the state bodies when making<br />

all new decisions, Miloš Bugarin underscored.<br />

No shortcuts to the EU<br />

Deputy of the head of the EU Delegation<br />

to Serbia Adriano Martins<br />

invited all Serbian authorities to<br />

accelerate the economic reforms<br />

and said that opinion of the EU on<br />

weather Serbia will get the candidate-status<br />

will depend mostly on<br />

the social and economic reforms.<br />

He emphasized that there are not<br />

the shortcuts for Serbia on its way to<br />

the EU integration, but that everything<br />

depends on well-carried out reforms.<br />

The key issues for the EU are<br />

still the judiciary, the corruption and<br />

crime fight, independent regulatory<br />

bodies, to improve the property relations<br />

and adopt the law on restitution<br />

and public property. Martins<br />

said that the establishment of the<br />

Serbian Parliament of Enterprises<br />

indicates that the business issues are<br />

priority in Serbia and that the business<br />

framework in our country will<br />

be improved in this way.<br />

M.N.<br />

www.pks.rs

in focus<br />

47<br />

No 65<br />

First session of the Serbian Parliament of Enterprises<br />

Economic-systematic framework<br />

At the first session of the Serbian<br />

Parliament of Enterprises,<br />

where the vice-presidents of the<br />

Government Verica Kalanović and<br />

Božidar Djelić addressed to the<br />

businessmen, the public spending<br />

and tax policy, public procurement<br />

and market of agricultural products<br />

were the main issues discussed.<br />

The economy strongly supports<br />

Serbia’s road to the EU membership,<br />

but the economy like this is<br />

not ready to play that market game,<br />

said Dragoljub Vukadinović, president<br />

of the company Metalac Holding<br />

a.d. from Gornji Milanovac in<br />

the keynote of the first session of<br />

the Serbian Parliament of Enterprises<br />

titled ‘the economic-systematic<br />

framework for business’.<br />

Nikola Pavičić, SINTELON,<br />

Bačka Palanka: I suggest that this<br />

parliament should warn the Government<br />

that this dangerous playing<br />

with the exchange rate to be<br />

stopped because old debts could<br />

not be returned by making new<br />

debts, on the contrary, it is only<br />

possible through the strengthening<br />

of the exportation, the support to<br />

the export-oriented production.<br />

Rajko Latinović, PKB IMES, Belgrade:<br />

Today the agriculture is<br />

requested to produce competitive<br />

food and such which will preserve<br />

our health, and genetic safety.<br />

Radoslav Veselinović, GALEB<br />

GROUP, Šabac: I suggest that the<br />

participation of the businessmen in<br />

the creation of the laws and policy<br />

should be systematically arranged<br />

and integrated into the Rulebook<br />

on the work of the Government<br />

which should envisage that the<br />

one who suggests an economic law<br />

shall be under an obligation to get<br />

the opinion on the draft to the law,<br />

directives and decisions from the<br />

Serbian Chamber of Commerce and<br />

to carry out the public debate on it.<br />

Miroslav Tlačinac, AMIGA,<br />

Kraljevo: I suggest that the Law<br />

on public procurement should be<br />

changed in such a way that it is<br />

applicable in all cases, then that<br />

the Law on stimulation of the construction<br />

industry should be made<br />

Conclusions of the first session<br />

In accordance with the voting procedures stipulated by the National Assembly,<br />

the proposals are adopted as follows:<br />

1. It is necessary to carry out the overall reform of the public sector<br />

2. It is necessary to reduce the tax on the incomes<br />

3. The Government should introduce an obligation into its rulebook that it is<br />

necessary to have the opinion of the Serbian Chamber of Commerce on all<br />

economic regulations<br />

4. The National Assembly should establish the board for the supervision of<br />

the implementation of the Law on public procurement<br />

5. It is necessary to carry out the audit of parallel-fiscal burdens on the economy.<br />

6. It is necessary to make the Direction for republican goods reserves<br />

7. The Law on cooperatives and Law on goods stock markets should urgently<br />

adopted with a view to arrange the market of the agricultural products<br />

8. It is necessary to adopt new systematic approach relating to the stimulation<br />

of the agribusiness on behalf of the change of the agrarian policy<br />

transparent or completely abolished.<br />

I also suggest that the domestic<br />

producers of the equipment<br />

should be protected.<br />

Dragan Nenadović, GALENIKA<br />

FITOFARMACIJA, Belgrade: I<br />

insist on the obligation of obtaining<br />

the opinion from the Serbian<br />

Chamber of Commerce when introducing<br />

new taxes and fees or<br />

adopting new non-taxation laws.<br />

Boško Stanisavljević, JUGOHEM,<br />

Nova Pazova: It is necessary to examine<br />

and set up the effects of the<br />

application of the regulations on<br />

the SMEs business.<br />

Dejan Radenković, RATKO<br />

MITROVIĆ, Belgrade: While one<br />

could get the finances without the<br />

interest rates, others have to work.<br />

The state must have equal treatment<br />

when it charges, and when it<br />

pays its fees, what is not case today.<br />

Milan Janković, PP LIDO COM-<br />

PANY, Belgrade: Nobody pays<br />

anyone and I suggest that the VAT<br />

should be paid after receiving the<br />

payment which should be limited<br />

to two or three years the most.<br />

Milenka Jezdimirović, DUNAV<br />

OSIGURANJE, Belgrade: I suggest<br />

that the Government should<br />

urgently introduce a monthly electronic<br />

compensation of the payments<br />

with obligatory interest rate<br />

on tax debts which arouse because<br />

the state did not settle down its direct<br />

payments to the partners.<br />

Radosav Zarić, STR ZAH MAR-<br />

KET, Lazarevac: If we want to<br />

make a profit we will have to deal<br />

with the grey economy in order to<br />

have liquid accounts.<br />

Momčilo Trajković, RATAR, Kosovska<br />

Gračanica: The companies<br />

running a business on the territory<br />

of Kosovo and Metohia are in a very<br />

difficult situation.<br />

www.pks.rs

No 65<br />

48<br />

in focus<br />

Keynote speakers: Dragoljub Vukadinović (Metalac Holding a.d), Jelena Petković (Tigar d.o.o.) and Bojan Radun (NEKTAR)<br />

Second session of the Serbian Parliament of Enterprises<br />

Financing of the economy<br />

The priorities are to invest in industrial<br />

infrastructure, technology,<br />

development of new products<br />

and to conquer new markets. To have<br />

competitive economy the domestic<br />

enterprises should do business in the<br />

stable conditions and to have access<br />

to the resources of financing the investments,<br />

the long-term capital as<br />

well as for the short-term financing,<br />

underscored Jelena Petković, director<br />

of the corporate management of<br />

the Tigar d.o.o. in Pirot, the keynote<br />

speaker of the second session titled<br />

‘Financing of the economy’ of the<br />

Serbian Parliament of Enterprises<br />

held in the National Assembly.<br />

She particularly emphasized that<br />

the investing has to be followed up<br />

by the long-term financing of the<br />

needs of enterprises for the permanent<br />

working capital.<br />

Dragan Kopčalić, MONTERA,<br />

Belgrade: I suggest that the VAT<br />

payment should be carried out<br />

after the payment of the current<br />

situation or after the signing the<br />

final situation. I also suggest that<br />

every contract following the tender<br />

documentation, and in accordance<br />

with the Law on public<br />

procurement, should include the<br />

foreign currency clauses as well<br />

as the deadline payment up to 28<br />

days from the day of the delivery.<br />

Saša Vitošević, GLOBAL SEED, Novi<br />

Sad: Unfortunately, the agriculture is<br />

Conclusions of the second session<br />

not and could not be the pillar of the development<br />

of the economy, but it has to<br />

provide enough food for its inhabitants<br />

and in the synergy with the food processing<br />

industry to contribute to total<br />

economic development of the country.<br />

Slobodan Spasojević, CINI, Čačak:<br />

First and foremost we should use<br />

In accordance with the voting procedures stipulated by the National Assembly,<br />

the businessmen voted on the proposals of the second session, as follows:<br />

1. To provide the loans for special-purpose financing of permanent working<br />

capital<br />

2. The NBS to create the framework which is stimulating for banks to grant<br />

the long-term loans<br />

3. To make the systematic protection mechanisms against the changes of the<br />

interest rate by which of means the NBS carries out the supervision on them<br />

4. To establish the Serbian developing bank<br />

5. To define the systematic framework for the private-public partnership model<br />

6. To develop new instruments for payment<br />

7. To adopt the program for systematic approval of the state aid for the development<br />

based on innovations<br />

8. To introduce the obligation that all users of the budget assets, local selfgovernments,<br />

public enterprises, to pay their debts to the businesses in the<br />

following period: a) for the period of 60 days by 31 st of December 2011, b)for<br />

the period of 45 days from 1 st of January 2012<br />

www.pks.rs

in focus<br />

49<br />

No 65<br />

the advantage of the existing intellectual<br />

resources.<br />

Vladimir Djurdjević, INTER ME-<br />

HANIKA, Smederevo: The restructuring<br />

enterprises being in a<br />

debt should be able to pay its debt<br />

through the compensation with the<br />

state via the Fund for the development<br />

of the Republic of Serbia.<br />

Ljubodrag Knežević, IGMA ULJ-<br />

MA, Uljma: We think that the economy<br />

could not get out of the total<br />

non-liquidity situation until the current<br />

obligations are reprogrammed.<br />

Goran Vasić, NOVOSADSKI<br />

SAJAM, Novi Sad: The developing<br />

banks follow the infrastructure<br />

projects and in some countries<br />

they support self-employment<br />

programs and others which are<br />

of interest for the development of<br />

the country, while the commercial<br />

banks do not show enough interest.<br />

Snežana Popović, SILEKS,<br />

Pančevo: The small enterprises on<br />

which we believe the economy is<br />

based, which did not release the employees<br />

during the crisis, and were<br />

financially disciplined, they did the<br />

business in accordance with the international<br />

and European standards<br />

and did not low the quality of the<br />

products are now ‘on the knees’.<br />

Sladjan Disić, SIMPO, Vranje:<br />

It is amazing that the countries<br />

which entered the EU or are closer<br />

to the EU than Serbia is have less<br />

burdened economy. Namely, I<br />

think about the tax on the income<br />

which in Serbia are still too high,<br />

even 62,8 percent, while in other<br />

countries in the region, let’s say in<br />

Croatia, it is 55 percent, in Slovenia<br />

51 percent, not to mention in Macedonia<br />

and Bulgaria where the taxes<br />

on incomes are 40.8 percent.<br />

Dragan Todorović, HOTEL IZVOR,<br />

Arandjelovac: The state should create<br />

the situation in a way that the<br />

investors who successfully invest in<br />

the tourist facilities in a certain tourist<br />

destination might have a chance<br />

to invest in some other hotels and<br />

tourist objects in that destination.<br />

Third session of the Serbian Parliament of Enterprises<br />

Export – prerequisite<br />

and support to growth<br />

The industry is the most important<br />

sector of the domestic economy,<br />

which participates in the<br />

export with over 90 percent, whereas<br />

its share in the import is more<br />

than 80 percent, which indicates<br />

the necessity of the structural adjusting<br />

of the industry if we want to<br />

improve our foreign trade balance,<br />

said the keynote speaker of the<br />

third session of the Serbian Parliament<br />

of Enterprises Bojan Radun,<br />

executive director of the NEKTAR<br />

company from Bačka Palanka.<br />

The Strategy and policy of the industrial<br />

development of the Republic<br />

of Serbia from 2011 to 2020<br />

contains the framework of the prior<br />

activities and measures through<br />

key five fields elaborated by the<br />

Serbian Chamber of Commerce,<br />

as follows: the stimulation of investments,<br />

the development of infrastructure,<br />

the improvement of<br />

competitiveness, the innovations,<br />

the research and development and<br />

the education system reform. However,<br />

if we go back to 2008, which<br />

is not long time ago, a series of specific<br />

measures found its purpose<br />

within the Strategy for increase of<br />

the export of the Republic of Serbia<br />

2008 – 2011. At the same time we<br />

all know that a small part of these<br />

measures has been realized so far.<br />

This is one of the reasons I suggest<br />

that we should return to this strategy<br />

in such a way that the realization<br />

of the proposals become clear,<br />

measurable and the sustainable aim<br />

of the economic policy of the Republic<br />

of Serbia, Radun concluded.<br />

After the presentations of the keynote<br />

speakers and the discussions<br />

in the third session, the Minister of<br />

the economy and regional development<br />

Nebojša Ćirić addressed to<br />

the businessmen sitting on the parliament<br />

benches.<br />

Djordje Ostojić, NOVI DRVNI<br />

KOMBINAT, Sremska Mitrovica:<br />

If the current situation with the<br />

exchange currency rate does not<br />

change, in September this com-<br />

www.pks.rs

No 65<br />

50<br />

in focus<br />

pany will be closed. Neither did<br />

Africa export the timber anymore,<br />

Serbia should not do it.<br />

Ninko Tešić, IMPOL SEVAL,<br />

Sevojno: We ask for the central<br />

bank to set up the mechanisms for<br />

the exchange currency regulation<br />

in order not to have such big oscillation<br />

of it.<br />

Milovan Spasić, MONTING<br />

ENERGETIKA, Belgrade: The<br />

white plague in Serbia should be<br />

stopped, because some 35 000 people<br />

die every year. We should be<br />

concerned for this, because somebody<br />

should work and produce<br />

and export, too.<br />

Velin Ilić, ALFA PLAM, Vranje:<br />

The EU standards approved by<br />

the European Union define the<br />

requests which a certain product<br />

needs to meet. Namely, both<br />

standards and technical regulations<br />

ensure the safety, the environmental<br />

protection and energy<br />

efficiency.<br />

Petar Stojanović, DUNAV GRO-<br />

CKA, Belgrade: It is impossible to<br />

have the economic volume on the<br />

domestic market and thus neither<br />

the strengthening of the competitive<br />

position of the domestic products<br />

in the global markets. The effects<br />

of the economic crisis reveal<br />

that the market could not solve all<br />

Conclusions of third session<br />

In accordance with the voting procedures of the National Assembly, the businessmen<br />

voted on the proposals as follows:<br />

1. The National Bank of Serbia should create the systematic mechanism for<br />

the prevention of big oscillation of the exchange rate which on the long-term<br />

basis might have negative effects on the competitiveness of the economy<br />

2. The Law on credit guarantees system to be adopted<br />

3. The stimulation of the SIEPA relating to the non-refundable assets to the<br />

exporters to be examined<br />

4. The intensive adoption of the technical regulations being harmonized<br />

with the EU standards to be intensified<br />

5. The Fund for co-financing of the certification abroad to be established<br />

6. Upon the adoption of the technical regulations it is necessary to define the<br />

regulatory accredited bodies for the control of a product<br />

irregularities by itself and that the<br />

country has to participate in the<br />

creation of the conditions for the<br />

industrial development.<br />

Goran Aleksić, SRBIJATRANS-<br />

PORT, Belgrade: I consider that<br />

the Government should find a<br />

way to introduce the road transport<br />

activities into a set of measures<br />

for the alleviation of the consequences<br />

of the global economic<br />

crisis.<br />

Aleksandar Drakulić, MC MOST,<br />

Belgrade: E-trade has been very<br />

developed recently. The citizens of<br />

Serbia might participate as buyers,<br />

but Serbia could hardly take active<br />

part in that trade as a seller. The<br />

problem is that our export regulations<br />

are defined only for the big<br />

exports.<br />

Zdravko Lončar, E-KAPIJA, Belgrade:<br />

The SIEPA and SCC do their<br />

best to help the exporters, but they<br />

do not have enough strength for it.<br />

Serbia should elaborate more serious<br />

strategy.<br />

Bojana Nikolić, PTT SRBIJA, Belgrade:<br />

Realising the experiences<br />

of other post offices, which were<br />

working on this task, as well as the<br />

Government’s measures, we started<br />

up the project with the aim to<br />

provide our infrastructure to our<br />

users – small and medium-sized<br />

enterprises and help them.<br />

www.pks.rs

PLAN zajedničkog učešća privrede <strong>Srbije</strong><br />

na međunarodnim izložbama i sajmovima u svetu za 2011. godinu<br />

u organizaciji privredne komore srbije<br />

Sajam privrede<br />

Viroexpo Virovitica, Hrvatska 21 - 23. 1. 2011.<br />

Sajam prehrane<br />

Grune Woche Berlin, Nemačka 21 - 30. 1. 2011.<br />

Sajam prehrane<br />

Prodexpo Moskva, Ruska Federacija 7 - 11. 2. 2011.<br />

Sajam građevinarstva<br />

u saradnji sa SIEPA-om<br />

MosBuild Moskva, Ruska Federacija 5 - 8. 4. 2011.<br />

Sajam automobilske industrije<br />

Automechanica Istambul, Turska 7 - 10. 4. 2011.<br />

Sajam prehrane<br />

Tutto Food Milano, Italija 8 - 11. 5. 2011.<br />

Opšti sajam - NACIONALNA IZLOŽBA<br />

TIF Solun, Grčka 11 - 19. 9. 2011.<br />

Sajam građevinarstva<br />

u saradnji sa SIEPA-om<br />

Budpragres Minsk, Belorusija 6 - 9. 9. 2011.<br />

Sajam prehrane<br />

Anuga Keln, Nemačka 8 - 12. 10. 2011.<br />

Sajam brodske opreme<br />

Pula Boat Fair Pula, Hrvatska 19 - 22. 10. 2011.<br />

Opšti sajam<br />

u saradnji sa Velekspom<br />

Panair Tirana, Albanija novembar 2011.<br />

Sajam zaštite životne sredine<br />

Pollutec Pariz, Francuska 29. 11 - 2. 12. 2011.<br />

Služba za promocije PKS<br />

tel: +381 11 3304-504, faks: +381 11 3300-993<br />

e-mail: promocije@pks.rs<br />

www.pks.rs/sajmovi

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!