WAR and PEACE JOURNAL - Free World Publishing Inc.

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)savezi su na regionalnom nivou prerastali u federativne, ali sadosta konfederalnih elemenata, sa nejasnim ingerencijamadržava članicama, uz odsustvo mehanizama stroge kontrolepodređenih federalnih jedinica. Svaka država članica je ulaskom utakve savez(n)e država sebi obezbeđivala viši stepen sigurnostipred vojnim napadima drugih država, ali je svaka težila inesmanjenom obimu svojih ovlašćenja te i dalje punojsuverenosti sopstvenog sistema vlasti.Francuska revolucija je pored oslobođenja od apsolutističkihmonarhija, definisanja prava i sloboda čoveka i građanina,konstituisala i jedna novi model suverene, centralističkenacionalne države zatvorene u okviru svojih granica.Državečlanice postepeno prihvataju odgovornost za ulazak u federaciju,odricanjem od sopstvene suverenosti i prenosom dela svojihingerencija na saveznu državu, čime su se podvrgavale autoritetuI suverenosti federacije.U XIX veku stroge kritike su upućene centralističkom sistemu ikonceptu nacionalne države 7 . Već je rani XX vek pokazao dvarazličita pravca razvoja federalizma, zbog pojavljivanja evropskevarijante federalizma, bitno drugačije od izvornog američkogmodela.Ali evropski model je slabo dobijao na legitimitetu, očemu svedoče mnogobrojni pokušaji ustanovljavanja nekihsaveza država, po različitim kriterijumima, koje su brzozavršavale svoju egzistenciju( Panevropska unija je osnovana1923 i ubrzo se raspala, a njenu sudbinu delile su i Federalnaunija osnovana 1938, Evropski federalni pokret i dr).Istorijaevropskog federalizma 8 , jeste istorija sukoba kontradiktornogprihvatanja liberalizma i demokratije na nacionalnom nivou inegiranja istih na međunarodnom nivou, istorija previranja imeđunacionalnih sukoba i previranja koje jedino federalizam,7Tako se Prudon protivio italijanskoj nacionalnoj valdi, Konstantin Franc protivnemačke nacionalne države, a značajno je i mišljenje Karla Katanea, koji jeHabzburšku monarhiju, iako je saveremeni teoretičari posmatraju kao realnuuniju, posmatrao kao demokratsku federalnu državu8Shvaćenog bilo kao stav evropskih teoretičara o federalizmu uopšte, ili stavpovodom novog federalizma u Evropskoj uniji.7MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)kao istančani mehanizam uvažavanja različitosti sa jasnomstrukturom i dvoslojnom hijerarhijom državne vlasti, možezaustavitiRazlozi nastanka federacijaFederalizam, kao politička ideja o načinu uređenja država koje usvom sastavu imaju više federalnih jedinica, različite površine, alii političkog , kulturnog i drugog nasleđa, je postao veoma bitnomesto u savremenoj pravnoj i političkoj praksi. Njegovaunutrašnja polivalentna priroda je unekoliko problematična, jermože usporiti ekonomski i kulturni razvoj država članica , daograniči domete demokratskog režima koji je njegova osnova, i dana kraju preraste u decentralizovan sistem.Sa druge strane, udruživanje u obliku federalizma državama jeuvek donosilo veću borbenu moć, i neretko se tome pribegavaloneposredno pre velikih sukoba ili neposredno posle istih.Kaodrugi motiv za stvaranje federacija, javlja se i ograničenjetrgovine unutar federacije 9 odnosno, ulazak u federaciju je mogaoznačiti i proširenje zone trgovine za pojedine države.Motivacijanastanka federacija nužno vodi do različitih posledica.Razlozi odbrane, agresije ili sticanja nezavisnosti su ufederacijama nastalim na tim temeljima brzo bili prevaziđeni, tesu takve federacije prerastale u unitarne države ili se kasnijedelile na mnoštvo nezavisnih država, bivših država članica.Savremeni teoretičari ovde kao prvi primer navode upravo SFRJ,koja je prolazeći kroz razne faze svog razvoja između dva svetskarata, a posebno posle II svetskog rata 10 počivala upravo na9Navedeni motiv je slabijeg intenziteta I retko je bio ključni za stavranje nekefederacije. Videti: Ivana Simikova: Subsidiarity in the Light of the EuropeanModel of Federalism, str. 2-7.10Profesor Mihailo Ilić,tridesetih godina XX veka, kada se naročito zaoštrilarasprava između unitarista i federalista, je tražio federaciju sa sledećimargumentima: "Kao što je bilo prirodno da jednostavnoj stvarnosti u maloj Srbijiodgovara jednostavno uređenje, tako je opet, obrnuto, složenoj stvarnosti uvelikoj Jugoslaviji prirodno da odgovara i složeno državno uređenje.I Živojin8MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)Vremenom su se razvile dve vrste teorija 17 . Prema jednoj , koju jezastupao Prudon, federalizam, pod kojim se podrazumevaju svisloženi oblici država 18 , federalizam, kao politička misao koja sedobro pokazala u praksi ima budućnost, i to kao izlaz izcentralističkih i autokratskih sistema.Nasuprot tome, HaroldLaski je tvrdio da su oblici federalizma, izuzev funkcionalnog 19 ,prevaziđeni, zastareli, i da treba rešenja potražiti strvaranjemnovih oblika država.Funkcionalni federlizam je povoljan jerstavljaju u drugi plan problem nosioca suverenosti kao paradigmeteorije o federalizmu Ipak je priznavao da je svaka stvaralačkavlast bitno federalna po svom karakteruSavremeno društvo je ipak, prihvatilo federalizam, sa svim svojimoblicima, čak ga i razradilo u praktičnom smislu više nego što semoglo očekivati. U prilog tome govore rezultati jednogistraživanja u SAD, sprovedenog tokom 2004. godine 20 .U literaturi se govori o čak 460 oblika federalizma, kao što su npr.kooperativni 21 , asimetrični federalizam 22 , izvršni ilijedina imala takav politički, ekonomski i društveni potencijal, kojim s emoglauzdići iznad proseka.17Jovan Đorđević: Savremene teorije o federalizmu, Zbornik radovaFederacija i federalizam, IRO Gradina 1987,str. 9-1518A to su federacija i konfederacija, premda ima autora koji ovde ubrajaju Ipersonalnu I realnu uniju, videti npr kod Gordane Vukadinović: Teorija državei prava I , Futura Petrovaradin, 2006, str.19Modeli funkcionalnog federalizma nastoje da ublaže rigidnost klasične(dualne) podele nadležnosti između federacije i federalnih jedinica putemraznovrsnih oblika saradnje različitih društvenih subjekata, kako samihfederalnih jedinica, tako i drugih subjekata. Ovi modeli su dobili na značaju iaktuelnosti upravo u situaciji kada se pokazalo da se današnje novostvorenefederacije ne mogu opisati i tumačiti uz pomoć dosadašnjeg razlikovanjapojmova: savez država i savezna država, konfederacija i federacija20Podaci preuzeti iz Thomas O. Hueglin: Comparative federalism, Draft Paperfrom a textbook project on Comparative federalism: A Critical Perspective , incollaboration with Alan Fenna, Curtin University, Western Australia, str.2. Uvezi s tim videti i Gordon Tullock: Organizacija moderne federalne države,Institut ekonomskih nauka i Ekonomika, Beograd, 1992.21Elementi kooperativnog federalizma prisutni su u političkom sistemuŠvajcarske, Kanade, SAD, SR Nemačke, a bili su sadržani i u Ustavu SFRJ iz11MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)administrativni 23 , fiskalni 24 , aktivni federalizam, korporativni 25 ,prošireni federalizam, anti-vakuumski, integralni 26 , konsultativni,minimalni, paternalistički, striktni i svetski federalizam.Vil Kimlika deli sve federacije na klasične, koje još nazivaadministrativno-teritorijalnim, u kojima federalne jedinice nisuizraz priznanja prava manjinskih zajednica na samoupravu (SAD,Brazil, Australija, Nemačka) i na multinacionalne, federacije ukojima “odluke o granicama i ovlašćenjima moraju svesnoizražavati potrebe i težnje manjinskih grupa.” (Kanada, Belgija,Švajcarska, Španija, Indija, Rusija, Etiopija, Nigerija).I sami oblici federacija dalje imaju svoje različite pojavneoblike.Tako se npr.kooperativni federalizam javlja u svomhorizontalnom vidu (kada se saradnja uspostavlja izmeđufederalnih jedinica o pitanjima iz njihove unutrašnje nadležnosti)i u veritikalnom vidu (kada se saradnja uspostavlja unutarfederacije kao celine.“Kooperativna” (corporative) saradnjafederalnih jedinica je dobrovoljna i odnosi se na sporazume oostvarivanju funkcija u oblasti političke vlasti, privrede,društvenih službi i sl. Mehanizmi kooperativnog federalizma sukonsultacije, zaključivanje posebnih sporazuma između federacijei federalnih jedinica, formiranje posebnih organa (federalnoprovincijeksekonferencije, stalni komiteti, konferencijeguvernera, itd.).Model korporativnog federalizma ide najdalje u udruživanju i1974, u tzv. međurepubličko-pokrajinskim društvenim dogovorima. Videti:Jovica Trkulja:Dileme kraja Jugoslavije, dostupno na www.komunikacija.org22Federalne jedinice imaju različit opseg ovlašćenja. Partijski federalizamizrodio je pojavu nazvanu «asimetrični federalizam», koji podrazumevafavorizovanje jednog nacionalnog korpusa na račun drugog. IMnogi primeri izprakse su potvrdili kako se asimetrični federalizam neminovno transformiše uhegemonizam jednog, odnosno u separatizam drugog od postojećih korpusa udržavi23Raspodela ovlašćenja pogađa samo egzekutivu, ne i legislativu i sudstvo24Trasfer novca iz kase federacije na različite nivoe unutar same federacije ifederalnih jedinica.25Jovica Trkulja, navedeno delo.12MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)uspostavljanju federativnih veza neposredno između pojedinihgrupacija u državi. Reč je prvenstveno o etničkim, verskim ilikulturnim grupama, a bitno je da se veza između njih uspostavljaneposredno a ne između njihovih političko-teritorijalnih jedinica.U načelu, ovaj model je primeren državama u kojima različiteetničke zajednice žive u istom geografskom prostoru, ali sumeđusobno, etnički, verski, kulturno, jezički potpuno odvojene. Iztih razloga ovde suverenost nije na građaninu već na pripadnikuetnosa koji može da slobodno izabere etničku grupu kojoj pripadai u okviru koje ostvaruje svoja nacionalna, verska, porodična ikulturna prava. Korporativni federalizam omogućuje umultietničkim i multikonfesionalnim državama potpunujednakost svih naroda i svih pripadnika jednog naroda, zatimapsolutnu suverenost svake etničke grupe u pitanjima iz tzv.unutrašnje nadležnosti (očuvanje nacionalnog i verskogidentiteta, kulturno-istorijskih tradicija, specifičnih nacionalnihinstitucija, jezika, obrazovanja, porodičnih odnosa i sl.), kao Isigurniju zaštitu od majorizacije drugih većinskih etničkih grupaMinimalni sadržaj federalizmaKoje su osnovne karakteristike svakog oblika federalizma?Međuprvima treba spomenuti pisani ustav, koji svojom snagompotčinjava ustave federalnih jedinica usled svojstva suprematijekoje ima. Dalje, necentralizovan sistem odnosa između centralnihi necentralnih državnih organa, putem koje se obezbeđuje dapravo učešća u vršenju vlasti ne može biti oduzeto od organapodručne vlasti bez njene saglasnosti.Dalje, u minimalni sadržajfederalizma ulaze svakako i principi demokratskog političkogrežima i poštovanja ljudskih prava, pravo na različitost itolerancija, pluralizam i autonomija, kao i principi efikasnosti iučestvovanja u radu državnih organa od strane naroda 27 . Izgornjeg postaje prilično jasno zašto se često federalizampoistovećuje sa demokratijom, posebno sa njenim savremenimparticipativnim oblikom, budući da oba počivaju na istim27Florina-Laura Neculai, navedeno delo, str.18.MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM 13

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)principima. 28Takođe, federalizam treba posmatrati i kao kompromis, jerdržave članice moraju postići saglasnost oko ključnih pitanja, pričemu nije potrebno da ista bude jednoglasna. Istovremeno uosnovi federalizma je i ugovor, jer uslovi gornjeg komprimisa sene mogu jednostavno menjati , bez saglasnosti istih državačlanica. Federacija tako postaje inherentna prostoj ideji ugovora,jer podrazumeva kompromis između suprotstavljenih tendecija. 29Federalizam podrazumeva široku lepezu ovlašćenja sa obe stranetzv.federalnog kontinuuma 30 ,tj ovlašćenja koja pripadajufederacijama ili konfedera-cijama. POsmatrano sa ove tačkegledišta federalizam obezbeđuje bolje razumevanje onihpolitičkih odnosa koji nisu striktno unutrašnje pitanje države nitistriktno ulaze u domen međunarodnog prava 31 , budući da neprihvata državno centričnu ontologiju.Federalizam kao aktivna politička misaoKlasično shvatanje federalizma se bazira na raspodeli političkemoći između naroda i države, gde je narod posedovao istoriju,veoravanje i ideju o zajedništvu, a država je bila instrumentputem koga će se sve to ostvariti i promovisati ali i zaštititiindividualne slobode pripadnika naroda. Kao osnovni oblik seovde javlja teritorijalni federalizam, gde se ovlašćenja dele poosnovu teritorijalne pripadnosti nekom delu države.Ovakva28Serap Bindebir, Mia Handshin, Miodrag Jovanović, Christian E. Rieck:Federalism, decentralization and Conflict Management in MulticulturalSocieties-International Community, str.4.. Tako se omogućava i efikasnija iodgovornija vlast, jer je bliža i upućenija na građane.29Slobodan Samardžić: Evropska unija kao nadnacionalna država, str.51.30Burgess, Michael. 1986. ‘Federalism and Federation in Western Europe’, inFederalism and Federation in Western Europe, edited by M. Burgess. London:Routledge, 15-2931Koslowski, Rey. 2001. ‘Understanding the European Union as a FederalPolicy’, in The Social Construction of Europe, edited by T. Christiansen, K.Jørgensen and A. Wiener. London: Sage, 32-4914MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)država je dužna da obezbedi nacionalnu koheziju, sa posebnimakcentom na sprečavanje monopolizacije od strane određeneinteresne ili nacionalne grupe kojoj pripada većinastanoništva.Sa druge strane , se postavlja kao veoma bitanograničavajuća implikacija postojanja federalizma, jer velikakoncentracija moći na jednom mestu može ohrabriti nastanaktiranije i ugroziti (pojedinačnu i kolektivnu) slobodu.Sam federalizam, kao politička misao je suštinski povezan sademokratijom 32 , toliko da su neki spremni da ih identifikujumeđusobno. Proces identifikacija i asimilacije demokratije safederalizmom poboljšava šanse iste za veću funkcionalnost,stabilnost i trajnost. Budući da navedeno nije nepromenljivostanje, težnja da se dostigne puni demokratski ideal činifederalizam povoljnijim oblikom države od bilo koje unitarnedržave. U cilju jačanja institucija sistema, postizanja efektivnijepolitike i unifikovanja državnih simbola, moraju se uzeti u obzir inezavisnost sudstva, kao veoma bitan segment demokratskogpolitičkog uređenja, jer će se jedino tako obezbediti zaštita pravagrađana, posebno nacionalnih manjina,zatim vladavina prava,kao politički i pravni ideal, i sekularnost države 33 .Posmatrano sa ovog aspekta, federalizam se može interpretiratidvojako:kao specifična državna struktura, sa preovlađujućiminstitucionim okvirom teritorijalnog federalizma, ili kao političkikoncept. U prvom slučaju federalizam se identifikuje safederacijom, što je svakako i bliže evropskoj državno-pravnojtradiciji. U drugom pak slučaju, podvrgavaju se preispitivanjupojmovi suvereniteta i legitimiteta, budući da federacija moženavedeno da efikasno zameni sopstvenim unutrašnjimmehanizmima.Kao jedna od posledica tog preispitivanja se javlja i32Lidija R. Basta Fleiner: Federalism, Multiculturalism and Human Rights:The Major challenge to the Post-modern Politics, rad predstavljen nameđunarodnoj konferenciji Legal and Political Solutions to Disputes overSovereignity, Pravni fakultet u Beogradu, 2005.33Serap Bindebir, Mia Handshin, Miodrag Jovanović, Christian E. Rieck:Federalism, decentralization and Conflict Management in MulticulturalSocieties-International Community15MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)stav da nikakva suverenost i ne postoji u federalnom sistemu,iako većina teoretičara danas navodi da je federacija nosilacsuverenosti. Autonomija federalnih jedinca , s te straneposmatrano, isključuje suverenost federacije, a o prenosu delasuverenosti sa federacije na federalne jedinice se stricto sensu nemože govoriti jer se time negira ideja suverenosti koja još odBodena znači nedeljivost državne vlasti 34 .Kao politički princip koji ističe u prvi plan strukturu iorganizaciju države, federalizam treba da posluži integrisanjuheterogenih i fragmentiranih društava, i da dozvoli pravednuraspodelu ovlašćenja ili barem efikasnu kontrolu njihove suštinei funkcionisanja. Dualni 35 i korporativni federalizam su ovimprevaziđeni, jer zahtevi prakse su mnogo složeniji od rešenja kojioni mogu ponude.Federalizam kao moguće rešenje sukobaFederalizam je tako postao ideologija koja gaji novi načinpolitičkog ophođenja. Jedna ''aktivna politička misao'' 36 kojasadrži vrednosne aspekte, svetskog mira, kao što je to definisanou Kantovoj političkoj misli,ali i strukturalni aspekt koji se ogledau teoriji o federalnoj državi.Naravno tu je i socijalno-istorijskiaspekt, stadijum u razvoju koji odgovara pluralističkom društvukoje je otvoreno prema medjuzavisnim vezama . Federalistička34Budući da u osnovi ideje o suvernosti leži ideja da untar politčke zajednicepostoji apsolutna I krajnja vlast koja pripada samo jednom entitetu, dakle ilidržavama članicama ponaosob, ili njihovom savezu. Videti: Vesna Knežević-Predić: Ogledi o suverenosti-suverenost I Evropska unija, Institut za političkestudije, Beograd, 2001, str.74.35Takozvane dvojne federacije, federacije sastavljene samo iz dve federalnejedinice, po pravilu su u istoriji bile neuspešne. Jedan takav primer je Pakistaniz vremena kada je i istočni deo Pakistana, današnja država Bangladeš, bio usastavu pa se otcepio; drugi je primer Kipra, gde su bile dve federalne jedinice,turska i grčka, Kipar se raspao još pre skoro 30 godina; a treći primer jeČehoslovačka, koja se takođe razišla (na miran način) i napravljene su dvedržave. Vreme broj 446, 24. jul 1999, Srbija u razbijenom ogledalu-može li sežabljaški ustav popraviti.36Mario Albertini, dostupno na www.federalists.com16MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)misao se ne suprostavlja liberalizmu, demokratiji i socijalnojpravdi, već ih smatra svojim lajtmotivima. Ipak, treba istaći da sevelike vrednosti slobode, političke ravnopravnosti i socijalnepravde nikako ne mogu odnositi samo na građane nacionalnedržave 37 ( što federacije ponekad postanu). Prihvatajući takvaograničenja, tradicionalne ideologije su implicitno podredile svojeideale državnim razlozima 38 , pa samim tim i neprikosnovenevrednosti liberalizma i demokratije .Teoretičari su podeljeni u mišljenju o održivosti multinacionalnihi demokratskih država. Pojedini autori su vrloskeptični u tom pogledu: jer “etnički pluralno društvo nepredstavlja plodno tlo za demokratske vrednosti i stabilnost ". Tajautor sugeriše da, na primer, federalizam može biti od pomoći upostizanju legitimiteta među stanovništvom etnički podeljenihdruštava. Gai tako razlikuje prostornu (federalizam) i grupnudecentralizaciju (kada segmenti nisu teritorijalno definisani) 39 .Mnogi autori veruju da federalizam može biti dobro rešenje zaetnički podeljena društva 40 . Ovde je dovoljno navesti mišljenjeBosea, koji kaže da “zdrava doza i razvijene višepartijskedemokratije i robustnog, substantivnog federalizma predstavljaoptimalno rešenje i najdemokratskiji aranžman u multietničkim37Bojan Todosijević: Makro-politički instrumenti za regulisanje etničkihkonflikata u Centralnoj i Istočnoj Evropi: Kritičko preispitivanje, dostupno nawww.komunikacija.org.yu38Pri čemu državni razlog ovde treba tumačiti na način kako ga je tumačioMakijaveli, a to je razlog opstanka neke države, tj da je legitiman svaki činvladara prduzet u cilju održavanja države kao zajednice.39Bojan Todosijević, navedeno delo,kao i Ghai, Y. : “Decentralization and theAccommodation of Ethnic Diversity”, in: C. Young (ed.): Ethnic Diversity andPublic Policy: A Comparative Inquiry (pp. 31-71), UNRISD, Macmillan Press,199840Bose, S.: “State Crises and Nationalities Conflict in Sri Lanka andYugoslavia”, Comparative Political Studies, 28, 1, str. 87-116, 1995, kao iCohen, F. S. “Proportional Versus Majoritarian Ethnic Conflict Managementin Democracies”, Comparative Political Studies, 30, 5, 607-630, 1997.17MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)zemljama” 41 .Zašto onda bivše socijalističke federalne države nisubile uspešne u sprečavanju etničkih konflikata.? Ustavotvorci ubivšoj socijalističkoj Jugoslaviji su stalnom težnjom zapostizanjem što kvalitetnije federacije, završili u konfederalizmuUstavom iz 1974. godine 42 . Federalizam bivše Jugoslavije nije biotakav da je mogao uskladiti međunacionalne odnose.Od presudne je važnosti ovde poreklo decentralizacije 43 . Uslučaju “liberalnog” federalizma, decentralizacija se postiže“agregacijom” ranije postojeće suverenosti, takav federalizam‘gleda unapred’, usmeren je ka zajedničkim ciljevima ubudućnosti, i stoga ima dobre šanse za uspeh. Ako je poreklofederalizma u “disagregaciji”, tj. razdvajanju, kao što je to običnoslučaj u zemljama Trećeg sveta i bivšem socijalističkom bloku,šanse za uspeh su slabije. To je stoga što takav federalizam nijezasnovan na zajedničkim ciljevima u budućnosti, nego na želji dase otarasi ranijeg centra. Ishod te vrste federalizma je biodecentralizovani centralizam: moć federalnog centra je bivalasmanjivana, dok su centri federalnih jedinica postajali svemoćniji. Nedostatak demokratije, s jedne strane, i struktuiranjepolitičke moći u skladu sa etno-nacionalnim granicama, s drugestrane, stvorilo je gotovo savršene uslove za nacionalističkumobilizaciju i separatizam 44 .Dalje, specifični oblici federalizma mogu negativno uticati naizvesne dimenzije samog demokratskog legitimiteta. Bilo da jenavedeno prisutno u slučaju kooperativnog ili nekog drugogoblika federalizma, nedostaje na prvom mestu jasna vizija oraspodeli odgovornosti države i državnih organa.Tada političkomscenom dominira birokratija i slaba vlada, a u potpunosti su kaoakteri političkih aktivnosti izbačeni parlament i građani, ili su41Miroslaw Matyja: Federalizam i multietničnost u Švajcarskoj, Zbornikradova sa međunarodne konferencije Perspektive regionalizacije uJugoistočnoj Evropi-komparativna iskustva i praksa , Subotica, str 129-141.42Jovica Trkulja: Dileme kraja Jugoslavije, rad dostupan nawww.komunikacija.org.yu43Ibid.44Bojan Todosijević, navedeno delo.18MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)njihove uloge marginalizovane.Evropski (kon)federalizam“ Evropa bi imala najbolju moguću organizaciju kada bi svenacije koje se u njoj nalaze, imajući svaka svoj sopstveniparlament koji njime vlada, priznale nadmoć jednog opštegparlamenta, koji bi bio izvan svih nacionalnih vlada I posedovaomoć da sudi njihove sporove”. - Sen SimonIdeja Evropske federacije, koja je tokom devetnaestog vekasmatrana idealističkom utopijom, je u XX veku postala konkretanpolitički projekat. Ventotene manifest iz 1941.godine je povukaoliniju izmedju progresa i reakcionizma, izmedu onih koji smatrajuda je Evropska federacija primarni politički cilj i onih koji sumisle da se ideali slobode i socialne pravde mogu ostvariti kroznacionalnu državu. Kao osnovna ideja ovako koncipiranefederacije javlja se namera sprečavanja ratova između totalitarnihi agresivnih država, pri čemu se podrazumevalo da federacijasačinjena iz takvih federalnih jedinica ne sme postati agresivnijod svojih članica. Sam ulazak u federaciju je predstavljaoograničenje i kočnicu daljem razvoju totalitarizma i potencijalnetiranije u državama članicama, te je federacija u ovom smisludobila ulogu medijatora.U Evropi posle Drugog svetskog rata vlade više nisu bile u stanjuda obezbede svojim gradanima eknomsku nezavisnost i sigurnost.Evropsko jedinstvo je sve više postajalo jedino razumno rešenješto je i otvorilo put za propagiranje federalistickog uređenja.Proces stvaranja političke unije je započet aktivnošću istaknutihpojedinaca, prvenstveno Žana Monea.S jedne strane, federalizamse na evropskom nivou može posmatrati "ne samo kao običnapolitička doktrina, nego i kao način života i uredjivanja odnosaizmedju ljudi u političkoj zajednici".S druge strane,potrebno jeprihvatiti evropsku federaciju kao jedino održivo i definitivnorešenje za odnose izmedju nacionalnih država.MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM 19

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)Nakon Drugog svetskog rata, javile su se dve moguće varijantebudućeg federalnog uređenja Evrope. Prema prvoj, smatralo sedovoljnim da se osnuje evropska vlada po federalnom principu,vladavine na dva nivoa vlasti, čime se sama ideja federalizmavraćala na početak sopstvene egzistencije. Altiero Spineli jepostavljajući ovaj concept, u potpunosti zaobišao prvi i glavniproblem, a to je uspostavlkjanje ustavotvorne skupštine nasamom početku procesa federalizacije, kad su partije još uvekčvrsto vezane za države iz kojih potiču. Zagovornici drugevarijante su se zalagali za postepeno usklađivanje nacionalnihpolitika različitih država, do njihove potpune identifikacije.Kritika njima upućena se odnosila na nemogućnost takograduiranog procesa, jer vlast koja se prenosi sa federalnihjedinica na federaciju se ili potpuno prenosi ili se ne prenosi,delimično prenošenje u ovom smislu nije moguće.Neki autori sa skepsom primećuju da jedino federalno uEvropskoj Uniji danas jeste raspodela nadležnosti između EU idržava članica 45 , koja nije do kraja urađena i neprecizna je. Drugipak, predlažu stvaranje Ujedinjenih država Evrope 46 -jednefederalne konstrukcije, koja bi se sastojala od federalnih jedinicavoljnih da prihvate federalnu strukturu unutar EU, a daistovremeno zadrže svoja postojeća uređenja, bez izmene svojesuštine. Ovakva tvorevina ne bi trebalo da zameni EU, već daegzistira unutar EU same. Na ovaj način cela Evropa bi bilaujedinjena u jednoj velikoj federaciji, bez potrebe da se čine bilo45Tanja Börzel: What can Federalism Teach us About the European Union- theGerman Experience, Paper prepared for the Conference „Governing together inthe New Europe“, Robinson College, Cambridge, 12-13 April 2003, RoyalInstitute of INternational Affairs, 2003, str. 3-15. Autorka ovde ukazuje napolemiku proisteklu iz izjave ministra spoljnih poslova Nemačke, Joške Fišera,gde je Evropsku Uniju nazvao "Evropskom federacijom". Polemika je nastalaoko načina organizovanja i podele nadležnosti između različitih nivoa vlasti uEU.Videti : Joschka Fischer: From Confederacy to Federation: Thoughts on theFinality of European Integration, speech at the Humboldt University, Berlin,12 May, 2000, printed in Joerges, Mény and Weiler 2000.46Ralph Alexander Lorz: Zuruck in die Zukunft, Frankfurter AllgemeineZeitung, 24 November 2004, str.7. Videti i Winston Churchill's speech to theacademic Youth, dostupno na www.jef-europe.net20MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)kakvi ustupci povodom ulaska u ovakvu tvorevinu. istovremenoviše ne bi bilo otrebno ni sklapanje takvih kompromisa koji štetejednoj od strana, država članica bi sama odlučila da li bi htela dase priključi ovakvoj federaciji, i da prihvati sve posledice koje iztoga mogu proisteći, ili da ostane u okviru već postojećesupranacionalne unije.Navedeno rešenje nije upravljeno nazamenu EU, niti njeno uništavanje, već na mirnu koegzistenciju iinkorporaciju unutar EU, prvenstveno radi stvaranja jedinstvenogtržišta. U tu svrhu je potrebno izraditi najviši dokumentUjedinjenih država Evrope, ali i razraditi platformu odnosa sa EUu budućnostiU svakom slučaju I pored demokratske orijentacije, Evropskaunija nikad ne može biti država prostog uređenja, bez obzira nasve integrativne tendencije u njoj I težnju ka sveopštojharmonizaciji u ujedinjavanju.Istovremeno, ne može biti nisložena država nacionalnog tipa, kao veliki broj danas postojećihfederacija 47 .Prema Džemsu Bjukenonu,postojaće jedino kaofederal union, tj.federalni savez, sa širom legitimacijsko osnovomnego kod standardnih konfederacija.Federalizam je postao protivteža globalizaciji posebno kada jeEvropa u pitanju 48 , i to zato što se isti smatra najpodesnijimoblikom društvene organizacije, koji sve stanovnike Evrope možeokupiti u uniji koja im može garantovati nacionalne, regionalne ilokalne osobenosti, uz neophodnu međuzavisnost i garancijuevropskog identiteta. Tako se može reći da se fedralizam, kaoideja, koncept ili politička osnova u slučaju Evrospke unije višeprećutno praktikuje nego što je ciljno koncipiran I ugovornoformulisan. 49 Taj “prećutni evropski federalizam” zavisi odmodusa koegzistencije I načina rešavanja sukoba izmeđumeđudržavnih I nadnacionalnih obeležja ove zajednice. Svojstvapojeidnih država I njihova posebnost će uvek više voditi kakonfederalnom karakteru zajednice, dok će sa druge stranepotenciranje nadnacionanih elemenata inklinirati federalnom47Slobodan Samardžić, navedeno delo, str.166.48Dušan Šiđanski: U traganju za novim evropskim federalizmom., str.15.49Slobodan Samardžić, navedeno delo, str.170.21MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)konstelacijii sa federalizmom, on zahteva preispitivanje osnovnihpostulata liberalno-demokratske države, prvenstveno većinskogsistema glasanja, kao najočiglednije komponente istog. Izarzsuverenosti naroda upravo iz većinskog sistema i crpi svojlegitimitet, što međusobni odnos federalizma i multikulturalizmamože dovesti u pitanje.Pitanja multikulturalizma pokreću dalja pitanja, između ostalih ikako da društva koja su homogenizovana, koja su prihvatila jedanvećinski identitet, postignu takav politički konsenzus koji će bitipovoljan za sve.Pozitno ocenjujemo kolektivne slobode, njihovupromociju i zaštitu, ali šta se dešava sa tzv.politikom razlika ikoliko ona utiče na politiku odlučivanja unutar jednedržave.Diverzitet u onom obimu u kom je to javnosti važno ostajeproblem koji se mora rešiti, inače multikuturne razlike postajudeo privatnopravnog domena. Primer za to bi bio američkifedralizam, koji Kimlika naziva " administrativno-teritorijalnim"pre nego "višenacionalnim federalizmom. Kimlika polazi od kakokaže, "sračunate odluke donete u SAD da se federalizam ne koristikao bi se udovoljilo samoupravnim pravima nacionalnih manjina.Umesto toga, doneta je odluka da se nijedna teritorija ne prihvatakao država ako nacionalne manjine unutar te države nisu ostalebrojčano inferiorne. U pojedinim slučajevima ovo je postignutopovlačenjemgranica, a u drugim je odlagano priznavanje statusadržave dok anglofoni doseljenici ne bi brojčano nadmašili starijedoseljenike"53.Stabilnost države federalnog uređenja mogupostići jedino "priznavanjem a ne potiskivanjem manjinskihnacionalnih identiteta" 54 .Čak i tvorevina multukulturalnog federalizma je ustanovljenazbog potrebe da se uputi poziv za efikasno rukovođenje od straneFederalizam/Konfederalizam, NIO Univerzitetsak Riječ, Beograd, 1986, str.7-27.53. Vil Kimlika: Zapadna politička teorija i etnički odnosi u Istočnoj Evropi", uknjizi " Može li se izvoziti liberalni pluralizam, Beogradski centar za ljudskaprava, 2002, str.42-43.54Vil Kimlika, navedeno delo, str.48.23MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)nacionalnih i kulturnih manjina 55 . Ovakav tip federalizma sepodjednako ponaša u uslovima reginalno koncentrisane inacionalno rasute drževe, a sve u cilju zaštite prava grupe.Kaoosnovni cilj ovog oblika federlizma se postavlja upravo kulturno ipravno priznanje manjinskih zajednicapri čemu s eposebno moravoditi računa o tome da njihova podređenost normama većine nedovode do njihove nemoći i marginalizacije njihovih idemntiteta.Navedeno je najprihvatljivije rešenje za predupređenjeunutrašnjih razlika koje nastaju usled lingvističkih, religioznih ilidrugih razlika. Ako dva regiona koja nisu u prijateljskimodnosima imaju isto uverenje da moraju nastaviti miroljubivukoegzistenciju, i ako secesija, deportacija ili bilo koji drugi vidnasilja nisu mogući u smislu da nisu zakonom dozvoljeni, oniostaju tako da egzistiraju 56 .ZaključakPolitičke partije u Iraku postigle su dogovor kojim je odloženouspostavljanje federalizma do 2008, a time je i sprečena podelazemlje na tri autonomne zone. Sporazum je preduhitriozabrinutosti da bi debata o federalizmu, nejasnom konceptu uustavu koji su različite političke partije različito definisale, mogladovesti do raspada zemlje i time kolapsa vladeZakon ofederalizmu ne bi stupio na snagu najmanje 18 meseci ponjegovom donošenja, saopštili su članovi parlamenta. Dogovorkoji je postignut preduhitrio je novu političku krizu povodomfederalizma 57Sa druge strane, borba za evropski federalizam, koja je poslednjihgodina intenzivnija nego ikad dosad, označava novu etapu uistorijskom procesu, gde s eputem federalizma, kao jedne zrelepolitičke ideologije ali i ozbiljnog i odgovornog koncepta nastojiprevazići suverenitet pojedinačnih država.56Ivo Duchacek: Dyadic Federations and Confederations, Publius-The Journalof federalism, vol 18, Nr.2, 1988,str.5-3157Danas, 26.septembra 2006.24MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)Federalizam je i nastao u modernoj istoriji kao odgovor na pitanjeo organizovanju slozenih drzava sastavljenih od više politickihjedinica. Federalizam zadovoljava njihovu spremnost da seujedine oko nekih zajedničkih ciljeva, a da istovremeno zadržesvoje autonomije sa državnim obeležjima u oblastimasamostalnih nadležnosti. Svaka federacija rešavala je ovajproblem na svoj način, bez uzora, budući da je rijec o specifičnomnačinu stvaranja i funkcionisanja složene države.Federalizam je, međutim, postao sporan pojam, jer ga nekidoživljavaju kao nadnacionalizam (zagovornici evropske saveznedržave), a drugi kao intergovernmentalizam (predstavniciograničene međuvladine saradnje). Pokušaji da se isti reformišesvode se samo na stvaranje novih formula za povećanje njegoveefikasnosti i demokratskog legitimiteta, i promociju vrednosti kaošto su solidarnost, pravičnost, većinsko odlučivanje. 58Federalizam podstiče na toleranciju i održavanje diverziteta usvakom obliku. Zbog toga se i smatra najboljim odgovorom na svesecesionističke aspiracije, koje se pojaljuju širom sveta. Blokada ,ako i dolazi, dolazi od strane jednopartijskog sistema, koji jeistovremeno i stvaralac ali i uništitelj svakog oblikafederalizma.Ipak, se može zaključiti da federalizam, u bilo komponuđenom obliku je nužan i neohodan uslov za egzistencijusavremenih držva.Samo ga njegova konstantna modernizacija ioslobađanje od tradicionalističkih predrasuda mogu povremenousporavati ili ubrzavati njegov razvoj.Stav federalizma prema tradicionalnim ideologijama je kritičan.Federalistička misao se nesuprostavlja liberalizmu, demokratiji i58The Future of Federalism and Multicultural Identities in North America: TheCase of Canada", Notes for an address by thePresident of the Privy Council andMinister of Intergovernmental Affairs the Honourable Stéphane Dion at theopening ceremony of the 4th International Congress of the Americas,Puebla,Mexico,September 30, 1999. Najveća prednost federalizma je baš u njegovojprilagodljivosti tendencijama u modernom društvu.MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM 25

WORLD PEACE JOURNAL - VOLUME 3, NUMBER 1 (18 JANUARY 2007)socijalizmu, ali ipak se stražno ističe da se velike vrednostislobode, političke ravnopravnosti i socialne pravde nikako nemogu odnositi samo na gradane nacionalne države. Prihvatajućitakva ograničenja, tradicionalne ideologije su implicitnopodredile svoje ideale državnim razlozima, pa čak su ih i nekadpotpuno izneverile kao što je to bio slučaj tokom prvog i drugogsvetskog rata sa međjunarodnom solidarnošću koja jeujedinjavala socijaliste, liberale i demokrate svihzemalja.Vrednosti liberalizma, demokratije i socijalizma se moguostvariti samo kroz federalizam u svetu bez granica.26MR DRAGANA ĆORIĆ - NOVI EVROPSKI (KON)FEDERALIZAM

WAR AND PEACE JOURNALThe War and Peace Journal was created in 2005 by the FreeEuropean Collegium, through Free World Publishing Inc.The War and Peace Journal addresses issues across the wholespectrum human relations from Utopian peace to nuclear war. Itsgoal is to promote understanding of underlying issues of war inorder to support peace. Academics, post-graduate students andoperators of peace studies and of military arts and sciences arewelcome to submit articles, notes, book reviews or comments on anysubject related to these issues. The journal has three sections:- The Peace studies section pertains to all peace supporting issuesranging from conflict prevention to nation-building.- The Military and strategic studies section concerns all issues ofdefense policies, strategies, operations, tactics, logistics, intelligence,peacekeeping, peacemaking, leadership, psychology of combat,technological developments and counter-terrorism.- The War & Peace historical studies, which relates to articlespertaining to the conduct of operations (whether in success offailure), the cause and effects of operations, the avoidance ofconflict, leadership and personalities.We accept articles in English, French, Bosnian, Bulgarian,Croatian, Czech, Finnish, German, Greek, Hungarian, Icelandic,Inuktitut, Italian, Latin, Polish, Portuguese (both Brazilian andEuropean), Romanian, Russian, Serb (both Latin and Cyrillic),Slovenian as well as Spanish. For details, please consult our web siteat http://www.FWPublishing.net.War and Peace JournalISSN 1712-9885Free European Collegium