24.01.2015 Views

Projektom koji finansira EU rukovodi Kancelarija Evropske Unije u ...

Projektom koji finansira EU rukovodi Kancelarija Evropske Unije u ...

Projektom koji finansira EU rukovodi Kancelarija Evropske Unije u ...

SHOW MORE
SHOW LESS
  • No tags were found...

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

<strong>Projektom</strong> <strong>koji</strong> <strong>finansira</strong> <strong>EU</strong> <strong>rukovodi</strong> <strong>Kancelarija</strong> <strong>Evropske</strong> <strong>Unije</strong> u Kosovu<br />

i implementiran od strane Cambridge Education, Centar za Obrazovanje Kosova (KEC),<br />

Education 2000+ Consulting i Tribal Helm.


KURIKULUM KOSOVA<br />

Republika e Kosovës<br />

Republika Kosova - Republic of Kosovo<br />

Qeveria –Vlada – Government<br />

Ministria e Arsimit, e Shkencës dhe e Teknologjisë<br />

Ministarstvo Obrazovanja Nauke i Tehnologije<br />

Ministry of Education Science &Technology<br />

KURIKULUM KOSOVA<br />

OSNOVNI KURIKULUM<br />

ZA SREDNJE OBRAZOVANJE<br />

NA KOSOVU<br />

(Razredi 10, 11 i 12)<br />

Avgust, 2012<br />

1


MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE<br />

Ovaj dokument se izdaje na osnovu Odluke o odobrenju izdanja 18/2012 datuma 04.10.2012.<br />

Ovo izdanje je izrađeno uz podršku <strong>Evropske</strong> zajednice. Sadržaj ovog izdanja je pripremio<br />

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije uz podršku konzorcijuma „Cambridge<br />

Education“ i ni na <strong>koji</strong> način ne može odražavati stavove <strong>Evropske</strong> zajednice.


KURIKULUM KOSOVA<br />

SADRŽAJ<br />

I. Uvod<br />

II. Opis OK<br />

III. Opis oblasti<br />

IV. Nastavni planovi i programi<br />

V. Izborna nastava<br />

VI. Opšta metodologija - uputstva<br />

VII. Ocenjivanje - opšta uputstva<br />

3


KURIKULUM KOSOVA<br />

REČNIK<br />

OK Osnovni kurikulum<br />

GIU Glavni ishodi učenja<br />

OK<br />

SK<br />

Oblast kurikuluma<br />

Stepen kurikuluma<br />

KK Kurikulum Kosova<br />

OKK Okvir kurikuluma Kosova<br />

IU Ishodi učenja<br />

MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije<br />

V Veštine<br />

P Predmet<br />

IUP Ishodi učenja po predmetima<br />

NP Nastavni program<br />

T Tema<br />

IUT Ishodi učenja po temama<br />

RG Radna grupa<br />

4


KURIKULUM KOSOVA<br />

I. UVOD<br />

Bitnost osnovnog kurikuluma, struktura, ciljevi i principi douniverzitetskog<br />

obrazovanja, zajednička pitanja osnovnih kurikuluma<br />

Bitnost Osnovnog kurikuluma<br />

Osnovni kurikulum je dokument <strong>koji</strong> omogućuje da se u školama na Kosovu sprovodi Okvir<br />

kurikuluma Kosova, <strong>koji</strong> je MONT usvojio meseca avgusta 2011. godine. U ovom dokumenti<br />

su određeni ishodi učenja i kompetencije za razne oblasti života, koje su izražene u obliku<br />

činjeničnih i proceduralnih znanja, veština, stavova i vrednosti koje učenici treba da<br />

savladaju tokom raznih vremenskih perioda, i pristupi, metodologije sprovođenja,<br />

nadgledanje i procena. Ovim dokumentom se takođe uređuje dodela vremena za oblasti<br />

kurikuluma i njihova međusobna povezanost, <strong>koji</strong> zajedno omogućuju napredak u razvoju<br />

kompetencija učenika.<br />

Dokument Osnovnog kurikuluma podržava:<br />

• učenike u njihovom postepenom razvoju, u razvoju kompetencija za obrazovanje<br />

tokom celog života i u njihovoj društvenoj integraciji, pripremivši ih da se suoče sa<br />

životnim izazovima<br />

• nastavnike u planiranju i uspešnom sprovođenju njihovog rada sa decom – nastavne<br />

aktivnosti u učionici i van nje, i u odgovaranju na pitanja: Zašto i U koju svrhu treba<br />

da uče učenici; Šta, Kada, Koliko i Kako će učenici učiti, kao i Šta, Kada i Kako<br />

treba oceniti postignuća učenika – realizacija i efikasnost nastavnih aktivnosti, i<br />

• roditelje u tačnom praćenju postignuća njihove dece u postizanju kompetencija u<br />

određenim vremenskim periodima, na osnovu znanja, ponašanja, osećanja i stavova<br />

koje manifestuju u raznim životnim situacijama, u skladu sa ishodima učenja za<br />

oblasti i stepen kurikuluma.<br />

Struktura douniverzitetskog obrazovanja<br />

Formalni nivoi douniverzitetskog obrazovanja na Kosovu usklađeni su sa međunarodnim<br />

standardima klasifikacije obrazovanja (MSKO) koje je pripremio UNESCO, s tim da postoje<br />

razlike u sastavu strukture osnovnog kurikuluma za 1. stepen MSKO, <strong>koji</strong> obuhvata<br />

predškolski razred kao sastavni deo predškolskog obrazovanja. Svi formalni nivoi<br />

douniverzitetskog obrazovanja podeljeni su u formalne pod-nivoe <strong>koji</strong> se nazivaju – Stepeni<br />

kurikuluma, a <strong>koji</strong> imaju određene ciljeve i u funkciji su svog naziva. (Vidi nazive svakog<br />

stepena kurikuluma u dole prikazanoj tabeli i u Odeljku 2 ovog dokumenta).<br />

Osnovni kurikulumi su izrađeni za sve formalne nivoe douniverzitetskog obrazovanja:<br />

‣ Osnovni kurikulum za razvoj u ranom detinjstvu (od rođenja do 5. godine)<br />

‣ Osnovni kurikulum za predškolski razred i osnovno obrazovanje<br />

‣ Osnovni kurikulum za srednje niže obrazovanje<br />

‣ Osnovni kurikulum za srednje visoko obrazovanje (Osnovni kurikulum za gimnazije i<br />

osnovni kurikulum za srednje stručne škole)<br />

5


KURIKULUM KOSOVA<br />

Međunarod<br />

ni sistem<br />

klasifikacije<br />

obrazovanja<br />

- MSKO<br />

MSKO 3<br />

MSKO 2<br />

Formalni nivoi<br />

douniverzitets<br />

kog<br />

obrazovanja<br />

na Kosovu<br />

Srednje visoko<br />

obrazovanje<br />

(razredi X-XII)<br />

Srednje niže<br />

obrazovanje<br />

(razredi VI-IX)<br />

Stepeni kurikuluma<br />

XII razred<br />

X-XI razred<br />

VIII-IX razred<br />

VI-VII razred<br />

6. stepen kurikuluma:<br />

Konsolidacija<br />

i<br />

specijalizacija<br />

5. stepen kurikuluma:<br />

Osnovni opšti i stručni<br />

razvoj<br />

4. stepen kurikuluma:<br />

Utvrđivanje i orijentacija<br />

3. stepen kurikuluma:<br />

Dalji razvoj i orijentacija<br />

Osnovni<br />

kurikulumi<br />

Osnovni kurikulum<br />

za razrede X-XII<br />

srednjeg visokog<br />

obrazovanja<br />

Osnovni kurikulum<br />

za razrede VI-IX<br />

srednjeg nižeg<br />

obrazovanja<br />

MSKO 1<br />

MSKO 0<br />

Osnovno<br />

obrazovanje<br />

(razredi I-V)<br />

Osnovno<br />

obrazovanje<br />

razred III-V<br />

Osnovno<br />

obrazovanje<br />

razred I-II<br />

Predškolski<br />

pripremni<br />

razred<br />

Predškolsko<br />

vaspitanje i<br />

obrazovanje Uzrast 0-5<br />

godina<br />

2. stepen kurikuluma:<br />

Utvrđivanje i orijentacija<br />

1. stepen kurikuluma:<br />

Osnovno usvajanje<br />

Pripremni stepen<br />

kurikuluma:<br />

Vaspitanje u ranom<br />

detinjstvu<br />

Osnovni kurikulum<br />

za predškolski<br />

razred i razrede I-<br />

V osnovnog<br />

obrazovanja<br />

Osnovni kurikulum<br />

za predškolsko<br />

vaspitanje i<br />

obrazovanje<br />

Svaki osnovni kurikulum je usklađen sa opštim ciljevima douniverzitetskog obrazovanja i<br />

sprovodi se u skladu sa osnovnim principima iz Okvira kurikuluma Kosova.<br />

Ciljevi douniverzitetskog obrazovanja<br />

Na svakom formalnom nivou douniverzitetskog obrazovanja učenici treba da razviju znanja,<br />

veštine, stavove i vrednosti u skladu sa zahtevima demokratskog društva kroz:<br />

• kultivisanje ličnog i nacionalnog identiteta i državne i kulturne pripadnosti;<br />

• promovisanje opštih kulturnih i građanskih vrednosti;<br />

• razvoj lične odgovornosti, odgovornosti za druge, odgovornosti za društvo i životnu<br />

• sredinu;<br />

• obučavanje za život i rad u različitim društvenim i kulturnim kontekstima<br />

6


KURIKULUM KOSOVA<br />

• razvoj preduzetništva i korišćenje tehnologije;<br />

• obučavanje za doživotno učenje.<br />

Principi douniverzitetskog obrazovanja<br />

Sprovodljivost osnovnog kurikuluma obezbeđuje koherentnost i održivost svih formalnih<br />

nivoa douniverzitetskog obrazovanja, oslanjajući se na sledeće principe:<br />

Jednaka Sveobuhvatnost dece i mladih u kvalitetno obrazovanje.<br />

Razvoj kompetencija koje se ogledaju u ishodim a učenja, i koje svaki učenik treba da<br />

razvije progresivno i neprekidno tokom raznih perioda obrazovanja.<br />

Integrisani i koherentni podučavanje i učenje <strong>koji</strong>ma se promoviše potpuno učenje, u<br />

kojem se ogledaju povezanost i međusobna zavisnost prirodnog i okruženja koje je stvorio<br />

čovek sa znanjem i informacijama koje poseduju učenici o njima.<br />

Autonomija i fleksibilnost na nivou škole u sprovođenju osnovnog kurikuluma i izbornog<br />

dela kurikuluma, <strong>koji</strong> se ogledaju u izradi godišnjih nastavnih programa i u metodologiji<br />

podučavanja i učenja.<br />

Odgovornost i polaganje računa <strong>koji</strong> se ogledaju u stvaranju kulture za formativno<br />

ocenjivanje – praćenje napretka u sprovođenju zahteva novog kurikuluma, putem sakupljanja<br />

i analize podataka, beleženja izazova i rešenja za bolji učinak u ispunjavanju zahteva<br />

kurikuluma i poboljšanja kvaliteta obrazovanja.<br />

Zajednička pitanja dokumenata osnovnog kurikuluma<br />

Svi dokumenti osnovnog kurikuluma izrađeni su na osnovu jednog sistema od šest ključnih<br />

kompetencija, koje su u skladu sa ciljevima douniverzitetskog obrazovanja i sa sedam oblasti<br />

kurikuluma. Šest ključnih kompetencija koje su prisutne u svakom dokumentu osnovnog<br />

kurikuluma su:<br />

1. kompetencija za komunikaciju i izražavanje;<br />

2. kompetencija za razmišljanje;<br />

3. kompetencija za učenje;<br />

4. kompetencija za život, rad i zaštitu okoline;<br />

5. lična kompetencija;<br />

6. građanska kompetencija.<br />

A sedam oblasti kurikuluma koje su prisutne u svim osnovnim kurikulumima su:<br />

1. Jezici i komunikacija<br />

2. Umetnosti<br />

3. Matematika<br />

4. Prirodne nauke<br />

5. Društvo i okolina<br />

7


KURIKULUM KOSOVA<br />

6. Zdravlje i dobrobit<br />

7. Život i rad<br />

Ishodi učenja po stepenima i ishodi učenja po oblastima omogućuje razlikovanje<br />

kompetencija i oblasti kurikuluma na svakom formalnom nivou obrazovanja i svakom<br />

stepenu kurikuluma (vidi odeljke II i III ovog dokumenta).<br />

Struktura osnovnog kurikuluma<br />

• Osnovni kurikulum u svom delokrugu sadrži sledeću strukturu:<br />

• Delokrug i opšti opis formalnog nivoa odgovarajućeg sistema obrazovanja;<br />

• Delokrug stepena kurikuluma za odgovarajući formalni nivo;<br />

• Ishode učenja (GIU) za glavne stepene kurikuluma <strong>koji</strong>ma se izražava obavezni nivo<br />

postizanja ključnih kompetencija na kraju svakog stepena kurikuluma;<br />

• Kako se ishodi učenja za glavne stepene kurikuluma koriste u nastavnom procesu i<br />

procesu ocenjivanja:<br />

• Zahtevi za napredovanje tokom formalnih nivoa obrazovanja, uključujući minimalne<br />

zahteve za prelaz sa jednog glavnog stepena kurikuluma na drugi,<br />

• Kriterijumi i oblici ocenjivanja.<br />

• Oblasti kurikuluma i njihov delokrug po glavnim stepenima kurikuluma;<br />

• Ishode učenja za oblasti kurikuluma za svaki stepen kurikuluma;<br />

• Kako se ovi ishodi učenja upotrebljavaju u nastavnom procesu i procesu ocenjivanja:<br />

• Zahtevi za napredovanje u oblastima kurikuluma, uključujući minimalne zahteve za<br />

prelaz sa jednog glavnog stepena kurikuluma na drugi,<br />

• Kriterijumi i oblici ocenjivanja,<br />

• Nastavni program;<br />

• Predmete u okviru oblasti kurikuluma i njihov delokrug;<br />

• Uputstva (metodologije) za organizovanje nastave;<br />

• Ocenjivanje učenika;<br />

• Aspekte sprovođenja.<br />

8


KURIKULUM KOSOVA<br />

II. OSNOVNI KURIKULUM ZA SREDNJE VISOKO OBRAZOVANJE<br />

Osnovni kurikulum za srednje visoko obrazovanje<br />

Struktura kurikuluma<br />

Karakteristike srednjeg visokog obrazovanja<br />

Kompetencije učenja<br />

Stepeni kurikuluma<br />

Sprovođenje ishoda učenja za stepene kurikuluma<br />

Oblasti osnovnog kurikuluma<br />

1. Osnovni kurikulum<br />

Osnovni kurikulum za srednje visoko obrazovanje (gimnazije) i stručne škole je osnovni<br />

dokument <strong>koji</strong>m se regulišu nastava, učenje, metodologija, ocenjivanje, itd., na trećem nivou<br />

obrazovanja na Kosovu. Ovaj dokument, čije odredbe izrađuje MONT, je obavezan za sve<br />

obrazovne ustanove na Kosovu. Osnovni kurikulum je izrađen na osnovu Okvira kurikuluma<br />

Kosova.<br />

Ovaj dokument služi nastavnicima, učenicima, roditeljima, direktorima škola i zajednici<br />

uopšte.<br />

Prema Okviru kurikuluma Kosova postoje dva profila srednje visoke škole, a to su:<br />

Opšta gimnazija: Na nivou srednjeg visokog obrazovanja postojaće tri profila<br />

gimnazije:<br />

1. Gimnazija društvenih i jezičkih nauka<br />

2. Gimnazija prirodnih nauka<br />

3. Specijalizovana gimnazija (umetnička, matematička, jezička, tehnička, itd.)<br />

Stručne škole<br />

1. Poljoprivredna škola<br />

2. Tehnička škola (elektrotehnička, mašinska, građevinska, grafička, saobraćajna)<br />

3. Medicinska škola<br />

4. Škola – ekonomija i administracija<br />

5. Hemijsko-tehnološka škola<br />

6. Umetnička škola<br />

Škole opšteg smera (gimnazije)<br />

Na 5. Stepenu kurikuluma i 6. Stepenu kurikuluma oblasti kurikuluma su:<br />

9


KURIKULUM KOSOVA<br />

Prirodne nauke koje se realizuju kroz posebne predmete (fizika, hemija, biologija i<br />

astronomija jedino na SK6). Na ovom nivou u posebnim slučajevima predmet geografije će<br />

se održavati kao predmet prirodnih nauka.<br />

Društvo i sredina u školama opšteg smera (gimnazije) realizuje se kroz posebne predmete:<br />

istorija, geografija, građansko obrazovanje, sociologija, psihologija, logika i filozofija, pri<br />

čemu se stavlja naglasak na razvoj odgovarajućih ključnih kompetencija na uravnotežen<br />

način.<br />

Nastavna iskustva koje ova oblast na SK5 i SK6 pruža učenicima stručnih škola realizuju se<br />

kroz integrisane predmete društvenih nauka, uključujući aspekte građanskog obrazovanja,<br />

istorije i geografije, <strong>koji</strong> se zasnivaju na tematskom pristupu.<br />

Učenici će se kroz ovu oblast kurikuluma upoznati sa vrednostima i normama društvenog<br />

života u demokratskom društvu. Oni će društvenim pojavama pristupiti sa istorijske,<br />

sociološke, ekonomske, psihološke i međukulturalne tačke gledišta.<br />

Stručne škole će imati koristi od izbornog dela časova, tako što će fond of 10% časova<br />

dodeliti stručnom obrazovanju. Ovaj fond zajedno sa 50% časova iz oblasti „Život i rad”,<br />

činiće 60 % vremena stručne nastave. Preostali procenat vremena je posvećen ostalim<br />

oblastima kurikuluma koje će se primenjivati u profesijama.<br />

U stručnim školama će se nastava kroz oblasti kurikuluma „Prirodne nauke“ i „ Društvo i<br />

sredina“ realizovati kroz integrisane predmete u funkciji sprovođenja određenih profesija.<br />

U dole navedenoj tabeli ilustrovana je raspodela oblasti kurikuluma po nivoima i stepenima<br />

kurikuluma.<br />

Oblasti<br />

kurikuluma<br />

Jezici i<br />

komunikacija<br />

Umetnosti<br />

Nastavni predmeti po stepenima kurikuluma, Nivo III (Razredi 10 - 12)<br />

SK5<br />

Razredi X i XI<br />

(Opšte<br />

obrazovanje)<br />

Maternji jezik<br />

Engleski jezik<br />

Drugi jezik<br />

Ostali jezici<br />

Likovno<br />

vaspitanje<br />

Muzičko<br />

vaspitanje<br />

Razredi X i XII<br />

(Stručno<br />

obrazovanje i<br />

obuka - SOO)<br />

Maternji jezik<br />

Engleski jezik<br />

Ostali jezici<br />

Primenjene<br />

umetnosti<br />

10<br />

SK6<br />

Razred XII<br />

(Opšte<br />

obrazovanje)<br />

Maternji jezik<br />

Engleski jezik<br />

Drugi jezik<br />

Ostali jezici<br />

Likovno<br />

vaspitanje<br />

Muzičko<br />

vaspitanje<br />

Razred XII<br />

(Stručno<br />

obrazovanje i<br />

obuka - SOO)<br />

Maternji jezik<br />

Engleski jezik<br />

Ostali jezici<br />

Primenjene<br />

umetnosti<br />

Matematika Matematika Matematika Matematika Matematika<br />

Prirodne nauke Biologija<br />

Fizika<br />

Hemija<br />

Prirodne nauke Biologija<br />

Fizika<br />

Hemija<br />

Prirodne nauke<br />

Društvo i<br />

sredina<br />

Istorija<br />

Geografija<br />

Građansko<br />

obrazovanje<br />

Sociologija<br />

Psihologija<br />

Filozofija<br />

Društvo i sredina<br />

Astronomija<br />

Istorija<br />

Geografija<br />

Sociologija<br />

Psihologija<br />

Filozofija<br />

Društvo i sredina


KURIKULUM KOSOVA<br />

Zdravlje i Zdravlje i dobrobit Zdravlje i dobrobit Zdravlje i dobrobit Zdravlje i dobrobit<br />

dobrobit Fizičko vaspitanje Fizičko vaspitanje Fizičko vaspitanje Fizičko vaspitanje<br />

Život i rad Život i rad Život i rad Život i rad Život i rad<br />

2. Srednje visoko obrazovanje (razredi 10 - 12)<br />

Srednje visoko obrazovanje se zasniva na jednom opširnijem, dubljem i specijalizovanijem<br />

procesu učenja, imajući u vidu:<br />

• Buduću orijentaciju učenika na akademske studije,<br />

• Orijentaciju na stručne kvalifikacije (uključujući neuniverzitetsko više obrazovanje) i/ili<br />

ulaženje u tržište rada kao kvalifikovani radnici i<br />

• Potrebu da se oni opreme veštinama za učenje tokom celog života.<br />

Na ovom nivou, kako u opštim školama (gimnazijama) tako i u stručnim školama, proces<br />

usvajanja znanja i razvoja veština, vrednosti i stavova zasniva se na potrebi da mladi<br />

preuzmu odgovornost za njihov život, da kao aktivni i sposobni građani učestvuju u<br />

društvenim događanjima i da se uspešno uključe u tržište rada. Stoga se učenici izlažu<br />

jednom izazovnijem procesu usvajanja znanja i razvoja njihovog intelektualnog,<br />

emocionalnog i fizičkog potencijala.<br />

3. Struktura osnovnog kurikuluma<br />

U osnovnom kurikulumu za gimnazije detaljno se opisuju:<br />

- vrsta gimnazije<br />

- kompetencije učenja za ovaj nivo<br />

- stepeni kurikuluma<br />

- ishodi učenja po stepenima kurikuluma<br />

- opis oblasti kurikuluma<br />

4. Kompetencije za učenje<br />

Kompetencije se ogledaju u ishodima učenja, <strong>koji</strong> su uopšteni i podrazumevaju ono što<br />

učenici treba da postignu na progresivan i neprekidan način do kraja obaveznog<br />

obrazovanja. Kompetencije obuhvataju jedan integrisan i koherentan sistem primenjivih i<br />

prenosivih znanja, veština i stavova, koje će učenicima pomoći da se suoče sa izazovima<br />

digitalne epohe tržišne ekonomije, koja se zasniva na znanju, u svetu međusobno zavisnih<br />

odnosa.<br />

Kompetencije predviđene Okvirom kurikuluma Kosova proizilaze iz opštih ciljeva<br />

douniverzitetskog obrazovanja i određuju glavne ishode učenja, koje učenici treba da<br />

postignu na progresivan i neprekidan način tokom douniverzitetskog obrazovanja.<br />

Glavne kompetencije predviđene za sistem douniverzitetskog obrazovanja na Kosovu su:<br />

1. kompetencije za komunikaciju i izražavanje;<br />

11


KURIKULUM KOSOVA<br />

2. kompetencije za razmišljanje;<br />

3. kompetencije za učenje;<br />

4. kompetencije za život, rad i zaštitu okoline<br />

5. lične kompetencije;<br />

6. građanske kompetencije<br />

Kompetencije za komunikacije i izražavanje, kompetencije za razmišljanje i kompetencije za<br />

učenje su instrumentalne prirode: one čine osnovu za ostale kompetencije, koje su više<br />

povezane sa okolnostima i određenim sadržajem, kao što su kompetencije neophodne za<br />

lični, javni i profesionalni život.<br />

Kompetencije za komunikaciju i izražavanje (“efektivni komunikator”)<br />

Kako bi se deca i mladi razvili u ličnosti, kako bi učili i aktivno učestvovali u društvu,<br />

potrebno im je shvatanje poruka koje im se šalju i pravilno izražavanje jezikom, simbolima,<br />

znacima, kodovima i umetničkim oblicima. Učenici se za postizanje efikasne komunikacije,<br />

podstiču da na nezavisan, kritičan i kreativan način iskoriste sredstva i mogućnosti<br />

komunikacije i izražavanja.<br />

Kompetencije za razmišljanje („Kreativni mislilac”)<br />

Pristup i obrada znanja na nezavisan, efikasan i odgovoran način su veoma bitni za učenje,<br />

ali i za donošenje odluka u svrhu potpuno svesnog rešavanja problema i imajući u vidu uticaj<br />

i posledice određenih odluka i postupaka. Imajući u vidu složenost današnjeg društva i<br />

ekonomije, <strong>koji</strong> se zasnivaju na znanjima, upravljanje znanjem je postalo jedna od najbitnijih<br />

sposobnosti za XXI vek. Međutim, pored kompetencije za identifikovanje i pristupanje<br />

informacijama/izvoru znanja, učenici moraju razviti i kapacitet za pristupanje znanju na<br />

kritičan, kreativan i interaktivan način.<br />

Kompetencija za doživotno učenje („Uspešan učenik“)<br />

U trenutnim trendovima razvoja društva, nauke, tehnologije i ekonomije ne možemo težiti<br />

savladavanju svih neophodnih znanja, veština i sposobnosti kroz školu. Stoga se od škole<br />

očekuje da kod učenika postavi solidnu obrazovnu osnovu i da ih pripremi za proces učenja<br />

tokom celog života.<br />

Škola se za „uspeh učenika“ stalno angažuje u negovanju prirodne radoznalosti dece i<br />

mladih, kao i zainteresovanosti za učenje i razvoj kompetencije za učenje. Pored toga, škola<br />

treba da se upozna sa efikasnim stilovima i strategijama učenja.<br />

Kompetencija za život, rad i zaštitu okoline („Produktivni doprinosilac”)<br />

Škola treba da pripremi učenike da žive i rade u jednom međusobno zavisnom svetu i da se<br />

suoče sa konkurentnom globalnom ekonomijom. Život i rad u XXI veku zahtevaju<br />

sposobnosti za suočavanje sa nepredvidivim izazovima, kao i kapacitete za iskorišćavanje<br />

mogućnosti za lični napredak i unapređenje Društva i sredine.<br />

12


KURIKULUM KOSOVA<br />

Kako bi učenici razvili ove sposobnosti škola treba da im pomogne da shvate međusobnu<br />

zavisnost među ekonomskim, političkim i kulturnim pojavama lokalnog i globalnog društva.<br />

Ona među učenicima treba da neguje usmerenost na budućnost, preduzetništvo i održivu<br />

motivaciju za ispunjenje ciljeva. U isto vreme, škola treba da se angažuje da učenike suoči<br />

sa ekološkim pitanjima, i tako ih senzibilizuje o ulozi svakog pojedinca u zaštiti i unapređenju<br />

sredine.<br />

Lične kompetencije (“Zdrav pojedinac”)<br />

Škole pripremaju učenike da se na efikasan i konstruktivan način uključe u porodični,<br />

društveni i poslovni život. U ovom kontekstu, učenici su podržani kako bi se informisali o sebi<br />

i kako bi postigli samopouzdanje, ali istovremeno i bili otvoreni i imali poverenja u druge.<br />

Građanske kompetencije (“Odgovoran građanin”)<br />

Učenje o tome kako živeti zajedno smatra se glavnim izazovom današnjice i sutrašnjice. Ova<br />

kompetencija obezbeđuje da učenici budu u stanju da se ponašaju kao odgovorni građani,<br />

uzimajući u obzir uži i širi kontekst.<br />

5. Stepeni kurikuluma<br />

Okvirom kurikuluma Kosova definiše se koncept stepena kurikuluma na osnovu zajedničkih<br />

karakteristika koje se odnose na socijalno-psihološki razvoj deteta. Stepeni kurikuluma imaju<br />

zajedničke.<br />

• ključne kompetencije koje treba postići;<br />

• zahteve za napredovanje;<br />

• mehanizme za organizovanje iskustava učenja; i<br />

• kriterijume za ocenjivanje.<br />

Stepeni kurikuluma za srednje visoko obrazovanje<br />

Okvir kurikuluma je strukturisan u stepene kurikuluma, <strong>koji</strong> predstavljaju vremenske periode<br />

zajedničkih karakteristika koje se odnose na razvoj dece i zahteve kurikuluma.<br />

Stepeni kurikuluma predstavljaju referentnu tačku za razvoj učenika, organizovanje<br />

nastavnih aktivnosti, pristup i kriterijume za ocenjivanje u pravcu postizanja ključnih<br />

kompetencija u skladu sa OKK-om. Osnovni kurikulum za treći nivo sastoji se iz dva stepena,<br />

a to su peti stepen (10. i 11. razred) i šesti stepen (12. razred).<br />

Peti stepen kurikuluma – Opšte obrazovanje i stručno obrazovanje<br />

Ovaj stepen obuhvata X i XI razred. Cilj ovog stepena je da učenike suoči sa dubljim<br />

proučavanjem i specijalizovanijim učenjem u smislu akademske pripreme za više<br />

obrazovanje i/ili za pristupanje tržištu rada. Učenici se suočavaju sa izazovima <strong>koji</strong> im<br />

omogućuju:<br />

13


KURIKULUM KOSOVA<br />

• razvoj samopouzdanja;<br />

• dublje i specijalizovanije proučavanje, koristeći sposobnosti za iskorišćavanje raznih<br />

izvora, sa kritičkim pristupom raznim podacima <strong>koji</strong> su im na raspolaganju;<br />

• razvoj želje za predanost i održivost u postizanju većih uspeha, u smislu učenja i<br />

pripreme za karijeru i lični, profesionalni i javni život;<br />

• pripremu da preuzmu odgovornost za svoj život, da aktivno učestvuju u društvenom<br />

životu kao odgovorni i sposobni građani, kako bi uspešno konkurisali na tržištu rada.<br />

Razvoj kao pojedinci i kao članovi društva, <strong>koji</strong> su sposobni i poseduju neophodne<br />

kapacitete za život i rad i za suočavanje sa promenama u lokalnoj i globalnoj<br />

ekonomiji, i da uče kako da rešavaju probleme u raznim situacijama u ličnom i<br />

profesionalnom životu;<br />

• priprema za život, kako bi živeli nezavisno i kako bi se suočili sa izazovima i<br />

mogućnostima koje pruža savremeno društvo, i kako bi odgovorno i informisano<br />

donosili odluke i postupali tokom celog svog života.<br />

Šesti stepen kurikuluma - Konsolidacija i specijalizacija<br />

Ovaj stepen obuhvata XII razred.<br />

Ovo je faza prelaženja iz adolescencije u fazu zrelosti, tokom koje učenici treba da<br />

konsoliduju opšte iskustvo u školi i da se pripreme za zahteve jedne nove faze u njihovom<br />

životu i više obrazovanje. U programima srednjih škola učenici će se pripremiti da se uključe<br />

u tržište rada kao vešti radnici. Učenici će se izložiti izazovima kako bi:<br />

• pokazali sposobnosti za identifikaciju neophodnih izvora i za kritičko pristupanje<br />

raznim podacima;<br />

• pokazali sposobnost za nezavisno donošenje odluka i za preuzimanje odgovornosti<br />

za lične odluke i postupka;<br />

• pokazali svoju posvećenost stalnom angažovanju za učenje, za dalje studije i/ili za<br />

stručni razvoj;<br />

• pokazali sposobnosti za razvoj i unapređenje strategija za planiranje karijere kroz<br />

potraživanje primera i inovacija, koje pomažu razvoju ideje o preduzetništvu;<br />

• pokazali sposobnosti za menjanje koncepta o karijeri, kroz traženje jednog šireg<br />

spektra poslova, imajući u vidu bitnost razvijanja prenosivih sposobnosti za poslovne<br />

mogućnosti u budućnosti;<br />

• angažovanje u proces planiranja lične karijere kroz istraživanje mogućnosti za<br />

postsekundarne kvalifikacije, spoznajući činjenicu da će se stavovi i potrebe za rad i<br />

donošenje odluka stalno menjati.<br />

14


KURIKULUM KOSOVA<br />

Tabela strukture trećeg nivoa:<br />

Međunarodni<br />

sistem klasifikacije<br />

obrazovanja<br />

MSKO 3<br />

Nivoi formalnog<br />

sistema<br />

obrazovanja<br />

Srednje visoko<br />

obrazovanje (razredi<br />

Stepeni kurikuluma Razredi Uzrast<br />

Stepen kurikuluma 6:<br />

Konsolidacija i<br />

specijalizacija<br />

X-XII) Stepen kurikuluma 5:<br />

Osnovno opšte<br />

obrazovanje i stručno<br />

obrazovanje<br />

XII<br />

17<br />

XI 16<br />

X 15<br />

Očekuje se da učenici do kraja petog stepena (razredi 10 i 11) savladaju predviđene<br />

kompetencije koje se zasnivaju na ishodima učenja (IU) za stepen i nivo.<br />

6. Ishodi učenja po stepenima<br />

Ishodi učenja po stepenima opisuju šta jedan učenik treba da zna, veruje, vrednuje i bude u<br />

stanju da uradi na kraju stepena kurikuluma. Ishodi učenja izražavaju niz domena,<br />

uključujući: znanja, razumevanje, veštine, stavove, kompetencije i vrednosti. Predviđa se da<br />

će ishode učenja savladati svi učenici na kraju jednog stepena kurikuluma, međutim ishodi<br />

učenja ne pokrivaju sve što su učenici naučili ili je trebalo da nauče tokom jednog određenog<br />

stepena. Njima se izražavaju osnovni zahtevi za postignuća ka savladavanju ključnih<br />

kompetencija prilikom završetka jednog određenog stepena kurikuluma. Ishodi učenja po<br />

stepenima promovišu dalju integraciju oblasti kurikuluma u cilju razvoja ključnih<br />

kompetencija, određenih Okvirom kurikuluma. Njima se izražavaju očekivanja nastavnika,<br />

organa nadležnih za obrazovanje, roditelja i društva u vezi sa konkretnim, merljivim<br />

postignućima učenika na kraju svakog stepena kurikuluma. Ishodi učenja predstavljaju<br />

preduslov za prelaženje sa jednog stepena na drugi.<br />

Peti stepen kurikuluma - Opšte obrazovanje i stručno obrazovanje<br />

Ovaj stepen obuhvata X i XI razred. Cilj ovog stepena je da učenike suoči sa dubljim<br />

proučavanjem i specijalizovanijim učenjem u smislu akademske pripreme za više<br />

obrazovanje i/ili za pristupanje tržištu rada. Učenici se suočavaju sa izazovima <strong>koji</strong> im<br />

omogućuju:<br />

• razvoj samopouzdanja;<br />

• dublje i specijalizovanije proučavanje, koristeći sposobnosti za iskorišćavanje raznih<br />

izvora, sa kritičkim pristupom raznim podacima <strong>koji</strong> su im na raspolaganju;<br />

• razvoj želje za predanost i održivost u postizanju većih uspeha, u smislu učenja i<br />

pripreme za karijeru i lični, profesionalni i javni život;<br />

• pripremu da preuzmu odgovornost za svoj život, da aktivno učestvuju u društvenom<br />

životu kao odgovorni i sposobni građani, kako bi uspešno konkurisali na tržištu rada.<br />

Razvoj kao pojedinci i kao članovi društva, <strong>koji</strong> su sposobni i poseduju neophodne<br />

kapacitete za život i rad i za suočavanje sa promenama u lokalnoj i globalnoj<br />

15


KURIKULUM KOSOVA<br />

ekonomiji, i da uče kako da rešavaju probleme u raznim situacijama u ličnom i<br />

profesionalnom životu;<br />

• priprema za život, kako bi živeli nezavisno i kako bi se suočili sa izazovima i<br />

mogućnostima koje pruža savremeno društvo, i kako bi odgovorno i informisano<br />

donosili odluke i postupali tokom celog svog života.<br />

Očekuje se da učenici do kraja petog stepena (razredi 10 i 11) savladaju predviđene<br />

kompetencije koje se zasnivaju na ishodima učenja (IU) za stepen i nivo.<br />

B<br />

r.<br />

Glavni ishodi učenja po stepenu 5 i<br />

ključne kompetencije<br />

I Kompetencija za komunikaciju i<br />

izražavanje-efektivni komunikator<br />

1. Izražava se kroz jedan oblik<br />

komunikacije na određenu temu u<br />

jednom materijalu (prezentaciji) od 200<br />

reči i ukazuje na glavna pitanja<br />

pokrenuta u ovom radu (prezentaciji).<br />

2. Čita tečno tekst na maternjem jeziku<br />

sačinjen od 3-5 pasusa, odgovora na<br />

postavljena pitanja o vrsti teksta, stilu<br />

pisanja, govori o nameri i povezanosti<br />

između sadržaja pasusa.<br />

3. Diskutuje u grupi na konstruktivan način<br />

na maternjem ili na engleskom jeziku, u<br />

vremenskom periodu od ne više od 10<br />

min, davajući i primajući povratne<br />

informacije o određenoj temi iz neke<br />

nastavne oblasti ili svakodnevnog života.<br />

4. Pravilno koristi standardnu strukturu i<br />

pravila pravopisa na maternjem jeziku u<br />

različitim kontekstima i oblicima pisanja<br />

npr. esej, imejl, formalno i neformalno<br />

pismo, itd.<br />

5. Tečno čita tekst na stranom jeziku sa<br />

sadržajem od nekoliko pasusa i kroz<br />

konkretne primere govori o nekoliko<br />

sličnosti između strukture rečenice tog i<br />

maternjeg jezika.<br />

6. Piše tekst na maternjem, engleskom ili<br />

nekom drugom stranom jeziku o nekoj<br />

temi iz svakodnevnog života, od 3 do 5<br />

pasusa, sa strukturom pravopisa i<br />

drugim elementima i nakon toga taj tekst<br />

predstavlja drugima koristeći pravilno<br />

govor.<br />

7. Piše jedan esej, od jedne ili najviše dve<br />

stranice, o estetskim vrednostima<br />

određenih umetničkih dela (poezija,<br />

proza, muzički deo, umetnički deo, ples,<br />

Nivo učenikovog<br />

DOSTIGNUĆA Vrste podrške za učenika<br />

1 2 3 4 5 Popra Načini Podršk<br />

vna<br />

a za<br />

podrš<br />

talento<br />

ka<br />

vane<br />

16<br />

Načini


KURIKULUM KOSOVA<br />

itd.) poštujući organizaciju i korake<br />

pisanja jednog eseja.<br />

8. Predstavlja jedan umetnički, humanitarni,<br />

eksperimentalni itd., projekat iz različitih<br />

nastavnih oblasti, sačinjen od strane<br />

pojedinca ili grupe, o određenoj temi,<br />

koristeći efektivno informativnu i drugu<br />

tehnologiju.<br />

9. Efektivno koristi ITK tokom komunikacije<br />

i interakcije sa drugima u svakodnevnom<br />

životu, uključujući i učenje novih<br />

podataka i vršenje školskih zadataka.<br />

II Kompetencija za razmišljanje –<br />

Kreativan mislilac<br />

1. U različitim oblicima izražavanja<br />

predstavlja način prikupljanja, selekcije i<br />

klasifikacije podataka za različite<br />

nastavne oblasti ili određenu temu, pruža<br />

argumente o aktuelnom razvoju<br />

relevantne teme (npr. tema iz oblasti<br />

nauke, kulture, umetnosti, sporta,<br />

zdravstva, društva, sredine itd.).<br />

2. Upoređuje najmanje 3 različita izvora<br />

informacija pri obradi jedne iste teme,<br />

argumentuje tačnost, okolnosti, pronalazi<br />

sličnosti i različitosti i na osnovu ranije<br />

definisanih kriterijuma, ispred drugih, u<br />

različitim oblicima izražavanja,<br />

predstavlja glavne zaključke, koristeći<br />

informativnu tehnologiju.<br />

3. Sačinjava jedan tekstualni zadatak, ili<br />

stvara jednu logičnu situaciju iz<br />

svakodnevnog života, koja sadrži jednu<br />

poruku i koja zahteva matematičko ili<br />

naučno rešavanje problema i na osnovu<br />

prethodnih znanja, pred drugima<br />

predstavlja način/postupak rešavanja<br />

problema.<br />

4. Daje primer rešavanja jednog datog<br />

problema (unutar ili van razreda) jedne<br />

određene teme iz nastavne oblasti,<br />

deleći ga na manje korake i davajući<br />

objašnjenja za korake, kroz različite<br />

oblike izražavanja.<br />

5. Precizno računa budžetni trošak za<br />

određenu aktivnost (npr. ekskurzija,<br />

proslava dana škole, takmičenje u<br />

znanju, obrazovni program za televiziju,<br />

itd.) koju ispred razreda predstavlja<br />

usmeno i pismeno, koristeći<br />

matematičko obrazloženje.<br />

6. Procenjuje tačnost datog rezultata npr.<br />

(rezultat jednog zadatka iz matematike,<br />

nauke, društva, sredine itd.) <strong>koji</strong> se<br />

možda dobio uz primenu poznatih<br />

17


KURIKULUM KOSOVA<br />

formula ili primenom određenih<br />

postupaka, i donosi zaključke o tačnosti<br />

donete procene.<br />

7. Uspešno predstavlja rezultate jednog<br />

rada ili eksperimentalnog zadatka za<br />

jednu određenu temu iz nastavne oblasti<br />

(npr.: nauke, tehnologije itd.)<br />

sprovedene u školskoj laboratoriji,<br />

radionici ili negde drugo, koristeći<br />

informativnu tehnologiju pruža<br />

argumente <strong>koji</strong> povezuju ishode<br />

eksperimentalnog rada sa teorijskim<br />

uputstvima.<br />

8. Stvara jedno dvodimenzionalno ili<br />

trodimenzionalno umetničko delo sa<br />

porukama iz jedne nastavne oblasti i<br />

pred vršnjacima objašnjava korake<br />

stvaranja tog umetničkog dela.<br />

9. Sa grupom vršnjaka/učenika dizajnira<br />

internet stranicu za interaktivno<br />

korišćenje od strane učenika, o pitanjima<br />

iz raznih nastavnih oblasti, pravilno je<br />

održava i predstavlja model kako bi<br />

podstakao vršnjake da informacije<br />

koriste odgovorno.<br />

1<br />

0<br />

III<br />

Simulira situaciju donošenja jedne<br />

odluke o njegovom/njenom životu ili<br />

rešavanja jednog problema od<br />

društvenog interesa, na odgovoran način<br />

povezuje donetu odluku sa posledicama,<br />

u određeno vremenskom intervalu,<br />

vršnjacima predstavlja situaciju tokom<br />

debate, i na osnovu ovog iskustva,<br />

donosi odluke i inicijative korisne za<br />

sebe, školu i šire.<br />

Kompetencije učenja - Uspešan<br />

učenik<br />

1. Demonstrira funkcionalne veštine u<br />

pisanju i čitanju, matematici,<br />

svakodnevnom životu, ispunjavanju<br />

raznih uslova za obavljanje jednog<br />

zadatka ili aktivnosti, i tokom<br />

savladavanja novih znanja u nekoj<br />

određenoj nastavnoj oblasti.<br />

2. Efektivno iskorišćava prethodno<br />

iskustvo tokom rešavanja različitih<br />

situacija u svakodnevnom životu ili<br />

tokom obavljanja jednog zadatka ili<br />

aktivnosti u nekoj određenoj nastavnoj<br />

oblasti, diskutuje i deli svoja iskustva sa<br />

drugima o najpraktičnijim načinima<br />

korišćenja dosadašnjih iskustava radi<br />

sticanja novih znanja.<br />

3. Postavlja pitanja i daje strukturirano<br />

mišljenje za rešavanje jednog problema<br />

18


KURIKULUM KOSOVA<br />

ili zadatka jedne određene teme,<br />

sumirajući najmanje dve korišćene<br />

radnje koje određuju dalji pravac učenja<br />

o datoj temi ili problemu.<br />

4. Rešava jedan određeni nastavni<br />

problem ili situaciju iz svakodnevnog<br />

života na osnovu jednog datog plana i<br />

na osnovu dobijenog rezultata dokazuje<br />

tačnost planiranja i kroz primere<br />

pokazuje kako će sprovoditi istu<br />

strategiju u drugim kontekstima i<br />

situacijama tokom učenja.<br />

5. Uspešno priprema sadržaj ličnog<br />

dosijea (portfolija) sa najmanje 900 reči,<br />

u cilju samo-vrednovanja svog napretka<br />

u određenoj nastavnoj oblasti, na kraju<br />

rezimea navodi nekoliko pitanja koja<br />

dokazuju njegov napredak i neke<br />

potrebe neophodne za dalje<br />

unapređenje.<br />

6. Nezavisno i efektivno koristi<br />

informativnu tehnologiju i druge<br />

informativne izvore radi prikupljanja<br />

materijala za rešavanje jednog<br />

određenog problema ili zadatka, koje<br />

kasnije analizira, klasifikuje i predstavlja<br />

drugima kroz ITK ili neki drugi način<br />

izražavanja.<br />

7. Na pravilan način zahteva i koristi<br />

savete i informacije za prevazilaženje<br />

poteškoća u učenju neke određene<br />

nastavne oblasti i nakon toga<br />

predstavlja postignute rezultate.<br />

8. Predstavlja svoje lične ideje ispred<br />

drugih o načinu razvoja jedne određene<br />

aktivnosti, davajući obrazložena<br />

mišljenja o očekivanim rezultatima (u<br />

obliku skice, grafikona, crteža, pisanja,<br />

umetničkog dela, itd.).<br />

9. Na nezavisan način koristi data<br />

uputstva iz nekog informativnog izvora<br />

kako bi izvršio jedno postupak,<br />

aktivnost, zadatak ili kako bi rešio jedan<br />

problem koje se od njega zahteva.<br />

Ocenjuje svoj rad i postignute rezultate<br />

<strong>koji</strong> se odnose na prvobitne ciljeve<br />

(npr.: izvori informacija iz knjiga,<br />

časopisa, enciklopedije, internet, mape,<br />

grafikoni, skice, muzičke partiture,<br />

scenariji itd.).<br />

IV Kompetencija za život, rad i sredinu -<br />

Produktivan doprinosilac<br />

1. Priprema lični ličnu biografiju (CV) u<br />

skladu sa datim formatom i uputstvima i<br />

predstavlja sebe pred drugima usmeno<br />

19


KURIKULUM KOSOVA<br />

ili pismeno, ističući mogućnosti, veštine<br />

i lične kvalitete svog angažovanja u<br />

određeni program ili projekat.<br />

2. Učestvuje ili vodi kampanju za<br />

informisanje građana o određenoj temi<br />

ili oblasti, pripremu kampanje zasniva<br />

na naprednim idejama i pozitivnim<br />

primerima, pripremu predstavlja pred<br />

razredom ističući ciljeve i očekivane<br />

rezultate ovog događaja (npr.:<br />

informativna kampanja za očuvanje<br />

društvene i prirodne sredine, ili načine<br />

za zdrav život, itd.)<br />

3. Istražuje i iskorišćava relevantne<br />

mogućnosti koje su na raspolaganju za<br />

uspešne odluke o daljem obrazovanju ili<br />

o stručnoj obuci i orijentaciju u profesiji,<br />

koristeći uspešno znanje i veštine koje<br />

poseduje.<br />

4. Demonstrira organizacione veštine za<br />

timski rad u situacijama koje zahtevaju<br />

timski rad, radi realizacije posebnih<br />

nastavnih zadataka, ili izvršenja bilo<br />

kakvog istraživanja koje doprinosi<br />

životu, radu i sredini (npr.:<br />

organizovanje timskog rada za<br />

istraživanje uzroka <strong>koji</strong> dovode do<br />

oštećenja biodiverziteta biljaka i<br />

životinja, davanje predloga za njihov<br />

zaštitu, pred drugima).<br />

5. Učestvuje ili predvodi radnu grupu u<br />

organizovanju neke aktivnosti u školi ili<br />

zajednici (npr.: organizovanje izložbe,<br />

konferencije, itd..,) na kojoj će se<br />

predstaviti dostignuća učenika, škole ili<br />

zajednice, sačinjava izveštaj vrednujući<br />

postignute rezultate sa onim<br />

očekivanim, učešće publike i način<br />

prezentacije.<br />

6. Pravi projekat (pojedinačno ili u grupi)<br />

za organizovanje jedne aktivnosti<br />

obrazovnog karaktera unutar ili van<br />

škole, za <strong>koji</strong> identifikuje i procenjuje<br />

potrebne ljudske i materijalne resurse<br />

<strong>koji</strong> omogućavaju postizanje određenih<br />

ciljeva.<br />

7. Razvija plan (pojedinačno ili u grupi) za<br />

razvijanje biznisa u sredini u kojoj živi,<br />

oslanjajući se na analizu<br />

prilika/mogućnosti, rizika, zatim taj plan<br />

predstavlja pred drugima davajući<br />

argumente o uticaju sprovođenja plana<br />

na ekonomski razvoj i dobrobit građana.<br />

8. Analizira stanje sredine u (razredu,<br />

školi, zajednici ili šire), posledice<br />

20


KURIKULUM KOSOVA<br />

zagađenosti, predlaže alternative za<br />

nadzor i pravilno upravljanje situacijom<br />

procenjenom kao najosetljivijom i inicira<br />

konkretna rešenja.<br />

9. Učestvuje u raznim aktivnostima na<br />

nivou razreda, škole, zajednice i šire,<br />

(npr.: takmičenja u znanju, sportska<br />

takmičenja, kulturne i muzičke<br />

aktivnosti, itd.), diskutuje sa drugima o<br />

postignutim rezultatima, procesu<br />

organizovanja i izlaže argumente kroz<br />

različite oblike izražavanja o tome kako<br />

povećati broj učesnika u aktivnostima i<br />

kako poboljšati njihov proces<br />

organizovanja.<br />

V Lične kompetencije- zdrav pojedinac<br />

1. Vrši analizu ličnih prednosti i slabosti,<br />

evidentira mere kroz koje cilja da podrži<br />

lični napredak u prednostima koje<br />

poseduje i mere kroz koje cilja da<br />

poboljša lične slabosti.<br />

2. Redovno učestvuje u igrama, sportskim<br />

takmičenjima i drugim kulturnim<br />

aktivnostima i na konstruktivan način<br />

upravlja svojim osećanjima.<br />

3. Učestvuje ili prevodi radnu grupu koja<br />

sarađuje sa predstavnicima zajednice<br />

radi pružanja pomoći vršnjacima i<br />

drugim članovima zajednice <strong>koji</strong> imaju<br />

zdravstvenih, socijalnih, ekonomskih i<br />

drugih problema, nakon toga daje<br />

pismeni ili usmeni izveštaj o ličnim<br />

stečenim iskustvima.<br />

4. Kroz primere ilustruje pred drugima<br />

primere/prakse ponašanja u <strong>koji</strong>ma se<br />

ogledaju načini za očuvanje i negovanje<br />

sopstvene kulture, vrednosti, verovanja<br />

kao i kulture drugih u sredini u kojoj živi<br />

i šire.<br />

5. Inicira aktivnosti za izbegavanje<br />

predrasuda, stereotipa u školi i društvu,<br />

za promovisanje održivih društvenih<br />

vrednosti, ilustrujući ih pozitivnim<br />

primerima poznatih događaja i<br />

pojedinaca.<br />

6. Osuđuje načine komuniciranja,<br />

ponašanja i stavove <strong>koji</strong> promovišu<br />

međuljudske konflikte u razredu, školi ili<br />

zajednici, ističe faktore <strong>koji</strong> su doprineli<br />

ispoljavanju takvog ponašanja i pruža<br />

primere upravljanja konfliktima na<br />

konstruktivan način.<br />

7. Analizira svoje i ponašanje kolega u<br />

situacijama konflikta i predlaže<br />

alternative za izbegavanje ili<br />

21


KURIKULUM KOSOVA<br />

prevazilaženje sličnih situacija.<br />

8. Pronalazi rešenja na osnovu informacija<br />

i iskustava za zaštitu zdravlja i dobrobiti<br />

od raznih opasnosti u svakodnevnom<br />

životu (npr.: od pušenja, alkohola,<br />

droga, preranog stupanja u seksualni<br />

odnos, lošeg izbora hrane, preteranog<br />

izlaganja suncu, itd.).<br />

9. Postupa na odgovoran i nezavisan<br />

način u svakodnevnom životu, birajući<br />

zdrave načine života, dijete odobrene<br />

od lekara, pravilne vežbe, ili reaguje na<br />

odgovarajući način na opasne situacije<br />

na koje može da naiđe u<br />

svakodnevnom životu.<br />

VI Građanska kompetencija -<br />

Odgovoran građanin<br />

1. Opisuje i objašnjava prava, obaveze i<br />

odgovornosti pojedinca u raznim<br />

situacijama kod kuće, u razredu, školi ili<br />

zajednici, prepoznaje slučajeve konflikta<br />

i predlaže alternative za pronalaženje<br />

rešenja.<br />

2. Predstavlja u različitim oblicima<br />

izražavanja način funkcionisanja<br />

njegove društvene sredine, na lokalnom<br />

nivou ili šire, davajući konkretne primere<br />

kako poboljšati funkcionisanje društvene<br />

sredine, npr.: u organizacionoj strukturi,<br />

pravilima postupanja, objavljivanju<br />

očekivanja, saradnji sa građanima, itd.<br />

3. Demonstrira primere demokratskog<br />

učešća i sprovodi različite diskusije o<br />

učešću građana u procesima<br />

odlučivanja na različitim nivoima (npr.: u<br />

porodici, školi, zajednici, lokalnom i<br />

državnom nivou), tokom diskusije<br />

pokazuje poštovanje i toleranciju prema<br />

pitanjima i komentarima drugih.<br />

4. Učestvuje u raznim aktivnostima<br />

organizovanim u školi ili zajednici za<br />

promovisanje vrednosti i principa<br />

ljudskih prava u svakodnevnom životu,<br />

npr.: promovisanje rodne jednakosti,<br />

kulturne različitosti, borba protiv<br />

siromaštva i marginalizacije, ističući<br />

odgovornosti koje će sam preuzeti radi<br />

podržavanja aktivnosti.<br />

5. Demonstrira konkretne primere za<br />

zaštitu prirodne sredine i one koju je<br />

čovek stvorio, u aktivnostima<br />

svakodnevnog života kod kuće, u<br />

razredu, školi i zajednici, i predlaže<br />

alternative o tome kako svi građani na<br />

razne načine mogu doprineti ovom<br />

22


KURIKULUM KOSOVA<br />

procesu.<br />

6. Demonstrira različite postupke <strong>koji</strong><br />

izražavaju toleranciju, poštovanje i<br />

otvoren stav prema različitostima u<br />

zajednici kojoj živi (razredu, školi,<br />

naselju i šire), i njih objašnjava tokom<br />

debate sa drugima.<br />

7. Diskutuje sa drugima, ili na kroz drugi<br />

oblik izražavanja pokazuje lično<br />

interesovanje za javna, socijalna,<br />

istorijska, prirodna i druga., pitanja, i<br />

daje predloge za rešavanje nekog<br />

problema u određenoj oblasti, u<br />

zajednici i šire.<br />

8. Upravlja jednim konfliktom i rešava ga<br />

na konstruktivan način u određeno<br />

vreme, koristeći razne instrumente i<br />

tehnike, npr.: kontrolnu listu za<br />

rešavanje problema, itd.<br />

9. U verbalnom ili pismenom obliku opisuje<br />

način korišćenja interneta i upotrebe<br />

informacija na odgovoran način o<br />

određenim temama i argumentuje<br />

neophodnost za pravedno korišćenje.<br />

Ishodi učenja za stepen 6 nivoa MSKO 3<br />

Šesti stepen kurikuluma - Konsolidacija i specijalizacija<br />

Ovaj stepen obuhvata XII razred.<br />

Ovo je faza prelaženja iz adolescencije u fazu zrelosti, tokom koje učenici treba da<br />

konsoliduju opšte iskustvo u školi i da se pripreme za zahteve jedne nove faze u njihovom<br />

životu i više obrazovanje. U programima srednjih škola učenici će se pripremiti da se uključe<br />

u tržište rada kao vešti radnici. Učenici će se izložiti izazovima kako bi:<br />

• pokazali sposobnosti za identifikaciju neophodnih izvora i za kritičko pristupanje<br />

raznim podacima;<br />

• pokazali sposobnost za nezavisno donošenje odluka i za preuzimanje odgovornosti<br />

za lične odluke i postupka;<br />

• pokazali svoju posvećenost stalnom angažovanju za učenje, za dalje studije i/ili za<br />

stručni razvoj;<br />

• pokazali sposobnosti za razvoj i unapređenje strategija za planiranje karijere kroz<br />

potraživanje primera i inovacija, koje pomažu razvoju ideje o preduzetništvu;<br />

• pokazali sposobnosti za menjanje koncepta o karijeri, kroz traženje jednog šireg<br />

spektra poslova, imajući u vidu bitnost razvijanja prenosivih sposobnosti za poslovne<br />

mogućnosti u budućnosti;<br />

• angažovanje u proces planiranja lične karijere kroz istraživanje mogućnosti za postsekundarne<br />

kvalifikacije, spoznajući činjenicu da će se stavovi i potrebe za rad i<br />

donošenje odluka stalno menjati.<br />

23


KURIKULUM KOSOVA<br />

Očekuje se da učenici do kraja šestog stepena (razred 12) savladaju predviđene<br />

kompetencije koje se zasnivaju na ishodima učenja (IU) za stepen i nivo:<br />

Br<br />

.<br />

Nivo<br />

DOSTIGNUĆA<br />

Glavni ishodi učenja za Stepen 6 i učenika<br />

ključne kompetencije 1 2 3 4 5 Popra<br />

vna<br />

podrš<br />

ka<br />

I Kompetencije za komunikaciju i<br />

izražavanje - Efektivan<br />

komunikator<br />

1. Kroz najmanje jedan oblik<br />

komunikacije (jezik, simboli, znaci,<br />

kodovi, umetničke performanse, itd.)<br />

, izlaže pred određenom publikom<br />

osnovna pitanja pokrenuta u jednom<br />

govoru, interpretaciji ili izlaganju o<br />

jednoj određenoj temi iz različitih<br />

nastavnih oblasti.<br />

2. Na konstruktivan način diskutuje u<br />

grupi davajući informacije,<br />

argumente i postavljajući pitanja<br />

tokom dijaloga u trajanju od nekoliko<br />

minuta, o određenoj temi na<br />

maternjem, engleskom ili nekom<br />

drugom stranom jeziku.<br />

3. Tečno čita jedan tekst na engleskom<br />

jeziku (ili nekom drugom stranom<br />

jeziku) <strong>koji</strong> sadrži 2-3 stranice (npr.:<br />

književni tekst, zabavni tekst,<br />

novinski ili članak iz časopisa, itd.),<br />

identifikuje glavne sličnosti i razlike u<br />

strukturi rečenice na engleskom i<br />

maternjem jeziku, navodeći i<br />

ilustrujući konkretne primere.<br />

4. Ispravno koristi standardnu strukturu<br />

i pravila pravopisa engleskog jezika,<br />

ne-maternjeg jezika i drugog stranog<br />

jezika, u jednom određenom broju<br />

konteksta kao što su: esej, imejl,<br />

formalno i neformalno pismo.<br />

5. Tečno čita tekst sačinjen od više<br />

pasusa i izražava se u različitim<br />

oblicima komunikacije o organizaciji,<br />

svrsi, rečniku <strong>koji</strong> se koristi i<br />

argumentuje poruku svakog pasusa<br />

(tekst može biti: narativni, opisni,<br />

umetnički, maštovit, administrativni,<br />

naučni, publicistički, itd.).<br />

6. Predstavlja jednu određeni temu iz<br />

oblasti umetnosti, nauke,<br />

svakodnevnog života i na efektivan<br />

24<br />

Vrste podrške za učenike<br />

Načini<br />

Podršk<br />

a za<br />

talento<br />

vane<br />

učenike<br />

Načini


KURIKULUM KOSOVA<br />

način komunicira sa publikom<br />

koristeći IT i druge vizuelne i<br />

elektronske medije.<br />

7. Izražava slobodno mišljenje i stav o<br />

jednoj određenoj temi iz<br />

svakodnevnog života, nauke,<br />

profesije, društva, sredine, koristeći<br />

različite oblike komunikacije: govor,<br />

pisanje, vizuelna umetnost, muzika,<br />

scena, književno stvaralaštvo, itd.<br />

8. Angažuje se i doprinosi diskusiji o<br />

jednoj određenoj temi, npr.:<br />

medijsko obrazovanje, predstavljajući<br />

argumente zasnovane na<br />

činjenicama o ulozi i uticaju televizije,<br />

radija, štampe i drugih sredstava<br />

informisanja u društvu i u procesu<br />

pripremanja mladih za nezavisan<br />

život i orijentaciju u karijeri.<br />

9. Na efektivan način koristi programe<br />

ITK-a tokom procesa učenja,<br />

(uključujući i učenje na daljini) i u<br />

izradi zadataka iz određene nastavne<br />

oblasti.<br />

II Kompetencija za razmišljanje -<br />

Kreativan mislilac<br />

1. Objašnjava tok rešavanja jednog<br />

problema unutar ili van razreda,<br />

dokazujući rešenje problema pomoću<br />

metode analize i predstavlja ga pred<br />

vršnjacima ili drugima.<br />

2. Na nezavisan način analizira<br />

informacije iz različitih izvora o jednoj<br />

temi ili datom zadatku, procenjuje<br />

njihov kvalitet i raspoređuje ih prema<br />

njihovom značaju i svrsi (tema može<br />

biti npr.: orjentacija u karijeri,<br />

evropske integracije, klimatske<br />

promene, opasnost od nuklearnog i<br />

konvencionalnog oružja, umetničkokulturni<br />

razvoj u zemlji, itd.)<br />

3. Procenjuje postignute rezultate na<br />

osnovu analize podataka jednog<br />

realizovanog projekta ili programa, i<br />

tumači ih matematičkim jezikom i<br />

jezikom dotične oblasti, predstavlja ih<br />

grafički, u vidu tabele, i izvodi<br />

dokazane zaključke (projekat u školi,<br />

projekat o zelenilu sačinjen od strane<br />

zajednice, koncert, tematska izložba,<br />

književni čas, laboratorijski rad, itd.)<br />

4. Na nezavisan način vrši istraživanje<br />

jednog određenog pitanja, određujući<br />

faze i procedure istraživanja,<br />

predstavlja i tumači rezultate<br />

25


KURIKULUM KOSOVA<br />

dobijene u tabelama i grafikonima<br />

koristeći informativnu tehnologiju.<br />

5. Identifikuje izvore potrebnih<br />

informacija i koristi ih na<br />

odgovarajući način kako bi rešio<br />

jedan problem na određenom nivou<br />

težine, davajući konkretne primere.<br />

6. Procenjuje kvalitet informacija u<br />

jednom materijalu pisanom za jednu<br />

određenu temu (npr.; globalno<br />

zagrevanje, kulturne i etničke razlike,<br />

itd.), identifikuje glavne elemente i o<br />

njima diskutuje sa svojim vršnjacima<br />

davajući konkretne predloge za<br />

upotrebu pozitivnih primera u<br />

lokalnom ili globalnom kontekstu,<br />

izražavajući lični stav.<br />

7. Kritički obrađuje ključne informacije<br />

prikupljene iz različitih izvora, o nekoj<br />

osetljivoj temi u društvu, razvija<br />

kritički stav i predstavlja ga tokom<br />

debata sa vršnjacima i drugima po<br />

pitanju „za“ ili „protiv“ (npr.: uvođenje<br />

veronauke u javnim školama, brak<br />

između pripadnika istog pola, smrtne<br />

kazne itd.)<br />

8. Potvrđuje postignute rezultate tokom<br />

jednog eksperimenta u školi ili negde<br />

drugo, opisujući svrhu, hipotezu i<br />

način praćenja pojave, rezultate<br />

predstavlja u tabeli i grafički.<br />

9. Primenjuje znanje i iskustva u<br />

kontekstu rešavanja jednog<br />

problema kroz odgovarajuće akcije,<br />

npr.: uključuje učenike u raspravi o<br />

temama od naučnog, društvenog,<br />

istorijskog, nacionalnog ili nekog<br />

drugog interesa, ali nakon<br />

neophodnih priprema i informisanja<br />

svih.<br />

III Kompetencije za učenje -<br />

Uspešan učenik<br />

1. Demonstrira veštine korišćenja ITK-a<br />

u svakodnevnim situacijama i<br />

ispunjavanju različitih zahteva tokom<br />

učenja (npr.: za izgradnju tabela,<br />

grafikona ili dijagrama, za nacrt plana<br />

kuće, ili za pripremu dokumenata ili<br />

prezentacija itd.).<br />

2. Diskutuje u grupi o načinima<br />

saradnje sa drugima radi rešavanja<br />

jedne nove nastavne situacije (jedan<br />

problem iz svakodnevnog života, ili<br />

upravljanje sukobima među<br />

vršnjacima), pokazuje način<br />

26


KURIKULUM KOSOVA<br />

korišćenja dosadašnjih iskustava za<br />

razvijanje novih znanja i veština u<br />

rešavanju sličnih situacija i problema.<br />

3. Na odgovarajući način koristi<br />

dobijene savete i informacije za<br />

podršku u rešavanju jednog<br />

određenog zadatka ili problema i<br />

nakon toga rezultate predstavlja pred<br />

drugima .<br />

4. Na nezavisan i efektivan način<br />

obrađuje informacije za određenu<br />

temu, rezultate rada predstavlja pred<br />

drugima pismeno ili usmeno,<br />

davajući objašnjenja za način<br />

rešavanja i korišćenja informativnih<br />

izvora.<br />

5. Predstavlja studijski plan (u obliku<br />

skice, crteža, teksta itd.) u vezi<br />

jednog određenog pitanja, (npr.:<br />

kulturne vrednosti njegovog/njenog<br />

regiona, obrazovnih vrednosti, itd.)<br />

poštujući sve korake jednog plana<br />

proučavanja kojeg će predstaviti pred<br />

drugima.<br />

6. Piše motivaciono pismo u kojem<br />

obrazlaže svoju posvećenost<br />

učestvovanju u prezentaciji, promociji<br />

ili takmičenju u znanju iz jedne<br />

određene oblasti, ističući svoje lične<br />

veštine i kvalitete u odnosu na cilj<br />

angažovanja.<br />

7. Bira glavne radove svog portfolija da<br />

bi objasnio, ispred određene publike,<br />

strategije i mere koje je primenio za<br />

svoj napredak i radi kontinuiranog<br />

poboljšanja napretka.<br />

8. Kritički vrednuje svoj rad pozivajući<br />

se na početne ciljeve svog rada, npr.:<br />

samostalno menja svoju skript u cilju<br />

poboljšanja organizacije pisanja,<br />

jasnosti mišljenja, itd.<br />

9. Na produktivan način <strong>rukovodi</strong><br />

resursima <strong>koji</strong> su mu na raspolaganju<br />

(vremenom, ljudima, alatima<br />

konkretizacije/rada, itd.), tokom<br />

obavljanja jedne aktivnosti ili<br />

određenog zadatka iz jedne<br />

nastavne oblasti ili situacije iz<br />

svakodnevnog života.<br />

IV<br />

Kompetencija za život, rad i<br />

sredinu - Produktivan doprinosilac<br />

1. Diskutuje u grupi o prikupljenim<br />

podacima o prirodnim i društvenim<br />

resursima koje koristi zajednica u<br />

kojoj živi, o načinu njihove upotrebe, i<br />

27


KURIKULUM KOSOVA<br />

iznosi razumne zaključke o pružanju<br />

potrebne podrške ili promeni<br />

negativnih navika iskorišćavanja<br />

resursa.<br />

2. Demonstrira samoinicijativu u<br />

različitim aktivnostima u interesu<br />

nastavnog predmeta/oblasti, razreda,<br />

škole i sredine u kojoj živi, i pokazuje<br />

da je odgovoran u realizaciji<br />

inicijative, zadataka i određenih<br />

aktivnosti.<br />

3. Kroz primere daje argumente za<br />

povezanost između posla, profesije i<br />

karijere u jednom pismenom radu sa<br />

najmanje 1000 reči, u rezimeu<br />

rada/prezentacije daje primere<br />

iskorišćavanja mogućnosti koje su na<br />

raspolaganju za obrazovanje i<br />

stručnu obuku ili savetovanje o<br />

karijeri.<br />

4. Uspešno planira i <strong>rukovodi</strong> projektom<br />

sa specifičnim ciljevima, npr.: jedan<br />

projekat za organizaciju manjih<br />

preduzeća koja nude proizvode i<br />

usluge građanima, oslanjajući se na<br />

aktuelne zahteve tržišta rada.<br />

5. Kroz jedan od oblika izražavanja<br />

predstavlja jedan model <strong>rukovodi</strong>oca<br />

jednog preduzeća ili organizacije,<br />

prema sopstvenoj mašti,<br />

potencirajući glavne karakteristike<br />

jednog uspešnog <strong>rukovodi</strong>oca.<br />

6. Koristi softverske programe za<br />

obračun, pregled, tumačenje i<br />

predstavljanje podataka neophodnim<br />

informacijama (npr.: poslovno<br />

okruženje), i klasifikuje ih prema<br />

potrebama i prioritetima preduzeća ili<br />

organizacije.<br />

7. Primenjuje uputstva i propise iz<br />

uputstva, kataloga, skice, za pravilnu<br />

upotrebu laboratorijske opreme,<br />

tehničkih mašina i oprema, tokom<br />

sprovođenja vežbe ili aktivnosti u<br />

(razredu, laboratoriji ili radionici),<br />

pokazuje drugima način biranja i<br />

njihovog korišćenja.<br />

8. Kroz jedan od oblika izražavanja,<br />

predstavlja neophodne kompetencije<br />

za uspešno snalaženje u raznim<br />

životnim situacijama ili za razvoj<br />

karijere u jednoj određenoj oblasti.<br />

9. Preduzima uspešne inicijative za<br />

organizovanje raznih aktivnosti<br />

<strong>koji</strong>ma se promovišu saradnja<br />

28


KURIKULUM KOSOVA<br />

preduzeća sa zajednicom,<br />

promovišući obostrani interes.<br />

V Lične kompetencije - Zdrav<br />

pojedinac<br />

1. Demonstrira pouzdanje i lične i<br />

međuljudske veštinu u<br />

svakodnevnom životu, uviđajući na<br />

vreme pozitivne aspekte za sebe i<br />

preduzimajući konkretne akcije za<br />

postizanje ličnih ciljeva.<br />

2. Pokazuje veštine u organizovanju<br />

igara sa drugima, sportskih<br />

takmičenja ili kulturnih aktivnosti i<br />

uspešno upravlja svojim emocijama<br />

u različitim situacijama tokom<br />

aktivnosti i svakodnevnog života.<br />

3. Kroz različite oblike pokazuje<br />

saosećanje sa drugima, npr.:<br />

učestvuje u dobrotvornim<br />

aktivnostima, pomaže starijima,<br />

bolesnima, itd., i takva iskustva<br />

predstavlja pred drugima.<br />

4. Kroz jedan oblik izražavanja<br />

predstavlja prednosti svakodnevnih<br />

fizičkih aktivnosti za zdravog<br />

pojedinca i pred drugima predstavlja<br />

svoje postavljene ciljeve u ovoj<br />

oblasti (svakodnevno bavljenje<br />

fizičkim aktivnostima) i stepen<br />

njihovog ostvarivanja.<br />

5. Rešava međusobne sukobe na<br />

konstruktivan način, uzimajući u obzir<br />

alternative, donoseći odluke i<br />

obrazlažući donete izbore.<br />

6. Pravi izbor i donosi odgovarajuće<br />

odluke koje se odnose na zdravlje,<br />

ishranu i vežbe u svakodnevnom<br />

životu, ili u situacijama<br />

predstavljenim u vidu zadataka i<br />

nastavnih aktivnosti kada samostalno<br />

treba da sprovodi ove aspekte u<br />

praksi.<br />

7. Izražava u različitim oblicima<br />

svesnost za upravljanje emocijama,<br />

stresom i sukobima u situacijama<br />

svakodnevnog života ili u<br />

improvizovanim situacijama različite<br />

istorijskog, aktuelne, socijalne ili<br />

druge prirode.<br />

8. U različitim oblicima izražavanja<br />

predstavlja način sprovođenja ličnih<br />

planova (npr.: školovanje, karijera,<br />

sport, biznis, itd.), procenjuje stepen<br />

ostvarenosti ciljeva i ilustruje<br />

jedinstvene primere ličnih planova za<br />

29


KURIKULUM KOSOVA<br />

budućnost.<br />

9. U različitim oblicima izražava svoj<br />

nezavisni stav o odgovornosti<br />

roditelja/staratelja, planiranju<br />

porodice i donosi prave odluke za<br />

svoju budućnost.<br />

VI Građanska kompetencija -<br />

Odgovoran građanin<br />

1. Kroz jedan oblik izražavanja<br />

predstavlja način funkcionisanja<br />

društvene sredine na lokalnom i<br />

širem nivou, i pokazuje kroz<br />

konkretne primere svoj doprinos<br />

očuvanju životne sredine i negovanju<br />

vrednosti.<br />

2. Sačinjava listu predloga za primenu<br />

osnovnih ljudskih prava u jednoj<br />

određenoj situaciji, predloge<br />

kategoriše prema značaju i hitnosti,<br />

naglašavajući glavne argumente <strong>koji</strong><br />

podržavaju njegov/njen stav.<br />

3. Kroz različite oblike izražavanja<br />

obrazlaže kako sprovodi svoja prava<br />

u školi i svakodnevnom životu, i kako<br />

poštuje i prepoznaje prava drugih,<br />

davajući konkretne primere.<br />

4. Kroz različite oblike izražavanja<br />

predstavlja glavne vrednosti<br />

diverziteta u društvu ili zajednici, o<br />

njima diskutuje sa drugima<br />

upoređujući ih sa primerima iz<br />

svakodnevnog života <strong>koji</strong> oslikavaju<br />

toleranciju, poštovanje i otvoren stav<br />

prema različitostima.<br />

5. Kroz primere iz svakodnevnog života<br />

ilustruje praksu upravljanja i<br />

rešavanja konflikata na konstruktivan<br />

način, deleći sa drugima iskustva,<br />

mišljenja i svoja osećanja tokom<br />

diskusije.<br />

6. Učestvuje u demokratskim<br />

procesima donošenja odluka na<br />

različiti nivoima (u porodici, školi,<br />

zajednici, itd.) diskutuje sa drugima o<br />

svojim ličnim iskustvima i daje<br />

predloge i argumente o tome kako<br />

poboljšati demokratsko učešće u<br />

donošenju odluka u društvu.<br />

7. U debati sa drugima ili nekom<br />

drugom obliku izražavanja<br />

predstavlja mere za zaštitu i<br />

unapređenje vrednosti i principa<br />

ljudskih prava u svakodnevnom<br />

životu, naglašavajući konkretne<br />

primere neke aktivnosti (npr.:<br />

30


KURIKULUM KOSOVA<br />

aktivnosti za promovisanje rodne<br />

jednakosti, borbu protiv predrasuda i<br />

diskriminacije, borbu protiv<br />

siromaštva, itd.)<br />

8. Ilustruje primerima rešavanje<br />

određenih problema na nivou škole ili<br />

zajednice i oblike podrške, i<br />

opravdava ga argumentima pred<br />

određenom publikom (npr.:<br />

demonstrira način pružanja prve<br />

pomoći u slučaju prirodnih ili ljudskih<br />

nepogoda).<br />

9. Učestvuje u organizovanju jedne<br />

aktivnosti u (školi, zajednici) za<br />

zaštitu prirodne sredine i one koju je<br />

čovek sagradio, i doprinosi na<br />

različite načine njenom održivom<br />

razvoju.<br />

10<br />

.<br />

Preduzima ili vodi jednu aktivnost za<br />

procenu kvaliteta i tačnosti<br />

informacija na web stranici koju<br />

najviše koriste vršnjaci, opravdava<br />

aktivnosti i izvršenu procenu, nudi<br />

savete zasnovane na moralnoj i<br />

profesionalnoj etici za odgovorno<br />

korišćenje Interneta.<br />

31


KURIKULUM KOSOVA<br />

32


KURIKULUM KOSOVA<br />

III. OBLASTI KURIKULUMA U OKVIRU SREDNJEG VISOKOG<br />

OBRAZOVANJA<br />

Jezici i komunikacija<br />

Umetnosti<br />

Matematika<br />

Prirodne nauke<br />

Društvo i sredina<br />

Zdravlje i dobrobit<br />

Život i rad<br />

1. Oblasti kurikuluma<br />

Kurikulum Kosova je organizovan u sedam oblasti, definisanih kao oblasti kurikuluma.<br />

Oblasti kurikuluma čine osnovu za razvoj ključnih kompetencija predviđenih dokumentom<br />

Okvira kurikuluma koje se primenjuju od ranog detinjstva do srednjeg visokog obrazovanja.<br />

One važe kako za opšte srednje visoko obrazovanje tako i za stručno obrazovanje. Veze<br />

među oblastima, predmetima i modulima kurikuluma treba da budu u funkciji razvoja ključnih<br />

kompetencija.<br />

Oblasti kurikuluma čine osnovu za organizovanje vaspitno-obrazovnog procesa u školi na<br />

odgovarajućim nivoima i stepenima kurikuluma. Oblasti kurikuluma su sledeće:<br />

1. Jezici i komunikacija<br />

2. Umetnosti<br />

3. Matematika<br />

4. Prirodne nauke<br />

5. Društvo i sredina<br />

6. Zdravlje i dobrobit<br />

7. Život i rad<br />

Za svaku oblast kurikuluma utvrđeni su ishodi učenja <strong>koji</strong> omogućuju postizanje ključnih<br />

kompetencija.<br />

Oblasti kurikuluma obuhvataju jednu ili više predmeta ili nastavnih modula. Predmeti i moduli<br />

se zasnivaju na nastavnim ciljevima i ishodima određenim za odgovarajuću oblast<br />

kurikuluma. Jedan broj predmeta jedne određene oblasti kurikuluma mogu se predstaviti kao<br />

integrisani na raznim stepenima kurikuluma.<br />

33


KURIKULUM KOSOVA<br />

OBLAST KURIKULUMA - JEZICI I KOMUNIKACIJA<br />

Uvod<br />

Obrazloženje i opis<br />

Koncepti i opis<br />

Pristup zasnovan na kompetencijama<br />

Ishodi učenja za oblast kurikuluma<br />

Međukurikularni pristup<br />

Dodela vremena (plan časova – opis)<br />

Metodološka uputstva<br />

Uputstva za ocenjivanje<br />

Nastavni materijali i izvori<br />

1. Uvod<br />

Na osnovu Okvira kurikuluma oblast jezici i komunikacija obuhvata sledeće predmete:<br />

maternji jezik, prvi strani jezik (engleski jezik), jezik sredine i ostali strani jezici.<br />

Ova oblast učenicima omogućuje da razviju i neguju upotrebu jezika kao sredstva<br />

komunikacije u školi, u svakodnevnom životu, u profesionalnom životu i u javnom životu.<br />

Kroz ovu oblast kurikuluma učenici treba da savladaju sve kompetencije određene Okvirom<br />

kurikuluma.<br />

Glavni cilj Osnovnog kurikuluma za oblast Jezici i komunikacija je da se učenicima omogući<br />

da razviju osnovne sposobnosti u predmetima <strong>koji</strong> su obuhvaćeni u ovoj oblasti. Na ovaj<br />

način se učenicima omogućuje da na svakom stepenu ili nivou primenjuju veštine<br />

komunikacije, oslanjajući se na razvoj jezičkih veština: slušanje, govor, čitanje i pisanje.<br />

Stoga oblast Jezici i komunikacija učenicima omogućuje da komunikaciju realizuju kroz:<br />

slušanje, govor, čitanje i pisanje, <strong>koji</strong> su međusobno zavisni i razvijaju se u zavisnosti jedna<br />

od druge.<br />

Ciljevi oblasti Jezici i komunikacija su sledeći:<br />

- razvoj veština za komunikaciju,<br />

- razumevanje kroz slušanje,<br />

- govor u funkciji davanja i dobijanja informacija,<br />

- čitanje i razumevanje čitanja,<br />

- razumevanje pisanih tekstova,<br />

- pisanje književnih i neknjiževnih tekstova,<br />

- razlikovanje književnih od neknjiževnih tekstova,<br />

- analiza i tumačenje književnih o neknjiževnih tekstova,<br />

- poznavanje jezičkog sistema: fonetika, morfologija, sintaksa, leksika;<br />

- razvoj sposobnosti za pismeno i usmeno reagovanje u raznim situacijama<br />

34


KURIKULUM KOSOVA<br />

- razvoj veština izražavanja kroz razna auditivna, audio-vizuelna i informativna<br />

sredstva;<br />

- razvoj veština komunikacije korišćenjem ITK-a;<br />

- opšti jezički, književni, kulturni i životni razvoj.<br />

Maternji jezik se uči na svim stepenima kurikuluma, od predškolskog razreda do<br />

dvanaestog razreda.<br />

Engleski jezik počinje da se uči od prvog stepena i uči se do poslednjeg razreda srednje<br />

visoke škole.<br />

Albanski jezik za učenike <strong>koji</strong> pripadaju nealbanskoj zajednici uči se od drugog stepena<br />

(treći razred) kurikuluma.<br />

2. Obrazloženje i opis<br />

Oblast Jezici i komunikacija omogućuje učenicima sa uče predmete u okviru odgovarajuće<br />

oblasti. Osnovnim kurikulumom za treći nivo određuju se kompetencije i način na <strong>koji</strong> ih treba<br />

svladati, u vidu glavnih ishoda učenja za oblast po glavnim stepenima kurikuluma.<br />

Osnovni kurikulum sadrži cilj, opšte ishode učenja, glavne ishode učenja, metodološka<br />

uputstva za podučavanje i učenje i kriterijume za ocenjivanje za svaku oblast i svaki stepen<br />

kurikuluma. Pored toga, kurikulum sadrži jasan pregled znanja, veština, stavova i vrednosti<br />

koje učenici treba da razviju, savladaju i postignu na svakom stepenu i nivou.<br />

Ovaj kurikulum je posvećen učenicima, nastavnicima, roditeljima i široj zajednici, a školama<br />

omogućuje da ispune pojedinačne potrebe učenika. kurikulum pruža jednake mogućnosti za<br />

sve učenike i garantuje sveobuhvatnost i mogućnosti za uspeh, bez obzira na poteškoće<br />

koje učenici mogu imati. On učenicima omogućuje razvoj dubljeg razumevanja njihovih uloga<br />

i odgovornosti kao građana; pomaže učenicima da se izbore sa raznim moralnim i socijalnim<br />

pitanjima i okolnostima sa <strong>koji</strong>ma se mogu suočiti u svom životu.<br />

Struktura Osnovnog kurikuluma se zasniva na načelima koja su navedena u Okviru<br />

kurikuluma (glavni stepeni i nivoi). U osnovnom kurikulumu je opisano šta učenici treba da<br />

nauče u predmetima koje sadrži oblast Jezici i komunikacija za glavne stepene 1-6.<br />

3. Koncepti<br />

• Književni i neknjiževni tekstovi<br />

• Figurativni i nefigurativni jezik;<br />

• Scenski, pozorišni, dramski komadi, itd.<br />

• Kritika, teorija, istorija, romantizam, realizam, antička književnost, savremena<br />

književnost<br />

• Jezički sistem (gramatika, leksika, fonetika, sintaksa, pravopis)<br />

35


KURIKULUM KOSOVA<br />

4. Pristup zasnovan na kompetencijama<br />

Oblast Jezici i komunikacija, kroz predmete koje pokriva treba da omogući savladavanje šest<br />

ključnih kompetencija: efektivni komunikator, kreativni mislilac, uspešan učenik, produktivan<br />

doprinosilac, zdrav pojedinac, odgovoran građanin, koje su navede u kurikulumu i koje<br />

učenici treba da savladaju kroz glavne ishode učenja. Njih treba savladati kroz glavne<br />

stepene kurikuluma, tokom celokupnog nastavnog procesa i tokom izbora i organizovanja<br />

iskustava učenja.<br />

Kompetencije se integrišu na uravnotežen način, tako što obuhvataju znanja, veštine,<br />

stavove i vrednosti. Kroz kompetencije koje su predviđene kurikulumom, za oblast Jezici i<br />

komunikacija učenici treba da:<br />

- komuniciraju i izražavaju se kroz jezike, simbole, znake i kodove;<br />

- govore, slušaju, čitaju i pišu i izražavaju se na maternjem jeziku i na (najmanje)<br />

jednom stranom jeziku;<br />

- da se angažuju i doprinesu poštenom i produktivnom dijalogu;<br />

- daju i uzimaju povratne informacije na konstruktivan i kreativan način;<br />

- poštuju opšta pravila komunikacije, interakcije i da istovremeno budu kreativni;<br />

- manifestuju kulturna, jezička, književna i životna znanja u privatnom i javnom životu;<br />

- koriste ITK i medije na efikasan i odgovoran način, kao bitna sredstva informisanja,<br />

učenja, komunikacije i interakcije.<br />

5. Ishodi učenja za oblast<br />

Izrada ishoda učenja temelji se na osnovnim konceptima ove oblasti. IU za oblast Jezici i<br />

komunikacija sadrže zahteve koje učenik treba da ispuni na kraju svakog stepena.<br />

Struktura IU sadrži znanja, veštine, stavove i vrednosti <strong>koji</strong> se redovno razvijaju i produbljuju<br />

po stepenima, imajući u vidu fizički i psiho-motorni razvoj učenika. Ovi ishodi omogućuju<br />

postizanje šest kompetencija predviđenih Okvirom kurikuluma. IU omogućuju razvoj i<br />

postizanje vrednosti za oblast Jezici i komunikacija: demonstrovanje veština komunikacije<br />

(slušanje, čitanje i pisanje), demonstrovanje veština međuljudske komunikacije, procena<br />

rešenja problema, primena apstraktnih ideja na konkretne situacije, upotreba odgovarajuće<br />

tehnologije, primena etičkih principa pri donošenju odluka, rad kao član ekipe na postizanju<br />

zajedničkih ciljeva, diskusija, poređenja karakteristika jedne kulture sa karakteristikama<br />

raznih drugih kultura.<br />

Ishodi učenja za oblast „Jezici i komunikacija“ omogućuju integraciju i holistički pristup u<br />

podučavanju posebnih predmeta u okviru jedne oblasti. Ishodi učenja za oblast obezbeđuju:<br />

♦ povezanost između nastavnih predmeta i aktivnosti, <strong>koji</strong> se realizuju u okviru oblasti<br />

„Jezici i komunikacija“ ima za cilj integraciju odgovarajućih znanja, veština, stavova i<br />

vrednosti koje se pružaju kroz predmete i uopšte podsticanje integrisanog učenja;<br />

♦ promovišu pristup zasnovan na kompetencijama, tako što omogućuju razvoj jednog<br />

zajedničkog sistema iskustava učenja koja su povezana, i obezbeđuju platformu za<br />

izradu nastavnih planova i programa;<br />

36


KURIKULUM KOSOVA<br />

♦ omogućuju sprovođenje novih načina podučavanja tako što ohrabruju izradu<br />

nastavnih planova i programa u školi.<br />

Za svaku oblast kurikuluma određuju se ishodi učenja <strong>koji</strong> će omogućiti savladavanje ključnih<br />

kompetencija. Nastavne oblasti obuhvataju jedan ili više nastavnih predmeta ili modula.<br />

Predmeti i moduli se zasnivaju na nastavne ciljeve i ishode učenja predviđene za<br />

odgovarajuću oblast kurikuluma. Jedan broj predmeta jedne oblasti kurikuluma mogu se<br />

integrisati na različitim stepenima kurikuluma.<br />

ISHODI UČENJA ZA KLJUČNE STEPENE 5-6<br />

Stepen 5<br />

Razredi 10, 11<br />

VEŠTINE KOMUNIKACIJE<br />

Slušanje i govor<br />

Koristi jezik za postizanje posebnih<br />

efekata razmatrajući književne i<br />

neknjiževne tekstove, pruža opšti<br />

pregled kroz svoje ideje i stavove, o<br />

tome kako su oni napisani i kako<br />

umetnička dela utiču na njihove<br />

interese, ideje, statove i vrednosti.<br />

Prepoznaju načine govora <strong>koji</strong> se<br />

razlikuju po nameni, sadržaju i publici.<br />

Čitanje<br />

Razume i analizira karakteristike rodova<br />

i vrsta književnih žanrova (novela,<br />

romana, poezija, informativnih tekstova)<br />

i analizira stil, jezik i njihovu namenu,<br />

procenjujući vrednosti navedene u<br />

njima.<br />

Čita i odgovora o sadržaju priča,<br />

tekstova i ponavlja pronađene činjenice<br />

u njima.<br />

Pisanje<br />

Procenjuje pravilnu upotrebu jezika,<br />

sadržaja (da li je jasan, koherentan i<br />

čitljiv), organizuje ideje i koristi<br />

informacije kako bi se izrazio u pisanom<br />

obliku (npr.: esej, dnevnik, biografija,<br />

duhoviti tekstovi, prezentacije, itd.)<br />

Piše tekstove na određenu temu i<br />

određenu svrhu, primenjujući pravila<br />

pravopisa.<br />

II. ČITANJE I ANALIZA TEKSTOVA<br />

Analizira i argumentuje o tradicionalnim<br />

umetničkim književnim oblicima i<br />

rodovima, istražuje umetničke stilove i<br />

metode (vezu i uticaj između njih) u<br />

određenim vremenskim periodima<br />

istorijskog i društvenog razvoja<br />

Razume prosti figurativni jezik i književna<br />

izražavanja.<br />

III. ČITANJE I ANALIZA TEKSTOVA<br />

Stepen 6<br />

Razred 12<br />

Slušanje i govor<br />

Procenjuje informacije, mišljenja, emocije,<br />

prednosti i mane različitih stavova tokom diskusija<br />

o književnim i neknjiževnim tekstovima i obrazlaže<br />

kako se ideje nadovezuju.<br />

Usmeno naglas odgovora o pročitanim<br />

tekstovima, izlažući svoje mišljenje na činjenična<br />

pitanja o razumevanju (npr.: šta, kada, gde i<br />

kako).<br />

Čitanje<br />

Analizira i procenjuje dobijene informacije iz<br />

kompleksnih tekstova (književnih i neknjiževnih<br />

tekstova) i donosi opravdane zaključke kako bi<br />

proširio njihovo tumačenje.<br />

Čita i razume sadržaj tekstova i priča, izlažući<br />

činjenice i detalje <strong>koji</strong> će pojasniti ideje.<br />

Pisanje<br />

Analizira i procenjuje tekstove različitih žanrova<br />

kako bi pismeno predstavio svoje tumačenje,<br />

prilagođava strategije i modele organizacije<br />

pisanja, izlaže nagoveštaje i zaključke o njima.<br />

Koristi određene oblike pisanja za određenu<br />

publiku i svrhu koristeći pravila pravopisa.<br />

Analizira i procenjuje savremena književna i<br />

umetnička dela u odnosu na narodna dela, tumači<br />

upoređujući oblike i stilove izražavanja i daje<br />

kritičko mišljenje o njima, kroz sintezu i zaključke<br />

o njihovoj funkciji i vrednosti.<br />

Analizira i razume svrhu pročitanih tekstova.<br />

37


KURIKULUM KOSOVA<br />

Stvara različita književna i neknjiževna<br />

dela stvarajući modele za teme i<br />

događaje kako bi izjasnio svoja<br />

mišljenja, ideje, emocije, stavove u vezi<br />

sa određenim društvenim pitanjima.<br />

IV. ČITANJE I ANALIZA TEKSTOVA<br />

Identifikuje materijale iz različitih kultura<br />

relevantne njegovom iskustvu,<br />

uključujući mišljenja, stavove i ideje, i<br />

njih predstavlja u svojim radovima u<br />

različitim kulturama za jedno određeno<br />

istorijsko vreme nekog drugog mesta.<br />

V. MEDIJI<br />

Koristi složena pravila za predstavu,<br />

multimedijalnu prezentaciju i odlučuje o<br />

odgovarajućem vremenu za<br />

organizovanje kako bi događaj tekao<br />

bez problema (piše scenario, plan,<br />

komentare, itd.), stvara složene radove<br />

kao što su drama, knjiga sa crtežima,<br />

multi-medijalni rad.<br />

VI . UPOTREBA ITK-a<br />

Koristi softverske programe radi<br />

istraživanja i upoređivanja materijala,<br />

informacija iz različitih izvora,<br />

proizvodnje kompleksnih radova kao<br />

što su, reportaže, hronike, intervjui, itd.<br />

Kroz jezik i umetnička izražavanja stvara složene<br />

radove odražavajući kulturu, emocije, mišljenja,<br />

ideje, stavove, i iskustvo kako bi predstavio svoj<br />

stav u vezi sa globalnim temama i raznim<br />

društvenim pitanjima.<br />

Predstavlja ideje o društvenim, kulturnim i<br />

političkim uslovima, daje primere radova <strong>koji</strong><br />

inspirišu emocije ili odražavaju različite vrednosti,<br />

kao na primer diskriminaciju prava, rasizam, itd.<br />

Bira oblike predstavljanja, objašnjava da različiti<br />

umetnički radovi i mediji prenose različite oblike<br />

shvatanja komercijalne umetnosti (objašnjava<br />

kako su likovi pokazani u reklamama za<br />

specifične efekte, govori o direktnom prenosu<br />

poruka i onima koje se podrazumevaju).<br />

VII. VRENOSTI I STAVOVI<br />

o Dobro komunicira<br />

o Učestvuje u diskusiji<br />

o Sarađuje<br />

o Traži i pruža pomoć<br />

o Poštuje mišljenja drugih<br />

o Posvećuje pažnju<br />

o Razvija ličnost i humanost<br />

o Preduzima inicijative i pokazuje interesovanje za razne pristupe<br />

o Motiviše se za razvoj veština<br />

o Motiviše se za razvoj veština<br />

o Razvija maštu i kreativnost za rešavanje problema<br />

o Pokazuje volju i spremnost za individualni i grupni rad<br />

o Poštuje principe drugih<br />

o Pokazuje samopouzdanje u samostalnom radu<br />

o Koristi maštu i kreativnost<br />

o Nezavisan je u donošenju odluka i postupanju<br />

o Postavlja pitanja u odgovara na odgovoran način<br />

o Kritikuje na osnovu činjenica<br />

o Pokazuje radoznalost za istraživanje<br />

o Brine se o sebi, drugima i ambijentu<br />

VIII. ZNANJA<br />

Slušanje<br />

Slušanje informativnih tekstova<br />

Efikasno slušanje (izgovor zvukova, bogaćenje rečnika)<br />

Slušanje i bogaćenje rečnika<br />

Koristi tehnologiju i (konvencionalne softverske<br />

programe) u svrhu proizvodnje kompleksnih<br />

radova u različitim umetnostima kao što su video,<br />

animacija, reportaža, dokumentarni film, itd.<br />

38


KURIKULUM KOSOVA<br />

Govor<br />

Govor u funkciji pružaoca i primaoca informacija<br />

Aktivni govor u grupi<br />

Govor u funkciji bogaćenja rečnika<br />

Verbalna i neverbalna komunikacija<br />

Čitanje<br />

Upoznavanje sa raznim književnim i neknjiževnim tekstovima<br />

Razumevanje čitanja, čitanje izlagačkih tekstova<br />

Pisanje<br />

Dokazane veštine i znanja u pisanju,<br />

Sposobnosti za razumevanje,<br />

Navike i veštine<br />

IX. Veštine<br />

Komunikacija<br />

Slušanje<br />

Govor<br />

Pisanje<br />

Čitanje<br />

Razumevanje<br />

Korišćenje informativne tehnologije<br />

Rešavanje problema<br />

Sposobnosti za razmišljanje<br />

Obrada informacija<br />

Kreativno razmišljanje<br />

6. Međukurikularni pristupi<br />

U predmetnom kurikulumu za jezike i komunikaciju potrebno je obraditi i opšta tematska<br />

pitanja, kroz učenje određenih predmeta i tema kao što su:<br />

- ljudska prava,<br />

- građansko vaspitanje,<br />

- međukulturalno obrazovanje,<br />

- medijsko obrazovanje,<br />

- obrazovanje za mir,<br />

- obrazovanje za održivi razvoj.<br />

7. Dodela vremena<br />

Vreme se planira u skladu sa ishodima učenja predviđenim za stepen i oblast kurikuluma.<br />

Vreme se deli na osnovu procenata navedenih u dole prikazanoj tabeli, i zatim se dodeljuje<br />

vreme za svaki predmet. Treba imati u vidu da škola-nastavnik najveći deo vremena<br />

dodeljuju za maternji jezik.<br />

39


KURIKULUM KOSOVA<br />

Plan A<br />

Međunarodni<br />

system klasifikacije<br />

obrazovanja<br />

Nivoi formalong<br />

sistema<br />

obrazovanja<br />

Stepeni kurikuluma Razredi Uzrast<br />

MSKO3<br />

Srednje visoko<br />

obrazovanje<br />

(razredi X-XII)<br />

Stepen kurikuluma 6:<br />

Konsolidacija i specijalizacija<br />

XII 17<br />

Stepen kurikuluma 5<br />

XI 16<br />

Osnovni opšti i profesionalni<br />

razvoj X 15<br />

8. Metodološka uputstva<br />

Za realizaciju i postizanje ishoda učenja za glavni stepen ili oblast kurikuluma, od presudnog<br />

je značaja primena metoda, tehnika i oblika podučavanja i učenja. Nastavnik treba da<br />

primenjuje razne metode rada kako bi ispunio zahteve određene oblasti i zbog specifičnosti<br />

te oblasti.<br />

Primena metodologije sa učenikom u centru omogućuje učenicima motivaciju za rad, razvoj<br />

kreativnosti, razmenu ideja, debatu, lakše učenje, saradnju među njima, rešavanje problema<br />

i istraživanje izvora za pronalaženje raznih informacija, itd.<br />

Nastavnik treba da izabere nastavne metode i tehnike (kao što su: Brainstorming<br />

(generisanje ideja), AUČP, AUUP, itd.) koje podržavaju ostvarenje ishoda učenja, koje su<br />

prikladne za sposobnosti i znanja učenika, njihove potrebe, mestu u kojem se održava<br />

nastavna jedinica, prostoru i materijalnom stanju škole (učionice).<br />

9. Uputstva za ocenjivanje<br />

Sprovođenje osnovnog kurikuluma podrazumeva i pitanje stalne procene/ocenjivanje<br />

učenika, koje nastavniku pomaže da prati postepeni razvoj veština, stavova i vrednosti<br />

učenika. Svrha ocenjivanja je da se proveri do koje mere su učenici savladali IU za oblast po<br />

glavnim stepenima osnovnog kurikuluma. Tokom procene/ocenjivanja identifikuju se<br />

poteškoće sa <strong>koji</strong>ma se suočavaju učenici, njihove prednosti i prepreke, i ono učenicima<br />

pomaže da neprestano popravljaju svoj uspeh. Procena/ocenjivanje iznosi na videlo<br />

postizanje ciljeva nastavne oblasti putem procene IU <strong>koji</strong> se protežu kroz stepen i oblast<br />

kurikuluma. Metodologija podučavanja i učenja je blisko povezana sa<br />

procenom/ocenjivanjem učenika. Mi treba da ocenimo kompetencije i IU, <strong>koji</strong> predstavljaju<br />

zahteve predviđene osnovnim kurikulumom, koje učenik treba da postigne po završetku<br />

razreda, stepena ili nivoa. Ocenjivanje učenika za nastavnu oblast „Jezici i komunikacija“ za<br />

prvi nivo ima za cilj procenu kompetencija za nastavnu oblast <strong>koji</strong> su predstavljeni u vidu<br />

ishoda učenja.<br />

Ocenjivanje se može klasifikovati u formativno, dijagnostičko, zbirno i motivišuće ocenjivanje<br />

Tokom procene/ocenjivanje koriste se razni oblici kao što su:<br />

• Neposredno i stalno ocenjivanje, stalno praćenje postignuća učenika.<br />

• Indirektno ocenjivanje pomoću testova<br />

40


KURIKULUM KOSOVA<br />

• Međusobno ocenjivanje učenika – tokom rada u grupi ili tokom odgovaranja, prilikom<br />

čega učenici nadopunjuju jedni druge i ocenjuju na osnovu argumenata<br />

• Samo-ocenjivanje<br />

Posebnu pažnju tokom procene/ocenjivanja treba da posvetimo stalnoj komunikaciji,<br />

izraženoj usmeno tokom interakcije i onoj izraženoj pismeno.<br />

10. Nastavni materijali i izvori<br />

Kako bi se postigle kompetencije u oblasti jezici i komunikacija bitno je koristiti raznovrsne<br />

nastavne materijale i izvore za podučavanje i učenje. Za postizanje ishoda učenja određenih<br />

za ovu oblast kurikuluma i uspešno postizanje ishoda učenja određenih za stepen<br />

kurikuluma, svi nastavni materijali i sredstva moraju biti u skladu sa zahtevima ovih ishoda<br />

učenja određenih za oblast i stepen kurikuluma. Školski udžbenici čine samo jedan od izvora<br />

informacija, ali se ne treba ograničiti na korišćenje udžbenika kao isključivog izvora<br />

informacija, već treba koristiti ostale izvore informacija i informativnu tehnologiju. Informacije<br />

se mogu dobiti iz bilo kojeg izbora, <strong>koji</strong> može pomoći u savladanju ishoda učenja i<br />

kompetencija.<br />

41


KURIKULUM KOSOVA<br />

OBLAST KURIKULUMA – UMETNOSTI<br />

Uvod<br />

Obrazloženje i opis<br />

Koncepti i opis<br />

Pristup zasnovan na kompetencijama<br />

Ishodi učenja za oblast kurikuluma<br />

Međukurikularni pristup<br />

Dodela vremena<br />

Nastavni materijali i izvori<br />

Metodološka uputstva<br />

Uputstva za ocenjivanje<br />

1. Uvod<br />

Oblast kurikuluma „Umetnosti“ obuhvata likovnu i muzičku umetnost kao obavezne<br />

predmete osnovnog kurikuluma za treći nivo obrazovanja na Kosovu, pod nazivom ><br />

Likovna umetnost i Muzička umetnost. I na ovom nivou se kroz izborni kurikulum<br />

učenicima mogu pružati gradiva iz oblasti izvođačkih umetnosti, kao što su: drama, ples,<br />

primenjene umetnosti (fotografija, dizajn, itd.).<br />

2. Obrazloženje i opis<br />

Umetnosti omogućuju lični, intelektualni i socijalni razvoj učenika tako što podstiču<br />

kreativnost, maštu i razvoj sposobnosti za umetničko izražavanje. Umetnosti predstavljaju<br />

sastavni deo života i obuhvataju moralne, duševne, intelektualne i emocionalne aspekte<br />

interakcije između kulture i društva.<br />

Kultura kao opširnija delatnost obuhvata i narodnu umetnost i stvaralačku umetnost i<br />

manifestuje se kroz elemente nacionalnog kulturnog nasledstva, ponašanja, način života,<br />

sistem društvenih vrednosti u istorijskom kontekstu i u interakciji sa kulturama ostalih naroda<br />

u regionu, a i šire.<br />

Učenici treba da shvate povezanost između umetnosti i kulture kroz aktivno učestvovanje u<br />

raznim umetničkim i kulturnim aktivnostima u školi i van nje.<br />

Obrazovanje kroz umetnosti omogućuje razvoj aktivnog i kreativnog građanina <strong>koji</strong>:<br />

• stvara, oblikuje i aktivno učestvuje i unapređenju kvaliteta svog života i sredine u kojoj<br />

živi.<br />

• učestvuje u društvenoj, kulturnoj i intelektualnoj interakciji raznih etničkih i kulturnih<br />

grupa, pridajući najveću važnost ljudskom aspektu te interakcije.<br />

• poseduje osnovne tehničke veštine i sposobnosti koje su bitne za rad i život.<br />

• razume i utiče na kompleksna razvijanja u svojoj životnoj sredini.<br />

42


KURIKULUM KOSOVA<br />

Imajući u vidu činjenicu da Umetnosti doprinose svim ovim aspektima, one razvijaju intuiciju,<br />

maštu, kreativnost, hrabrost, intelektualne sposobnosti visokog nivoa (kao što su sposobnost<br />

za rasuđivanje i ocenjivanje), osetljivost prema raznim oblicima umetničkog izražavanja i<br />

komunikacije kao i njihovo samostalno korišćenje. Pored toga, umetnosti doprinose razvoju<br />

samopouzdanja, strpljenja, odgovornosti prema zajedničkom poslu, saradnje, samodiscipline,<br />

entuzijazma i niza ostalih bitnih osobina ličnosti, koja teži da postane obrazovana i<br />

kulturna.<br />

3. Koncepti i opis<br />

Oblast kurikuluma Umetnosti uglavnom ima za cilj ispunjenje dva glavna aspekta:<br />

a) razvoj (praktičnih) umetničkih veština za razne oblike umetničkog izražavanja u skladu sa<br />

pojedinačnim sklonostima.<br />

b) estetsko obrazovanje, negovanje ukusa za lepo u raznim stvaralačkim/umetničkim<br />

oblicima, rodovima i žanrovima.<br />

c) obrazovanje za pozitivan stav prema umetnosti i lepom u umetnosti, kroz razumevanje<br />

razvoja<br />

4. Pristup zasnovan na kompetencijama<br />

Na osnovu Okvira kurikuluma Kosova kompetencije obuhvataju jedan integrisan i koherentan<br />

sistem veština, navika, znanja i stavova učenika, kao postignuća kroz učenje kojem<br />

doprinose sve oblasti kurikuluma.<br />

Umetnosti na poseban način i sredstvima i načinima umetničkog izražavanja doprinose<br />

postizanju šest ključnih kompetencija: efektivna komunikacija, kreativan mislilac, uspešan<br />

učenik, produktivan doprinosilac, zdrav pojedinac i odgovoran građanin.<br />

5. Ishodi učenja za oblast kurikuluma<br />

Ishodi učenja za oblast kurikuluma rasprostiru se kroz sledeće glavne dimenzije:<br />

Stvaralaštvo, umetničko izvođenje i prezentacija - učenici se kroz umetnosti ohrabruju<br />

da:<br />

• dožive razna umetnička dela<br />

• izvode (učestvuju u izvođenju) umetničkih aktivnosti pojedinačno ili u grupi u skladu<br />

sa svojim sklonostima i interesovanjem<br />

• stvaraju nove celine koristeći razna sredstva umetničkog izražavanja, koristeći svoje<br />

sopstvene, originalne ideje<br />

• slobodno izražavaju svoje sopstvene umetničke ideje<br />

• tumače umetničke ideje umetničkih dela drugih autora<br />

43


KURIKULUM KOSOVA<br />

Sredstva izražavanja, tehnike i procesi<br />

Učenici: znaju, razumeju i koriste efektivno i samosvesno tehnike upotrebe sredstava<br />

umetničkog izražavanja kao što su reči, zvuci, boje, oblici, pokreti, itd., za komunikaciju i<br />

umetničko izražavanje.<br />

Primenjuju tehnike izražavanja i razne procese stvaranja i izvođenja, u raznim umetničkim<br />

oblicima, rodovima i žanrovima.<br />

Komunikacija i umetničko izražavanje<br />

Učenici se ohrabruju i osposobljavaju da:<br />

• koriste stečena znanja i veštine za slobodno i nezavisno umetničko izražavanje,<br />

• koriste sredstva izražavanja u raznim umetnostima kako bi se umetnički izrazili o<br />

temama koje ih interesuju,<br />

• razmišljaju i ocenjuju svoje sopstvene postupke i postupke ostalih kroz razne oblike<br />

umetničkog izražavanja.<br />

Odnos umetnost - društvo<br />

Učenici:<br />

• Znaju, razumeju i cene ulogu međusobnog delovanja umetnosti i društva u raznim<br />

istorijskim, društvenim, kulturnim, i ostalim kontekstima.<br />

• Poznaju najpoznatija dela i autore umetničkog stvaralaštva na raznim nivoima<br />

(nacionalnom, međukulturalnom i globalnom nivou)<br />

Ishodi učenja<br />

ISHODI UČENJA ZA KLJUČNE STEPENE 5-6<br />

Stepen 5<br />

Stepen 6<br />

Razredi 10, 11<br />

Razredi 12<br />

Izvođenje<br />

1. IZVOĐENJE, STVARANJE I PREZENTACIJA<br />

Učenici demonstriraju sposobnost za sintezu veština, medija (ekspresivna sredstva) i<br />

odgovarajuće tehnike za interpretaciju, stvaranje i prezentaciju u muzičkoj, vizuelnoj,<br />

dramskoj umetnosti i plesu.<br />

Izvode delove (pesama, kola,<br />

pozorišnih komada) različitih<br />

muzičkih žanrova, rodova i oblika<br />

primenjujući napredne tehnike<br />

izvođenja u raznim umetničkim<br />

disciplinama.<br />

Izvode pojedinačno ili u grupi primenjujući<br />

kombinovane tehnike umetničkog izvođenja u<br />

skladu sa izražajnim i stilskim karakterom<br />

umetničkog dela i žanra (muzika, drama, ples,<br />

komparativna i multimedijalna izvođenja, itd.).<br />

44


KURIKULUM KOSOVA<br />

Stvaralastvo<br />

Prezentacija<br />

Stvaraju složenije ritmove, melodije,<br />

pesme i instrumentale instrumentale<br />

za razne situacije i publike koristeći<br />

glas, muzičke instrumente, ali i<br />

kompjuter.<br />

Pokazuju kreativne sposobnosti u<br />

izvođenju uloga i pozorišnim<br />

komadima u okviru konteksta<br />

događaja.<br />

Prave radove koristeći razne tehnike<br />

i materijale u kompozicijama na<br />

razne apstraktne, ali i primenjene<br />

teme (pejzaž, simboli, posteri, itd.).<br />

Primenjuju koordinirane i umetničke<br />

pokrete u skladu sa idejom, porukom<br />

i prirodom plesa, igre.<br />

Sa pouzdanjem predstavljaju svoje<br />

sposobnosti za izvođenje i<br />

stvaralaštvo u učionici i pred<br />

poznatom publikom.<br />

Stvaraju dela (muzička, likovna,<br />

dramska/pozorišna i plesna) za razne situacije<br />

koristeći razne tehnologije i medije i manipulišući<br />

svesno odgovarajućim umetničkim izražajnim<br />

elementima.<br />

Razumeju i svesno primenjuju kombinovane<br />

tehnike za komponovanje/realizaciju raznih<br />

umetničkih dela (pesama, muzičkih komada,<br />

drama, plesa/koreografije) u sklopu određenih<br />

tema/situacija.<br />

Predstavljaju svoje umetničke radove i pred širom<br />

publikom pokazujući samouverenost, pouzdanje i<br />

otvorenost prema kritikama i reflektovanju o svom<br />

umetničkom/izvođačkom radu.<br />

2. PROCESI, TEHNIKE I SREDSTVA IZRAŽAVANJA<br />

Učenik/ca poznaje elemente (sredstva, oblike) i razumeju osnovne procese i<br />

tehnike umetničkog stvaralaštva u muzici, vizuelnim umetnostima, dramskoj<br />

umetnosti i plesu.<br />

• Koriste muzičke elemente, tehnike<br />

i procese stvaranja u umetničkom<br />

izvođenju i svojem umetničkom<br />

stvaralaštvu.<br />

• Analiziraju strukturu predstava iz<br />

narodne umetnosti iz raznih<br />

vremenskih perioda.<br />

• Analiziraju i procenjuju glavna<br />

umetnička dela raznih kultura, tako<br />

što identifikuju korišćene<br />

elemente, tehnike i procese.<br />

• Sintetizuju svoja znanja o elementima,<br />

procesima i tehnikama muzičkog izvođenja i<br />

stvaranja, i manipulišu njima svesno u svojim<br />

sopstvenim radovima.<br />

• Spoznaju primenu inovacija u elementima<br />

izražavanja i stvaralačkim tehnikama u raznim<br />

umetničkim delima.<br />

3. UMETNIČKO IZRAŽAVANJE I KOMUNIKACIJA<br />

Učenik/ca pokazuje sposobnost da koristi razna umetnička sredstva izražavanja (glas,<br />

instrumente, boje, oblike, reči, pokrete, itd.) kako bi izrazio/la svoje doživljaje i ideje.<br />

Komunicira<br />

odgovarajućim<br />

sredstvima umetničkog izražavanja<br />

(kroz muziku, dramu, ples i vizuelnu<br />

umetnost) na prikladan način za<br />

razne publike (kolege, roditelje,<br />

ostalu decu, širu publiku, itd.).<br />

Komunicira samouvereno i pouzdano pred raznim<br />

publikama kombinujući oblike i sredstva<br />

umetničkog izražavanja i uz pomoć tehnologije<br />

(multimedijalne prezentacije, instalacije, itd.).<br />

4. RAZUMEVANJE ODNOSA UMETNOST – DRUŠTVO<br />

Učenik/ca razume razvoj, ulogu i uticaj umetnosti na društvo i društva na umetnost u<br />

raznim istorijskim, socijalnim i kulturnim kontekstima<br />

45


KURIKULUM KOSOVA<br />

• Razume upotrebu inovacija u<br />

umetnostima tokom raznih<br />

istorijskih perioda, pod uticajem<br />

društvenih normi i vrednosti.<br />

• dređuju uticaj doprinosa istaknutih<br />

pojedinaca na razne umetnosti iz<br />

raznih kultura tokom istorije.<br />

• Razume i razlikuje umetnička dela iz prošlosti i<br />

moderna umetnička dela koja oslikavaju ideje,<br />

značajna društvena pitanja i događaje iz raznih<br />

kultura i vremenskih perioda.<br />

5. ESTETSKI DOŽIVLJAJ I PROCENA<br />

Učenici primenjuju kritičko rasuđivanje i procenu umetničkih dela u muzici, vizuelnim<br />

umetnostima, dramskoj umetnosti i plesu na osnovu razumevanja filozofije u umetnosti i<br />

estetskih načela.<br />

Pokazuju da shvataju kako se kroz<br />

umetnosti izražavaju ideje kroz lične<br />

i društvene vrednosti, inspirisanje<br />

pojedinačnom maštom i istorijskim,<br />

kulturnim i socijalnim kontekstom<br />

stvaraoca.<br />

Tumače i identifikuju simbole i metafore <strong>koji</strong> su<br />

korišćeni u umetničkim delima raznih kultura i<br />

istorijskih perioda.<br />

6. Senzibilizacija o ličnom i kolektivnom identitetu<br />

Neguju odgovarajući identitet(e): pojedinačni, grupni, socijalni, kulturni (nacionalni,<br />

regionalni, evropski i globalni) kroz umetnosti<br />

Učenici razlikuju razne umetničke sličnosti i razlike koje potiču od pripadanja porodici,<br />

zajednici, nacionalnoj kulturi i šire.<br />

Identifikuju materijale iz raznih<br />

kultura i koriste ih u svojim radovima.<br />

Komuniciraju kroz oblike umetničkog izražavanja u<br />

muzici, drami i vizuelnim umetnostima ideje,<br />

emocije i poruke koje se odnose na aktuelna<br />

politička, socijalna i pitanja kulture na nacionalnom<br />

i globalnom nivou (borba protiv diskriminacije,<br />

rasizma, pitanja mira, itd.).<br />

7. VREDNOSTI I STAVOVI KOJI SE PROMOVIŠU KROZ UMETNOSTI<br />

• Saradnja<br />

• Poštovanje mišljenja drugih<br />

• Pažnja<br />

• Samostalan rad<br />

• Volja i motivacija<br />

• Inicijativa i interesovanje<br />

• Mašta i kreativnost<br />

• Poštovanje prema sebi i drugima<br />

• Pozitivan stav prema umetnosti i lepom<br />

• Pozitivan stav prema nacionalnom kulturnom nasledstvu<br />

• Pozitivan stav i poštovanje prema raznim kulturama<br />

• Saradnja i odgovornost<br />

• Koncentracija i strpljenje<br />

• Motivacija za umetničku komunikaciju i javne prezentacije<br />

• Odgovornost<br />

• Upotreba ITK-a<br />

• Etika i kritički smisao<br />

• Kulturno obrazovanje<br />

8. Veštine koje se razvijaju kroz umetnosti<br />

• Opažanje i slušanje<br />

• Osećaj za prepoznavanje ritam i harmoniju (zvukova, boja, oblika, pokreta itd.,)<br />

• Muzičke veštine<br />

• Veštine pokreta<br />

• Veštine figurativnog izražavanja<br />

46


KURIKULUM KOSOVA<br />

• Umetnička komunikacija<br />

• Veština za prezentaciju<br />

• Kreativnost<br />

• Samopouzdanje<br />

• Odgovornost i saradnja<br />

• Timski rad<br />

• Obrada i razumevanje (zvučnih, vizuelnih, tekstualnih, pokretnih itd) informacija<br />

• Analitičko, kritičko i kreativno razmišljanje<br />

• Kreativno rešavanje problema<br />

9. Osnovni koncepti (znanja) <strong>koji</strong> se uče kroz umetnosti<br />

• Zvuk<br />

• Linija<br />

• Boja<br />

• Oblik<br />

• Pokret<br />

• Ritam<br />

• Melodija<br />

• Harmonija<br />

• Tonalitet<br />

• Stil<br />

• Žanr<br />

• Instrumenti i muzičke formacije<br />

• Telo<br />

• Prostor<br />

• Vreme<br />

• Energija<br />

• Odnos<br />

• Uloga/karakter<br />

• Vreme i mesto<br />

• Tenzija<br />

Principi<br />

• Kontrast<br />

• Ponavljanje<br />

• Promena (varijacija)<br />

• Naglasak<br />

• Ravnoteža<br />

• Celina<br />

6. Međukurikularni pristup<br />

Umetnosti dejstvuju jedna sa drugom, pa se stoga i u nastavnom procesu mogu povezati<br />

razni oblici umetničkog izražavanja, npr.: pesma sa pokretima i plesom, muzika sa likovnim<br />

izražavanjem, muzika sa književnim izražavanjem, likovno izražavanje sa književnim<br />

izražavanjem, komparativna umetnička izvođenja, itd.<br />

Naročito se na ovom nivou može primenjivati integrisani pristup kombinovanja umetničkih<br />

izražavanja za razne teme i korišćenje igre kao oblika učenja.<br />

Međutim, umetnosti se mogu povezati i sa drugim predmetima ostalih oblasti kurikuluma.<br />

Jezici (maternji i strani) se veoma uspešno mogu povezati sa muzikom. Sa jezicima se može<br />

povezati i likovno izražavanje, kojom se vizualizuje jezičko izražavanje (pisanje, simboli,<br />

figure, ilustracije, itd.).<br />

47


KURIKULUM KOSOVA<br />

Umetnosti se uspešno mogu povezati i sa predmetima iz sledećih oblasti kurikuluma: nauke<br />

(prirodne i društvene), matematika, zdravlje i dobrobit, život i rad, itd.<br />

Svaka posebna tema i nastavno gradivo <strong>koji</strong> se obrađuju na ovom nivou postaju jasniji kada<br />

su propraćeni umetničkim izražavanjem (ilustracije, grafički prikazi, karte, pesme, muzika,<br />

ples, video zapisi, itd.).<br />

7. Dodela vremena<br />

U skladu sa Okvirom kurikuluma Kosova nastavnim planom za treći nivo predviđa se ukupno<br />

xx nastavnih časova iz kurikularne oblasti umetnosti.<br />

Na trećem stepenu kurikuluma ( razredi 10, 11 i 12) planirano je ukupno xx nastavnih časova<br />

nedeljno, po xx časa za svaki razred.<br />

Kako se ova oblast kurikuluma sastoji iz dva obavezna predmeta – likovna umetnost i<br />

muzička umetnost, časovi su jednako podeljeni na ova dva predmeta.<br />

8. Metodološka uputstva<br />

Kroz umetnosti se deca obrazuju uspešno jedino kada se krajnje pravilno primenjuje<br />

specijalna metodologija umetničkog podučavanja i učenja u svakoj od disciplina iz oblasti<br />

umetnosti (muzika, vizuelne umetnosti, drama, ples, itd.). Metodologija podučavanja u<br />

predmetima iz oblasti umetnosti obuhvataju nastavne tehnike i metode koje su specifične za<br />

učenje koncepata, veština i znanja koja treba savladati. Na ovom nivou se sprovodi nastava<br />

sa konstruktivnim pristupom učenju, pri čemu se učenici osposobljavaju da razumeju uticaj<br />

raznih društvenih i istorijskih okolnosti u raznim epohama i mestima na razvoj raznih<br />

umetničkih disciplina, kroz analizu i opažanje umetničkih dela (muzička dela koja se slušaju,<br />

fotografije umetničkih slika, skulptura, itd., fotografije, filmski video snimci, dokumentarne<br />

emisije i posete koncertima, izložbama, pozorišnim predstavama, baletu, itd.). Osnovna<br />

načela nastavne metodologije u oblasti umetnosti ostaju umetnički doživljaj, mašta i sloboda<br />

izražavanja.<br />

9. Nastavni materijali i izvori<br />

U oblasti umetnosti se koriste određena sredstva izražavanja, specifične tehnike i postupci,<br />

<strong>koji</strong> uslovljavaju upotrebu raznolikih materijala za obradu gradiva iz ove oblasti kurikuluma.<br />

Na primer, u likovnoj umetnosti nastavni materijal je usklađen sa materijalom za rad kao što<br />

su papir, platno, plastelin, organski materijali, itd. Pored ovih materijala koriste se i ostala<br />

nastavna sredstva kao što su školski udžbenici, video snimci, internet, itd. U muzičkoj<br />

umetnosti osnovni materijal je sam muzički zvuk <strong>koji</strong> proizvodi ljudski glas ili muzički<br />

instrument. Nastavni izvori obuhvataju školske udžbenike i izvore zvuka (odgovarajući<br />

kompakt diskovi, muzički diskovi, dvd, snimci sa interneta, tv, javni koncerti, itd.). Na ovom<br />

nivou se veoma uspešno mogu koristiti i savremena tehnologija za reprodukciju ali i ona za<br />

stvaranje muzike (razni muzički kompjuterski programi, muzički studio, itd.).<br />

48


KURIKULUM KOSOVA<br />

10. Uputstva za ocenjivanje<br />

Ocenjivanje u kurikularnoj oblasti umetnosti zahteva posebnu pažnju i zasniva se na principu<br />

individualizacije, zbog toga što svaki učenik ima različite sklonosti za različite oblike<br />

umetničkog izražavanja. Stoga pri ocenjivanju treba uzeti u obzir hrabrost, maštu, originalno i<br />

kreativno izražavanje, interesovanje, umetnički doživljaj, interpretaciju, itd.<br />

Postignuća u oblasti umetnosti su pojedinačna, pa ih stoga treba ocenjivati kao takve,<br />

koristeći ocenjivanje u svrhu motivisanja i ohrabrivanja razvoja stvaralačkih sposobnosti<br />

učenika.<br />

Kako na ovom nivou jedan veliki deo gradiva čine teme koje su povezane sa istorijskim<br />

razvojem umetnosti u raznim društvenim i istorijskim kontekstima, mogu[e je koristiti i ostale<br />

oblike ocenjivanja znanja i razumevanja ovih konteksta. (Pismeni eseji, testovi znanja i<br />

koncepata, prezentacije u Power Pointu o raznim umetničkim stilovima tokom raznih<br />

istorijskih epoha, karte, posteri, video-instalacije i razna druga izvođenja.<br />

49


KURIKULUM KOSOVA<br />

OBLAST KURIKULUMA – MATEMATIKA<br />

Uvod<br />

Obrazloženje i opis<br />

Koncepti i opis<br />

Pristup zasnovan na kompetencijama<br />

Ishodi učenja za oblast<br />

Međukurikularni pristup<br />

Dodela vremena (raspored časova – opis)<br />

Nastavni materijali i izvori<br />

Metodološka uputstva<br />

Uputstva za ocenjivanje<br />

1. Uvod<br />

U nastavnom programu za oblast matematike ogledaju se obrazovne politike zemlje, koje će<br />

uticati na unapređenje kvaliteta u matematici i obrazovanju uopšte Nastavni program za<br />

oblast matematike predstavlja statusno pravo na učenje matematike za sve učenike. On<br />

sadrži kompetencije koje će se steći učenjem i određuje put ka postizanju osnovnih<br />

dostignuća u matematici. Nastavnim programom se, pored toga, određuje kako će se<br />

ocenjivati učinak učenika i kako će se izveštavati o njemu. Stoga, nastavni program<br />

učenicima, nastavnicima, roditeljima i široj zajednici pruža jasan pregled razumevanja i<br />

sposobnosti koje će učenici savladati u školi. Ovaj nastavni program dozvoljava školama da<br />

ispune pojedinačne potrebe učenika i razviju svoj poseban karakter i karakteristične osobine<br />

u svojoj zajednici. Pored toga, on predstavlja model na osnovu kojeg svi partneri u<br />

obrazovanju mogu podržati učenike u njihovom daljem učenju. Kurikulum predstavlja težak i<br />

uravnotežen izbor, dosta je jak i održiv kako bi zaštitio znanja i kulturno iskustvo, <strong>koji</strong><br />

predstavljaju pravo svakog učenika, i u isto vreme treba da bude dovoljno fleksibilan kako bi<br />

nastavnicima omogućio da izgrade svoj način učenja i proslede ga učenicima.<br />

Nastavni program za oblast matematike omogućuje učenicima sa razviju osnovne<br />

sposobnosti u matematici, da realizuju svoje garantovano pravo na učenje i obezbeđuje im<br />

kreativnost.<br />

Nastavnicima treba da pruži pravo da pronađu najbolji mogu[i način kako bi mogli da<br />

inspirišu svoje učenike da u učenju pronađu zadovoljstvo i da se angažuju u učenju.<br />

Sadržaj ovog dokumenta će biti u skladu sa principima predviđenim Okvirom kurikuluma.<br />

Pored toga, sadržaj treba da predstavlja zahteve nastavnog programa za matematiku i da<br />

pruža informacije koje će učenicima pomoći da budu kompetentni u onome što uče.<br />

Redosled se uglavnom zasniva na hijerarhiji stepena i nivoa. Nastavni program za učenike<br />

nivoa I (razredi 0-5) izrađen je za nastavnike osnovnih škola. Nastavni program za učenike<br />

nivoa II (razredi 6-9) izrađen je za nastavnike nižih srednjih škola. Nastavni program za<br />

učenike nivoa III (razredi 10-12) izrađen je za nastavnike visokih srednjih škola, i to za:<br />

a. smer gimnazije i<br />

b. srednje stručne škole i umetničke škole.<br />

50


KURIKULUM KOSOVA<br />

2. Obrazloženje i opis oblasti matematike<br />

Matematika omogućuje razvoj veština i sposobnosti učenika za razmišljanje na kreativan<br />

način, razvoj njihove ličnosti, razvoj veština za samostalan i sistematski rad, podsticanje i<br />

ohrabrivanje otkrivanja, razvoj novih znanja u cilju njihove primene i integracije u ostalim<br />

oblastima i u rešavanju problematičnih situacija u stvarnom životu.<br />

Matematika kroz IU i GIU uzima u obzir učenje u duševni, moralnim, socijalnim i kulturnim<br />

oblastima, kao i glavne sposobnosti i sposobnosti za razmišljanje.<br />

3. Koncepti i opis<br />

Matematika obuhvata sledeće koncepte:<br />

• realni i kompleksni brojevi<br />

• oblici,<br />

• prostor,<br />

• merenja,<br />

• algebra,<br />

• matematička analiza,<br />

• geometrija,<br />

• analitička geometrija<br />

• statistika,<br />

• kombinatorika i<br />

• trigonometrija.<br />

Matematika se uči na svim stepenima kurikuluma. Na prvom i drugom stepenu povezuju se<br />

znanja o brojevima, geometrijskim figurama, poziciji u prostoru, merenju i veštine za<br />

računanje i rešavanje problema.<br />

Na trećem i četvrtom stepenu se ova veza integriše sa znanjima iz algebre, geometrije i<br />

statistike, dok se na petom i šestom stepenu obezbeđuje proširivanje i produbljivanje znanja<br />

iz trigonometrije, matematičke analize i verovatnoće.<br />

Opis ovog nivoa pruža osnove za donošenje odluka o učinku učenika na kraju svakog<br />

glavnog stepena 1-6 za sva tri nivoa.<br />

4. Pristup zasnovan na kompetencijama<br />

U skladu sa OKK-om, učenje se zasniva na kompetencijama. Organizovanje nastave je<br />

usredsređeno na ono što učenici treba da znaju i ono što treba da budu u stanju da urade.<br />

Kako bi nešto uradili neophodna su nam znanja, navike, odgovarajuće veštine, ali i<br />

odgovarajući stavovi. Na osnovu toga, nastavni program za matematiku je zamišljen kao<br />

sistem izgrađen na osnovu nivoa, stepena i razreda, <strong>koji</strong> se opravdava opštim ishodima<br />

učenja za oblast i stepen, pa stoga postoje tri nivoa kompetencija, a u njihovom savladavanju<br />

51


KURIKULUM KOSOVA<br />

se ogledaju najbitniji aspekti podučavanja, <strong>koji</strong> su orijentisani i poređani na osnovu stvarnih<br />

potreba učenika i za koje je neophodno planirati vreme i nastavu.<br />

Pristup zasnovan na kompetencijama za oblast matematike postiže se kroz preporučene<br />

metode: diskusija, razgovor, davanje i ilustrovanje primera, davanje uputstava, izlaganje<br />

izbora, prezentacija grupnog rada, nadgledano vežbanje učenika u grupama, diskusija u<br />

grupama, vežbe. Glavni ishodi učenja iz matematike zasnivaju se na sledećih osam<br />

matematičkih kompetencija:<br />

1. Rešavanje matematičkih problema<br />

2. Rasuđivanje i matematički dokazi<br />

3. Matematička komunikacija<br />

4. Matematički odnosi<br />

5. Matematičko predstavljanje<br />

6. Matematičko modeliranje<br />

7. Matematičko razmišljanje<br />

8. Upotreba tehnologije u matematici<br />

5. Ishodi učenja za oblast<br />

ISHODI UČENJA ZA GLAVNI STEPEN 5 I 6<br />

Stepen 5<br />

Stepen 6<br />

Razredi 10, 11<br />

Razredi 12<br />

Znanja, razumevanje i veštine koje se razvijaju kroz nastavna iskustva povezana sa:<br />

1. Rešavanje problema<br />

2. Matematička rasuđivanja i matematička dokazivanja<br />

3. Komunikacija u/kroz matematiku<br />

4. Matematička veza<br />

5. Matematička predstavljanja<br />

6. Promovisanje matematičkog modeliranja<br />

7. Strukturiranje matematičkog razmišljanja<br />

8. Upotreba ITK u/za matematiku<br />

1. Rešavanje problema<br />

Odabira odgovarajuću strategiju iz<br />

algebre i geometrije radi rešavanja<br />

problema <strong>koji</strong> se primenjuju u<br />

svakodnevnim situacijama tokom života.<br />

2. Matematička rasuđivanja i matematička dokazivanja<br />

Odabira odgovarajuću strategiju iz<br />

algebre i geometrije radi rešavanja<br />

problema <strong>koji</strong> se primenjuju u<br />

svakodnevnim situacijama tokom života.<br />

Dokazuje teoreme koristeći<br />

matematičke i ne-matematičke<br />

koncepte.<br />

3. Komunikacija u/kroz matematiku<br />

Planira, formuliše, nadgleda i reaguje na<br />

strateške procese rešavanja kompleksnih<br />

problema u matematici i različitim oblastima iz<br />

svakodnevnog života.<br />

Planira, formuliše, nadgleda i reaguje na<br />

strateške procese rešavanja kompleksnih<br />

problema u matematici i različitim oblastima iz<br />

svakodnevnog života.<br />

Procenjuje matematička obrazloženja; potvrđuje i<br />

opravdava složene matematičke tvrdnje pomoću<br />

različitih rešenja.<br />

52


KURIKULUM KOSOVA<br />

Koristi različite vrste matematičkog<br />

diskursa (oblike izražavanja) koristeći<br />

prirodni i matematički jezik (npr.:<br />

grafikone, dijagrame, itd.) formuliše<br />

hipoteze, definiše, opravdava, i donosi<br />

relevantne zaključke.<br />

4. Matematička veze<br />

Stvara vezu između brojeva i<br />

algebarskih, geometrijskih i<br />

trigonometrijskih koncepata.<br />

5. Matematička predstavljanja<br />

Gradi ekvivalentne oblike predstavljanja<br />

modela i koncepata u svrhu tumačenja<br />

socijalnih, prirodnih i matematičkih<br />

pojava.<br />

6. Matematičko modeliranje<br />

Gradi nove modele i koristi matematičke<br />

algoritamske metode (npr.: sa analizu<br />

podataka, itd.)<br />

Za vršenje raznih merenja, itd..,<br />

7. Matematičko razmišljanje<br />

Razvija matematičko razmišljanje kroz<br />

njenu primenu u oblastima van<br />

matematike, komunicirajući na<br />

koherentan i jasan način.<br />

8. Upotreba ITK u/za matematiku<br />

Koristi odgovarajuće softverske<br />

programe (npr; EXCEL tabele) za<br />

različite proračune u matematici;<br />

identifikuje prednosti i ograničenja<br />

upotrebe moderne tehnologije i ITK-a u<br />

Procenjuje pismeno ili usmeno ideje u grupi;<br />

izražava lično mišljenje o matematičkim<br />

konceptima; ističe do koje mere se primenjuju u<br />

svakodnevnom životu.<br />

Procenjuje povezanost matematičkog sadržaja sa<br />

drugim oblastima, koristi prikupljene podatke za<br />

rešavanje problema iz svakodnevnog života.<br />

Koristi matematičke reprezentacije i definiše<br />

njihov odnos.<br />

Sprovodi razne matematičke modele u okviru i<br />

izvan matematike.<br />

Efektivno koristi matematičko razmišljanje za<br />

jasno obrazlaganje, argumentaciju i prezentaciju<br />

matematičkih problema primenljivih u<br />

svakodnevnom životu.<br />

Koristi napredne softverske programe za<br />

matematičko obračunavanje i modeliranje<br />

problema na visokom stepenu težine.<br />

matematici.<br />

II. VREDNOSTI I STAVOVI<br />

• Insistiranje, istrajnost i snaga za usredsređivanje na problem<br />

• Objektivnost i nepristrasnost<br />

• Estetika i kritički smisao, ceni rigoroznost, redosled i eleganciju u arhitekturi rešavanja<br />

problema i razvoju teorija<br />

• Navika za korišćenje matematičkih koncepata u pristupanju svakodnevnim situacijama ili<br />

rešavanju praktičnih pitanja<br />

• Aktivan stav u zajedničkim idejama, diskusijama ili debatama<br />

• Otvoren za zahtevanje i pružanje podrške<br />

• Poštovanje ideja drugih<br />

• Formiranje humanosti, razvoj ličnosti i kulturne proporcionalnosti<br />

• Svestan uloge matematike u oblikovanju ljudske misli<br />

• Svestan uloge matematike u razvoju modernog društva<br />

III. MATEMATIČKE SPOSOBNOSTI I VEŠTINE<br />

• Identifikacija<br />

• Opis<br />

• Formulisanje<br />

• Opravdanje<br />

• Primena<br />

• Računanje<br />

• Merenje<br />

• Skiciranje<br />

53


KURIKULUM KOSOVA<br />

• Pravljenje modela<br />

• Gradnja<br />

• Upotreba izvora u podataka<br />

IV. ZNANJA I KONCEPTI KOJI SE PROMOVIŠU U OBLASTI MATEMATIKE<br />

(ARITMETIKA, ALGEBRA, MERENJE, GEOMETRIJA, STATISTIKA, VEROVATNOĆA)<br />

• Kompleksni i realni brojevi<br />

• Oblici<br />

• Prostor<br />

• Merenja<br />

• Algebra<br />

• Matematička analiza<br />

• Geometrija<br />

• Analitička geometrija<br />

• Statistika<br />

• Kombinatorika<br />

• Trigonometrija<br />

• Teorija Brojeva<br />

• Finansijska Matematika<br />

6. Međukurikularni pristup<br />

Nastava iz matematike će se usredsrediti na osnovne veštine rada sa brojevima, predmetima<br />

i figurama u razvoju rasuđivanja i rešavanja problema/zadataka koristeći matematičke<br />

metode.<br />

U podučavanju matematike uzeće se u obzir dole navedena međukurikularna pitanja:<br />

• Lični razvoj i veštine za život, rad u ekipi, rešavanje problema, donošenje odluka,<br />

planiranje ličnog budžeta.<br />

• Održiv razvoj, ekonomska svest, jezičke i veštine komunikacije, elektronsko učenje<br />

(ITK), proizvodnja virtualnih matematičkih modela.<br />

• Sakupljanje podataka i predstavljanje istih u raznim oblicima.<br />

7. Dodela vremena za realizaciju IU<br />

Nastavnim planom je određen najmanji i najveći broj časova za svaku nastavnu oblast. Za<br />

oblast matematike neophodno je dodeliti više vremena. Na trećem nivou, razredi 10-12, broj<br />

časova je predviđen OKK-om. Ocenjivanje ishoda učenja se vrši u skladu sa OKK.<br />

Stepen Nastavna oblast Predmet Br. časova Procenat (%)<br />

časova<br />

Opšte obrazovanje Matematika Matematika 10 13.33%<br />

5, 6 (10, 11, 12)<br />

Stručno obrazovanje<br />

5, 5 (10, 11, 12)<br />

Matematika Matematika 10 9.38%<br />

54


8. Nastavni materijali i sredstva<br />

KURIKULUM KOSOVA<br />

• Nastavnik jasno objašnjava lekciju koristeći materijale i izvore <strong>koji</strong>ma učenici mogu<br />

pristupiti putem vida, dodira, itd. Koristi lake i jednosmislene rečenice i reči za<br />

vizuelna sredstva, neophodnu tehnologiju, aktivnosti crtanja, modeliranja, pruža<br />

dodatnu pomoć, prilagođava primere, organizuje alternativne aktivnosti, itd.<br />

• Nastavnik obezbeđuje pristup tako što koristi odgovarajuće tekstove i materijale <strong>koji</strong><br />

su prikladni za uzrast i sposobnosti učenika na određenom nivou učenja, pruža<br />

brošure, rečnike, koristi jasan jezik. Nastavnik objašnjava učenicima određeno<br />

gradivo ili određene veštine. Nastavnik je usredsređen na prenos informacija (koristi i<br />

obrazovne video materijale, prezentacije učenika, itd.).<br />

• Demonstracija od strane nastavnika ili učenika: nastavnik daje vizuelne informacije<br />

koje pomažu usmeno objašnjenje.<br />

9. Metodološka uputstva<br />

Nastavnik koristi savremene, interaktivne i sveobuhvatne nastavne metode, raznolike tehnike<br />

i oblike rada i čitav niz postupaka (nove informacije, ponavljanje, utvrđivanje, vežbe, zadaci,<br />

rad na projektima, materijalna sredstva kao što su: crteži, makete, dijagrami, modeli,<br />

grafikoni, i ostala savremena sredstva – kompjuter, internet, itd.). Ove metode treba da<br />

doprinesu razvijanju nezavisnog, kritičkog i kreativnog razmišljanja.<br />

Izbor metoda spada u nadležnosti predmetnog nastavnika. Izbor metoda treba prilagoditi<br />

potrebama i zahtevima učenika, prirodi gradiva nastavne teme, didaktičkoj osnovi, nivou<br />

znanja učenika, itd.<br />

Metode i tehnike rada sa decom trba da budu iskombinovane i raznovrsne, jer kao takve<br />

podstiču dinamiku nastavnog časa, razbijaju monotoniju i motivišu učenike da uče.<br />

Metode, tehnike i oblici rada sa učenicima treba da omoguće što lakše savladavanje<br />

nastavnog gradiva i što brže i tačnije primene znanja, navika, veština, stavova i vrednosti,<br />

koje čine sastavni deo razvoja ličnosti učenika, kako bi bili spremni da se suoče sa životnim<br />

izazovima.<br />

10. Uputstva za ocenjivanje<br />

Ocenjivanje obuhvata sve delatnosti koje mogu poslužiti da se oceni koliko su učenici postigli<br />

ishode učenja na nivou razreda i stepena, kao i koliko su savladali kompetencije iz oblasti<br />

matematike.<br />

Tokom ocenjivanja nastavnik treba da ima u vidu sadržaj gradiva u odnosu na postizanje<br />

ishoda učenja i kompetencija predviđenih za ovaj nivo, i treba da na ocenjivanje gleda kao<br />

na sastavni deo nastave i da angažuje učenike u nastavnom procesu i osposobi ih za<br />

samostalan rad.<br />

Ocenjivanje treba da se zasniva na znatnoj količini podataka <strong>koji</strong> treba da obuhvate sledeće<br />

elemente:<br />

- ocenjivanje usmenih odgovora<br />

- ocenjivanje pružanja pomoći u grupi<br />

55


KURIKULUM KOSOVA<br />

- ocenjivanje aktivnosti tokom debata u razredu<br />

- ocenjivanje domaćih zadataka<br />

- testovi za određene grupe tema<br />

- testovi na kraju određenih kategorija gradiva<br />

- testovi na kraju polugodišta, ili na kraju školske godine<br />

Pored toga, nastavnik ima nezavisnost u izboru:<br />

• vrsta ocenjivanja (formativno, zbirno, dijagnostičko, motivišuće, itd.);<br />

• metoda ocenjivanja (samo-ocenjivanje, razgovor sa učenicima, dosije, opažanje,<br />

projekti, itd;)<br />

• instrumenata za ocenjivanje (papir za analitičko samo-ocenjivanje, koordinacioni<br />

dnevnici (znam, želim da saznam i naučio sam), dijagrami (plus +, minus - ,<br />

interesantno I), semafori, partner za razgovor (učenik sa učenikom), itd.).<br />

Ocenjivanje treba da bude u funkciji obezbeđivanja povratnih informacija s ciljem da se<br />

poboljša učenje, da se motivišu učenici za učenje, da se utvrde uzroci zaostajanja ili<br />

napredovanja, da se poboljša podučavanje i individualni razvoj učenika. (Više informacija<br />

možete pronaći u Odeljku V, u kojem se govori o ocenjivanju.)<br />

Kurikulum zasnovan na kompetencijama sastoji se iz izjava o tome za šta će učenik biti<br />

sposoban po uspešnom završetku jedne nastavne kategorije ili podkategorije.<br />

- Ove izjave se nazivaju i “ishodima učenja“<br />

1 2 3 4 5 Popravn<br />

a<br />

podrška<br />

Učenik<br />

nije ništa<br />

uradio ili<br />

je radio,<br />

ali nešto<br />

što nije<br />

povezano<br />

sa<br />

zadatkom<br />

Učenik ima<br />

ideje o<br />

rešavanju<br />

zadatka i<br />

predstavlja<br />

sistem<br />

Pored<br />

ideje<br />

učenik<br />

dolazi do<br />

delimičnog<br />

rešenja,<br />

npr.: samo<br />

X ili samo<br />

y<br />

Učenik<br />

pronalazi<br />

potpuno<br />

rešenje<br />

zadatka<br />

ali ne<br />

verifikuje<br />

rešenje<br />

Učenik<br />

pronalazi<br />

potpuno<br />

rešenje<br />

zadatka i<br />

verifikuje<br />

rešenje<br />

Nastavnik<br />

odlučuje<br />

kako da<br />

pomogne<br />

učeniku,<br />

npr.: kako<br />

treba da<br />

koristi<br />

nepoznat<br />

e X i y i<br />

kako da<br />

postavi<br />

jednačine<br />

Načini<br />

Koje će<br />

metode<br />

primeniti<br />

imajući u<br />

vidu<br />

učenikov<br />

stil učenja<br />

npr.:<br />

pokazuje<br />

jednu od<br />

metoda<br />

koja je<br />

učenik<br />

najpriklad<br />

nija za<br />

rešavanje<br />

sistema<br />

jednačina<br />

Podrška<br />

za<br />

talentov<br />

ane<br />

učenike<br />

Učeniku<br />

sa zadaje<br />

poseban<br />

domaći<br />

zadatak<br />

Načini<br />

Koje će<br />

metode<br />

primeniti<br />

imajući<br />

u vidu<br />

učeniko<br />

v stil<br />

učenja<br />

56


KURIKULUM KOSOVA<br />

OBLAST KURIKULUMA - PRIRODNE NAUKE<br />

Uvod<br />

Obrazloženje i opis oblasti<br />

Osnovni koncepti prirodnih nauka<br />

Ciljevi učenja nauka<br />

Pristup zasnovan na kompetencijama<br />

Ishodi učenja za oblast prirodnih nauka<br />

Međukurikularna pitanja<br />

Dodela vremena<br />

Nastavni materijali i izvori<br />

Metodološka uputstva<br />

Uputstva za ocenjivanje<br />

1. Uvod<br />

Osnovni kurikulum za prirodne nauke je obavezan za sva tri nivoa douniverzitetskog<br />

obrazovanja. Ova nastavna oblast obuhvata realizaciju kompetencija (znanja, razumevanje,<br />

navike, veštine, stavovi i vrednosti) koje će učenici savladati na kraju svakog nivoa<br />

douniverzitetskog obrazovanja.<br />

Prirodne nauke učenicima omogućuju da spoznaju, razumeju i istraže prirodu, živi svet i<br />

neživi svet i čoveka.<br />

Naučna znanja i postignuća se primenjuju: u proizvodnji hrane i ostalih materijalnih dobara, u<br />

medicini, saobraćaju, komunikaciji, proizvodnji električne energije, istraživanju i upotrebi<br />

prirodnih bogatstva, očuvanju životne sredine, kulturnom stvaralaštvu, umetnosti i u<br />

istraživanju svemira.<br />

2. Obrazloženje i opis nastavne oblasti prirodnih nauka<br />

Prirodne nauke služe u sledeće svrhe:<br />

- objašnjenje materijalnog sveta, njegovih osobina i transformacija;<br />

- primena metoda istraživanja prirodnih pojava i procesa;<br />

- opis zemlje kao nebeskog tela, koje poseduje uslove prikladne za život živih bića i<br />

čoveka;<br />

- opis živog sveta i neživog sveta i povezanosti među njima;<br />

- opis izvora energije;<br />

- objašnjenje procesa kroz četiri glavna međusobna dejstva (gravitaciono,<br />

elektromagnetno, slabo nuklearno i jako nuklearno)<br />

- opis prirodnih procesa u vremenu i prostoru;<br />

57


KURIKULUM KOSOVA<br />

- određivanje povezanosti čoveka sa prirodom i njihovog međusobnog uticaja.<br />

- Upotreba naučnih dostignuća u hemiji, biologiji, fizici i astronomiji za objašnjenje i<br />

predviđanje novih događaja i pojava.<br />

3. Osnovni koncepti prirodnih nauka<br />

Osnovni koncepti prirodnih nauka treba da budu zasnovani na 6 glavnih kategorija<br />

(orijentacija):<br />

1. Naučno istraživanje<br />

2. Primena nauke i tehnologije<br />

3. Materija – njene osobine i stanja<br />

4. Fizički procesi<br />

5. Životni procesi<br />

6. Zemlja i svemir<br />

U oblasti prirodnih nauka osnovni koncepti, kompetencije i metodologije za stepene 1,2,3 i 4<br />

pružaju se kao integrisane, dok se na stepenima 5 i 6 realizuju u vidu posebnih predmeta:<br />

hemija, fizika, biologija i astronomija.<br />

U stručnim školama se ovi koncepti realizuju kao integrisani i zasnovani na tematskim<br />

pristupima određenih profesija.<br />

4. Ciljevi učenja prirodnih nauka<br />

• razvijaju znanja, navike, veštine, stavove i vrednosti za prirodu, životnu sredinu i svet<br />

<strong>koji</strong> nas okružuje;<br />

• pokazuju sposobnosti da objasne osnovne koncepte nauke za objašnjavanje prirode;<br />

• razvijaju veštine, vrednosti i stavove za učenje nauka tokom celog života;<br />

• istražuju prirodnu sredinu i sredinu koju je izgradio čovek, kroz igru, dokaze i<br />

jednostavne modele, postavljanje pitanja, diskusije, ekskurzije, crteže, itd.<br />

• pravilno koriste jezik i terminologiju prirodnih nauka;<br />

• primenjuju mere bezbednosti i preduzimaju neophodne mere u slučaju opasnosti;<br />

• vrednuju ulogu i uticaj naučnih postignuća na čovekov svakodnevni život;<br />

• opisuju Zemlju kao nebesko telo i izvor materijalnih dobara;<br />

• stvaraju pravilne stavove o socijalnim, moralnim, etičkim, ekonomskim i pitanjima koja<br />

se tiču sredine;<br />

• razvijaju obrazovanog građanina <strong>koji</strong> doprinosi unapređenju nauke i tehnologije u cilju<br />

olakšanja i poboljšanja čovekovog života i njegove orijentacije u karijeri.<br />

5. Pristup zasnovan na kompetencijama<br />

Prema OKK-u podučavanje prirodnih nauka se zasniva na kompetencijama i na pristup<br />

usredsređen na učenika. Organizovanje nastave je usredsređeno na ono što učenici treba da<br />

58


KURIKULUM KOSOVA<br />

urade i ono što treba da budu spremni da urade. Kako bi mogli da urade nešto njima su<br />

neophodna znanja, navike, odgovarajuće veštine, ali i određeni stavovi, <strong>koji</strong> mogu biti<br />

pozitivni, negativni, indiferentni.<br />

6. Ishodi učenja u oblasti prirodnih nauka<br />

Stepen 3 Stepen 4<br />

MSKO 3<br />

Stepen 5, Razredi 10, 11 (uzrast 16-17 godina)<br />

Stepen 6, Razred 12 (uzrast 18 godina)<br />

I. ZNANJA, RAZUMEVANJE I RAZVOJ VEŠTINA KROZ PROCES UČENJA:<br />

1. Strukturiranje naučnog razmišljanja o konceptima, modelima, teorijama i zakonima o<br />

izgradnji materije, procesa i pojava u prirodi<br />

• Živa materija i neživa materija i njihove osobine<br />

• Fizički, hemijski i biološki procesi i pojave na Zemlji i u svemiru<br />

2. Razvoj veština za naučno istraživanje u vezi sa izgradnjom materije, procesima i pojavama<br />

u prirodi<br />

3. Povezanost između predmeta prirodnih nauka i ostalih oblasti kurikuluma<br />

4. Primena nauke i tehnologije u svakodnevnom životu<br />

5. Razvoj veština komunikacije u nauci i kroz nauku<br />

1. Strukturiranje naučnog razmišljanja o konceptima, modelima, teorijama i zakonima o<br />

izgradnji materije, procesa i pojava u prirodi<br />

• Živa i mrtva materija i njihove osobine<br />

• Fizički, hemijski i biološki procesi i pojave na Zemlji i u svemiru<br />

Objašnjava i demonstrira strukturu atoma,<br />

molekula, jona, sastav, značaj, fizičke i<br />

hemijske osobine elemenata, jedinjenja i<br />

reakcije između njih.<br />

Objašnjava uzroke promena životne sredine i<br />

njegove implikacije na lokalnom, regionalnom,<br />

nacionalnom, kontinentalnom i globalnom<br />

nivou.<br />

Analizira i istražuje raznolikost živog sveta kao<br />

rezultat evolucije, ulogu DNK u nasledstvu i<br />

hemijskim procesima ćelije, biologiju pet<br />

carstava živih bića i sprovođenje zakonitosti<br />

izgradnje i funkcije živih sistema u<br />

biotehnologiji i tehnici.<br />

Objašnjava zakon održavanja energije u<br />

prirodnim procesima, unutrašnju energiju,<br />

njene promene, pravila, haos, cikluse i<br />

povezanost toplote sa temperaturom.<br />

Analitički, grafički i brojevima predstavlja<br />

pravila osnovnih interakcija u prirodi.<br />

Objašnjava i istražuje sastav i svojstva<br />

organskih i neorganskih jedinjenja koja se<br />

nalaze u živom i neživom svetu, kao i onih<br />

koje je stvorio čovek i analizira njihove<br />

međusobne veze u životnim procesima.<br />

Procenjuje geocentrični i heliocentrični<br />

sistem, vidljivo kretanje Sunca, njegove<br />

posledice, savremene teorije sunčevog<br />

sistema i objašnjava odnos prostor-vreme u<br />

stvaranju Univerzuma u procesu Velike<br />

Eksplozije.<br />

Tumači funkcionalne interakcije ćelijskih<br />

struktura i fizičko-hemijskih procese u ćeliji,<br />

ljudsku biologiju i savremene oblike zaštite<br />

ljudskog zdravlja.<br />

Objašnjava povezanost energetskih resursa<br />

sa ekološkim zagađenjem i procenjuje<br />

trendove otkrivanja čiste energije.<br />

Objašnjava slabu i snažnu nuklearnu<br />

interakciju i njen uticaj na ljudski život i<br />

zagađenje životne sredine.<br />

2. Razvoj veština naučnog istraživanja o izgradnji materije, procesima i pojavama u<br />

prirodi<br />

59


KURIKULUM KOSOVA<br />

Demonstrira praktične veštine i navike za<br />

naučno istraživanje; formuliše naučna pitanja i<br />

hipoteze za istraživanje, dizajnira i obavlja<br />

naučna istraživanja uključujući merenja,<br />

dokaze; prikuplja i organizuje različite izvore;<br />

analizira i testira modele i teorije na osnovu<br />

argumenata <strong>koji</strong> su mu na raspolaganju;<br />

objašnjava i prikuplja podatke o modelu<br />

modela istraživanja koristeći naučne koncepte.<br />

Efektivno koristi adekvatne instrumente za<br />

istraživanje iz oblasti nauke u cilju obavljanja<br />

pojedinačnog ili grupnog rada u projektima ili<br />

rešavanju problema ili proučavanju<br />

slučajeva.<br />

3. Povezanost između predmeta prirodnih nauka i ostalih oblasti<br />

3.1 Integracija zajedničkih koncepata u prirodnim naukama (biologija, fizika, hemija i<br />

astronomija):<br />

- organske i neorganske materije, fermentacija, zdrava ishrana, nukleinske kiseline, proteini,<br />

ugljeni hidrati, masti, metabolizam, difuzija, osmoza, galaksija, korozija, radioaktivnost.<br />

3.2 Integracija sa metodom naučnog istraživanja::<br />

- predstavljanje hipoteze, eksperimenta, dokaza, upotreba instrumenata za merenje, nezavisno<br />

planiranje i projektovanje naučnih istraživanja, obrada rezultata, interpretacija rezultata i<br />

priprema zaključaka i primena.<br />

3.3 Integracija prirodnih nauka sa ostalim oblastima<br />

- Komunikacija i izražavanje<br />

Izražava se i komunicira jasno, precizno, razumljivo usmeno i pismeno na maternjem ili<br />

najmanje jednom stranom jeziku, priprema i prezentacija dobijenih rezultata tokom istraživanja<br />

koristeći bogat naučni jezik, i njih tumači kroz različite oblike.<br />

- Matematika<br />

Koristi analitičke formule i matematičke operacije za rešavanje problema i njih predstavlja<br />

količinskim vrednostima.<br />

- Društvo i sredina<br />

Doprinosi rešavanju aktuelnih problema životne sredine, poštuje diverzitet i toleranciju u<br />

demokratskim procesima u društvenoj sredini.<br />

- Zdravlje i dobrobit<br />

Doprinosi očuvanju ličnog i zdravlju i dobrobiti drugih u sredini u kojoj živi.<br />

- Život i rad<br />

Koristi i održava alate i opremu za rad, informativnu i tehnologiju komunikacija (npr.: Power<br />

Point, videoklip, digitalni foto aparat), kao i druge informativne izvore, za <strong>koji</strong> prikupljanje i<br />

nezavisno tumačenje rezultata istraživanja.<br />

4. Primena nauke i tehnologije u svakodnevnom životu<br />

Kritički procenjuje ulogu naučnih i novih<br />

tehnoloških otkrića u pružanju rešenja za<br />

aktuelna pitanja i ispunjavanje društvenih<br />

potreba u budućnosti.<br />

5. Razvoj veština za komunikaciju u nauci i kroz nauku<br />

Koristi jednostavne oblike usmene ili pismene<br />

tumačenja naučnih podataka, formuliše jedan<br />

složeni naučno- istraživački problem, priprema<br />

plan istraživanja, koristi odgovarajuće modele<br />

za komunikaciju podataka u svrhu prezentacije,<br />

opisa, objašnjenja i rezimiranja rezultata<br />

istraživanja.<br />

Na nezavisan način koristi razne<br />

informativne izvore iz najnovijih naučnih i<br />

tehnoloških otkrića u cilju identifikacije novih<br />

naučnih oblasti za naredna pojedinačna ili<br />

grupna istraživanja.<br />

Piše jedan kratak naučno istraživački rad,<br />

predstavlja rad koristeći “Powerpoint” ili<br />

druge oblike moderne prezentacije.<br />

60


KURIKULUM KOSOVA<br />

II. STAVOVI I VREDNOSTI STRUKTURISANI KROZ OBRAZOVANJE IZ OBLASTI<br />

PRIRODNIH NAUKA<br />

o Očekuje se da učenik manifestuje:<br />

o Interesovanje za naučno istraživanje i debatu.<br />

o Izdržljivost<br />

o Znatiželju za nove metode u oblasti nauke<br />

o Interesovanje za i posvećenost naučnom i ekološkom razvoju<br />

o Daje pravilnu procenu o predlozima drugih<br />

o Interesovanje o evoluciji naučnih teorija i ideja<br />

o Poštuje činjenice<br />

o Razvoj navike za upotrebu naučnih znanja i veština u donošenju ličnih odluka za pitanja i<br />

interese zajednice<br />

o Kreativnost i mašta<br />

o Motivacija za odgovornu primenu znanja o čoveku i sredini<br />

o Etika u nauci<br />

o Svesnost o savremenim temama kao što su; upravljanje vodama, klimatske promene,<br />

istraživanje kultivacije ćelija, nano-tehnologija, genetska tehnologija, itd.<br />

o Implementacija naučnih shvatanja u donošenju odgovornih, etičkih odluka i obaveštenja u<br />

vezi raznih pitanja<br />

o Uverenje da nauka obezbeđuje bogatu karijeru<br />

o Vrednovanje da raznolikosti ljudi <strong>koji</strong> su doprineli osnivanju i razvoju nauke.<br />

III. SPOSOBNOSTI I VEŠTINE U PRIRODNIM NAUKAMA<br />

• Upotreba izvora i podataka<br />

• Veštine za saradnju<br />

• Veštine za komunikaciju<br />

• Psiho-motoričke veštine<br />

• Kreativnost<br />

• Veštine kritičkog razmišljanja<br />

• Veštine u tehnologiji i informatici<br />

• Numeričke veštine<br />

• Veštine za rešavanje problema<br />

• Veštine rukovođenja<br />

• Veštine za proučavanje<br />

IV. KONCEPTI I PREDMETI OBLASTI IZ PRIRODNIH NAUKA<br />

o Hibridizacija<br />

o Radioaktivnost<br />

o Galaksija<br />

o Nuklearne reakcije<br />

o Globalizam<br />

o Bionika<br />

o Nasleđe<br />

7. Međukurikularna pitanja<br />

Integracija međukurikularnih pitanja u oblasti prirodnih nauka pomaže učenicima da spoznaju<br />

i razumeju svet i da se lakše izbore sa životnim izazovima.<br />

Međukurikularna pitanja koja se mogu integrisati u nastavni program prirodnih nauka za ovaj<br />

uzrast učenika jesu:<br />

• Obrazovanje za preduzetništvo<br />

• ITK i elektronsko učenje,<br />

61


KURIKULUM KOSOVA<br />

• Edukacija o karijeri,<br />

• Edukacija o medijima,<br />

• Zdravstveno i seksualno vaspitanje,<br />

• Veroispovesti,<br />

• Lični razvoj i sposobnosti za život, itd.<br />

8. Dodela vremena<br />

Broj časova za osnovni kurikulum određen je za svaku nastavnu oblast, dok se izborni<br />

kurikulum određuje na nivou škole.<br />

Oblast prirodnih nauka u osnovnom kurikulumu za stepen 5 i stepen 6 obuhvata sledeće<br />

predmete: hemiju, biologiju, fiziku, geografiju i astronomiju(stepen 6), a u stručnim školama<br />

su predmeti fizika, hemija i biologija integrisani.<br />

Kriterijum za izborni kurikulum oblasti prirodnih nauka za svaki predmet je: obim, ravnoteža,<br />

horizontalna i vertikalna veza ishoda učenja sa (6) ključnih kompetencija i kontinuitet<br />

njihovog ostvarivanja od X do XII razreda.<br />

Stepen kurikuluma<br />

Stepen 5-<br />

( Razredi 10-11)<br />

Stepen 6 –<br />

(Razred 12)<br />

Nastavna<br />

oblast<br />

Prirodne<br />

nauke<br />

Prirodne<br />

nauke<br />

Predmet Br. časova Procenat (%)<br />

časova<br />

Hemija Fizika<br />

16,67<br />

Biologija<br />

Hemija Fizika<br />

16,67<br />

Biologija<br />

9. Materijali i okruženje za podučavanje i učenje<br />

Za uspešnu realizaciju kompetencija iz oblasti prirodnih nauka neophodno je stvoriti uslove,<br />

nastavna sredstva i prikladno nastavno okruženje.<br />

• Tekstualni materijali: školski udžbenik, radne sveske, nastavnikova knjiga, stručni<br />

priručnik, rečnik, novine, časopisi, psiho-pedagoški materijali, enciklopedije, itd.;<br />

• Vizualna sredstva: tabla za pisanje, slike, fotografije, makete, dijagrami, grafikoni, itd.;<br />

• Auditivna sredstva: radio, kasetofon, telefon, magnetofon, itd.;<br />

• Audio-vizualna sredstva: televizor, film, video, video-projektor, video kasete,<br />

kompjuter, internet, teletekst, CD, e-mail;<br />

• Nastavno okruženje (razred, učionica, laboratorija, radionica, priroda, farma, itd.).<br />

10. Metodološka uputstva<br />

Uspeh učenika u predmetu prirodnih nauka zavisi od rada i angažovanja nastavnika i<br />

učenika. Ovo se postiže koristeći savremene, interaktivne i sveobuhvatne pristupe, metode,<br />

tehnike i raznovrsne oblike rade. U tu svrhu se primenjuje čitav niz postupaka kao što su:<br />

62


KURIKULUM KOSOVA<br />

nove informacije, ponavljanje, utvrđivanje, vežbe, zadaci, rad na projektima, praktičan rad,<br />

itd. Pored toga, koriste se materijalna, tehnička sredstva kao što su: modeli, grafikoni,<br />

hemikalije, kuhinjsko posuđe, laboratorijski pribor, instrumenti, kompjuter, i ostale obrazovne<br />

tehnologije). Ovi pristupi i metode treba da doprinesu podsticanju nezavisnog, kritičkog i<br />

kreativnog razmišljanja.<br />

Za izbor metoda nadležan je predmetni nastavnik. Metode se biraju u skladu sa potrebama i<br />

zahtevima učenika, prirodom sadržaja nastavne teme, didaktičkom osnovom, nivoom<br />

obrazovanja učenika, itd.<br />

Metode, tehnike i oblici rada sa učenicima treba da omoguće što lakše savladavanje<br />

nastavnog gradiva, znanja, navika, veština, stavova i vrednosti koje su im potrebne kako bi<br />

se suočili sa životnim izazovima.<br />

Kako bi se ispunili zahtevi za kvalitetno učenje predlaže se jedan broj metoda, oblika i<br />

tehnika rada sa učenicama:<br />

• direktno podučavanje (predavanje, objašnjavanje, praktične vežbe i primeri);<br />

• indirektno podučavanje (razmatranje, otkrivanje, rešavanje problema);<br />

• podučavanje kroz postavljanje pitanja (tehnika postavljanja pitanja učenicima);<br />

• diskusija i učenje kroz saradnju (u malim grupama, u većim grupama i sa celim<br />

razredom);<br />

• podučavanje koje podstiče kritičko i kreativno razmišljanje i rešavanje problema;<br />

• učenje kroz projekte, istraživački rad i rad na terenu;<br />

• podučavanje kroz opažanje, demonstraciju i eksperimentisanje;<br />

• podučavanje i učenje pomoću multimedijalnih sredstava, naročito pomoću<br />

kompjutera;<br />

• podučavanje koje podstiče nezavisno istraživanje;<br />

• učenje u prirodi i kroz posete industrijskim objektima;<br />

Primena nastavnih metoda i tehnika u svim slučajevima treba da bude propraćena<br />

korišćenjem odgovarajućih didaktičkih sredstava, bez <strong>koji</strong>h se ne mogu postići očekivani<br />

rezultati.<br />

11. Uputstva za ocenjivanje<br />

Ocenjivanje predstavlja proces sistematskog, kvalitetnog i kvantitativnog sakupljanja<br />

informacija o dostignućima učenika tokom procesa učenja, i presuđivanje na osnovu njih.<br />

Ocenjivanje treba da omogući:<br />

- sakupljanje informacija neophodnih za napredovanje učenika i za motivisanje učenika<br />

za učenje;<br />

- identifikaciju poteškoća tokom procesa učenja;<br />

- izvođenje zaključaka o postignućima učenika tokom procesa učenja;<br />

- samo-ocenjivanje učenika ocenjivanje od strane nastavnika;<br />

- poboljšanje podučavanja i učenja.<br />

63


KURIKULUM KOSOVA<br />

Ocenjivanje učenika u predmetima osnovnog kurikuluma i u izbornim predmetima vrši se<br />

davanjem ocene, u skladu sa kriterijumima koje je određuje MONT. Ocenom se ocenjuju<br />

usmeno i pismeno odgovaranje, domaći zadaci, sposobnosti pokazane tokom rada u grupi,<br />

tokom vežbi, projekata, itd.<br />

Oblici ocenjivanja treba da budu u skladu sa raznolikim stilovima učenja.<br />

Nastavnik ima nezavisnost u izboru metoda, tehnika i instrumenata ocenjivanja. Ocenjivanje<br />

treba da bude transparentno prema učenicima, roditeljima i zajednici.<br />

Jedan bitan instrument za ocenjivanje, samo-ocenjivanje i sakupljanje informacija o napretku<br />

ili zaostajanju učenika je učenikov dosije.<br />

64


KURIKULUM KOSOVA<br />

OBLAST KURIKULUMA - DRUŠTVO I SREDINA<br />

Uvod<br />

Obrazloženje i opis<br />

Koncepti i opis<br />

Pristup zasnovan na kompetencijama<br />

Ishodi učenja za oblast<br />

Dodela vremena<br />

Međukurikularna pitanja<br />

Nastavni materijali i izvori<br />

Metodološka uputstva<br />

Uputstva za ocenjivanje<br />

1. Uvod<br />

Oblast kurikuluma Društvo i sredina na drugom nivou se realizuje kroz predmetnu ili<br />

integrisanu nastavu. Nastavni predmeti ove oblasti za ovaj nivo su: istorija, geografija i<br />

građansko obrazovanje. Nastavnici treba da imaju u vidu da ukoliko se ova oblast realizuje<br />

kroz predmetnu nastavu, onda oni treba da uzmu u obzir zajedničke ciljeve oblasti, <strong>koji</strong> će se<br />

ostvariti kroz predmetna gradiva istorije, geografije i građanskog obrazovanja. I, ukoliko se<br />

ova oblast realizuje kao integrisana oblast, onda treba imati u vidu sadržajni aspekti <strong>koji</strong> su<br />

povezani sa ovim predmetima.<br />

Oblast kurikuluma Društvo i sredina pomaže učenicima da bolje spoznaju i razumeju razne<br />

istorijske i društvene koncepte, procese, dešavanja i promene na lokalnom, državnom,<br />

regionalnom i međunarodnom nivou, uključujući i osnivanje i razvoj civilizacija, kao i<br />

događaje i uloge ličnosti od drevnih vremena do danas.<br />

Ova oblast učenicima pomaže da prodube svoja znanja o mestima i svemiru, fizičkim i<br />

ljudskim sistemima, regionima i njihovim karakteristikama. Ona takođe pomaže u razvoju<br />

navika, vrednosti i stavova u odnosu na kulturni diverzitet, socijalni identitet, kulturno<br />

nasledstvo, društvenu organizaciju, ljudske slobode i prava, kao i ulogu i funkcionisanje<br />

demokratskih institucija..<br />

2. Obrazloženje<br />

Oblast Društvo i sredina na petom i šestom stepenu (razredi 10, 11 i 12) ima za cilj razvoj<br />

sposobnosti, vrednosti i stavova, potrebnih kako bi učenik postao odgovoran građanin, kako<br />

bi razvio lični identitet i kako bi što bolje poznavao kolektivni identitet (socijalni, nacionalni,<br />

državni, etnički, verski, rasni, polni, kulturni, regionalni) i kako bi razvio stabilan psihološki<br />

identitet. Ova oblast pomaže u razvoju sposobnosti za odgovarajuće presuđivanje i<br />

sposobnosti za donošenje odgovornih odluka u situacijama svakodnevnog života i<br />

sposobnosti za negovanje navika i preduzimanje inicijativa za očuvanje i zaštitu sredine.<br />

65


KURIKULUM KOSOVA<br />

Oblast Društvo i sredina na ovom nivou pomaže učenicima da razviju i dalje ojačaju svoja<br />

znanja, kako bi obezbedili jednu dobru početnu osnovu za akademsku orijentaciju i<br />

orijentaciju u karijeri.<br />

3. Koncepti i opis<br />

Na SK5 i SK6 opšti koncepti kurikularne oblasti Društvo i sredina <strong>koji</strong> se obrađuju na sva tri<br />

nivoa douniverzitetskog obrazovanja obrađuju se detaljnije na dubljem nivou.<br />

Grupe i društveni odnosi<br />

Na trećem, nivou, koncept društvenih struktura u oblasti Društva i sredine obuhvata razvoj<br />

sposobnosti i navika učenika za izvođenje raznih uloga i za izgrađivanje održivih društvenih<br />

odnosa, kako u porodici i društvenoj grupi tako i u zajednici i društvu uopšte, ali i u<br />

psihološkim međuljudskim odnosima. Sadržaj ovog koncepta obuhvata i osposobljavanje za<br />

aktivno učešće u raznim društvenim strukturama i organizacijama.<br />

Društveni procesi<br />

Ovaj koncept podrazumeva društvene procese, dešavanja i promene koje su se dogodile i<br />

koje se događaju u zemlji, regionu i svetu. U okviru ovog koncepta obuhvaćeni su i znanja,<br />

stavovi i procene o razvojima stanovništva, pojedinca kao elementa društva i kao psihološke<br />

ličnosti, naselja, migracija, kulturnog diverziteta, održivog razvoja, komunikacije među<br />

kulturama, tehnologije i globalizma.<br />

Norme, prava i odgovornosti<br />

U okviru ove celine učenici shvataju i pridržavaju se društvenih normi i pravila u životnoj<br />

sredini. Oni uče da njihova prava i slobode zahtevaju odgovornost prema sebi, porodici,<br />

školi, zemlji, sredini u kojoj žive, a i šire. Ovo podrazumeva osvešćivanje o tome koliko su<br />

bitne vrednosti demokratskog društva, a to su: ljudske slobode i prava, jednakost, tolerancija,<br />

solidarnost, borba protiv diskriminacije i predrasuda, potreba za saradnjom i komunikacijom<br />

sa drugima, prošlost i sadašnjost.<br />

Donošenje odluka<br />

Na ovom nivou je bitno negovati samopouzdanje i opravdanost donošenja odluka u<br />

određenim prilikama, oslanjajući se na jake argumente. Učenici shvataju da pravilno i<br />

argumentovano donošenje odluka predstavlja korisnu vrednost za njih same, za druge i za<br />

sredinu. Pored toga, primenjuje se razmena neophodnih ideja i informacija koje služe za<br />

svesno i odgovorno donošenje odluka.<br />

Sredina<br />

Podrazumeva osnovna znanja o odnosu između čoveka i njegove životne sredine, njihov<br />

međusobni odnos i uticaj, činioce <strong>koji</strong> utiču na očuvanje i zaštitu sredine i mere za očuvanje<br />

sredine. Takođe podrazumeva osvešćivanje o zaštiti sredine, ekosistema i biodiverziteta<br />

66


KURIKULUM KOSOVA<br />

kako bi se obezbedio održiv razvoj. Ovaj koncept podrazumeva i znanja o svemiru (Zemlji i<br />

vasioni)), prirodne elemente i prirodne i socijalno-geografske karakteristike prirodne i sredine<br />

koju je stvorio čovek, regiona, i zemalja, uključujući i znanja o objektima prirodnog i kulturnog<br />

nasledstva i njihovom očuvanju. Učenike treba podstaći da razviju navike za zaštitu,<br />

očuvanje i unapređenje životne sredine.<br />

4. Pristup zasnovan na kompetencijama<br />

Znanja iz oblasti Društva i sredine omogućuju učenicima postepeno usvajanje i negovanje<br />

ključnih kompetencija predviđenih OKK-om. Organizacija učenja treba da se usredsredi na<br />

ono što učenici treba da budu u stanju da urade. To se ogleda u znanjima, veštinama,<br />

navikama ali i stavovima i ponašanjima koja učenici treba da pokazuju, radeći neophodne<br />

analize i procene i angažujući se u konkretne aktivnosti<br />

5. Ishodi učenja za oblast<br />

Društvo i sredina<br />

MSKO 3<br />

Stepen 5, Razred 10, 11 (15-16 godina)<br />

Stepen 6, razred 12 (17 godina)<br />

I. ZNANJA, RAZUMEVANJE I VEŠTINE POMOĆU KOJIH UČENIK:<br />

1. Istražuje strukturu društvenih grupa i načine učestvovanja ili uključivanja u njima<br />

2. Istražuje istorijske, društvene, prirodne i sredinske objekte, pojave i procese, kao i njihovu<br />

međusobnu povezanost i uticaj<br />

3. Na kritički način analizira i razmatra i primenjuje društvene norme i pravila za zajednički život<br />

u raznolikosti<br />

4. Savesno i odgovorno pruža ideje i predloge i donosi odluke<br />

5. Doprinosi očuvanju i zaštiti sredine i održivom razvoju<br />

6. Efikasno koristi ITK i ostale savremene tehnologije<br />

1. Istražuje strukturu društvenih grupa i načine učestvovanja i uključivanja u njima<br />

Analizira i izvodi logične zaključke o uticaju Reaguje na stanje i potrebe zajednice i<br />

istaktunih istorijskih, društvenih, kulturnih, angažuje se u konkretnim akcijama u njenu<br />

političkih i obrazovnih, nacionalnih i<br />

korist, na osnovu istorijskih i ljudskih izvora i<br />

međunarodnih ličnosti, tokom različitih<br />

iskustava <strong>koji</strong> se odnose na slobodu,<br />

istorijskih perioda.<br />

ravnopravnost i demokraciju.<br />

Razmišlja o situaciji u kojoj se nalazi zajednica i<br />

o, angažuje se u konkretnim akcijama u njenu<br />

korist, na osnovu istorijskih i ljudskih izvora i<br />

iskustava <strong>koji</strong> se odnose na slobodu,<br />

ravnopravnost i demokraciju<br />

Preduzima inicijativu u omladinskim<br />

organizacijama u školi i van nje, radi<br />

razvijanja demokratskih procesa i bavi se<br />

pitanjima od interesa kroz konkretne akcije.<br />

2. Istražuje istorijske, društvene, prirodne i sredinske objekte, pojave i procese kao i<br />

vezu i uticaj između njih<br />

Kroz radove na projektima kritički analizira Aktivno učestvuje u (planiranju, organizaciji,<br />

67


KURIKULUM KOSOVA<br />

različitosti uzroka događaja i pojava u društvu i upravljanju, itd.) istraživačkim aktivnostima,<br />

sredini, iskazuje lično mišljenje o njihovom koristeći različite vrste informacija o<br />

uticaju na pojedinca, društvene sisteme i društvenim, istorijskim, geografskim<br />

globalni razvoj<br />

događajima i pojavama, i iznosi podatke <strong>koji</strong><br />

se zasnivaju na činjenicama, izbegavajući<br />

predrasude i subjektivne stavove.<br />

3. Na kritički način analizira i primenjuje društvene norme i pravila za zajednički život u<br />

diverzitetu<br />

Istražuje podatke <strong>koji</strong> se odnose na identitet<br />

(tradicija, pravila, verovanja, priče, legende,<br />

tipične zgrade i zgrade predstavništava,<br />

spomenici, itd.) svog i drugih naroda;<br />

objašnjava vrednosti nacionalnog, regionalnog,<br />

evropskog i globalnog identiteta.<br />

4. Savesno i odgovorno pruža ideje i predloge i donosi odluke<br />

Kroz radove na projektima ili grupne aktivnosti<br />

kritički analizira različitosti među sistemima<br />

donošenja odluka na lokalnom, regionalnom i<br />

međunarodnom nivou i njihov uticaj na život<br />

građana u različitim istorijskim okolnostima i<br />

periodima.<br />

Predstavlja činjenice i mišljenja, objašnjava<br />

njihovo poreklo i kroz njih donosi zaključke i<br />

predstavlja svoje stavove i poglede o<br />

različitim društvenim, istorijskim i kulturnim<br />

pitanjima, kao i o raznim prirodnim i<br />

geografskim pojavama.<br />

Procenjuje uticaj ekonomskog, naučnog i<br />

tehnološkog razvoja na društvo uopšte i na<br />

donošenje odluka.<br />

5. Doprinosi očuvanju sredine za održiv razvoj<br />

Na osnovu proučavanja jednog slučaja<br />

Analizira društvene i ekonomske<br />

identifikuje konkretan problem zagađenja karakteristike sredine, ekonomske,<br />

sredine u kojoj živi, planira rad, prikuplja socijalne, političke i kulturne procese i<br />

podatke, analizira ih i tumači i iznosi niz trajnih predstavlja društvene promene kao rezultat<br />

rešenja.<br />

interakcije na lokalnom, regionalnom i<br />

međunarodnom nivou.<br />

6. Efikasno iskorišćavanje ITK i ostalih savremenih tehnologija u digitalnom dobu<br />

Koristi razne pismene ili elektronske izvore za<br />

uzročno-posledičnu analizu važnih društvenih<br />

događaja i prirodnih pojava, u sredini u kojoj<br />

živi, na nacionalnom i međunarodnom nivou.<br />

Vešto koristi digitalne programe i sredstva<br />

kako bi postao informisan građanin i aktivan<br />

učesnik i društvenim delatnostima i<br />

održivom razvoju.<br />

II. STAVOVI I VREDNOSTI STRUKTURISANI KROZ OBRAZOVANJE IZ OBLASTI<br />

DRUŠTVA I SREDINe<br />

• Poštovanje prema drugima<br />

• Samopoštovanje<br />

• Saosećanje<br />

• Solidarnost<br />

• Humanizam<br />

• Filantropija<br />

• Jednakost<br />

• Tolerancija<br />

• Pravedan sud<br />

• Diskusija i debata<br />

• Konstruktivno učestvovanje<br />

III. SPOSOBNOSTI I VEŠTINE KOJE SE STIČU KROZ OBLAST DRUŠTVA I SREDINE<br />

• Korišćenje informacija<br />

• Istraživanje<br />

• Korišćenje izvora<br />

• Prikupljanje i dokumentacija informacija<br />

• Korišćenje rečnika<br />

• Izgradnja i čitanje grafikona, dijagrama, tabela i mapa<br />

• Evidencija sličnosti i različitosti<br />

68


KURIKULUM KOSOVA<br />

• Efektivno upravljanje vremenom<br />

• Povezanost između uzroka i posledice<br />

• Učestvovanje u društvenim aktivnostima<br />

• Učestvovanje u donošenju odluka<br />

• Inicijativa<br />

• Tumačenje resursa<br />

• Pravljenje modela<br />

• Analiza procesa<br />

IV. GLAVNI KONCEPTI OBLASTI DRUŠTVA I SREDINE<br />

Društvo Sredina Pojedinac Građanstvo Civilizacija<br />

Okruženje Pol/Rod Sloboda Jednakost Porodica<br />

Komunikacija Solidarnost Saosećanje Propisi Tolerancija<br />

Hronologija Društvene grupe Društveni odnosi Norme Prava<br />

Odgovornost Mesto i prostor Orijentacija Planeta Zemlja Mapa<br />

Vreme Prirodna sredina Zemlja Litosfera Atmosfera<br />

Hidrosfera Ljudsko okruženje Stanovništvo Stanište Ekonomija<br />

Region Država Kontinent More Rat<br />

Okean Migracija Odlučivanje Reljef Erozija<br />

Epoha Klima Izvor Narod Flora<br />

Fauna Ideje Sud Nervni sistem Emocije<br />

Kognitivnost Ličnost Percepcija Pamćenje Mišljenje<br />

Pojam Indukcija Oduzimanje Silogizam Filozofski pravci<br />

6. Dodela vremena (fond časova)<br />

U nastavnom planu osnovnog kurikuluma za ovaj nivo (za stepen 5 i stepen 6 kurikuluma)<br />

kako za opšte, tako i za stručno obrazovanje i obuku, određeno je minimalno vreme<br />

neophodno za svaku nastavnu oblast kurikuluma, koje je izraženo u procentima ili broju<br />

časova. Za oblast Društva i sredine određeno je vreme koje se smatra dovoljnim za<br />

postizanje ciljeva i ishoda učenja predviđenih za ovaj nivo. Na petom i šestom stepenu<br />

kurikuluma procenat vremena određen za ovu oblast, u opštem obrazovanju, je 16.67 % od<br />

celokupnog vremena predviđenog za sve oblasti. Dok za stručno obrazovanje i obuku<br />

predviđeni procenat za ovu oblast iznosi 6.25%<br />

7. Međukurikularna pitanja<br />

Među bitnim ciljevima oblasti Društva i sredine je i učenje međukurikularnih pitanja, koja će<br />

doprineti postizanju ključnih kompetencija predviđenih OKK-om. Neka od međukurikularnih<br />

pitanja koja treba uzeti u obzir na ovom nivou, a koja se obrađuju u kontinuitetu i na<br />

prethodnim nivoima jesu:<br />

Obrazovanje o miru<br />

Korišćenje medija (korišćenje medija u cilju shvatanja sveta <strong>koji</strong> nas okružuje),<br />

Obrazovanje za održivi razvoj (ekonomski, službe u zajednice; bezbednost, zaštita<br />

prirodne i ljudske sredine i razvoj ekoloških stavova).<br />

Jezik i veštine komunikacije kroz ceo kurikulum (dobar kvalitet komunikacije u svim<br />

predmetima),<br />

69


KURIKULUM KOSOVA<br />

Lični razvoj i veštine za život (obrazovanje o konzumaciji i štednji; poštovanje prema sebi i<br />

prema drugima, tolerancija, uzdržavanje, sposobnost sporazumevanja; samoinicijativa i<br />

priprema za budućnost).<br />

8. Nastavni materijali i sredstva<br />

Za kompetentno obrazovanje u nastavnoj oblasti „Društvo i sredina“ koriste se razni nastavni<br />

izvori, <strong>koji</strong> učenike motivišu za postizanje napretka u usvajanju navika i veština, koje će<br />

upotrebiti u sadašnjosti i u budućnosti.<br />

Pored školskih udžbenika učenici imaju pristup i drugim izvorima znanja. Školski udžbenici i<br />

ostali izvori služe nastavniku u realizaciji nastavnog procesa.<br />

Za održivo poznavanje oblasti Društva i sredine koristi se širok spektar nastavnih izvora,<br />

uključujući školske udžbenike, knjige za aktivnosti i vežbe, radne sveske, brošure, globusi,<br />

enciklopedije, obrazovni softver, projekti, razne posete, kao naprimer posete društvenim,<br />

kulturnim i prirodnim objektima.<br />

Nastavnici, učenici i ostali nosioci obrazovanja se takođe mogu angažovati u izradi prikladnih<br />

nastavnih izvora, kao na primer: rezultati projekata koje rade učenici mogu poslužiti kao<br />

dragoceni nastavni izvori za razne razrede.<br />

Nastavnici mogu iskoristiti i pripremiti dosijee, novine, časopise, specijalizovanu literaturu ili<br />

razne priručnike za aktivnosti sa učenicima. Isto tako, bitno je da učenici i nastavnici<br />

sarađuju u izradi raznih proizvoda koristeći izvore informativne tehnologije.<br />

9. Metodološka uputstva<br />

Kako bi se ostvarili ciljevi kurikuluma kroz oblast Društva i sredine preporučuje se korišćenje<br />

raznih metoda koje nadopunjuju jedna drugu i koje omogućuju razvoj kritičkog i kreativnog<br />

razmišljanja među učenicima, i primenu znanja u raznim situacijama.<br />

Nastavnik ima slobodu da izabere radnu metodologiju tako što će ispravno oceniti uslove,<br />

okolnosti i mogućnosti <strong>koji</strong>ma raspolaže. Oslanjajući se na uputstva u OKK-u nastavnik treba<br />

da uzme u obzir nastavu zasnovanu na postizanju kompetencija, nastavu sa učenikom u<br />

centru, sveobuhvatnost, diferenciranu nastavu, poštujući razne stilove učenja, kao i učenje<br />

zasnovano na projektima (UZP), kroz koje se razvijaju praktične veštine koje se zahtevaju<br />

OKK-om.<br />

U okviru metodologija predviđenih za ovu oblast i ovaj nivo preporučuju se korišćenje:<br />

• intervjua i usmenih izlaganja za sakupljanje podataka o događajima, mestima,<br />

ličnostima i načinu života. Njima se unapređuje korišćenje raznih izvora informacija.<br />

• debata, <strong>koji</strong>ma se razvijaju navika efikasnog komuniciranja, veštine kreativnog<br />

razmišljanja, prezentovanja stavova i argumentovanja ideja, sposobnosti za saradnju,<br />

socijalizaciju, itd.<br />

• opažanje i neposredni kontakt sa sredinom i prirodom, organizovanje nastavnih<br />

poseta i ekskurzija, čime se među učenicima razvijaju sposobnosti za istraživanje i<br />

opažanje, tumačenje i diskutovanje o raznim prirodnim i sredinskim pojavama.<br />

• racionalno korišćenje ITK-a od strane učenika u saradnji, ili na predlog nastavnika ili<br />

roditelja, pomaže u kompletiranju informacija i njegovu pripremu kako bi bio uspešan.<br />

70


KURIKULUM KOSOVA<br />

• interakcije u okviru grupe, čime se razvijaju sposobnosti za komunikaciju,<br />

organizovanje, upravljanje i za razlikovanje i procenu raznih situacija iz prošlosti i iz<br />

sadašnjosti, kao i sposobnosti za izvođenje zaključaka.<br />

Saradnje sa institucijama, interesnim grupama i civilnim društvom predstavljaju dodatne<br />

oblike rada <strong>koji</strong> se realizuju izvan škole. Opis raznih događaja i mesta, sakupljanje podataka i<br />

ostalih istraživačkih materijala, i izlaganje svog rada i rada grupe pred drugima, pomažu<br />

učeniku u postizanju kompetencija.<br />

10. Uputstva za ocenjivanje<br />

Ocenjivanje, kao jedan od najsloženijih procesa u sistemu obrazovanja, treba da služi kao<br />

podrška osnaživanju učenja, proveru pojedinačnog napredovanja učenika i uspešnom<br />

postizanju ishoda učenja i savladavanju kompetencija predviđenih kurikulumom.<br />

Preporučuje se da nastavnici tokom procesa ocenjivanja koriste razne oblike i instrumente za<br />

ocenjivanje i da učenicima pružaju ne samo pismene kriterijume već i brojne druge vrste<br />

ocenjivanja, kako bi konkretno razumeli ono što žele da postignu. Instrumenti za ocenjivanje<br />

treba da uvek budu prilagođeni svrsi ocenjivanja. U obliku i vrsti ocenjivanja, a naročito u<br />

načinu na <strong>koji</strong> se objavljuju rezultati, uvek treba da se ogleda cilj ocenjivanja. Način<br />

planiranja ocenjivanja uvek treba da bude transparentan i pravedan. Ocenjivanje uvek treba<br />

da se zasniva na najvišim etičkim standardima. Ocenjivanje učenika treba da bude<br />

motivišuće i objektivno.<br />

Na ovom nivou i za ovu oblast pri ocenjivanju treba uzeti u obzir specifičnosti uzrasta dece,<br />

njihove intelektualne kapacitete i pedagoška pravila.<br />

Karakteristike koje ističu oblast „Društvo i sredina“ kao oblast kojom se teži da se pripreme<br />

aktivni i odgovorni građani, zahtevaju da nastavnik koristi raznovrsne načine dnevnog,<br />

nedeljnog i ocenjivanja u drugim planiranim vremenskim rokovima. Predlaže se da se<br />

ocenjivanje usredsredi na razumevanje koncepata Društva i sredine, veštine i ponašanja i<br />

pozitivne stavove. Ocenjivanje treba da pomogne učenicima da se neprestano i aktivno<br />

popravljaju i napreduju i da primenjuju stečena znanja u svakodnevnom životu.<br />

Ocenjivanje je blisko povezano sa metodologijom podučavanja i zahteva kompatibilnost i<br />

konzistentnost u celom procesu. Mi ocenjujemo ono što težimo da postignemo, odnosno ono<br />

što odredimo kao metu. Pristup novog kurikuluma zasnovan na kompetencijama ima za cilj<br />

ocenjivanje onoga što su učenici u stanju da urade, dakle ocenjivanje praktične primene<br />

znanja stečenih u školi. Stoga se smatra neophodnim sprovođenje ocenjivanje kroz stalno<br />

opažanje učenikovih dostignuća i držanje evidencije u cilju dokumentovanja i planiranja<br />

daljeg rada sa učenicima.<br />

Ocenjivanje može poslužiti i radu u grupama, <strong>koji</strong> se može izvesti u raznim oblicima kao što<br />

su mini-projekti, itd., <strong>koji</strong>ma se mogu proceniti veštine učenika za saradnju, sposobnosti za<br />

izražavanje (govor), itd. Opažanje rada u grupama i pojedinačnih inicijativa može se oceniti i<br />

primenom tehnika koja se poznata pod nazivom „Bilten učešća“ ili tehnika koja se naziva<br />

„Kontrolna lista“, itd<br />

71


KURIKULUM KOSOVA<br />

OBLAST KURIKULUMA - ZDRAVLJE I DOBROBIT<br />

Uvod<br />

Obrazloženje i opis oblasti Zdravlja i dobrobiti<br />

Osnovni koncepti oblasti<br />

Pristup zasnovan na kompetencijama<br />

Ishodi učenja za oblast<br />

Međukurikularna pitanja<br />

Dodela vremena (plan časova)<br />

Nastavni materijali i izvori<br />

Metodološka uputstva<br />

Uputstva za ocenjivanje<br />

1. Uvod<br />

Nastavna oblast “Zdravlje i dobrobit” obrazuje i vaspitava učenike da postanu aktivni<br />

građani, <strong>koji</strong> samostalno ili u grupi preduzimaju mere za zdravu sredinu i zdrav život.<br />

2. Obrazloženje i opis oblasti Zdravlja i dobrobiti<br />

Cilj oblasti -Zdravlje i dobrobit- je da deci pruži znanja i veštine i usmeri ih ka zdravom životu,<br />

kako bi bili u stanju da preuzmu odgovornost za svoje i zdravlje i dobrobit drugih. Učenicima<br />

takođe pruža mogućnost da razviju i primene navike, kvaliteta, vrednosti i ponašanja, koje će<br />

im pomoći da se uspešno suoče sa životnim uspesima u sadašnjosti i u budućnosti.<br />

Učenje o zdravlju i dobrobiti omogućuje deci da:<br />

• razviju koncepte o razvoju čoveka i osnovna znanja o zdravlju;<br />

• se osposobe da promene sebe i okolinu koja ih okružuje;<br />

• da razumeju i otkriju svoje i osećanja, ponašanja i vrednosti drugih:<br />

• da kontrolišu svoje zdravstveno ponašanje, da svesno obezbede kvalitetno zdravlje;<br />

• da donose informisane odluke kako bi poboljšali njihovo mentalnu, emocionalnu,<br />

socijalnu i fizičku dobrobit;<br />

• da vode zdrav život;<br />

• da uče o higijeni, njenoj važnosti, zdravlju, seksualnom vaspitanju, faktorima<br />

opasnosti i kako da izbegnu opasnosti;<br />

• da uravnoteže rad i odmor, da se bave fizičkim aktivnostima i posvete pažnju opštoj<br />

higijeni i pravilima zdrave ishrane;<br />

• da se učenici informišu o bitnosti zdrave sredine za zaštitu zdravlja i za lični i kolektivni<br />

socijalni razvoj.<br />

72


KURIKULUM KOSOVA<br />

3. Koncepti oblasti i opis:<br />

• usklađeni i sveobuhvatni razvoj tela pomoću fizičkih i sportskih aktivnosti,<br />

• fizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobit,<br />

• zdrava ishrana,<br />

• seksualno i reproduktivno zdravlje,<br />

• opasnost od upotrebe supstancija koje stvaraju zavisnost,<br />

• obrazovanje o sredini.<br />

Fizičko vaspitanje<br />

Fizičko vaspitanje učenicima pruža platformu pomoću koje mogu da izgrade fizičke<br />

kompetencije, da poboljšaju fizičke aspekte kako bi pomogli razvoju ličnih i interpersonalnih<br />

veština i atributa. Učenicima omogućuje da razviju koncepte i sposobnosti <strong>koji</strong> su im potrebni<br />

za učestvovanje u jedan široki spektar fizičkih, sportskih aktivnosti, plesu i učenju u prirodi,<br />

koje pomažu razvoju njihove fizičke dobrobiti i pripremaju ih za aktivan i zdrav život.<br />

Potpuna fizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobit<br />

Fizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobit učenicima pruža mogućnost da<br />

upoznaju, čuvaju i neguju svoje i zdravlje drugih, da upoznaju i otkriju svoja osećanja, da<br />

razviju poštovanje prema sebi i prema drugima. To će im doneti samopouzdanje u njihova<br />

dostignuća, pomoći im da upravljaju svojim osećanjima i pripremiti ih da se izbore sa<br />

različitim situacijama.<br />

Zdrava ishrana<br />

Zdrava ishrana doprinosi poboljšanju pravilne ishrane dece putem promovisanja poruka koje<br />

se odnose na zdravu hranu i dozvoljavaju[i im da biraju zdravu hranu i razvijaju[i njihove<br />

navike za zdravu ishranu. To učenicima pomaže da upoznaju i shvate bezbedne i higijenske<br />

prakse koje će primeniti u svakodnevnoj rutini.<br />

Reproduktivno i seksualno zdravlje<br />

Cilj Reproduktivnog i seksualnog zdravlja je da deca shvate promene koje se dešavaju<br />

njihovom telu, da sakupe informacije o njihovom razvoju i rastu, procesima ljudske<br />

reprodukcije i problemima seksualnog zlostavljanja.<br />

Opasnost od upotrebe supstancija koje stvaraju zavisnost<br />

Učenici razvijaju razumevanje o upotrebi i zloupotrebi različitih supstancija, uključujući i<br />

neprepisane lekove, alkohol, drogu, duvan, itd. Oni razvijaju razumevanje o njihovom uticaju,<br />

o preuzimanju rizika u ponašanju i njihovim životnim izborima.<br />

Obrazovanje o sredini<br />

Obrazovanje o sredini pomaže učenicima da postanu svesni o okruženju i da sebe i druge<br />

mogu da zaštite od štetnih faktora. Ekološka svest podrazumeva razvoj osećaja<br />

obaveštenosti i odgovornosti za čuvanje i korišćenje sredine.<br />

73


KURIKULUM KOSOVA<br />

Učenicima treba pomoći da shvate da prirodnu sredinu treba čuvati i štititi, kako bi se stvorili<br />

uslovi I mogućnosti za održiv razvoj sredine u kojoj žive.<br />

4. Pristup zasnovan na kompetencijama<br />

Prema OKK učenje o zdravlju i dobrobiti zasniva se na kompetencijama i pristupu sa<br />

učenicima u centru. Organizacija nastave je uglavnom usredsređena na to šta učenici treba<br />

da znaju da rade i šta treba da budu u stanju da rade. Kako bi nešto postigli učenicima su<br />

neophodna znanja, navike, odgovarajuće veštine, ali i određeni stavovi, <strong>koji</strong> mogu biti<br />

pozitivni, negativni ili indiferentni.<br />

5. Ishodi iz oblasti “Zdravlje i dobrobit”<br />

ISHODI UČENJA ZA STEPENE 5-6<br />

Stepen 5<br />

Stepen 6<br />

Razredi 10, 11<br />

Razredi 12<br />

I. Znanja, shvatanja i veštine koje se razvijaju kroz iskustva i učenja koja<br />

olakšavaju:<br />

• Razvoj i očuvanje mentalne, emocionalne, društvene i fizičke dobrobiti kod<br />

kuće, u školi i zajednici<br />

• Praksu ishrane i zdrave konzumacije<br />

• Primenu fizičkog vaspitanja, fizičkih i sportskih aktivnosti<br />

• Shvatanje detinjstva, adolescencije, uloge roditelja; izgradnja otvorenih<br />

odnosa, staranje o seksualnom zdravlju<br />

• Sprečavanje i izbegavanje zloupotrebe opasnih supstancija<br />

• Planiranje odluka i promena<br />

Razvoj i održavanje mentalne, emocionalne, društvene i fizičke dobrobiti u<br />

Mentalna i<br />

emocionalna<br />

dobrobit<br />

Društvena<br />

dobrobit<br />

Fizička dobrobit<br />

Zdrava hrana i<br />

ishrana<br />

kući, školi i zajednici<br />

Bira adekvatnu strategiju kada se<br />

suočava sa teškim emocionalnim<br />

situacijama u njegovom/njenom i<br />

životu drugih (npr.: problemi u<br />

porodici, nezgode, gubici života, i<br />

razne vrste stresa, itd.)<br />

Pokazuje organizacione veštine u<br />

planiranju, upravljanju i proceni<br />

usluga za zajednicu - “Grupni<br />

projekti”<br />

Postupa na koordiniran i<br />

odgovoran način u situacijama<br />

različitih nesreća koje su uzrok<br />

prirodnih i fizičkih nepogoda.<br />

Primena zdrave ishrane i konzumiranja<br />

Pokazuje veštine u pripremanju<br />

zdrave hrane za ispunjavanje<br />

potreba jednog zdravog<br />

pojedinca.<br />

Razlikuje situacije i pomaže drugima kada se<br />

osećaju usamljeni, pogrešno shvaćeni i<br />

napušteni.<br />

Aktivno procenjuje rezultate grupnih<br />

projekata i aktivnosti i preduzima nove<br />

inicijative za pružanje usluga zajednici.<br />

Pokazuje znanja i veštine u upotrebi<br />

adekvatnih sredstava za brzu reakciju u<br />

situacijama raznih nepogoda.<br />

Razmatra i samostalno odlučuje o izborima<br />

hrane na koje utiču razni faktori: izvori hrane,<br />

finansije, kultura, vera i objašnjava politike i<br />

zakonodavstvo o prehrani i zdravlju, kao i<br />

njihov uticaj na pojedinca i zajednicu uopšte.<br />

74


KURIKULUM KOSOVA<br />

bezbednost i<br />

primena<br />

higijene<br />

Hrana i kultura<br />

potrošača<br />

Fizičko<br />

vaspitanje<br />

Fizičke i<br />

sportske<br />

aktivnosti<br />

Fizička<br />

aktivnost i<br />

zdravlje<br />

Shvatanje<br />

detinjstva,<br />

mladosti i uloge<br />

roditelja<br />

Odnosi<br />

Seksualno<br />

zdravlje<br />

Inicira, planira, organizuje i<br />

upravlja društveno značajnim<br />

aktivnostima kroz projekte <strong>koji</strong> se<br />

bave problemima životne sredine<br />

u okruženju u kojem živi.<br />

Razume uticaj reklama i medija<br />

na potrošače i koristi razne izvore<br />

za donošenje ispravnih odluka.<br />

Primenjuje zdravo ponašanje i savetuje<br />

druge o zdravom ponašanju, koje doprinosi<br />

očuvanju i razvoju zdravlja pojedinca i<br />

društva.<br />

Poznaje i sprovodi prava i odgovornosti<br />

potrošača i identifikuje agencije koje<br />

podržavaju ta prava.<br />

Primena fizičkog obrazovanja, fizičkih aktivnosti i sporta<br />

Ceni značaj i ulogu kulturnog Pokazuje pozitivan stav prema uticaju<br />

nasleđa i sporta i doprinosi fizičkih i sportskih aktivnosti na razvoj<br />

njihovom očuvanju, promociji i tolerantnog međusobnog ponašanja i<br />

prezentaciji.<br />

negovanje navika za očuvanje zdravlja i<br />

Po svom izboru svakodnevno<br />

učestvuje u energičnim<br />

delatnostima uključujući i sport i<br />

prikuplja informacije o<br />

mogućnostima koje su na<br />

raspolaganju u mestu u kojem živi<br />

i šire.<br />

Iskazuje pozitivan stav prema<br />

uticaju fizičkih i sportskih<br />

aktivnosti na razvoj tolerantnog<br />

međusobnog ponašanja i<br />

negovanje navika za očuvanje<br />

zdravlja i unapređenje dobrobiti.<br />

unapređenje dobrobiti.<br />

Demonstrira aktivno učestvovanje u<br />

postizanju ličnih ciljeva i bira koordinirane i<br />

komplikovane gimnastičke vežbe koje utiču<br />

na poboljšanje fizičkih performansi.<br />

Istražuje faktore <strong>koji</strong> mogu da utiču na<br />

učestvovanje u fizičkim aktivnostima, izbor<br />

hrane i uticaj aktivnosti na zdravlje naroda<br />

Kosova i šire.<br />

Razumevanje detinjstva, mladosti, uloge roditelja; izgradnja otvorenih<br />

odnosa, upravljanje seksualnim zdravljem<br />

Poznaje mesta u <strong>koji</strong>ma može Objašnjava značaj i odgovornost<br />

dobiti podršku u vezi sa<br />

roditelja/staratelja i odgovoran je za odluke<br />

situacijama koje podrazumevaju koje donosi u vezi sa njegovom/njenom<br />

zlostavljanje i razume zakone <strong>koji</strong> budućnošću.<br />

ga štite od raznih vrsta<br />

zlostavljanja.<br />

Inicira, učestvuje i preuzima<br />

odgovornost za organizaciju<br />

akcija i aktivnosti koje se<br />

sprovode u školi i zajednici.<br />

Sprovodi osnovna znanja koja se<br />

odnose na opasnosti po<br />

seksualno i reproduktivno<br />

zdravlje, negativnim pojavama i<br />

navikama koje utiču na njegov i<br />

život njegovih vršnjaka.<br />

Analizira i odgovorno i na nezavisan način<br />

donosi odluke za stvaranje pozitivne klime u<br />

školi i sredini u kojoj živi, svestan je svojih<br />

postupaka i njihovih posledica po život.<br />

Postupa samostalno u vezi sa seksualnim i<br />

reproduktivnim zdravljem, na osnovu<br />

proverenih informacija.<br />

Planiranje porodice i porodični odnos.<br />

Sprečavanje i izbegavanje zloupotrebe opasnih supstancija<br />

Demonstrira strategiju za<br />

donošenje informisanih odluka za<br />

očuvanje i poboljšanje<br />

njegovog/njenog zdravlja i<br />

dobrobiti, i ume da ih primeni u<br />

teškim, izazovnim situacijama<br />

uključujući i pritisak vršnjaka.<br />

Odgovorno <strong>rukovodi</strong> stečenim znanjima<br />

tokom praktičnog sprovođenja raznih metoda<br />

za izbegavanje potencijalnih opasnosti,<br />

upotrebljavajući postojeće kapacitete unutar<br />

i van škole.<br />

75


KURIKULUM KOSOVA<br />

Planiranje odluka i promena<br />

Analizira interese, sposobnosti i<br />

sklonosti radi donošenja realnih i<br />

pogodnih odluka koje postavlja<br />

kao ciljeve i planove za<br />

njegove/njene prolazne faze u<br />

budućnosti.<br />

II. STAVOVI, VREDNOSTI I VEROVANJA<br />

• Poštovanje prema profesiji i diverzitetu<br />

• Tolerantan<br />

• Poštovanje prema drugima<br />

• Doprinosi<br />

• Potrošač<br />

• Odlučan<br />

• Odgovoran<br />

• Odlučuje<br />

• Međusobni odnosi<br />

• Dobrobit<br />

• Izazovan<br />

III. ZNANJE<br />

• Analizira<br />

• Diskutuje<br />

• Razlikuje situacije<br />

• Identifikuje<br />

• Kritičko razmišljanje<br />

• Postavlja ciljeve<br />

IV. VEŠTINE<br />

• Primenjuje strategije<br />

• Procenjuje mogućnosti<br />

• Projektuje odgovarajuća ponašanja<br />

• Deluje<br />

• Demonstrira<br />

• Procenjuje opasne situacije<br />

• Istražuje<br />

• Doprinosi<br />

• Zalaže se<br />

• Predstavlja<br />

• Ojačava<br />

• Aktivno učestvovanje<br />

• Inicira, učestvuje<br />

• Organizuje<br />

• Planira<br />

• Rukovodi<br />

• Upotrebljava kapacitete<br />

• Istražuje profesije<br />

• Pravi izbor (odlučuje)<br />

Istražuje razne profesije, učenje poslova<br />

(kursevi, obuka), kako bi doneo odluku u<br />

skladu sa svojim interesovanjima i<br />

veštinama.<br />

6. Međukurikularni pristup<br />

Međukurikularnih pitanja i dimenzije koje treba uzeti u obzir jesu:<br />

- Obrazovanje o miru i toleranciji,<br />

76


KURIKULUM KOSOVA<br />

- Lični razvoj i sposobnost za život,<br />

- Obrazovanje za održivi razvoj,<br />

- Zdravstveno obrazovanje, uključujući seksualno vaspitanje,<br />

- Obrazovanje u ITK/osnovni elementi i elektronsko učenje,<br />

- Obaveštenje o karijeri,<br />

- Priprema za život i rad,<br />

- Obaveštenost o ekonomiji,<br />

- Obrazovanje za preduzetništvo,<br />

- Jezičke veštine i veštine za komunikaciju kroz ceo kurikulum.<br />

7. Dodela vremena (plan časova)<br />

Nastavna oblast „Zdravlje i dobrobit“ obuhvata aktivnosti koje podstiču razvoj fizičkih,<br />

psihičkih, emocionalnih i socijalnih veština uključujući i časove: Fizičkog i sportskog<br />

vaspitanja, Zdravstvenog vaspitanja i Zdravstvenog, seksualnog i porodičnog vaspitanja na<br />

trećem (3.) nivou. U OKK-u je takođe određen broj i procenat nastavnih časova.<br />

Kriterijum za osnovni kurikulum Zdravlja i dobrobiti je: obim, ravnoteža, horizontalna i<br />

vertikalna veza ishoda učenja sa (6) ključnih kompetencija, i kontinuitet njihove realizacije od<br />

1. do 12. razreda.<br />

8. Metodološka uputstva<br />

Za realizaciju gradiva koje je definisano u kurikularnoj oblasti „Zdravlje i dobrobit“ mogu da<br />

se koriste razne metode rada u cilju ispunjavanja zahteva koje ova oblast sadrži, ali i zbog<br />

specifičnosti koje ona sadrži. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su metode<br />

predavanja sa učenikom u centru.<br />

Učenje u saradnji - dešava se kada učenici rade zajedno, ponekad u parovima, a ponekad<br />

u grupama, na jednom zajedničkom zadatku, na proučavanju jedne određene teme ili kako bi<br />

postigli uzajamno razumevanje u smišljanju novih ideja. Nastavnik može vrlo uspešno<br />

realizovati nastavni čas kroz rad u grupama, igranje uloga, generisanje ideja (brainstorming),<br />

itd.<br />

Zdravstveno obrazovanje se može realizovati kroz razne oblike, koriste[i interaktivne metode<br />

koje se kombinuju u oblike rada kao što su: rad u malim grupama, posete raznim<br />

zdravstvenim ustanovama, nedelja zdravlja, nedelja čistoće, pozorišne predstave, izložbe<br />

dečijih crteža i radova na teme iz oblasti zdravstvenog obrazovanja, simbolične igre sa<br />

ulogama na određenu temu, itd.<br />

9. Nastavni materijali i izvori<br />

Za uspešnu realizaciju kompetencija iz nastavne oblasti „Zdravlje i dobrobit“ , važno je da se<br />

upotrebe različita nastavna sredstva kako bi motivisali učenike i stimulisali njihov napredak u<br />

77


KURIKULUM KOSOVA<br />

postizanju navika i veština za sadašnjost i za budućnost. Sa obzirom na to da su školski<br />

udžbenici važna i vredna sredstva za učenje, učenicima ne bi trebalo ograničiti pristup<br />

informacijama samo u školskim udžbenicima, nego im omogućiti i pristup drugim izvorima i<br />

sredstvima koja mogu da im posluže u planiranju i realizaciji nastavnog procesa u razredu.<br />

Za što uspešniju realizaciju nastavne oblasti „zdravlje i dobrobit“ treba da se koristi široki<br />

spektar nastavnih sredstava, uključujući i školske udžbenike, knjige aktivnosti i vežbi, radne<br />

knjige, brošure, atlase, enciklopedije, obrazovne softvere, projekte, razna istraživanja, razne<br />

analize i izveštaje iz ove oblasti i ostale knjige.<br />

Nastavnici i učenici se mogu angažovati u izradi i korišćenju nastavnih materijala kao npr.:<br />

rezultati realizovanih projekata učenika mogu biti dragocena nastavna sredstva za druge<br />

razrede. Nastavnici mogu iskoristiti i pripremiti dosijee, novine, časopise, specijalizovanu<br />

literaturu ili razne priručnike za aktivnosti sa učenicima. Isto tako, bitno je da učenici i<br />

nastavnici sarađuju u izradi raznih proizvoda koristeći izvore informativne tehnologije<br />

10. Uputstva za ocenjivanje<br />

Oblast „zdravlje i dobrobit“, zbog svoje prirode i specifičnosti koje sadrži, zahteva raznolikost<br />

oblika redovnog ocenjivanja, pri čemu je glavni fokus na razumevanju zdravlja, koncepata i<br />

primene pozitivnog ponašanja i stava. Drugim rečima, učenici bi trebalo da u svakodnevnom<br />

životu nastave da na aktivan i kontinuiran način primenjuju u praksi ono što su naučili.<br />

Takođe bi bilo od značaja za predmete iz oblasti zdravstvenog vaspitanja da se, zbog njenih<br />

specifičnosti, osim numeričkog ocenjivanja primeni, i to u velikoj meri, i opisno ocenjivanje<br />

zato što se grupni rad, projekti, motorne sposobnosti, sposobnost govora itd., ne mogu<br />

oceniti pomoću testova. Da bi se oni proceniti i ocenili koriste se drugi instrumenti. Direktno<br />

nadgledanje je pogodan postupak za oblast zdravstvenog vaspitanja i može se koristiti u<br />

raznim nastavnim situacijama na svim nivoima obrazovanja.<br />

Postoje neki načini i instrumenti <strong>koji</strong> pomažu direktnom nadgledanju aktivnosti učenika, <strong>koji</strong><br />

se koriste za ocenjivanje.<br />

Bilten učešća- tehnika posmatranja koja može da se koristi za nadgledanje manjih grupa ili<br />

tokom razgovora. Bilten pokazuje ko pruža pomoć, koliko često sarađuje i koliko je značajna<br />

ta pomoć, itd.<br />

Kontrolna lista – sadrži spisak sa temama, ciljevima, znanjima koja će se nadgledati kod<br />

učenika. Glavni cilj spiska je da se zavede stalna procena napretka učenika, pokazujući kako<br />

on izvršava svoje zadatke ili postiže razne ciljeve. Pored spiska sa elementima <strong>koji</strong> se<br />

nadgledaju daje se i jedan stepen ocene.<br />

Dosije učenika – predstavlja tačan i celokupan portret, <strong>koji</strong> se koristi kao kolekcija radova,<br />

kako bi pokazao modele radova učenika, <strong>koji</strong> potvrđuju razvoj učenika i njegovu sposobnost<br />

na nivou radova. Njegova upotreba poboljšava podučavanje tako što integriše ocenjivanje za<br />

učenje (OzU).<br />

Dosije može da sadrži: crteže, jedan projekat, jedan rad, planove, itd.<br />

Dosije je važan zbog toga što:<br />

• Pruža informacije nastavniku, roditeljima i učeniku (o njegovom razvoju i napretku)<br />

• Pruža učeniku kompletan pregled njegovog rada<br />

78


KURIKULUM KOSOVA<br />

• Pripremajući sam svoj dosije, učenik igra bitnu ulogu u procesu učenja i procene<br />

(samo-ocenjivanje).<br />

Povratna informacija – cilj je da se provere i procene učenikova dostignuća, i poslužiće<br />

kao dijalog između nastavnika i učenika o kvalitetu učenja, nastave i opštim dostignućima.<br />

Povratna informacija služi za identifikaciju poteškoća sa <strong>koji</strong>m se učenik suočava tokom<br />

učenja, ali istovremeno dovodi do otkrivanja uzroka <strong>koji</strong> vode do tih poteškoća, i mogućnosti<br />

za unapređenje njegovog rada. Povratna informacija ima efekat kada se dobije u pravo<br />

vreme - onda kada je učeniku neophodna.<br />

79


KURIKULUM KOSOVA<br />

OBLAST KURIKULUMA - ŽIVOT I RAD<br />

Uvod<br />

Obrazloženje i opis oblasti Život i rad<br />

Osnovni koncepti oblasti<br />

Ishodi učenja za oblast kurikuluma Život i rad<br />

Dodela vremena (plan časova)<br />

Međukurikularni pristup<br />

Nastavni materijali i izvori<br />

Metodološka uputstva<br />

Uputstva za ocenjivanje<br />

1. Uvod<br />

Dok se priprema za život i rad ističe kroz celi kurikulum kao jedno važno pitanje, cilju oblasti<br />

kurikuluma „Život i rad“ je da doprinese više kao „noseća“ oblast za razvoj kompetencija za<br />

život i rad. Na SK 5 i SK 6 kurikuluma ova oblast je, pored veština vezanih za ekonomiju,<br />

preduzetništvo, orijentaciju na karijeru, tehnologiju i ITK, usredsređena na životne veštine.<br />

2. Obrazloženje i opis oblasti Život i rad<br />

Kroz ovu oblast kurikuluma, učenici će se upoznati sa različitim ulogama pojedinaca u životu<br />

i na poslu, kao članove porodica, građane, proizvođača, potrošača, poslodavaca i radnika.<br />

Učenici će razviti svest i samopouzdanje o postojanju raznih mogućnosti za stručnu<br />

orijentaciju i karijeru (priprema za tržište rada i dalje obrazovanje), korišćenje ITK, razvoj<br />

veština za preduzetništvo, upotrebu profesionalne i potrebu za razvojem međuličnih odnosa<br />

u životu i na poslu u smislu tolerancije i uzajamnog poštovanja.<br />

Oni će razviti duh za preduzetničke inicijative; izrađivaće i poštovaće poslovne planove i<br />

vremenske rokove i upoznaće se sa kvalitetima postupaka i rezultata.<br />

Učenje iz oblasti Život i rad učenicima pruža mogućnost da:<br />

• Da razumeju i primenjuju prakse rada kod kuće, u školi i zajednici<br />

• Razvoj ličnih kvaliteta za život i rad<br />

• Razumeju upotrebu tehnologije u svakodnevnom životu i radu<br />

• Upotrebu ITK-a kako bi usavršili učenje i poboljšali kvalitet svakodnevnog života<br />

• Vežbaju razvoj preduzetništva i poslovanja (simulacija)<br />

• Promovisanje bezbednih uslova za život i rad<br />

• Pripremu za profesionalni život i buduću karijeru<br />

• Lakoću komunikacije u životu i radu<br />

• Spremnost za zaštitu u očuvanje prirode i sredine.<br />

80


KURIKULUM KOSOVA<br />

3. Osnovni koncepti oblasti:<br />

• Savetovanje i orijentacija u karijeri<br />

• Tehnologija, uključujući ITK<br />

• Rad i preduzetničko obrazovanje<br />

Savetovanje i orijentacija u karijeri<br />

Kod učenika razvija sposobnost da otkriju mogućnosti za karijeru i sposobnost da sami<br />

procene svoja interesovanja i sklonosti kako bi doneli odluku o daljem obrazovanju/obuci i<br />

poslu, kako bi postali funkcionalni članovi društva.<br />

Veoma je bitno da učenici imaju pune informacije o tržištu rada u mestima u <strong>koji</strong>ma žive, ali i<br />

na nivou zemlje i o svetskom tržištu rada.<br />

Učenicima se pružaju opšte informacije o lokalnom tržištu rada.<br />

Učenici će raditi na boljem upoznavanju sebe samih.<br />

Tehnologija, uključujući ITK<br />

Tehnologija učenicima omogućuje savladavanje znanja i veština neophodnih u kontekstu<br />

tehničko-tehnoloških razvoja, njihovog uspešnog i nezavisnog korišćenja, uključujući i<br />

opremu i tehnologiju dotične profesije i ITK.<br />

Učenici savladavaju koncepte o tehničko-tehnološkim procesima, razvijaju tehničke veštine i<br />

sposobnosti za planiranje praktičnih postupaka.<br />

Učenici savladavaju veštine za korišćenje ITK-a u svrhu pronalaženja, razvoja, analize i<br />

predstavljanja informacija, kao i modela za rešavanje problema u određenim situacijama.<br />

Rad i preduzetničko obrazovanje<br />

Proučavanje preduzeća i razvoj preduzetništva učenicima omogućuje da istraže potrebe za<br />

kreativnost u preduzeću, bilo kao poslodavci ili kao zaposleni, da identifikuju i upotrebe<br />

nekoliko veština i da razviju atribute <strong>koji</strong> se odnose na preduzetničke veštine.<br />

Pretraživanje poslova u lokalnoj i globalnoj ekonomiji omogućuje učenicima da istraže uticaj<br />

na tržište rada i posledice za njihovu budućnost u smislu zaposlenja. Učenici se opremaju<br />

sposobnostima i veštinama neophodnim za preduzetništvo kao što su planiranje biznisa,<br />

administracija, marketing, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje projektima.<br />

4. Pristup zasnovan na kompetencijama<br />

Ciljevi kosovskog obrazovanja će se realizovati u kulikularnoj oblasti Život i rad kroz<br />

postepeno sticanje i negovanje ključnih kompetencija predviđenih OKK-om.<br />

Oblast Život i rad, treba da se realizuje na taj način da učenicima omogući sticanje u primenu<br />

glavnih kompetencija predviđenih OKK-om. Organizovanje nastave treba da se usredsredi<br />

na to šta učenici treba da znaju i budu u stanju da urade. To se ogleda u znanjima,<br />

veštinama, navikama ali i u stavovima i ponašanjima koja učenici treba da pokažu.<br />

81


5. Ishodi učenja za oblast Život i rad<br />

KURIKULUM KOSOVA<br />

Ishodi kurikularne oblasti za Stepen 5-6<br />

Nastavni ishodi su određeni na osnovu glavnih koncepata oblasti, GIU za kurikularnu oblast<br />

Život i rad sadrže u sebi zahteve koje učenici treba da dostignu nakon završetka svakog<br />

stepena.<br />

Ishodi učenja sadrže znanja, veštine, stavove i vrednosti <strong>koji</strong> se razvijaju i produbljuju<br />

postepenim napredovanjem, imajući u vidu fizički i psiho-motorni razvoj učenika. Ovi ishodi<br />

omogućavaju savladavanje svih šest kompetencija predviđenih OKK-om sa posebnim<br />

naglaskom na kompetenciju produktivnog doprinosioca.<br />

ISHODI UČENJA ZA STEPENE 5 i 6<br />

Stepen 5<br />

Razredi 10,11<br />

Stepen 6<br />

Razred 12<br />

1. Shvatanje i primena praktičnog rada kod kuće, u školi i zajednici<br />

1. Opisuje razlike između pojedinačnog<br />

rada i radova na projektima.<br />

1. Sprovodi aktivnosti povezane sa<br />

pojedinačnim i grupnim radom tokom<br />

realizacije određenih proizvoda i projekata.<br />

2. Istražuje i efektivno organizuje i<br />

predstavlja informacije za pojedinačne<br />

i grupne praktične aktivnosti.<br />

2. Koristi lična znanja i iskustva za dizajniranje i<br />

sprovođenje pojedinačnih i grupnih radova na<br />

školskim projektima.<br />

2. Unapređenje ličnih kvaliteta za život i rad<br />

1. Pokazuje veština neophodne za 1.Procenjuje lične sposobnosti i postignuća<br />

pristup mogućnostima za zaposlenje. identifikovana na osnovu različitih oblasti<br />

interesovanja, u skladu sa ciljevima<br />

postavljenim za sopstveno poboljšanje,<br />

uzimajući u obzir uticaj na izbor karijere u<br />

budućnosti.<br />

3. Shvatanje i upotreba tehnologije u svakodnevnom životu i radu<br />

1. Opisuje uticaj aktuelnog tehnološkog<br />

razvoja kao potrebu za razvoj<br />

profesionalnih kapaciteta u cilju<br />

zapošljavanja.<br />

1.Objašnjava značaj kreativnosti i inovacije i<br />

razvija/učestvuje u školskim projektima kako<br />

bi promisao/la preduzetnički duh, kroz<br />

poređenje sa najboljim praksama i kroz razvoj<br />

veština za planiranje karijere.<br />

2. Opisuje ulogu i funkciju proizvoda i<br />

usluga za određene destinacije u cilju<br />

ispunjavanja dnevnih i životnih<br />

potreba i zahteva.<br />

2. Procenjuje kvalitet, funkcionalnost, valjanost<br />

opreme, proizvoda i usluga koje koriste<br />

porodica, škola i zajednica.<br />

4. Upotreba ITK-a za unapređenje učenja i kvaliteta svakodnevnog života<br />

1. Koristi informativnu tehnologiju u cilju 1. Koristi napredne programe za obavljanje<br />

ispunjavanja, poboljšanja i<br />

dnevnih radova u svakodnevnom životu<br />

unapređenja njegovih/njenih i<br />

unutar i van škole.<br />

iskustava drugih.<br />

5. Vežbanje razvijanja preduzetništva i poslovanja<br />

1. Da bi zaštitio sebe sprečava opasnosti<br />

koje mogu da se dese na radnom<br />

mestu.<br />

1. Radi svoje i zaštite ambijenta i drugih,<br />

sprečava opasnosti koje mogu da se dese na<br />

radnom mestu i mestu gde živi.<br />

82


KURIKULUM KOSOVA<br />

6. Promovisanje bezbednih uslova za život i rad<br />

1. Predstavlja situacije sopstvenih 1. Donosi odgovarajuće odluke koje se odnose<br />

znanja i veština za istraživanje<br />

na dalji razvoj u karijeri, analizirajući i<br />

mogućnosti na tržištu rada.<br />

upoređujući lične opcije.<br />

7. Priprema za profesionalni život i buduću karijeru<br />

1. Čita, tumači i popunjava dokumenta<br />

za lične potrebe na osnovu<br />

zakonodavstva i potreba tržišta rada.<br />

8. Komunikacija za/o životu i radu<br />

1. Čita, tumači i popunjava dokumenta<br />

za lične potrebe na osnovu<br />

zakonodavstva i potreba tržišta rada.<br />

9. Zaštita i očuvanje prirode i sredine<br />

1. Shvata, opisuje i demonstrira odnos<br />

između tehnologije, Društva i sredine.<br />

II. STAVOVI, VREDNOSTI I UVERENJA<br />

• Poštuje sebe i druge<br />

• Samopoštovanje<br />

• Odgovornost<br />

• Tolerancija<br />

• Poštovanje različitosti<br />

• Naklonjen<br />

• Pozitivan stav<br />

• Saradnik<br />

• Poštuje kodeks ponašanja<br />

• Poštuje propise<br />

• Spremnost<br />

• Samouveren<br />

• Radoznao<br />

• Nezavisnost mišljenja i postupanja<br />

• Inicijativa i interesovanje za razne pristupe<br />

• Pouzdanost u sopstvene snage<br />

• Samopouzdanje u upotrebi tehnologije<br />

• Volja<br />

• Spremnost za saradnju<br />

• Otvoren stav prema pružanju podrške drugima<br />

• Navike i veština tokom teoretskog i praktičnog rada<br />

• Samo-procena, samo-kritičnost<br />

• Konstruktivne kritike<br />

• Poštovanje prema tačnosti<br />

• Istraživanja o profesionalnoj orijentaciji<br />

III. ZNANJA<br />

• Identifikuje različite opasnosti<br />

• Razume uticaj negativnih i pozitivnih postupaka<br />

• Razmenjuje iskustva<br />

• Opisuje<br />

• Identifikuje<br />

• Primenjuje<br />

• Meri<br />

• Procenjuje<br />

83<br />

1. Koristi softverske aplikacije za obradu<br />

podataka o raznim profesionalnim<br />

aktivnostima.<br />

1. Koristi softverske aplikacije za obradu<br />

podataka o raznim profesionalnim<br />

aktivnostima.<br />

1. Kritički interveniše kada negativne posledice<br />

ekonomskog razvoja ili kršenje ekoloških<br />

propisa utiču na prirodnu sredinu koja nas<br />

okružuje i na globalnom nivo.


KURIKULUM KOSOVA<br />

• Skicira<br />

• Seče<br />

• Kreira modele<br />

• Pristup problemima iz različitih perspektiva<br />

• Dizajn (kreativnost)<br />

• Istraživanje<br />

• Obrazlaganje<br />

• Planiranje<br />

• Argumentacija<br />

• Biznis<br />

• Ekonomija<br />

• Orijentacija u karijeri<br />

• Tržište rada<br />

• Poslodavac<br />

• Preduzimač<br />

IV. VEŠTINE<br />

• Diskutuje<br />

• Aktivno učestvuje<br />

• Objašnjava<br />

• Demonstrira ponašanje, navike<br />

• Primenjuje principe<br />

• Primenjuje vežbe<br />

• Sarađuje<br />

• Istražuje<br />

• Grafička komunikacija<br />

• Fleksibilnost<br />

• Samo-procena<br />

• Samo-kontrola<br />

• Odlučnost<br />

• Elektronska komunikacija<br />

6. Međukurikularna pitanja<br />

Unutar kurikularne oblasti Život i rad jedan od važnih ciljeva je realizacija međukurikularnih<br />

pitanja koja će pomoći u postizanju glavnih kompetencija predviđenih OKK-om. Neka od<br />

međukurikularnih pitanja koja treba da se uzmu u obzir na ovom nivou, koja se istovremeno<br />

mogu obraditi i na drugim nivoima jesu:<br />

• Poznavanje medija (korišćenje medija za upoznavanje sveta koja nas okružuje),<br />

• Obrazovanje o održivom razvoju (usluge u zajednici),<br />

• Zaštita okoline i razvoj ekoloških stavova,<br />

• Lični razvoj i životne veštine,<br />

• Dobrovoljni rad,<br />

• Obrazovanje o opasnosti od mina,<br />

• Obrazovanje u ITK/osnovni elementi i elektronsko učenje,<br />

• Obaveštenje o karijeri,<br />

84


KURIKULUM KOSOVA<br />

• Priprema za život i rad,<br />

• Obaveštenost o ekonomiji,<br />

• Osnovna finansijska znanja,<br />

• Obrazovanje za preduzetništvo; i<br />

• Jezičke veštine i veštine za komunikaciju kroz ceo kurikulum.<br />

7. Dodela vremena (plan časova)/(Vidi nastavni plan)<br />

• Orijentacija u karijeri (nastavni modul)<br />

• Tehnologija (nastavni teoretsko-praktični i stručni moduli),<br />

• ITK (nastavni teoretsko-praktični moduli za profil)<br />

• Rad i obrazovanje o preduzetništvu (nastavni moduli)<br />

U OKK-u su takođe određeni broj i procenat nastavnih časova. Kriterijum za dodelu u<br />

kurikularnoj oblasti Život i rad je: zapremina, ravnoteža, horizontalna i vertikalna veza ishoda<br />

učenja sa 6 ključnih kompetencija i nastavak njihove realizacije od 10-12. razreda.<br />

8. Nastavni materijali i izvori<br />

Za uspešnu realizaciju kompetencija iz nastavne oblasti „zdravlje i dobrobit“ , važno je da se<br />

koriste razni nastavna izvori, kako bi motivisali učenike i stimulisali njihov napredak u sticanju<br />

potrebnih navika i sposobnosti za svakodnevni rad i život. Sa obzirom na to da su školski<br />

udžbenici važna i vredna sredstva za učenje, učenicima ne bi trebalo ograničiti pristup<br />

informacijama samo u školskim udžbenicima, nego im treba pružiti pristup i drugim izvorima i<br />

sredstvima koja mogu da im posluže u planiranju i realizaciji nastavnog procesa u razredu.<br />

Za uspešnu realizaciju nastavne oblasti „Zdravlje i dobrobit“ treba da se koristi široki spektar<br />

nastavnih sredstava , uključujući i školske udžbenike, knjige aktivnosti i vežbi, poslovne<br />

knjige, brošure, atlase, enciklopedije, obrazovne softvere, projekte, razne studije, razne<br />

analize i izveštaje iz te oblasti i odgovarajuće materijale za rad.<br />

Nastavnici, učenici i drugi prosvetni radnici se mogu angažovati u izradi i korišćenju<br />

nastavnih materijala npr.: rezultati realizovanih projekata učenika mogu biti dragocena<br />

nastavna sredstva za razne razrede.<br />

Nastavnici mogu da naprave dosijee, novine, časopise, specijalne literature ili razne<br />

priručnike za aktivnosti učenika. Od velike je važnosti i da nastavnici sarađuju sa učenicima<br />

u proizvodnji raznih materijala, uz korišćenje tehnoloških informativnih sredstva.<br />

9. Metodološka uputstva<br />

Za realizaciju sadržaja <strong>koji</strong> je predviđen za kurikularnu oblasti Život i rad mogu se koristiti<br />

razne metode rada u cilju ispunjavanja zahteva koje oblast sadrži ali i zbog njenih<br />

specifičnosti. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su nastavne metode sa<br />

učenikom u centru, kao na primer:<br />

85


KURIKULUM KOSOVA<br />

Učenje u saradnji - kada učenici zajedno rade, ponekad dva po dva ili u grupi, kako bi<br />

uspostavili jedan zajednički problem, istražili neku zajedničku temu ili kako bi došli do<br />

recipročnog usaglašavanja u stvaranju novih ideja. Tokom nastave, nastavnik veoma<br />

uspešno može da realizuje grupni rad, igru sa ulogama, brainstorming (generisanje ideja),<br />

itd.<br />

Igranje uloga - je razgovor: kratak i jednostavan da se organizuje sa situacijama prijatnog<br />

razgovora. Razvija kod učenika tečnost, promoviše interakciju u razredu, ostavljajući učeniku<br />

prostor za inicijativu i maštu. Igranje uloga uzdiže nivo motivacije.<br />

Zdravstveno obrazovanje se može organizovati u raznim oblicima primenom interaktivnih<br />

metoda koje se kombinuju u oblike kao što su: rad u malim grupama, posete raznim<br />

zdravstvenim ustanovama, nedelja zdravlja, pozorišne predstave, izložbe dečijih crteža i<br />

radova na teme iz oblasti zdravstvenog obrazovanja, itd.<br />

10. Uputstva za ocenjivanje<br />

Ocenjivanje čini sastavni deo svake nastavne aktivnosti. Procena i ocenjivanje su sastavni i<br />

veoma važni deo nastave u savremenim školama.<br />

Učenici dovoljno uče tokom godina školovanja. Međutim, pomoću testa se ne može izmeriti<br />

sve što oni nauče, između ostalog i zbog činjenice da za učenike na osnovnom nivou,<br />

upotreba raznih tehnika omogućuje što realniju procenu na osnovu različitih karakteristika<br />

učenika.<br />

Kurikularna oblast Život i rad, zbog svoje prirode i specifičnosti, zahteva mnoštvo načina<br />

redovnog ocenjivanja, pri čemu je glavni fokus na razumevanju „Života i rada’ i na<br />

konceptima i primeni pozitivnog ponašanja i stava. Drugim rečima, učenici bi trebali da<br />

aktivno i neprekidno primenjuju svoja znanja u svakodnevnom životu.<br />

Takođe i za predmet Život i rad, zbog svojih specifičnosti bilo bi od značaja da se osim<br />

numeričkog ocenjivanja, u velikoj meri primenjuje i opisno ocenjivanje, zbog toga što se<br />

grupni rad, projekti, psiho-motoričke i senzorne sposobnosti, mogućnost govora, itd., ne<br />

mogu izmeriti testovima. Da bi se oni izmerili i ocenili koriste se drugi instrumenti. Direktno<br />

nadgledanje je odgovarajuća procedura za oblast Život i rad i može se koristiti u raznim<br />

nastavnim situacijama na svim nivoima obrazovanja.<br />

Postoji nekoliko tehnika i instrumenata koje pomažu u direktnom posmatranju aktivnosti<br />

učenika koje se koriste za ocenjivanje.<br />

Bilten učešće- tehnika posmatranja koja može da se koristi za posmatranje manjih grupa ili<br />

tokom razgovora. Bilten pokazuje ko pruža pomoć, koliko često sarađuje i koliko je značajna<br />

ta pomoć, itd.<br />

Kontrolna lista- sadrži spisak sa temama, ciljevima, znanjima, koja će se opažati među<br />

učenicima. Glavni cilj spiska je da se beleži stalnu procena napretka učenika, pokazujući<br />

kako on izvršava svoje zadatke ili druge objektive. Pored spiska sa elementima <strong>koji</strong> se<br />

opažaju, daje se i jedan stepen ocene.<br />

Dosije učenika - predstavlja tačan i kompaktan portret, koristi se kao kolekcija radova kako<br />

bi pokazao modele radova učenika <strong>koji</strong> potvrđuju razvoj učenika i njegovu sposobnost na<br />

nivou radova.<br />

Dosije može da sadrži na primer, crteže, jedan projekat, jedan rad, planove itd.<br />

86


Dosije je važan zbog toga što:<br />

KURIKULUM KOSOVA<br />

• Pruža informacije nastavniku, roditeljima i učeniku<br />

• Pruža učeniku potpunu preglednost njegovog rada<br />

• Pripremajući sam svoj dosije, učenik igra aktivnu ulogu u procesu učenja i<br />

ocenjivanja.<br />

87


KURIKULUM KOSOVA<br />

IV. PLANOVI I PROGRAMI<br />

Definicija<br />

Opšti fond časova u douniverzitetskom obrazovanju na Kosovu<br />

Nastavni plan za srednje visoko obrazovanje<br />

Kriterijumi za izradu nastavnog plana<br />

Sprovođenje nastavnog plana<br />

Autonomija škole<br />

1. Definicija<br />

Nastavni plan je dokument od kojeg zavisi celokupna organizacija nastavnog procesa u školi,<br />

na nivou stepena kurikuluma ili određenog razreda. Njime se određuju oblasti kurikuluma,<br />

nastavni predmeti i minimalno neophodno vreme koje se izražava u procentima ili u broju<br />

časova, za postizanje ishoda učenja za oblast ili stepen kurikuluma određene u osnovnom<br />

kurikulumu.<br />

Novim OKK-om su predviđene konceptualne i strateške promene nastavnih planova. Do<br />

sada se nastavni plan u našem obrazovnom sistemu izrađivao i nadgledao na centralnom<br />

nivou (MONT), dok se sada teži da se postepeno pređe na izrađivanje nastavnih planova na<br />

nivou škola (uz podršku od MONT-a). Time se školi omogućuje i dozvoljava šira autonomija<br />

u organizovanju plana, ali se istovremeno od nje zahteva veće angažovanje i odgovornost.<br />

2. Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za douniverzitetsko obrazovanje<br />

Tokom izrade nastavnog plana za formalni (stepen kurikuluma ili razred) škola treba da ima<br />

u vidu u obzir kontinuitet opšteg nastavnog plana za douniverzitetsko obrazovanje za svaku<br />

oblast kurikuluma.<br />

Škola je slobodna da u okviru vremena (procenta) određenog za svaku oblast planira<br />

nastavu onako kako smatra da je najbolje, imajući u vidu ishode učenja za oblasti i stepene<br />

kurikuluma i sposobnosti učenika.<br />

Tabela: Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za douniverzitetsko obrazovanje<br />

MSKO 0 MSKO 1 MSKO 2 MSKO 3<br />

Oblasti<br />

kurikuluma<br />

SK1<br />

Predško<br />

lski<br />

razred<br />

Klasa<br />

1 & 2<br />

SK2<br />

Razredi<br />

3 & 5<br />

SK3<br />

Razredi<br />

6 & 7<br />

SK4<br />

Razredi<br />

8 & 9<br />

SK&6<br />

Opšte<br />

obrazovan<br />

je<br />

Razredi<br />

10 & 12<br />

SK5&6<br />

Stručno<br />

obrazova<br />

nje<br />

Razredi<br />

10 &12<br />

Jezici i<br />

komunikacija 33.33% 38.10% 33.33% 25.00% 26.67% 20.00 % 15.63%<br />

88


KURIKULUM KOSOVA<br />

Umetnosti 11.11% 9.25% 8.33% 7.14% 6.67% 6.67% 3.13%<br />

Matematika 22.22% 23.81% 20.83% 17.86% 13.33% 13.33% 9.38%<br />

Prirodne<br />

nauke<br />

Društvo i<br />

sredina<br />

Zdravlje i<br />

dobrobit<br />

5.56% 4.76% 8.33% 14.29% 16.67% 16.67% 6.25%<br />

5.56% 4.76% 8.33% 14.29% 13.33% 16.67% 6.25%<br />

11.11% 9.52% 8.33% 7.14% 6.67% 6.67% 6.25%<br />

Život i rad 5.56% 4.76% 4.17% 7.14% 6.67% 6.67% 46.88%<br />

Izborni deo 5.56% 4.76% 8.33% 7.14% 10% 13.33% 6.25%<br />

Ostale<br />

Aktivnosti<br />

3. Nastavni plan (NP) za srednje visoko obrazovanje<br />

Nastavni plan za srednje visoko obrazovanje MSKO 3 ima jedan broj istaknutih specifičnosti.<br />

Kao prvo, ovaj nivo se sastoji iz dva stepena kurikuluma, stepen 5 i stepen 6. Stepen 5<br />

obuhvata dva razreda – 10. i 11., a stepen 6 obuhvata samo 12. razred. Pored toga, ovaj<br />

nivo obrazovanja obuhvata dve vrste obrazovanja - opšte obrazovanje (OO) i stručno<br />

obrazovanje i obuku (SOO), <strong>koji</strong> se razliku u smislu raspodele fonda časova po nastavnim<br />

oblastima.<br />

Škole i nastavnici treba da posvete posebnu pažnju fleksibilnosti i raznovrsnim<br />

mogućnostima za planiranje nastave za ovaj nivo obrazovanja.<br />

Fleksibilnost se dozvoljava u raspodeli časova po oblastima, pri čemu nastavnici mogu da<br />

nezavisno odluče kako će raspodeliti godišnji fond časova, u okviru broja i procenta časova<br />

predviđenih za nastavne oblasti za određeni stepen. Pored toga, nastavnici mogu da u<br />

sklopu određene oblasti odluče o uravnoteženoj raspodeli nastavnih časova na predmete od<br />

<strong>koji</strong>h se ta oblast sastoji. Iz tog razloga, pre nego što škola, odnosno nastavnici raspodele<br />

časove po oblastima oni mogu da nezavisno odluče o podeli celokupnog nedeljnog fonda<br />

časova, u okviru procenta časova predviđenih za taj stepen, npr.: ukoliko je na petom<br />

stepenu (SK5) za dva razreda (deseti i jedanaesti razred) planiran ukupno 41 čas nedeljno,<br />

onda nastavnik može samostalno odlučiti koliko će časova nedeljno dodeliti za deseti razred,<br />

20 ili 21 i koliko za jedanaesti razred. Ukoliko škola, odnosno nastavnici smatraju da je u<br />

desetom (10.) razredu potreban ukupno 21 čas nedeljno, za sve nastavne oblasti, onda za<br />

jedanaesti (11.) razred oni treba da se pridržavaju fonda od ukupno 20 časova, kako ne bi<br />

prevazišli fond od ukupno 41 časa za oba razreda, za peti stepen (SK5). Ili, može se desiti<br />

suprotno, odnosno da se za deseti razred dodeli nedeljni fond od 20 časova i za jedanaesti<br />

razred nedeljni fond od 21 časa, uvek imajući u vidu uzrast učenika.<br />

89


KURIKULUM KOSOVA<br />

Razred Broj časova nedeljno Broj časova nedeljno<br />

(OO)<br />

(SOO)<br />

Razred 10 30 32<br />

Razred 11 30 32<br />

Razred 12 32 32<br />

Tabela: Broj časova nedeljno po razredu<br />

Nastavni plan za srednje visoko obrazovanje zasniva se na opštem nastavnom planu<br />

predviđenim OKK-om. Na drugom nivou nastavni plan se pojavljuje u dve varijante za svaku<br />

od dve vrste obrazovanja. to su varijante A i A1 za opšte obrazovanje (OO) i varijante B i B1<br />

za stručno obrazovanje i obuku (SOO).<br />

Varijanta A za opšte obrazovanje (OO) zasniva se na procentu za oblast i ukupnom broju<br />

časova za stepen. Nakon toga, škole i nastavnici ih mogu raspodeliti na školske godine i<br />

predmete u skladu sa njihovim planiranjem, ali pri tom uvek treba da imaju u vidu predviđeni<br />

procenat za tu oblast i ne smeju prekoračiti ukupni broj časova nedeljno predviđen za oblasti.<br />

Varijanta A1 za opšte obrazovanje (OO) zasniva se na ukupnom procentu ili broju časova za<br />

oblast po stepenima i na specifičnom predviđenom broju časova za predmete, po razredima<br />

i po stepenima.<br />

Varijanta B za SOO zasniva se na procentu za oblast i ukupnom broju časova za stepene.<br />

Nakon toga, škole i nastavnici ih mogu raspodeliti na školske godine i predmete u skladu sa<br />

njihovim planiranjem, ali pri tom uvek treba da imaju u vidu predviđeni procenat za tu oblast i<br />

ne smeju prekoračiti ukupni broj časova nedeljno predviđen za oblasti. Za ovu varijantu je<br />

karakteristično to što se u nekim oblastima nastava realizuje kao kroz integrisane predmete,<br />

a u drugim oblastima kroz zasebne predmete. Oblast „Život i rad“ se može organizovati kroz<br />

predmete, kurseve ili profesionalne u zavisnosti od smerova i profila škola.<br />

Varijanta B1 za SOO zasniva se na procentu za oblast i nastavne predmete (za one oblasti u<br />

<strong>koji</strong>ma se nastava realizuje kroz zasebne predmete, a to su oblast jezika i komunikacije i<br />

oblast zdravlja i dobrobiti) u skladu sa ukupnim brojem predviđenim za stepene. U oblastima<br />

koje se realizuju kroz integrisanu nastavu škole i nastavnici imaju slobodu da časove<br />

raspodele na razrede i na predmete u skladu sa njihovim planiranjem, ali pri tom uvek treba<br />

da imaju u vidu predviđeni procenat za tu oblast i ne smeju prekoračiti ukupni broj časova<br />

nedeljno predviđen za oblasti.<br />

Nastavni plan A (OO)<br />

MSKO 3<br />

Oblast kurikuluma<br />

Jezici i komunikacija<br />

Maternji jezik<br />

Engleski jezik<br />

Drugi strani jezik<br />

Ostali jezici<br />

SK5 I SK6 razredi 10-11-12<br />

Opšte obrazovanje<br />

Br. %<br />

časova<br />

20.00%<br />

90


KURIKULUM KOSOVA<br />

Umetnosti<br />

Likovno vaspitanje<br />

Muzičko vaspitanje<br />

6.67%<br />

Matematika 13.33%<br />

Prirodne nauke<br />

16.67%<br />

Biologija<br />

Hemija<br />

Fizika<br />

Astronomija<br />

Društvo i sredina<br />

16.67%<br />

Istorija<br />

Građansko obrazovanje<br />

Geografija<br />

Sociologija<br />

Filozofija<br />

Logika<br />

Psihologija<br />

Zdravlje i dobrobit<br />

6.67%<br />

Fizičko vaspitanje<br />

Život i rad 6.67%<br />

Izborni deo 13.33%<br />

UKUPNO: 100%<br />

Tabela: Nastavni plan A<br />

Nastavni plan A1 (OO)<br />

Oblast kurikuluma<br />

MSKO 3<br />

SK5 I SK6 razredi 10-11-12<br />

Opšte obrazovanje<br />

Br. %<br />

časova<br />

Jezici i komunikacija<br />

20.00%<br />

Maternji jezik<br />

Engleski jezik<br />

Drugi strani jezik<br />

Ostali jezici<br />

Umetnosti<br />

6.67%<br />

Likovno vaspitanje<br />

Muzičko vaspitanje<br />

Matematika 13.33%<br />

Prirodne nauke<br />

16.67%<br />

Biologija<br />

Hemija<br />

Fizika<br />

Astronomija<br />

Društvo i sredina<br />

16.67%<br />

Istorija<br />

Građansko obrazovanje<br />

Geografija<br />

91


KURIKULUM KOSOVA<br />

Sociologija<br />

Filozofija<br />

Logika<br />

Psihologija<br />

Zdravlje i dobrobit<br />

6.67%<br />

Fizičko vaspitanje<br />

Život i rad 6.67%<br />

Izborni deo 13.33%<br />

UKUPNO: 100%<br />

Tabela: Nastavni plan A1<br />

Nastavni plan B (SOO)<br />

Oblast kurikuluma<br />

MSKO 3<br />

SK5 i SK6 razredi 10-11-12<br />

Stručno obrazovanje i obuka<br />

Br. %<br />

časova<br />

Jezici i komunikacija<br />

15.63%<br />

Maternji jezik<br />

Engleski jezik<br />

Drugi strani jezik<br />

Ostali jezici<br />

Umetnosti<br />

3.13%<br />

Primenjene umetnosti<br />

Matematika 9.38%<br />

Prirodne nauke 6.25%<br />

Društvo i sredina 6.25%<br />

Zdravlje i dobrobit<br />

6.25%<br />

Fizičko vaspitanje<br />

Život i rad 46.88%<br />

Izborni deo 6.25%<br />

UKUPNO: 100%<br />

Tabela: Nastavni plan za SOO<br />

Nastavni plan B1 (SOO)<br />

MSKO 3<br />

Oblast kurikuluma<br />

Jezici i komunikacija<br />

Maternji jezik<br />

Engleski jezik<br />

Drugi strani jezik<br />

SK5 i SK6 razredi 10-11-12<br />

Stručno obrazovanje i obuka<br />

Br. %<br />

časova<br />

15.63%<br />

92


KURIKULUM KOSOVA<br />

Ostali jezici<br />

Umetnosti<br />

3.13%<br />

Primenjene umetnosti<br />

Matematika 9.38%<br />

Prirodne nauke 6.25%<br />

Društvo i sredina 6.25%<br />

Zdravlje i dobrobit<br />

6.25%<br />

Fizičko vaspitanje<br />

Život i rad 46.88%<br />

Izborni deo 6.25%<br />

UKUPNO: 100%<br />

Tabela: Nastavni plan B1 za SOO<br />

4. Kriterijumi za izradu nastavnog plana<br />

Kako bi nastavni plan bio što funkcionalniji u razvoju kompetencija predviđenih OKK-om,<br />

nastavnici treba da uzmu u obzir nekoliko kriterijuma:<br />

• Ukupni procenat određen nastavnim planom za svaku oblast jednog stepena<br />

kurikuluma;<br />

• Broj časova nedeljno za jedan razred;<br />

• Ishode učenja za oblast kurikuluma koje učenik treba da postigne tokom jednog<br />

stepena kurikuluma;<br />

• Ishode učenja za stepen kurikuluma;<br />

• Psiho-fizičke i intelektualne sposobnosti učenika;<br />

• Pripremljenost i iskustva učenika; i<br />

• Ostale kriterijume koje škola smatra neophodnim (kao na primer postizanje ishoda<br />

učenja, održavanje dopunskih časova ili ostale oblike rada koje određuje škola).<br />

5. Sprovođenje nastavnog plana<br />

Prilikom sprovođenja kurikuluma kroz nastavne planove i programe i prakse u učionici treba<br />

uzeti u obzir inovativne i fleksibilne načine određivanja fonda časova, kao što su:<br />

- Blok nastava, na primer za jedno polugodište za predmete za koje se ne zahteva<br />

rigorozan redosled (npr.: za predmete <strong>koji</strong> se mogu predavati sa prekidima, dakle za<br />

koje nije neophodan kontinuitet);<br />

- Blok nastava se održava onda kada je potrebno vreme za izvođenje neke određene<br />

aktivnosti u kontinuitetu ili kada se organizuje neka poseta u regionu u kojem se<br />

nalazi škola;<br />

- Blok časovi tokom nedelje, u cilju primene interaktivne pedagogije (kao što su one za<br />

koje je potrebno 80-90 minuta, umesto 40-45 minuta, koliko traje nastavni čas);<br />

- Fond časova za blok nastavu za praktičnu nastavu i obuku u stručnim školama.<br />

93


KURIKULUM KOSOVA<br />

6. Autonomija škole<br />

Škole će u saradnji sa roditeljima i ostalim interesnim stranama moći da donose odluke o<br />

fleksibilnom i inovativnom iskorišćavanju vremena koje im je na raspolaganju za<br />

podučavanje i učenje, kao osnova za izradu nastavnih programa na nivou škole, <strong>koji</strong> su<br />

usklađeni sa potrebama učenika, kontekstom i njihovim interesovanjima.<br />

Deo kurikuluma <strong>koji</strong> se izrađuje na nivou škole (između 10%-14% vremena koje se provodi u<br />

školi) sadržaće nekoliko mogućnosti kroz koje će se definisati autonomija škole, kao što su:<br />

- Dodatne aktivnosti podučavanja i učenja koje mogu doprineti postizanju specifičnih<br />

kompetencija (izborni predmeti, projekti; rad u zajednici; umetničke i sportske<br />

aktivnosti);<br />

- Utvrđivanje znanja, veština i stavova u određenim nastavnim oblastima;<br />

- Usvajanje izbornih tema/kurseva/modula koje organizuje MONT;<br />

- Organizovanje specifičnih školskih aktivnosti u vidu školskih projekata (kao što su<br />

učenje jezika, ITK-a; stručna orijentacija);<br />

- Izrada i sprovođenje modifikovanog kurikuluma, prilagođenog lokalnim uslovima,<br />

sredstvima i potrebama;<br />

- Utvrđivanje stručne orijentacije i priprema za život i rad.<br />

PREDMETI U OVKIRU 5. I 6. STEPENA KURIKULUMA<br />

Novim kurikulumom sa SK5 i SK6 u svakoj oblasti kurikuluma predviđen je jedan broj<br />

predmeta <strong>koji</strong> predstavljaju organizacione tačke kurikuluma. Oni su navedeni u dole<br />

prikazanoj tabeli. Sedam oblasti kurikuluma čine osnovu za određivanje predmeta i<br />

odgovaraju[ih nastavnih programa (vidi odobrenu verziju OKK-a na albanskom jeziku, str. 32,<br />

aneks 5).<br />

Oblasti<br />

kurikuluma<br />

Jezici i<br />

komunikacija<br />

Umetnosti<br />

STEPENI KURIKULUMA<br />

SK5<br />

Razredi X i XI<br />

(Opšte<br />

obrazovanje)<br />

Maternji jezik<br />

Engleski jezik<br />

Drugi jezik<br />

Ostali jezici*<br />

Likovno<br />

vaspitanje<br />

Muzičko<br />

vaspitanje<br />

Razredi X i XII<br />

(Stručno<br />

obrazovanje i<br />

obuka - SOO)<br />

Maternji jezik<br />

Engleski jezik<br />

Ostali jezici<br />

Primenjene<br />

umetnosti<br />

SK6<br />

Razred XII<br />

(Opšte<br />

obrazovanje)<br />

Maternji jezik<br />

Engleski jezik<br />

Drugi jezik<br />

Ostali jezici<br />

Likovno<br />

vaspitanje<br />

Muzičko<br />

vaspitanje<br />

Razred XII<br />

(Stručno<br />

obrazovanje i<br />

obuka - SOO)<br />

Maternji jezik<br />

Engleski jezik<br />

Ostali jezici<br />

Primenjene<br />

umetnosti<br />

Matematika Matematika Matematika Matematika Matematika<br />

94


KURIKULUM KOSOVA<br />

Prirodne nauke<br />

Društvo i<br />

sredina<br />

Zdravlje i<br />

dobrobit<br />

Biologija<br />

Fizika<br />

Hemija<br />

Istorija<br />

Geografija<br />

Građansko<br />

obrazovanje<br />

Sociologija<br />

Psihologija<br />

Filozofija<br />

Zdravlje i dobrobit<br />

Fizičko vaspitanje<br />

Prirodne nauke<br />

Društvo i sredina<br />

Zdravlje i dobrobit<br />

Fizičko vaspitanje<br />

Biologija<br />

Fizika<br />

Hemija<br />

Astronomija<br />

Istorija<br />

Geografija<br />

Sociologija<br />

Psihologija<br />

Filozofija<br />

Zdravlje i dobrobit<br />

Fizičko vaspitanje<br />

Prirodne nauke<br />

Društvo i sredina<br />

Zdravlje i dobrobit<br />

Fizičko vaspitanje<br />

Život i rad Život i rad Život i rad Život i rad Život i rad<br />

*Ostali jezici – Učenici mogu birati među stranim jezicima (osim engleskog) i jezicima <strong>koji</strong> se govore u<br />

susednim zemljama, u skladu sa spiskom <strong>koji</strong> odobrava MONT i u skladu sa ponudom škole koju<br />

odobrava školski savet. Učenici iz drugih zajednica, osim Albanaca i Srba, imaće mogućnosti da od 3.<br />

razreda uče jedan od zvaničnih jezika, odnosno albanski ili srpski.<br />

95


KURIKULUM KOSOVA<br />

96


KURIKULUM KOSOVA<br />

V. IZBORNI KURIKULUM ZA PRVI NIVO<br />

Koncept<br />

Cilj<br />

Sadržaj i sprovođenje<br />

Struktura<br />

Postupak izrade i izbora izbornog kurikuluma<br />

1. Koncept<br />

Izborni kurikulum čini deo opšteg kurikuluma, <strong>koji</strong> za razliku od osnovnog kurikuluma izrađuje<br />

škola i <strong>koji</strong> se sprovodi u okviru vremena određenog nastavnim planom, u skladu sa<br />

interesovanjima, sposobnostima, mogućnostima, prethodnim znanjima učenika i<br />

mogućnostima škole.<br />

2. Cilj<br />

Izborni kurikulum doprinosi postizanju ključnih kompetencija za stepen i oblast kurikuluma:<br />

- Produbljivanje i proširivanje znanja, sposobnosti i stavova u predmetima osnovnog<br />

kurikuluma;<br />

- Utvrđivanje znanja, sposobnosti i stavova u predmetima osnovnog kurikuluma;<br />

- Ispunjenje specifičnih interesovanja i potreba učenika u skladu sa njihovim uzrastom,<br />

zajednicom i mestom.<br />

3. Sadržaj i sprovođenje<br />

Izborni kurikulum sadrži nastavne predmete <strong>koji</strong> se realizuju kroz:<br />

- zasebne predmete<br />

- module<br />

- projekte<br />

- tematske jedinice (predmeta osnovnog kurikuluma i međukurikularnih tema)<br />

4. Struktura izbornog kurikuluma<br />

Izborni kurikulum ima istu strukturu kao i osnovni kurikulum. Ona obuhvata:<br />

- Ishode učenja za izborni predmet;<br />

- Metodološka uputstva za realizaciju predmeta;<br />

- Fond časova za izborni predmet;<br />

- Nastavne materijale i izvore i pomoćna sredstva;<br />

97


KURIKULUM KOSOVA<br />

- Ocenjivanje učenika se realizuje kao unutrašnje ocenjivanje i ne utiče na opšti<br />

rezultat polaganja predmeta. (*Ovo je regulisano podzakonskim aktima)<br />

5. Postupak izrade izbornog kurikuluma<br />

Postupak izrade izbornog kurikuluma (izbornog predmeta) zasniva se na priručniku za<br />

nastavnike <strong>koji</strong> je izradio MONT.<br />

6. Postupak izbora izbornog predmeta<br />

Tokom izbora izbornog predmeta neophodno je pridržavati se koraka <strong>koji</strong> su navedeni u<br />

Administrativnoj uredbi o izbornom kurikulumu koju je izdao MONT.<br />

7. Sprovođenje<br />

Nakon što učenici izaberu izborni predmet i isti usvoje odgovarajući nadležni organi, on<br />

dobija isti status kao i predmeti osnovnog kurikuluma, odnosno postaje obavezan predmet za<br />

sve učenike <strong>koji</strong> su ga izabrali.<br />

Nastavni period treba da traje ne manje od jednog polugodišta.<br />

Izborni kurikulum se nadgleda, ocenjuje (sa specijalnim statusom) i zavodi se prema istim<br />

kriterijumima i principima <strong>koji</strong> važe za osnovni kurikulum.<br />

Ostala uputstva za izborni predmet određuju se Uputstvom za nastavnike <strong>koji</strong> sprovode<br />

izborni kurikulum.<br />

98


KURIKULUM KOSOVA<br />

VI. OPŠTA METODOLOGIJA - UPUTSTVA<br />

Uvod<br />

Definicija<br />

Povezanost ishoda učenja za kurikularne oblasti i ishoda učenja za stepene<br />

Podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost<br />

Podučavanje i učenje zasnovani na integrisanom pristupu<br />

Podučavanje i učenje zasnovani na kompetencijama<br />

Diferencirano podučavanje i učenje<br />

Međukulikularni pristup<br />

Vankurikularni pristup<br />

1. Uvod<br />

Opšte principe za implementaciju OKK-a u celini i posebno OK-a, treba uskladiti sa<br />

metodologijom za postizanje opštih ciljeva određenih obrazovnim dokumentima i politikama.<br />

Cilj svih obrazovnih dokumenata i politika izrađenih u poslednje vreme na Kosovu, jeste<br />

promovisanje društvenih vrednosti, zaštita ljudskih prava, sveobuhvatnost u obrazovanju,<br />

poštovanje vrednosti drugih i razvoj pojedinca prema njegovim sposobnostima i potrebama<br />

za aktivnim građaninom. Metodologiju treba prilagoditi nivou obrazovanja u skladu sa<br />

nivoima u OKK. Metodologiju treba prilagoditi profilima škola.<br />

2. Definicija<br />

Ne postoji neka posebna metodologija podučavanja i učenja za implementaciju OK-a ili<br />

implementaciju kurikuluma (nastavnog plana) jedne nastavne oblasti. Svaka oblast<br />

kurikuluma i svaki nastavni predmet ima svoju specifičnost za realizaciju namenjenih ciljeva.<br />

Stoga ovu opštu metodologiju možemo definisati kao sistem strategija, metoda, načina i<br />

principa i tehničke opreme <strong>koji</strong> služi za izgradnju koncepta učenja ili radi organizovanja<br />

nastave i učenja u školi.<br />

U cilju pružanja podrške i pomoći nastavnicima srednjeg visokog obrazovanja, u sledećem<br />

odeljku biće data opšta metodološka uputstva vezana za dole navedene aspekte 1 :<br />

• povezanost ishoda učenja za stepene sa ishodima učenja za kurikularne/nastavne<br />

oblasti,<br />

• podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost,<br />

• podučavanje i učenje na osnovu integrisanog pristupa,<br />

• podučavanje i učenje na osnovu kompetencija,<br />

• diferencirano podučavanje i učenje,<br />

• međukurikularna pitanja, i<br />

• van-kurikularna pitanja.<br />

1 Specifična uputstva za sve glavne aspekte ovo poglavlja biće sadržana u uputstvima za nastavne<br />

oblasti, kao i u priručniku za nastavnike i direktore škola.<br />

99


KURIKULUM KOSOVA<br />

3. Povezanost ishoda učenja za stepene sa ishodima učenja za<br />

kurikularne/nastavne oblasti<br />

Kako bi se postigle ključne kompetencije OKK-a, MONT poziva nastavnike da u podučavanju<br />

i učenju povežu ishode učenja za stepene sa ishodima nastavnih/kurikularnih oblasti.<br />

Da bi nastavnici u praksi uspostavili ovu povezanost, oni moraju razviti niz didaktičkih<br />

metoda, tehnika i sredstava za realizaciju svakog ishoda učenja ili kompetencije. Takav niz bi<br />

trebalo da bude transparentan svakog dana i svakog nastavnog časa pred nastavnikom,<br />

učenikom i roditeljima. Ceo ovaj materijal bi trebalo da bude sadržan u dosijeu nastavnika.<br />

Bez obzira na odabranu metodu, tehniku, didaktička sredstva, da bi uspostavio povezanost<br />

ishoda učenja po stepenima sa ishodima učenja iz kurikularne/nastavne oblasti, nastavnik<br />

mora pratiti sledeće korake:<br />

• bira ishod učenja za stepen <strong>koji</strong> planira da postigne sa učenicima 2 ;<br />

• utvrđuje/bira ishod/e učenja iz kurikularne/nastavne oblasti <strong>koji</strong> pomažu u postizanju<br />

ishoda učenja po stepenima; 3<br />

• ishode učenja iz kurikularne oblasti razlaže u specifičan ishod za razred;<br />

• bira nastavne sadržaje, didaktičku opremu, metodologiju nastave i učenja, pomoću<br />

čega dolazi do specifičnih ishoda iz kurikularne oblasti za razred i specifičnih ishoda<br />

učenja za razred;<br />

• planira nastavu, učenje i vremenski period kada će postići specifične ishode učenja za<br />

razred u okviru školske godine;<br />

• nakon realizacije nastavnih časova, zadataka, poglavlja, analizira se i procenjuje<br />

učinak kako bi se proverilo postizanje ishoda učenja za oblast/stepene kurikuluma.<br />

4. Podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost<br />

Sprovođenje pristupa podučavanja i učenja sa učenikom u centru, zahteva da se proces<br />

planiranja i organizacije podučavanja i učenja oslanja na individualna iskustva učenika,<br />

njihove potencijale, potrebe i njihova interesovanja.<br />

Podučavanje i učenje sa učenikom u centru se zasniva na sveobuhvatnom principu, <strong>koji</strong><br />

podrazumeva različite načine podučavanja, načine i brzinu kojom učenici uče, uključujući pol,<br />

uzrast, kulturu, društveno i ekonomsko poreklo i posebne potrebe učenika, bilo da je reč o<br />

aspektima dopunskog ili dodatnog učenja.<br />

Nastavnici su u mogućnosti da na nezavisan način, oslanjajući se na njihovo iskustvo i lična<br />

prethodna iskustva učenika, njihove potrebe i interesovanja, izaberu strategije, metode i<br />

tehnike podučavanja i učenja, didaktička sredstva, itd.,ali u principu, glavni cilj njihovog<br />

izbora treba da budu podučavanje i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost. To znači<br />

da nastavnik mora da poštuje principe podučavanja i učenja sa učenikom u centru gde je:<br />

• učenik u centru podučavanja i učenja;<br />

2 (zapamti: ishode učenja za stepene izrađuje država i oni se realizuju kroz sve oblasti kurikuluma);<br />

3 (zapamti: ishode učenja za oblasti kurikuluma izrađuje država);<br />

100


KURIKULUM KOSOVA<br />

• nastavnik tokom rada/angažovanja učenika, posmatra, pomaže i olakšava učenje<br />

učenika;<br />

• učenik je angažovan i redovno učestvuje u aktivnostima koje promovišu učenje i<br />

interesovanje učenika;<br />

• učeniku su nastavne teme relevantne i interesantne;<br />

• podsticanje učenika da budu odgovorni, nezavisni i da razmišljaju o doživotnom<br />

učenju;<br />

• nastavnik posmatra promene kod svakog učenika pojedinačno, kroz nadgledanje i<br />

saradnju;<br />

• nastavne aktivnosti su u skladu sa razvojnim nivoom učenika;<br />

• planiranje podučavanja i ocenjivanja uzima u obzir individualni razvoj i učenikov stil<br />

učenja;<br />

• pruža se raznovrsnost mogućnosti podučavanja i metoda ocenjivanja radi<br />

podržavanja raznih stilova učenja učenika;<br />

• opažanje i ocenjivanje učenika se vrši radi planiranja daljeg podučavanja.<br />

Važno je da svaki nastavnik bude u stanju da upotrebi široki spektar nastavnih metoda,<br />

uravnotežavajući metodologiju usredsređenu na nastavnika i metodologiju usredsređenu na<br />

učenika, prilagođavajući se učenicima i ishodima učenja određenim za svaki nastavni čas.<br />

5. Podučavanje i učenje zasnovano na integrisanom pristupu<br />

Zasebni nastavni predmeti omogućuju učenicima da steknu fragmentirana znanja, veštine,<br />

stavove. S ciljem da se ovi aspekti integrišu realizacija Osnovnog Kurikuluma za 10., 11. I<br />

12. razred u gimnazijama odvija se kroz nastavne predmete u okviru kurikularnih oblasti, a u<br />

stručnim školama kroz predmete integrisane u kurikularnim oblastima i kroz podučavanje i<br />

učenje zasnovanim na integrisanom pristupu.<br />

Podučavanje i učenje zasnovani na integrisanom pristupu povezuju posebna gradiva<br />

nastavnih predmeta s ciljem da se postignu ishodi učenja za oblasti kurikuluma i ishoda<br />

učenja ključnih kompetencija – za stepene i nivoe.<br />

Za ispunjavanje zahteva OKK-a i Osnovnog Kurikuluma za SNKA 3, MONT poziva<br />

nastavnike da primene podučavanje i učenje zasnovano na integrisanom pristupu, tako što<br />

će:<br />

• povezati nastavne/kurikularne oblasti, gde posebna nastavna gradiva doprinose<br />

razvoju glavnih kompetencija;<br />

• povezati ishode učenja za kurikularnih oblasti sa ishodima učenja po stepenima i<br />

nivoima, sa ciljem da se primena znanja, veština, stavova i vrednosti poveže sa<br />

konkretnim situacijama iz svakodnevnog života;<br />

• integrisati zajedničke karakteristike predmeta relevantne oblasti u podučavanju i<br />

učenju (npr.: maternji jezik sa engleskim jezikom) ili zajedničke karakteristike iz<br />

kurikularnih oblasti (npr.: oblast Društva i sredine i oblast prirodnih nauka);<br />

101


KURIKULUM KOSOVA<br />

• izvoditi aktivnosti sa učenicima radi razvoja kompetencija za pronalaženje i obradu<br />

informacija na efikasan i odgovoran način i upotrebu elektronskog učenja, aktuelnih i<br />

budućih tehnologija u digitalnoj epohi;<br />

• izvoditi aktivnosti sa učenicima koje promovišu perspektivu doživotnog učenja i koje<br />

pomažu učenicima da razviju svoje kompetencije kako bi se suočili sa izazovima i<br />

mogućnostima u okviru razvoja u današnjem i budućem društvu i ekonomiji.<br />

6. Podučavanje i učenje zasnovano na kompetencijama<br />

OKK promoviše perspektivu zasnovanu na kompetencijama s ciljem da se znanja učenika,<br />

njihove sposobnosti i stavova razvijaju u pravcu postizanja ključnih kompetencija i u cilju<br />

ispunjavanja raznih potreba učenika, radi ispunjavanja zahteva kurikuluma, odnosno glavnih<br />

ishoda učenja po stepenima i nivoima.<br />

Podučavanje i učenje usredsređeno i usmereno na kompetencije zahteva od nastavnika da<br />

izvrše izbor i organizaciju nastavnih iskustava koje integrišu relevantna znanja sa učenikovim<br />

vrednostima, stavovima i veštinama. Ishodi učenja čine osnovu podučavanja i učenja <strong>koji</strong> se<br />

zasnivaju na kompetencijama, i njima se opisuje šta je učenik u stanju da zna, uradi, razume,<br />

proceni i zauzme stav po uspešnom završetku jednog stepena kurikuluma.<br />

MONT poziva nastavnike da, oslanjajući se na ishode učenja iz kurikularnih oblasti i<br />

stepena/nivoa, planiraju podučavanje i učenje u cilju postizanja kompetencija predviđenih<br />

kurikulumom za odgovarajući nivo obrazovanja, praveći podelu plana na godišnje, mesečne i<br />

dnevne planove svakog nastavnika. MONT takođe poziva nastavnike da primene<br />

interaktivno podučavanje i učenje, gde nastavnik manje objašnjava a više pomaže učenicima<br />

da shvate kako da uče i kako da razviju njihove kompetencije učenja.<br />

Podučavanje i učenje zasnovani na kompetencijama zahtevaju da nastavnici odrede<br />

strategije, metode, tehnike i razne oblike rada sa učenicima i da organizuju nastavna<br />

iskustva učenika, koja integrišu relevantna znanja sa veštinama, vrednostima i stavovima.<br />

Podučavanje i učenje zasnovani na kompetencijama povezani su i sa procesom<br />

procene/ocenjivanja, sa glavnim fokusom na formativno i progresivno ocenjivanje. Da bi<br />

procenio kompetencije učenika, važno je da svaki nastavnik odabere posebnu tehniku i<br />

instrumente za ocenjivanje, <strong>koji</strong> učenicima pružaju mogućnost da iskažu svoja znanja,<br />

veštine i sposobnosti, a ne samo činjenična znanja. Na ovaj način nastavnici dobijaju<br />

informaciju o kvalitetu podučavanja i učenja, napretku učenika i razvoju kompetencija.<br />

Postoji nekoliko pristupa i strategija koje omogućavaju da podučavanje i učenje, zasnovani<br />

na kompetencijama, budu uspešni i pomognu učenikovom razvoju kompetencija, bez obzira<br />

na oblast kurikuluma. Vredi napomenuti tri najvažnija pristupa <strong>koji</strong> podržavaju principe OKKa,<br />

pa stoga i pristup zasnovan na kompetencijama:<br />

• Stvaranje prikladnog okruženja, u razredu i školi, u kome se učenici osećaju<br />

dobrodošlim i povezanim jedni sa drugima, sa nastavnikom i školom;<br />

• Razvoj časova kroz pristup i tehnike aktivnog učenja; kao i<br />

• Sprovođenje strategija podučavanja i učenje, rešavanja problema i razvoja kritičkog<br />

razmišljanja.<br />

102


7. Diferencirano podučavanje i učenje<br />

KURIKULUM KOSOVA<br />

Diferencirani podučavanje i učenje predstavljaju pristup prema kojem se podučavanje u cilju<br />

razvoja kapaciteta svih učenika, zasniva na planiranju, sprovođenju, kontroli, podršci i<br />

proceni.<br />

Omogućava uzimanje u obzir postojećih razlika između učenika u razredu u skladu sa<br />

gradivom koje će učiti, didaktičkom-metodološkim tokom učenja, kao i ocenjivanjem i<br />

materijalima koje žele i mogu da iskoriste tokom učenja.<br />

Diferencirana nastava omogućava prilagođavanje vremena koje je na raspolaganju za<br />

učenje i brzine učenja i podučavanja individualnim karakteristikama svakog učenika.<br />

Pored toga, vrši se i prilagođavanje obima, vrste i stepena težine gradiva, zadataka i<br />

obaveza individualnim karakteristikama učenika.<br />

Da bi organizovao i razvio uspešnu diferencirano podučavanje i učenje, nastavnik treba da<br />

se oslanja na motive, sposobnosti, interesovanja i stilove učenja učenika. Ovo su glavni<br />

aspekti na <strong>koji</strong>ma nastavnik treba da zasniva diferencirano podučavanje i učenje.<br />

Kako bi uspešno organizovao i razvio diferencirano podučavanje i učenje, nastavnik na<br />

trećem nivou obrazovanja treba da:<br />

• primenjuje oblike organizovanja nastave <strong>koji</strong> promovišu i pomažu razvoju unutrašnjeg<br />

motivisanja učenika i mehanizma samokontrole učenja;<br />

• efikasno koristi aktivnosti sa učenicima koje promovišu organizovano učenje.<br />

• organizuje nastavni proces pomoću raznih pristupa <strong>koji</strong> omogućavaju i olakšavaju<br />

istragu i identifikaciju učenikovih postojećih iskustava, znanja, njihovih tački gledišta,<br />

<strong>koji</strong> omogućavaju aktivno učešće učenika u ispravljanju mogućih grešaka, i <strong>koji</strong><br />

pomažu učenicima da reorganizuju svoja činjenična i proceduralna znanja za<br />

postizanje njihovih kompetencija za učenje;<br />

• koriste razne tehnike i načine zajedničkog učenja u nastavnom procesu;<br />

• primenjuju različite oblike organizovanja podučavanja i učenja (aktivnosti u razredu,<br />

rad u grupi, rad u parovima, pojedinačno učenje), <strong>koji</strong> su usredsređeni na aktivnosti<br />

koje razvijaju samopouzdanje, inicijativu, rešavanje problema i kreativnost učenika;<br />

• organizuje nastavu i učenje kroz diferenciranje u zadacima, njihovo rešavanje,<br />

provera, ocenjivanje i stepen pomoći koju pruža nastavnik treba da se prilagode<br />

svakom učeniku;<br />

• primenjuje tehnike organizovanja nastave koje su u skladu sa jednim određenim<br />

zadatkom/cima, pomoću kojeg učenici razvijaju posebne sposobnosti istaknutih<br />

učenika;<br />

• koristi razne oblike organizovanja učenja za učenike <strong>koji</strong> zahtevaju poseban nastavni<br />

tretman, imaju posebne nastavne potrebe, uključujući i učenike sa poteškoćama u<br />

učenju i one sa problematičnim ponašanjem;<br />

• organizuje nastavu pomoću koje doprinosi saradnji i upotrebi organizativnih oblika<br />

(npr.: sveobuhvatnost), <strong>koji</strong>ma se promovišu podjednake mogućnosti učenja, u sferi<br />

saradnje, među učenicima tokom aktivnosti unutar razreda, škole i van nje;<br />

103


KURIKULUM KOSOVA<br />

• koristi razne nastavne tehnologije koje pružaju veće mogućnosti za unapređeno<br />

organizovanje nastave i učenja i koje nastavni proces čine prikladnijim/prijatnijim za<br />

učenike.<br />

8. Međukurikularna pitanja<br />

Osnovni kurikulum za gimnazije i stručne škole obuhvata prostor za učenje izvan granica<br />

predmeta na taj način da učenici mogu da izgrade veze između oblasti kurikuluma i raznih<br />

drugih oblasti.<br />

Interdisciplinarne studije, koje se zasnivaju na grupisanju iskustava i ishoda učenja iz<br />

različitih oblasti kurikuluma i Međukurikularna pitanja treba da pruže relevantna i izazovna<br />

iskustva koja donose zadovoljstvo u kontekstu ispunjavanja raznih potreba i zahteva dece i<br />

mladih.<br />

Uspostavljanje veza između kurikularnih oblasti stvara mogućnost napretka u razvoju<br />

učenikovih veština i sposobnosti, u poznavanju i razumevanju novih koncepata, u pregledu i<br />

jačanju koncepata ili veština, iz različitih perspektiva. Ovaj pristup takođe čini da kurikulum<br />

bude koherentan i značajan sa učenikove tačke gledišta.<br />

Realizacija Integracije međukurikularnih za gimnazije i stručne škole može se izvršiti kroz:<br />

- pronalaženje korelacije između predmeta/tema ili nastavnih jedinica, u cilju<br />

realizacije/postizanja jedne od kompetencija OK-a, npr.: ako je nastavna tema vezana<br />

za zaštitu sredine, onda nju povezujemo sa jezičkim, književnim pitanjima, ali i sa<br />

matematikom, građanskim vaspitanjem, itd. Stoga postoje brojne mogućnosti za<br />

pronalaženje sličnih veza kroz koje postižemo neke od obrazovnih ciljeva iz različitih<br />

kurikularnih oblasti.<br />

- oblik pojedinačnih projekata ili izbornih kurseva u <strong>koji</strong>ma se nadovezuju i nadopunjuju<br />

jedna drugu razne teme ili oblasti, kao npr.: projekti u oblasti građansko vaspitanje sa<br />

uputstvima za karijeru, itd., koje omogućuju/pomažu savladavanje posebnih<br />

kompetencija.<br />

9. Van-kurikularna pitanja<br />

Van-kurikularna pitanja su strukturisane nastavne aktivnosti koje se izvode van konteksta<br />

formalnih nastavnih oblasti i predmeta, a koje pomažu u postizanju kompetencija predviđenih<br />

za stepene kurikuluma i formalne nivoe obrazovanja. Za svaku od mogućih aktivnosti,<br />

nastavnici/škola moraju pripremiti orijentisan plan i program sa svrhom, a ne slučajne<br />

aktivnosti.<br />

U srednjem visokom obrazovanju nastava i učenje u različitim oblastima kurikuluma biće<br />

podržani raznim aktivnostima van kurikuluma organizovanim za učenike, kao na primer:<br />

• posete muzejima, parkovima, istorijskim mestima i prirodi, institucijama, galerijama,<br />

pozorištima, itd;<br />

• proslave bitnih datuma, događaja, tradicija, uspeha, itd;<br />

• učestvovanje u donošenju odluka u školi i drugim oblicima školske demokratije;<br />

• učestvovanje u nastavnim grupama, u slobodnim aktivnostima i udruženjima;<br />

104


KURIKULUM KOSOVA<br />

• diskusije sa gostima (što znači razgovor sa opštinskim liderima, roditeljima,<br />

predstavnicima lokalnih biznisa, političarima, ljudima iz medija);<br />

• rad na projektima fokusiranim na specifičnim temama i pitanjima sa<br />

višedimenzionalnim karakterom koja odgovaraju uzrastu učenika;<br />

• izložbe (lepe umetnosti i fotografija);<br />

• usluge za zajednicu (pružanje pomoći onima u potrebi, zaštita sredine, jačanje<br />

odnosa među generacijama);<br />

• igre, horovi, školski časopisi.<br />

Preporučuje se da se svim učenicima omogući učešće u van-kurikularnim pitanjima, u skladu<br />

sa njihovim talentima i interesovanjima, da budu deo jedne grupe u raznim aktivnostima:<br />

sportskim ekipama, muzičkim grupama, plesnim grupama, horu, pozorišnim trupama, grupi<br />

za pružanje podrške zajednici.<br />

105


KURIKULUM KOSOVA<br />

106


KURIKULUM KOSOVA<br />

VII. OCENJIVANJE - UPUTSTVA<br />

Uvod<br />

Svrha ocenjivanja<br />

Osnovna načela ocenjivanja<br />

Unutrašnje ocenjivanje<br />

Spoljašnja procena<br />

1. Uvod<br />

Osnovna svrha škole je da promoviše učenje, a ocenjivanje predstavlja sastavni deo tog<br />

procesa. Kako učenje predstavlja složen proces, tako se i ocenjivanje učenja može smatrati<br />

složenim procesom.<br />

Ocenjivanje učenicima obezbeđuje informacije o nivou savladavanja znanja, a nastavnicima<br />

obezbeđuje informacije koje im pomažu kako bi promovisali kvalitetnije podučavanje, i na<br />

kraju, ocenjivanje pruža povratne informacije obrazovnim ustanovama i svim ostalim<br />

interesnim stranama.<br />

Realizacija ocenjivanja se zasniva na svrsi, načelima i vrstama ocenjivanja.<br />

Ocenjivanje predstavlja najbitniji deo reforme kojoj teži obrazovni sistem Kosova, i kroz nju<br />

se može proceniti stanje u kojem se trenutno nalazi obrazovanje i stanje kojem težimo.<br />

Ocenjivanje se uopšte kao proces sprovodi kako bi podržao nastavnike, nastavu i učenje,<br />

tako što učenicima pruža ne samo pismene kriterijume, već i modele vrsta ocenjivanja, kako<br />

bi na konkretniji način razumeli postignuća <strong>koji</strong>ma teže.<br />

2. Svrha ocenjivanja<br />

Osnovne svrhe ocenjivanja su sledeće:<br />

Pružanje podrške učenju i utvrđivanje učenja;<br />

Redovno izveštavanje o pojedinačnom napretku učenika;<br />

Uspešno postizanje kompetencija određenih kurikulumom;<br />

Određivanje i nadgledanje standarda postignuća za svaki nivo;<br />

Poređenje, kvalifikovanje i orijentaciju učenika za dalje obrazovanje.<br />

3. Osnovna načela ocenjivanja<br />

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je izradilo nacionalne standarde za ocenjivanje<br />

na nivou škole i Etički kodeks za ocenjivanje 4 . Ocenjivanje uvek treba da bude u skladu sa<br />

normama/pravilima iz ova dva dokumenta.<br />

4 Vidi Administrativne uredbe “Nacionalni standardi za ocenjivanje na nivou škole” i “Etički kodeks za<br />

ocenjivanje”<br />

107


KURIKULUM KOSOVA<br />

Ocenjivanje uvek treba da se poziva na ključne kompetencije i ishode učenja za<br />

oblasti kurikuluma, predmetne oblasti, razred, stepen i nivo obrazovanja.<br />

Instrumenti za ocenjivanje uvek treba da budu prilagođeni svrsi ocenjivanja.<br />

Oblik i vrsta ocenjivanja, a naročito način na <strong>koji</strong> se izveštava o rezultatima, uvek<br />

treba da oslikavaju svrhu ocenjivanja.<br />

Način planiranja ocenjivanja uvek treba da bude transparentan i pravedan.<br />

Ocenjivanje uvek treba da se zasniva na najvišim etičkim standardima, odgovornosti<br />

i polaganju računa.<br />

4. Unutrašnje ocenjivanje<br />

Unutrašnje ocenjivanje ili ocenjivanje na nivou škole uglavnom ima za svrhu pružanje<br />

podrške i utvrđivanje učenja i redovno izveštavanje o pojedinačnom napretku učenika.<br />

Kod unutrašnjeg ocenjivanja obično se sprovode sledeće dve vrste ocenjivanja:<br />

o Formativno ocenjivanje;<br />

o Sumativno (zbirno) ocenjivanje.<br />

Formativno ocenjivanje<br />

Formativno ocenjivanje je ocenjivanje na nivou razreda, <strong>koji</strong>m se usmerava i podržava<br />

učenje tokom cele školske godine, dok se na kraju školske godine putem ocenjivanja<br />

izveštava o napretku učenika.<br />

Formativno ocenjivanje od strane nastavnika tokom nastave usredsređuje se na:<br />

Evidentiranje ishoda učenja/cilja učenja i kriterijuma uspeha;<br />

Podršku za samo-ocenjivanje i međusobno ocenjivanje učenika na osnovu kriterijuma<br />

za uspeh;<br />

Pružanje povratnih informacija o učinku učenika na osnovu kriterijuma za uspeh;<br />

Evidentiranje i izveštavanje o napretku u postignućima učenika na osnovu kriterijuma<br />

za uspeh.<br />

Formativno ocenjivanje se vrši davanjem brojčanih ocena (1-5), koje predstavljaju stepen<br />

postignuća učenika u usvajanju znanja, veština i stavova u svladavanju kompetencija.<br />

Učenicima treba davati brojčane ocene u redovnim vremenskim periodima tokom školske<br />

godine. Nastavnici će oceniti napredak učenika, ne samo na osnovu formalnih testova, već i<br />

na osnovu podataka o njihovim postignućima koje su sakupili tokom nastave, kroz opažanja,<br />

ankete, nastavne zadatke, eseje, fokus grupe, dosijee, rada na projektima, itd. Oni će za<br />

objavljivanje rezultata koristiti stepene ocenjivanja <strong>koji</strong> su predstavljeni u vidu ocena.<br />

Učenici mogu da pokažu nivo postignuća u njihovom učinku, koja su definisana kroz<br />

dimenzije znanja, veština, stavova i vrednosti koje su usvoji kao u smislu količine,<br />

učestalosti, dubine, pomoći, kreativnosti i kvalitetu savladavanja kompetencija.<br />

Ocena 1 (slab/nedovoljan) definiše nedovoljan učinak u izvršavanju zadatog zadatka.<br />

Učenik nije postigao minimalni nivo savladavanja kompetencija, i nije postigao dozvoljeni<br />

donji prag polaganja predmeta/predmetne oblasti.<br />

108


KURIKULUM KOSOVA<br />

Ocena 2 (dovoljan) definiše dovoljan učinak u izvršavanju zadatog zadatka. Učenik<br />

poseduje malo znanja, retko se javlja da odgovara, ili to čini sporo i površno i pri tom<br />

imitira druge. On je postigao minimalni prihvatljivi nivo u savladavanju kompetencija i<br />

ispunjavanju dozvoljenog kriterijuma polaganja predmeta/predmetne oblasti.<br />

Ocena 3 (dobar) definiše dobar učinak u izvršavanju datog zadatka. Učenik poseduje<br />

delimična i površna znanja, ponekad se javlja da odgovara i poseduje uobičajenu<br />

kreativnost. On je postigao srednji nivo u savladavanju kompetencija.<br />

Ocena 4 (vrlo dobar) definiše vrlo dobar učinak u izvršavanju datog zadatka. Učenik<br />

obično poseduje kompletna i duboka znanja, brzo se javlja i maštovit je. On je postigao<br />

veoma visok „poželjni“ nivo u savladavanju kompetencija.<br />

Ocena 5 (odličan) definiše odličan i originalan učinak u izvršavanju datog zadatka.<br />

Učenik stalno pokazuje opširna i detaljna znanja, automatski se javlja da odgovara ili da<br />

uradi zadatak, i kreativan je. On je postigao odličan nivo u savladavanju kompetencija, i<br />

istovremeno koristi dodatne materijale i izvore.<br />

Tokom ocenjivanja u okviru predmeta/nastavne oblasti, učenik se ocenjuje ocenom, na<br />

osnovu svih nivoa znanja <strong>koji</strong> se zasnivaju na ishodima učenja za nastavnu oblast/predmet<br />

u savladavanju kompetencija.<br />

Sumativno (zbirno) ocenjivanje<br />

Sumativno ocenjivanje se vrši na kraju svake školske godine i u njemu se ogleda nivo<br />

učenikovog učinka tokom jedne školske godine.<br />

Na kraju školske godine učenicima se daje zaključna ocena. Ta zaključna ocena će biti u<br />

vidu slova (A, B, C, D) koje će predstavljati aritmetičku sredinu ocena koje su date prilikom<br />

formativnog ocenjivanja tokom školske godine na nivou razreda.<br />

Opis zaključne ocene prema stepenu ocenjivanja je sledeći:<br />

Ocena A (prosek od 4.5 do 5.00)<br />

Ocena B (prosek od 3.5 do 4.49)<br />

Ocena C (prosek od 2.5 do 3.49)<br />

Ocena D (prosek od 2.0 do 2.49)<br />

Primer sumativnog ocenjivanja: Iz formativnog ocenjivanja sprovedenog na nivou razreda<br />

tokom jedne školske godine za jednog učenika u jednoj od nastavnih oblasti/predmeta<br />

učenik je dobio 8 ocena sa brojčanom vrednošću (1-5) u skladu sa stepenima ocenjivanja (3,<br />

4, 5, 3, 2, 5, 2, 5). Aritmetička sredina brojčanih ocena predstavlja zaključnu ocenu izvedenu<br />

na kraju školske godine:<br />

3 + 4 + 5 + 3 + 2 + 5 + 3 + 5 30<br />

= = 3.75 = ( Ocena B)<br />

8<br />

8<br />

Ocena iz jednog predmeta/predmetne oblasti će činiti osnovu za izveštavanje učenicima i<br />

roditeljima. U školskom izveštaju sačinjenom za roditelji nastavnik, uz ocene, treba da napiše<br />

i kratke komentare o tome šta učenici mogu uraditi kako bi poboljšali svoj uspeh i šta se<br />

može uraditi u smislu pružanja dodatne podrške za poboljšanje, kao i podrške za talentovane<br />

učenike.<br />

109


KURIKULUM KOSOVA<br />

Ovaj pristup ocenjivanju važi za sve nastavne oblasti, kao i za svakog pojedinačnog učenika.<br />

Učenici <strong>koji</strong> nisu postigli nivo D (2.00-2.49), nisu postigli obavezan minimum ishoda učenja<br />

za nastavnu oblast/predmet za odgovarajući razred.<br />

U slučaju da učenik ne postigne obavezan minimum ishoda učenja u ne više od tri nastavne<br />

oblasti/predmeta, njemu treba omogućiti dopunsku nastavu. Dopunsku nastavu organizuje<br />

škola i ona treba da traje ne manje od dve nastavne nedelje i ne manje od dva nastavna<br />

časa na dan u odgovarajućoj nastavnoj oblasti/predmetu. Dopunsku nastavu organizuje<br />

nastavnik odgovarajuće nastavne oblasti/predmeta.<br />

Sumativno ocenjivanje učenika <strong>koji</strong> su pohađali dopunsku nastavu vrši nastavnik<br />

odgovarajuće nastavne oblasti/predmeta u školi.<br />

Ukoliko učenik i nakon pohađanja dopunske nastave ne postigne neophodni minimum<br />

ishoda učenja, on ima pravo na još jedno sumativno ocenjivanje pre završetka školske<br />

godine 5 .<br />

Završno ocenjivanje<br />

Završno ocenjivanje na prvom nivou obrazovanja vrši se na kraju prvog stepena (na kraju 2.<br />

razreda) i na kraju drugog stepena (na kraju 5. razreda). Ova ocene se ne izvodi kao<br />

aritmetička sredina ocena zavedenih u dnevnik tokom perioda <strong>koji</strong> pokriva odgovarajući<br />

stepen kurikuluma, već se ocenjivanje učenika vrši na osnovu spiska ishoda učenja po<br />

stepenima kurikuluma određenih Osnovnim kurikulumom i svaki postizanje svakog ishoda se<br />

ocenjuje brojčanom ocenom (1-5). Aritmetička sredina tih ocena predstavlja završnu ocenu<br />

(A, B, C, D).<br />

Primer završnog ocenjivanja: Na primer, jedna predmetna oblast na jednom stepenu ima 1–<br />

12 ishoda učenja i za svaki ishod učenja učenik dobija jednu brojčanu ocenu, a aritmetička<br />

sredina svih tih ocena predstavlja završnu ocenu<br />

3 + 4 + 5 + 3 + 4 + 5 + 2 + 5 + 4 + 5 + 4 + 3 47<br />

( = = 3.92 = Ocena B ).<br />

12<br />

12<br />

Ovaj pristup ocenjivanja važi za sve nastavne oblasti i za svakog pojedinačnog učenika.<br />

Učenici <strong>koji</strong> ne postignu nivo D (2.00 - 2.49) nastavljaju tekući stepen/razred uz dopunske<br />

programe u odgovarajućim oblastima. Nakon sprovođenja dopunskog programa i završnog<br />

ocenjivanja, učenici <strong>koji</strong> ne postignu nivo D ne prelaze na naredni stepen, odnosno u naredni<br />

razred 6 .<br />

Završna ocena predstavlja ocenjivanje koje se vrši u školi u saradnji sa opštinskim nadležnim<br />

organima, sa <strong>koji</strong>ma se planiraju mere kako bi se obezbedio neophodan nivo savladavanja<br />

ključnih kompetencija od strane svih učenika.<br />

Kako bi ocenio ishode učenja za stepen kurikuluma nastavnik treba da razloži svaki ishod na<br />

pet nivoa postignuća, kako bi mogao da tačno proceni postignuća svakog učenika u<br />

savladavanju svakog ishoda učenja. Zatim, u zavisnosti od nivo postignuća za svaki ishod<br />

učenja, nastavnik treba da planira dodatne aktivnosti za učenika <strong>koji</strong> je zaostao u postizanju<br />

određenog ishoda učenja i da planira dodatne aktivnosti za učenika <strong>koji</strong> je postigao sve nivoe<br />

postignuća za određeni ishod učenja.<br />

5 Uređuje se Administrativnom uredbom<br />

6 Uređuje se Administrativnom uredbom<br />

110


KURIKULUM KOSOVA<br />

U đačku knjižicu i u svedočanstvo o završenom prvom nivou obrazovanja upisuju se samo<br />

završne ocene za oblasti kurikuluma.<br />

5. Spoljašnja procena<br />

Spoljašnju procenu postignuća učenika organizuje centralni stručni organ obrazovanja u cilju<br />

provere stanja i nivoa kvaliteta obrazovanja i ocenjivanja na nivou škole, zajednice ili države.<br />

Osnovne svrhe spoljašnje procene su sledeće:<br />

• Klasifikacija učenika i orijentacija za dalje obrazovanje<br />

• Overavanje savladavanja kompetencija u skladu sa ciljevima kurikuluma.<br />

• Nadgledanje obrazovnog sistema i izveštavanje o poređenju napretka u postignućima<br />

učenika, škola i opština na nivou zemlje, i davanje preporuka za sve interesne strane<br />

(izrađivači politika i donosioci odluka <strong>koji</strong> imaju uticaja na unapređenje obrazovanja).<br />

Overavanje savladavanja kompetencija se vrši kroz nacionalnu procenu koja se priprema<br />

pod nadzorom centralnog stručnog organa ovlašćenog od strane MONT-a. Nacionalna<br />

procena se sprovodi na kraju trećeg nivoa douniverzitetskog obrazovanja (na kraju 12.<br />

razreda) ili na kraju stepena/razreda u zavisnosti od interesa obrazovnih politika. Ove<br />

procene su standardizovane i usredsređene su uglavnom na procenu nivoa postignuća u<br />

savladavanju ključnih kompetencija. Zahtevi (pitanja) na ispitu treba da budu u funkciji<br />

procene detaljnog i sveobuhvatnog i uravnoteženog niza kompetencija iz kurikuluma i<br />

glavnih ishoda učenja. Pravila i postupci za ove procene uređeni su odgovarajućim zakonima<br />

i administrativnim uredbama 7 . Nadgledanja napretka kroz proces spoljašnje procene vrši<br />

MONT, kroz centralni stručni organ.<br />

Ova procena/ocenjivanje postavlja i jasne kriterijume za neophodni nivo dostignuća kako bi<br />

učenici nastavili i orijentisali se na naredni nivo obrazovanja. Na kraju 12. razreda učenici<br />

stručnih škola polažu Završni stručni ispit. Ovo je polu-spoljašnji ispit, jer ga zajedno izvode<br />

škole i opštinski organi obrazovanja. Na osnovu rezultata na ovom ispitu učenici se<br />

kvalifikuju za odgovarajuću struku (nivo IV prema Okviru kurikuluma Kosova) i dobijaju<br />

Stručnu Diplomu, a sa ovom kvalifikacijom oni mogu:<br />

‣ Pristupiti tržištu rada, ili<br />

‣ Nastaviti postsekundarno neuniverzitetsko obrazovanje u višim stručnim školama<br />

(MSKO 4).<br />

Kvalifikacije (kompetencije) koje se stiču kroz razne oblike formalnog i neformalnog<br />

obrazovanja priznavaće se u formalnom obrazovnom sistemu na osnovu procedura<br />

priznavanja i akreditacije, koje određuje Nacionalno telo za kvalifikacije.<br />

Učenici <strong>koji</strong> uspešno završe poslednji razred srednje visoke škole i učenici stručnih škola <strong>koji</strong><br />

uspešno polože Završni stručni ispit imaju pravo da polažu Državnu maturski ispit. Na<br />

osnovu rezultata sa ovog ispita učenicima se izdaje Diploma, a sa ovom kvalifikacijom oni<br />

imaju pravo na dalje, univerzitetsko obrazovanje.<br />

‣ Svaka opština se ohrabruje da sprovodi procenu učinka u odnosu na kompetencije<br />

kurikuluma i rezultate na kraju faza kurikuluma, za koje nije predviđeno nacionalno<br />

ocenjivanje. Ove procene će se izvršiti korišćenjem instrumenata za procenu - testovi<br />

7 Uređuje se Administrativnom uredbom<br />

111


KURIKULUM KOSOVA<br />

koje na lokalnom/opštinskom nivou sastavljaju komisije iskusnih nastavnika.<br />

Nadgledanje napretka može da vrši MONT kroz stručni organ nadležan za procenu i<br />

opština kroz komisije koje imenuju opštinski nadležni organi.<br />

Ova vrsta procene će školama, roditeljima, zajednici i opštinskim vlastima obezbediti<br />

povratne informacije o kvalitetu obrazovnih usluga.<br />

Rezultati se zapisuju u dosije učenika 8 .<br />

8 Uređuje se Administrativnom uredbom<br />

112


KURIKULUM KOSOVA<br />

ANEKS: Rečnik pojmova za nastavnike 9<br />

KONCEPT<br />

Odgovornost<br />

Veštački jezik<br />

Procena/ocenjivanje<br />

Ocenjivanje za učenje<br />

Ocenjivanje učenja<br />

Metodologija<br />

ocenjivanja<br />

Stav<br />

Osnovno obrazovanje<br />

Blok nastava<br />

OBJAŠNJENJE<br />

Koncept etičkog upravljanja (uključujući etičko<br />

upravljanje škole)<br />

Zasniva se na priznavanju i preuzimanju<br />

odgovornosti za odluke, akcije i njihove<br />

posledice koja se nadovezuju na očekivanja za<br />

davanje odgovornosti pred stranama od<br />

interesa.<br />

Izmišljen jezik <strong>koji</strong> se zasniva na nekoliko<br />

pravila propisanih i razvijenih u jednu<br />

određenu svrhu, kao na primer za<br />

međunarodnu komunikaciju ili kompjutersko<br />

programiranje.<br />

Proces sakupljanja informacija i<br />

prosuđivanja u vezi dostignuća ili učinka<br />

učenika.<br />

Cilj je pružati podršku učenicima kako bi isti<br />

postigli glavne kompetencije i pokazali svoja<br />

postignuća u savladavanju predviđenih<br />

nastavnih rezultata. Zasniva se na tome da<br />

osvesti učenike i učini ih učesnicima u<br />

određivanju nastavnih rezultata, kriterijuma<br />

kvaliteta i ličnih pokazivača uspeha. Učenici<br />

uče šta treba uraditi da postignu te određene<br />

nastavne rezultate i kako stići do te tačke.<br />

Prikupljanje važećih, poverljivih i<br />

uporedivih dokaza kako bi se procenio<br />

napredak učenika u učenju (što znači njihovo<br />

dostignuće u različitim oblastima<br />

kurikuluma/nastavnih predmeta i savladavanja<br />

ključnih kompetencija).<br />

Strategije i aktivnosti koje obično sprovodi<br />

nastavnik<br />

(u sklopu unutrašnjeg ocenjivanja) ili neka<br />

specijalizovana agencija (u sklopu spoljašnje<br />

procene), kao bi se procenili dostignuća i<br />

učinak učenika.<br />

Unutrašnje pozicioniranje ka ljudima,<br />

dokazima, fenomenima, akcijama,<br />

verovanjima i situacijama; unutrašnja<br />

spremnost za delovanje.<br />

Godine obrazovanja koje se smatraju<br />

neophodnim za postizanje minimalne<br />

standarde u savladavanju ključnih<br />

kompetencija.<br />

Fleksibilni način za određivanje nastavnih<br />

časova određujući kompaktnije vremenske<br />

periode za predmete/jedinice (npr.: nastava u<br />

POJMOVI (na<br />

engleskom,<br />

albanskom i srpskom)<br />

Npr.: Esperanto, Pascal,<br />

itd.<br />

Formativno ocenjivanje<br />

Zaključno ocenjivanje<br />

Sklonosti<br />

Obično pokriva<br />

obavezno obrazovanje<br />

9 Pojmovi <strong>koji</strong> nisu relevantni za nastavnike mogu se izostaviti.<br />

113


KURIKULUM KOSOVA<br />

Osnovni predmet<br />

Prijateljsko okruženje<br />

za decu<br />

Ocenjivanje u<br />

razredu/ocenjivanje<br />

od strane nastavnika<br />

Kod<br />

Komunikacija<br />

Zajednica praktičnog<br />

interesa<br />

jednom predmetu tokom šestonedeljnog<br />

semestra umesto nedeljnih časova <strong>koji</strong> su<br />

raspodeljeni tokom cele školske godine).<br />

Ovo se uglavnom može uraditi u slučaju nekog<br />

predmeta za <strong>koji</strong> se ne zahteva strog redosled.<br />

Predmet <strong>koji</strong> je po svojoj oblasti i strukturi bliži i<br />

može da doprinese postizanju određenih<br />

nastavnih ciljeva i omogućava razvoj određenih<br />

sposobnosti kod učenika (npr.: obrazovanje za<br />

rad ili tehnologiju; lični razvoj, sposobnosti za<br />

život, društvene nauke).<br />

Nastavni ambijenti <strong>koji</strong> su prijateljski,<br />

zasnovani na pravima, sveobuhvatnosti,<br />

okruženje koje je zdravo i bezbedno za svu<br />

decu. Okruženje koje takođe obuhvata i jake<br />

veze između porodica/zajednice i škole.<br />

Ocenjivanje koje nastavnici vrše redovno u<br />

učionici, kao deo njihove nastave i njihovih<br />

nastavnih strategija. Ono pruža trenutne i<br />

stalne informacije o postignućima učenika i<br />

njihovim poteškoćama u učenju.<br />

Kod predstavlja pravilo za konvertovanje<br />

jednog dela informacije (na primer jednog<br />

slova, jedne reči, jedne fraze ili jednog gesta) u<br />

jedan drugi oblik ili vid (jedan znak u neki drugi<br />

znak), ne isključivo u istu vrstu.<br />

U komunikaciji i obradi informacija kodiranje<br />

predstavlja proces <strong>koji</strong>m se informacije iz<br />

jednog izvora konvertuju u simbole <strong>koji</strong> se<br />

prosleđuju u komunikaciji. Dekodiranje je<br />

suprotan proces, odnosno konvertovanje ovih<br />

simbola oblika kodova u informaciju koja je<br />

razumna primaocu.<br />

Komunikacija predstavlja prenošenje<br />

smisaonih informacija. Za komunikaciju su<br />

potrebni pošiljalac, poruka i primalac, mada<br />

primalac ne mora da bude prisutan ili upoznat<br />

sa ciljem pošiljaoca, kako bi sa njim<br />

komunicirao u vreme komunikacije; stoga se<br />

komunikacija može izvršiti i na velikim<br />

daljinama kako u vremenu tako i prostoru.<br />

Prema antropolozima Jean Lave i Etienne<br />

Wenger zajednica profesionalnog interesa<br />

predstavlja grupu ljudi <strong>koji</strong> imaju zajedničke<br />

interese, zanate i/ili profesije. Ovakva grupa se<br />

može razviti prirodnim putem kao posledica<br />

zajedničkih interesa članova u određenoj<br />

oblasti ili domenu, ili se može razviti u svrhu<br />

sticanja znanja koja se odnose na njihovu<br />

oblast.<br />

Vidi koncept<br />

UNICEF-a za<br />

škole i prijateljske<br />

nastavne sisteme<br />

za decu koje su<br />

zasnovane na<br />

pravima.<br />

To se odnosi na:<br />

- jezički kod (kada se<br />

informacije izražavaju<br />

koristeći razna jezička<br />

sredstva – zvuk, reči,<br />

slova, rečenice, itd.<br />

- Umetnički kod (boja,<br />

oblik slike<br />

dizajn/arhitektura; glas –<br />

tom u muzici; pokret,<br />

gestovi u plesu; jezik –<br />

pokreti – mimika u<br />

drami, itd.<br />

Za komunikaciju je<br />

neophodno da strane u<br />

komunikaciji dele jedno<br />

zajedničko polje<br />

komunikacije, odnosno<br />

jedan kontekst. Proces<br />

komunikacije je potpun<br />

onda kada primalac<br />

shvati poruku pošiljaoca.<br />

Zajednica po struci<br />

Ona se razvija kroz<br />

proces razmene<br />

informacija i iskustava<br />

sa grupom čiji članovi<br />

uče jedni od drugih, i<br />

imaju mogućnost da se<br />

lično i stručno razviju<br />

(Lave & Wenger 1991).<br />

114


KURIKULUM KOSOVA<br />

Kompetencija<br />

Obavezno<br />

obrazovanje<br />

Kontakt period<br />

Konstruktivistički<br />

pristupi<br />

Osnovni kurikulum<br />

Međukurikularna<br />

pitanja<br />

Opširne sposobnosti za primenu znanja,<br />

veština, stavova, rutine, vrednosti i emocija na<br />

nezavisan, praktičan i značajan način.<br />

Trajanje školovanja koje se zakonom smatra<br />

obaveznim i (obično) i besplatno je za učenike<br />

i njihove porodice. Sastav “obaveznog<br />

obrazovanja” na Kosovu uključuje osnovno<br />

obrazovanje, srednje niže i srednje visoko<br />

obrazovanje (MSKO 1, 2 i 3).<br />

Vreme koje se obično određuje za<br />

sistematsku interakciju između nastavnika i<br />

učenika u okviru jednog predmeta, nastavne<br />

jedinice i/ili nastave.<br />

Filozofija i prakse koje su inspirisane<br />

različitim konstruktivističkim teorijama o učenja<br />

i razvoja, i koje ističu da se učenje razvija<br />

kroz kulturu, lično i društveno iskustvo, i kroz<br />

interakcije i kontekste. Prema<br />

konstruktivističkim teorijama da bi učenje bilo<br />

efikasno, ono za učenike treba da ima<br />

značenje (kako bi imalo smisla).<br />

Zajednički zahtevi za sve učenike u smislu<br />

ključnih kompetencija, zajednički predmeti i<br />

opšta orijentacija.<br />

Bitno gradivo iz kurikuluma koje ne pripada<br />

isključivo jednom predmetu ili oblasti<br />

kurikuluma, već se najbolje uči kroz nekoliko<br />

Zajednice praktičnog<br />

interesa mogu postojati<br />

kao virtualne, u vidu<br />

grupa za diskusiju i<br />

ostalih grupa, ili u<br />

stvarnom životu, na<br />

primer u kuhinji na<br />

poslu, na terenu, na<br />

podu fabrike ili negde<br />

drugo u okruženju.<br />

Kompetencija/ Veštine<br />

(ponekad se<br />

kompetencije<br />

poistovećuju sa<br />

“sposobnostima”,<br />

naročito u izrazima kao<br />

što su si<br />

“sposobnosti za život”.<br />

Međutim, prema jednoj<br />

prikladnijoj definiciji<br />

kompetencija<br />

sposobnosti se<br />

smatraju sastavnim<br />

delom kompetencija<br />

zajedno sa znanjima,<br />

vrednostima i<br />

stavovima (pored toga<br />

kompetencije<br />

podrazumevaju rutine,<br />

modele razmišljanja i<br />

ponašanja).<br />

Povezane teme<br />

115


KURIKULUM KOSOVA<br />

Kurikulum<br />

Okvir kurikuluma<br />

Integracija kurikuluma<br />

Politike kurikuluma<br />

Struktura kurikuluma<br />

Sistem kurikuluma<br />

predmeta. Tipični primeri su obrazovanje za<br />

mir, ljudska prava i građansko vaspitanje,<br />

potanja rodne jednakosti, veštine<br />

komunikacije i međukulturalno obrazovanje.<br />

Celina nastavnih oblasti, predmeta i<br />

pitanja među kurikulumima <strong>koji</strong> se nalaze u<br />

jednom obrazovnom sistemu. Ovaj koncept<br />

obično podrazumeva „zvanični“ ili „predviđeni“<br />

(pisani) kurikulum, ali može podrazumevati i<br />

„nepredviđeni“ ili „skriveni“ kurikulum. Pored<br />

toga, razlikuju se „predviđeni“ (zvanični)<br />

kurikulum, “primenjivi ”, “interaktivni”<br />

kurikulum (kao rezultat interakcija u učionici) i<br />

„efektivni kurikulum” (odnosno ono što učenici<br />

u stvari uče).<br />

Određeni broj politika, uredbi, orijentacija i<br />

uputstava <strong>koji</strong> su od suštinske važnosti za izradu<br />

i sprovođenje kurikuluma, <strong>koji</strong> usmerava izradu<br />

nastavnih programa i ostalih kurikularnih<br />

dokumenata. Imajući u vidu status kurikuluma<br />

kao osnove jednog obrazovnog sistema, okviri<br />

kurikuluma su obično poznati kao „ustavi“ za<br />

douniverzitetsko obrazovanje. Okviri kurikuluma se<br />

mogu izraditi za ceo obrazovni sistem, za posebne<br />

faze<br />

(kao na primer osnovno obrazovanje) i/ili za<br />

određene posebne oblasti i pitanja kurikuluma<br />

(kao na primer Okvir za integraciju opštih<br />

tematskih pitanja u kurikulum).<br />

Proces kombinacije/artikulacije nastavnog i<br />

predmetnog sadržaja sa ciljem promovisanja<br />

holističkog i sveobuhvatnog učenja. Ovo vodi<br />

do umanjenja jednog broja diskretnih predmeta<br />

i obično se izvršava u osnovnom i srednjem<br />

nižem obrazovanju.<br />

Formalne odluke donesene od strane vlade ili<br />

obrazovne vlasti koje imaju direktan ili važan<br />

uticaj na razvoj kurikuluma. Ove odluke su<br />

obično dokumentovane u zvaničnim<br />

dokumentima vlade.<br />

Način na <strong>koji</strong> je organizovan kurikulum u bilo<br />

kojem sistemu, uključujući predmete i oblasti<br />

kurikuluma, kada se iste trebaju naučiti i<br />

„model“ sa <strong>koji</strong>m se trebaju učiti. Kurikulum se<br />

može sadržati, na primer, od glavnih i izbornih<br />

predmeta <strong>koji</strong> se uče sa<br />

nekoliko izmena između različitih razreda, kada<br />

treba da se uče i „model“ prema kojem oni treba<br />

da se uče. Kurikulum se može sastojati od, na<br />

primer, glavnih i izbornih predmeta <strong>koji</strong> se uče<br />

sa nekoliko izmena između različitih razreda.<br />

Celina odredbi i dokumenata kurikuluma putem<br />

<strong>koji</strong>h se nastavnicima i drugim stranama izdaju<br />

uputstva u vezi toga zašto, šta i koliko dobro<br />

učenici treba da uče. Sistem kurikuluma se<br />

Kurikulum<br />

116


KURIKULUM KOSOVA<br />

Dijagnostička procena<br />

Diferencirana nastava<br />

Efektivni kurikulum<br />

Elektronsko učenje<br />

Izborni kurikulum<br />

Obrazovanje o<br />

preduzetništvu<br />

Proširena nastava i<br />

vreme za učenje<br />

Izražavanje<br />

obično sastoji od obrazovnih zakona, okvira<br />

kurikuluma, predmetnih nastavnih programa,<br />

standarda<br />

ocenjivanja, školskih udžbenika i ostalih<br />

nastavnih materijala.<br />

Procena koja se obično vrši na početku<br />

obrazovnog procesa i koja je usredsređena na<br />

identifikaciji sposobnosti i slabosti učenika koje<br />

trebaju biti uzete u obzir kako bi se podržali<br />

učenici u rešavanju raznih<br />

problema učenja.<br />

Diferencijalna nastava podrazumeva<br />

izradu višestrukih programa kako bi<br />

učenici sa različitim sposobnostima,<br />

interesovanjima ili različitim nastavnim<br />

potrebama mogli da na podjednak način dožive<br />

podjednake puteve kako bi apsorbovali,<br />

upotrebili, razvili i predstavili koncepte kao deo<br />

svakodnevnog nastavnog procesa. Učenicima<br />

omogućuje da preduzmu veću odgovornost i<br />

vlasništvo nad njihovim znanjem i pruža<br />

mogućnost za međusobno učenje među<br />

učenicima i učenje kroz saradnju.<br />

Ono što učenici stvarno nauče u smislu<br />

znanja, stavova i veština.<br />

Učenje koje se zasniva na upotrebi novih<br />

tehnologija informativnih i tehnologija<br />

komunikacije s ciljem da se unapredi pristup<br />

informacija, kao i njihovo efektivno i<br />

odgovorno korišćenje u kontekstu<br />

(uobičajenom) aktivnosti na daljini i u mreži.<br />

Nastavna oblast/predmeti koje učenici mogu<br />

izabrati u zavisnosti od svojih interesovanja,<br />

talenata i potreba.<br />

U užem smislu: priprema dece i mladih da<br />

preuzmu ulogu u preduzetništvu i ekonomiji, da<br />

osnuju svoj biznis/preduzeće. U širem smislu:<br />

opremanje dece i mladih preduzetničkim<br />

veštinama kao što su inicijativa, donošenje<br />

odluka, rizikovanje, rukovodstvo, organizacione<br />

i sposobnosti upravljanja.<br />

Dodela više vremena za podučavanje i<br />

učenje, kako bi se usvojila određena znanja,<br />

veštine i stavovi s ciljem da se podstakne<br />

duboko i održivo učenje.<br />

Izražavanje može podrazumevati simboličko<br />

izražavanje: izražavanje (jezik), jedno mišljenje<br />

koje se prenosi putem jezika; izražavanje (u<br />

matematici), razrađena kombinacija simbola<br />

<strong>koji</strong> su dobro formirani u skladu sa primenljivim<br />

pravilima; izražavanje (programiranje)), jedno<br />

uputstvo za izvršavanje nečega što će zauzvrat<br />

dati jednu vrednost; izražavanje (kroz<br />

umetnost) (muziku) <strong>koji</strong>m se obeležava<br />

muzička dinamika.<br />

Sprovedeni kurikulum<br />

Telesni izrazi:<br />

Emocionalni izrazi,<br />

verbalna i neverbalna<br />

ponašanja <strong>koji</strong>ma se<br />

izražava emocija; izrazi<br />

lica, pokret lica <strong>koji</strong><br />

prenosi emocije; izraz<br />

gena, proces putem<br />

kojeg se informacije sa<br />

jednog gena koriste u<br />

117


KURIKULUM KOSOVA<br />

Spoljašnja procena<br />

Vankurikularne<br />

aktivnosti<br />

Formalni kurikulum<br />

Formalno obrazovanje<br />

Formativno<br />

ocenjivanje<br />

Opšte obrazovanje<br />

(škole)<br />

Skriveni kurikulum<br />

Holističko i svestrano<br />

učenje<br />

Procena koju vrše agencije van škole ili koja<br />

se zasniva na postupcima i instrumentima<br />

koje pruža jedna agencija van škole (tj.<br />

Spoljašnji ispiti; testovi koje organizuje neka<br />

agencija specijalizovana za vršenje procene).<br />

Treba da se zasniva na (nacionalnim)<br />

standardima za ocenjivanje kako bi se što je<br />

više moguće smanjila subjektivnost pri<br />

proceni.<br />

Strukturisane nastavne aktivnosti koje se<br />

odvijaju van konteksta zvaničnih nastavnih<br />

predmeta i oblasti. U nekim sistemima one<br />

mogu obuhvatati radno iskustvo i<br />

organizovane sportove.<br />

Nastavne mogućnosti i iskustva koja se<br />

učenicima pružaju u kontekstu formalnog<br />

obrazovanja. Formalni kurikulum služi kao<br />

osnova za svedočanstva i izdavanje diploma<br />

priznatih od strane društva.<br />

Obrazovni sistem strukturisan prema hijerarhiji<br />

i u hronološke razrede, <strong>koji</strong> počinje<br />

predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem i<br />

traje do univerzitetskog obrazovanja,<br />

uključujući pored opštih akademskih nauka<br />

jedan širok niz specijalizovanih programa i<br />

ustanova stručnog i tehničkog obrazovanja sa<br />

redovnom nastavom. Rezultati i kvalifikacije<br />

koje se stiču kroz formalno obrazovanje<br />

prihvaćeni su od strane društva kroz<br />

svedočanstva i izdavanje diplome.<br />

Ocenjivanje koje u principu vrši nastavnik u<br />

učionici s ciljem da podrži učenike u njihovom<br />

napredovanju u učenju tokom određenog<br />

vremenskog perioda. U formativnom<br />

ocenjivanju na učenje se gleda kao na proces,<br />

a ne samo kao na rezultate (vidi i Ocenjivanje<br />

za učenje, koje je povezano sa formativnim<br />

ocenjivanjem).<br />

Opšta postignuća i razvoj učenika u usvajanju<br />

širokog spektra znanja, veština i stavova <strong>koji</strong><br />

se odnose na predmete/akademsku nastavu i<br />

sa životom i radom.<br />

Verovanja, stavovi i sposobnosti koje učenici<br />

poseduju ili koje oni razvijaju kroz svoja lična<br />

iskustva. Skriveni kurikulum može i ne mora<br />

biti u skladu sa zvaničnim/obaveznim<br />

kurikulumom.<br />

Učenje koje integriše akademske aspekte sa<br />

razvojem učenika, pokušavajući da obradi<br />

pojave kao celine, naglašavajući povezanost<br />

prirodnih, društvenih i ličnih dimenzija i<br />

procesa.<br />

biohemiji; umetnički<br />

izraz (ples, drama,<br />

pantomima, itd.)<br />

Predviđeni/zvanični/oba<br />

vezni kurikulum<br />

Vidi i<br />

“Integrisano učenje”<br />

118


KURIKULUM KOSOVA<br />

Holistički razvoj<br />

Okruženje za<br />

holističko učenje<br />

Sveobuhvatno<br />

obrazovanje<br />

Neformalno<br />

obrazovanje<br />

Informativne i<br />

tehnologije<br />

komunikacije (ITK)<br />

Integrisani<br />

podučavanje i učenje<br />

Interaktivna učionica<br />

Interaktivno<br />

podučavanje i učenje<br />

Ključne kompetencije<br />

Glavni stepen<br />

kurikuluma<br />

Usklađeni napredak/razvoj svih dimenzija, tj.<br />

Intelektualnih, emocionalnih i motoričkih<br />

aspekata.<br />

Organizovanje učenja koje učenika poziva da<br />

istovremeno upotrebe svoje intelektualne,<br />

emocionalne i motoričke sposobnosti<br />

Sveobuhvatno obrazovanje ima za cilj da<br />

adresuje nastavne potrebe sve dece sa<br />

posebnom pažnjom prema onima <strong>koji</strong> su<br />

podložni marginalizaciji i isključivanju. Ono<br />

podrazumeva da su svi učenici – sa ili bez<br />

smetnji u razvoju – u stanju da uče zajedno<br />

kroz pristup zajedničkim predškolskim i<br />

školskim ustanovama i ostalim sredinama<br />

učenja u zajednici, i odgovarajućoj mreži<br />

pomoćnih usluga.<br />

Usvajanje i razvoj znanja, veština i stavova<br />

izvan formalnih ili neformalnih obrazovnih<br />

ustanova kroz svakodnevna iskustva i u<br />

nedostatku predviđenog sistematskog<br />

nastavnog procesa.<br />

Novi instrumenti i procesi za pristup<br />

informacijama i obradu istih, i za komunikaciju<br />

putem elektronskih uređaja kao što su<br />

kompjuteri,TV, internet ili ostali digitalni<br />

uređaji.<br />

Učenje koje odražava i jasno pokazuje veze i<br />

međuveze u individualnom i<br />

društvenom životu (ljudske aktivnosti), prirodi i<br />

znanju.<br />

Okruženje učenja na nivou učionice koje se<br />

zasniva na stalnu razmenu između učenika i<br />

nastavnika u kontekstu aktivnosti zasnovanih<br />

na istraživanju, rešavanju problema i<br />

praktičnog rada.<br />

Filozofija i praksa uključivanja učenika u<br />

određivanju i razvoju njihovog iskustva učenja<br />

u skladu sa njihovim potrebama,<br />

interesovanjima, prethodnim znanjima i<br />

kontekstom.<br />

Kompetencije za koje se prema sistemu<br />

obrazovanja i obuke smatra da su bitne za<br />

učenje svakog učenika i da znatno doprinose<br />

životu svakog pojedinca društva. Ključne<br />

kompetencije koje su najbliže „osnovom<br />

obrazovanju“ mogu se nazvati i „osnovnim<br />

kompetencijama”.<br />

Određene faze putem <strong>koji</strong>h se realizuje<br />

kurikulum kroz različite nivoe i razrede<br />

obrazovanja. Period <strong>koji</strong> pokriva zajedničke<br />

karakteristike u aspektu razvoja dece, zahteva<br />

kurikuluma i pristupa podučavanju i učenju u<br />

svrhu razvoja učenika i njihovog<br />

napredovanja u učenju. U Okviru kurikuluma<br />

Kosova glavni stepeni predstavljaju<br />

Pristup razvoja ličnosti<br />

„kao celine“<br />

Holističko i svestrano<br />

učenje<br />

Generičke, poprečne ili<br />

sveobuhvatne<br />

kompetencije<br />

119


KURIKULUM KOSOVA<br />

Znanje<br />

Ekonomija i društvo<br />

znanja<br />

Oblast kurikuluma<br />

Jezik<br />

Perspektiva<br />

određene faze na nivoima obrazovanja<br />

kako bi se obezbedili:<br />

• veća transparentnost i tačnost u<br />

artikulisanju obrazovnih ciljeva i<br />

zadataka;<br />

• mogućnosti za konkretna uputstva za<br />

organizovanje rada škole sa naglaskom<br />

na specifične metode, ishode učenja i<br />

sredstva za ocenjivanje;<br />

• mogućnosti za pružanje novih izazova<br />

u razvoju učenika i specifičnih ciljeva<br />

za svaki glavni stepen kurikuluma<br />

Činjenični koncepti i informacije (podaci) i<br />

odnosi među njima (npr.: strukture i modeli)<br />

u vezi sa prirodnom i veštačkom sredinom,<br />

čovekom i društvom,kulturom i ekonomijom, i<br />

našim shvatanjem sveta, ljudi i društva.<br />

Deklarativna znanja ukazuju na znanja u vezi<br />

sa „šta“, dok proceduralna znanja ukazuju na<br />

znanja u vezi sa „kako“.<br />

Društvo i ekonomija u <strong>koji</strong>ma znanje<br />

postaje glavni izvor razvoja i napretka<br />

(naročito putem interneta, elektronskog učenja<br />

i procesa <strong>koji</strong> se omogućuju upotrebom<br />

elektronskih uređaja).<br />

Široka nastavna kategorija koja obuhvata<br />

predmete <strong>koji</strong> imaju zajedničke ciljeve i<br />

zadatke u sticanju znanja, veština, vrednosti<br />

i stavova.<br />

Sastavljanje predmeta u jednu određenu<br />

nastavnu oblast ima za svrhu njihov<br />

specifični doprinos razvoju učenika, u<br />

skladu sa opštim i posebnim ciljevima<br />

nastavnog procesa u školama. Ono takođe<br />

ima za svrhu omogućavanje višedisciplinskih<br />

i međudisciplinskih pristupa i ostvarenje<br />

međukurikularnih ciljeva.<br />

Jezik može da podrazumeva ili specifične<br />

karakteristike čoveka u savladavanju i<br />

korišćenju kompleksnih sistemima<br />

komunikacije, ili specifično izražavanje jednog<br />

takvog kompleksnog sistema komunikacije.<br />

Naučno proučavanje jezika i svakog njegovog<br />

aspekta se naziva lingvistikom.<br />

Filozofija i praksa organizovanja nastave,<br />

Oblast kurikuluma<br />

Oko 3000-6000 jezika<br />

koje danas ljudi govore<br />

čine najznačajniji primer,<br />

ali se prirodni jezici<br />

mogu zasnivati više na<br />

vizuelnom nego na<br />

auditivnom podsticaju,<br />

kao na primer jezik<br />

znakova ili pisani jezik.<br />

Kodovi i ostale vrste<br />

veštačkih sistema, <strong>koji</strong><br />

se koriste u<br />

kompjuterskom<br />

programiranju se takođe<br />

mogu nazivati jezicima.<br />

120


KURIKULUM KOSOVA<br />

usredsređenosti na<br />

učenika, ili sa<br />

učenikom u centru<br />

Učenje<br />

Nastavno gradivo<br />

Iskustvo učenja<br />

Mogućnosti za učenje<br />

Ishodi učenja<br />

Izvor učenja<br />

Učenje tokom celog<br />

života<br />

Sposobnosti za život<br />

Srednje niže<br />

obrazovanje<br />

Značajno učenje<br />

Višeslojni koncept<br />

identiteta<br />

Višestruke<br />

inteligencije<br />

učenja i ocenjivanja is perspektive učenikovih<br />

potreba, interesovanja i sposobnosti.<br />

Postupak dobijanja, apsorpcije i razvoja novih<br />

znanja, veština, vrednosti i stavova, <strong>koji</strong> su<br />

integrisani i postojeće strukture, dok<br />

istovremeno predstavljaju osnovu za nova<br />

sticanja.<br />

Teme, verovanja, ponašanja, koncepti i<br />

činjenice, <strong>koji</strong> su često grupisani u okviru<br />

jednog predmeta ili jedne oblasti kurikuluma u<br />

vidu znanja, veština, vrednosti i stavova <strong>koji</strong><br />

treba da čine osnovu za podučavanje i<br />

učenje.<br />

Situacije i procesi kroz koje učenici<br />

stiču/razvijaju znanja, veštine, vrednosti i<br />

stavove.<br />

Situacije i procesi <strong>koji</strong> imaju potencijala za<br />

podsticanje učenja među učenicama.<br />

Izjave <strong>koji</strong>ma se opisuje šta učenici treba da<br />

znaju, u šta da veruju, cene i budu u stanju<br />

da urade. Ishodi učenja su izraženi u Okviru<br />

kurikuluma u vidu niza domena, uključujući<br />

znanje, razumevanje, veštine i kompetencije,<br />

vrednosti i stavove.<br />

Preporuke i podrška učenju učenika,<br />

uključujući školske udžbenike, obrazovni<br />

softver, pribor za eksperimente, atlase,<br />

rečnike, vežbanke, itd.<br />

Učenicima se uče kompetencije neophodne<br />

za uspešno učenje tokom celog života.<br />

Sposobnosti koje učenicima pružaju<br />

kapacitete za izvršavanje zadataka ili<br />

postupaka <strong>koji</strong> u povezani sa njihovim<br />

životom.<br />

Prvi ciklus srednjeg obrazovanja<br />

(četvorogodišnjeg) na Kosovu (MSKO 2).<br />

Za razliku od učenja napamet,ovo učenje vodi<br />

ka razvoju konceptualnih mreža (tj.<br />

Konceptualnih karti) koje se mogu primeniti u<br />

raznim situacijama i koje omogućuju<br />

kreativnost i rešavanje problema. U smislu<br />

konstruktivističkih pogleda, ono se takođe<br />

odnosi na učenje koje za učenike ima smisla<br />

(tj. povezano je njihovim ličnim iskustvima i<br />

usmeren je na praksu i konkretan rad).<br />

Shvatanje identiteta kao kompleksnog<br />

rezultata unapred određenih faktora<br />

kao i razvojnih faktora zbog izlaganja i<br />

učestvovanja kako pojedinaca tako i grupa<br />

različitih kultura u kontekstu trenutnih pojava<br />

globalizacije.<br />

Uticajna savremena teorija koja se odnosi na<br />

inteligenciju i ličnost (H.Gardner), prema kojoj<br />

se ističe da se u mozgu mogu otkriti posebne<br />

Sadržaj<br />

Ishodi<br />

Ishodi učenja<br />

Kompetencije učenika<br />

Rezultati učenika<br />

Postignuća učenika<br />

121


KURIKULUM KOSOVA<br />

Prirodni jezik<br />

Neformalno<br />

obrazovanje<br />

Izborni kurikulum<br />

Međusobno<br />

ocenjivanje učenika<br />

Međusobna edukacija<br />

učenika<br />

Međusobno<br />

podučavanje učenika<br />

Predskazujuća<br />

procena<br />

inteligencije, umesto jedne opšte inteligencije,<br />

koje su obično definisane kao sposobnosti za<br />

rešavanje problema na efikasan način. Ova<br />

teorija je bitno uticala na razvoj i sprovođenje<br />

kurikuluma, naročito kroz koncept pristupa sa<br />

detetom, odnosno učenikom u centru i model<br />

razvoja „cele ličnosti“ kroz proces učenja i<br />

razvoja. DO danas je identifikovano osam<br />

višestrukih inteligencija: jezička, matematička,<br />

logička,prostorna; kinestetička-telesna;<br />

muzička; međulična; intrapersonalna;<br />

prirodna. Među ovih osam inteligencija kao<br />

dodatak se pominje i<br />

egzistencijalna/duševna/moralna inteligencija.<br />

U filozofiji jezika, prirodni jezik (ili uobičajeni<br />

jezik) je svaki jezik <strong>koji</strong> se razvije kao rezultat<br />

urođene sposobnosti za jezik koje poseduje<br />

ljudski um. Prirodni jezik se koristi za<br />

komunikaciju i može da se govori, beleži<br />

znakovima ili piše. Prirodni jezik se razlikuje od<br />

izgrađenih i formalnih jezika kao što su<br />

kompjuterski programski jezici ili „jezici“ <strong>koji</strong> se<br />

koriste u proučavanju formalne logike, naročite<br />

matematičke logike.<br />

Bilo koja organizovana i održiva aktivnost koja<br />

ne odgovara u potpunosti definiciji formalnog<br />

obrazovanja.Stoga se neformalno obrazovanje<br />

može sprovoditi i van obrazovnih institucija i<br />

služi osobama svih godina. Ono može<br />

obuhvatati nastavne programe <strong>koji</strong> obrađuju<br />

pismenost za odrasle, osnovno obrazovanje za<br />

decu koja su napustila školu, sposobnosti za život,<br />

sposobnosti za rad i opštu kulturu. Programi<br />

neformalnog obrazovanja se ne pridržavaju u<br />

potpunosti „postepenog sistema“ i mogu biti<br />

različiti u smislu trajanja, a na kraju se ponekad<br />

izdaju svedočanstva o postignutom uspehu u<br />

učenju a ponekad ne.<br />

Izborni deo kurikuluma <strong>koji</strong> sadrži predmete i<br />

aktivnosti kurikuluma <strong>koji</strong> se utvrđuju na nivou<br />

škole.<br />

Kada učenici ocenjuju jedni druge (može biti<br />

formativno i zaključno).<br />

Procesi učenja <strong>koji</strong> se zasniva na razmeni<br />

informacija, znanja i iskustava među učenicima, u<br />

<strong>koji</strong>ma oni postupaju kao izvorne osobe koje<br />

olakšavaju učenje ili kao mentori.<br />

Praksa prema kojoj učenici preuzimaju ulogu<br />

nastavnika u školskom okruženju kako bi<br />

razmenili znanja i veštine sa ostalim učenicima.<br />

Procena čiji je cilj da predvidi potencijalne uspehe<br />

i neuspehe u razvoju učenika, pri čemu je svrha<br />

da se predlože efikasni programi za njihovo<br />

unapređenje i neophodne dodatne delatnosti u<br />

122


KURIKULUM KOSOVA<br />

Osnovno obrazovanje<br />

Popravne aktivnosti<br />

Autonomija škole<br />

Kurikulum <strong>koji</strong> se<br />

izrađuje u školi<br />

(ustanovi)<br />

Srednje obrazovanje<br />

Selektivna procena<br />

Samo-ocenjivanje<br />

Učenje zasnovano na<br />

uslugama<br />

Znak<br />

Simbol<br />

slučajevima (očekivanih) nedostataka u učenju.<br />

Na Kosovu to je prvi period ili ciklus obrazovanja<br />

u trajanju od pet godina, uključujući i jedan<br />

predškolski razred (MSKO 1).<br />

Nastavne mogućnosti i iskustva <strong>koji</strong> se pružaju<br />

kako bi se obezbedila pomoć učenicima da<br />

efikasno prevaziđu poteškoće u učenju.<br />

Autonomija koja se daje školama u<br />

upravljanju finansijskim resursima (sa javnim i<br />

privatnim <strong>finansira</strong>njem), upravljanju ljudskim<br />

resursima (direktori škola, prosvetno i ostalo<br />

osoblje) i u donošenju odluka unutar škola i u<br />

sistemu procene škola (odgovornost) u vezi<br />

sa ovom autonomijom.<br />

Deo kurikuluma o kojem se odlučuje na nivou<br />

škole (ili ustanove).<br />

Druga faza ili ciklus školovanja, podeljena u<br />

dve faze<br />

- niže i visoko (MSKO 2 i 3).<br />

Procena čiji je glavni cilj grupisanje i/ili biranje<br />

učenika u skladu sa određenim kriterijumima<br />

uspeha (npr.: biranje talentovanih učenika za<br />

časove nauke ili umetnosti; biranje učenika <strong>koji</strong><br />

će biti primljeni u različitim školama srednjeg<br />

višeg obrazovanja.<br />

Učenikovo samo-ocenjivanje svojih<br />

postignuća i poteškoća u učenju. Kao kod<br />

međusobnog ocenjivanja učenika, ovo<br />

ocenjivanje se zasniva na intelektualnim<br />

veštinama visokog nivoa koje učenici koriste<br />

kako bi ocenili svoje sopstveno učenje u<br />

smislu rezultata/ishoda i procesa.<br />

Učenje koje se dešava kao rezultat<br />

angažovanja učenika u pružanju neke<br />

organizovane usluge, obično u mesnoj<br />

zajednici ili sire.<br />

Znak je nešto što podrazumeva vezu između<br />

sebe samog i svog objekta. Jedan prirodni<br />

znak predstavlja vezu uzroka njegovog objekta<br />

– na primer grmljavina je znak oluje.<br />

Konvencionalni znakovi podrazumevaju<br />

označavaju sporazum, kao što tačka označava<br />

kraj rečenice.<br />

Simboli je stvarnost koja predstavlja jednu<br />

ideju, jedno fizičko lice ili proces, ali se razlikuje<br />

od njega. Svrha simbola je da izrazi značenje u<br />

određenom sintetičkom obliku – drugačije od<br />

stvarnosti koja je izražena. Na primer, jedan<br />

crveni osmougao predstavljati značenje<br />

Učenje zasnovano na<br />

uslugama za<br />

zajednicu<br />

Po tome se razlikuje od<br />

simbola, <strong>koji</strong> označava<br />

nešto drugo, kao što na<br />

primer jedna zastava<br />

može biti simbol jedne<br />

nacije. Način na <strong>koji</strong><br />

znak nešto<br />

podrazumeva naziva se<br />

semioza, kojom se bave<br />

semiotika i filozofija<br />

jezika. Znak ima oblik<br />

(a) i značenje (b).<br />

Npr.: matematički<br />

simboli, kompjuterske<br />

ikone, nacionalni simboli<br />

(zastava, himna, itd.)<br />

verski simboli (krst,<br />

polumesece, itd.),<br />

123


KURIKULUM KOSOVA<br />

„STOP-a“. Zatim, slika šatora na karti može<br />

označavati mesto kampovanja. Cifre su simboli<br />

za brojeve. Lične imenice su simboli <strong>koji</strong><br />

označavaju pojedince.<br />

Veštine<br />

Sposobnost za primenu znanja u izvršavanju<br />

određenog zadatka u skladu sa dosledni<br />

standardom (operaciona/proceduralna<br />

dimenzija znanja).<br />

Spiralni kurikulum Model izrade kurikuluma <strong>koji</strong> obuhvata<br />

periodično ponavljanje znanja, veština i<br />

stavova povezanih sa oblastima<br />

kurikuluma/predmetima u kontekstu novih<br />

opširnijih i složenijih iskustava učenja. Služi<br />

konsolidaciji prethodnog učenja i dubljoj<br />

obradi raznih nastavnih gradiva.<br />

Standard 1. Odluka, zahtev ili pravilo koje treba da<br />

se sprovede (na primer „standardi<br />

kvaliteta/kurikuluma”). Standardi kurikuluma<br />

(kvaliteta) mogu se odnositi na nastavno<br />

gradivo (standardi za nastavno gradivo),<br />

procese (standardi za procese), ishode<br />

(standardi za ishode) i sredinama (standardi<br />

za sredinu).<br />

2. Nivo postignuća ili uspeha <strong>koji</strong> učenici<br />

treba da postignu kako bi im se mogao<br />

dodeliti određeni rezultat.<br />

Predmet<br />

Posebna nastavna disciplina (kao što su<br />

matematika ili istorija).<br />

Završna procena Procena kojom se sumira napredak i<br />

postignuće ishoda učenja od strane učenika u<br />

određenom vremenu.<br />

Održivo učenje Učenje koje je povezano sa i doprinosi održivom<br />

Progresija održivog<br />

učenja<br />

Nastavni program<br />

Podučavanje<br />

Fond časova<br />

Vrednosti<br />

razvoju društva, ekonomije i sredine.<br />

Učenje koje se zasniva na efikasnoj<br />

integraciji prethodnog učenja u novi sistem<br />

znanja, veština i stavova.<br />

Dokument u kojem su opisani nastavni ciljevi,<br />

ishodi učenja i nastavno gradivo za jedan<br />

određeni predmet. Moderni nastavni programi<br />

sadrže i uputstva za njihovo sprovođenje,<br />

uključujući odgovarajuće metodologije<br />

podučavanja i ocenjivanja.<br />

Aktivnost koja se realizuje u cilju podsticanja<br />

učenja među učenicima koristeći širok obim<br />

metoda prilagođenih raznim stilovima učenja<br />

učenika.<br />

Vreme dodeljeno za podučavanje i učenje za<br />

jedan određeni predmet ili nastavnu oblast<br />

tokom jedne školske godine ili nedelje.<br />

Okvirom kurikuluma se obezbeđuje dodela<br />

vremena za rad na projektima i interaktivno<br />

podučavanje i učenje.<br />

Ono što ljudi cene kao principe-smernice i<br />

osnovne reference za njihove odluke i<br />

ponašanje.<br />

imena, itd.<br />

Spiralni razvoj<br />

kurikuluma/učenja<br />

Nastavni program za<br />

određeni predmet<br />

124


KURIKULUM KOSOVA<br />

Stručno obrazovanje i<br />

obuka<br />

Obrazovanje i obuka <strong>koji</strong> učenicima<br />

omogućuju da steknu veštine za rad i stručne<br />

kvalifikacije za određene profesije, pored<br />

sticanja ključnih kompetencija određenih<br />

Okvirom kurikuluma.<br />

125

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!