ANEMIJA Anemija podrazumeva nizak broj crvenih krvnih zrnaca u ...

ANEMIJA
Anemija podrazumeva nizak broj crvenih krvnih zrnaca u krvi. Eritrocita ima od 3 do 5
miliona u krvi i njihova glavna uloga je transport kiseonika svim ćelijama našeg tela. Ako ih
nema dovoljno tkiva će ostati neishranjena i tegobe će se osetiti na nivou organa i čitavog
organizma. Simptomi anemije su: umor, zamaranje, slabost, bledilo i kratak dah pri
naporu. Koncentracija je slabija kao i pamćenje. Lupanje srca je takođe često koje nastaje
da bi se pojačanim radom više krvi dopremilo do tkiva i snabdelo ih kiseonikom.
Gubitak krvi (obilčna menstrualna krvarenja, čir koji krvari) mogu dovesti do anemije.
Međutim najčešći uzrok anemije je deficit mikronutrijenasa. To ne znači da organizmu
nedostaje samo gvožđe već i čitav nioz drugih hranljivih materija što je često posledica
dugotrjane slabe ishrane u pogledu važnih nutrijenasa.
Eritrociti, crvena krvna zrnca se stalno stvaraju u koštanoj srži, žive 90-120 dana, a zatim
se raspadaju. Njihov rast zahteva stalnu snabdevenost nutrijensima. Najčešći deficiti
nutrijenasa koji dovodi do anemije su: gvožđe, folna kiselina i vitamin B 12 . Manje često je u
pitanju neadekvatna ishrana u pogledu unosa vitamina A i C i nekih vitamina B kompleksa
naročito B6 vitamina i bakra kao uzrok anemije.
Anemija prouzrokovana nedostatkom gvožđa i folne kiseline je veoma česta kod dece i
trudnica jer uobičajenom ishranom ne mogu da zadovolje povećane potrebe. Nasuprot
ovoj anemiji, uzrok anemije koji se češće sreće kod starijih osoba je deficit B 12 vitamina
zbog slabe crevne apsorpcije ovog vitamina i zbog smanjene funkcije želuca (nedostaje
takozvani intrising faktor koji se stvara u sluzokoži želuca). Vitamin B 12 deficit može da se
javi i kod striktnih vegetrijanaca (vegans), čija dijeta sadrži malo ili nimalo B 12 vitamina.
Kod vrhunskih sportista takođe može da se avi anemija jer se gvožđe troši za stvaranje
mioglobina u mišićima koji se uvećavaju treningom.
Prosečan odrastao čovek ima oko 3,8 g gvožđa u organizmu, a žena 2,3 g. Oko 2/3
gvožđa u organizmu je funkcionalno gvožđe koje cirkuliše putem krvi kao hemoglobin i
nalazi se u mišićnim ćelijama kao mioglobin. Ostalo je rezervno gvožđe koje se uglavnom
nalazi u koštanoj srži i jetri. S obzirom da je gvožđe snažan oksidans i potencijalno štetno,
ono se skladišti i transportuje pažljivo vezano za proteine koji ga štite i okruženo
antioksidansima. Povećane količine gvožđa usled supstitucione terapije mogu biti veoma
opasne jer mogu da dovedu do povećanog deponovanja gvožđa u jetri koje se teško iz nje
može odstraniti i dovodi do oštećenja kao i do povećanog rizika od stvaranja karcinoma
creva prema najnovijim saznanjima. Zbog toga je važno sprečiti gubitak gvožđa (regulisati
obilna menstrualna krvarenja, lečiti čir, hemoroidre i druge bolesti kod kojih se gubi krv) i
truditi se da ishrana bude bogata hranljivim nutrijensima (Gvožđem, B vitaminima, C
vitaminom, belančevinama i elemntima u tragovima naročito bakrom) koi su potrebni za
pravilnu ugradnju i transport gvožđa do eritrocita.
ZNACI I SIMPTOMI DEFICITA:
• anemija; bledilo, suva koža; slabi nokti i kosa
• brzo zamaranje, slabost, nedostatak energije
• gubitak apetita
• nesposobnost da se održava toplota tela pri izlaganja hladnoći
• teškoće sa učenjem, poremećaj pamćenja i koncentracija
• poremećen mentalni i motorni razvoj za vreme detinjstva6
• upala sluzokože usta
• povećana sklonost ka infekcijama
• povećana apsorpcija i osetljivost na olovo i kadmijum iz spoljne sredine.

• kod atleta: smanjene performanse, prerano nastaje zamor, povećano stvaranje
mlečne kiseline u mišićima i grčevi mišića
• kod trudnica: povećan rizik od prevremenog porođaja i rađanja dece sa niskom
telesnom težinom.
DOBRI IZVORI GVOŽĐA SU: svinjska jetra,teleća, sojino brašno, proso, beli pasilj,
ovsene mekinje, suvo grožđe, meso, junetina, teletina, ćuretina, piletina, jaja, hleb od
celog zrna, šargarepa.
Iskoristljivost gvožđa iz hrane veoma varira i kreće se od manje od 2% kod izvesnih biljnih
namirnica, do 15-20% iz mesa, do oko 50% iz majčinog mleka.
Gvožđe se slabo apsorbuje iz namirnica koje obiluju fitatima kao što je spanać i sočivo.
Bolje se apsorbuje iz šargarepe, krompira, soje i brokola. Apsorpcija gvožđa je najveća iz
mesa, živine ili ribe. Vitamin C je jak promoter apsorpcije gvožđa i namirnice koje su
bogate vitaminom C ukoliko se kombinuju sa namirnicamma koje sadrže gvožđe jako
povećavaju bioiskoristljivost gvožđa iz njih.
Izvori folne kiseline: lisnato zeleno povrće (spanać, blitva), brokoli, crveni pasulj, jaje,
pšenične mekinje, cvekla). Mnogi lekovi utiču na smanjenje folne kiseline u organizmu
odnosno povećavaju potrebe za njom jer je koriste u svom metabolizmu. Najčešće
korišćeni su: aspirin i oralni kontraceptivi.