ПОНОСНИ СМО НА ГРАДИТЕЉЕ НОВЕ ТОПИОНИЦЕ

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

18:15 

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 43 - 14. новембар, 2014. год. година II 

Александар Вучић у Бору: 

ПОНОСНИ СМО НА ГРАДИТЕЉЕ 

НОВЕ ТОПИОНИЦЕ 

Премијер Србије очекује да ће већ 2016. године нова топионица 

доносити приход између 10 и 16 милиона евра, без обзира да ли ћемо 

наћи стратешке партнере за руднике Церово, Борску реку и Мајданпек 

» стр. 3 

Успешно завршен последњи ремонт 

старе топионице » стр. 5 

„Кофер љубави“ за дан школе » стр. 10 

„Ожалошћена породица“ у Бору » стр. 9 

Све спремно за нову скијашку сезону 

на Старој планини » стр. 12

стр.2 петак, 14. новембар 2014. 

АКТУЕЛНОСТИ број 43 

Конституисана Скупштина општине у Мајданпеку 

Дејан Вагнер поново председник 

За петак заказана и седница општинске скупштине у Неготину, на којој ће бити разматрано 

39 тачака дневног реда, међу којима се издвајају одлуке о буџету и разрешењу и 

именовању чланова управних и надзорних одбора јавних установа 

Дејан Вагнер, дипломирани 

инжењер рударства и први са 

листе СНС-а, поново је изабран 

за председника Општине Мајданпек, 

а Драшко Ћетковић, 

електротехничар из Доњег Милановца 

за заменика председника, 

док ће функцију председника 

Скупштине обављати Славиша 

Божиновић, дипломирани економиста 

из Мајданпека. Тачно два 

У Зајечару је одржан састанак 

на коме се разговарало о проширењу 

секундарне водоводне 

мреже ка селу Метовница, које 

би се, с обзиром да се налази на 

територији општине Бор, здравом 

пијаћом водом снабдевало 

из зајечарског водовода. Како је 

речено на састанку радови су у 

току, мештани села Метовница 

ће се снабдевати водом из правца 

Гамзиградске Бање. Други 

крак, на ком је остављена могућност 

прикључења мештанима 

Метовнице, је завршен, а по 

Договор Општине Бор и Града Зајечара 

Метовница добија воду 

из зајечарског водовода 

речима Марка Пауновића, 

директора 

зајечарског водовода, 

остало је да се 

ураде прикључци и 

заврши трећи крак. 

Они који желе да се 

прикључе треба да 

плате 54.000 динара 

за учешће у градњи 

мреже, што се може 

измирити на шест 

рата, а прикључак на мрежу је 

25 хиљада динара. Тачна вредност 

радова биће позната када 

све буде завршено, али се калкулише 

са износом од 3 милиона 

динара. 

- Проблем је комплексан и 

захтева заједничко решење. Зато 

смо ми ту да пронађемо решење 

које ће бити прихватљиво 

и Општини Бор и Граду Зајечару 

- рекао је Живорад Петровић, 

председник Општине Бор. 

Давор Марушић 

месеца након ванредних локалних 

избора у Мајданпеку, 7. новембра 

је одржана конститутивна 

седница општинског парламента 

у којем 17 места има СНС, осам 

ДС, пет коалиција окупљена око 

СПС-а и један Влашка странка. 

Власт је формирала Српска напредна 

странка, подржана одборницима 

са листе коалиције 

окупљене око СПС-а. Одборници 

опозиције учествовали су у 

раду само у првом делу седнице, 

пре него што се прешло на избор 

предложених. 

Чак 39 тачака дневног реда 

предвиђено је за седму редовну 

седницу Скупштине општине 

Неготин, заказану за петак, 14. 

новембар. 

Одборници локалног парламента 

у Неготину, као прву 

тачку разматраће шестомесечни 

извештај о извршењу Одлуке 

о буџету и Одлуку о изменама 

и допунама одлуке о буџету за 

2014. годину. 

На дневном реду је и одлука 

о изменама и допунама одлуке 

о радноправном статусу 

изабраних и постављених лица 

у органима Општине Неготин, 

о Општинској управи, Решење 

о образовању Комисије за 

спровођење поступка јавног 

надметања за давање у закуп 

пољопривредног земљишта у 

државној својини, као и Одлука 

о прихватању предлога 

за промену Статута Општине 

Неготин. 

На дневном реду су и решења 

о разрешењу и именовању 

управних и надзорних 

одбора Музеја Крајине, Историјског 

архива Неготин, Дома 

културе „Стеван Мокрањац“, 

привременог управног одбора 

и надзорног одбора Дома 

здравља, решења о престанку 

мандата чланова УО и НО Туристичке 

организације општине 

Неготин, Центра за социјални 

рад Неготин и Завода 

за урбанистичко планирање и 

пројектовање. 

Одлучиваће се и о неприхватању 

предлога управних 

одбора Музеја Крајине и Историјског 

архива, уз именовање 

в.д. директора тих установа, 

али и Дома здравља и Туристичке 

организације. Очекује се 

и именовање Изборне комисије 

општине Неготин у сталном 

саставу и школских одбора 

Техничке школе и ОШ „Павле 

Илић Вељко“. 

Силвија Вукашиновић 

Јованка Станојевић 

Уговори за незапослене 

Представници локалне самоуправе 

и филијале Националне 

службе за запошљавање у Бору 

уручили су 46 уговора за самозапошљавање, 

новозапошљавање 

и за ангажовање особа са инвалидитетом 

на јавним радовима. 

У склопу локалног акционог 

плана запошљавања приватним 

предузетницима, који ће запослити 

лица са евиденције Службе 

запошљавања уручено је 17 уговора, 

а подељено је и 20 уговора 

за самозапошљавање у приватном 

сектору. Приоритет је отварање 

средњих предузећа која ће упослити 

већи број људи, али неће 

занемарити ни власнике мањих 

фирми који покрећу нови посао. 

- Локана самоуправа је за 

овај вид запошљавања издвојила 

пет милиона 750.000 динара 

- истакао је заменик председника 

Општине Бор Саша 

Вукадиновић. 

За ангажовање особа са инвалидитетом 

на јавним радовима 

уручено је девет уговора. Јавним 

радовима ће бити обухваћено 

65 лица, 50 из Општине Бор. 

- Јавни радови ће бити организовани 

у социјалним, хуманитарним, 

културним и областима 

заштите животне средине 

- додала је Соња Станковић, 

директор Филијале Националне 

службе за запошљавање. 

За реализацију јавних радова 

за особе са инвалидитетом из 

Републичког буџета издвојено је 

12 милиона и 800.000 динара. 

Љиљана Ђорђевић 

twitter.com/@TelevizijaBor 

dailymotion.com/rtvbor

број 43 АКТУЕЛНОСТИ 

петак, 14. новембар 2014. 

Председник Владе Александар Вучић и министар Александар Вулин посетили градилиште топионице 

Вучић: Поносим се новом топионицом 

Срећан сам да смо били у стању да, за нешто мање од 250 милиона евра, изградимо овакво модерно постројење. То је 

најзначајнији државни пројекат у овом тренутку, рекао је премијер током разгледања градилишта 

стр.3 

Током посете РТБ-у Бор, председник 

Владе Републике Србије 

Александар Вучић у изјави новинарима 

из многих редакција, 

истакао је да и пословично скептични 

ММФ предвиђа раст бруто 

друштвеног производа у Србији 

за два одсто у 2017. години, али да 

он лично процењује да ће тај раст 

бити достигнут већ 2016. Истовремено 

очекује да ће и јавни дуг Србије 

до 2017. године бити сведен 

на 77 или 78 одсто БДП. 

- Мислим да је то за један мандат 

више него што је било ко могао 

да очекује - поручио је Вучић и 

додао да се ове процене базирају 

на званичним подацима ММФ. 

Праве ефекте раста бруто домаћег 

производа премијер, како 

је рекао у обраћању пословоству 

и радницима Рударског басена 

Бор, очекује 2016. години на темељу 

почетка рада Железаре 

Смедерево пуним капацитетом у 

мају наредне године, али и других 

индустријских комплекса, попут 

Фабрике у Прибоју, петрохемијског 

комплекса, Азотаре и МСК-а у 

Кикинди. 

- Чак и ако не будемо успели 

да решимо Церово, Борску јаму 

и Мајданпек, зарађиваћемо 10, 

12 или 14 милиона евра на годишњем 

нивоу када топионица 

у Бору буде завршена - рекао је 

премијер и додао да је топионица 

за њега најважнија, јер ће и она 

доносити профит, такође већ 2016. 

БОР» Председник Владе 

Републике Србије Александар 

Вучић и министар за рад, запошљавање, 

борачка и социјална 

питања Александар Вулин 

посетили су, са председником 

Управног одбора РТБ-а Бор, 

Немањом Стевановићем и руководством 

комбината 

бакра 

градилишта 

нове топионице 

и фабрике 

сумпорне киселине, 

чије ће 

пуштање у рад, 

крајем године, 

означити нову 

етапу у развоју 

металургије 

и производње бакра у Рударско-топионичарском 

басену Бор. 

Српски премијер изразио је 

задовољство динамиком радова 

и постигнутим резултатима у 

последња три месеца. 

- Поносан сам на рад српских 

компанија и страних партнера, 

на све раднике и на чињеницу 

да ћемо да имамо овако 

модерну топионицу. Остали су 

сада финални, завршни радови, 

али да би се стекао утисак колико 

је цео пројекта био захтеван 

и тежак, треба знати да је положено 

више од 100 километара 

кабла, више од 11 километара 

бакарних цеви, а о томе колико 

је изолације постављено и ватросталних 

материјала не вреди 

ни говорити. Велики део елемената 

произведен је у Србији. 

Монтажни електро ормани су од 

БОР, ЗАЈЕЧАР» Поводом 

11. новембра, Дана примирја, 

који се од 2012. године 

обележава као државни празник, 

у спомен на дан када је 1918. 

године склопљено примирје и 

окончан Први светски рат, на 

споменик родољубима палим 

компаније „Сименс“, али из њиховог 

погона у Суботици. Зато 

сам заиста срећан и поносан на 

то да смо ми били у стању да за 

нешто мање од 250 милиона евра 

изградимо овакво постројење. 

Када сам последњи пут долазио 

обећао сам 30 милиона евра помоћи, 

ту обавезу смо испунили 

и сада, свакога дана, сваку фактуру 

контролишемо и зато овде 

сада иде све 

својим током, 

по реду, нема 

више стајања, 

застајкивања 

и губљења 

времена, нити 

постоји 

могућност 

да вам неко 

каже да је новац 

отишао на 

другу страну - 

нагласио је Александар Вучић, 

председник Владе Републике 

Србије. 

- Ми ћемо пројекат завршити 

у року, што показују радници 

којих је данас на градилишту 

740. Остају финални радови, а 

осетљиве биљке, које садимо 

у околини, показаће да ћемо 

концентрацију сумпор диоксида 

свести на минимум. Период 

уходавања топионице, који је 

свуда у свету три до девет месеци, 

биће код нас свакако знатно 

краћи - рекао је Благоје Спасковски, 

генерални директор 

РТБ-а Бор. 

Говорећи о будућности 

РТБ-а Бор, Вучић је још једном 

нагласио да комбинат бакра остаје 

у државном власништву, а 

да се са стратешким партнерима 

преговара само о експлоатацији 

Церова, Борске реке и рудника 

Чока Марин у Мајданпеку. 

Српски премијер је, такође, 

истакао, да је нова топионица 

најзначајнији државни пројекат 

у овом тренутку и да не сумња 

да ће сви радови бити завршени 

онако како је и планирано, 23. 

децембра. 

Дејан Ђорђевић 

Обележен Дан примирја у Великом рату 

за слободу Србије у балканским 

и Првом светском рату у Бору, 

венце и цвеће положили су председник 

Скупштине општине Бор 

Душан Марковић и представници 

Општинске управе Бор, 

чланови Друштва за неговање 

слободарских традиција Србије 

и општинске Организације 

резервних 

војних старешина, 

као и представници 

Општинског одбора 

Социјалистичке 

партије Србије. 

Цвеће и венце 

на споменик погинулим 

борцима из 

балканских ратова 

и Првог светског 

рата положили су 

и у Зајечару делеганције Војске 

Србије, града Зајечара, Удружења 

потомока и Савеза удружења 

бораца и Савеза инвалида. 

Тимочка дивизија била је 

једна од најзначајнијих војних 

формација у Првом светском рату. 

Тимочани су дали немали допринос 

у једном од најкравијих 

сукоба у историји човечанства. 

Око 4.000 ратника је дало своје 

животе за ослобођење земље 

што је у то време било 43 одсто 

становника Зајечара, речено је 

приликом полагања венаца на 

споменик погинулим ратницима 

за ослобођење земље од 1912. до 

1920. године у Зајечару, поводом 

Дана примирја. 

М. Ћосић 

Д. Марушић 

youtube.com/rtvbor 

facebook.com/rtvbor

стр.4 


ЕКОНОМИЈА број 43 

Састанак представника свих извођача и подизвођача радова са руководством РТБ-а Бор 

Изградња топионице у завршној фази 

Сасвим је сигурно да ће топионица и фабрика сумпорне киселине бити завршене до 23. децембра, речено је на скупу.- 

Домаћи и страни учесници градње оцењују да је то један од најсложенијих пројеката на коме су радили 

значај јер отвара нова радна места, 

обезбеђује двоструко већу 

производњу у РТБ-у Бор, тиме 

и будућност овог краја и целе 

Србије, јер је РТБ Бор, што мало 

ко зна, тренутно највећи извозник 

са ових простора - нагласио 

је инжењер Бранислав Ивковић, 

са Грађевинског факултета 

у Београду, задужен за надзор 

пројекта. 

Пројекат је ушао у завршну 

фазу, остао је део електро 

радова и мали део машинских 

радова који ће бити завршени 

у наредних месец дана. Следе 

пробе система, технички пријем 

и уходавање постројења, која ће 

у процес производње ући наредне 

године. 


Награђени најбољи градитељи 

БОР» Убрзавање изградње 

нове топионице и фабрике сумпорне 

киселине није утицало на 

квалитет радова и безбедност 

радника на градилишту, а рок за 

завршетак радова, 23. децембар, 

биће испоштован, речено је на 

састанку руководства РТБ-а Бор 

и представника домаћих и страних 

извођача радова. 

- На пројекту је било много 

проблема, пре свега објективне 

природе, јер је ово такозвана 

„browfield“ инвестиција. У мрежи 

постојећих цевовода, каблова, 

подземних инсталација, провлаче 

се нове инсталације, цеви, 

бетонира се и зато с поносом 

морам похвалити све учеснике 

пројекта, почев од СНЦ Лавалина, 

који је и обезбедио инвеститора 

за оф шорт компоненту, 

ЕДЦ банку, преко ОТОТЕКА 

чија се технологија примењује у 

новој топионици и „Енергопројекта“, 

наше највеће грађевинске 

компаније која је заиста била и 

остала најмоћнија на овом пољу 

у Србији и наравно све кадрове 

РТБ-а Бор који су били ангажовани 

на пројекту. Сви заједно, 

дали смо такав резултат, да ћемо 

23. децембра, са потпуном 

сигурношћу, завршити нову 

топионицу и фабрику сумпорне 

киселине - рекао је Благоје 

Спасковски, генерални директор 

РТБ-а Бор. 

Домаћи и страни извођачи 

радова оцењују да је ово један од 

најсложенијих пројеката на коме 

су радили, с обзиром на то да је у 

току изградње радила и стара топионица. 

За успешан завршетак 

пројекта била је најбитнија добра 

сарадња са РТБ-ом Бор која је била 

на изузетно виском нивоу. 

- Захваљујем се господину 

Спасковском што нам је омогућио 

да испоручимо овакву 

опрему и технологију. Захвалан 

сам и свим извођачима и подизвођачима 

радова, који су дали 

максималан допринос раду и 

успешном завршетку пројекта - 

нагласио је Етјен Кабана, потпредседник 

СНЦ Лавалинa. 

- За успех целог пројекта 

најзначајнија је била добра сарадња 

са РТБ-ом Бор, која je 

била на изузетно високом нивоу. 

Овакви пројекти су увек проблем 

јер се истовремено раде 

нова постројења док раде стара. 

Било је изузетно компликовано, 

али смо успели да радове доведемо 

у завршну фазу - рекао је 

Тони Коркран из компаније 

ОТОТЕК. 

- Имали смо несугласице и 

проблеме, али смо, захваљујући 

заједничком ангажовању, успели 

да их превазиђемо и приведемо 

пројекат крају. Сада на то 

можемо да гледамо са осмехом. 

„Енергопројекат“ је поносан 

што је од почетка учествовао у 

овом пројекту, веома значајном 

за целу Србију. Зато је на неки 

начин ово био дуг „Енергопројекта“ 

према држави - каже Владимир 

Миловановић, директор 

„Енергопројекта“. 

- Овај пројекат, осим евидентног 

еколошког значаја за 

грађане, има велики економски 

БОР» За досадашње резултате 

показане на монтажи 

постројења и опреме нове топионице 

и фабрике сумпорне киселине, 

октобарску награду добила 

је компанија „Стилкон“ из 

Куманова у Македонији. Од радника 

прву награду и 50 хиљада 

динара добио је Милан Мајкић 

радник предузећа „Конструктор“. 

Иван Антић из АТБ ФОД-а 

добио је другу награду и 30 

хиљада динара, а треће награда 

и 20 хиљада динара додељена је 

Дарку Пајковском из компаније 

„Стилкон“. 

- Приближавамо се крају 

изградње топионице и учинићемо, 

практично, чудо да оно што 

је обећано премијеру Вучићу 

– да ће постројење бити готово 

до 23. децембра у подне, то 

и урадимо. То је, за стандарде 

ове земље, невероватно да се 

постављени рок испоштује. И 

у његово име бих се захвалио 

свима који градите ово постројење, 

нарочито вама који 

сте најбољи у томе - рекао је на 

додели награда Немања Стевановић, 

председник Управног 

одбора РТБ-а Бор. 

Награде које добију, радници 

најчешће доживљавају као 

подстрек за још бољи рад и признање 

колегама и компанији у 

којој раде. 

- Ова награда значи да ћу и 

даље сигурно давати свој максимум 

на осталим пројектима 

којих ће, верујем, бити још много 

у будућности и у РТБ-у и ван 

њега. Најтеже су биле монтаже 

тешких елемената – измењивача 

у фабрици сумпорне киселине, 

пошто сам био задужен за 

ово градилиште, а у топионици 

монтажа елемента од 120 тона - 

каже инжењер Иван Антић из 

АТБ ФОД-а. 

РТБ Бор ће и даље, до завршетка 

пројекта изградње топионице 

и фабрике сумпорне 

киселине наставити да додељује 

награде компанијама и радницима 

који су показали посебно 

залагање. 




број 43 ЕКОНОМИЈА 


Последњи ремонт 

старе топионице 

Циљ је био да се обезбеди несметан рад агрегата до 

преласка на флеш смелтинг технологију, наредне године 

БОР» За две недеље, колико 

је трајао ремонт топионичких 

агрегата и Фабрике сумпорне 

киселине у РТБ-у Бор, обновљена 

су постројења која би, до завршетка 

уходавања нове топионице, 

требало да обезбеде производњу 

без застоја. Радови су 

планирани од почетка године, а 

циљ је био да се сви делови процеса 

прилагоде преласку на нову 

технологију. 

Радници Топионице и рафинације 

бакра РТБ-а Бор у октобру су 

произвели 1.600 тона анодног и 

2.400 тона катодног бакра. Топионица 

је примила укупно 15.000 

тона концентрата бакра, највише 

из рудника „Велики Кривељ“ 

Разлог за мању количину 

анодног бакра је планирани ремонт 

топионичких агрегата, због 

чега топионица у октобру није радила 

15 дана.За то време прерађено 

је 9.346 тона шарже. Упоредо са 

ремонтом у Топионици, завршен 

је и ремонт у Фабрици сумпорне 

киселине, тако да се и ове, као и 

прошле године, очекује стабилнан 

рад овог металуршког погона. 

- Ремонт је утицао на мању 

производњу. То ћемо морати да 

надокнадимо до краја године, 

како би дошли до планираних 

производних резултата. Иначе, 

у октобру је произведено 2.400 

тона катодног бакра и 1.600 тона 

анодног бакра. У Фабрици сумпорне 

киселине произведено је приближно 

хиљаду тона монохидрата. 

На залихама тренутно имамо 

око 1.200 тона бакра и 16.000 тона 

шарже спремне за рад у наредном 

периоду - каже Бобан Тодоровић, 

директор Топионице и рафинације 

бакра Бор. 

Од почетка године у Фабрици 

сумпорне киселине произведено 

је 76.521 тона монохидрата. 

- Од 14. до 29. октобра трајао 

је ремонт топионичких агрегата 

Познато је да је нова топионица 

„браунфилд“ инвестиција, односно 

да се истовремено граде 

нови агрегати док стари раде. У 

току ремонта је на градилишту 

осим 700 извођача радова на новој 

топионици било присутно и 

више од 350 радника који су завршавали 

ремонт - каже Бобан 

Тодоровић, директор Топионице 

и рафинације бакра РТБ-а Бор. 

С обзиром на број радника 

који су се истовремено налазили 

на градилишту, највећа пажња 

дата је безбедности извођача радова, 

како оних који су радили 

на ремонту, тако и осталих који 

су ангажовани на изградњи нове 

топионице и Фабрике сумпорне 

киселине, због чега је само у делу 

безбедностног надзора било 

ангажовано 50 радника. 

- Ремонт је првенствено 

спровођен у циљу повезивања 

старих агрегата са новим и без 

обзира на сложеност пројекта 

створили смо услове за превезивање 

нових агрегата на старе 

тамо где за то има потребе. Заменили 

смо све моторе, траке и 

вентиле неопходне за поуздан 

рад, санирани су делови старог 

реактора, промењено је и 

уграђено више од хиљаду тона 

ватросталног материјала - наглашава 

Тодоровић. 

Ово је уједно био и последњи 

ремонт старих агрегата, 

јер се очекује да нова топионица, 

након уходавања, уђе у процес 

производње средином наредне 

године. 


БОР» На површинском 

копу Велики Кривељ од почетка 

године произведено је седам 

милиона 560 хиљада тона руде, 

што је 99 одсто од плана. Истовремено, 

убрзано се ради на раскривању 

рудних лежишта, како 

би се стигло ду руде са већим 

садржајем бакра. 

Највише проблема од почетка 

године рудари у Велико 

Кривељу имају са раскривањем 

рудних лежишта и достизањем 

планиране количине раскривке. 

Ипак из месеца у месец резултати 

су све бољи, кажу у Руднику 

бакра Бор. 

У првих осам месеци бележен 

је подбачај на раскривци. 

План је био да се од јануара до 

краја септембра уклони 18,7 милиона 

тона јаловине, а остварено 

је 10,6 милиона тона. Ипак, у 

септембру су рудари побољшали 

резултате, остварили 96 одсто 

стр.5 

Ђердапска електрана 

испунила годишњи план 

КЛАДОВО» Захваљујући 

повољној хидролошкој ситуацији, 

хидроелектрана „Ђердап 1“ 

испунила је годишњи план производње, 

јер је електроенергетском 

систему Србије испоручила 

4 милијарде 695 милиона киловат-часова 

струје. Допринос томе 

дала је и производња у октобру, 

с обзиром на то да је хидроцентрала 

код Кладова ЕПС-су испоручила 

431 милион киловат сати 

струје, 102 одсто више од плана. 

- План за ову годину је испуњен 

и са „Ђердапа 1“ ће бити 

довољно струје. Очекујем да ће 

до краја године план производње 

бити премашен за 20 одсто. 

И цело привредно друштво 

„Хидроелектране Ђердап“ ће у 

новембру испунити годишњи 

план производње - каже Љубиша 

Јокић, директор ХЕ „Ђердап 

1“ и додаје да се повољна хидролошка 

ситуација наставља. 

Дневна производња је више 

од 20 милиона киловат сати и 

очекује се да се настави добра 

производња. Доток воде креће 

се од седам до осам и по хиљада 

кубних метара у секунди, а 

Јокић наглашава да ће покушати 

да сваку кап воде која дође искористе 

за производњу електричне 

енергије. 

Милан Ружојевић 

Убрзано раскривање 

копа Велики Кривељ 

од плана, а сличан резултат је и 

у октобру. 

Деветомесечни план откопа 

руде у Кривељу био је 7,56 милиона 

тона, а остварено је 7,46 

што је око 99 процената. Али, 

уместо планираног средњег 

садржаја бакра у руди од 0,233 

одсто, остварен је од 0,254 одсто, 

па је флотерима испоручено 

18.126 тона бакра у руди уместо 

17.102 тоне, што је пет одсто више 

од плана. 

У Руднику бакра Бор кажу 

да полако силазе на ниже етаже 

четвртог захвата површинског 

копа Велики Кривељ, где се очекује 

још већи проценат бакра у 

руди. 

Управо због тога је значајно 

да се убрза раскривање лежишта, 

како би се за наредну годину 

обезбедила експлоатације 

богатије руде бакра. 



facebook.com/rtvbor

стр.6 


У ФОКУСУ број 43 

Обележен 1. новембар, Дан информативне куће „Штампа, радио и филм“ 

Традиција и нови изазови за новинарство 

БОР» Информативна кућа 

„Штампа, радио и филм“ у Бору 

обележила је свој дан, 1. новембар, 

датум када је, пре 67 година, 

штампан први број листа 

„Борски колектив“ и почело информисање 

у граду бакра. Ова 

медијска кућа данас се налази 

пред изазовима нових медијских 

закона који не предвиђају постојање 

јавних регионалних и 

локалних сервиса, пред законском 

приватизацијом и борбом 

за опстанак на медијском 

тржишту. 

Нови медијски закони не 

предвиђају постојање јавних 

регионалних и локалних сервиса, 

па се ова медијска кућа 

нашла пред многим изазовима. 

Ипак, борба за егзистенцију и 

професију траје, па менаџмент 

са запосленима свакодневно 

доказује потребу за постојањем 

медија који правовремено и 

објективно извештава о најважнијим 

дешавањима у Бору и 

региону. 

Телевизија Бор била је на 

висини задатка у свим кризним 

Лист „Колектив“ је почео да 

излази првог новембра 1947. године 

и био је први раднички лист 

у тадашњој Југославији. 

За 67 година непрекидног излажења 

објављено је 2.250 бројева 

листа „Колектив“ у 22 милиона 

примерака. Написано је више 

од 260.000 текстова и објављено 

26.000 фотографија које се чувају у 

годишњацима „Колектива. 

Најстарији привредни лист у 

некадашњој Југославији и Србији, 

данас ради у делу Службе информисања 

Рударско-топионичарског 

басена Бор и у својој редакцији 

има 5 новинара који прате развој 

РТБ-а Бор и бележе његов развој. 

ситуацијама, како за Србију тако 

и за општине Борског округа. 

Уз националне медије извештавала 

је о мајским поплавама 

које су погодиле Србију, а онда 

само неколико месеци касније 

постала најзначајнији извор информација 

другим медијима о 

дешавањима у Неготину, Кладову 

и Мајданпеку који су се 

борили са бујичним поплавама. 

Медијски закони и најављене 

промене нису омели запослене у 

Јавном предузећу „Штампа, радио 

и филм“ да професионално 

обављају посао и верују у сигурну 

будућност. 

- Својинска трансформација 

долази већ у наредној години, а 

то можда није најбољи тренутак 

за нашу кућу, с обзиром на 

планове и оно што је постигнуто 

у досадашњем раду. Ипак, 

постоји сагласност и запослених 

у фирми и менаџмента, али 

и локалне самоуправе, о правцу 

и том процесу који би предузеће 

требало да следи и надам 

се да ће се све и одвијати по 

тим плановима. Надамо се да ће 

ШРИФ наставити да ради као и 

до сада, да се неће мењати ни 

наша програмска шема, ни број 

запослених, да ћемо истрајати 

на путу професионалног новинарства, 

какво оно заиста треба 

да буде и да нећемо поклекнути 

пред трендовима комерцијализације. 

Наша сатисфакција 

управо јесте програм који је намењен 

свим генерацијама и који 

покрива све области друштва – 

истакла је Данијела Нововић, 

главни и одговорни уредник 

РТВ Бор. 

Осим редовних, дневних 

информативних и ауторских 

емисија, саставни део програма 

Регионалне телевизије Бор јесу 

и емисије на језицима националних 

мањина, влашком, ромском 

и румунском језику. Своје 

место, да представе програм и 

планове, добиле су и све мањинске 

опције пријављене за изборе 

Дебата„Нова медијска економија“ 

Пројектно финансирање медија 

Најбољи начин за финансирање 

медија из државног буџета 

јесте пројектно финансирање, 

али јавни конкурси морају бити 

спроведени по професионалним 

стандардима како би се повећао 

медијски плурализам и побољшао 

квалитет извештавања – закључено 

је на дебати „Нова медијска 

економија“. 

Државни секретар у Министарству 

културе и информисања 

Саша Мирковић истакао је да 

приватизација не мора значити 

пропаст медија, и додао да ће 

нове медијске закони пратити и 

подзаконски акти, како би што 

више детаља било у законским 

оквирима. 

Правилник о суфинансирању 

садржаја који промовишу 

јавни интерес ступиће на снагу 

у новембру, а ради се на још три 

подзаконска акта. У наредном 

периоду биће усвојен акт који се 

тиче регистра медија у АПР-у, 

акт о акредитацији дописника из 

Србије и Уредба о прикупљању 

података ради вођења евиденције 

обвезника плаћања таксе за 

јавни медијски сервис – најавио 

је државни секретар. 

М. Ћосић 

за Националне савете националних 

мањина, након чега су новинарске 

екипе испратиле изборе 

у региону. У програмској шеми 

ускоро ће се наћи и нова емисија 

у сопственој продукцији на 

влашком језику. 

- Оно што нас чини јединственим 

и специфичним, јесте 

тај програм на језицима националних 

мањина, јер смо једни 

од ретких медија који имају 

такву врсту програма. Осим досадашњег 

дневног и недељног 

прегледа информација на језицима 

националних мањина, новина 

у наредном периоду биће 

и емисија посвећена животу 

на селу, обичајима, култури и 

традицији Влаха. Назив емисије 

биће „Влашка шареница“ 

и биће у потпуности рађена 

Данијела Нововић 

главни и одговорни уредник РТВ Бор 

влашким језиком, а титл ће бити 

на српском језику. Емисија 

ће већ током новембра бити у 

програмској шеми и сматрам 

да је то била наша обавеза и 

императив који смо себи дали у 

претходном периоду – рекла је 

Данијела Нововић. 

Претеча Јавног предузећа 

„Штампа, радио и филм“ био 

је „Борски Колектив“ – основан 

као орган синдикалне подружнице 

Савеза Рудара Рудника 

бакра и Топионице Бор. Радио 

Бор покренут је 1969. године, 

а убрзо потом и Бакар филм. 

Ова три гласила обједињена су 

у једну имнформативну кућу, 

„Штампа, радио и филм“ основану 

1971. године, која је статус 

јавног предузећа добила 1989. 

године Одлуком Скупштине 

Општине Бор. 

Емитовање програма, 10. 

маја 1993. године, почела је и 

Телевизија Бор. 

Марија Ћосић 



Временски услови почетком 

новембра омогућили су ратарима 

да уђу у поља и обаве један 

од најважнијих послова, јесењу 

сетву. На парцелама Пољопривредног 

добра „Зајечар“ укупно 

планирају да засеју око 560 хектара 

и очекују, као и ранијих година, 

рекордне приносе у овом 

делу Србије. 

До сада је засејано преко 200 

хектара, користи се сваки погодан 

дан, ради се 12 сати дневно и 

очекивања су да би јесења сетва 

на парцелама ПД „Зајечар“ могла 

да буде завршена за десетак дана. 

У Зајечарском округу, према 

прогнозама стручњака, требало 

би да буде засејано око 

15 хиљада хектара под озимим 

стрнинама. 

- С обзиром да сетва касни 

због обилних киша, које су помериле 

овогодишњу пролећну 

сетву, а потом и жетву, савет је 

број 43 У ФОКУСУ 


Убрзана сетва на 

тимочким пољима 

Повољни временски услови омогућили пољопривредним 

произвођачима да у првој половини новембра засеју 

планирану површину. - Цена овогодишње сетве биће виша 

због повећаног утрошка семена и горива 

У периоду године када се 

свињско месо повећано конзумира 

стручњаци упозоравају да 

месо треба дати на анализу на 

трихинелозу. 

У току је период свињокоља 

и верских празника, као и лова 

на дивље свиње. Стручњаци 

саветују да се обавезно обави 

трихиноскопски преглед меса 

у ветеринарским амбулантама, 

станицама и институтима да не 

би било здравствених проблема 

код људи. Апелује се на све да 

месо дају на анализу овлашћеним 

лицима и лиценцираним 

ветеринарским станицама. 

повећати количину семенског 

материјала код стандардних сорти 

са 300 на 350 килограма, а код 

сорте „Сиртаки“ за десет процената, 

што би значило са 220 на 

240 килограма - каже Драган 

Ђорђевић, инжењер заштите 

биља Пољопривредног добра 

Зајечар. 

И на подручју Борског округа 

јесења сетва стрних жита је 

завршена на 60 одсто површина. 

Уколико потраје повољно време, 

план од 24.000 хектара могао 

би да буде испуњен до средине 

новембра, кажу стручњаци 

у Пољопривредно саветодавној 

служби у Неготину. 

На подручју Општине Бор 

пољопривредни произвођачи 

користе ове дане да засеју 

оно што су планирали. Ненад 

Атанацковић из Брестовца засејао 

је половину од планираних 

35 хектара, иако су услови, 

посебно земљишни, веома 

неповољни. 

- Услови за сетву су изузетно 

лоши, земља је мокра и делови 

на механизацији се ломе - каже 

Ненад Атанацковић. 

Пошто је оптимални рок 

прошао, а у земљи је доста влаге, 

постоји опасност да пшеница 

неуједначено никне. Због 

тога стручњаци ратарима препоручују 

да у наредном периоду 

повећају и количину семена, 

кажу, чак и до двадесет одсто. 

-Користим семенску пшеницу 

и количину сам повећао 

за десетак одсто - додаје 

Атанацковић. 

Чувајте се трихинеле у месу 

У последњих месец дана на 

подручју Неготина и Кладова код 

неколико особа је установљено 

да су заражени трихинелозом. 

Случајеви су углавном спорадични, 

али је реч о озбиљном 

обољењу које код човека оставља 

трајне последице. Трихинелоза 

настаје конзумирањем сировог 

или недовољно термички 

обрађеног меса 

које садрже живе 

ларве „трихинела 

спиралис“. Ларва 

трихинела углавном 

настаје у свињском 

месу и прерађевинама, 

али се може наћи 

и у месу других домаћих 

животиња. 

Први симптоми 

код оболелих су пролив, повишена 

телесна температура, слабост, 

после чега се јављају оток 

очних капака и јаки болови у 

мишићима. Знаци заразе трихинелозом 

јављају се од пет до 45 

дана након конзумирања зараженог 

меса. Превентива је веома 

битна, а то значи да је неопходна 

добра термичка обрада меса или 

замрзавање на минус 25 степени 

Целзијуса. Стручњаци кажуда се 

болест са дивљих преноси на домаће 

свиње, најчешће преко мишева 

и пацова, а у тело човека 

преко конзумираног меса. 

- Сваки власник би требало 

да да узорак меса свиње на преглед, 

посебно дијафрагме. То 

је најважнија превентивна мера 

против трихинелозе. Болест не 

може да се препозна голим оком. 

Заражене свиње трихинелом су 

клинички здраве, јер не показују 

никакве симптоме. Узорак меса 

свакако треба донети, а преглед 

се обави за један дан - нагласила 

је Миљана Нешковић, епизоотиолог 

у Ветеринарском институту 

у Зајечару, . 

Надлежни у Ветеринарској 

станици у Бору кажу да је интересовање 

за прегледе меса на 

трининелозу веома слабо. За годину 

дана овде се прегледа свега 

60 узорака свињског меса. 

Горан Грамић 

стр.7 

Иако се цена ђубрива и семена 

није мењала у односу на прошлу 

годину, овогодишња сетва 

ће, због специфичне ситуације, 

бити знатно скупља, јер троши 

се више семена, а посебно 

горива. 

Стручњаци ратарима такође 

препоручују да заштите усеве 

од глодара, пошто је година 

изузетно специфична и на њивама 

је повећан број ових штеточина. 

Уз поштовање савета 

пољопривредних стручњака 

сетва може да се обави до 20. 

новембра. 


Давор Марушић 

Омогућена 

регистрација 

старих машина 

Допуном Правилника 

о регистрацији моторних 

и прикључних возила 

пољопривредницима је омогућено 

да региструју тракторе, 

прикључна возила, 

мотокултиваторе и радне машине, 

старије од пет година 

и за које немају одговарајуће 

доказе о власништву и пореклу 

возила. Од документације 

пољопривредни произвођачи 

треба да приложе 

доказ о бављењу пољопривредном 

производњом, изјаву 

о немогућности прибављања 

доказа о пореклу возила, затим 

потврду о техничкој исправности, 

полису обавезног 

осигурања као и доказ о уплати 

прописаних трошкова. 

Захтеви се могу поднети 

до краја наредне године. 

Љ.Ђорђевић 


facebook.com/rtvbor

стр. 8 


Избори у три месне заједнице 

У борској општини, у Злоту, Металургу и Слоги, гласало се за 

чланове савета.- Нова руководства месних заједница биће 

конституисана у року од осам дана 

БОР» На изборима за чланове 

савета месних заједница 

Злот, Металург и Слога у Борској 

општини, право гласа имало 

је више од 4.500 бирача. 

У месној заједници Слога 

гласало је 7,5 одсто од 898 уписаних 

бирача. Житељи овог дела 

Бора бирали су девет чланова 

савета месне заједнице, највише 

гласова добио је Иван Ивановић. 

У Злоту од 2.683 уписана 

гласала су 652 бирача. За савет 

месне заједнице Злот бирало се 

15 чланова, а Стеван Барзиловић 

освојио је највећи број гласова. 

У месној заједници Металург у 

бирачки списак уписано је 1.000 

гласача. 

- У Металургу су гласала 

132 бирача, а Анела Јевремовић, 

домаћица, је освојила највећи 

број гласова. Бирали смо девет 

чланова од 17 кандидата - рекла 

нам је Ивана Павловић, председник 

изборне комисије. 

Проблема и већих неправилности 

на сва три бирачка 

места није било, осим што гласачима 

за ове изборе нису били 

уручивани позиви за гласање. 

- Позиве по први пут нисмо 

уручивали, што је свакако имало 

утицаја на проценат излазности, 

а то је изазвало и негодовање 

код грађана - додала је Ивана 

Павловић. 

Од одговорних у локалној 

самоуправи смо сазнали да Одлуком 

о месним заједницама 

није предвиђена обавеза слања 

позива за гласање. 

Први незванични резултати 

избора за чланове савета месних 

заједница Злот, Металург и Слога 

већ су објављени, а званични 

подаци биће познати у среду. 

Према статутима месних 

заједница, савети ће бити конституисани 

у року од осам дана 

од одржавања избора, најкасније 

до понедељка, 17. новембра. 

На конститутивним седницама 

биће изабран председник, заменик 

и остала тела која раде у оквиру 

савета. 


БОР» У Народној библиотеци 

у Бору представљен је Музеј 

детињства, који за сада постоји 

у виртуелној форми, чије 

је експонате аутор Владимир 

Перић, уметник из Београда, излагао 

више пута у нашој земљи 

и иностранству. 

Музеј детињства подразумева 

фото архиву, колекцију игра- 

СПЕКТАР број 43 

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ 

DZÎLJILJI *A TRJEKUT 

SLUŽBA ĐE JARNĂ 

» În firma publjikă komunală 

„3. oktobar“ în Bor spun kă sînt 

pregăćic đe lukrat în ćimp đe jarnă 

šî să reaguje dakă o să njingă. 

Mašînlji šî mehanizacija sînt în 

starja bună, da în rezervă jastă 100 

đe tone đe sarje, +e je đestul đe 

în+eput sezona. 

Străzîlji în oraš o să lje ćistaskă 

firma 3. oktobar. Kînd je vuorba đe 

drumurlji lokalj šî făr đe kategorije, 

sa skris năbăvitu publjik, da să 

ašćaptă šî lukru ăsta săl fakă firma 

3. oktobar. 

DZÎUA ĐE UŠA ĐEŠKISĂ ÎN 

ŽUĐEKUŠ ÎN BOR 

» Pintru Dzîua Evropi đe 

đirjeptaća civilă, karje să însamnă 

pi oktobru al đe 25, Žuđekušu 

primar în Bor a organizujit Dzîua 

đe uša đeškisă. Uaminji sa putut 

kunoašće kum žuđekušu lukră 

šî kum pot ažun&e la apăratu đe 

žuđekuš. 

Pintru a krjeđe uaminji măj mult 

în sistemu đe žuđekat, Žuđekušu 

primar în Bor a făkut sulukrarja 

ku Uprava đe policije, Centru đe 

lukru socijal, Služba nacională 

đe găsît lukru šî institucijlji đe 

învăcămînt. 

LJIMBA VÎNĂTĂ 

» Virusu ljimba vînătă la va+ šî 

uoj sa adavărat în 90 đe găzdărij 

în okrugu Boruluj. Kum a spus 

Dragana Antić, šefu lu Inspekcija 

republji+i đe veterinarj đe okrugu 

Boruluj, numa un procjent đin va+ 

a pjerit, da vro +in+ procjenturj 

đin uojlji bolnavje. Virusu ăsta să 

kapătă đi la cîncarj, da veterinari a 

preporućit žoavinlji bolnavje să să 

đespartă đe alja zdravinje. 

În okrugu Boruluj nu je lăsat 

slobod vindutu šî transportu 

žoavinjiluor. În +eva situacîj 

specijalje šî ku adavăratu lu 

inspektoru veterinar, žoavinlji să 

pot kăra în kamioanljelje unđe sa 

făkut dezinfekcija. 

NUNTA ĐE AUR 

» Manifestacija tradicională 

“Nunta đe aur” anu ăsta a astrîns 42 

đe perjekj, karje sa kununat în anu 

1964. Perjekilji la manifestacije 

a prăznujit 50 đe anj đe kînd sa 

kununat, da a vădzut un program 

frumos în Klubu đe bătrînj, 

Bibljioteka Boruluj, Muzeju đe 

majdanjerit šî metalurgije, Škuala 

đe muzikă šî Klubu lu RTB Bor. 

În Škuala đe muzikă sa cînut un 

program frumos, da la ăja karje 

prăznuje jubileju la ćestitujit 

reprezentancî samoupravi lokalje 

šî prezîdantu Komunji Bor 

Živorad Petrović. Manifestacija a 

organizujito Socîja gerontolo&ikă 

šî Centru đe lukru socijal, da 

sponzoru je Komuna Bor. 

Prevodu: Aleksander Ilić 

Музеј детињства у борској библиотеци 

У оквиру Пројекта „Борска детињства“ представљена фото архива, колекција 

играчака, амбалаже и осталог што сведочи о детињству 

чака, амбалаже 

и осталог што 

кроз индивидуални 

приступ 

аутора сведочи о 

детињству. 

Фотографије, 

амбалажа 

различитих 

производа, игре 

и играчке, часописи, 

школски 

прибор и 

литература, гардероба, само су 

неки од предмета који описују 

детињство и приватни живот 

речено је на презентацији музеја 

детињства. 

- Две трећине предмета отприлике 

чине они које сам пронашао 

на бувљим пијацама, једну 

трећину чине предмети које 

сам добијао од пријатеља, куповани 

су на аукцијама разним, откупљени 

од препродаваца и колекционара, 

мали број је купљен 

у антикварницама а исто тако ту 

су и предмети, лично моји из мога 

детињства - каже Владимир 

Перић, аутор пројекта 

Изложбе, као и различита 

предавања и презентације Музеја 

детињства организоване у бројним 

галеријским и музејским 

просторима широм Србије, али и 

ван граница наше земље одабране 

су као начин да се колекција 

примети али и да се укаже на 

правац развоја читаве идеје. 

Презентација Музеја детињства 

у Народној библиотеци 

у Бору организована је у оквиру 

Пројекта „Борска детињства“, 

који је подржало републичко 

Министарство културе, 

Елда Драгаш 



број 43 КУЛТУРА 


Настављена успешна сарадња борске општине са 

институцијама културе 

У Бору предпремијера 

„Ожалошћене породице“ 

Представу „Атељеа 212“ режирао млади редитељ Марко 

Манојловић.- Представници Општине и београдског 

позоришта разговарали о сарадњи и потреби 

децентрализације културе 

стр. 9 

да изгледа Сарка, а да са друге 

стране људи не помисле да је 

то грешка – рекла је Дубравка 

Мијатовић, глумица. 

Једно ново, осавремењено 

извођење Нушићеве „Ожалошћене 

породице“ као задатак 

пред глумце „Атељеа 212“ поставио 

је млади редитељ Марко 

Манојловић, истакавши да су 

сви препознали и прихватили 

његову идеју и да је то један од 

главних разлога што је претпремијера 

у потупуности успела. 

- Мени је драго што је цела 

екипа то осећала, некако смо сви 

заједно полако креирали то – рекао 

је Марко Манојловић. 

Довођењем и овог позоришног 

комада пред борску публику, 

Центар за културу је пред себе 

поставио тежак задатак, на који 

је, уз помоћ локалне самоуправе 

и РТБ-а Бор, као и до сада успешно 

одговорио. 

Снежана Анђеловић 


БОР» Изградњом нове 

топионице и фабрике сумпорне 

киселине, реновирањем хотела 

на Борском језеру, улагањем у 

привреду и туризам, Бор добија 

своје заслужено место на индустријској 

и туристичкој мапи 

Србије. Сегмент који употпуњува 

слику борске општине, а не 

мање битан, јесте култура која 

је неопходна за очување традиције, 

уметности и свега онога 

што баштине кутурни радници. 

Значај сарадње у свим сегментима 

живота, па и културном 

препознали су и локална самоуправа 

и РТБ Бор, па је тако у 

низу кутурних дешавања, у организацији 

Центра за културу, 

предпремијеру пред борском 

публиком доживела и Нушићева 

„Ожлошћена породица“ у извођењу 

глумаца „Атељеа 212“. 

О значају сарадње ове културне 

институције, једне од многих 

и локалне самоуправе после 

представе говорио је председник 

општине, нагласивши да је ово 

само почетак богатог културног 

живота у Бору. 

- Одличан однос „Атељеа 

212“ и Општине Бор допринео је 

томе да Бор буде препознатљив 

не само по рударима и металурзима 

већ да буде град културе 

и театра. Ми ћемо наставити 

приказивања позоришних представа, 

не само Атељеа 212, већ 

и осталих позоришта у Србији 

– рекао је Живорад Петровић, 

председник Општине Бор. 

Истог мишљења је и управник 

Атељеа 212, познати глумац, 

Бранимир Брстина, који је 

својевремено тумачио главни 

лик у „Ожалошћеној породици“. 

Сматра да је овакав вид сарадње 

добар и за децентрализацију 

културе о којој се много говори, 

а ово је добар пример да је то 

могуће. 

- По оценама које сам до сада 

чуо од људи који су гледали 

представу, мислим да смо имали 

доста добар разлог што смо овде 

и што смо са борском публиком, 

са публиком која нас је овако 

дочекала и мислим да је децентрализација 

успела – рекао је 

Бранимир Брстина, управник 

позоришта ’’Атеље 212’’. 

Лик Сарке, удовице, која, 

лажно се представљајући, очајнички 

жели парче колача у оставинској 

расправи, пред публику 

је донела Дубравка Мијатовић, 

која каже да је ово био прави 

глумачки изазов. 

- Пошто је редитељ инсистирао 

на неким стварима, мени 

је то било јако изазовно јер 

просто желим да покушамо на 

другачији начин да одиграмо, 

не онако како смо већ навикли 

Завршени „Дани Зорана Радмиловића“ 

Игору Ђорђевићу награда 

за најбољег глумца 

ЗАЈЕЧАР» Награда „Зоран 

Радмиловић“ за најбољег 

глумца Фестивала „Дани Зорана 

Радмиловића“, који је 

одржан у Зајечару, припала 

је Игору Ђорђевићу за улоге 

Мартина, Ричија и Дејана у 

представи „Бизарно“, аутора 

Жељка Хубача, у режији Снежане 

Тришић, у копродукцији 

Народног позоришта Београд и 

Шабачког позоришта. 

ЗАЈЕЧАР» Једини мозаик, 

који је доступан посетиоцима 

јер није прекривен песком 

ради заштите од зуба времена, 

на касноантичком локалитету 

Феликс Ромулијана, ових дана је 

конзервиран. С обзиром да је последњи 

пут конезервација урађена 

пре више од 40 година, како 

не би дошло до већих оштећења, 

Народни музеј у Зајечару је ангажовао 

стручњаке Републичког 

завода за заштиту споменика, 

Најбоља представа по оцени 

публике је „Ћуп“ Казалишта Вировитица, 

а награда „Крстомир 

Миловановић“ за визуелни идентитет 

припала је Народном позоришту 

Београд и Шабачком позоришту 

за представу „Бизарно“. 

У част награђених након 

доделе признања зајечарски ансамбл 

извео је комад „Како убити 

супругу“. 


Заштита локалитета Феликс Ромулијана 

Конзервиран кружни мозаик 

који су завршили конзервацију 

за месец и по дана. 

С обзиром да је део мозаика 

и оштећен, а није пракса да се 

ради реконструкција на тако великим 

површинама, постављен 

је само украсни малтер на коме 

је наглашен цртеж да би могао 

да се схвати контекст мозаика. 

Вредност радова је 500.000 

динара, а радове је финансирао 

Народни музеј у Зајечару. 


facebook.com/rtvbor

стр.10 


МОЗАИК број 43 

Гастрономске чаролије 

Пауза између 

слава 

У току је сезона слава. Славска трпеза пуна је разних ђаконија: 

супе, сарме, обавезно печење и бар петнаест врста ситних колача. 

Могли би мало и да направимо паузу до следеће славе и поједемо 

нешто другачије? За промену вам предлажем ФИШ ПАПРИКАШ. 

Фиш паприкаш је специјалитет славонске и барањске кухиње, а припрема 

се од најмање две врсте речних риба. 

Потребно вам је: 1 кг шарана и сома - може и штуке, амура, 

клена или друге слатководне рибе, 3 - 4 главице лука, 2 кашичице 

слатке млевене паприке, 1 кашичица љуте паприке, 2 кашике пиреа 

од парадајза, 2 - 3 листа ловора, 2 чешња белог лука, 1 љута папричица, 

2 - 3 дл белог вина, уље, першун, со, бибер. 

Очистите рибу и нарежите је на комаде. Насецкајте лук и продинстајте 

га у великом лонцу или котлићу на мало уља. Додајте црвене 

слатке и љуте паприке, пире парадајз, ловор и бели лук, те динстајте 

још мало додајући воду. Затим додајте нарезане комаде рибе, 

со, бибер, љуту папричицу и воду, тако да прекрије све намирнице. 

На пола кувања додајте бело вино. Кувајте око 20 минута на лаганој 

ватри. Немојте да мешате да се риба не распадне, само протресите 

лонац. На крају поспите насецканим першином. 

Фиш паприкаш се обавезно служи уз домаће, широке резанце. 

Свака пауза добро дође, зар не ? 

Мирјана Васић 

• Правда нема кога да победи. 

Сви су на њеној страни. 

• Држава нам није уређена, 

али се може рећи да је сређена. 

Милен Миливојевић 

• Тек када су ме најурили 

из свих странака постао сам 

ванпартијац. 

• Органи гоњења трагају 

за доказима да кривцима не 

могу ући у траг. 

Живојин Денчић 


Фиш 

паприкаш 

лоБОРизми 

• Ако опишем свој живот, 

сигурно нећу преживети. 

• Кад год се посвађам са 

собом, знам да је кривац један 

од нас двојице. 

Пеко Лаличић 

• Лично сам познавао незнаног 

јунака. Потписао сам му 

за борачку пензију. 

• Животне намирнице набављам 

у боље снабдевеним контејнерима. 

Мирослав Средановић 

Најстарија борска школа обележила јубилеј 

„Кофер љубави“ за дан школе 

БОР» Основна школа „Вук 

Караџић“ у Бору обележила је 

77 година постојања и рада, пригодном 

приредбом коју су извели 

ђаци ове школе, у присуству 

бројних гостију и представника 

локалне самоуправе. Овогодишња 

приредба симболично је 

названа „Кофер љубави“. 

У сали Музичке школе, на 

задовољство публике, која је 

сваки од наступа наградила громогласним 

аплаузом, основци 

ове образовне установе уживали 

су изводећи плесне, поетске и 

драмске тачке. У организацији 

приредбе учествовао је велики 

број наставника и учитељa, а како 

кажу, било је напорно али се 

уз пуно труда, добру међусобну 

сарадњу и пуно љубави према 

деци и позиву којим се баве, сав 

труд исплатио. 

Поетски кутак 

СА ИСТОКА 

Сунце се јавља 

прво са истока, 

ходом тихог тока 

небом се ваља. 

Нема реке 

без извора, 

нити сенке 

без мене - створа. 

Ја сам јасан, 

ја сам сјај, 

хај, хај. 

Ова најстарија школа у Бору 

може се похвалити, како оствареним 

резултатима својих ђака 

на такмичењима и стручним 

наставним кадром, тако и санацијом 

и уређењем зграде између 

две годишњице: постављен 

је громобран на школи у Бору, 

замењени су олуци на школи 

у Слатини, а све учионице опремљене 

су рачунарима.Према 

речима Иване Пајкић, директора 

Основне школе „Вук Караџић“, 

планови за наредну годину су 

уређење фасаде и реконструкција 

крова у матичној школи у 

Бору. 

Школа није одолела зубу времена 

када је реч о спољашњем 

изгледу, али се иза зидова и 

даље чује жамор и смех вредних 

и марљивих ђака. 

Бранислава Илић 

Власта Младеновић 


МОЗАИК 

број 43 петак, 14. новембар 2014. 

стр.11 

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР 

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА 

7.00 Будилица 

9.00 ТВ Шоп 

9.15 Храна и вино 

10.00 Вести на знаковномјезику 

(р) 

10.15 Агро дан 

10.30 Кућица у цвећу 

11.00 Мојим се селом... 

11.25 Бели лук... 

12.00 Вести 

12.15 Серијски филм (р) 

13.00 Атлас/Гуливер 



14.25 АБС/Ауто 

15.25 Зелена патрола 

16.00 Дневник 

16.30 Серијски филм 

16.55 Меридијанима 

17.30 Вести на 

румунском 

17.40 Око истока 




влашком 

19.30 „Нинџа корњаче“ 

20.00 Спортска хрон. 


21.00 Нокаут 


22.00 Данас 


влашком 

22.30Вести на 


22.35 Глас Америке 



00.10 Око истока (р) 

01.00 Ноћни програм 




9.35 Биљне врсте 

10.00 Палета (р) 


11.05 Корак 21 

11.35 Бели лук... 



13.00 АБС шоуј 



14.25 Нокаут (р) 

14.50 На точковима 

15.20 Спортска 

хроника(р) 







18.30 ТВ Шоп 


19.20 Вести на влашком 

језику 

19.30 „Нинџа корњаче“ 



21.00 Радим градим 



Вести на влашком 











9.45 Времеплов 


10.15 Атлас/Гуливер 

10.45 Више од спорта 

11.35 Бели лук и.... 



13.00 Свет на длану 




14.25 Вино и ... 

14.50 Ауто флеш 

15.20 Корак 



16.45 На трагу.... 




18.15 Улична патрола 



језику 


20.00 На трагу.... 


21.00 Филм на виде(л)о 









Ноћ позоришта у Србији, 15. новембар 

Зајечар 

» Представа „Трансилванија“ - Позориште тимочке крајине „Зоран 

Радмиловић“ - 30% попуста на редовну цену улазнице 

Аутор текста и редитељ: Драган Николић. 

Сценографија: Мирко Стокић 

Костим: Марина Павловић 

Музика: Мирослав Миша Савић, Милан Поповић 

Књажевац 

Културна дешавања 

» Етно-позоришни приказ „Књажевачка нематеријална баштина“, 

Дом културе у 20 часова - улаз бесплатан 

Режија: Славиша Раденковић, 

Извођење: Аматерско драмско позорште Дома културе 

Биоскопски репертоар 

Биоскоп „Звезда“ Бор 

» Од 10. до 16. новембра - цртани филм ,,Повратак у Оз” у 18 сати 

Цена улазнице 200,00динара 






10.15 Вино и .... 

10.45 Лек из природе 


11.35 Бели лук... 



13.00 Корак 




14.25 ABS show 

14.55 Радим градим 

15.25 Филм на виде(л)о 






18.15 Енергија... 

18.45Времеплов 



језику 


20.00 На трагу.... 
















10.15 Енергија на.... 

10.30 Калеидоскоп 

11.30 Бели лук и.... 



13.00 Везе 

13.30Времеплов 

13.45 ТВ Шоп 



14.25 Улови трофеј 

14.55 Србија коју волим 



16.45 На трагу... 




18.15 Навигатор 




језику 


20.00 На трагу... 











ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ 

Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 

Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово 

пристаниште) 05:16, 10:27 и 

18:22 

Бор - Пожаревац 00:04 

Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 

4:00, 9:15 и 17:05 

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 

14:30, 19:50 и 23:01 

АУТОБУСИ 

Поласци из Бора за 

Београд 04:00(радним даном), 

04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 

14:30, 15:30 

Лесковац и Врање 02:45 16:30 

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 

08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, 

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 08:40 

14:30 16:30 20:55 22:25 

Неготин и Кладово 07:30 

Д. Милановац 10:40 , 15:10 

Мајданпек 15:10, 17:30 

Параћин 05:00 05:16 15:30 

Јагодина 05:00 15:30 

Жагубица - Пожаревац 07:30 

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

20:30 

7.00 У нашем атару 


10.00 ТВ Шоп 

10.15 Нови свет Гнома 

10.45 Лекције из 

географије 

11.00 Школирање 

11.30 Млади су закон 



12.15 Дечији филм 

14.00 Викенд на истоку 


15.10 Кућица у цвећу 

15.40 ТВ Шоп 


16.20 За све Роме 

16.40 На трагу 

природе 

17.05 Серија „Риск“ 

17.35 ТВ Шоп 

17.50 Серија „Поморска 

патрола“ 



19.25 Култ арт 


20.35 Калеидоскоп 


„Ирене Хус“ 

(22.00) Вести 

23.05 Више од спорта 



6.00 Фарма 



10.00 ТВ Шоп 

10.15 Нови свет Гнома 

10.45 Лекције из 

географије 

11.00 Заборављени 

народи 

11.30 Млади су закон 


12.15 Село моје 

1245 Зелени екран 

13.10 Здравље 

14.00 Вести на знаковном 

језику 

13.45 Палета, програм 

на румунском језику 

15.15 МиМ магазин 


16.20 Ретроспектива, 

програм на влашком 

језику 

16.40 На трагу 

природе 

17.10 Серија „Риск“ 

17.50 Серија „Поморска 

патрола“ 


19.20 Инфо 7 


20.35 52 викенда 


„Ирене Хус“ 

(22.00 Вести) 

23.05 Под сјајем звезда 



*Програмска шема је подложна променама 

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ 

Позивни број 030 

Аутобуска станица 423-770 

Аутобуска станица 

„Бортравел“ 457-760 

Железничка станица 421-371 

Полицијска управа 192 

Ватросаци 193 

Хитна помоћ 194 

Електродистрибуција 422-888 

Топлификација 426-398 

Водовод 421-234 

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ 

Хотел „Језеро“ 482-940 

Хотел „Албо“ 249-69-62 

Хотел „Српска круна“ 477-077 

Клуб РТБ Бор 477-008 

АПОТЕКЕ 

Апотека у Дому здравља 

421-624 

Апотека „Стеван Јаковљевић“ 

424-167 

Апотека „Здравље“ 428-866 

Апотека у Злоту 2561-958 

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од 

17 до 21 сат) 

19:30 


facebook.com/rtvbor

стр.12 


У дерби сусрету јесењег 

дела сезоне у источној групи 

Прве лиге, рукометашице Бора 

поражене су у Пироту 31:25, 

полувреме 14:10. Домаћи тим је 

преузео прво место на табели, 

због боље гол разлике, али обе 

екипе сада имају по шест победа 

и пораз. По два бода мање имају 

Књажевац, једини тим који је 

савладао екипу Пирота, а у овом 

колу је био бољи од кладовског 

Ђердапа- 33:24, као и зајечарска 

Младост, која је победила други 

тим Јагодине - 26:13. 

У петом прволигашком колу, 

борске кошаркашице поражене 

су на гостовању београдском 

Партизану 55:41. Одлучујућу 

предност домаћа екипа остварила 

је у првој четвртини- 22:8, а у 

утакмици са малим бројем поена 

борске кошаркашице биле су 

боље у другом полувремену, јер 

су овај део игре решиле у своју 

корист- 18:14. Борски тим сада 

има победу и четири пораза. 

У шестом колу Прве лиге 

Србије група исток кошаркаши 

Бора савладали су на свом паркету 

Сокобању 77:70. Бор је са 

четири победе и два пораза на 

шестом су месту на табели. 

Одбојкашице Бора поражене 

су на гостовању Лесковцу- 3:0, 

по сетовима 25:7 и два пута по 

25:16. Одбојкашице Мајданпека 

савладале су, на свом паркету, 

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор 

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић 

Новинар-редактор Чедомир Васић 

Припрема за штампу Марко Стојчев 

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор 

СПОРТ број 43 

Лош викенд за борске спортисте 

Минули викенд био је неуспешан за борске клубове јер су победу забележили само 

кошаркаши, свладавши на свом терену екипу Сокобање. - У источној групи Српске лиге ОФК 

Бор је претрпео пораз од пиротског Радничког 

Све спремно за нову 

скијашку сезону 

Скијашка сезона на Старој 

планини почеће 11. децембра, а 

за отварање зимске туристичке 

сезоне 2014/2015. од 11. до 14. 

децембра најављена је велика 

свечаност уз занимљиве догађаје 

и учешће познатих личности. 

У жељи за што већом популаризацијом 

и афирмацијом 

скијања у источној Србији из 

Скијалишта „Стара планина“ 

кажу да ће цене ски пас-а ове 

зимске сезоне остати на нивоу 

прошлогодишњих. 

екипу Хајдук Вељка и сада прате 

водеће тимове Друге лиге исток, 

са три победе и поразом. Борска 

и неготинска екипа забележиле 

су по тријумф и три пораза. 

У 13. колу источне групе 

Српске лиге фудбалери Бора поражени 

су у Пироту од Радничког 

5:2, Хајдук Вељко је савладао 

Ђердап 1:0, Тимок је победио у 

гостима Слогу 2:1, а Тимочанин 

је савладао Трстеник 4:3. 

Након 13 кола на првом месту 

на табели је Тимок са 26 бодова, 

бод мање имају пиротски Раднички 

и Динамо који су на деоби 

другог места на табели. Фудбалери 

Бора су на седмом месту са 21 

бодом. 

Низ пораза борских клубова 

у суботњим првенственим утакмицама 

закључила су сва три 

општинска клуба у фудбалској 

- Зимска сезона је на Старој 

планини и Бабином зубу захваљујући 

доброј организацији и 

вештачком снегу прошле сезоне 

трајала 109 дана, а ове године се 

надамо да ће зима бити са пуно 

снега и да ће ски стазе на Старој 

планини бити пуне скијаша како 

из Србије, Бугарске и Румуније, 

тако и из западне Европе - каже 

Владан Тошић, руководилац 

Скијалишта „Стара планина“. 

О ценама за ову зимску сезону 

у Скијалишту „Стара планина“ 

још увек не желе да говоре, 

али се већ сада зна да ће 

цена ски паса остати на нивоу 

прошлогодишње. 

Изградњом система жичара 

и ски стаза, смештајних капацитета 

и инфраструктуре, Стара 

планина, Бабин зуб и општина 

зони исток. Фудбалери Брестовца 

претпрели су пораз као 

домаћини од екипе Буковика из 

Ражња 3:1, Рудар је поражен од 

водећег Дунава, у Прахову 7:0, 

а Неметали из Доње Беле Реке 

претрпели су такође убедљив 

пораз на гостовању Рудару, у 

Подвису- 9:2. Каблови су савладали 

Бучје 2:0, а Ртањ и БСК 

Боговина играли су нерешено 

1:1. На првом месту на табели са 

33 бода је Дунав, три бода мање 

има другопласирани Сврљиг. 

Борски Рудар је четрнаести са 

13 бодова, Брестовац је претпоследњи 

са девет, док су Неметали 

последњи са шест бодова. 

У 12. колу Окружне лиге 

борска Слатина савладала је 

Рудну Главу 5:2 , Злот је савладао 

неготинску Слатину 4:0, 

Близна и Кривељ играли су нерешено 

1:1. Борска Слатина је 

на првом месту на табели са 31 

бодом, Пореч је 

други са три бода 

мње, а Злот је на 

петом месту на табели 

са 21 бодом. 

Куглаши борског 

Бакра поражени 

су у Београду од 

екипе Соко штарка 

6:2 у поенима односно 

2863:2802 

у обореним чуњевима. Борска 

екипа је са две победе и пет пораза 

на седмом месту на табели. 

Маријана Симић 

Књажевац се већ сада убрајају у 

пожељне дестинације и скијашке 

центре у Србији. У систем 

скијалишта укључено је 13 километара 

добро припремљених 

стаза и ски путева, што љубитељима 

зимских спортова из 

земље и иностранства омогућава 

врхунско скијање. 

Златја Марковић 

www.rtvbor.rs

ПОНОСНИ СМО НА ГРАДИТЕЉЕ НОВЕ ТОПИОНИЦЕ

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?