Prepreke i potencijali preduzetnistva zena u Srbiji - United Nations ...

Prepreke i potencijalipreduzetništva ženau Srbijiskraćeni izveštajna osnovu Polazne studijeo preduzetništvu žena u Srbijidr Marija BabovićBeograd, 2012.dr Marija BabovićPrepreke i potencijalipreduzetništva ženau Srbiji: skraćeni izveštajna osnovu Polazne studijeo preduzetništvu žena u SrbijiIzdavač:Program Ujedinjenih nacija zarazvojInternacionalnih brigada 69,BeogradZa izdavača:UN WomenAgencija Ujedinjenih nacija za rodnuravnopravnost i osnaživanje ženaLektura i korektura:Slavica MiletićDizajn i prelom:Benussi DesignŠtampa:ŠTamparija dmdTiraž500 primerakaOva publikacija nastala je u okviru projekta „Unapređenje ekonomskihi socijalnih prava žena u Srbiji i u Crnoj Gori”, kojiUN Women sprovodi uz finansijsku podršku Vlade KraljevineNorveške.Stavovi izraženi u publikaciji pripadaju isključivo autorima, i nepredstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ilibilo koje druge organizacije pod okriljem UN-a.This publication was produced in the framework of the project“Advancing Women’s Economic and Social Rights in Serbia andMontenegro,” implemented by UN Women with funding fromthe Government of the Kingdom of Norway.The views and analysis contained in the publication are those ofthe authors and do not necessarily represent the views of UNWomen, the United Nations or any of its affiliated organizations.

Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u Srbiji3Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiPrepreke i potencijalipreduzetništva žena u SrbijiOvaj sažeti izveštaj s preporukama sačinjen jeu okviru projekta „Unapređenje ekonomskihi socijalnih prava žena u Srbiji i Crnoj Gori“,koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija zarodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UNWomen, u periodu 2010-2012. Izveštaj jesačinila organizacija SeConS – grupa za razvojnuinicijativu, koja je sprovela istraživanjei izradila prvu polaznu studiju o preduzetništvužena u Srbiji. Ceo poduhvat je izveden uzblisku saradnju sa Ministarstvom ekonomije iregionalnog razvoja RS.Ovaj izveštaj je namenjen pre svega institucijamai organizacijama koje sada obavljajuznačajnu ulogu u različitim aspektima praćenjai pružanja podrške preduzetnišvu ženaili bi to mogle činiti u budućnosti, u okviruunapređenog sistema podrške. Zadatak ovogizveštaja je da odgovori na sledeća pitanja:1. Pod kakvim uslovima su preduzetnice započelesvoje poslovanje?2. Koliko su preduzetnice uspešne u poslovanjui šta utiče na uspešno poslovanje?3. Kakvi su strateški planovi preduzetnica?4. Šta preduzetnice percipiraju kao ključneprobleme i prepreke?5. Šta možemo naučiti od preduzetnica čija supreduzeća ugašena?Odgovori na ova pitanja treba da nam ukažuu kojim pravcima treba da delujemo kakobismo pospešili i unapredili preduzetništvožena u Srbiji.Slika o preduzetnicama sačinjena je na osnovupodataka iz dva izvora: baze preduzetnika/cai privrednih društava Republičkog zavodaza statistiku i anketnog istraživanja kojeje sprovela organizacija SeConS za potrebeizrade polazne studije o preduzetništvu ženau Srbiji. 1Preduzetnički počeciU istraživanjima preduzetničkih početakasmatra se da percepcija poslovne klime značajnoutiče na odluku o osnivanju firme i otpočinjanjusamostalnog posla. 2 U poređenjusa EU, u Srbiji su jače izražene percepcijenedostupnosti finansijskog kapitala, dok sepercepcija administrativnih barijera javlja naistom (visokom) nivou kao u EU. Takođe,netolerancija prema neuspešnim preduzetničkimpokušajima je visoka, kao i u EU, atolerancija na rizik izraženija nego u EU, štose može delimično objasniti znatno nepovoljnijimstanjem na tržištu rada i verovatno bogatijimiskustvima sa problemima nezaposlenostiu Srbiji u čitavom postsocijalističkomperiodu.1 Konzorcijum je uspostavljen 1999. godine kao partnerstvoPoslovne škole u Londonu, Babson Koledža i 10 nacionalnihtimova. Danas on obuhvata ukupno 85 nacionalnih timova kojepredvode akademske istraživačke institucije. Srbiju predstavljatim Ekonomskog fakulteta u Subotici.2 Zvanična internet prezentacija GEM sa bazom podatakanalazi se na sledećoj internet adresi:http://www.gemconsortium.org/

4Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u SrbijiSkraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiPercepcija poslovne klime u vezi sa započinjanjem preduzetničkog poduhvata,uporedni podaci za EU 3 i SrbijuPitanje o aspektima poslovne klime% potvrdnih odgovoraEU27SrbijaDa li je teško započeti posao zbog nedostupnosti finansijskog kapitala? 82,6 90,7Da li je teško započeti posao zbog komplikovanih administrativnih procedura? 71,8 72,8Da li smatrate da ne bi trebalo započeti samostalni posao ukoliko postoji rizik odneuspeha?49,7 4 26,4Da li preduzetnicima koji su propali treba dati drugu šansu? 80,6 80,7Izvor: za EU- EC, 2009b, za Srbiju SeConS – Polazna studija o preduzetništvu žena u Srbiji, 2011.Pored percepcije poslovne klime, za započinjanjesamostalnog posla važni su i različitiresursi: znanja i veštine, informacije, društvenikontakti i veze, poslovni prostor, sredstva zarad, finansijska sredstva i sl.Znanja, veštine i informacijePodaci iz istraživanja ukazuju na to da preduzetniceuglavnom percipiraju formalni obrazovnisistem kao nepodsticajan za preduzetništvo.Tek 36% preduzetnica je tvrdilo da jenjihovo formalno školovanje doprinelo, bardelimično, razvoju pozitivnog stava premapreduzetništvu i zainteresovanosti da postanupreduzetnice. Prema uporednim podacimaEurobarometra, ovaj procenat u EU iznosi47%. Ipak, čini se da univerzitetsko obrazovanjedaje više podsticaja nego niži nivoi, jermeđu visoko obrazovanim preduzetnicamapreko polovine (57%) ističe da su dobile ovakvepodsticaje tokom obrazovanja.Međutim, sudeći prema podacima iz istraživanja,formalni školski sistem ne nudi ikonkretne informacije o tome kako započetisamostalni posao. Naime, tek je 15% preduzetnicaizjavilo da je u okviru redovnog školovanjadobilo izvesne informacije o tome kakoda započne samostalni posao.Podaci iz istraživanja zapravo pokazuju dasu se o uslovima započinjanja samostalnogposla i procedurama registracije preduzećapreduzetnice pretežno informisale preko neformalnihmreža, odnosno od osoba koje suveć prošle taj proces, a tek na drugom mestukao važan izvor informacija bila je Agencijaza privredne registre (APR).Tek je 23% preduzetnica pohađalo neki kurs,seminar ili drugi obrazovni program koji imje pružio znanja neophodna da započnu samostalniposao. Kada je reč o sadržaju ovihkurseva, to su najčešće opšti kursevi za razvojpreduzetništva ili specifični zanatski i kurseviza konkretne uslužne delatnosti.Napokon, neposredno pre osnivanja firme,preduzetnice iz uzorka su u 55% slučajeva posedovaletehnološka znanja od značaja za dati3 Podaci za EU bili su dostupni samo za 2009. godinu. 4 Za ovaj pokazatelj data je ukupna vrednost, a ne vrednost zažene, zbog toga što je u elektronskoj publikaciji Eurobarometraizostavljena strana sa podatkom razvrstanim prema polu idrugim obeležjima.

Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u Srbiji5Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u Srbijiposao, u 31% slučajeva posedovale su znanjaiz menadžmenta, a u 60% slučajeva tvrde dasu poznavale tržište. U ukupnom uzorku 20%preduzetnica je ocenilo da je upravo posedovanjestručnih znanja vezanih za tehnologijuza njih bio najvažniji resurs koji je presudnouticao na odluku da započnu sopstveni posao,dok je za 18% ispitanica to bilo poznavanjetržišta.Socijalni kontaktiSocijalni kapital je jedan od ključnih resursaza započinjanje samostalnog posla, i žene kojesu bile zaposlene pre osnivanja sadašnje firme,a posebno one koje su zauzimale rukovodećepoložaje, imale su, prema sopstvenim procenama,upravo one poslovne veze koje su presudnouticale na to da započnu sadašnji posao.U ukupnom uzorku 59% žena je tvrdilo da jeu periodu započinjanja sadašnjeg samostalnogposla imalo korisne kontakte i poslovne vezekoje su bile značajne za sadašnju delatnost firme.Najrazvijenije socijalne kontakte imale supreduzetnice koje su pre osnivanja svoje firmebile na menadžerskim položajima. Međunjima je čak 68% ostvarilo značajne poslovnekontakte koji su uticali na započinjanje sadašnjegsamostalnog posla. Ovaj nalaz je izuzetnovažan jer upućuje na potrebu da se merepodsticanja na preduzetništvo usmere premaveć zaposlenim ženama, i to onim koje imajuiskustva u upravljanju i rukovođenju.Ekonomski kapitalPosedovanje ekonomskih resursa u različitimformama olakšava ulazak u preduzetništvo, aza poneke predstavlja i presudan uslov za započinjanjesopstvenog posla. U našem uzorku16% preduzetnica je posedovalo sredstva zaproizvodnju na ulasku u preduzetništvo, 31%je posedovalo poslovni prostor, 6% je posedovalozemljište, a 60% je posedovalo novčanasredstva potrebna za „start up“. Za 23% preduzetnicanovac je bio presudan resurs koji jeuticao na odluku da započnu sopstveni posao,dok je za 5% preduzetnica to bilo posedovanjesredstava za proizvodnju, a za 15% preduzetnicaposedovanje poslovnog prostora.Kada je u pitanju novac uložen u početak poslovneaktivnosti, zapaža se da je trećina ženauložila zajednički porodični novac, a zatimslede žene koje su uložile sopstvenu ušteđevinu,dok je manji procenat žena obezbediosredstva kroz različite forme pozajmica.

Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u Srbiji7Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiUspešnost u poslovanjuPreduzetnički profil ukazuje na to da su preduzetniceu Srbiji pretežno na čelu mikropreduzećakoja posluju u sektoru usluga i to nalokalnim tržištima. Naime, čak u 99% slučajevapreduzetnice se nalaze na čelu preduzećakoja zapošljavaju manje od 10 osoba. Zaposleniu ovim preduzećima su većinom žene(73,4%), što je razumljivo s obzirom na činjenicuda su u većini slučajeva to upravo preduzetnice.Ova preduzeća su najčešće (u 85%slučajeva) registrovana u pravnoj formi radnje,a u 94% slučajeva ispitanice su jedine vlasnicepreduzeća. Poslovne aktivnosti koncentrišuse u sektoru usluga, i mada ispitanice snažnoističu želju za autonomijom u radu kao važanmotiv za otiskivanje u preduzetništvo, ipakje većina započela samostalne poslove zbogekonomske nužde a ne zbog poslovnih idejai prepoznatih povoljnih prilika.Izrazito mali udeo preduzetnica nastupa natržištima izvan lokalnog. Tek 4,8% preduzećaiz uzorka prijavljuju izvozne aktivnosti. Međutim,i taj izvoz je malog obima, odnosnoučestvuje u prihodima preduzeća do 25%.Preduzeća prema tržištima na kojima poslujuTržište% slučajeva kojiposluju na datimtržištima 5Lokalno 84,7Regionalno 14,5Nacionalno 9,6Tržišta u okviru EU 3,2Tržišta bivših jugoslovenskih republika koje nisu članice EU 2,2Druga strana tržišta 1,3Izvor: SeConS – Polazna studija o preduzetništvu žena u Srbiji, 2011.U 2010. godini 59% preduzeća iz uzorka imaloje obrt do dva miliona dinara, a samo 7,5%preko 10 miliona dinara. Samo u 8% slučajevaobrt je ostvaren na osnovu malog broja klijenata(do pet). Obrt je smanjen u 2010. godiniu odnosu na prethodnu kod 41% preduzeća, au odnosu na 2008. godinu kod 46% preduzeća.Obrt je povećan u 2010. godini u odnosuna prethodnu za manje od trećine preduzeća.5 Ukupan procenat prelazi 100% zbog toga što je reč o mogućnostimada se posluje na više tržišta, odnosno da se izaberuvišestruki odgovori.

8Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u SrbijiSkraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiPromene u obrtu preduzeća u 2010. godini u odnosu na 2009. i 2008.Obrt je u 2010. godini U odnosu na 2009. U odnosu na 2008.Povećan 30,3 27,6Smanjen 46,1 55,5Nepromenjen 23,6 16,9Ukupno 100 100Izvor: SeConS - Polazna studija o preduzetništvu žena u Srbiji, 2011.Prema iskazima ispitanica, čak 96% preduzećaostvarilo je u 2010. godini prihod ispod 10miliona. Zbog očekivanja da će preduzetniceodbiti da odgovore na pitanja o iznosu ostvarenedobiti, pitanje je postavljeno u formi subjektivneocene visine ostvarene dobiti, a ne uformi apsolutnog iznosa.Ocena dobiti ostvarene u 2010. godiniOcena %Dobit je bila odlična 2,6Dobit je bila dobra 16,1Dobit je bila skromna 46,7Jedva da je bilo dobiti 25,8Nije bilo dobiti 5,4Bili smo u gubitku 3,5Ukupno 100Izvor: SeConS – Polazna studija o preduzetništvu žena u Srbiji, 2011.Većina ispitanica navela je da je dobit smanjenau 2010. godini u odnosu na prethodnu,kao i u odnosu na 2008. godinu. Ipak, za okotrećine ispitanica dobit je povećana.O uspešnosti poslovanja govore i podaci opromeni broja zaposlenih, mada na indirektnijinačin. Tako je, u odnosu na godinu osnivanja,broj zaposlenih u 2010. godini opao u11% preduzeća, ostao isti u 62% preduzeća, apovećao se u 27% preduzeća.

Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u Srbiji9Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiPošto bi finansijski indikatori poslovanja iskazaniu apsolutnim iznosima bili arbitrarnoprocenjeni sa stanovišta uspešnosti (gde postavitigranicu i šta je za koju firmu veliki ilimali obrt, odnosno prihod), odlučeno je da sekao pokazatelj uspešnosti koriste pokazateljipromena. Formiran je kompozitni indeks uspešnostikoji uzima u obzir više pokazatelja. 6Preduzeća kategorizovana prema uspešnostipokazuju da je nešto više od polovine neuspešnihi stagnantnih preduzeća.Preduzeća prema uspešnostiUspešnost% u uzorkuVeoma neuspešna preduzeća čiji je opstanak ugrožen 7,9Preduzeća s problemima 36,6Stagnantna preduzeća 9,2Uspešna preduzeća 27,2Veoma uspešna preduzeća koja rastu 19,1Ukupno 100Prezentovana slika izaziva zabrinutost zbogneuspešnosti gotovo polovine preduzeća izuzorka, ali sa druge strane ukazuje i na to dasvako peto preduzeće posluje veoma uspešnoi raste čak i u periodu koji je obeležila snažnaekonomska kriza.Analiza je pokazala da su sledeći faktori statističkiznačajni za uspešno poslovanje preduzeća:sektor delatnosti, starost preduzetnica,njihovo učešće u edukacijama, investiranje uproizvode, usluge i tehnologiju, kao i povezanostsa drugim preduzećima. Predviđanjeverovatnoće da preduzeće posluje uspešno uovom modelu pokazalo je sledeće rezultate:• Preduzeća u sektoru klasičnih (pretežnoličnih) usluga i zabave imaju manje šanseda uspešno posluju od preduzeća iz svihdrugih sektora. U odnosu na preduzeća usektoru industrije (koja su služila kao referentnagrupa) preduzeća iz sektora klasičnihusluga imaju za 22% manje šanse dabudu uspešna.• Starost je povezana sa uspešnim poslovanjempreduzeća negativno. Naime, u odnosuna mlade žene (starosti 18-30 godina,koje su služile kao referentna grupa), ženesrednje starosti (31-49 godina) imaju za35% manje šansi da budu uspešne, a stariježene (50 i više godina) za 17%.• Učešće preduzetnice u edukacijama povećavašanse da preduzeće posluje uspešno ito više od 2,7 puta.• Inoviranje proizvoda i usluga gotovodvostruko povećava šanse za uspešnoposlovanje.• Redovna saradnja sa drugim preduzećimakoja su klijenti preduzeća iz uzorka povećavašanse za uspešno poslovanje za 30%.6 Ovaj kompozitni indeks formiran je od pet varijabli: promeneu broju zaposlenih u 2010. godini u odnosu na godinu osnivanja,promene u obrtu u 2010. godini u odnosu na 2009. godinu,promene u prihodu u istom periodu, subjektivna ocena dobiti ipromene u dobiti u 2010. u odnosu na 2009. godinu. Na svakojod navedenih varijabli pripisane su negativne vrednosti za indikacijuopadanja, smanjenja, 0 za nepromenjeno stanje i pozitivnevrednosti za trendove porasta. Tako je najmanji mogući brojpoena na ovom indeksu iznosio -5, a najveći +5. Zatim su preduzećapodeljena na kategorije prema broju poena, pa su u (1)neuspešna preduzeća čiji je opstanak ugrožen svrstana ona kojaimaju -4 ili -5 poena (što znači da su na gotovo svim ili svimdimenzijama pokazala opadanje, odnosno negativne vrednosti);(2) u preduzeća s problemima svrstana su ona koja su imala naindeksu uspešnosti od -3 do -1 poen; (3) u stagnantna preduzećasu svrstana ona koja su imala 0 poena (što znači ili da su nasvim varijablama pokazala stagnaciju ili da je pozitivan trend ujednom aspektu poništio negativan trend u drugom); (4) uspešnapreduzeća su ona koja su imala od +1 do +3 poena na indeksu,dok su (5) u veoma uspešna preduzeća koja rastu svrstana preduzećasa +4 ili +5 poena, što znači da su na gotovo svim ili svimdimenzijama pokazala porast i dobre ocene ostvarene dobiti.

10Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u SrbijiSkraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u Srbiji„Idealni tip uspešnog preduzeća žena“Podaci upućuju na to da su šanse za uspešnoposlovanje visoke pod sledećim uslovima: da jepreduzetnica mlada žena koja izbegava sektorklasičnih ličnih usluga, koja učestvuje u programimaedukacije, inovira proizvode ili usluge i ima dobruredovnu saradnju sa drugim preduzećima koja su jojklijenti.Strateški planoviPlanovi za budućnost tesno su povezani skarakteristikama poslovanja preduzeća. Unarednoj tabeli prikazani su primarni planoviza budućnost firmi koje spadaju u različitekategorije prema uspešnosti. S obzirom naekonomske uslove poslednjih godina, nakonizbijanja svetske ekonomske krize, kao i s obziromna karakteristike preduzeća iz uzorka(mala i pretežno lokalna), razumljivo je da jenajčešće primarni plan većine ispitanica daopstanu. Međutim, između tri grupe preduzećauočavaju se razlike: kod neuspešnih sučešće prisutni planovi vezani za gašenje firmenego kod ostale dve grupe. Kod uspešnihpreduzeća, plan rasta najčešće je definisan usmislu proširenja delatnosti, a ređe kao rastorganizacije u smislu povećanja broja zaposlenihili osvajanja novih tržišta.

Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u Srbiji11Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiPlanovi za budućnost firme prema uspešnosti poslovanjaPlanoviNeuspešnapreduzećaStagnantnapreduzećaUspešna preduzećaOpstanak firme 57,4 63,0 59,3Udruživanje sa drugom firmom 1,1 - 1,4Gašenje firme i osnivanje nove u drugoj delatnosti 2,4 - 0,3Gašenje firme i zapošljavanje kod drugog poslodavca 7,8 1,5 0,3Gašenje firme i prestanak aktivnosti 8,7 - 1,1Povećanje broja zaposlenih 4,5 9,0 8,0Osvajanje novih tržišta 4,6 13,5 6,1Proširenje delatnosti 12,6 13,0 21,6Drugo 0,9 - 2,0Ukupno 100 100 100Izvor: SeConS – Polazna studija o preduzetništvu žena u Srbiji, 2011.Ključni problemi ipreprekeNalazi iz anketnog i kvalitativnog istraživanjakoje je sproveo SeConS (dubinski intervjui ifokusirane grupne diskusije – FGD) upućujuna to da se kao najveći problemi pri započinjanjusamostalnog posla i osnivanja preduzećajavljaju nedostatak finansijskih sredstava,problemi u stabilizovanju položaja na tržištui prevelika komplikovanost različitih propisakojima preduzetnice treba da vladaju kako biosigurale da poslovanje bude u skladu sa zakonskimokvirom.

12Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u SrbijiSkraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiUčestalost navođenja problema pri započinjanju samostalnog posla kod aktivnih preduzetnicaVrsta problema% preduzetnica koja je naveladati problemTeškoće u obezbeđivanju početnih finansijskih sredstava 58,7Komplikovane procedure registracije preduzeća 45,7Teškoće u pronalaženju klijenata 42,2Poznavanje zakonskih i drugih propisa o finansijskim obavezama 40,9Problemi u naplati potraživanja 31,9Pronalaženje adekvatne radne snage 29,9Pronalaženje odgovarajućih snabdevača 29,2Teškoće u pronalaženju odgovarajućeg poslovnog prostora 28,6Teškoće zbog toga što su same morale da vode posao i nisu imale s kim da podeleodgovornost, strahove i rizikePoznavanje različitih propisa o sanitarnim uslovima, bezbednosti na radu, zaštiti životnesredine i sl.24,518,8Pronalaženje informacija o dostupnim programima podrške 16,9Poznavanje zakonskih i drugih propisa o obavezama u vezi sa standardimaproizvodnje/usluga15,1Previše komplikovane procedure prijavljivanja za programe podrške 11,7Poznavanje zakonskih i drugih propisa o obavezama u pogledu zapošljavanja radnika 9,6Nedovoljna podrška partnera, porodice 7,4Izvor: SeConS – Polazna studija o preduzetništvu žena u Srbiji, 2011.

Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u Srbiji13Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiNeki od navedenih problema češće se javljajukod pojedinih kategorija preduzetnica:• Preduzetnice iz Istočne i Južne Srbije imajutri puta veće šanse da iskuse problem nedostatkafinansijskih sredstava pri osnivanjufirme.• Komplikovane procedure registracije preduzećačešće ističu ispitanice iz Beogradanego one iz drugih regiona, kao i mlade uodnosu na one srednje i starije dobi, kaoi ispitanice koje su ušle u preduzetništvozbog ekonomske nužde. 7• S problemom pronalaženja odgovarajućegposlovnog prostora češće se suočavaju ispitaniceiz Vojvodine, a posebno ispitaniceiz Istočne i Južne Srbije, ređe ispitanice izseoskih sredina nego one iz gradskih.• Poznavanje različitih vrsta propisa generalnomanje prijavljuju ispitanice visokogobrazovanja nego one srednjeg i nižegobrazovanja.Kada su u pitanju problemi i prepreke u vezis poslovanjem, uspehom i razvojem preduzeća,zapaža se da i aktivne i bivše preduzetnice(čija su preduzeća ugašena) najčešće navodeprobleme vezane za položaj na tržištu, potomtroškove poslovnog prostora, opreme i materijala,a zatim komplikovane propise i administrativneprocedure. Međutim, istovremenose mogu zapaziti i važne razlike između njih.7 Zanimljivo je da se period osnivanja preduzeća ne pokazujestatistički značajno povezanim s percepcijom ovog problema.Naime, s obzirom na to da je poslednjih godina učinjeno mnogošta da se procedure registracije olakšaju i pojednostave, pretpostavljalismo da će period osnivanja preduzeća biti značajan zapercepciju ovog problema, te da će se pokazati da ovaj problemčešće ističu preduzetnice koje su svoje firme osnovale tokom 90-ih godina prošlog veka ili do 2005. godine. Ispostavilo se da nijetako, te da period osnivanja preduzeća nije značajno povezans percepcijom da su procedure registracije komplikovane, alida su sa ovim problemom značajno povezani region i starostpreduzetnice.

14Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u SrbijiSkraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiPercepcija problema i prepreka u poslovanjuVrsta problema% preduzetnica u poduzorku koji je naveo dati problemAktivneBivšeNepovoljan položaj malih kompanija na tržištu 29,3 28,8Konkurencija je preoštra, previše je slične ponude 28,5 42,3Teškoće u naplati potraživanja 27,2 15,4Cena poslovnog prostora, opreme, materijala 25,4 34,6Komplikovani propisi i administrativne procedure 22,7 25,0Nedovoljna tražnja za proizvodima/uslugama 22,0 25,0Premala tražnja za proizvodima/uslugama 17,9 15,4Dostupnost državnih programa za pomoć u razvoju 17,0 9,6Opterećenost porodičnim obavezama 16,4 13,5Monopol na tržištu 14,8 13,5Dostupnost bankarskih pozajmica 14,6 15,4Cena rada 11,6 13,5Teško je definisati odgovarajuće cene proizvoda/usluge 8,7 3,8Pronalaženje poslovnih partnera 8,6 7,7Dostupnost radne snage odgovarajućih kvalifikacija 8,0 3,8Uvođenje novih tehnološko-tehničkih standarda 6,5 1,9Korupcija 5,2 9,6Dostupnost kapitala rizika 2,6 -Nedovoljna informisanost i stručnost menadžera 1,6 3,8Izvor: SeConS – Polazna studija o preduzetništvu žena u Srbiji, 2011.

Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u Srbiji15Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiI aktivne i bivše preduzetnice u velikom brojupercipiraju savremenu poslovnu klimu uSrbiji kao nepovoljnu. Tako 73% aktivnih i82% bivših preduzetnica tvrde da je poslovnookruženje bilo povoljnije u periodu kada suzapočinjale samostalni posao nego što je danas.Pored toga, 55% aktivnih preduzetnica i49% bivših preduzetnica smatraju da je imidžpreduzetnika u Srbiji negativan.Pored ovih problema koji se mogu smatratiopštim problemima poslovanja, ispitivali smoi percepcije rodno specifičnih problema i mogućudiskriminaciju s kojom su se ispitanicesusretale tokom svoje preduzetničke karijere.Petina aktivnih preduzetnica (tačnije 20,6%) i17% bivših preduzetnica navele su da su imalepriliku da iskuse različit tretman u odnosu namuške kolege. Izrazita većina ispitanica (76%aktivnih i 80% bivših) smatra da se žene neprihvataju i ne shvataju ozbiljno u poslu. Većinaaktivnih preduzetnica (51,2%) i gotovopolovina bivših (46,2%) smatraju da je ženamau biznisu teže nego muškarcima. Kao razlogza to najčešće navode veću opterećenostžena brigom o porodici i domaćinstvu (43,8%aktivnih i 54,2% bivših preduzetnica kojesmatraju da je ženama teže), različite formediskriminacije i rodnih predrasuda (40% aktivnihi 37% bivših preduzetnica koje smatrajuda je ženama teže).Neuspešnipreduzetnički pokušajiAnaliza na poduzorku žena koje su nekadabile preduzetnice a čiji su samostalniposlovni poduhvati ugašeni, ukazala je naneke značajne razlike između njih i aktivnihpreduzetnica i time usmerila pažnju na potencijalnefaktore neuspeha koje treba imatiu vidu kada se oblikuju programi podrškepreduzetnicama.Bivše preduzetnice razlikuju se od aktivnih iprema nekim socio-demografskim odlikama ielementima preduzetničkog profila. One su uproseku starije od aktivnih preduzetnica (a uprethodnom poglavlju smo uočili da mladostpovećava šanse na preduzetnički uspeh), češćedolaze iz ruralnih sredina i češće su udate iimaju porodicu. Važna razlika se ispoljava i utome što su bivše preduzetnice po motivacionomprofilu češće preduzetnice iz ekonomskenužde, što je delom razumljivo s obziromna to da je među njima učešće žena koje subiznise pokrenule tokom ekonomskog propadanjai osiromašenja 90-ih godina prošlogveka daleko veće nego među aktuelnim preduzetnicama(44% prema 15%).Bivše preduzetnice su češće nego aktivne bilenezaposlene pre osnivanja preduzeća, a to seodražava i na početne resurse za preduzetničkuaktivnost, jer one su ređe raspolagaleznačajnim poslovnim vezama nego aktuelnepreduzetnice, a i slabije su poznavale odgovarajućetržište. Njihova preduzeća nisu bitnorazličita od preduzeća aktivnih preduzetnica,jer takođe spadaju u kategoriju mikropreduzeća,koja su u pravnoj formi najčešće radnjekoje posluju u sektoru usluga (najčešće trgovine)i to na lokalnom tržištu. Preduzeća ovihispitanica u većini slučajeva ugašena su naosnovu odluke osnivačica i to zbog finansijskihteškoća.Međutim, ono po čemu se značajno razlikujeposlovanje bivših preduzetnica od poslovanjaaktivnih, a što može da objasni i njihov neuspeh,jeste činjenica da su one daleko manjeinvestirale u inovacije proizvoda, usluga, tehnologija,marketinga i organizacije, kao i dasu znatno manje ulagale u obuku zaposlenih(uključujući i sopstvenu), u toku poslednje dvegodine poslovanja preduzeća.Nešto manje od polovine bivših preduzetnicarazmišlja o novom preduzetničkom poduhvatu,ali planovi ne ukazuju na to da bi ovipoduhvati bili bitno različiti od prethodnih,izuzev što se ne bi koncentrisali u sektoru trgovinekao u prethodnom pokušaju.Moguće je i to da porodični faktori imaju uloguu njihovom neuspehu, bar posredno, prekomanje posvećenosti i odlučnosti. Naime, podacio unutarporodičnim odnosima pokazujuambivalentnu sliku, jer sa jedne strane ukazujuna relativno visoku ekonomsku moć iskazanukroz upravljanje novcem u domaćinstvu,ali sa druge strane na izraženije patrijarhalnestavove i veću opterećenost poslovima održavanjadomaćinstva nego što je to slučaj kodaktivnih preduzetnica. U svakom slučaju bivšepreduzetnice pokazuju daleko slabiji konfliktizmeđu poslovnog i porodičnog života negoaktivne preduzetnice, ali su podeljene i okotoga da li ih to čini više ili manje zadovoljnim.

16Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u SrbijiSkraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u SrbijiKako se može unapreditipreduzetništvo ženau Srbiji?1.Potrebno je dalje unapređivatiinstitucionalni okvir zapreduzetništvo žena1.1. Potrebno je sistematski razvijati politikurazvoja preduzetništva žena. Ovo je mogućeučiniti na dva načina:(1) sistematskim integrisanjem rodne perspektiveu ključne strategije i druge dokumenteiz oblasti politike razvoja preduzetništva(poput strategije razvoja MSP,strategije razvoja industrijske proizvodnje,strategije regionalnog razvoja i sl.);(2) izradom posebne strategije/akcionogplana za razvoj preduzetništva žena (kaošto je to učinjeno u Hrvatskoj ili planiranou Crnoj Gori).I u prvom i u drugom slučaju, potrebnoje ostvariti tešnju međuresornu saradnju,pre svega između MERR i Uprave zarodnu ravnopravnost MRSP, ali i drugihrelevantnih ministarstava. Bilo da je reč oizradi nove strategije ili o sistematskomispitivanju postojećih relevantnih strategijai njihovom unapređivanju integrisanjemrodne perspektive, potrebno bi biloovo zaduženje dati međuresornom timuili timu koji bi pored predstavnika/canadležnih ministarstava uključivao i nezavisnestručnjake/inje i predstavnike/ceodgovarajućih udruženja koja zastupajuinterese preduzetnika/ca. Ipak, nosilac ilikoordinator čitavog procesa trebalo bi dabude MERR.1.2 Potrebno je preispitati postojeće i kreiratinove državne programe podrške sastanovišta specifičnih potreba i problemapreduzetnica, te mere i programeprilagoditi njihovim specifičnostima.U ove procese treba da budu uključenei preduzetnice preko svojih udruženja,kako bi mogle da utiču na oblikovanjeovih programa u skladu sa svojim realnimpotrebama i potencijalima.2.Potrebno je unaprediti poslovnuklimu2.1. Potrebno je promovisati preduzetništvou obrazovnim institucijama ali i u širojjavnosti. Srednje stručne škole i fakultetimogu biti posebno pogodna mestaza ovakve oblike promocije. To se možeučiniti preko različitih aktivnosti kao štosu:(1) Gostovanja predstavnika/ca udruženjapreduzetnika/ca u školama (posebnoprema odgovarajućim stručnimprofilima).(2) Izrada kataloga s primerima ženskogpreduzetnišva i distribuiranje u srednjimškolama, na fakultetima, NSZ.(3) Medijska promocija preduzetništvužena, s primerima uspešnih preduzetnica.2.2 Potrebno je preko različitih medija –Interneta, u vidu štampanog materijala,brošura i sl. – objasniti korake osnivanjasamostalnog preduzeća i dostupne oblikepodrške nakon osnivanja. Štampanematerijale bi trebalo deliti na mestimakoja posećuju žene (npr. prostorije lokalnefilijale NSZ ili u takozvanoj „ženskojštampi“ lokalnog ili nacionalnog tiraža).Ovo ne mora da bude samo zaduženjeMERR, već i lokalnih samouprava,

Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u Srbiji17Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u Srbijiprivrednih komora, regionalnih agencijaza razvoj.2.3. Potrebno je unaprediti pravno okruženjeu kom se odvija poslovanje, odnosnopojednostaviti pravne procedure (manjibroj propisa, manji broj potrebnih dokumenata,kraći rokovi obavljanja administrativnihposlova, ispunjavanja obaveza,manji troškovi i sl.) koje su značajne zarazličite aspekte i faze preduzetništva.To bi trebalo učiniti u okviru strukturisanogdijaloga između MERR i udruženjapreduzetnica, a uz povremeno učešćeprivrednih komora, drugih relevantnihministarstava, predstavnika finansijskihorganizacija, pravosudnih organa i dr.Kroz ovaj strukturisani dijalog trebalobi temeljno ispitati postojeće propise usledećim oblastima: osnivanje preduzeća,finansijsko poslovanje, radni propisi,propisi vezani za obaveze preduzećaprema zajednici (ekološki, komunalni isl.), propisi na osnovu kojih se pristupaprogramima podrške i finansijskim tržištima,realizuju transakcije i obaveze sadrugim poslovnim akterima i sl. Čitavproces unapređivanja pravnog okviratreba da bude sproveden u skladu s načelimapolitike preduzetništva u EU, iskazanimu Povelji o malim preduzećima iu drugim dokumentima.3.Potrebno je smanjiti jazu preduzetništvu žena imuškaraca, te smanjitisektorsku segregaciju i razlikeu održivosti3.1. Iako nije moguće propisati „kvotu“ preduzetništvažena kao u slučaju političkihpartija i predstavnika vlasti, moždaje moguće merama pozitivne diskriminacijepri obuhvatu start-up programimapovećati udeo žena sa ciljempovećanja njihovog učešća u ukupnompreduzetništvu.3.2. Sektorsku segregaciju moguće je umanjitiposebnim programima podrške zasektore u kojima se žene retko javljaju uulozi preduzetnica.3.3. Programe mentorstva za preduzetnike izsektora poslovanja u kojima su žene retkozastupljene takođe je moguće osmislitiu cilju podsticanja ulaska žena u tesektore.3.4. U cilju smanjenja stope gašenja preduzećažena bilo bi potrebno obezbeditiposebne programe podrške (mentorske,savetodavne, informativne) za preduzećažena tokom prva 42 meseca.4.Potrebno je unaprediti podrškupri ulasku u preduzetništvo i nasamom početku4.1. Obuke za preduzetništvo treba da obuhvateveći broj žena koje su rešile dazapočnu samostalni posao (sada je obuhvaćenomanje od četvrtine preduzetnica).Osnovni paket obuke može da budeisporučen većem broju korisnica odonog kom mogu biti isporučena finansijskasredstva.4.2. Potrebno je da MERR ispita kapacitetepostojećih inkubatora i učešće ženau inkubatorima, i da odredi i preporučikvotu za uključivanje ženskih poslovnihpoduhvata u postojeće inkubatoreili prilikom osnivanja novih. Za ovo semogu predvideti i određene stimulacijeili neki oblici podsticajnih sredstava.4.3. Programe različitih oblika podrške priosnivanju preduzeća potrebno je usmeritii na zaposlene žene koje žele da seupuste u preduzetništvo i koje imaju dobreposlovne ideje.4.4. Potrebno je obezbediti i finansijske oblikepodrške za novoosnovana preduzećažena, ona koja postoje tek nekoliko meseci.Ovo je kritičan period a programisu dostupni ili pri osnivanju ili nakonizvesnog perioda poslovanja, pa prvihšest meseci bivaju kritični za dostupnostfinansijske podrške.

18Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u SrbijiSkraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u Srbiji5.Potrebno je pružiti podrškupreduzetnicama koje sesuočavaju s teškoćama uposlovanju5.1. Podrška preduzetnicama koje se suočavajus teškoćama može se obezbeditizajedno sa drugim vrstama podrškeizloženim u preporuci 2.3. Postojanjeovakvih centara koji bi mogli da pružajuindividualizovane oblike podrške, oblikovaneprema konkretnim potrebama isituacijama, moglo bi značajno povećatikapacitete preduzetnica i olakšati imsuočavanje s teškoćama. Odgovarajućioblici podrške bili bi mentorski rad,savetovanje u vezi sa biznis planovima,poslovnim strategijama, rešavanjem kriznihsituacija i sl. Neki oblici podrškemogli bi biti pruženi i telefonskim putemi elektronskom poštom, što bi omogućiloi ženama iz udaljenijih mesta dadobiju ovakvu vrstu podrške.5.2. Potrebno je omogućiti programe podrškeza ponovljene početke, u vidu novihobuka, mentorskog rada koji bi omogućioindividualizovano ispitivanje pogrešakaprilikom prethodnog pokušaja, kaoi nova sredstva podrške.5.3. Potrebno je razmotriti mogućnosti zaporeske olakšice u određenom vremenskomperiodu u kom se preduzeće suočavasa finansijskim teškoćama (odsustvoprometa, problem u naplati).6.Potrebno je pružiti podršku zarazvoj preduzeća žena i povećatinjihovu konkurentnost6.1. Potrebno je ispitati potrebe za obrazovanjemi obukom preduzetnica i usklađenostaktuelne ponude s tim potrebama.U tom cilju mogu se preduzeti sledećikoraci:(1) Organizovati ispitivanje potreba zaobrazovnim programima preduzetnicarazličitog profila, iz različitih regiona igrana delatnosti. Ova se aktivnost možesprovesti na osnovu jedinstvenog standardizovanogupitnika, preko privrednihkomora, regionalnih agencija za razvoj,udruženja preduzetnica, u širokom obuhvatu.Drugi način da se to uradi jeste dase preko istraživački profilisane agencijesprovede jednokratno, obuhvatno ispitivanjepotreba.(2) Potrebno je mapirati pružaoce uslugaobrazovanja i obuka za preduzetnice, kaoi njihove programe, i ispitati u kojoj merisu oni u skladu s nalazima dobijenimsnimanjem potreba.(3) Na osnovu rezultata tog ispitivanja,sačinile bi se preporuke za obrazovnimprogramima i obukama, koje bi bile distribuiranepružaocima ove vrste uslugaili na osnovu kojih bi bili sačinjeni noviprogrami obuka od strane MERR, NSZili druge centralne institucije za podrškupreduzetništvu.6.2. Potrebno je unaprediti obrazovne programeza obuku preduzetnica, kako upogledu raznovrsnije i adekvatnije ponudetako i u pogledu pristupačnosti ivećeg obuhvata. To se može učiniti krozsledeće aktivnosti:(1) Razvijanje posebnih obrazovnihprograma za preduzetnice orijentisaneprema rastu, izvozu i tehnološki intenzivnimposlovima.(2) Razvijanje posebnih obrazovnih programaza preduzetnice koje žele da koristefranšizu kao poslovni model, biloda se nalaze u ulozi onoga koji daje ilionoga koji uzima franšizu.(3) Moguće je i razvijanje obrazovnihprograma za upravljanje porodičnimpreduzećima, s posebnim naglaskomna problemima generacijskog transferaupravljanja i vlasništva. Ovo će u novimgeneracijama biti važan aspekt održivostipreduzetništva.6.3. Potrebno je unaprediti savetodavnupodršku preduzetnicama bilo kroz postojećeinstitucionalne i organizacionekapacitete ili stvaranjem novih tela,organizacija, timova. Ova savetodavnapodrška treba da bude raznovrsnija ipristupačnija i trebalo bi da bude diver-

Prepreke i potencijalipreduzetništva žena u Srbiji19Skraćeni izveštaj na osnovuPolazne studije o preduzetništvu žena u Srbijisifikovana prema specifičnim potrebamarazličitih formi preduzetništva žena iprema delatnostima. Tako, recimo:(1) Treba obezbediti savetodavnu podrškupreduzetnicama u ruralnim područjima,kojima bi telefonski oblicipodrške mogli biti od posebnog značajazbog udaljenosti od službi u gradskimsredinama.(2) Potrebno je obezbediti specijalizovaneoblike savetodavstva ili mentorskepodrške, prilagođene tipu preduzetništva,na primer, za izvozno orijentisanepreduzetnice, za preduzetnice koje obavljajutehnološki intenzivne delatnosti, zapreduzetnice koje koriste model franšizei sl.(3) Internet portal sa brzim reagovanjemna upite preduzetnica može da igra važnuulogu za davanje praktičnih savetau vezi s propisima, administrativnimprocedurama, rešavanjem problema priuvozu/izvozu, pristupom finansijskimtržištima i sl.(4) Moguće je razviti vaučerski sistem zaobezbeđivanje izvesnih oblika podrškekoji su potrebni svim preduzetnicamai koje i one same često percipiraju kaopotrebne – dizajn, marketing, stručnekonsultacije i sl.mogle da pruže adekvatniju podrškupreduzetnicama.6.4. Potrebno je podsticati dalje udruživanjepreduzetnica jer neposredna razmenaiskustava i međusobno informisanjepredstavljaju posebnu formu socijalnogkapitala koji može ojačati njihovo poslovanje.To se može učiniti kroz organizovanjeseminara, radionica, sajmova. Potrebnoje takođe, unaprediti regionalnopovezivanje preduzetnica, kako unutarSrbije tako i u širem regionu Balkana iJugoistočne Evrope.6.5. Potrebno je poboljšati pristup žena finansijskimtržištima. To je mogućeučiniti uspostavljanjem posebnih i povoljnijihkreditnih linija, instrumenatagarancija i alternativnih izvora finansiranjapreduzetništva žena. Posebno jepotrebno obezbediti sredstva iz fondaza rizični kapital za inovativne projektežena. Moguće je obezbediti mikrokreditneprograme utemeljene na kolektivnomgarancijskom modelu. Ostvarivosti održivost ovih različitih finansijskihmodela podrške treba da budu ispitivaneu stalnom dijalogu sa udruženjimapreduzetnica.(5) Potrebno je postojeće savetodavneslužbe rodno senzibilisati kako bi

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд334.722-055.2(497.11)БАБОВИЋ, Марија, 1963-Prepreke i potencijali preduzetništvažena u Srbiji : skraćeni izveštaj na osnovupolazne studije o preduzetništvu žena uSrbiji / Marija Babović. - Beograd : ProgramUjedinjenih nacija za razvoj, 2012 (Beograd :DMD). - 19 str. ; 26 cm“...u okviru projekta ‘Unapređenje ekonomskihi socijalnih prava žena u Srbiji i u CrnojGori’...” --> kolofon. - Tiraž 500.ISBN 978-86-7728-194-6a) Предузетништво - Жене - СрбијаCOBISS.SR-ID 192849676