Akcioni plan energetske efikasnosti za period 2010-2012
Akcioni plan energetske efikasnosti za period 2010-2012
Akcioni plan energetske efikasnosti za period 2010-2012
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Rast potrošnje energije u zemlji se pripisuje:<br />
• Visokoj stopi rasta BDP i povećanju količine energetskih resursa potrebnih da se taj rast<br />
obezbijedi;<br />
• Korišćenju neefikasne i često <strong>za</strong>starjele <strong>energetske</strong> tehnologije u industrijskom sektoru<br />
Crne Gore <strong>za</strong>jedno sa neadekvatnim energetskim upravljanjem i praksama održavanja;<br />
• Rastućoj potrošnji u stambenom sektoru kao rezultat trenda intenzivne izgradnje stambenih<br />
i poslovnih objekata, kao i tendencije da se poveća stambeni komfor po uzoru na<br />
normalne evropske standarde;<br />
• Rastućoj potrošnji u sektoru transporta (sporo obnavljanje voznog parka <strong>za</strong> prevoz robe i<br />
putnika u javnom sektoru transporta, tendencija povećane upotrebe privatnih vozila po<br />
uzoru na normalne evropske standarde i sl.);<br />
• Politici cijena u energetskom sektoru koja ne podstiče štednju energije, itd.<br />
1.3.2. Struktura finalne potrošnje energije<br />
Finalna potrošnja energije prikazuje stalni rast u prethodnom <strong>period</strong>u i dostiže iznos od 755 ktoe<br />
u 2006. godini što je 11% više od nivoa iz 2002. godine.<br />
Strukturu finalne potrošnje energije karakteriše ograničena diversifikacija energetskih oblika.<br />
Osnovna karakteristika posljednjih nekoliko godina je povećano korišćenje dva glavna energetska<br />
oblika: tečnih goriva (do 47% finalne potrošnje energije) i električne energije (do 44% finalne<br />
potrošnje energije) u 2006. godini. Ostala goriva su biomasa (7%) koja se koristi uglavnom u<br />
domaćinstvima i manje količine lignita. Prirodni gas nije dostupan, a daljinsko grijanje praktično<br />
nije razvijeno. Slika 1.3 prikazuje strukturu finalne potrošnje energije po vrsti goriva.<br />
Što se tiče tečnih goriva, sektor transporta je najveći potrošač nakon dvije velike fabrike (Kombinat<br />
Aluminijuma Podgorica i Želje<strong>za</strong>ra Nikšić). Manje značajni potrošači su komercijalni i<br />
javni sektor i druge industrije. Kombinat aluminijuma i Želje<strong>za</strong>ra dominiraju u strukturi finalne<br />
potrošnje električne energije i <strong>za</strong>jedno učestvuju oko 55% u ukupnoj potrošnji. Stambeni i javni<br />
sektori su takođe značajni potrošači. Primjetna je značajna potrošnja električne energije <strong>za</strong> grijanje<br />
prostorija i pripremu tople vode u domaćinstvima.<br />
U definisanju prioriteta mjera <strong>za</strong> poboljšanje EE potrebno je uzeti u obzir rastuću upotrebu tečnih<br />
goriva i električne energije.<br />
Slika 1.3: Finalna potrošnja energije u <strong>period</strong>u 2002-2006<br />
15/12/<strong>2010</strong> 13
Change language