Operativni Sistemi - Univerzitet u Novom Sadu

1. samo teške procese (UNIX)
2. samo lake procese (Oberon)
3. podržavaju i teške i lake procese (Windows)
Problem komunikacije kod teških procesa je u tome, što su oni međusobno odvojeni, tj. ne dele
nijedan deo memorije. Kako nemaju zajednič ku memoriju, operativni sistem mora obezbediti neke
strukture i mehanizme za međ uprocesnu komunikaciju (interprocess communication).
Laki procesi mogu bez problema komunicirati jer dele određene delove memorije. Kod njih se
javlja problem sinhronizacije.
Konkurentno programiranje
Kod SEKVENCIJALNOG programiranja, podrazumevamo da se prorgam sastoji od niza
naredbi koji se izvršava u tač no određenom redosledu od strane jednog procesora. Znač i sekvencijalni
program predstavlja tač no jedan proces koji se izvršava od poč etka do kraja na jednom procesoru.
KONKURENTNO programiranje uzima u obzir moguć nost postojanja i više procesora, pa se
konkurentni program sastoji od više nezavisnih procesa ili zadataka (task), koji se mogu istovremeno
izvršavati. Stil konkurentnog programiranja koristimo kada se zadatak može razbiti na više međusobno
relativno nezavisnih delova – procesa, koji se mogu istovremeno izvršavati. Konkurentni programi se
mogu izvrsavati i na rač unaru sa jednim procesorom i na rač unaru sa više procesora.
Konkurentno programiranje se koristi kod programiranja operativnih sistema, simulacija itd. Npr.:
želimo napisati program za simulaciju igre jednog fudbalskog tima. Sekvencijalno: pišemo program koji
vodi rač una o svakom igrač u tima. Konkurentno: za svaki igrač pišemo jedinstvenu proceduru – te
procedure se izvršavaju istovremeno.
Fajl sistem (file system)
Videli smo da je operativni sistem dužan da obezbedi lakši pristup hardveru programima na višim
nivoima. Na isti nač in, treba da obezbedi i apstraktniji pogled na fajlove, na fajl sistem. Znač i, programi
na višim nivoima ne treba da vode rač una o tome, kako su u stvari fajlovi smešteni na disku, o tome ć e
voditi rač una OS. Za rad sa fajlovima, OS treba da obezbedi operacije, kao što su:
- otvaranje fajlova
- zatvaranje fajlova
- promena pozicije fajl-pokazivač a (FilePos)
- č itanje iz fajlova
- pisanje u fajlove
- kreiranje novih fajlova
- brisanje postojeć ih fajlova
- reimenovanje,kopiranje, itd.
Mnogi operativni sistemi podržavaju i koncept direktorijuma, kao nač in grupisanja fajlova – pa
obezbeđuju i operacije za rad sa njima. Elementi direktorijuma mogu biti fajlovi i drugi direktorijumi,
tako dolazimo do fajl sistema u obliku stabla.
15