aktuelni savetnik broj 06/2013 - savetodavstvo - Vojvodina

REPUBLIKA SRBIJA 

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO 

AP VOJVODINE 

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE 

˝Aktuelni savetnik˝ 

Tema broja: ˝Savetodavstvo u službi unapređenja 

poljoprivredne proizvodnje˝ 

Godina 2, broj 6, PSS Senta, jun, 2013. 

Priređivač: Poljoprivredna stručna služba Senta doo Senta 

2013. Novi Sad

S A D R Ž A J 

PREDGOVOR................................................................................................................................ 3 

Dževat Ademi 

Podizanje višegodišnjeg zasada jabuke 

Raising the annual Apple plants..................................................................................................... 4 

Ana Prijović 

Berza i berzansko poslovanje sa osvrtom na “Produktnu berzu” Novi Sad 

Stock Market and stock business with reference to the commodity Exchange Novi Sad............... 9 

Nataša Ademi 

Poljoprivredno savetodavstvo AP Vojvodine 

Agricultural Extension in Vojvodina............................................................................................ 12 

Miloš Halgašev 

Biološka đubriva – Rezultati ogleda na pšenici 

Biological fertilizes – Results of experiments................................................................................. 16 

Sabolč Vartuš 

Nega konja 

Horses care..................................................................................................................................... 20

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 

Autonomne Pokrajine Vojvodine 

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine 


Priređivač: PSS Senta doo Senta 

Godina 2, broj 6, Senta, jun, godina 2013. 

PREDGOVOR 

Aktuelni savetnik koji priređuju savetodavci Poljoprivredne stručne službe Senta doo Senta donosi pet 

novih tema za poljoprivredne proizvođače. U „Aktuelnom savetniku“ nije obrađena jedinstvena tema, već je 

savetodavcima ostavljen prostor da pišu o temi za koju smatraju da je zanimljiva za poljoprivredne proizvođače. 

Savetodvci PSS Senta doo Senta su obradili teme iz oblasti voćarske, ratarske, stočarske proizvodnje, iz oblasti 

agroekonomije i savetodavstva. 

Iz oblasti voćarske proizvodnje, koja u poslednje vreme beleži ekspanziju na ovom prostoru, u ovom broju 

je obrađena tema „Podizanje višegodišnjeg zasada jabuke“ koja opisuje, na osnovu teorijskih i praktičnih iskustava, 

način izvođenja pojedinih operacija prilikom zasnivanja višegodišnjih zasada. 

Sa aspekta agroekonomskih tema, proizvođačima je prezentovana tema u vezi Produktne berze i načina i 

mogućnostima trgovine poljoprivrednim proizvodima preko ove institucije. 

Značaj savetodavnog rada, načini rada, ekonomsko finansijski efekti koje proizvođači mogu ostvariti preko 

saradnje sa službama na terenu, mogućnosti i modeli unapređenja savetodavnog rada, jedan su od razloga što je ovoj 

temi posvećena pažnja u ovom Savetniku. 

Poslednjih godina, evidentna je povećana ponuda mikrobioloških preparata na tržištu. Iz tog razloga u 

Aktuelnom savetniku su predstavljeni rezultati primene mikrobioloških đubriva u praksi – na oglednom polju PSS 

Senta doo Senta. 

S obzirom da je konjarstvo kao grana stočarstva često puta na marginama kada se govori o stočarskoj 

proizvodnji, temom „Nega konja“ autor prikazuje način pravilne nege ove plemenite životinje kako sa zdravstvenog, 

tako i sa estetskog aspekta. 

Direktor PSS Senta 

Josip Češljar 

dipl. inž. poljoprivrede 

3







PODIZANJE VIŠEGODIŠNJEG ZASADA JABUKE 

Dževat Ademi dipl.ing. 

Izvod: Već nekoliko godina izvoz domaće jabuke beleži značajan porast. Razlozi za to su višestruki, a najveći uticaj 

imalo je podizanje savremenih voćnjaka i prilagođavanje sortimenta potrebama inostranih kupaca. Potreba svetskog 

tržišta za kvalitetnim plodovima s našeg podneblja daleko nadmašuje trenutne mogućnosti domaće proizvodnje. Najveći 

deo jabuka izveze se u Rusiju čemu je doprineo bezcarinski režim, ali i odličan kvalitet našeg voća. 

Osavremenjavanje tehnologije uzgoja jabuke, postavljanje protivgradne zaštite, uvođenje savremenih sistema za 

navodnjavanje i ishranu imaju za cilj postizanje visokih i kvalitetnih prinosa koji zadovoljavaju zahteve tržišta. 

Ključne reči: jabuka, izvoz, protivgradna zaštita, sistem za navodnjavanje i ishrana. 

RAISING THE ANNUAL APPLE PLANTS 

Abstract: For several years the domestic apple exports recorded a significant growth. The reasons for this are multiple 

and the greatest impact had the raising of modern orchards and adapting varieties for needs of foreign customers. 

Needs of the world market for quality fruits from our area far exceeds the current capabilities of domestic production. 

Most of the apples exported to Russia contributed the duty-free regime, but also the excellent quality of our fruit. 

Modernize Technology of growing apples, setting hail protection, introduction and use of modern irrigation and 

nutrition system aimed to achieve high and quality yields that meet market demands. 

Keywords: apple, export, hail protection, irrigation and nutrition system. 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

Uvod 

Uslovi sredine za podizanje gustog zasada 

Priprema zemljišta za sadnju sadnica 

Priprema sadnica za sadnju 

Razmeštaj sorti u voćnjaku 

Izbor oblika krune 

Povijanje i vezivanje za potporu 

Rezidba voćnjaka 

Nega voćnjaka 

Đubrenje voćnjaka 

Navodnjavanje voćnjaka 

Obračunavanje doza i koncetracija pesticida 

Prskanje 

Određivanje momenta berbe 

Protivgradna mreža 

Literatura 

UVOD 

Svetsko tržište prometa voća u poslednje vreme nameće visoke standarde u pogledu kvaliteta voća. Nije 

dovoljan visok kvalitet plodova, već se od proizvođača očekuje ekstra kvalitet i visoki standardi pakovanja. 

Evropska komisija je za plodove jabuka propisala direktivu broj 1619/2001. Kvalitet plodova, atraktivno pakovanje i 

čuvanje plodova do konačnog plasmana su preduslovi za uspešan marketing.Voćarstvo, kao grana poljoprivrede je 

4







izuzetno profitabilna. Proizvodnjom voća se ostvaruje 10-15 puta veća vrednost proizvodnje po hektaru u odnosu na 

proizvodnju pšenice i kukuruza. 

Uvođenje koncepta integralne proizvodnje više nema nikakvu dilemu. U najrazvijenijim voćarskim zemljama 

koncept integralne proizvodnje je zastupljen na više od 80% površina. [1] Ukoliko želimo biti konkurentni na tržištu, 

veoma je važno uvesti integralni koncept proizvodnje jabuke u Vojvodini. 

USLOVI SREDINE ZA PODIZANJE GUSTOG ZASADA 

Redovne i visoke prinose plodova dobrog kvaliteta možemo očekivati jedino ako izabrane sorte uskladimo sa 

postojećim uslovima sredine kao što su : klimatske prilike (svetlost, temperatura, padavine i vetar), zemljište (hemijska, 

fizička i biološka analiza kao i sadržaj humusa i hranljivih elemenata: azota, fosfora, kalijuma i pH zemljišta), položaj 

lokaliteta kao i specifične zahteve pojedinih sorti prema agroekološkim uslovima. 

PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU SADNICA 

Preporučuje se podrivanje parcele ( uzduž i popreko ) na dubini od 50 – 60 cm, duboko oranje, zaoravanje 

stajnjaka na dubini od 30 – 35 cm i primena mineralnog đubriva zavisno od analize zemljišta, nakon toga da se 

zemljšte fino pripremi tanjiračama i setvospremačima. 

Razmaci sadnje i optimalna gustina sklopa za intenzivne i visokointenzivne zasade jabuka kod različitih 

sistema gajenja dat je u sledećoj tabeli [1]: 

Tabela 1. Razmaci sadnje i optimalna gustina sklopa za intenzivne i visokointenzivne 

zasade jabuke kod različitih sistema gajenja 

Sistem gajenja Podloga Razmak sadnje (m) Br.stabala / hektaru 

Standardne sorte 

Vitko vreteno M-9 3,2-3,70 x 0,7-1,1 2450-4500 

V-sadnja M-9 3,5-4 x 05-08 3120-5700 

Supervreteno M-9 2,8-3,2 x 04-06 5200-8920 

Spur tipovi jabuke 

Vitko vreteno M-26,MM-106 3-3,5 x 0,5-0,8 3570-6650 

V-sadnja M-26 3,4-3,8 x 0,4-0,6 4380-7350 

Pre sadnje sadnica jabuka poželjno je podići ogradu radi zaštite sadnica od zečeva i ostalih divljači. Pravac 

redova u zasadu treba biti sever – jug. Razmak sadnje zavisi od voćne vrste, sorte, podloge i uzgojnog oblika koji se 

formira. 

U zasadima jabuke koja se gaji na slabo bujnim ili izrazito kržljavim podlogama naslon je obavezan. Za naslon 

se koriste betonski ili drveni stubovi. 

PRIPREMA SADNICA ZA SADNJU 

Neposredno pre sadnje sve sadnice se moraju detaljno pregledati. Ukoliko su oštećene ili kaus nije dovoljno 

razvijen, takve sadnice se moraju odstraniti. 

Takođe, neposredno pre sadnje treba napraviti smešu balege i zemlje u odnosu 1:3 uz dodavanje nekog 

fungicida (ortocida ili benomila) [1] . 

Jače žile se skraćuju za trećinu, oštećene žile se skroz izbacuju i zatim se korenov sistem zamače u napravljen 

rastvor i tek onda se sadnice raznose u rupe. 

Dubina sadnje se prilagođava visini kalemljenja, spojno mesto treba da je ujednačeno uzdignuto iznad površine 

zemlje (15 – 20 cm), a spojna mesta treba da su okrenuta prema jugu. 

RAZMEŠTAJ SORTI U VOĆNJAKU 

Prilikom izbora sorti mora se voditi računa o odnosima osnovne sorte i sorti oprašivača, naročito ako su 

stranooplodne voćne vrste kao što je jabuka. 

5







Pri izboru sorti za oprašivanje, oprašivači moraju imati dobru klijavost polena, bar 50% podudaranja fenofaza 

punog cvetanja osnovne sorte i sorte oprašivača i da postoje kompatibilne gamete. Za dobro oprašivanje smatra se da u 

zasadu treba da bude 5 – 10% dobro raspoređenih oprašivača. 

IZBOR OBLIKA KRUNE 

Od savremenih uzgojnih oblika, za intenzivne zasade, danas se koriste vitko vreteno, severnoholandsko vitko 

vreteno, hajtek modifikacija vretena, sistem V vretena, duplo vreteno, solen i dr. 

VITKO VRETENO : Ovaj uzgojni oblik se primenjuje kod sorti jabuke na slabo bujnim podlogama M-9 i M- 

27, spur tipova jabuke na slabo do srednje bujnim podlogama MM-106. Izgled uzgojnog oblika vitko vreteno[2]: 

Slika 1. a) Formiranje vitkog vretena 

b) Jabuke sa krunom u obliku vitkog vretena 

POVIJANJE I VEZIVANJE ZA POTPORU 

Pravilan oblik krune je osnovni preduslov za izvođenje kvalitetne rezidbe. Da bi se pravilno formirao oblik 

krune, važno je na vreme razvesti grane. Što su grane pod otvorenijim uglom bolja je osvetljenost krune, voćke pre 

prorode, brže se uspostavlja ravnoteža između vegetativnog porasta i rodnosti i lakša je rezidba i berba plodova. 

REZIDBA VOĆAKA 

Rezidba se izvodi u cilju obrazovanja krune voćaka, regulisanja rodnosti i podmlađivanja voćaka. Prema 

vremenu izvođenja rezidba može biti letnja i zimska. Osnovna i glavna rezidba je zimska rezidba voćaka. 

NEGA VOĆAKA 

Pod negom se podrazumevaju agrotehničke i pomotehničke mere sa ciljem da se obezbede uslovi za normalan 

rast i rodnost voćaka. 

Od agrotehničkih mera najvažnije su: održavanje zemljišta u voćnjaku, đubrenje i navodnjavanje a od 

pomotehničkih mera: zrela i zelena rezidba voćaka, razvođenje grana i proređivanje plodova. 

ĐUBRENJE VOĆNJAKA 

Za normalan rast i rodnost voćaka neophodno je obezbediti optimalan sadržaj mikro i makro elemenata u 

zemljištu. Đubrenjem se unose ovi elementi u zemljište kako bi se održali u optimalnim količinama (azot, fosfor, 

kalijum). 

NAVODNJAVANJE VOĆAKA 

Za proizvodnju jabuke navodnjavanje je neophodno. Tek zasađene voćke, ako su sađene u kasno proleće, potrebno 

je zaliti sa oko 20 – 30 litara vode. Ukoliko posle sadnje nastupi sušni period treba izvesti još 2 – 3 zalivanja. Vreme 

navodnjavanja zavisi od količine i rasporeda padavina. 

• Prvo navodnjavanje se obično vrši u vreme cvetanja jer ono pospešuje oplodnju i vegetativni razvoj voćaka. 

6







• Drugo navodnjavanje se izvodi posle cvetanja u vreme prve etape razvitka plodova 

• Treće navodnjavanje se obično izvodi neposredno pred junsko opadanje plodova. Ukoliko u kruni ima mnogo 

zametnutih plodova jabuke ovo navodnjavanje treba smanjiti ili čak izostaviti a ako umereno ima 

plodova,onda je ovo navodnjavanje obavezno. 

• Četvrto navodnjavanje se izvodi u vreme obrazovanja rodnih pupoljaka i u vreme razvitka plodova i to obično 

u julu i avgustu na 20 – 30 dana pre berbe. Ovo navodnjavanje je veoma važno pogotovo ako je sušni period, 

jer se tada troši mnogo vode na plodove i diferenciranje cvetnih začetaka. Ovde treba paziti da se prevelike 

količine vode ne dodaju na početku obrazovanja cvetnih začetaka. 

Količina vode koja se dodaje u svakom terminu navodnjavanja obično iznosi 30 – 60 mm. Ukoliko su u toku 

sazrevanja plodova noći tople, u toku večernjih časova treba uključivati sistem za navodnjavanje kako bi se vršilo 

rashlađivanje plodova. Najčešće se primenjuju sledeći načini navodnjavanja : 

- Navodnjavanje brazdama 

- Potapanjem 

- Kišenjem 

- Kapanjem 

- Mikrorasprskivačima 

Navodnjavanje veštačkom kišom se kod nas najčešće primenjuje i tu se koriste stacionarni, polustacionarni i 

pokretni sistemi. 

Navodnjavanje kap-po-kap se primenjuje u onim reonima gde je isparavanje veliko a vode za zalivanje malo. Da bi 

ovaj sistem funkcionisao voda mora biti apsolutno čista, odnosno moraju biti ugrađeni filteri za prečišćavanje vode. U 

poslednje vreme se koriste umesto kapaljki mikrorasprskivači što je daleko bolje rešenje. 

OBRAČUNAVANJE DOZA I KONCENTRACIJA PESTICIDA 

Koncentracija se izračunava prema formuli: K=D/T*100 gde je 

K – koncentracija koju treba primeniti 

D – propisana doza preparata 

T – količina tečnosti u litrima koju preparat izbacuje. 

PRSKANJE 

Za veće voćnjake preporučuje se upotreba traktorskih, nošenih i vučenih atomizera ili nebulizatora koji imaju 

daleko kvalitetniji rad i veći učinak. 

ODREĐIVANJE MOMENTA BERBE PLODOVA 

Pravilno određivanje momenta berbe je od velikog uticaja na dužinu uspešnog čuvanja. Za određivanje momenta 

berbe koriste se različite metode a u praksi se najčešće primenjuju sledeće: 

• Jodno-skrobni test 

• Merenje čvrstine mezokarpa ploda 

• Promena osnovne boje pokožice ploda 

• Količina rastvorljive suve materije ploda 

• Količina ukupnih kiselina u plodu 

PROTIVGRADNA MREŽA 

Svedoci smo da se unazad nekoliko godina klima naglo promenila kako u svetu tako i kod nas, pri čemu dolazi 

do naglih temperaturnih skokova. Takođe broj dana sa gradom je sve češći i veći u toku godine. Pojava grada je 

najčešća u aprilu, maju i junu. Grad oštećuje sve delove stabla jabuke, ali ekonomski najznačajnije štete su na 

plodovima, listovima i mladarima. Oštećeni plodovi predstavljaju mesta prodora patogena što predstavlja značajan 

problem u integralnoj proizvodnji jabuka. Da bi zaštitili voćke i imali sigurnu i ekonomski isplativu proizvodnju jabuka, 

neophodno je podizati protivgradne mreže. Izgled protivgradne mreže prikazan je na slikama [3]: 

7







Slika 2. a) Izgled protivgradne mreže u 

mladom zasadu jabuka 

b) Izgled protivgradne mreže u 

zasadu jabuka u rodu 

Literatura: 

[1] prof.dr. Keserović Zoran (2011). Investicioni program za podizanje zasada jabuke. Poljoprivredni fakultet Novi Sad 

[2] Internet stranica: http://www.vocarskisavjeti.blogspot.com 

[3] Internet stranica: http://www.moja farma.rs 

8







BERZA I BERZANSKO POSLOVANJE SA OSVRTOM NA 

''PRODUKTNU BERZU'' NOVI SAD 

Ana Prijović dipl.ecc 

Izvod: Berza je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od 

vrednosti, novcem, stranim sredstvima plaćanja i proizvodima. Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i 

standardizovan kako bi bio lako zamenljiv, i time trgovina njime jednostavna brza i efikasna. Ovo omogućava odsustvo 

predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje. Na robnim berzama se trguje različitim vrstama roba (žito, krompir, 

meso, kafa, nafta, obojeni metali, nemetali, pamuk, šećer, vuna, zlato, kalaj itd.) 

Ključne reči: berza, robna berza 

STOCK MARKET AND STOCK BUSINESS WITH REFERENCE TO THE 

COMMODITY EXCHANGE NOVI SAD 

Abstract: A stock market is a public entity for the trading of company stock, derivatives, and agricultural product at an 

agreed price, There are strictly defined rules traded securities, as well as those only traded privately. Traded on the 

stock market must be standardized and standardized in order to be easily replaceable, and trade is simple, fast and 

efficient. This allows the absence of trading items from the place where the trades. On commodity markets traded 

different types of commodities (corn, potatoes, meat, coffee, oil, non-ferrous metals, non-metals, cotton, sugar, wool, 

gold, tin, etc.). 

Keywords: stock market, Commodity Exchange 

o 

o 

o 

o 

Pojam berze 

Predmet i način trgovine 

Produktna berza Novi Sad 

Literatura 

POJAM BERZE 

Berza prestavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini članovi obavljaju robnu razmenu ili 

transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto gde se na osnovu njihove ponude i tražnje vrši 

vrednovanje hartija od vrednosti i robe. 

Nekada je često upoređivana sa pijacom, mestom gde se susreću ponuda i tražnja i određuju cene raznih 

dobara. 

Razvoj tehnologije omogućio je da se nekadašnje pravilo trgovanja »uvek na istom mestu i u isto vreme« danas zameni 

novim: »stalno i svuda«, ali berza i dalje ostaje mesto susreta kupaca i prodavaca robe i hartija od vrednosti. Berza ne 

kupuje, niti prodaje, samo obezbeđuje uslove za ravnopravnost učesnika trgovanja. [1] 

9







PREDMET I NAČIN TRGOVINE 

Predmet trgovine nije prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod 

novca i hartija od vrednosti to nije problem, međutim, sa robom je nešto drugačije – standardizaciji su podložne 

sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim proizvodima se ne može trgovati na berzi. Postupkom 

standardizacije postiže se da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim količinama kako i u 

najvecim. Ovde je bitno naglasiti da je kvalitet robe u toj meri određen da za prodaju te robe nije bitan preduslov 

predhodnog podnošenja njenog uzorka. [1]. 

Roba ovakvih svojstava naziva se berzanskom, jer su njene standardne oznake prihvaćene od većeg broja 

berzi. Na berzi se trguje na reč, ova reč je svojevremeno bila obezbedjena poverenjem i ugledom malobrojnih trgovaca 

koji su učestvovali u transakcijama. Razvojem trgovine ovo poverenje se institulizuje i biva zamenjeno mrežom pravila 

po kojima se trguje – uzansima. Svako ko želi da trguje na berzi mora unapred da ih prihvati. 

Berza je mesto na kome se trguje tipiziranom robom po unapred utvrdjenim pravilima. [1] 

''PRODUKTNA BERZA“ NOVI SAD 

Istorijat 

Na osnovu zakona o javnim berzama od 3. novembra 1886. godine, koji je potpisao kralj Milan Obrenović 

prva berza osnovana je u Novom Sadu 5. marta 1921. godine, u cilju unapređenja, olakšanja i regulisanja trgovinskog 

prometa. Njen službeni naziv bio je Novosadska produktna i efektna berza, a predmet trgovine na berzi bila je razna 

roba, naročito poljoprivredna. Prvi predsednik berze bio je jedan od najuglednijih veleposednika tog vremena, Gedeon 

Dunđerski. Berza je funkcionisala do 1941. godine. 

„Produktna berza“ osnovana je u Novom Sadu 1958. godine. odlukom Vlade Republike Srbije, kao mesto 

organizovanja robno-berzanskih sastanaka i informisanja javnosti o zaključenim robno-berzanskim transakcijama i 

cenama poljoprivrednih proizvoda. Prvi berzanski sastanak organizovan je 29. maja, 1959. godine. [2] 

Lokacija 

„Produktna berza“ se danas nalazi na Bulevaru Oslobođenja br. 5, u Novom Sadu i posluje kao preduzeće za 

robno-berzansko posredovanje i informisanje. Preduzeće je statusno organizovano kao nejavno jednočlano akcionarsko 

društvo u vlasništvu države. [2] 

Ko može da trguje 

Preduslov učešća na berzanskom tržištu, odnosno učešća u direktnom trgovanju preko „Produktne berze“ je da 

zainteresovani imaju staus pravnog lica. Ono mora imati sedište na teritoriji Republike Srbije. Takođe je neophodno da 

je član berze. [2] 

Mogućnost učešća na robnom tržištu za individualne poljoprivredne proizvođače 

Preduzeće za trgovinu i usluge “Agrar produkt” doo iz Novog Sada, osnovano je od strane “Produktne berze” 

Novi Sad. Osnovni motiv formiranja preduzeća “Agrar produkt” je da se omogući aktivno učešće individualnih 

poljoprivrednih proizvođača u organizovanoj berzanskoj trgovini poljoprivrednim proizvodima na “Produktnoj berzi” u 

Novom Sadu. Osnovna funkcija “Agrar produkta” je spona između individualnih poljoprivrednih proizvođača kao 

fizičkih lica i berze. Kroz delatnost otkupa poljoprivrednih proizvoda i iznošenje na berzu naloga za prodaju identičnih 

klijentovim, “Agrar produkt” je sa jedne strane zastupnik individualnih poljoprivrednih proizvođača, a sa druge strane 

pravno lice-prodavac poljoprivrednih proizvoda u svojstvu člana berze. 

Uprkos nasleđenom nepoverenju individualnog sektora prema finansijskim institucijama, kao i sporijem prihvatanju 

savremenih tehničkih sredstava, posebno u oblasti telekomunikacija i informacionih sistema, uočeno je veliko 

interesovanje poljoprvrednih proizvođača za uključivanje na robno tržište. 

Preduslovi da individualni proizvođač plasira svoju robu preko “Agrar produkta”, odnosno preko Berze su sledeći: 

• da dostave kopiju poreskog rešenja na poljoprivredno zemljište zbog ostvarivanja PDV nadoknade u iznosu od 

8%; 

• da je roba koju nudi uslovno skladištena o čemu dostavlja Potvrdu (odvagu, skladišnicu) sa elementima 

kvaliteta robe izdatu od skladištara jer se na Berzi trguje samo robom koja zadovoljava SRPS standarde 

kvaliteta; 

10







• da u slučaju neuslovnog skladištenja u sopstvenom domaćinstvu (čardak, ambar) pribavi Izveštaj ovlašćene 

kontrolne kuće o izvršenoj analizi robe koju želi da proda na adresi gde je roba uskladištena, i kojim se 

potvrđuje da ista zadovoljava elemente SRPS kvaliteta; 

• da proizvođač ima štednu knjižicu ili tekući račun u korist koga se vrši uplata za robu. 

Po ispunjenu gore navedenih uslova zainteresovani individualni poljoprivredni proizvođač sa “Agrar produktom” 

potpisuje Ugovor o zastupanju u trgovini na “Produktnoj berzi” Novi Sad i daje Nalog za prodaju robe. “Agrar 

produkt”, zatim, daje Nalog “Produktnoj berzi” Novi Sad, identičan po formi i sadržini Nalogu klijenta–proizvođača. 

Kada dođe do prodaje robe preko Berze, “Agrar produkt” o realizaciji izveštava proizvođača i šalje svoju 

profakturu za robu kupcu. Po uplati, “Agrar produkt” šalje Nalog za utovar skladištaru, a po izvršenom utovaru, 

kvantitativnom i kvalitativnom prijemu robe vrši prenos sredstava u korist namenskog računa proizvođača u roku od 48 

sati. 

Za svoju uslugu zastupnika u ovom poslu “Agrar produkt” naplaćuje od proizvođača proviziju u iznosu od 1% 

uvećanu za PDV (20% na 1%). [3] 

Literatura: 

[1] Dragan Krasulja, Milorad Ivanisević, Poslovne finansije, 

[2] Internet stranica: http://www.proberza.co.rs 

[3] http://www.proberza.co.rs/agrar-produkt/ (Zlatko Beglerbegović) 

11







POLJOPRIVREDNO SAVETODAVSTVO AP VOJVODINE 

Nataša Ademi dipl. ing. 

Izvod: Poljoprivredna proizvodnja u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini oduvek je predstavljala okosnicu privrednog 

razvoja, zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima. Danas predstavlja jedan od osnovnih strateških pravaca razvoja, 

obzirom i na činjenicu da poljoprivredna i ruralna populacija čine značajan procenat ukupne populacije u Pokrajini. 

Tradicionalna poljoprivredna proizvodnja zasnivala se na tradicionalnim znanjima i umećima, koja su se prenosila sa 

genaracije na generaciju, sa osnovnim ciljem proizvodnje zarad sopstvene potrošnje i zadovoljenja potreba sopstvenog 

gazdinstva. [1] Ovo ukazuje na veliki značaj poljoprivrednih savetodavnih službi i potrebi stvaranja stabilnog sistema 

protoka znanja i informacija u poljoprivredi. 

Ključne reči: poljoprivredna proizvodnja, znanje, informacije, poljoprivredno savetodavstvo. 

AGRICULTURAL EXTENSION IN VOJVODINA 

Abstract: Agricultural production in the Autonomous Province of Vojvodina has always been a central aspect of 

economic development, thanks to favorable climatic conditions. Today is one of the main strategic directions of 

development, considering the fact that agricultural and rural population accounts for a significant percentage of the total 

population in the province. 

Traditional agricultural products based on traditional knowledge and skills, which are passed down from the generations 

to generation, with the main aim of producing for their own consumption and to meet the needs of their household. [1] 

This shows the great importance of agricultural extension services and the need to establish a stable system of exchange 

of knowledge and information in agriculture. 

Keywords: agricultural production, knowledge, information, agricultural extension. 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

Uvod 

Poljoprivredno savetodavstvo 

Poljoprivredno savetodavstvo AP Vojvodine 

Planiranje savetodavnog rada 

Identifikacija potreba za dodatnom edukacijom savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača 

Literatura 

UVOD 

Poljoprivreda u Evropskoj uniji je savremena delatnost preduzetnička i menadžerska, koja sa sobom nosi i 

prateće rizike. Uključivanje Republike Srbije u Evropsku uniju i globalna tržišta doneće velike promene agrarnom 

sektoru. Poljoprivredni proizvođači će biti suočeni sa uvećanjem tržišnih mogućnosti, ali istovremeno i sa problemima, 

koji će nastati kao posledica usvajanja zajedničkih standarda i tržišnih pravila. U narednom periodu, naši poljoprivredni 

proizvođači će imati veoma težak zadatak da, kroz usvajanje inovacija u poljoprivredi, sustignu konkurenciju u regionu. 

Jedan od ključnih faktora u ovom procesu će biti transfer znanja i informacija, čija je značajna karika sistem 

poljoprivrednog savetodavstva. Uloga poljoprivrednog savetodavstva, u procesu difuzije inovacija, znanja i 

tehnologija u poljoprivredu i selo, je veoma velika. Potreba proizvođača za usvajanjem novih znanja i informacija u 

oblasti savremene poljoprivrede je velika i farmeri traže kvalitetne informacije koje im mogu obezbediti nagoveštaje da 

njihova ulaganja u poljoprovrednu proizvodnju u budućnosti neće propasti. Pre svega, radi se o informacijama koja su u 

vezi sa agrarnom politikom i podrškom države, bez koje je gotovo nemoguće ostvariti isplativu poljoprivrednu 

proizvodnju. Nauka koja se bavi izučavanjem savetodavstva u poljoprivredi (savetodavna nauka) je već odavno 

12







dokazala da investicije u istraživanja u poljoprivredi i poljoprivredno savetodavstvo imaju veoma visoku stopu 

povraćaja na srednjoročnom i dugoročnom nivou. 

POLJOPRIVREDNO SAVETODAVSTVO 

Savetodavstvo u poljoprivredi je veoma važan činilac modernizacijskih procesa u poljoprivredi, a njegova 

glavna uloga sastoji se u difuziji i primeni znanja, inovacija i tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnim 

područjima. Razvijena i moderna organizacija savetodavstva, poput onih u razvijenim zemljama, kod nas ne postoji, ali 

postoje dobre institucionalne osnove za njen razvoj. Neke organizacije, kao što su poljoprivredne stanice, danas 

Poljoprivredne stručne službe (PSS) u prethodnim decenijama odigrale su značajnu ulogu u unapređenju naše 

poljoprivrede. Ukoliko budu dovoljno dobro organizovane i rukovođene one mogu da preuzmu ulogu u sistemu znanja i 

informacija koja im pripada. Ovo je važno pre svega jer ove institucije imaju iskustva na terenu, poznaju proizvođače, 

imaju laboratorije, obrazovane kadrove, ogledna polja u direktnoj su vezi sa Prognozno izveštajnom službom i tome sl. 

U svetu postoje različiti modeli organizacije poljoprivrednog savetodavstva. Razvijene evopske zemlje se 

odlikuju različitostima u organizaciji i finansiranju obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi, i kreću se od 

savetodavnih službi koje su u potpunosti pod državnom ingerencijom, preko poludržavnih, poljoprivrednih komora, do 

privatnih oblika organizovanja sasetodavnih službi. 

Svaka država zavisno od stepena razvijenosti poljoprivredne proizvodnje, potreba poljoprivrednih 

proizvođača/farmera za savetodavnim radom, razvijenosti savetodavstva u poljoprivredi, kao i mogućnosti razvoja 

savetodavstva, treba da osmisli i razvije sopstveni model poljoprivrednog savetodavstva. 

Ne postoji najbolji model organizacije savetodavstva u poljoprivredi, koji bi se mogao preslikati iz razvijenih 

zemalja na zemlje u tranziciji, već je najbolji onaj model koji odgovara društvenom – ekonomskom kontekstu svake 

države i njene poljoprivrede. [2] 

Uloga države u ostvarivanju ciljeva poljoprivrednog savetodavstva je veoma velika, bilo da se radi o 

savetodavnim službama organizovanim i finansiranim od strane države ili ne. Nacionalni interesi trebali bi da budu u 

vezi sa procesom proizvodnje hrane, razvojem sela, očuvanjem životne sredine i prirodnih resursa. 

POLJOPRIVREDNO SAVETODAVSTVO AP VOJVODINE 

Na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine u realizaciji savetodavnih aktivnosti, vodeću ulogu ima 

Poljoprivredna savetodavna služba AP Vojvodine. PSS APV čini 12 poljoprivrednih stručnih službi i 1 Enološka 

stanica. PSS u AP Vojvodini osnovane su polovinom 20. veka (poljoprivredne stanice, agrozavodi i instituti) i 

proteklih decenija pretrpele su nekoliko veoma značajnih promena. Svaka PSS svojim radom pokriva određenu 

teritoriju, a koordinacija i finansiranje njihovog rada u oblasti savetodavstva ostvaruje se preko Pokrajinskog 

Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. 

Opšti ciljevi rada Poljoprivredne savetodavne službe su: proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane, 

profitabilnost proizvodnje, povećanje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta proizvoda, 

podsticanje interesnog udruživanja poljoprivrednih proizvođača, podizanje nivoa znanja farmera, osposobljavanje 

farmera za uspešno vođenje gazdinstva, očuvanje prirodnih resursa, zaštita životne sredine i ruralni razvoj. 

Poljoprivredne stručne službe sa područja AP Vojvodine su u prethodnom periodu uspele da manje-više, očuvaju svoje 

tehničke i kadrovske potencijale, tako da u budućoj modernizaciji poljoprivrede mogu imati veoma važnuulogu u 

procesu difuzije znanja i inovacija. 

Poljoprivredna savetodavna služba u AP Vojvodini treba da se razvija u pravcu optimalne opremljenosti po 

pitanju kadrova, materijalnih i finansijskih sredstava, kako bi bila sastavni deo podrške agrarnoj i ruralnoj populaciji. 

U trenutnoj ekonomskoj situaciji u R Srbiji, nerealno je očekivati učešće farmera u plaćanju dela ili pune cene 

savetodavnih usluga, te je neophodno obezbediti dovoljno sredstava za optimalno funkcionisanje službe. [1] 

Evidentna je nesrazmera između broja poljoprivrednih savetodavaca, s jedne strane, i broja poljoprivrednih 

gazdinstava i veličine poljoprivrednih površina po savetodavcu s druge strane. Iz tog razloga potrebno je raditi na 

postepenom povećavanju broja poljoprivrednih savetodavaca, vodeći računa o njihovoj raspodeli po PSS iz razloga što 

bolje pokrivenosti teritorije AP Vojvodine savetodavcima. Istovremeno je potrebno sistematski planirati i sprovoditi 

pojedine savetodavne aktivnosti uz pomoć grupnih i masovnih metoda. Ovim metodama „pokrivale“ bi se mnogo veće 

ciljne grupe proizvođača. 

Efikasnost rada svetodavne službe zahteva kvalitetan menadžment na svim nivoima. Kada se govori o PSS 

APV, upravljanje ovom službom sa nivoa Pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, 

podrazumeva rešavanje strateških i operativnih pitanja rada PSS i njene veze sa ostalim delovima složenog sistema 

institucija u poljoprivredi. Rukovođenje službama na regionalnom nivou mora odgovoriti specifičnim potrebama 

13







regiona koji službe pokrivaju svojim delovanjem, tako što će zavisno od agroekoloških, socioekonomskih i ostalih 

specifičnosti regiona, organizovati i sprovoditi optimalnu savetodavnu podršku poljoprivrednim proizvođačima. Na 

regionalnom nivou savetodavstvo u poljoprivredi pored rada sa individualnim poljoprivrednim proizvođačima, 

obuhvata i rad sa udruženjima, zadrugama, grupama farmera, rad na demonstracionim ogledima, kao i savetodavstvo 

putem medija. 

U uslovima velikog broja poljoprivrednih gazdinstava u AP Vojvodini, savetodavnu službu treba više 

orijentisati na grupni, masovni i medijski rad sa proizvođačima, putem predavanja,seminara, radionica, štampanog 

materijala, kao i putem masovnih medija. Ipak, treba istaći da je najkvalitetniji metod savetodavnog rada individualni 

savetodavni rad, posebno ukoliko se radi o specifičnim problemima vezanim za pojedinačno gazdinstvo, koje zahteva 

posetu gazdinstvu i sagledavanje uslova i problema na istom. Međutim, ukoliko se radi na podizanju opšteg nivoa 

znanja i informisanosti poljoprivrednih proizvođača modeli grupnog rada su veoma značajni kao sastavni deo 

poljoprivrednog savetodavstva, ali to ne isključuje značaj individualnog rada, nego povezivanjem te dve metode i 

korišćenjem prednosti ovih metoda se dolazi do najboljih mogućih rezultata uz što maksimalnije angažovanje 

savetodavaca. Da bi se koristile bilo koje od navedenih metoda savetodavnog rada neophodno je da savetodavci budu 

kompetentni, obučeni za rad sa proizvođačima, posebno na polju grupnog rada i rada s udruženjima proizvođača. [1] 

Na primeru mnogih zemalja, koje su prošle kroz tranziciju, dokazano je da je proces moderrnizacije 

poljoprivredne proizvodnje u velikoj meri neuspešan bez ulaganja u poljoprivredno savetodavstvo, edukaciju 

savetodavaca i edukaciju samih poljoprivrednih proizvođača. Nemoguće je unaprediti agrarni sektor bez dobre 

organizacije institucija, koje će vršiti transfer novih znanja i tehnologija u poljoprivredu i selo, bez obzira na sve ostale 

mere agrarne i ruralne politike. Treba imati u vidu da je i Holandija sve do 1991. godine imala državno organizovan i 

finansiran savetodavni servis i da je do 2001.godine postepeno privatizovala ovu službu. 

U interesu poljoprivrednih proizvođača je da se za područje AP Vojvodine edukacije savetodavaca organizuju 

i koordiniraju na nivou Pokrajine iz jednog centra u cilju kontinuiranog obrazovanja i profesionalnog usavršavanja 

poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača u skladu sa najnovijim naučno-istraživačkim dostignućima 

iz pojednih oblasti poljoprivrede. 

PLANIRANJE SAVETODAVNOG RADA 

Potrebno je kreirati sadržaj savetodavnih aktivnosti kao i opšte i specifične ciljeve za koje se smatra da se 

mogu ostvariti u okviru određenih programa. 

Ukoliko se radi o specifičnim zahtevima / problemima koji podrazumevaju orijentaciju savetodavaca na 

određene ciljne grupe sa ciljem da im se pomogne u rešavanju specifičnih situacija, to zahteva prilagođavanje ciljeva, 

sadržaja, zadataka i metoda savetodavnog rada ciljanim grupama proizvođača na određenom prostoru i u određenom 

vremenu radi pomoći na rešavanju problema. [1] 

Poljoprivredna savetodavna služba, koja svojim savetodavnim aktivnostima obuhvata određenu teritoriju, 

mora se ozbiljno posvetiti planiranju savetodavnog rada, iz razloga što savetodavci pored direktnih zahteva za savetima 

upućenih od strane farnera moraju biti spremni da deluju preventivno, odnosno da edukativnim radom utiču na 

podizanje opšteg nivoa znanja i informisanosti proivođača. Takođe akcenat treba staviti i na savete opšteg tipa koji 

treba da reše urgentne probleme, a koji su značajni za većinu proizvođača (registracija gazdinstava, vođenje knjige 

polja, informisanost o ostatcima pesticida, zaštiti životne sredine, i dr.). 

IDENTIFIKACIJA POTREBA ZA DODATNOM EDUKACIJOM 

SAVETODAVACA I POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA 

Da bi poljoprivredna savetodavna služba bila uspešna u svom radu mora se osloniti, pre svega, na kvalitetne 

stručnjake koji imaju teorijsko i praktično znanje i iskustvo. Bez sposobnih i dobro obučenih savetodavaca, proces 

difuzije znanja i novih tehnologija je u velikoj meri otežan. Jedino stručan i obučen savetodavac je u mogućnosti da 

pruži savetodavnu podšku poljoprivrednom proizvođaču, a koja će odgovarati socio-ekonomskim uslovima gazdinstva i 

biti u skladu sa njegovim mogućnosti da date savete primeni. 

U uslovima savremene poljoprivredne proizvodnje poljoprivrednim proizvođačima se nameće nov način rada, 

koji ih primorava da razmišljaju kao preduzetnici, a to uključuje i edukaciju. Edukacija poljoprivrednih proizvođača je 

veoma bitna, iz razloga što samo poljoprivredni proizvođač sa dobrim poznavanjem tehnologije proizvodnje, može 

donositi ispravne poslovne odluke, prilagođavati se nastalim situacijama, poštovati načela dobre poljoprivredne prakse, 

zaštite životne sredine i drugo. 

Dodatno obrazovanje, kako poljoprivrednih savetodavaca, tako i poljoprivrednih proizvođača, predstavlja 

jedan neprekidan kružni proces, u kome polaznu i najvažniju tačku, predstavlja identifikacija edukacionih potreba 

14







krajnjeg korisnika, odnosno poljoprivrednih proizvođača: potrebe poljoprivrednih proizvođača za specifičnim znanjima, 

informacijama, tehnologijama, kao i potrebe u broju i profilu poljoprivrednih savetodavaca u određenom regionu. 

Veoma je bitno odrediti načine i sadržaj edukacije. Da bi navedene faze identifikacije edukacionih potreba bile 

uspešne, potrebno je uraditi detaljnu analizu posla koji obavlja savetodavac, zadatke koje obavlja u okviru tog posla i 

njihovo znanje i kompetentnost u određenim poslovima, zadacima ili stručnim oblastima. Tek nakon ovakve prethodne 

analize moguće je pristupiti konkretnoj edukaciji, kao i evaluaciji samog edukacionog procesa. Edukacijama bi pored 

savetodavaca u PSS bili obuhvaćeni i savetodavci iz privatnih savetodavnih službi, nevladine organizacije, kao i drugi 

subjekti vezani za poslove poljoprivrednog savetodavstva. U čitavom tom sistemu potrebno je institucionalizovati 

monitoring i evaluaciju rada ove službe kao neophodnu osnovu za planiranje razvoja službe u cilju stvaranja najboljeg 

servisa za poljoprivredne proizvođače i poljoprivredu APV u celini. 

Literatura: 

[1] dr Petrović, Živojin i mr Dejan Janković (2010). Poljoprivredno savetodavstvo Srbije - stanje, problemi i mogućnosti reforme. 

Poljoprivredni fakultet Novi Sad. 

[2] dr Petrović, Živojin (urednik) (2007). Sistem informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Poljoprivredni fakultet 

Novi Sad. 

15







BIOLOŠKA ĐUBRIVA - REZULTATI OGLEDA NA PŠENICI 

Miloš Halgašev dipl.ing. 

Izvod: Biološka đubriva predstavljaju važan aspekt đubrenja posebno u ekološkoj proizvodnji hrane, revitalizaciji 

oštećenih površina (nakon obimnih zemljanih radova u eksploataciji mineralnih sirovina, zaštiti deponijja industrijskog 

i komunalnog otpada.takva đubriva sadrže žive organizme kao što su bakterije, mikorizne i saprofitne gljive, paprati, 

plavozelene alge i ostali organizmi koji povećavaju mikrobiološku aktivnost u zemljištu, povećavaju dostupnost 

raspoloživost hranljivih elemenata u zemljištu, štite od patogenih organizama, popravljaju strukturu tla. Često sadrže i 

organsku komponentu kao supstrat i nosač mikroorganizama u zemljištu. [1] 

Ključne reči: đubriva, ekološka proizvodnja, hranljivi elementi u zemljištu 

BIOLOGICAL FERTILIZERS - RESULTS OF EXPERIMENTS 

Biological fertilizers are an important aspect of organic fertilizers especially food production, revitalization of damaged 

area (after extensive earthworks in the exploitation of mineral resources, the protection of industrial and municipal 

landfill waste. Fertilizers contain such living organisms such as bacteria, mycorrhizal and saprophytic fungi, ferns, bluegreen 

algae and other organisms that increase the microbial activity in the soil, increase the availability of nutrient 

availability in the soil, protection from pathogens, improve soil structure. often contain organic component as a carrier 

substrate and microorganisms in the soil. 

Keywords: fertilizers, organic farming, nutrient elements in the soil 

o 

o 

o 

o 

Uvod 

Bakteriološka đubriva 

Mikrobiološki preparati u ogledima 

Literatura 

UVOD 

Biološka đubriva predstavljaju važan aspekt đubrenja posebno u ekološkoj proizvodnji hrane, revitalizaciji oštećenih 

površina (nakon obimnih zemljanih radova u eksploataciji mineralnih sirovina, zaštiti deponijja industrijskog i 

komunalnog otpada.takva đubriva sadrže žive organizme kao što su bakterije, mikorizne i saprofitne gljive, paprati, 

plavozelene alge i ostali organizmi koji povećavaju mikrobiološku aktivnost u zemljištu, povećavaju dostupnost 

raspoloživost hranljivih elemenata u zemljištu, štite od patogenih organizama, popravljaju strukturu tla. Često sadrže i 

organsku komponentu kao supstrat i nosač mikroorganizama u zemljištu. [1] 

Litaraturni podaci navode da primena mikrobioloških đubriva povećava visinu prinosa čak i do 30% istovremeno uz 

smanjenje potreba za mineralnim đubrivima do 25%. 

Podela bioloških đubriva i agenasa na: 

1) Dekompozere – koji potpomažu razgradnju organske materije, naročito kod kompostiranja (mezofilni i 

termofilni organizmi), 

2) Azoto fiksirajuće bakterije – (slobodne i simbiotske organizme), 

3) Poboljšivače raspoloživosti fosfora i kalijuma - mikroorganizmi koji mobilišu organske rezerve fosfora kao i 

neorganske rezerve fosfora i kalijuma, 

4) Mikorize – koje povećavaju apsorpcionu moć korena viših biljaka, 

5) Pesticidne biološke agense – (biološki pesticidi) koji povećavaju otpornost biljke domaćina na patogene i 

štetočine: 

16







a) bakterije: Bacillus thuringiensis, Agrobacterium radiobacter, Pseudomonas fluorescens i dr. 

b) gljive: Paecilomyces fumosoroseus, Phlebia gigantea, Trichoderma harzianum, Verticillium lecani i dr. 

c) virusi za kontrolu insekata: Granulovirus za Adoxophyes orana i Cydia pomonella, Nucleopolyhedrovirus 

za kontrolu Helicoverpa armigera i Spodoptera exigua i dr. 

6) Bioremediske agense za: 

a) Detoksikaciju zemljišta (nafta, toksične materije i dr.) 

b) Razgradnju organske materije (muljeva, gradskog otpada i dr.) 

c) Poboljšivači okoline („super bube“ i dr.) 

Biološka đubriva nisu opasna za okolinu, ali se svakako pri upotrebi moraju poštovati preporuke proizvođača. 

BAKTERIJSKA ĐUBRIVA 

U praksi se primenjuje više vrsta bakterija, a za fiksaciju azota različiti sojevi nesimbiotskih bakterija kao što su 

Acetobacter diazotrophicus, Azotobacter chrococcum, Azospirillum lipoferrum i dr. Za poboljšanje raspoloživosti 

fosfora koriste se PSB (Phosphate solubilizing bacteria) Bacillus spp., Pseudomonas spp., Penicilium spp., Aspergilus 

awamori, za bolje usvajanje kalijuma Bacillus circulans i dr. Sve se više, u novije vreme, koriste i modrozelene alge. Od 

simbiotskih bakterija najčešći su sojevi iz roda Rhizobium, Bradyrhizobium i sino rhizobium koji žive u svim tlima u 

simbiozi sa čak 18000 različitih mahunarki. Kultivirani sojevi znatno povećavaju biološku fiksaciju azota, primećena je 

i veća sinteza flavonoida kod mahunarki uz primenu kultiviranih sojeva. Kao bakterijski nosač najčešće se koriste treset 

ili humus (i mnogi drugi razgradivi nosači, npr. alge i sl.) koji mogu biti sterilisani, ali i ne moraju. Nosači koji nisu 

strerilisani znatno utiču na pojeftinjenja proizvodnje bakterijskih inokulanata, ali je njihovo dejstvu u zemljištu najčešće 

kraće. Životni vek bakterija unetih bakterijskim đubrivima ili kao inokulant semena leguminoza zavisi od biotičkih 

(predatori, antagonisti, porast korena i korenskih izlučevina), ali i abiotičkih činilaca (pH, temperature, vlažnosti 

zemljišta) 

Na tržištu postoje preparati za tretman - inokulaciju semena pre setve leguminoza koje nakon setve dve do tri nedelje na 

korenu biljaka formiraju nodule – kvržice i sposobne su za fiksaciju atmosferskog szota. Fiksacija često traje do 

sazrevanja useva, maksimum fiksacije azota je pri završetku cvetanja i početku formiranja mahuna soje. Inokulacijom 

semena soje smanjuje se potreba đubrenja useva soje azotnim đubrivima na količine koje su potrebne u početnim 

stadijumima rasta i razvoja useva (40-90kg/ha). 

MIKROBIOLOŠKI PREPARATI U OGLEDIMA 

Na oglednim parcelama PSS Senta u 2010., 2011., i 2012. godini postavljeni su ogledi sa mikrobiološkim preparatima 

koji u svom sastavu imaju: 

azotofiksatore – bakterije koje obavljaju proces azotofiksacije odnosno atmosferski azota (kojeg u atmosferi ima oko 

78%) prevode u pristupačne oblike koje na korenovom sistemu direktno snabdevaju biljke azotom 

fosfomineralizatore – bakterije koje razlažu organska jedinjenja fosfora (koja čine od 50 – 80% fosfora u zemljištu) i 

prevode ih u pristupačan oblik (P2O5). Ove bakterije imaju sposobnost vezivanja za korenov sistem gde direktno 

snabdevaju biljke pristupačnm fosforom. 

Varijante upotrebe preparata u ogledima: 

- Tretman semena 

- Folijarna primena 

- Tretman semena i folijarna primena 

- Kontrola bez upotrebe mikrobioloških preparata 

17







Tab.1. Rezultati ogleda 2010. dati su u tabeli 

Varijanta primene Vlaga % Hektolitarska Sadržaj Prinos sa 14% Razlika u odnosu na 

masa kg/hl proteina % vlage kg/ha kontrolu kg 

Folijarna primena 12,9 77,5 13.9 5434 286 

Tretman semena i folijarna 13,5 77,5 12.3 5636 488 

primena 

Tretman semena 12,4 76,9 13.4 5176 28 

Kontrola 13,2 72,2 14.2 5148 

Sorta pšenice u ogledu Pobeda 




Folijarna primena 10,9 73,05 12,4 8061 461 

Tretman semena i folijarna 10,8 74.65 13,8 8305 705 

primena 

Tretman semena 10,9 73,58 13,7 7798 198 

Kontrola 10,9 73,85 13,0 7600 

Sorta pšenice u ogledu Arlequin. 




Folijarna primena 9,7 77,2 / 4825 49 

Tretman semena 9,7 77,8 / 4935 159 

Kontrola 9,8 77,1 / 4776 

Sorta pšenice u ogledu Arlequin 

Rezultati koji su ostavareni u ogledima koji su postavljeni u pšenici pokazuju da povećanja prinosa ima u sve tri godine 

u svim varijantama primene mikrobioloških preparata. Najveće razlike postoje kod varijante sa tretmanom semena i 

folijarnom primenom naročito u 2011. godini koja je bila izuzetno povoljna za proizvodnju ozimih kultura. Primenom 

mikrobioloških đubriva na pšenici u toku vegetacije konstatovane su pozitivne razlike u porastu u pojedinim fazama 

rasta i razvoja useva u odnosu na kontrolu, takođe i razlike u otpornosti na nepovoljne ekološke uslove koje su direktno 

povezane sa pozitivnim uticajem na razvijenost korenovog sistema biljaka. 

18







Slika 1. Izgled useva pšenice u fazi vlatanja, razne varijante primene Ogledno polje PSS 2011. 

Slika prikazuje usev pšenice u fazi vlatanja u 2011- toj godini sleva je kontrola zatim slede varijante tretmana semena, 

folijarna primena i sa desna tretman semena i folijarni tretman. 

Literatura: 

[1] prof. dr Vladimir Vukadinović, prof. dr Vesna Vukadinović (2011.): Ishrana bilja 

19







NEGA KONJA 

Sabolč Vartuš dipl.ing 

Izvod: Konji su prilično osetljive i skupe životinje pa zato tom poslu treba posvetiti posebnu pažnju, jer pravilnom 

negom i odgovarajućim načinom držanja možemo očuvati zdravlje, priplodnu i radnu kondiciju konja. Konji se čiste 

svakog dana ujutro, nakon hranjenja, i kada se vrate sa rada, odnosno treninga ili jahanja. Alat za čiščenje konja je 

određen potrebom i načinom čiščenja. Nega kopita ima poseban značaj, jer o tome zavisi sportska ili radna sposobnost 

konja. 

Ključne reči: nega, čišćenje, alat, kopita 

HORSES CARE 

Abstract: Horses are very sensitive and expensive animals. For horses care would be given a special attention, because 

the proper care and proper way of holding can preserve their health, breeding horses and working condition. Horses are 

cleaned every day, in the morning, after eating, or when they return to work or training or riding. Tool for cleaning hors 

are difficult and depends on the needs and cleaning mode. Hoof care is of particular importance because it depends on 

the sport and ability to work horses. 

Keywords: care, cleaning, tool, hooves, 

o 

o 

o 

o 

Uvod 

Čišćenje i pribor za ćišćenje 

Nega kopita 

Literatura 

UVOD 

Konji su prilično osetljive i skupe životinje pa zato tom poslu treba posvetiti posebnu pažnju, jer pravilnom 

negom i odgovarajućim načinom držanja možemo očuvati zdravlje, priplodnu i radnu kondiciju konja. Pod timarenjem 

i negom konja se podrazumeva ne samo čišćenje i nega životinje već i redovno održavanje higijene i čišćenje staje. 

Konju se uglavnom čišti i neguje koža, dlaka i kopita, eventualno kupanje i pranje životinje ili pojedinih delova tela 

konja. Pod negom kopita konja se podrazumeva redovno čišćenje, mazanje, orezivanje, a po potrebi i potkivanje sa 

različitim tipovima potkovica. 

Koža konja kroz sitne pore izlučuje produkte metabolizma, kao što su znoj i loj, pa zato mora biti uvek čista, a 

pore otvorene da bi mogla nesmatano obavljati svoju funkciju, takozvano „disanje kože ”. Na površinskom sloju kože 

(stratum corneum ) se nagomilavaju izumrle ćelije epidermisa koji se ljušte i delom same opadaju. Pored toga na kožu 

padaju i sitne čestice prašine, pa sve to zajedno sa znojem, lojem i izumrlim ćelijama epidermisa sprečava normalnu 

funkciju kože, pa je zato neophodno izvršiti redovno čišćenje i negu kože konja. [1] 

Dlaka kod zdravih životinja je elastična, čista i prilegla uz telo. Prljava dlaka je kruta, lomljiva i često štrči. U 

takvu dlaku dolaze lakše i razni paraziti koji mogu naškoditi zdravlju životinje. Naročito se često uprljaju radni i 

sportski konji, i zato njima treba osigurati uvek čistu prostirku u dovoljnoj količini, kako bi se posle napornog rada 

mogli odmoriti, jer pri većem umoru konj i legne, pa deo nečistoće ostaje na samoj prostirci. Kao prostirka najčešće se 

koristi slama ozimih žitarica, međutim može se koristiti i piljevina. Potrebne količine prostirke za različite kategirije 

konja su sledeće: za priplodne, sportske i radne konje 2-3 kg; za dojne kobile sa ždrebetom 4-5 kg; za ždrebad 1-2 kg na 

dan. 

20







Konji se čiste svakog dana ujutro, nakon hranjenja, i kada se vrate sa rada, odnosno treninga ili jahanja. 

Uznojene i blatne konje treba malo slamom obrisati, a blato sa trbuha i nogu oprati mlakom vodom, pa ih ponovo 

obrisati, a tek zatim preći na temeljno čišćenje konja. 

ČIŠĆENJE I PRIBOR ZA ČIŠĆENJE 

Slika 1. Pribor za čišćenje 

Pribor za čišćenje sastoji se od četke, češagije, sunđera, lanene ili vunene krpe i poseban češalj za grivu i rep. 

Češagija služi za skidanje nakupljenog blata sa dlake i da se na njoj očisti četka za skidanje znoja i prašine. Češagija se 

povremeno udari u jednu daščicu, da se otrese sva prašina sa češagije. Češagiju nije preporučljivo otresati na pod staje, 

nego se iznese izvan staje, jer prašina lebdujući u vazduhu staje nadražuje sluzokožu oka i nosa. Češagijom ne valja 

čištiti konja po celom telu, naročito ne po glavi. 

Četka služi za čišćenje dlake konja po celom telu i po glavi. Konj se četka niz dlaku , obično od desne strane vrata 

prema repu, a zatim sa leve strane. U desnoj ruci se drži četka, a u levoj češagija. Nakon čišćenja četkom glava, a 

naročito okolina očiju i nozdrve se obrišu mekom krpom kao i dlaka po celom telu, a na kraju počešlja se griva i rep. 

[2] 

Slika 2. Čišćenje konja 

21







U slobodnom držanju konji se obično ne čiste često jer najveći deo vremena provedu pod vedrim nebom ,pa ih 

opere kiša, a u staji bez vezivanja imaju mogućnosti da se valjanjem oslobode od nečistoće i parazita. Ipak, odrasla grla 

treba očistiti jedan do dva puta a podmladak tri-četiri puta mesečno. 

NEGA KOPITA 

Nega kopita ima poseban značaj jer o tome zavisi sportska ili radna sposobnost konja. Zavisno od nasledne 

dispozicije, načina držanja i terenskih uslova konjska kopita se razlikuju po obliku i po tvrdoći. Tako na primer na 

tvrdim i suvim terenima kopita su manja, tvrda i nešto strmija, a na vlažnim i mekim terenima su mekša i pljosnatija. 

Ako se konji redovno kreću, naročito na suvom terenu, kopita se normalno troše i više sačuvaju prirodan oblik. U 

protivnom mogu, zbog nepravilnog rasta, nastati nepravilni oblici kopita koji smetaju u kretanju prilikom rada ili 

treninga konja. Redovnim čišćenjem, pravilnim obrezivanjem i potkivanjem kopita se mogu održati u pravilnom obliku. 

Negu kopita treba započeti već kod ždrebadi, jer kod njih već u trećoj i četvrtoj nedelji života formira se tzv. žabična 

brazda u kopitu, što je posledica trulenja fetalnog kopita koje je raslo u toku embrionalnog razvoja. Fetalno kopito je 

mekano i brzo se troši, najpre na nokatnom, zatim i na petnom delu. Ostaci fetalnog kopita trule se pa ih treba izrezati i 

odstraniti kopitnim nožem, tako da iz žabične brazde izrežu se dva trokutasta komadića i celi kopitni taban se namaže 

drvenim katranom ili nekim drugim odgovarujućim sredstvom za negu kopita. Ako se kod ždrebadi ne neguju kopita, 

zbog nagomilavane truleži kopita imaju neprijatan miris, i može prouzrokovati nepravilan rast, a najćešće tzv. usko 

kopito. Stalno, tvrdo kopito počinje da se razvije posle rođenja. 

Kod odraslih konja nega kopita se sastoji u svakodnevnom čišćenju tabana od blata i stajnjaka. Ako je pod od nabijene 

ilovače nema opasnosti da će se kopita presušiti i pucati, naprotiv ako postoji opasnost od presušenja ili pucanja dobro 

je u kopitni taban utisnuti preko noći šaku vlažne ilovače. Elastičnost kopita se sačuva ako se jedanput nedeljno namažu 

kopitnom mašću. 

Slika 3. Nega kopita 

Potkivanje je poseban oblik nege kopita. Svrha potkivanja je očuvanje rožine kopita od prejakog i nepravilnog 

trošenja. Dobrim potkivanjem mogu se ispraviti i neki nedostaci u građi kopita. Potkovice su različite s obzirom na 

22







način iskorišćavanja konja, tako na primer trkaći i sportski konji potkivaju se laganim potkivicama, obični radni konji 

nešto težim, a teški konji najtežim potkovama. Potkivači moraju biti majstori svoga zanata jer se u protivnom i konj sa 

dobrim kopitama i hodovima može se pokvariti sa upotrebom neadekvatne potkovice ili nestručnim potkivanjem. [3] 

Literatura: 

[1] Dr. Miljenko Brinzej – Konjogojstvo, Školska knjiga Zagreb, 1980. 

[2] Zoran Stanišić, Manislav Šupica – Sportski konji, Nolit 

[3] Josee Hermsen – Lovak enciklopédiája, Ventus Libro 2006. 

23

aktuelni savetnik broj 06/2013 - savetodavstvo - Vojvodina

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?