monetarna 5.pdf

INTERMEDIJARNI CILJEVI IINDIKATORI MONETARNE POLITIKE

• U sprovo enju monetarne politike ne postoji potpuna informacija o mehanizmutransmisije monetarnih impulsa, me usobnim vezama monetarnog i relanog sektora• Posredne- intermedijarne varijable daju informacije za sprovo enje monetarnepolitikeInstrumentimonetarnepolitikeOperacioniciljIntermedijarniciljKrajnjicilj-Operacije na otvorenom trištu-Diskontna politika-Obavezne rezerve (stopa)-Agregati rezervi-Monetarna baza-Kratkoro!ne kamatnestope- npr. na sredstvafederalnog fonda-M1-M2-M3-Kratkororo!ne idugoro!ne kamatnestope-Puna zaposlenost-Stabilnost cena-Ravnotea platnogbilansa

Operacioni ciljeviVarijabla koju CB precizno reguliše kroz dnevne operacijeKriterijumi: Upravljivost- da ih CB kontroliše instrumentima monetarne politike Merljivost- da ih CB mo&e lako i precizno izmeriti u kratkim intervalima(idealno- dnevno –informacije da li preduzete mere daju o)ekivaneefekte) Njihove promene odlu)uju,e uti)u na promene intermedijarnog ciljaSvrha: Ne postoji direktna i jasna veza instrumenata monetarne politike iposrednog cilja Na intermedijarnu varijablu uti)u drugi ekonomski faktorine daje informacije o stvarnom efektu preduzete merepogrešna procena teku,e monetarne politike

Intermedijarni ciljeviVarijable izme u instrumenata monetarne politike i operacionih ciljeva s jedne ikrajnjih ciljeva s druge straneNa instrumente i operacione ciljeve CB deluje direktno, na krajnje ciljeve indirektnoVarijabla mora biti odgovaraju,i predstavnik krajnjih ciljeva i poslednja karika u lancutransmisije monetarne politikeciljevi koje CB &eli da postigne u odre enom periodu vremena isa odre enim stepenom preciznostiKriterijumi: Upravljivost- da ga CB mo&e kontrolisati preko promene operativnih ciljeva Konzistentnost i predvidljiva veza sa krajnjim ciljevima monetarne politike Raspolo&ivost informacije o njihovoj veli)ini u kratkom rokuSvojim kretanjem slu&e kao pokazatelj monetarnog popuštanja ili restrikcije Na osnovu tih informacija – procena efekata teku,ih monetarnih akcija na krajnjeciljeve ekonomske politike

Kritika: Ni jedna varijabla nije povezana sa krajnjim ciljevima na potpuno predvidiv na)in,potrebna je mera nepouzdanosti veze intermedijarnog i krajnjeg cilja Ni jedna varijabla nije pod perfektnom kontrolom CB Koriš,enje intermedijarnog ciljadonošenje suboptimalnih odlukaPrednosti: Intermedijarni ciljevi su nominalno sidro za donošenje odluka monetarnih vlasti CB komunicira sa ekonomskim subjektima, usmerava njihove odluke na realnomi finansijskom tr&ištu Ve,a odgovornost CB – mora da obrazlo&i ciljeve koje objavljuje i odstupanja odnjih Rešava problem vremenske doslednosti monetarne politike Optimalna monetarna politika na dugi rok- ne dovodi do stvaranja inflacije Preko intermedijarnih ciljeva CB potvr uje svoju obavezu sprovo enjaneinflatorne monetarne politike

Izbor ciljne intermedijarne monetarne varijable1. Krajnji cilj MPObezbe enje stabilnih monetarnih uslovaMP anga&ovana na ostvarivanju ciljeva ekonomske politike-puna zaposlenost,privredni rast, ravnote&a bilansa, stabilan nivo cena2. Prihva,ena hipoteza o mehanizmu transmisije MPKejnzijanci- kamata je glavni intermedijarni cilj, povezuje realni i finansijski sektorStruktura kamatnih stopa obezbe uje ravnote&u izme u imovinskih elemenataSa smanjenjem kamate-realni kapital je privla)niji-rast investicija i zaposlenostiMonetaristi- koli)ina novca je glavni intermedijarni ciljPorast nov)ane mase- razlika stvarne i &eljene koli)ine novca - kojuekonomski subjekti &ele da dr&eVišak – rast potrošnje, uti)e na investicije i proizvodnju

3. Politi)ko okru&enjeInstitucionalni odnos dr&ave i CBKada je CB “agencija” dr&avne blagajne- podr&ava fiskalnu politiku dr&aveFinansiranje obimnih programa javne potrošnjePolitika niskih kamatnih stopaStimulisanje privrede dodatnom likvidnoš,uCB ima male mogu,nosti korigovanja dugoro)nih inflatornih efekatate politikeNezavisna CB mo&e uspešnije da se pridr&ava svog osnovnog cilja4. Sistem deviznih kursevaRe&im fiksnih DK- koli)ina novca u privredi postaje endogena varijablanije mogu,e targetirati monetarne ili kreditne agregateRe&im fleksibilnih DK daje tu mogu,nost

Targetiranje deviznog kursaRazli)ite forme Fiksiranje vrednosti doma,e valute za zlato Doma,a valuta se vezuje za valutu velike zemlje sa niskom stopom inflacije Puze,i kurs- dozvoljava depresijaciju po ravnomernoj stopiPrednosti: Fiksira se stopa inflacije za dobra kojima se trguje na me unarodnom tr&ištu()uva se njihova konkurentnost) Inflatorna o)ekivanja se vezuju za stopu inflacije u zemlji sidra Automatsko pravilo za vo enje monetarne politike- izbegava problem vremenskedoslednosti Jednostavnost, cilj je lako razumljiv javnostiFrancuska i Britanija su vezale valute za DEM, uspešnooborile inflaciju

Nedostaci: Gubitak nezavisnosti monetarne politikeSa otvorenim tr&ištem kapitala, doma,e kamatne stope su blisko povezanesa kamatama u zemlji sidraMonetarna politika se ne mo&e koristiti da odgovori na doma,e šokoveŠokovi u zemlji sidra direktno se prenose na zemlju targetiranja prekopromene kamataPrimer- ujedinjenje Nema)ke i zemlje ERM sistema Zemlja je podlo&nija špekulativnim napadima na njenu valutuPrimer- valutna kriza u EU septembra 1992.godine

Zemlje u razvojuVa&na prednost: Ne postoje uslovi za uspešno koriš,enje diskrecione monetarne politike; mogumalo da dobiju a puno izgube od nezavisne monetarne politikebolja je strategija da usvoje monetarnu politiku velike zemlje(SAD, EMU) Sredstvo brzog smanjenja inflacije (Argentina sa 1.000% na 5%)Nedostaci:1. Ve,e oslanjanje na dug u stranoj valutiDevalvacija- rast dugovnog optere,enja, pad neto vrednostismanjenje kolaterala, slabija zaštita poverilacaVe+i rizik zapozajmljiva!e, pad I iproblem moral-hazardaekonomske aktivnostiDevalvacija pove,ava optere,enje banaka kratkoro)nim ino dugovima,pogoršanje privrednih uslova- smanjuje vrednost aktivegubitak supstance bankarskog kapitalasmanjenje zajmova

2. Špekulativni napad na doma,u valutu- novi skok inflacije, zbog nedovoljnogkredibiliteta CBrast inflatornih o)ekivanja, kamatne stope rast kamatnog optere,enjafirmi, smanjenje bilansne vrednosti pad pozajmljivanja i ekonomskeaktivnosti3. Stabilna vrednost doma,e valute- priliv ino kapitala Usmerava preko doma,ih finansijskih posrednikapozajmljivanjaekscesivan rast Slaba bankarska supervizija gubici na zajmovima, smanjenje bankarskogpozajmljivanja, nesolventnost banakaCB ne mo&e da brani kurs – rast kamatnih stopa pogoršava bilansnusituaciju banaka Špekulanti imaju ve,i motiv da napadnu datu valutu finansijska kriza Meksiko i Jugoisto)na Azija, špekulativni napad u uslovima oslabljenogbankarskog sistema- ogromna finansijska kriza4. Eleminiše signal o kursu monetarne politikeproblem odgovornosti centralne banke i transparentnosti njenih akcija

Jaanje transparentnosti i obaveze ouvanja deviznog kursa1. Valutni odborFiksiranje DK u odnosu na odabranu )vrstu ino-valutu, doma,i novac se emituje uprotivvrednosti deviznih rezerviPrednosti:Brzo savladavanje inflacijeSmanjenje administrativnog aparataUslovi za priliv ino kapitala i ja)anje spoljnotrgovinske razmene

Nedostaci: Ograni)ava monetarni suverenitet, gubi se fleksibilnost monetarne politike,primenjuju kruta pravila i rigidan sistem monetarnog upravljanjaCB ne mo&e da modelira monetarnu politiku prema stanju u zemlji Mogu,e krize i blokade u finansijskom i bankarskom sistemu zbog rastanelikvidnosti, me uzadu&enosti, odliva kapitala u inostranstvo Recesija, smanjenje dohotka, rast nezaposlenosti, disparitet doma,ih cena,onemogu,ava se uspostavljanje fiskalne ravnote&e Mogu,i špekulativni napadi Forsira strane banke Primer -kriza u Argentini

2. DolarizacijaNajja)a forma targetiranja DKUmesto doma,e koristi se neka )vrsta ino-valutaKlju)na prednost:Eleminiše mogu,nost špekulativnog napada na doma,u valutu- nje i nemaPrekida inflacijuNedostaci:Gubitak nezavisnosti MPPove,ana izlo&enost šokovima u zemlji te valuteNemogu,nost CB da kreira novac i deluje kao zajmodavac u krajnjojinstanciVlada gubi prihod po osnovu emisije novca!

Targetiranje monetarnih agregataPrimenjivano u razvijenim zemljama tokom 70-tih i 80-tih godina zbog Problema sa koriš,enjem kamata kao intermedijarnih ciljeva u uslovima porastainflacije i inflatornih o)ekivanja Nastojanja da postave dugoro)nu strategiju sni&avanja inflacijeregulisanje nov)ane mase je shva,eno kao klju)no sredstvo zapostizanje cenovne stabilnostiBundesbanka -1974.godine Da bi obezbedila kredibilitet u javnosti nakon naftnog šoka, spre)ila širenjeprimarnog udara cena u privredi i rast inflatornih o)ekivanja Sredstvo komuniciranja sa javnoš,u Procenjena dugoro)na stopa rasta proizvodnog potencijala+neizbe&na stoparasta cena=stopa rasta nominalnog društvenog proizvodana osnovu nje ciljevi za nov)anu masu i monetarnu bazu Uva&avala )injenicu da se inflacija mo&e eleminisati samo postepeno Tolerisana stopa inflacije je bila ispod teku,e- spre)avalo inflatornao)ekivanja Strategija obezbedila nisku inflaciju- DEM izabrana kao sidro za ERM

Swiss National BankNeuspešne strategije- SAD, Britanija, Kanada Kesta revizija targeta i njihovo premašivanje Inflacija je prvo smanjena, kasnije ponovo raste Nestabilna veza targetiranog agregata i nominalnog GDP-a Tokom 80-tih finansijske inovacije su dodatno oslabile tu vezu Nije ozbiljno primenjeno

Deo dugoro)ne strategije inflatorne kontroleKlju) uspeha- aktivna komunikacija sa javnoš,u- pove,ava transparentnost iodgovornost CBMora biti vrlo fleksibilno- tolerisanje promašaja targeta i postepenu dezinflacijuBundesbanka i Swiss National Bank su koristile monetarno targetiranje da bi jasnopostavile ciljeve MP i objasnile da monetarne akcije ostaju fokusirane na ciljdugoro)ne cenovne stabilnosti i ako su targeti promašeni Objašnjenje promašaja targeta je komplikovano- potrebno je da je javnostdovoljno sofisticirana u monetarnoj oblasti i ima visoko poverenje u CB i njenaobjašnjenja Švajcarska, Nema)ka- javnost ima visok stepen averzije prema inflaciji, a CBistoriju izuzetnih rezultata u njenom spre)avanjuFleksibilnost, transparentnost, odgovornost- va&ne karakteristike inflatornogtargetiranja

Inflatorno targetiranjeElementi:Javno objavljivanje srednjoro)nih vrednosti za inflacijuCenovna stabilnost- primarni dugoro)ni cilj MPOdluke o MP donose se na osnovu informacija o razli)itim varijablama, ne samomonetarnim agregatimaVisok nivo transparentnosti- intenzivna komunikacija sa javnoš,u o planovima iciljevima MPVisok nivo odgovornosti CB za postizanje inflatornih ciljevaTokom 90-tih: Novi Zeland, Kanada, Australija, Švedska, Finska, Izrael, Britanija,ŠpanijaSAD, EMU

Karakteristike:Uspešno u kontroli inflacije i obezbe ivanju trajne stabilnosti cenaSlabi efekte inflatornih šokova – devalvacija britanske funte, novi porez na robu iusluge u Kanadi- jednokratno pove,anje cena koje nije generiralo inflatornu spiraluplate-ceneMo&e podsta,i privredni rast i ne pove,ava fluktuacije autputa. U fazi dezinflacije-smanjenje autputa Kada se postigne stabilnost autput i zaposlenost se vra,aju na prethodni nivoNe smanjuje troškove dezinflacije – jedini na)in na koji se ona uspešno mo&eostvariti- izazivanjem kratkoro)nih gubitaka autputa i zaposlenosti

Klju)ne karakteristike- transparentnost i odgovornost-komunikacija sa javnoš,u CB objašnjava- vo enje MP, ciljeve i ograni)enja MP, veli)inu inflatornog cilja ikako je postavljen, kako ,e se cilj ostvariti s obzirom na teku,e uslove, razlogepromašaja U privatnom sektoru- smanjuje neizvesnost u pogledu MP, kamata, inflacije Kroz javne debate- edukuje javnost –šta CB mo&e a šta ne mo&e da postigne Pove,ava slobodu delovanja CB bez posledi)nog izazivanja rasta inflatorniho)ekivanja Razjašnjava odgovornost CB i politi)ara u vo enju MP Pove,ava nezavisnost CB CB ima du&i horizont posmatranja Smanjuje verovatno,u da CB padne u zamku vremenske doslednosti

Operacionalni dizajn:Ne podrazumeva postavljanje rigidnih pravila Ne daje jednostavne i mehani)ke instrukcije za vo enjeMP Na osnovu raspolo&ivih informacija definiše potrebne mere Targeti se mogu modifikovati zavisno od ekonomskih okolnosti CB vodi ra)una i o kretanju autputacilj je postepeno konvergiranje ka dugoro)nim ciljevima za inflaciju, uzmogu,e privremene skokove i padoveIzabrani targeti su svuda bili iznad 0, bez opasnosti po gubitak kredibiliteta Uva&ava se )injenica da suviše niska inflacija mo&e negativno delovati na rast Kada se smanji inflacija ispod ciljne zone-CB popušta MP, da se ne bi smanjilaagregatna tra&njaAko je inflacija inicijalno visoka, prvo se mora sprovesti dezinflacija Monetarne vlasti ne mogu kontrolisati visoku inflaciju- velika verovatno,a )estogpromašaja targeta, smanjuje kredibilitet CBMinimalni rok za postavljanje targeta – 2 godine Kra,i rok: )este promene instrumenata MP, mogu,nost promašaja targeta

Targetiranje kamatnih stopaPromene kamata imaju nejasne veze sa krajnjim ciljevima ekonomske politikeOgrani)ena je sposobnost CB da ih reguliše instrumentima MPNe predla&u se kao isklju)ivi targeti MPRealne kamate zna)ajno uti)u na privrednu aktivnost; promene kamata vodepromenama u realnim tokovimaMoraju se uklju)iti u intermedijarno targetiranjeU stanju ravnote&e, kamatna stopa =realnoj, prirodnoj stopi CB stvaraju,i jaz izme u teku,e i prirodne kamatne stope deluje na potrošnju iprivrednu aktivnostProblem- izdvojiti uticaj tra&nje i monetarne politike na kamatePromene kamate mogu dati pogrešne informacije o situaciji u privrediFišerov efekatIstra&ivanja- realne kamatne stope daju va&ne informacije o stanju privrede; koristese u proceni kretanja monetarnih agregataU privredi sa slo&enom finansijskom strukturom, finansijski instrumenti se mogume usobno supstituisati, ne mo&e se koristiti neki pojedina)ni finansijski agregat ilikamatna stopa, ve, kombinacija više varijabli

Targetiranje nominalnog društvenog proizvodaNominalni društveni proizvod- proizvod realnog društvenog proizvoda i cena-krajnjiciljevi MPZadatak CB – da usmerava kretanje nominalnog GDP-a što bli&e ciljnoj vrednosti;MP reaguje na odstupanjaPrednosti: Pouzdanija veza instrumenata MP i nominalnog GDP-a nego drugih varijabliDeregulacija finansijskih tr&išta i finansijske inovacije-veza instrumenata MP iposrednih ciljeva, intermedijarnih i krajnjih ciljeva MP manje pouzdana Mo&e da spre)i CB da iskoristi kratkoro)ni trade-off inflacije i nezaposlenosti- dapove,amjen nov)ane mase uti)e na rast realnog GDP-a po cenu pove,anjainflacije Poma&e u obezbe ivanju dugoro)ne stabilnosti cena, CB ima mogu,nostreagovanja na kratkoro)ne privredne poreme,aje

Nedostaci:Kako se dostignuti nivo nominalnog GDP-a deli na realni GDP i cene Mogu,e su razli)ite kombinacije, optimalna- odsustvo inflacijeAko je cilj ni&a dugoro)na stopa inflacije- ciljna vrednost nominalnog GDP-a sesmanjujerestriktivna monetarna politika- na kratak rok obara proizvodnjuNa AD ne uti)e samo MP ve, i fiskalna, ponašanje privrednih subjekataJavnost preferira kratkoro)ne ciljeve MPNominalni GDP se menja sa kratkoro)nim privrednim poreme,ajima, MP treba da toneutralizuje Efekti MP se ispoljavaju sa odre enim kašnjenjem CB CB operiše sa prognozama kretanja nominalnog GDP-a Ekonometrijski modeli ne daju ta)na predvi anja promene konjukture

Poreme,aji tra&nje deluju u istom smeru na cene i proizvodnjuPoreme,aji ponude deluju u suprotnom smeru Rast inflatornih o)ekivanja, cena energije- pove,ava cene, smanjuje proizvodnju;Nominalni GDP mo&e i da raste i da se smanjuje Ako raste-restriktivna MPMP ne mo&e da spre)i kolebanja cena i proizvodnje ako su poreme,aji na straniponude CB nema kontrolu nad faktorima ponude (cene nafte)