Ogrev od 3.800 do 10.000 dinara - Bečejski mozaik

Rukometni klubpred gašenjemPosle veličanstvenog uspehau sezoni 2007/2008.kada su petrovoselski rukometašinadmoćno osvojili prvomesto u Prvoj rukometnoj ligiVojvodine i plasmana u Druguligu, u kojoj su proveli dvesezone, došlo je do „raspadasistema“ tako da će posle 50godina postojanja klub (koji jeosnovan 1959. godine) zatvoritivrata popularnog Omladinskogstadiona koji poseduje ireflektore. Upravni odbor klubaje na svojoj sednici održanoj30. avgusta, doneo odlukuo prestanku takmičenja prveseniorske ekipe u Vojvođanskojligi.Bečejce očekuje izlazak iz krizeIpak nastavljajukuglanje u svomdomuTakmičari i članovi Kuglaškogkluba Bečej i dalje suu velikim problemima jer gubečlanove koji nemaju uslove daputuju svaki dan u Novi Bečejili Bačko Gradište na treningei prvenstvene mečeve, a krizadolazi do te granice da čelniciu klubu planiraju da istupe izlige, što i nije pravo rešenje,pošto se i istupanje iz lige plaća.Podsetimo, Bečej je odseptembra prošle godine nestrpljivoiščekivao jednu odnajsavremenijih kuglana uSrbiji koja je trebala da seizgradi u Domu zanatlija. Firma„Kegel King“ u vlasništvuZorana Pavlica iz Somboraje deo Doma zanatlija u uliciZoltana Čuke u Bečeju zakupilana 15 godina od OpštegObraćajući se javnosti,lokalnoj samoupravi, kao isportskim savezima u obaveštenjuUprave se ističe sledeće:„Odluka je doneta iz razloganedostatka materijalnihi finansijskih sredstava kao izbog kadrovskih i organizacionihproblema sa kojima seklub suočio.“Namera je rukovodstvakluba, koje je ostalo verno crveno-belojboji, da se nastavisa radom sa mlađim kategorijama,pošto je rukomet i daljejedan od najpopularnijih sportovau ovom mestu sa više od7.500 stanovnika.Janoš Žolnaiudruženja preduzetnika opštineBečej i započela radovena budućoj supermodernojkuglani. Završetak radova bioje planiran za 11. januar, dokje svečano otvaranje zakazanoza kraj januara ove godine.Somborska firma „Kegel King“se obavezala da će montiratikuglanu sa segmentnim pločamapo standardima Svetskekuglaške federacije kojavredi oko 80.000 evra, a radovina objektu vrede dodatnih40.000 evra. Međutim, Bečejjoš uvek nema „supermodernu“kuglanu, ali na radost svihBečejaca i zaljubljenika u ovajsport radovi na obnovi kuglanebi trebalo da budu gotoviza 40 dana kako kažu nadležniu klubu.V.LJ.Listanje starih novinaNovi dvodinarciStigli su u Beograd novi nikleni dvodinarci. Novci su smešteniu tri vagona, svega je bilo osam milijona dinara. Novi dinariće uskoro doći u promet.(Novo vreme 30. avgust 1925. godine,rubrika: Vesti, str. 3)Srušio je biciklProšle nedelje izlaze pobožni iz crkve. Odjednom iznenadana ćošku Okružne Vojne Komande jurnu bicikl na jednu starijuženu i sruši je na zemlju. Biciklista je takođe pao, ali je odmahustao i terao dalje. U blizini nije bilo policaja da je ovoga pribeležio,ali bi dobro bilo motriti na ovakve vetrogonje što jureulicama. Osobito bi dobro bilo pripaziti da li ovi imaju propisnazvonca na biciklu, jer ovaj nije imao zvono niti je dao znak.(Novo vreme 30. avgust 1925. godine,rubrika: Vesti, str. 3)Mesna podružnicaMesna podružnica Opšteg radničkog saveza u Starom Bečejuodržaće zbor fabričkih i zanatskih radnika 25. septembrao. g. u 10 časova pre podne. Dnevni red: Nezaposlenost i osiguranjeradnika u nezaposlenosti. Skraćivanje radnog vremenana 40 časova sedmično. Osiguranje radnika u iznemoglosti istarosti. Donete rezolucije biće dostavljene g. Ministru socijalnepolitike. Sve ostalo biće objavljeno putem plakata.(Novo vreme 18. septembar 1932. godine,rubrika: Vesti, str. 3)Školske vestiU petak 9. o. m. u 8 časova ujutru g. Dragutin Šević, gimnaziskikatiheta u Starom Bečeju održao je u svetođurđevskomhramu prizivanje Svetog Duha. Hram je bio pun đaka ovdašnjeniže gimnazije. U subotu 10. o. m. otpočela su redovna predavanja.Upisanih đaka ima do sada 335. Isto tako otpočela supredavanja i u svima odeljenjima državnih osnovnih škola, pase umoljavaju roditelji da u interesu boljeg uspeha u školi svojedece, istu pošalju u školu i da ih bez velike potrebe ne zadržavajukod kuće, jer to ide na štetu uspeha same dece. Posle pismeneopomene onim roditeljima koji decu do sad još nisu poslali uškolu sleduje kazna.(Novo vreme 18. septembar 1932. godine,rubrika: Vesti, str. 3)Utvrđivanje objekataUtvrđivanje objekata na posedu g. Bogdana Dunđerskog usvrhe agrarne izvršiće se 19. septembra o. g. a 20. o. m. u 9časova pre podne održaće se rasprave u zvanju opštinskog poglavarstvana koju se pozivaju svi zainteresovani.(Novo vreme 18. septembar 1932. godine,rubrika: Vesti, str. 3)kaleidoskopČaba Silađi, plivačUvek ću biti BečejacČaba Silađi, pekinški olimpijac,juniorski šampion Evropei vicešampion sveta, višestrukidržavni rekorder i reprezentativac,svoj sportski uspon započeoje na bečejskim bazenimakao sedmogodišnjak. Lekarisu mu zbog krive kičme preporučiliplivanje, tako da je, kakosam kaže, od svoje sedmegodine u bazenu svaki dan.Kao i mnogo Bečejaca i Čabaje rođen u Senti i to 23. avgusta1990. Detinjstvo provodi uBečeju, gde sa odličnim uspehomzavršava osnovnu školu igimnaziju, da bi sada bio studentTehnološkog fakulteta uNovom Sadu.Bečej je grad vaterpola,a bečejski vaterpolo je udvehiljaditim godinamabio sport broj jedan nesamo u gradu, nego i uEvropi. Otkud Čaba u plivanjua ne u vaterpolu?- Kao i svaki klinac i ja samse bacio na vaterpolo. Bilo jetu dosta vaterpola od mojesedme pa sve do četrnaeste,petnaeste godine, ali zbognedostatka nekog značajnijeguspeha sam se ipak prebaciona plivanje, jer tu jednostavnomogu da se oslonim i pouzdamna sebe i kad gubim i kadpobeđujem.Nedugo zatim počeli su dase ređaju dobri rezultati, pokazalose da je Silađi izuzetan talenati da je ova promena bilapun pogodak. Ipak od talentovanogpetnaestogodišnjakado svetskog šampiona put nijenimalo lak. Potrebna je velikaposvećenost sportu, mnogorada i usklađivanja obaveza.Koliko vremena posvećuještreninzima?- Sve to zavisi od faze sezone.Prve dve nedelje smosamo jednom dnevno u vodikako bi se prilagodili načinurada i treninzima. Taj jedan treningdnevno traje između sati po i dva sata. Zatim se prebacujemona devet do desettreninga nedeljno - svaki drugidan imam i jutarnji trening,što se isto vremenski odrađujeod sat i po do dva sata, takoda je uglavnom broj treninganedeljno po deset, gde se zadržavamomaksimum po dvasata u vodi. Što se suvih treningatiče, to je uglavnom individualno,ali sigurno bar satvremena dnevno, što će u narednomperiodu biti malo težeodrađivati zbog obaveza nafakultetu, pošto sam studentdruge godine Tehnološkog fakultetana smeru biohemijskoinženjerstvo, a cilj mi je da idalje budem odličan student iostanem na budžetu.Porodica Silađi je u Bečeju,fakultet u NovomSadu, a matični klub uZrenjaninu. Gde si tu ti?- Ja sam za sebe Bečejac iuvek ću biti. Od svoje šesnaestegodine sam plivao i treniraou plivačkom klubu „Novi Sad“,od 2006. pa sve do 2008. godine,da bih se posle toga prebaciou plivački klub „Proleter“iz Zrenjanina za koji i dalje plivam.Međutim, ove godine sepojavio problem zbog renoviranjaotvorenog a i zatvorenogbazena u Zrenjaninu, tako dasmo prinuđeni da treniramo uBečeju, što mi i nije neki problem.U početku sezone sambio ovde, kod kuće, dok bi većČaba SilađiNajsjajnije medaljeza nekih nedelju dana trebaloda obavim selidbu za NoviSad, gde bih zajedno živeo itrenirao sa Ivanom Lenđerom.Od naredne nedelje mestoprebivališta će mi ipak biti NoviSad, što mi i odgovara jer jetamo i fakultet.Sem ovih selidbi po Vojvodini,zahvaljujući plivanjumnogo si putovaopo čitavom svetu. Možešli nešto izdvojiti - koji jepo tebi najlepši grad ukojem si do sada boravio?- To je svakako Rio de Žaneiro,gde sam 2006. debitovaona velikim takmičenjima- na Svetskom juniorskom prvenstvu.Možda sam bio i ulepšem gradu od Ria, ali smotamo bili veoma opušteni, bezikakvog pritiska. Tad smo biliklinci od 16 godina i nismo nirazmišljali o tome da moramoda uzmemo neku medalju i daispunimo očekivanja, već smobili bez ikakvog pritiska i „ladneglave“ pa smo baš uživali učarima takvog grada, što sadveć ne možemo sebi da dopustimo.Moram svakako pomenutii taj Peking, gde sam većprvog dana završio svoj program,tako da sam imao nedeljudana slobodno, pa samuspeo pomalo i taj grad daobiđem. Problem je u tome štogde god da odemo, na evropskoili svetsko prvenstvo, odemojedan do dva dana ranije,obavimo takmičenje i već sutradanidemo kući, pa i ne vidimomnogo toga. Tako da mi- Meni je svakako zlato osvojeno u Beogradu puno značilo jersam bio na svom terenu, a i od 2006. otkad sam nastupao nasvetskim i evropskim prvenstvima u juniorskoj kategoriji uveksam uzimao srebra.Važno je podsetiti da je Silađija u Meksiku delila samo jednastotinka do svetskog zlata, a nakon toga i na Evropskom prvenstvuu Beogradu opet na pedeset metara za koju stotinku gubizlato, da bi se na sto metara ipak okitio zlatnim odličjem.- Naravno da mi to zlato puno znači, jer mi je to kao juniorunajveći uspeh, ali bih svakako izdvojio za sada prvu medalju useniorskoj konkurenciji, prošle godine u Istanbulu na Evropskomprvenstvu u malim bazenima.je Rio ostao kao jedan od najopuštenijihi najneverovatnijihgradova, pa mi ostaje nada daopet odem tamo 2016. godinena Olimpijske igre i da ga vidimposle tačno deset godina.Pominješ olimpijade uPekingu 2008. i Rio deŽaneiro 2016. godine, aizmeđu njih će biti održanalondonska 2012.Po čemu će, gledajućitakmičarski, ova londonskabiti različita od pekinške?- Olimpijada je najveće takmičenjeza svakog sportistu,pa tako i za mene. Imao samtu čast da sam kao maloletanotišao tamo i bio jedan od najmlađihsportista Srbije u Pekingu.Pre te Olimpijade smoimali veoma važna takmičenja,mi smo tad bili izlazni juniorii ipak nam je glavni cilj bioda na Evropskom juniorskomprvenstvu u Beogradu, preddomaćom publikom, osvojimozlato, što smo na kraju uspeli iLenđer i ja. Bili smo fokusirani iŠtap i kanapPrijem kod predsednikaopštineJuče, nakon zaključenja ovog broja novina, predsednik opštinePeter Knezi i njegov pomoćnik za sport i omladinu GoranStrajnić upriličili su svečani prijem Čabe Silađija u maloj sali gradskekuće, što je ovaj plivač svakako zaslužio zbog sjajnih takmičarskihrezultata.na Svetsko prvenstvo u Meksiku,samim tim bili smo pomaloistrošeni, pa se u Pekingu i nismopokazali kako smo moglii bili sposobni pre toga. Ali nijemi nimalo žao, jer je ipak taOlimpijada u Pekingu služila zasticanje nekog novog iskustvai nečeg stvarno novog, dok ćeu Londonu 2012. biti mnogoozbiljnije takmičenje. Eto, većsledeća godina je predolimpijska,pa je vrlo bitno da se odetamo sa olimpijskom normomi da se mirnom glavom uđe ubroj 521. 17. septembar 2010. 13novu godinu, da se ne vija nikakvanorma, već da se od januara,pa sve do 2012. fokusiramosamo na to takmičenje.Veliki je broj srpskih sportista koji su, pre svega, zbog lošihuslova za treninge i nastupe otišli u inostranstvo. Često se pominjeAmerika kao pravo mesto za napredovanje mladih i talentovanihsportista.- Nama su otvorena neka vrata u Americi, pre svega kaoopcija za studiranje i za koledž priču, ali imamo jako loša iskustvasa nekim prosečnim plivačima koji su otišli tamo da studiraju itreniraju. Veći deo njih je podbacio, tako da smo veoma skeptičniprema Americi, a što se tiče, na primer, Italije, gde su Čavić iNajdanovska, to je neka priča veoma nerealna za nas - koja zahtevamnogo para i još više odricanja. Trenutno imam trenera, rad,dobru saradnju i, što je najbitnije, taj rad daje rezultate i dok godbude sjajnih rezultata mi ćemo se snalaziti uz pomoć „štapa ikanapa“.Mlad si i vanserijski uspešan,pa samim tim i zanimljivmedijima i ne samonjima. Kako se nosiš sapopularnošću, obožavateljkama,fan klubom naFejsbuku?- Mi smo sportisti koji baši nismo u toj meri popularnikao u nekim drugim sportovima,jednostavno nas plivačeteško i prepoznaju na ulici ato je verovatno zbog opremekoju koristimo na takmičenjima(kapa i naočare), tako dami lice slabo ko pamti, ali ko mičuje ime shvati ko sam. Sve jeto još uvek u toj meri da višeimam koristi od toga nego nekihneprijatnosti, mada se uvekdešava i tako nešto. Drago mije da me u Bečeju tretiraju kaosvog sugrađanina, zbog čegase često vraćam u ovaj gradpre svega zbog porodice, a izbog svih dragih ljudi i prijatelja.Fejsbuk koristim samo u tojmeri da tamo imam samo ljudekoje poznajem, dok na primerpre dve do tri godine sam imaoprofil na koji sam primao i svekoje poznajem a i koje ne, takoda se za vrlo kratak periodbroj, da ih nazovemo prijateljima,podigao na oko dve hiljade.U jednom trenutku, negdeoko godinu dana kasnije, biloje već dosta, ako ne i previše,pa sam došao do toga da obrišemsvoj stari profil i da otvorimsvoj privatni gde imam veomamalo prijatelja i ljude sa kojimasam stvarno blizak i sa kojimase znam lično. Fan klubovi naFejsbuku i dalje postoje od kojihjedan broji do dve hiljadečlanova, mada ja nemam nikakveadministratorske vezesa tom stranicom. Odgovaraosam nekim ljudima, ali sve todo pre dve godine, dok nisamnapravio svoj privatni profil.V.LJ.