eastsidelist6

KOLUMNA
Šta stvarno piše na receptima lekara
Strana 8
Posle pregleda i dijagnoza dobijate terapiju upisanu u uput sa kojim ste došli i bez koga, u okolnostima kakve jesu, ne biste stigli
do željenog specijaliste. Računate, završili ste najvažniji deo procedure. Sve ostalo ide lakše. Avaj, ostaje vam da samo mislite
tako. Jer, praksa je, ipak, sasvim drugačija.
Imate zdravstvenu tegobu? Na signale koje vam šalje organizam, najčešće, reagujete tako što potražite pomoć lekara.
Uglavnom, posle korišćenja lekova za koje mislite da vam mogu ublažiti bol, po sistemu sam svoj lekar! Onda zaključite da je
vrag odneo šalu i naoružani strpljenjem, često bolovima, krenete na prvu obaveznu adresu- izabranog lekara. Da zakažete
pregled! Ali.. morate da sačekate dan-dva, s obzirom da se i u zdravstvu odavno radi po spiskovima. Teško da ćete biti među
retkim srećnicima kojima polazi za rukom da odmah, tj. danas za danas, izdejstvujete susret sa svojim izabranikom-izabranicom,
u belom mantilu. Prođe još neko vreme. Ukoliko tegoba prestane, sa njom odlazi i vaša potreba da se "motate" po hladnom
vremenu i depresivnim hodnicima zdravstvenih službi po svaku cenu, kako biste se videli sa svojim lekarom. Uglavnom, ali ne
uvek. U svakom slučaju ovu priču posvećujem onima koji su odgovorni prema sebi i svom zdravlju. Jer, ako nešto boli, znači da
ima i problema. I naravno, treba uzvratiti na ljubaznost osoblju koje vam je u svesku zakazanih pacijenata već uvelo ime i broj
zdravstvene knjižice. Krenete na zakazano, okvirno, vreme, (obično prerano, obično posle pauze, obično pred kraj smene) za
pregled kod izabranog lekara. Ostanete sat-dva, kako kada, u redu (na klupi, ako ima mesta) sa sugrađanima, čekajući svojih 5
minuta. Sledi zatim razgovor sa lekarom u ordinaciji i rutinski pregled. Dobijate uput za laboratoriju, ako ima opravdanja,
eventualno, i za specijalistu. Završavate prvu deonicu puta u potrazi za lekom svoje boljke.
Druga etapa! Sa uputom izabranog lekara stižete do šaltera specijalističke ordinacije. Dobar dan, dobar dan i vama. Taj i taj lekar
vas može primiti tada i tada, najčešće, dobijate termin razuman za sve druge osim za vas kao pacijenta. Čeka se, brate, po
nekoliko dana, na primer, za željeni specijalistički pregled kod lekara "na glasu". Dođe i taj dan. U zavisnosti od vremenskih
prilika pa i nekih drugih, stižete na red. Posle pregleda i mogućih dijagnoza, dobijate terapiju upisanu u uput sa kojim ste došli i
bez koga, u okolnostima kakve jesu, ne biste stigli do željenog specijaliste. Računate, završili ste najvažniji deo procedure. Sve
ostalo ide lakše. Avaj, ostaje vam da samo mislite tako. Jer, praksa je ipak sasvim drugačija. Za početak, moraćete da se vratite
na polazište sa koga ste krenuli u potrazi za dijagnozom i lekom. Ponovo se zatičete na istom mestu, od pre nedelju (do dve)
dana. Opšta ili medicina rada. Zašto? Pa, zato, jer neko mora da vam za preporučeni lek iz uputa propiše recept, a danas bez
njega ne mogu da se dobiju, ne samo tablete za smirenje kako je nekada bilo, već ni antibiotici u ovo kijavičavo, kilavo i nikakvo
vreme, vreme virusa i lako prenosivih bakterijskih infekcija. Čekate u redu, na promaji, sat-dva. Ok, kažete sebi, tako je manjeviše
svuda, ne samo u vašem gradu. Nekada se gradilo, ali je izgrađeno u neko vreme od pre 4-5 pa i više decenija. A, ako se ne
ulaže u održavanje objekata, vreme čini svoje, propada sve, pa i zidovi i krovovi, prozori i vrata. Sve je podložno propadanju,
zaključujete, dok vas promaja ( koju medicina ne priznaje) upozorava da ćete uz boljku koja vas muči danima, čekajući, zaraditi i
upalu srednjeg uha. Sinuzit, šta god i kako se zvalo, vreba vas na prostoru sa više desetina kijavičavih i traumatizovanih
sugrađana. Otvarate debatni klub, prenosite razmišljanja i iskustva, kome je kako bilo, nekada, sada, šta nam fali, šta nas muči,
da li smo postali osetljiviji na boljke jer nam je stres oslabio imunitet. I tako ostajete u redu, sat-dva, nema veze. Čekanje će se,
kažete sebi i drugima sa još tanjim živcima od vaših trenutno, isplatiti. Sa lekovima, izlečenje je izvesno, a bolest nije neka, ne daj
bože, teška, opaka, neizlečiva. Sa lekovima će otići ko rukom odnesena?!
Nastavak priče i etapa tri: Dobar dan, dobro veče, evo rezultata specijalističkog pregleda i predviđene terapije za moje izlečenje.
Aha, kaže lekar i uzima uput sa faksimilom svog kolege. Stavlja načare (eventualno) i pita vas prostodušno: izvinite šta vam je
lekar dao od terapije, nečitko je napisano, ne asocira me niti na jedan naziv leka. Da niste dobili antibiotik? Odgovarate skrušeno,
ne, ne verujem da mi je spomenut antibiotik, znate da su moje tegobe druge prirode, a ovo slovo a liči kao da je alkaloid,
objašnjavate dalje, kopajući po sećanju neke bivše kutije sa lekovima... tako se zvao onaj čuveni proizvođač, ali nisam čula da i
neki lek nosi takvo ime. Nema problema, kaže vaš izabrani, nije čitko, hoćete li da se vratite lekaru koji vam je lek propisao i vidite
o čemu je reč?!
Sada već ni vama nije lako. Zar sve Jovo-nanovo? I, zbog čega? Pomirljivo kažete, ma verovatno ste u pravu, to je neki antibiotik
i počinje na a! Eto, možda je amoksicilin, uostalom, dobro je imati u kući neku rezervu, pada vam spasonosna ideja na pamet.
Provocirate smeh. Olakšanje i za jednu i za drugu stranu. Lekaru je dosta pacijenata, pacijentima su lekari preko glave. Rado bi
ih zaobilazili, ali kad se mora.... mora se.
Etapa četiri: Sa dijagnozom nekog oboljenja u uputu, koje se sigurno ne leči propisanim antibiotikom stajete u red, sa receptom u
ruci, predajete ga na overu, plaćate redovnu participaciju i...... odlazite. Iskreno zadovoljni što ste završili jedno ozbiljno
ispitivanje , koje će boljku ublažiti odgovarajućom terapijom antibiotikom koji počinje na slovo A. Da nije tužno bilo bi smešno. Ili,
da nije zdravlje u pitanju, i opet neko ko će vam, ne daj bože, ponovo biti potreban (jer godine su nam sve osetljivije kao i
zdravlje), glasno biste poručili........daleko vam lepa kuća medicinari naši, zašto li smo gubili vreme i živce i dodatno ugrožavali
zdravlje tražeći vašu pomoć.
P.S. O slučajevima kada apotekar zamoli da se vratite izabranom lekaru da sa faksimilom ispravi lek, njegovu gramažu, jačinu ili
proizvođača, ne želim da govorim. Nekada se moglo, za novce, da nabavi mnogo više medikamenata nego danas. Međutim,
pravila su jasna i niko izgleda ne sme i ne može da ih krši. I sve bi to bilo u redu da je reč o nekim mnogo manje važnim stvarima
nebitnim za život. Ali ukoliko se pođe od toga da je, upravo, život u pitanju, nema sumnje, treba pre odlaska lekaru, jednom,
drugom, pa ponovo prvom, nabaviti preparat za prevenciju stresa koji je u pojedinim situacijama, apsolutno neizbežan.
P.P.S. Doktore, šta ste mi, zapravo, propisali kao lek za boljku? Mnogo sam bolje, hvala vam, ali bih ipak želela da znam! Svako
dobro vam želim!
V.S.