Електронски билтен АТС-а - издање април/2012 - Akreditaciono ...

Klimatske promene - problem ili izazovDanijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene, Ministarstvo životnesredine, rudarstva i prostornog planiranja18Osmotrene i očekivane promeneklimeProučavanje pojava menjanja klimejedna je od naučnih disciplina kojom sesvetska nauka bavi već dugi niz godina.Naučna istraživanja potvrdila su postojanjeprirodnih uticaja na promene klime, kao štosu promene položaja Zemlje u odnosu naSunce, varijacije Sunčevog zračenja i slično.S druge strane, naučno dokazane činjenice70-tih godina prošlog veka ukazale su napojavu „dodatnih” promena klime Zemljeu odnosu na očekivane, usled prirodnihuticaja. Ove „dodatne” promene klimeodnosno zagrevanje klimatskog sistemaprema četvrtom izveštaju Međunarodnogpanela o promeni klime, objavljenom2007. godine, su nesumnjive. Istovremeno,prema ovom izveštaju zagrevanjeklimatskog sistema je, sa verovatnoćomod 90%, posledica ljudskih aktivnosti.Drugim rečima, ljudske aktivnosti kao štosu korišćenje fosilnih goriva u industrijskojproizvodnji i saobraćaju i promena načinakorišćenja zemljišta i poljoprivredneproizvodnje osnovni su uzroci povećanjakoncentracija gasova sa efektom staklenebašte (GHG) u atmosferi odnosno globalnogzagrevanja.Pored ocena dosadašnjih promena klimei njihovih uzroka pomenuti izveštajMeđunarodnog panela o promeni klimedaje i različita scenarija očekivanih promenaklime do kraja ovog veka. Scenarija zaviseod faktora poput nivoa privrednog razvoja,raspoloživosti resursa, porasta brojastanovnika, razvoja i upotrebe tehnologijapraćenih malim emisijama GHG i slično.Ovako izrađeni scenariji predviđaju porastprosečne globalne temperature od 1,1 do6°S do kraja ovog veka.Pored potrebe rešavanja samog problemapromene klime, nastalog kao rezultataljudskih aktivnosti, svakako je sve izraženijapotreba rešavanja problema uticaja ovihpromena na sektore i sisteme, odnosnoprilagođavanja na izmenjene klimatskeuslove. Četvrti izveštaj Međunarodnogpanela o promeni klime potvrđuje većprisutne uticaje promena klime, uzočekivanje da će ih projektovano globalnozagrevanje značajno pojačati.Borba protiv klimatskih promenaOkvirna konvencija UN o promeni klime(Konvencija) utvrđuje na međunarodnomnivou opšti okvir borbe protiv klimatskihpromena. Konvencija podstiče idustrijskirazvijene zemlje na stabilizaciju emisijagasova sa efektom staklene bašte, ali ih nato ne obavezuje. To čini Kjoto protokol kojije proistekao iz Konvencije. Kjoto protokolutvrđuje kvantifikovane obaveze smanjenjaemisija gasova sa efektom staklene bašteza 38 industrijski razvijenih zemalja uperiodu od 2008 - 2012. godine u odnosuna emisije ovih gasova iz 1990. godine, kaotzv. bazne godine. Istovremeno, zemlje urazvoju, prema Kjoto protokolu, nemajuobavezu kvantifikovanog smanjenjaemisija gasova sa efektom staklene bašteu pomenutom periodu. Značajno je i daKjoto protokol utvrđuje obavezu smanjenjaemisija šest gasova sa efektom staklenebašte: ugljendioksida (CO2), metana (CH4),azotsuboksida (N2O), fluorougljovodonika(HFCs), perfluorugljovodonika (PFCs) isumporheksafluorida (SF6). Drugim rečima,borba protiv klimatskih promena u okviruKonvencije i Kjoto protokola podrazumevaaktivnosti koje direktno ili indirektnodovode do smanjenja emisija ovih šestgasova.S obzirom da Protokol definiše obavezesmanjenja emisija GHG za period 2008-2012. godine, kao i da naučne činjenicepokazuju da smanjenje emisija u Kjoto„periodu“ neće dovesti do ostvarenja ciljevaKonvencije i kako bi se ostvario kontinuitetborbe protiv klimatskih promena, 2007.godine započet je pregovarački proces podKonvencijom. Pregovarački proces trebaloje da 2009. godine dovede do usvajanjanovog ili do usvajanja amandmana naKjoto protokol kako bi se države članiceKonvencije pravovremeno pripremile zanjegovo sprovođenje od 2013. godine.Međutim, različiti stavovi država članicaKonvencije odložili su usvajanje ovakvogmeđunarodnog pravno obavezujućegdokumenta do 2015. godine, a čije bisprovođenje za sve države članice trebaloda započne od 2020. godine.Istovremeno, Evropska unija (EU) je 2009.godine definisala svoju politiku kontrole