POJAVA I RAZVOJ NOVCA
POJAVA I RAZVOJ NOVCA
POJAVA I RAZVOJ NOVCA
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>POJAVA</strong> I <strong>RAZVOJ</strong> <strong>NOVCA</strong>
Nastanak novca<br />
1. TRAMPA<br />
-POJEDINANI- JEDNOSTAVNI OBLIK VREDNOSTI<br />
<br />
-NEMA EKVIVALENTNE RAZMENE PROIZVODA<br />
-NE POSTOJI SREDSTVO KOJIM SE MOE IZMERITI<br />
STVARNA VREDNOST PROIZVODA<br />
-DUPLA PODUDARNOST ELJA
-PROŠIRENI OBLIK VREDNOSTI<br />
1 X 4 X<br />
1 X 5 X<br />
-VIŠE SE CENE NEKA DOBRA<br />
(krzno, stoka, ko&a, metali manje se koriste zbog upotrebne<br />
vrednosti)
-OPŠTI EKVIVALENT<br />
- 1 ROBA IZRAAVA VREDNOST OSTALIH<br />
- GUBI SVOJSTVA SVAKODNEVNE UPOTREBNE VREDNOSTI<br />
ISKLJU5IVO SE KORISTI U RAZMENI<br />
4 X<br />
3 X 1 X<br />
2 X<br />
- STOKA JE OPŠTI EKVIVALENT - MERI VREDNOST OSTALIH<br />
ROBA<br />
- VREDNOST UPOTREBNOM VREDNOŠ8U- UTROŠENIM<br />
RADOM
-PLEMENITI METALI U F-JI OPŠTEG EKVIVALENTA<br />
-MONOPOL NOV5ANI OBLIK VREDNOSTI<br />
- POSEBNA DRUŠTVENA FUNKCIJA-IZRAAVA VREDNOST<br />
SVIH OSTALIH ROBA<br />
-NJENA UPOTREBNA VREDNOST- KOLI5INA RADA UTROŠENA<br />
U PROIZVODNJU
2.BANKNOTE<br />
Surogat novca-vrednosni papir koji sadri pravo na<br />
odreenu koliinu punovrednog novca<br />
• DEPONOVANJE ZLATA U<br />
BANKE I IZDAVANJE<br />
POTVRDA<br />
• FAKTORI POJAVEnesigurnost<br />
i troškovi transporta<br />
zlata, habanje, potrebe<br />
proizvodnje i prometa,<br />
nominalna stvarnoj vrednosti<br />
• POKRI8E- 100%- robni novac<br />
DELIMI5NO- fiducijarni<br />
novac - vrednost plaAanja bazira<br />
se na poverenju da se novac<br />
mo&e zameniti za robu i usluge
PRISILNI TEAJ<br />
- DRAVA UKIDA DELIMI5NU KONVERTIBILNOST<br />
-JEDINO ZAKONSKO SREDSTVO PLA8ANJA I PROMETA<br />
- Svako je mora primati u podmirivanju obaveza<br />
- Ne mo&e da tra&i na osnovu nje isplatu u novcu pune<br />
materijalne vrednosti-zlatu<br />
- Banke nemaju obavezu konverzije banknota<br />
5ISTI PAPIRNI NOVAC<br />
- INFLACIJA- ZBOG ZLOUPOTREBE <strong>NOVCA</strong><br />
- PRAVO EMISIJE - CENTRALNA BANKA, POD KONTROLOM<br />
DRAVE
- KARAKTERISTIKE<br />
Papir odreene forme i nominalne vrednosti, bez<br />
unutrašnje vrednosti, bez metalnog pokria i bilo<br />
kakve veze sa zlatom.<br />
- PROMETNA FUNKCIJA- KUPOVNA SNAGA<br />
koliBina roba i usluga koja se mo&e<br />
dobiti za novBanu jedinicu<br />
- KOLI5INA- ZA PROŠIRENU REPRODUKCIJU
3. DEPOZITNI NOVAC<br />
- Osnovni izvor sredstava banke<br />
- NovBana sredstva nebankarskih subjekata na raBunima<br />
banaka<br />
- Vrste:<br />
-depoziti po viDenju<br />
- oroBeni depoziti<br />
- specijalni depoziti
DEPOZITI PO VI#ENJU<br />
- kratkoroBni<br />
- osnovni motiv dr&anja- sigurnost i likvidnost<br />
- kamata -niska ili je nema<br />
- osnova procesa monetarno-kreditne multiplikacije<br />
- CB ih reguliše<br />
politikom obaveznih rezervi<br />
politikom rezervi likvidnosti<br />
kreditiranjem banaka iz primarne emisije
OROENI DEPOZITI<br />
- SREDSTVA POVERENA BANCI NA ODREEENI ROK (namenski ili<br />
klasiBno-vremenski oroBena sredstva)<br />
- VIŠA KAMATA (skuplja, ni&a obavezna rezerva)<br />
- DOPRINOSE STABILNOSTI BILANSA BANKE, SMANJUJU<br />
POTREBU ZA RO5NOM TRANSFORMACIJOM SREDSTAVA<br />
- DEPOZITNI CERTIFIKATI<br />
- U TRIŠNIM PRIVREDAMA<br />
- KAMATONOSNI, KAO TRANSAKCIONI NOVAC
SPECIJALNI DEPOZITI<br />
- INSTRUMENTI EKONOMSKE POLITIKE<br />
- KOD BANAKA I CENTRALNE BANKE<br />
- NE ULAZE U KREDITNI POTENCIJAL<br />
- PRIMER:<br />
Kod centralne banke- obavezne rezerve<br />
Kod poslovnih banaka- depoziti za uvoz
4. ELEKTRONSKI NOVAC<br />
E-MONEY- NOVAC U ELEKTRONSKOJ FORMI<br />
1. DEBITNE KARTICE- omoguAavaju kupovinu<br />
elektronskim transferom sredstava sa raBuna<br />
kupca na raBun prodavca<br />
2. SMART KARTICE- sadr&e fixni iznos<br />
digitalnog novca i mogu se dopunjavati sa<br />
raBuna vlasnika preko ATM mašina,<br />
personalnih kompjutera<br />
3. ELEKTRONSKI KEŠ- forma e-novca koji se<br />
mo&e koristiti za kupovine na internetu. Klijent<br />
otvara raBun u banci koji ima link za net.<br />
Kupuje robu na netu, e-keš se automatski<br />
transferiše sa njegovog raBuna na raBun<br />
prodavca.
4. ELEKTRONSKI 5EKOVI- slu&e za plaAanje<br />
raBuna preko interneta. Korisnik ispisuje Bek koji<br />
preko PC šalje primaocu, a on svojoj banci. Kada<br />
banka primaoca proveri validnost Beka, naplaAuje<br />
ga- novac se prebacuje sa raBuna platioca na raBun<br />
primaoca Beka.
FUNKCIJE <strong>NOVCA</strong><br />
Novac- sve što je opšte prihvaAeno u plaAanju za dobra i usluge ili otplatu<br />
duga.<br />
1. SREDSTVO RAZMENE<br />
- Sredstvo kojim se plaAa za robu i usluge<br />
- Doprinosi ekonomskoj efikasnosti, smanjuje transakcione troškove<br />
(Barter- dupla podudarnost &elja)<br />
- Doprinosi specijalizaciji i podeli rada<br />
2. OBRA5UNSKA JEDINICA (MERA VREDNOSTI)<br />
- Vrednost roba i usluga se izra&ava u novcu<br />
- U barter ekonomiji - u drugim robama<br />
N(N-1)/2<br />
1.000x999/2=499.500
3. SREDSTVO 5UVANJA VREDNOSTI<br />
- 5uva kupovnu moA od momenta sticanja do momenta trošenja<br />
- F-ju ima i druga imovina- akcije, obveznice, nekretnine, koja mo&e<br />
imati prednost-npr. donosi kamatu<br />
- KljuBna prednost novca- LIKVIDNOST (brzina i lakoAa kojom se neka<br />
imovina mo&e konvertovati u sredstvo razmene)<br />
- Ostala imovina- transakcioni troškovi (provizija agentu za nekretnine)<br />
- Da li je novac dobar Buvar vrednosti- odreDuje nivo cena)
OSOBINE <strong>NOVCA</strong><br />
1. PRENOSIVOSTmora<br />
biti pogodan za<br />
nošenje pri obavljanju<br />
kupovine na razliitim<br />
lokacijama<br />
2. TRAJNOSTu<br />
fizikom smislu- ne<br />
nešto što moe da se<br />
pokvari ili propadne<br />
3. DELJIVOSTda<br />
se moe podeliti na<br />
jednake delove radi<br />
kupovine manjih jedinica<br />
ili vraanja kusura<br />
4. STANDARDIZOVANOSTjednak<br />
kvalitet novanih<br />
jedinica, ne smeju se<br />
fiziki razlikovati<br />
5. PREPOZNATLJIVOSTlako<br />
prepoznatljiv da<br />
bi se tano znalo da se<br />
radi o novcu a ne<br />
imovini manje vrednosti
MONETARNI AGREGATI
MONETARNI AGREGATI FED-A<br />
TRANSAKCIJSKI PRISTUP MERENJU <strong>NOVCA</strong><br />
- Naglašava f-ju novca kao sredstva razmene<br />
- Suština novca- prihvaAen kao plate&no sredstvo za robu i usluge<br />
- Mera novca- sredstva koja slu&e kao sredstva razmene- kovanice, papirni<br />
novac i tekuAi raBuni (Bekovi)<br />
- Ova sredstva ne donose kamatu<br />
PRISTUP LIKVIDNOSTI<br />
- Osnovno svojstvo novca- likvidnost, najlikvidnija imovina<br />
- Naglašava ulogu novca kao sredstva oBuvanja vrednosti<br />
- Novac- sredstva na kojima nije moguAe ostvariti nominalni kapitalni<br />
gubitak ili dobitak- savršeno likvidna<br />
FED uva&ava oba pristupa- razliBite mere novca
I MONETARNA BAZA Mo<br />
1. Gotovina- kovanice i papirni novac<br />
2. Rezerve depozitnih ustanova- obavezne rezerve<br />
II TRANSAKCIJSKI PRISTUP M1<br />
1. Gotov novac<br />
2. Transakcijski depoziti<br />
2.1. Depoziti po viDenju<br />
2.2. Drugi depoziti po viDenju (NOW, ATS)<br />
3. PutniBki Bekovi<br />
III PRISTUP LIKVIDNOSTI M2<br />
1. M1<br />
2. Štedni raBuni i depozitni raBuni na tr&ištu novca<br />
3. Mali oroBeni depoziti kvazi<br />
4. PrekonoAni (dnevni REPO i eurodolari) novac<br />
5. ZajedniBki fondovi tr&išta novca<br />
}
IV ŠIRA DEFINICIJA <strong>NOVCA</strong> M3<br />
1. M2<br />
2. Veliki oroBeni depoziti- jumbo CDs<br />
3. OroBeni REPO<br />
4. OroBeni eurodolari<br />
5. Salda zajedniBkih fondova tr&išta novca u posedu institucija<br />
V MERA LIKVIDNOSTI L<br />
1. M3<br />
2. Druga likvidna sredstva<br />
2.1. Evrodolarski depoziti rezidenata<br />
2.2. Bankarski akcepti<br />
2.3. Komercijalni zapisi<br />
2.4. KratkoroBne dr&avne obveznice<br />
2.5. Drugi kratkoroBni dr&avni vrednosni papiri, štedne obveznice<br />
ameriBke vlade
STRUKTURA I SEKTORSKI RASPORED NOVANE<br />
MASE<br />
PREMA OBLICIMA SREDSTAVAgotov<br />
i depozitni novac<br />
- struktura tra&nje<br />
-kontrola novBanih tokova<br />
-efikasnost stabilizacione monetarne politike<br />
-multiplikacija<br />
-sektorska struktura<br />
-likvidnost reprodukcije<br />
-adekvatnost strukturne monetarne politike<br />
SEKTORSKA STRUKTURA<br />
- odliv iz privrede (25%)<br />
-Faktori:<br />
-raspodela dohotka,zahvatanje za vanprivredu<br />
-zahvatanje kroz otplate i kamate<br />
-HOV<br />
-odnos akumulacije i investicija<br />
PO NAMENI TRANJE SREDSTAVA<br />
-za liBnu i opštu potrošnju (gotovina)<br />
-tekuAa plaAanja (raBun)<br />
-investicije (oroBena sredstva)<br />
-Analiza ponašanja oblika finalne potrošnje i<br />
emisiju novca u prometne kanale
OPTIMALNA NOVANA MASA<br />
-osnovni zadatak monetarno-kreditne politike<br />
-koli*ina novca u prometu koja je potrebna za nesmetano odvijanje<br />
procesa proširene reprodukcije uz odr5anje stabilnosti cena i tr5išta<br />
- MoxV=To MoxV= To To- plate&no sposobna tra&nja<br />
-Merilo normalnog kretanja novBane mase- godišnji rast društvenog proizvoda<br />
-Marksov zakon novBanog opticaja<br />
Mo=Rc/V Mo= Nt/V Nt- obim novBanih transakcija<br />
-Šira definicija:<br />
Mo=(Rc+Dp-Pr-Kr)/V<br />
-Optimalna zona novBane mase<br />
-Faktori:<br />
ponuda i tra&nja novca<br />
promena orjentacije monetarne,<br />
promena sklonosti potrošnji, S, I bud&etske, politike deviznog kursa<br />
promena oblika novca
BRZINA OPTICAJA <strong>NOVCA</strong><br />
- OdreDuje efekat novBane mase u privredi<br />
Fišerova formula: MV=PQ<br />
- Broj transakcija koji nov*ana jedinica izvrši u odre6enom vremenskom<br />
intervalu<br />
- N - R - N BON tezaurisanih sredstava =0<br />
-Koeficijenti:<br />
Vt=DPt/M1<br />
Vd=Yt/M1<br />
Yt-nacionalni dohodak<br />
DPt-društveni proizvod<br />
} po tekuAim cenama<br />
365/V=vreme obrta novca<br />
1/V=coef. likvidnosti reprodukcionog procesa ili stopa monetarizacije privrede, koristi<br />
se kao indikator snabdevenosti privrede novcem<br />
marginalna i proseBna
- BON po sektorima zavisi od cikliBnosti potrošnje, politike likvidnosti,<br />
potrošnje, dohotka, investicija, osetljivosti na mere ekonomske politike,<br />
konjukturu<br />
_Faktori:<br />
namenska ograniBenja u trošenju<br />
centralizacija novBanih sredstava<br />
sektorska prelivanja<br />
psihološki faktori<br />
frekvencije u plaAanjima<br />
inflacija<br />
politiBka stabilnost<br />
kompenzacioni aran&mani<br />
orjentacija monetarne politike<br />
promena bankarskih kredita (investicioni, kratkoroBni)
Change language