You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
M A R T , 2 0 1 5 .<br />
N E G O T I N<br />
B R O J 5<br />
PORODICA U<br />
MALOJ<br />
KAMENICI<br />
BEZ ULAZA U<br />
DVORIŠTE<br />
VIŠE OD<br />
GODINU<br />
DANA<br />
KAKO IZRAČUNATI<br />
POREZE?<br />
NAŠI RUKOMETAŠI<br />
NAPADAJU VRH<br />
TABELE
Strana 2<br />
EKONOMIJA<br />
EASTSIDE<br />
U novoj fiskalnoj godini porezi građana na imovinu u opštini Negotin ostaju nepromenjeni<br />
Jedna od tema koja je krajem prošle godine prilično ustalasala negotinsku javnost, baš u vreme kada su na adrese<br />
poreskih obveznika počela da pristižu rešenja o poreskim zaduženjima za 2014, odnosila se na visinu nameta za<br />
imovinu i zemljište. Posle mnogih objašnjenja sa nadležnih adresa strasti su se, uglavnom, smirile ali i dalje ima<br />
opštih mesta oko kojih se ne slažu oni koji poreze "kroje" i oni koji treba da ih plate. O ovim temama portal ES je<br />
redovno izveštavao, a u želji da čitaocima Informativnog lista Negotinske Krajine East Side, još više približimo<br />
materiju na koju mnogi gledaju kao na puki harač, iako je ona važan deo svih uređenih sistema, na neka pitanja<br />
odgovore smo potražili u Lokalnoj poreskoj administraciji (LPA) opštine Negotin, od Maje Radulović, rukovodioca<br />
Odseka.<br />
Porez na imovinu predstavlja najvažniji<br />
izvor finansiranja lokalne samouprave.<br />
Zato opštine imaju i najveću motivaciju<br />
za efikasnu primenu ovog poreza. Određen<br />
pristup ovom važnom pitanju ima,<br />
naravno, i opština Negotin. "Iako je<br />
najvažniji sa stanovišta lokalne samouprave,<br />
sa druge strane je jedan od<br />
najnepopularnijih poreskih oblika sa<br />
aspekta lokalnog stanovništva. Zato<br />
svaka opština teži ka izgradnji kapaciteta<br />
kako bi što bolje upravljala tim<br />
prihodom. Prvi korak ka tome je odraditi<br />
dobar Operativni plan naplate prihoda i<br />
na bazi tog plana u budžetu lokalne<br />
samouprave dobro isplanirati taj prihod,<br />
uz težnju da se u što maksimalnijem<br />
procentu i ostvari. Opština Negotin je<br />
prepoznala problem koji postoji u čitavoj<br />
zemlji i zahvaljujući projektu Nemačke<br />
organizacije za međunarodnu saradnju -<br />
GIZ, pokušala je da na što bolji način<br />
poveća obuhvat poreza na imovinu koji<br />
bi sa jedne strane opštini obezbedio<br />
konstantne prihode a sa druge strane i<br />
omogućilo samoj opštini da njime<br />
kalkuliše - što veći obuhvat, veća<br />
mogućnost za smanjivanjem poreza",<br />
kaže za East Side Informativni list Negotinske<br />
Krajine, Maja Radulović,<br />
rukovodilac Odseka Lokalne poreske<br />
administracije, koja ističe da je Opština<br />
Negotin u 2014. godini imala prilično<br />
dobre rezultate u naplati poreza na<br />
imovinu.<br />
"Naplata je bila oko 210 miliona dinara.<br />
Udeo naplate poreza na imovinu fizičkih<br />
lica je mnogo veći,<br />
oko 140 miliona<br />
dinara, u odnosu na porez na imovinu<br />
pravnih lica. To je realno s obzirom da<br />
na teritoriji opštine Negotin tek nešto<br />
više od 110 pravnih lica podnese<br />
poreske prijave.<br />
Imajući u vidu da je opština Negotin<br />
zbog sprovođenja projekta zakasnila i<br />
sa izradom i sa distribucijom rešenja i<br />
da su mnoga uručena tek u januaru<br />
mesecu, smatramo da će se pravi<br />
efekti razreza i povećanja obuhvata<br />
videti tek u 2015. godini. Ove godine<br />
su planirani prihodi u iznosu od 280<br />
miliona dinara i Lokalna poreska administracija<br />
Negotin će se potruditi da<br />
najveći deo tog prihoda ostvari. Prihodi<br />
su planirani u većem obimu i<br />
zbog jednog veoma bitnog aspekta.<br />
Naime, u ovoj godini, na osnovu Zakona<br />
o uslovnom otpisu kamata i mirovanju<br />
poreskog duga, počinje da kreće<br />
naplata dugova koji su mirovali<br />
poslednje dve godine kod svih<br />
poreskih obveznika koji su stekli uslov<br />
za otpis kamate i isplatu duga u 24<br />
mesečne rate. Inače, Opština Negotin<br />
je u zakonskom roku donela sve neophodne<br />
Odluke koje su od vitalnog<br />
značaja za donošenje novih poreskih<br />
rešenja".<br />
Sa sagovornicom našeg lista saglasili<br />
smo se da uvek kada se govori o novim<br />
poreskim zaduženjima, veoma je<br />
važno da se zna šta građani<br />
treba da<br />
očekuju kada je nova fiskalna godina u<br />
pitanju, a evo i datog nam odgovora.<br />
" Ono što muči sve naše građane je koliko<br />
će morati, ove godine, da izdvoje para za<br />
porez. Pokazaću na primeru,<br />
čitaocima vaših novina<br />
kako bih<br />
jasnije dočarala<br />
računicu. Poreska stopa koja je na snazi<br />
u Negotinu je 0,4% za objekte, dok je za<br />
zemljište 0,3%. Stopa amortizacije se<br />
primenjuje samo za objekte i ona iznosi<br />
0,8% za svaku godinu - objekat star 25<br />
godina, primera radi, imaće stopu amortizacije<br />
25*0.80 -<br />
20%. Cene koje je<br />
opština Negotin donela za fiskalnu 2015.<br />
godinu mogu se naći u Službenom listu<br />
opštine Negotin,<br />
broj 40/2014. Građani<br />
imaju još jednu olakšicu, a to je da ukoliko<br />
žive u objektu čiji su oni vlasnici ostvaruju<br />
tzv. poreski kredit u visini od<br />
50% , a najviše do 20 000 dinara.<br />
Znači, stan od 60 m2 u Ekstra zoni gde<br />
je metar kvadratni 60 000 dinara, a objekat<br />
star 50 godina,<br />
porez :<br />
imaće sledeći<br />
60m2*60 000 = 3.600.000,00. Na tu<br />
tržišnu vrednost se primeni stopa<br />
amoratizacije, koja se u ovom slučaju<br />
dobija kao 50*0.8, a to je 40%. Znači,<br />
3.600.000*0.60 ( oduzimamo amortizaciju<br />
100-40) a to je 2.160.000,00. Na to se<br />
primeni poreska stopa 0,4% i dobije se<br />
iznos poreza 8.640,00. Ukoliko vlasnik<br />
stana živi u objektu, tu će imati i poreski<br />
kredit u visini od 50% što znači da će<br />
konačni iznos poreza biti 8 640/2 a to je<br />
4.320,00. Međutim, ukoliko se desi da<br />
nam poreska osnovica, koja u prethodnom<br />
primeru iznosi 2.600.000 bude preko
Strana 3<br />
EKONOMIJA<br />
EASTSIDE<br />
10.000.000.00 onda se porez obračunava primenom proporcionalne<br />
metode što je i objavljeno u Odluci o visini<br />
stopa poreza na imovinu na teritoriji opštine Negotin<br />
( Sl.list opštine Negotin 31/2013). Ukoliko je poreska osnovica<br />
12.000.000.00 onda se na iznos do 10 miliona,<br />
primeni stopa od 0.4% što iznosi 40.000,00 dinara, a na<br />
razliku od 2.000.000 se primeni stopa 0.6% I to je<br />
12.000,00. Ukupan iznos poreza je 52.000,00 i ukoliko<br />
vlasnik stanuje u objektu, onda računica kazuje: 52<br />
000 /2 jednako je 26.000,00 dinara.<br />
Stan iste kvadrature ali na drugoj lokaciji u Prvoj zoni<br />
primenom istih parametara imaće sledeći porez različit u<br />
odnosu na Ekstra zonu pošto je cena niža i iznosi<br />
50.000,00. Računica je sledeća – 60 m2*50<br />
000*0.60*0.4% = 7 200,00, a pošto živi u objektu<br />
onda je to 7 200/2, to jest 3.600,00 dinara.<br />
Maja Radulović, nam je izvela i matematički primer za<br />
porezu koju treba platiti za zemljište. " Za zemljišta se<br />
uzimaju podaci iz posedovnih listova. Recimo, obveznik<br />
ima 10 000m2 poljoprivrednog i 5000 m2 šumskog zemljišta<br />
u Drugoj zoni. Uzimajući cene iz Odluke računica je<br />
sledeća – 10 000m2*45(cena)*0.3% (poreska stopa za<br />
zemljište ), a to je 1350,00 za jedan hektar poljoprivrednog<br />
zemljišta u Drugoj zoni. Za šumsko zemljište imamo<br />
5000m2*30*0.3% a to je 450,00.<br />
Izvorni prihodi od poreza su veoma važni ali lokalne<br />
samouprave često dolaze u situaciju da zbog lošije naplate<br />
ne mogu da planiraju ulaganja u infrastrukturu, na primer.<br />
Mnoge opštine se još uvek suočavaju sa teškoćama kada<br />
prihodom od poreza treba da finansiraju svoj infrastrukturni<br />
razvoj , a naplata poreza, odnosno<br />
nemogućnost naplate, je za lokalne poreske administracije<br />
i dalje glavni izazov.<br />
Rešavanje ovih problema zahteva dvojak pristup: s jedne<br />
strane, podsticanje dobrovoljnog poštovanja obaveza sa<br />
ciljem očuvanja prihoda od poreza mora biti okosnica rada<br />
lokalne poreske adminitracije, a sa druge strane je potrebno<br />
pooštravanje kaznene politike prema utajivačima<br />
poreza.<br />
"Stav Lokalne poreske administracije u Negotinu je da<br />
onima koji ispunjavanju svoje poreske obaveze treba<br />
pomoći, ali isto tako i da se moraju kazniti svi oni koji nastoje<br />
da izbegnu plaćanje poreza ili oni koji se bave<br />
agresivnim poreskim planiranjem kako bi plaćanje poreza<br />
sveli na najmanju moguću meru. Ovo je važno ne samo sa<br />
aspekta prikupljanja prihoda, već i zbog pravičnosti u<br />
oporezivanju. Inače, prilikom obrazlaganja projekcija<br />
budžeta, poslednjih godina, najčešće se ističe da će porez<br />
na imovinu prerasti u jedini siguran i značajan izvor prihoda<br />
lokalnih samouprava, jer kako stvari stoje, porez na<br />
imovinu postaće jedini značajan izvor prihoda za opštine<br />
sa drugim izvorima koji se smanjuju. Istovremeno,<br />
nadležnosti opština prema svojim građanima nisu smanjene,<br />
tako da ostaje na opštinama da što je više moguće<br />
nadoknade gubitak prihoda i da održe nivo sposobnosti da<br />
pruži usluge i bolje uslove života za svoje građane.<br />
Sve to, trebalo bi da se uradi kroz poboljšano kreiranje<br />
politike, planiranje, upravljanje i sprovođenje poreza na<br />
imovinu u cilju povećanja naplate i pružanje vidno<br />
poboljšanih rezultata u životima građana lokalne<br />
zajednice", zaključuje sagovornica Informativnog lista ES.<br />
U međuvremenu istekao je rok predviđen za kvartalnu uplatu<br />
prve rate poreza na imovinu za 2015. godinu, a svi oni<br />
koji nisu platili moraće da namiruju i kaznene poene koji se<br />
za kašnjenja od 18. februara, zaračunavaju u vidu zatezne<br />
kamate od 16 odsto. Obveznici su bili dužni da na ime prve<br />
rate poreza za 2015. godinu izvrše uplatu u visini<br />
poslednje, četvrte rate, kako je bilo navedeno u rešenju iz<br />
prošle godine.<br />
V. S.
EKONOMIJA<br />
Strana 4<br />
Bez povećanja poreza na nekretnine u 2015. godini<br />
U većini lokalnih samouprava u Srbiji,<br />
poreske obaveze građana za 2015.<br />
godinu biće uvećane. U Beogradu, na<br />
primer, između 3 i 10 odsto, u Nišu će<br />
poreska zaduženja biti i veća od 10%, a<br />
Novosađani će porezu plaćati po cenama<br />
skoro identičnim prošlogodišnjim. U<br />
opštini Negotin povećanja poreskih<br />
zaduženja za 2015, u odnosu na<br />
prošlu godinu, neće biti, potvrdili su<br />
nam u Lokalnoj poreskoj administraciji.<br />
Poreska zaduženja građana ostaju na<br />
nivou prošlogodišnjih, a u nekim<br />
slučajevima biće i značajno manja. Evo i<br />
nekih primera.<br />
Za vlasnike stanova i kuća u ekstra zoni<br />
iznosi poreza za 2015. ostaće na nivou<br />
prošlogodišnjih, a vlasnici poslovnog<br />
prostora imaće za 20% niže iznose. U<br />
prvoj zoni, u odnosu na 2014. godinu,<br />
vlasnici stanova imaće 15% manje<br />
poreze, za kuće 25%, a za poslovni<br />
prostor 30 %. U ostalim zonama opštine<br />
Negotin ove godine porezi će biti<br />
značajno smanjeni tvrde u Lokalnoj<br />
poreskoj administraciji. Saznajemo<br />
takođe da su u prvoj zoni cene<br />
smanjene od 15 do 30 odsto u<br />
odnosu na prošlu, 2014. godinu.<br />
Na području grada, koje ima ekstra i<br />
prvu zonu, cene za stanove i kuće su<br />
iste, izuzev poslovnog prostora, koji se u<br />
prvoj, u odnosu na ekstra zonu, plaća po<br />
cenama i do 20% nižim.<br />
Opština Negotin, od prošle godine, da<br />
podsetimo, ima pet zona. U gradu ekstra<br />
i prvu zonu, a drugom, trećom i četvrtom<br />
zonom obuhvaćene su mesne zajednice.<br />
Zone su, skupštinskom odlukom,<br />
određene i razvrstane prema komunalnoj<br />
opremljenosti upravo zbog utvrđivanja<br />
poreskih osnovica na imovinu.<br />
PRIDRUŽITE NAM SE NA<br />
FACEBOOK-U<br />
Visoke kazne za<br />
neredovne uplate poreskih<br />
zaduženja<br />
Iako je dobra vest da povećanja poreza<br />
na imovinu u opštini Negotin neće biti,<br />
obveznike je neprijatno iznenadila<br />
najava da će opštinski poreznici širom<br />
Srbije pokretati prekršajni postupak<br />
protiv svih onih koji kasne sa uplatama<br />
svojih zaduženja. Naime, mogućnost<br />
pokretanja prekršajnih<br />
prijava od strane<br />
opštinskih poreznika,<br />
omogućio<br />
je<br />
novi Zakon o poreskom<br />
postupku, donet jula<br />
meseca prošle godine.<br />
Njime su uvedene<br />
drakonske kazne od<br />
neverovatnih 50.000<br />
dinara za jedan<br />
neplaćeni kvartal. Kod<br />
pokretanja postupka,<br />
opštinski poreznici<br />
imaju pravo da<br />
obveznika tuže za<br />
glavnicu, zateznu<br />
kamatu i pa naplate<br />
kaznu od po 50 hiljada<br />
dinara za svaki<br />
neplaćeni kvartal.<br />
Prema najavama, prvi<br />
na udaru ovog slova<br />
Zakona mogli bi da<br />
budu poreski obveznici<br />
koji nisu namirili<br />
obaveze za treći i<br />
četvrti kvartal prošle godine.<br />
V. S.<br />
VAŠ EAST SIDE PORTAL
ANKETA<br />
Strana 5<br />
Nakon obrađenih podataka ankete u kojoj su učestvovali meštani Negotinske Krajine, dobijeni su verodostojni rezultati mišljenja<br />
stanovnika našeg regiona. Pitanje ankete koje je glasilo: Kojim institucijama na teritoriji opštine Negotin građani najviše<br />
veruju?, na osnovu odgovora anketiranih korisnika našeg portala dobijena je realna slika o poverenju građana prema ponuđenim<br />
institucijama.<br />
Prema obrađenim podacima ankete, statistički gledano meštani Negotinske Krajine najviše poverenja imaju u vatrogasce.<br />
Čak 52,2% od ukupno anketiranih na našem portalu svoje glasove dalo je vatrogascima, ili 92 glasa pripalo je ovoj instituciji.<br />
Drugu poziciju zauzima policija koja je ovom prilikom osvojila 42 glasa ili bolje rečeno 26,3% anketiranih stanovnika opštine<br />
Negotin. Treće mesto poverenja građana Krajine pripada komunalnim preduzećima sa osvojenih 11,8% ili 22 glasa.<br />
Daleko, ispod pomenute tri institucije su Opština Negotin i zdravstvo. U trenutnu lokalnu koaliciju veruje tek 10 anketiranih<br />
meštana, što je svega 5,4% dok je u zdravstvenu instituciju poverenje građana još manje, ili 8 glasova što čini<br />
svega 4,3% anketiranih na portalu East Side.<br />
Iznanađujući rezultati ili ne, oni na osnovu statistike pokazuju trenuntno realno mišljenje Krajinaca o trenutnom funkcionisanju<br />
institucija na području Negotinske opštine. Zbog čega je sve tako brojke nam ne mogu reći mnogo toga, ali činjenično stanje<br />
stvari ukazuje da sve institucije teže povratku poverenja građana, naročito one kojima je poverenje od strane anketiranih<br />
stanovnika u opadajućoj formi.<br />
P.B.
Strana 6<br />
DRUŠTVO<br />
Žitarevići – Domaćinstvo bez ulaza i izlaza<br />
Već više od godinu dana porodici Žitarević iz Male Kamenice nije omogućeno da prevoznim<br />
sredstvom uđe u svoje dvorište. Sve što je ostalo od poljoprivrednih mašina zarobljeno je u<br />
dvorištu bez ulaza i izlaza, jer je betonska staza, koja je 70 i više godina služila kao ulaz,<br />
urušena a beton razbijen.<br />
„ Mojoj porodici je onemogućeno da<br />
normalno funkcioniše. Nemamo<br />
pristup automobilom u sopstveno<br />
dvorište i to u XXI veku. To nam je<br />
jedini ulaz u dvorište i to nam je neko<br />
uskratio zarad nekog inata ili čega već<br />
drugog. Stvarno<br />
ne znam zbog<br />
čega je moralo da<br />
dođe do ove<br />
komplikovane<br />
situacije po moju<br />
porodicu? Nikome<br />
ova staza nije<br />
smetala 70 i više<br />
godina, da bi<br />
naprasno<br />
zasmetala<br />
članovima i<br />
Upravnom odboru<br />
MZ Mala<br />
Kamenica.“ –<br />
započinje priču za<br />
East Side, Emil<br />
Žitarević.<br />
„ Više od godinu<br />
dana suočavamo<br />
se sa problemom, koji da nisam<br />
doživeo, ne bi poverovao da je moguć<br />
u savremeno doba. Komunikacija se<br />
svela „što na um, to na drum“ i što je<br />
najgore u vreme kada se teži<br />
demokratiji neko ti bez imalo savesti<br />
sruši ono što je tu 70 godina. Sećam<br />
se ko da je bilo juče, tog 13.12.2013.<br />
godine pamtiću dok sam živ.“ –<br />
priseća se Emil.<br />
„ Toga dana put do dvorišta, tačnije<br />
staza praktično je nestala. Iskoristili su<br />
priliku dok smo bili u inostranstvu i<br />
toga dana porušili put do dvorišta i<br />
time onemogućili bilo kakav pristup<br />
dvorištu. Srušen je i potporni zid, koji<br />
je dodatno zakomplikovao situaciju<br />
što se sigurnosti našeg objekata tiče.<br />
Osim toga, što nam je kuća na<br />
brdovitom tlu, potporni zid je igrao<br />
veliku ulogu u stabilnosti našeg doma.<br />
Nakon njegovog rušenja, počela su<br />
klizišta a što je još neprihvatljivije,<br />
fasada i zid na jednom delu objekta<br />
počeli su da pucaju.“<br />
„ U velikom smo problemu, bojim se<br />
da niko nikoga ovde više ne razume.<br />
Zašto bi nekom smetalo da jedna<br />
porodica uđe u svoj dom? Molim Vas<br />
recite mi ako znate? Ja mislim da<br />
svakom sledi pravo na normalan život<br />
i normalan ulaz u sopstven dom. Ovo<br />
su nama uskratili. Mene ne zanima<br />
koja je politička opcija na lokalnoj<br />
vlasti, mene ne zanimaju pojedinci<br />
koji su na funkcijama, mene samo<br />
zanima kako bi se oni osećali da ne<br />
mogu ni đubre da izbace iz dvorišta? Kako bi<br />
se osećali, da im u prikolici traktora stoji<br />
đubre od pre godinu dana a da ne mogu da<br />
izbace jer su im uskraćeni i ulaz i izlaz iz<br />
dvorišta. “<br />
E.S. Da li ste se<br />
obratili nekom<br />
povodom Vašeg<br />
slučaja?<br />
„ Obratili smo se<br />
Sudu, obratili<br />
smo se i Radmili<br />
Gerov, tadašnjem<br />
predsedniku<br />
Opštine Negotin i<br />
kome sve ne.<br />
Niko nije imao<br />
sluha za naš<br />
problem. Tužba<br />
za tužbom i<br />
nikom ništa. Ovaj<br />
problem datira<br />
još kada su počeli<br />
da grade novi<br />
Dom za meštane<br />
Male Kamenice,<br />
iza kojeg se<br />
nalazi naša kuća. Smenjivali su se na vlasti<br />
ko je kako hteo a za naš problem niko nije<br />
želeo da čuje. Prema Presudi koja je sadržala<br />
tri stavke, obrađene su dve dok je treća ostala<br />
otvorena jer je sudija odvojila predmet a to<br />
nije smela da uradi. Dotični sudija javno je<br />
rekao predstavniku MZ Mala Kamenica,<br />
ukoliko ne dostave naknadno ovlašćenje<br />
Republike Srbije, o vlasništvu parcele na kojoj<br />
je sagrađen stari Dom kulture, da će tužbu<br />
odbaciti kao neosnovanu. To ovlašćenje<br />
nikada nije dostavljeno a ulaz u dvorište je<br />
srušen iako je podneta kontra tužba i suđenje<br />
se nastavilo 16. marta. Ja ne kažem da je to<br />
naše vlasništvo, ali nakon rušenja puta i<br />
potpornog zida, koji im ni po čemu nije bio na<br />
smetnji oni su ugrozili našu kuću koja puca na<br />
sve strane i onemogućili normalno
Strana 7<br />
DRUŠTVO KULTURA<br />
Hfunkcionisanje čitavog domaćinstva.<br />
Praktično oni su razrušili putnu stazu<br />
koja je još uvek u sudskom postupku i<br />
koja je u sporu. I nako rušenja ovog<br />
puta, moj otac, Dragoslav Žitarević, po<br />
hitnom postupku zatražio je da nam<br />
Fond za javne površine dodeli novu<br />
površinu ne bi li nesmetano mogli da<br />
ulazimo u naše poljoprivredno<br />
gazdinstvo. Međutim, obećavali su i<br />
obećavali i na kraju vrhunac cele priče<br />
bio je nakon izbora 16.03.2014., kada<br />
nam je rečeno od strane tadašnjeg<br />
direktora, da njega više naš problem<br />
ne interesuje jer je SPS doživeo krah<br />
na izborima. Dakle, opet politika od<br />
koje mi je muka. Zar moram biti nekog<br />
političkog opredeljenja i u političkoj<br />
partiji da bi mi se pomoglo? Moj otac<br />
i ja nismo odustajali, odmah nakon<br />
t o g a o b a v e s t i l i s m o<br />
novopostavljenog direktora Mijucića,<br />
koji nas je obišao tek<br />
nekoliko dana posle<br />
s e p t e m b a r s k i h<br />
poplava. Gospodin<br />
Mijucić je mom ocu<br />
dao objašnjenje, da<br />
će mu oni napisati<br />
ovlašćenje za novi<br />
projekat kojim bi mi<br />
sagradili novi put o<br />
svom trošku. Mi smo<br />
to odbili, jer mi<br />
nismo bili ni pitani<br />
kada se put rušio,<br />
nam omoguće ulaz u dvorište pa onda da<br />
krenu sa njihovim vešto isplaniranim<br />
radovima, a ne da ostave mene i moju<br />
porodicu na cedilu. Mišljenja sam, da je MZ tu<br />
zbog svojih meštana i da Savet jedne mesne<br />
zajednice treba da radi u interesu svojih<br />
meštane. To se ovde ne dešava, ovde se<br />
gleda samo svoja lična korist i ništa drugo.<br />
Politička pripadnost je ovde cilj održavanja na<br />
funkciji, a meni i mojoj porodici gori pod<br />
nogama. Još jednom želeo bih da naglasim,<br />
ne zanimaju me pojedinci, ni političke stranke.<br />
Ja nikoga nisam pojedinačno optužio, ja samo<br />
želim da mi se što pre povrati ulaz u dvorište i<br />
omogući da moja porodica funkcioniše kao što<br />
je funkcionisala svih 70 godina postojanja<br />
ulaza, koji su koristili i moji pradedovi.“ –<br />
završava Emil Žitarević.<br />
Neshvatljivo je da ovakvih problema ima i<br />
danas. Rešenje postoji sigurno, ali potrebno<br />
ga je pronaći kako bi zadovoljilo obe strane.<br />
Činjenica je da je ovom domaćinstvu preko<br />
potreban ulaz u dvorište. Činjenica je da je<br />
niti smo ga<br />
i uništili i<br />
što bismo<br />
mi gradili o<br />
s v o m<br />
t r o š k u<br />
nešto na<br />
j a v n o j<br />
p o v r š i n i ?<br />
Oni su<br />
n a j p r e<br />
trebali da<br />
rušenje izazvalo nova klizišta ovog brdskog<br />
dela i pucanje fasade i zidova unutar<br />
domaćinstva porodice Žitarević. Činjenica<br />
mnogo, problema još više a najtužnije u celoj<br />
priči je što se njima ne nazire kraj. Kako smo<br />
saznali, nekoliko dana nakon naše reportaže,<br />
tenzija oko ovog problema dobila je nove<br />
okvire. Naime, došlo je do verbalnog sukoba<br />
između jednog člana ovog domaćinstva i šefa<br />
mesne kancelarije. Nadamo se da je ovo<br />
poslednja nemila scena i da će ljudski razum<br />
preovladati u razrešenju veoma velikog<br />
problema sa kojim se suočava jedna porodica<br />
u Negotinskoj Krajini.<br />
P.B.
KOLUMNA<br />
Šta stvarno piše na receptima lekara<br />
Strana 8<br />
Posle pregleda i dijagnoza dobijate terapiju upisanu u uput sa kojim ste došli i bez koga, u okolnostima kakve jesu, ne biste stigli<br />
do željenog specijaliste. Računate, završili ste najvažniji deo procedure. Sve ostalo ide lakše. Avaj, ostaje vam da samo mislite<br />
tako. Jer, praksa je, ipak, sasvim drugačija.<br />
Imate zdravstvenu tegobu? Na signale koje vam šalje organizam, najčešće, reagujete tako što potražite pomoć lekara.<br />
Uglavnom, posle korišćenja lekova za koje mislite da vam mogu ublažiti bol, po sistemu sam svoj lekar! Onda zaključite da je<br />
vrag odneo šalu i naoružani strpljenjem, često bolovima, krenete na prvu obaveznu adresu- izabranog lekara. Da zakažete<br />
pregled! Ali.. morate da sačekate dan-dva, s obzirom da se i u zdravstvu odavno radi po spiskovima. Teško da ćete biti među<br />
retkim srećnicima kojima polazi za rukom da odmah, tj. danas za danas, izdejstvujete susret sa svojim izabranikom-izabranicom,<br />
u belom mantilu. Prođe još neko vreme. Ukoliko tegoba prestane, sa njom odlazi i vaša potreba da se "motate" po hladnom<br />
vremenu i depresivnim hodnicima zdravstvenih službi po svaku cenu, kako biste se videli sa svojim lekarom. Uglavnom, ali ne<br />
uvek. U svakom slučaju ovu priču posvećujem onima koji su odgovorni prema sebi i svom zdravlju. Jer, ako nešto boli, znači da<br />
ima i problema. I naravno, treba uzvratiti na ljubaznost osoblju koje vam je u svesku zakazanih pacijenata već uvelo ime i broj<br />
zdravstvene knjižice. Krenete na zakazano, okvirno, vreme, (obično prerano, obično posle pauze, obično pred kraj smene) za<br />
pregled kod izabranog lekara. Ostanete sat-dva, kako kada, u redu (na klupi, ako ima mesta) sa sugrađanima, čekajući svojih 5<br />
minuta. Sledi zatim razgovor sa lekarom u ordinaciji i rutinski pregled. Dobijate uput za laboratoriju, ako ima opravdanja,<br />
eventualno, i za specijalistu. Završavate prvu deonicu puta u potrazi za lekom svoje boljke.<br />
Druga etapa! Sa uputom izabranog lekara stižete do šaltera specijalističke ordinacije. Dobar dan, dobar dan i vama. Taj i taj lekar<br />
vas može primiti tada i tada, najčešće, dobijate termin razuman za sve druge osim za vas kao pacijenta. Čeka se, brate, po<br />
nekoliko dana, na primer, za željeni specijalistički pregled kod lekara "na glasu". Dođe i taj dan. U zavisnosti od vremenskih<br />
prilika pa i nekih drugih, stižete na red. Posle pregleda i mogućih dijagnoza, dobijate terapiju upisanu u uput sa kojim ste došli i<br />
bez koga, u okolnostima kakve jesu, ne biste stigli do željenog specijaliste. Računate, završili ste najvažniji deo procedure. Sve<br />
ostalo ide lakše. Avaj, ostaje vam da samo mislite tako. Jer, praksa je ipak sasvim drugačija. Za početak, moraćete da se vratite<br />
na polazište sa koga ste krenuli u potrazi za dijagnozom i lekom. Ponovo se zatičete na istom mestu, od pre nedelju (do dve)<br />
dana. Opšta ili medicina rada. Zašto? Pa, zato, jer neko mora da vam za preporučeni lek iz uputa propiše recept, a danas bez<br />
njega ne mogu da se dobiju, ne samo tablete za smirenje kako je nekada bilo, već ni antibiotici u ovo kijavičavo, kilavo i nikakvo<br />
vreme, vreme virusa i lako prenosivih bakterijskih infekcija. Čekate u redu, na promaji, sat-dva. Ok, kažete sebi, tako je manjeviše<br />
svuda, ne samo u vašem gradu. Nekada se gradilo, ali je izgrađeno u neko vreme od pre 4-5 pa i više decenija. A, ako se ne<br />
ulaže u održavanje objekata, vreme čini svoje, propada sve, pa i zidovi i krovovi, prozori i vrata. Sve je podložno propadanju,<br />
zaključujete, dok vas promaja ( koju medicina ne priznaje) upozorava da ćete uz boljku koja vas muči danima, čekajući, zaraditi i<br />
upalu srednjeg uha. Sinuzit, šta god i kako se zvalo, vreba vas na prostoru sa više desetina kijavičavih i traumatizovanih<br />
sugrađana. Otvarate debatni klub, prenosite razmišljanja i iskustva, kome je kako bilo, nekada, sada, šta nam fali, šta nas muči,<br />
da li smo postali osetljiviji na boljke jer nam je stres oslabio imunitet. I tako ostajete u redu, sat-dva, nema veze. Čekanje će se,<br />
kažete sebi i drugima sa još tanjim živcima od vaših trenutno, isplatiti. Sa lekovima, izlečenje je izvesno, a bolest nije neka, ne daj<br />
bože, teška, opaka, neizlečiva. Sa lekovima će otići ko rukom odnesena?!<br />
Nastavak priče i etapa tri: Dobar dan, dobro veče, evo rezultata specijalističkog pregleda i predviđene terapije za moje izlečenje.<br />
Aha, kaže lekar i uzima uput sa faksimilom svog kolege. Stavlja načare (eventualno) i pita vas prostodušno: izvinite šta vam je<br />
lekar dao od terapije, nečitko je napisano, ne asocira me niti na jedan naziv leka. Da niste dobili antibiotik? Odgovarate skrušeno,<br />
ne, ne verujem da mi je spomenut antibiotik, znate da su moje tegobe druge prirode, a ovo slovo a liči kao da je alkaloid,<br />
objašnjavate dalje, kopajući po sećanju neke bivše kutije sa lekovima... tako se zvao onaj čuveni proizvođač, ali nisam čula da i<br />
neki lek nosi takvo ime. Nema problema, kaže vaš izabrani, nije čitko, hoćete li da se vratite lekaru koji vam je lek propisao i vidite<br />
o čemu je reč?!<br />
Sada već ni vama nije lako. Zar sve Jovo-nanovo? I, zbog čega? Pomirljivo kažete, ma verovatno ste u pravu, to je neki antibiotik<br />
i počinje na a! Eto, možda je amoksicilin, uostalom, dobro je imati u kući neku rezervu, pada vam spasonosna ideja na pamet.<br />
Provocirate smeh. Olakšanje i za jednu i za drugu stranu. Lekaru je dosta pacijenata, pacijentima su lekari preko glave. Rado bi<br />
ih zaobilazili, ali kad se mora.... mora se.<br />
Etapa četiri: Sa dijagnozom nekog oboljenja u uputu, koje se sigurno ne leči propisanim antibiotikom stajete u red, sa receptom u<br />
ruci, predajete ga na overu, plaćate redovnu participaciju i...... odlazite. Iskreno zadovoljni što ste završili jedno ozbiljno<br />
ispitivanje , koje će boljku ublažiti odgovarajućom terapijom antibiotikom koji počinje na slovo A. Da nije tužno bilo bi smešno. Ili,<br />
da nije zdravlje u pitanju, i opet neko ko će vam, ne daj bože, ponovo biti potreban (jer godine su nam sve osetljivije kao i<br />
zdravlje), glasno biste poručili........daleko vam lepa kuća medicinari naši, zašto li smo gubili vreme i živce i dodatno ugrožavali<br />
zdravlje tražeći vašu pomoć.<br />
P.S. O slučajevima kada apotekar zamoli da se vratite izabranom lekaru da sa faksimilom ispravi lek, njegovu gramažu, jačinu ili<br />
proizvođača, ne želim da govorim. Nekada se moglo, za novce, da nabavi mnogo više medikamenata nego danas. Međutim,<br />
pravila su jasna i niko izgleda ne sme i ne može da ih krši. I sve bi to bilo u redu da je reč o nekim mnogo manje važnim stvarima<br />
nebitnim za život. Ali ukoliko se pođe od toga da je, upravo, život u pitanju, nema sumnje, treba pre odlaska lekaru, jednom,<br />
drugom, pa ponovo prvom, nabaviti preparat za prevenciju stresa koji je u pojedinim situacijama, apsolutno neizbežan.<br />
P.P.S. Doktore, šta ste mi, zapravo, propisali kao lek za boljku? Mnogo sam bolje, hvala vam, ali bih ipak želela da znam! Svako<br />
dobro vam želim!<br />
V.S.
Strana 9<br />
KULTURA<br />
PROMOCIJA ZBIRKE PESAMA AUTORKE MAJE STANOJEVIĆ<br />
Još jedan dokaz da Negotin ima<br />
mnoštvo talentovanih i obrazovanih<br />
mladih ljudi. Reč je o Maji Stanojević,<br />
koja je promovisala svoje prvo autorsko<br />
dostignuće, zbirku pesama<br />
“Ptica u letu”.<br />
U prepunoj promotivnoj sali Narodne<br />
biblioteke “Dositej Obradović” održana<br />
je promocija prve zbirke pesama<br />
mlade autorke. Sa zadovoljstvom je<br />
ispraćen svaki stih neke od njenih 40<br />
pesama.<br />
O njenoj knjizi govorili su : urednik<br />
knjige i professor Srpskog jezika Negotinske<br />
gimnazije, Vesna Stanković, i<br />
Vlasta Mladenović.<br />
Stihove je čitao jedan od najboljih<br />
recitatora sa ovih prostora, Petar<br />
Sinđić, dok su kompozicijama na gitari<br />
ovu svečanost propratili učenici OMŠ<br />
“Stevan Mokranjac”, Filip Milić i Uroš<br />
Stojanović.<br />
MAJA STANOJEVIĆ, AUTOR KNJIGE «PTICA U<br />
LETU”<br />
NEŠTO O AUTORU ZBIRKE PESAMA<br />
Maja Stanojević, pesnička duša, još u ranom<br />
detinjstvu pokazivala je ogromnu ljubav prema<br />
pisanju i prema čitanju poezije. Svoj talenat je<br />
nadograđivala iz godine u godinu. Kako je sve<br />
više sazrevala u umetničkom smislu, nakon<br />
određenog perioda potpuno se posvetila ovom<br />
pozivu. Njena zbirka pesama odiše ljubavnim i<br />
emotivnim rečenicama koje su uklopljene u jednu<br />
predivnu celinu.<br />
Maja je završila Negotinsku gimnaziju a kasnije<br />
Učiteljski fakultet. Upravo u srednjoškolskim<br />
danima njen napredak u pisanju poezije bio je<br />
očigledan. Uz pratnju njene tadašnje profesorke i<br />
sada urednika knjige “Ptica u letu”, Vesne<br />
Stanković, Majin stil pisanja postao je jedinstve.<br />
Sa svojih 28 godina izdala je prvu zbirku pesama u<br />
kojoj će sve generacije moći da uživaju i biti<br />
ponosne što je autor sa prostora Negotinske<br />
Krajine.<br />
P.B.
Strana 10<br />
SPORT<br />
RUKOMETAŠI HAJDUK VELJKA STARTUJU PRVE NEDELJE MARTA<br />
Rukometaši Hajduk Veljka iz Negotina nastavljaju svoju<br />
sezonu 7. marta utakmicom protiva Mladosti iz Zaječara.<br />
Nakon 40 dana pripreme, naši rukometaši bez prijateljskih<br />
mečeva kreću u drugu polusezonu.<br />
“Bez obzira što nismo igrali prijateljske mečeve, mišljenja<br />
sam da smo se dobro pripremili za nastavak sezone.<br />
Imamo kvalitetan sastav i ne bi trebalo da nam naredna<br />
dva protivnika naprave problem u prva dva kola nastavka<br />
takmičenja. Ubeđen sam da smo najbolji tim u region i da<br />
možemo ove polusezone da ostvarimo mnogo. Verujem u<br />
kolektivni duh i verujem u svoje igrače.” - rekao je trener<br />
RK “Hajduk Veljko”, Vladimir Stevanović.<br />
Naš rukometni klub prva dva susreta prolećnog dela sezone<br />
dočekuje ekipe u Hali sportova u Negotinu. Trenutna<br />
pozicija na tabeli nije pokazatelj realnog stanja<br />
ekipe, a kako tvrde iz ovog kluba rukometaši i stručni<br />
štab, neće se zadovoljiti sredinom tabele na kraju sezone.<br />
P.B.<br />
POVRATNIK U RK HAJDUK VELJKO<br />
Oslabljeni za srednjeg beka Stanojčića koji<br />
je otišao u Tursku, gde nastavlja svoju<br />
karijeru, RK Hajduk Veljko potrudio se da<br />
pronađe pojačanje i to mu je pošlo za<br />
rukom. Stupili su u kontakt sa sada već<br />
povratnikom u redove Hajduk Veljka,<br />
Genčićem. Genčić je došo iz Zaječara.<br />
RASPORED ODIGRAVANJA UTAKMICA RK HAJDUK VELJKO<br />
XII KOLO: HAJDUK VELJKO—MLADOST ZAJEČAR<br />
XIII KOLO: HAJDUK VELJKO—ORK BOR<br />
XIV KOLO: ŽITORAĐA—HAJDUK VELJKO<br />
XV KOLO: HAJDUK VELJKO—DUBOČICA<br />
XVI KOLO: VRANJE—HAJDUK VELJKO<br />
XVII KOLO: HAJDUK VELJKO—TOPLIČANIN<br />
XVIII KOLO: KNJAŽEVAC—HAJDUK VELJKO<br />
XIX KOLO: HAJDUK VELJKO—JASTREBAC<br />
XX KOLO: BSK HEBA—HAJDUK VELJKO<br />
XXI KOLO: HAJDUK VELJKO—ORK VLASOTINCE<br />
XXII KOLO: ORK BELA PALANKA—HAJDUK VELJKO
SPORT<br />
ZIMSKI SPORTSKI SAN<br />
VREME<br />
U martu, prema podacima iz Hidrometeorološkog zavoda Republike Srbije, u Negotinskoj<br />
Krajini preovladavaće oblačno i kišovito vreme povremeno sa snežnim padavinama u prve<br />
dve nedelje. Minimalna temperatura iznosiće –3ºC , dok će maksimalna iznositi 15ºC.<br />
Nešto topliji dani očekuju se sredinom meseca, kada će preovladavati sunčani periodi.<br />
Krajem meseca ponovo razvoj oblačnosti i mogući pljuskovi kiše ali će temperatura biti<br />
iznad 10ºC.<br />
IZDAVAČ:<br />
EAST SIDE DOO<br />
UREDNIK: PEĐA BALANESKOVIĆ<br />
NOVINARI: VANJA STANOJEVIĆ i PEĐA BALANESKOVIĆ
Change language