Електронски билтен АТС-а - издање април/2012 - Akreditaciono ...

ATS potpisnik EA BLAsporazumaAkreditaciono telo Srbije (ATS) postaće jedna od članica - potpisnica bilateralnih sporazuma (BLA) Evropske organizacijeza akreditaciju (EA) o priznavanju akreditacijepromeniti status svog članstva u ovoj organizaciji da će umestodosadašnjeg statusa pridruženog člana steći status punopravnogčlana EA i u skladu sa tim će bilateralni sporazum sa EA biti zamenjenmultilateralnim.Natalija Jovičić Zarić, Dejan Krnjaić i Jelena PopovićTim EA je tokom veoma zahtevnog trogodišnjeg postupkaevaluacije ocenio da je ATS kompetentan i pouzdan partner EA, teje na sednici Saveta za multilateralne sporazume EA, koja je održana18. i 19. aprila 2012. godine u Kopenhagenu, doneta odluka opotpisivanju BLA sporazuma o priznavanju akreditacije izmeđuATS-a i EA na osnovu analize izveštaja sa „kolegijalnog ocenjivanja“ATS-a i to za sledeće oblasti akreditacije: laboratorija za ispitivanje,medicinskih laboratorija, laboratorija za etaloniranje, kontrolnih telai sertifikacionih tela za sertifikaciju proizvoda.ATS je uz veliku podršku Ministarstva ekonomije i regio-nalnograzvoja u protekle tri godine sproveo niz zajedničkih aktivnosti,koje su dovele do potpisivanja ovog sporazuma, od donošenjanovog Zakona o akreditaciji do unapređenja procesa akreditacijedonošenjem novih izdanja i izmenama dokumenata sistemamenadžmenta kako bi se uspostavio uređen sistem, efikasne ibrze procedure koje olakšavaju rad ATS-a i akreditovanih tela zaocenjivanje usaglašenosti.To zapravo znači da je omogućeno međusobno poverenje iprihvatanje izveštaja i sertifikata, koje izdaju akreditovana telaza ocenjivanje usaglašenosti u Srbiji, (laboratorije za ispitivanje,medicinske laboratorije, laboratorije za etaloniranje, kontrolna tela isertifikaciona tela za sertifikaciju proizvoda) i da je sistem akreditacije,koji je ustanovljen u Srbiji, ekvivalentan sa istim sistemom u drugimzemljama potpisnicama bilateralnih/multilaternih (BLA/MLA)sporazuma EA o priznavanju akreditacije.Potpisivanje sporazuma će se obaviti tokom meseca maja na 28.sednici Generalne skupštine EA u Madridu. Sporazum će, u imeATS-a i Republike Srbije potpisati dr Dejan Krnjaić, direktor ATS-a.Po dobijanju statusa kandidata za pridruživanje EU, ATS će na istojsednici Generalne skupštine EA, u skladu sa dokumentima EA,Potpisivanjem sporazuma između ATS-a i EA srpskoj ekonomijipostaje dostupno ne samo milionsko evropsko tržište nego i svetskotržište za proizvode u usluge ispitane i sertifikovane od stranenaših akreditovanih tela, čime se osigurava poverenje u kvaliteti bezbednost srpskih proizvoda i usluga i pruža se izuzetno važnatehnička podrška srpskoj ekonomiji u ostvarivanju konkurentnostina evropskom tržištu. Povezivanjem sistema akreditacije u Srbijisa evropskim i svetskim sistemima akreditacije obezbeđuje seprihvatanje rezultata ocenjivanja usaglašenosti sprovedenog uSrbiji.BLA/MLA sporazumi o priznavanju akreditacije (razlikuju se postatusu članstva u EA), omogućavaju ono što je ekonomskimjezikom merljivo, a to je uklanjanje trgovinskih barijera na načinda ljudi, proizvodi i usluge prelaze evropske i svetske granice.Akreditacija donosi poverenje u usluge akreditovanih laboratorija,sertifikacionih i kontrolnih tela, koje proizvodima, ljudima iuslugama daju „međunarodni pasoš za trgovinu“, upravo iz razlogašto su BLA/MLA sporazumi priznati na međunarodnom nivou odstrane međunarodnih organizacija za akreditaciju - Međunarodneorganizacije za akreditaciju laboratorija (ILAC) i Međunarodnogakreditacionog foruma (IAF).ATS je u periodu od 27. juna do 1. jula 2011. godine bio predmet„kolegijalnog ocenjivanja“ tima ocenjivača EA sa ciljem da seproveri usklađenost uspostavljenog sistema akreditacije u Srbijisa zahtevima standarda ISO/IEC 17011, odgovarajućim zahtevimaevropske regulative (Uredba (EC) 768/2008), kao i smernicamai uputstvima međunarodnih organizacija za akreditaciju. Timkolegijalnih ocenjivača je izneo mišljenje da u Srbiji postojineophodna zakonska osnova za rad Akreditacionog tela, da ATS imaadekvatne procedure koje stalno unapređuje, da su administrativnoosoblje i vodeći ocenjivači posvećeni svom poslu, kao i da sutehnički ocenjivači i eksperti kompetentni.Bostjan Godec, SA, Jelena Popović, MERR, Natalija Jovičić Zarić, ATS iThomas Facklam, DAkkS4

Značaj EA BLA/MLA sporazumaDržave članice EU i EFTA-e su uspostavile mrežu nacionalnihakreditacionih tela pod nazivom Evropska organizacija zaakreditaciju - EA koja omogućava da se kompetentnost svihlaboratorija, kontrolnih i sertifikacionih tela ocenjuje po istimprincipima u skladu sa međunarodnim standardima i procedurama.Nakon usvajanja evropskih propisa u oblasti unapređenja trgovineproizvodima na jedinstvenom Evropskom tržištu Evropska komisijadanas priznaje novu ulogu EA kao nadležnog tela koje se bavipitanjima akreditacije i navodi da je: „akreditacija od suštinskogznačaja za ispravan rad transparentog tržišta koje je orijentisano kakvalitetu“.Osnovna misija EA je unapređenje transparentnosti sistemaakreditacije država članica EU i drugih evropskih zemalja u okvirumreže potpisnica multilateralnih/bilateralnih sporazuma EA, kao iupravljanje sistemom kolegijalnog ocenjivanja kojim se dokazujeusaglašenost nacionalnog sistema akreditacije sa zahtevimarelevantnih standarda i dokumenata međunarodnih organizacija zaakreditaciju.Nacionalna akreditaciona tela, koja dokažu usaglašenost satraženim kriterijumima, potpisuju multilateralni/bilateralnisporazum sa EA, čime se omogućava međusobno poverenje iprihvatanje izveštaja i sertifikata, koje izdaju akreditovana telaza ocenjivanje usaglašenosti zemalja potpisnica, i predstavljajuefikasan mehanizam za uklanjanje trgovinskih barijera.BLA/MLA sporazumom EA se priznaje:• ekvivalentnost sistema akreditacije u zemljama potpisnicama;• podjednaka pouzdanost/priznavanje sertifikata i izveštaja kojeizdaju tela za ocenjivanje usaglašenosti akreditovana od stranenacionalnih akreditacionih tela zemalja potpisnica.Potvrda multilateralnih/bilateralnih sporazuma sa EA se održavaputem „kolegijalnog ocenjivanja“ koje sprovode ocenjivači izdrugih akreditacionih tela. Svrha ovih rigoroznih ocenjivanja na licumesta je da se verifikuje da potpisnice sporazuma, tj. akreditacionatela, u svakom trenutku rade u skladu sa međunarodno priznatimkriterijumima. Sprovođenje ovog procesa nadgleda Evropskakomisija, Savetodavni odbor EA i nadležni organi država.5

Nove akreditacijeAkreditaciono telo Srbije donelo je sledeće odluke o dodeli akreditacije, niz odluka o održavanju ili obnovi akreditacije,proširenju, odnosno smanjenju obima akreditacije, suspenziji, odnosno ukidanju akreditacije.april 2012. godineDodeljena je akreditacija laboratorijama za ispitivanje:• DP NOVI SAD GAS, za distribuciju gasa, održavanje iizvođenje, Novi Sad,• Institut za transfuziju krvi Srbije, Služba za laboratorijskui drugu dijagnostiku, odeljenje za biohemijska iimunohemijska ispitivanja, Beograd,• Prirodno matematičkifakultet Kragujevac, Centarza predklinička ispitivanjaaktivnih supstanci,Laboratorija za ćelijskui molekularnu biologiju,Kragujevac,i sertifikacionom telu za sertifikaciju sistema menadžmenta:• ICC CERTIFICATION CENTER DOO, Novi Sad.• TRC pro d.o.o., Laboratorija, Laboratorija za ispitivanje,Petrovaradin,mart 2012. godineDodeljena je akreditacija laboratoriji za ispitivanje:• Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo,Sektor za laboratorijska ispitivanja, Beograd,,i kontrolnim telima:• TELELINK, doo, Beograd,• DOO ENERGOBULL, Novi Sad,• SITEL d.o.o., Beograd,• SERVIS POPOVIĆ d.o.o.,Beograd,• SWAT d.o.o, Beograd..Takođe je doneta odluka oukidanju akreditacije kontrolnom telu:• D.O.O. IRVAS, Kruševac..januar i februar 2012. godineDodeljena je akreditacija laboratorijima za ispitivanje:• METALFER STEEL MILL DOO, Sremska Mitrovica,• Institut Kirilo Savić, AD Beograd, Laboratorija za ispitivanjekonstrukcija,• El Ex garant d.o.o., Laboratorija za ispitivanje, Beograd,• Akcionarsko društvo za proizvodnju petrohemijskihproizvoda, sirovina i hemikalija „HIP Petrohemija“ Pančevo - urestruktuiranju, RJ Mašinsko održavanje, Pančevo,• PATENTING d.o.o., Preduzeće za transfer tehnologije,inženjering, proizvodnju, trgovinu i usluge u oblastiprocesne industrije, Beograd,i kontrolnim telima:• Institut «Kirilo Savić» AD Beograd,• Saybolt Pan Adriatica d.o.o., Novi Sad,• MASTER OPITUS d.o.o.,Beograd,• Stevčević Co., Beograd,• VAGE GROUP d.o.o.,Beograd,• VAGA LIBELA DOO, Kraljevo,• EWG, doo, Niš,• Otvoreni atelje grada Beograda Arhitekton d.o.o. Beograd,• VAGA MONT AD, Beograd,• VUKAS MERING DOO, Zemun,• NS PETROL LAB, Novi Sad.Takođe je doneta odluka o ukidanju akreditacijelaboratorijama za ispitivanje:• Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu, Laboratorija za fizikui tehnologiju plazme, Beograd i• PD Centar za vinogradarstvo i vinarstvo d.o.o., Laboratorija zaispitivanje, Niš.http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=644http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=6506

Promena dokumentacije:Nova izdanja dokumenata tokom meseca februara i martaTokom meseca februara i marta 2012. godine godine stupila su na snagu nova izdanja dokumenata: Lista dokumenatakoji sadrže zahteve koje treba da ispuni podnosilac prijave za akreditaciju i akreditovano telo za ocenjivanjeusaglašenosti ATS-UP01, Smernice za primenu SRPS CEN/TS 15675 u postupku akreditacije laboratorija za ispitivanjeATS-UP20 i Smernice za iskazivanje obima akreditacije laboratorija za ispitivanje ATS-UP03.http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=649Poziv zainteresovanim telima za akreditaciju PT provajderaAkreditaciono telo Srbije je sprovelo niz aktivnosti u okviru proširenjasvog područja rada koje se odnose na akreditaciju provajdera zasprovođenje programa osposobljenosti (PT provajderi) prema SRPSISO/IEC 17043. U narednom periodu planiraju se završne aktivnosti narazvoju nove šeme akreditacije koje će obuhvatiti i sastanak sa svimzainteresovanim PT provajderima.Pozivaju se svi PT provajderi, zainteresovani za akreditaciju, da iskažusvoje namere pisanim putem. Informacija treba obavezno da sadrži ioblast PT aktivnosti za koju postoji namera za akreditacijom.Kontakt adrese su: azra.redzepovic@ats.rs i aleksandra.nikolic@ats.rs.Poseta eksperata sa GIZ/ACCESS projktaNatalija Jovičić Zarić, Thomas Schlüter, Tilman Denkler i Dejan KrnjaićU okviru projekta bilateralne podrške nemačke vladine organizacijeza tehničku pomoć, GIZ/ACCESS „Strategija razvoja infrastrukturekvaliteta“, 14. februara ove godine, u poseti Akreditacionom telu Srbije(ATS) bili su Thomas Schlüter i Tilman Denkler, eksperti iz Nemačke.Pored aktivnosti izrade Strategije sa preporukama za unapređenjeinfrastrukture kvaliteta i Akcionog plana za njeno sprovođenje, uokviru projekta je predviđen i uravnotežen razvoj svih komponentiinfrastrukture kvaliteta, odnosno pružanje podrške svim institucijamau ovoj oblasti – ATS-u, Direkciji za mere i dragocene metale i Institutuza standardizaciju Srbije. Kako bi bila realizovana podrška ATS-u, naovom sastanku se razgovaralo o potrebama ATS-a i mogućnostimapružanja adekvatne teničke pomoći od strane eksperata iz projekta.Od posebnog značaja je bilo angažovanje ovih vrsnih stručnjakaiz Nemačke u analizi Izveštaja tima ocenjivača EA i Izveštajaradne grupe Saveta za multilateralne sporazume EA (Task-ForceGroup), radi sprovođenja odgovarajućih mera u cilju potpisivanjamultilateralnog sporazuma i za akreditaciju sertifikacionih tela zasisteme menadžmenta.Saradnja sa drugim akreditacionim telimaRanko Nikolić, ATCG, Žarko Petrović, BATA, Trpe Ristoski, IARMi Dejan Krnjaić, ATSU prostorijama ATS-a, 23. februara, održan je zajednički sastanakpredstavnika Akreditacionog tijela Crne Gore (ATCG), Instituta zaakreditiranje Bosne i Hercegovine (BATA), Instituta za akreditacijuRepublike Makedonije (IARM) i ATS-a u skladu sa ranije potpisanimSporazumom o saradnji u oblasti akreditacije.Tokom sastanka je utvrđen Program saradnje za 2012.godinu, koja će biti obezbeđena kroz aktivnosti zajedničkogorganizovanja seminara i konferencija; uzajamnog obučavanjakadrova; razmene ocenjivača i tehničkih eksperata; obavljanjazajedničkog ocenjivanja i zajedničkog učestvovanja organizacijau međulaboratorijskim poređenjima.7

Obuke za sertifikaciona tela u oblasti uvođenjaGLOBALG.A.P. standarda i zaštite geografskog poreklaU okviru Programa švajcarsko-srpske trgovinske saradnje2009-2012 (Swiss-Serbian TCP 2009-2012) u oblasti uvođenjaGLOBALG.A.P. standarda i zaštite geografskog porekla(geographical indications - GI) održana je u Palati Srbija, uBeogradu, obuka za ocenjivače za potrebe akreditacije.Obuka se sastojala iz dva dela. U prvom delu, u trajanju od tri dana,stručnjaci iz Švajcarske su predstavili sledeće teme: opšte principestandarda EN 45011 i geografskih oznaka, uloge i kompetencijevodećih i tehničkih ocenjivača i eksperata, izveštavanje saocenjivanja, kao i iskustva Švajcarske u oblasti akreditacije isertifikacije geografskih oznaka.Hanspeter IschiGoran Savanović, vodeći ocenjivač ATS-a, je održao predavanjena temu uloge i zaduženja članova tima za ocenjivanje, procesocenjivanja, pravila ponašanja tokom ocenjivanja i Kodeksocenjivača. Prvi deo obuke je uključio i rad na terenu, gde supolaznici imali priliku da posete proizvodnju futoškog kupusa.Drugi deo obuke se odnosio na GlobalG.A.P. kada je FriedrichLüdeke, stručnjak iz FoodPlus-a, predstavio funkcionisanjesertifikacije od strane FoodPlus-a i glavne tehničke zahtevesertifikacionih aktivnosti. Takođe, polaznici su obišli Rudnap Agrar– proizvodnju jabuka, nakon čega je sledilo pisanje izveštaja oocenjivanju.Obuci je prisustvovalo 8 polaznika. Predavači na obuci su bili:Hanspeter Ischi (konsultant iz Švajcarske), Dominique Barjolle(REDD), Corinne Couilerot (REDD), Friedrich Lüdeke (Food Plus) iGoran Savanović (ATS).Polaznici obuke u rasadniku u Futoguhttp://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=6518

Sastanak sa predstavnicima akreditovanih ST zasertifikaciju sistema menadžmentaNatalija Jovičić Zarić i Dejan KrnjaićAkreditaciono telo Srbije je organizovalo sastanak sapredstavnicima akreditovanih sertifikacionih tela za sertifikacijusistema menadžmenta i sa predstavnicima sertifikacionih tela, kojasu u postupku akreditacije, 2. marta 2012. godine u prostorijamaATS-a.Glavna tema sastanka su bile predstojeće aktivnosti ATS-a uodnosu na ocenjivanje u skladu sa SRPS ISO/IEC 17021:2011,definisanje kriterijuma za auditore/proveravače sertifikacionihtela, kao i kriterijuma za osobe koje donose odluku o sertifikaciji.ATS će u narednom periodu izmeniti svoju politiku u vezi brojaosvedočenja u rad sertifikacionih tela za sertifikaciju sistemamenadžmenta o čemu su prisutni ovom prilikom obavešteni.Ovaj sastanak je prvi u nizu koje ATS namerava da organizuje unarednom periodu kako bi se izbeglo različito tumačenje zahtevaSRPS ISO/IEC 17021: 2011 i obavezujućih EA/IAF dokumenata.http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=648Sastanak na temu primene novih pravilnika iz oblastiopreme pod pritiskomAkreditaciono telo Srbije je, u saradnji sa Ministarstvom zainfrastrukturu i energetiku, 9. marta 2012. godine u prostorijamaATS-a organizovalo sastanak na temu primene novih pravilnika izoblasti opreme pod pritiskom.Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva (ZoranFilipović, pomoćnik ministra, Uroš Đurđević, načelnik Odeljenjaza inspekciju opreme pod pritiskom, Aleksandra Babić, šef Odsekaza pravne poslove i Olga Antić Miočinović, rukovodilac Grupe zatehničke poslove) i ATS-a (dr Dejan Krnjaić, direktor ATS-a, LjubicaŽivanić, načelnik Odeljenja za kontrolna i sertifikaciona tela,Natalija Jovičić Zarić, zamenik direktora ATS-a), kao i predstavniciakreditovanih kontrolnih i sertifikacionih tela i ocenjivači i tehničkieksperti ATS-a iz oblasti opreme pod pritiskom.Glavna tema sastanka je bila primena i način ocenjivanjazahteva Pravilnika o pregledima opreme pod pritiskom tokomveka upotrebe („Sl.glasnik RS“ br.87/11), Pravilnika o tehničkimzahtevima za projektovanje, izradu i ocenjivanje usaglašenostijednostavnih posuda pod pritiskom („Sl.glasnik RS“ br.87/11)i Pravilnika o tehničkim zahtevima za projektovanje, izradu iocenjivanje usaglašenosti opreme pod pritiskom („Sl.glasnik RS“br.87/11). Razjašnjene su trenutno uočene nedoumice u vezizahteva pomenutih pravilnika i odgovoreno je na niz pitanjaprisutnih. Doneti su određeni zaključci u vezi primene istih, kojiće biti sastavni deo ocenjivanja od strane ATS-a, a biće sadržaniu internim dokumentima ATS-a. Navedena dokumenta će, nakonusaglašavanja, biti javno dostupna i obavezujuća za primenu odstrane tela za ocenjivanje usaglašenosti u postupku akreditacije.http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=6479

Međunarodni dan akreditacije 2012. godineAkreditacija: karika u lancu proizvodnje bezbedne hrane i čiste vode za pićeČast nam je danajavimo da će seMeđunarodni danakreditacije održati9. juna 2012. godine.Težište ovogodišnjeteme je naakreditaciji kao kariciu lancu proizvodnjebezbedne hrane ičiste vode za piće.Svima nam jepotrebna dovoljnakoličina hrane i vodeda bismo preživeli,pri čemu cenehrane i vode morajubiti pristupačne, a sama hrana i voda moraju imati adekvatnunutritivnu vrednost i stepen bezbednosti.Lanac snabdevanja hranom i vodom se brzo menja zbog faktorakao što su povećan stepen urbanizacije, tehnološki razvoj u oblastiobrade i prerade, izmenjeni zahtevi i potrebe potrošača, kao i sveveća globalizacija lanaca snabdevanja.Takođe, potrošači u razvijenim zemljama pokazuju sve višeinteresovanja za način nastanka hrane, koju konzumiraju,odnosno za izvore vode i sadržaj minerala flaširane vode. Potrošačisu zabrinuti i zbog uticaja na životnu sredinu i zbog poslovne etikekada je reč o proizvodima koje konzumiraju.Zbog svih navedenih faktora je vrlo važno da potrošači imajupoverenja u bezbednost i sigurnost hrane i vode koju konzumiraju,kao i da sadržaj sastojaka tih proizvoda odgovara onima navedenimu deklaraciji. To poverenje nastaje primenom sistema upravljanjabezbednošću hranom, odgovarajućim pouzdanim ispitivanjima ikontrolama kako u domaćoj privredi tako i van vaše zemlje u svimfazama „od proizvodnje do konzumacije“.Sve je veći broj tela koje proveravajuusklađenost sa ovim standardima tako štopružaju usluge ispitivanja, etaloniranja,kontrolisanja i sertifikacije. Međutim,upravo se akreditacijom potvrđujenepristrasnost i kompetentnosttih tela da pružaju navedeneusluge.Akreditacija obuhvata veći brojoblasti u lancu snabdevanjačime se obezbeđuje da lica, kojakontrolišu subjekte u industrijihrane i vode, mogu da dokažuda rade u skladu sa odgovarajućimstandardima.Usluge akreditovanih laboratorija zaispitivanje se koriste kada želimo da ispitamoprisustvo kontaminenata ili da potvrdimo da sadržaj hrane ivode odgovara sastojcima navedenim u deklaraciji. Potrebnoje vršiti stalni nadzor i uzorkovanje kako bi se pre stavljanja upromet proverilo da sadržaj proizvoda uvek odgovara sadržajunavedenom na deklaraciji.Sisteme upravljanja bezbednošću hranomkoriste organizacije, koje su uključene u sveaspekte lanca snabdevanja hranomi vodom, kako bi pokazale damogu da drže pod kontrolombezbednosne rizike do trenutkakonzumacije. Rutinske higijenskeprovere se sprovode odstrane akreditovanihinspekcijskih tela.Sve je većibroj akreditovanihšema koje se odnosena „Fair Trade“ standarde, organskuhranu, preradu životinja, kao i zaštituživotne sredine.Akreditaciona tela, koja su ocenjena kaokompetentna, potpisuju sporazume kojima se podržavaprihvatanje izveštaja ispitivanja i sertifikata stranih akreditacionihtela. Ovi sporazumi, koji se potpisuju sa Međunarodnim forumomza akreditaciju (IAF) i Međunarodnom organizacijom za akreditacijulaboratorija (ILAC), eliminišu potrebu za ponovnim ispitivanjem,proverama ili sertifikacijom u svakoj zemlji uvoza. Na osnovuizveštaja i sertifikata, koji sadrže znak pomenutih multilateralnihsporazuma, zakonodavci mogu biti sigurni da klijenti akreditovanihTOU posluju u skladu sa priznatim standardima.Glavni događaji, medijske kampanje, kao i radionice iseminari će se dešavati uporedo sa proslavomMeđunarodnog dana akreditacije u preko90 zemalja kako bi javnost bila upoznatasa značajem akreditacije kada je reč osnabdevanju i upotrebom bezbednehrane i čiste vode za piće. Ukoliko želiteda saznate nešto više, molimo vas dakontaktirate svoje akreditaciono telo.Brošuru, izrađenu u čast proslave ovogdana, možete preuzeti sa vebsajtaILAC-a i IAF-a, a kratak promotivni filmse takođe može preuzeti sa Youtubekanala IAF-a i ILAC-a sa adrese:h t t p : / / w w w. y o u t u b e . c o m / u s e r /IAFandILAC .Pete Unger i Randy Dougherty, predsedavajućiILAC-a i IAF-a10

Aktuelnosti u Sektoru za infrastrukturu kvalitetaMinistarstva ekonomije i regionalnog razvojaJelena Popović, pomoćnik ministra,Sektor za infrastrukturu kvaliteta,Ministarstvo ekonomije i regionalnograzvojaDugoročni cilj Sektora zainfrastrukturu kva-liteta, saidejom da novouspostavljenisistem u ovoj oblastipostane deo jedinstvenogevropskog tržišta, ostvariće serealizacijom strateških ciljevakao što su:• kreiranje okvira zaslobodan protok robausklađen sa pravilima EU,pre svega pravilima iz „novogpaketa mera“ iz 2008. godine, donetim na nivou EU; može se rećida je ovaj cilj u potpunosti ostvaren kroz usvajanje četiri krucijalnazakona, koja uređuju donošenje tehničkih propisa i ocenjivanjeusaglašenosti, standardizaciju, akreditaciju i metrologiju, a sve ufunkciji plasiranja bezbednog proizvoda na srpsko tržište;• preuzimanje evropskih direktiva „novog pristupa“; ove godinetrebalo bi da se zaokruži paket preuzetih pomenutih evropskihdirektiva iz nadležnosti Ministarstva ekonomije i regionalnograzvoja;• nastavak preuzimanja evropskih standarda; Srbija je preuzelameđunarodnu obavezu da do 2012. godine preuzme 80%evropskih standarda. Zaključno sa 2011. godinom je preuzeto70% evropskih standarda i ostaje da se ostatak evropskihstandarda preuzme do kraja 2012. godine. Samo u 2011. godini jepreuzeto 13.896 evropskih standarda od kojih 9.456 objavljenihod strane CEN-a i 4.331 standard objavljen od strane CENELEC-a;• unapređenje akreditacije; kada je akreditacija u pitanjuove godine očekujemo jedan veliki iskorak – potpisivanjebilateralnog/multilateralnog sporazuma Akreditacionog telaSrbije sa Evropskom organizacijom za akreditaciju što će imatiza posledicu priznavanje sistema akreditacije i, samim tim,predtstavljaće krupan korak ka evropskim integracijama uopšte;• unapređenje metrologije; u metrolologiji je uspostavljensistem za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda i etaloniranjemerila; Srbija je potpisnik CIPM MRA za određene mogućnostietaloniranja i merenja (CMC) koje se nalaze u BIPM (BureauInternational des Poids et Mesures – Međunarodni biro za tegovei mere), odnosno bazi podataka (BIPM KCDB). Etaloniranjem seobezbeđuje sledivost do međunarodnih etalona SI jedinica zasve korisnike u Republici Srbiji (privreda, industrija, laboratorijeza etaloniranje, tela za ocenjivanje usaglašenosti i dr.);• uzajamno prihvatanje industrijskih proizvoda u trgovini sačlanicama EU - potpisivanje ACCA sporazuma - ostvarenje ovogstrateškog cilja dolazi na kraju, po realizaciji gore pomenutihciljeva. Naime, neophodno je da, po uspostavljanju svihelemenata sistema, uključujući i evropske direktive koje supreuzete u naš pravni sistem, bude ocenjeno koja je to industrijskaoblast u Srbiji pokrivena preuzetim evropskim direktivama, kojaje „najspremnija za slobodan protok roba na tržištima Evrope isveta”.Kao što možemo videti iz priloženog, srpski sistem infrastrukturekvaliteta je na dobrom putu da postane deo evropskog unutrašnjegtržišta i to konstruktivnim naporima svih učesnika: Ministarstvaekonomije i regionalnog razvoja, Instituta za standardizacijuSrbije, Akreditacionog tela Srbije i Direkcije za mere i dragocenemetale.1. Horizontalni pravni okvir i akti za sprovođenjezakonaČetiri ključna zakona, četiri stuba koji čine temelj srpskeinfrastrukture kvaliteta (Zakon o tehničkim zahtevima zaproizvode, Zakon o standardizaciji, Zakon o akreditaciji i Zakono metrologiji) je usvojeno prethodnih godina i u potpunostiusaglašeno sa Uredbom 765/2008/EZ, Uredbom 764/2008/EZ iOdlukom 768/2008/EZ. Prošle godine usvojen je i peti zakon kojinije u neposrednoj vezi sa unapređenjem sistema infrastrukturekvaliteta, ali je takođe veoma značajan - Zakon o kontrolipredmeta od dragocenih metala. Uz ove zakone, doneti su sviakti za sprovođenje Zakona o tehničkim zahtevima za proizvodei ocenjivanje usaglašenosti, Zakona o standardizaciji, kao i Zakonao akreditaciji. U oblasti metrologije, od ukupno 19, doneto je 13podzakonskih akata i to: devet pravilnika, tri uredbe i jedna odluka(preostalih šest podzakonskih akata nalaze se u proceduri), a uoblasti dragocenih metala od 15 predviđenih zakonom u pripremisu dva podzakonska akta.2. Preuzimanje evropskih Direktiva „novogpristupa“a) preuzimanje evropskih direktiva iz nadležnosti Ministarstvaekonomije i regionalnog razvojaOd 2009. do 2011. godine, ministar za ekonomiju i regionalnirazvoj je doneo pet pravilnika kojima su preuzete: Direktiva obezbednosti mašina, Direktiva o niskonaponskoj opremi, Direktivao elektromagnetnoj kompatibilnosti, Direktiva o bezbednostiliftova i Direktiva o ličnoj zaštitnoj opremi. Liste srpskih standarda,čijom primenom se obezbeđuje pretpostavka usaglašenostisa zahtevima iz donetih pravilnika, redovno se ažurira. Radi štolakše upotrebe pravilnika kojima su transponovane direktive11

proizvodnje; takođe, ukoliko imaju sopstvene mogućnosti(svoje laboratorije) mogu i sami da završe ocenjivanjeusaglašenosti proizvoda pre njegovog plasiranja na tržište(self-certification);o niskonaponskoj opremi, elektromagnetnoj kompatibilnosti ibezbednosti mašina, Sektor za infrastrukturu kvaliteta je pripremioi, na sajtu Ministarstva, objavio vodiče i uputstva za njihovuprimenu.U ovoj godini planira se izrada i donošenje dva pravilnika i to:Pravilnika o opremi i sistemima koji se koriste u potencijalnoeksplozivnoj atmosferi, a kojim se transponuje ATEX Direktiva, iPravilnika o buci koju emituju mašine koje se koriste na otvorenom,a kojim se preuzima evropska direktiva 2000/14/ES.U oblasti metrologije, tri evropske direktive „novog pristupa“ suu završnoj fazi preuzimanja; radi se o Direktivi o merilima (MID),Direktivi o neautomatskim vagama (NAWI) i Direktivi o prethodnoupakovanim proizvodima (Directive on pre-packaged products).b) za uvoznike je veoma značajno uvođenje „potvrde ousaglašenosti“ kao dokumenta koji treba dobiti odrelevantnog tela za ocenjivanje usaglašenosti da bi seproizvod plasirao na srpsko tržište; drugim rečima proizvodi,za čije ispitivanje nije potrebna „treća strana“ (što čini oko 90%proizvoda u Evropi), podležu samo proveri dokumentacije kojaprati proizvod (deklaracija proizvođača, izveštaj o ispitivanju),bez ispitivanja samog proizvoda; samim tim, posledica novogkoncepta je da proizvodi ne podležu duplom ispitivanju isertifikaciji na način da se prvo ispitaju u inostranstvu pase ponovo uzima njihov uzorak za ispitivanje u Srbiji, štoznačajno olakšava i pojeftinjuje proceduru uvoza i stavljanjaproizvoda na srpsko tržište. Za proizvode, čiju usaglašenostsa zahtevima novih pravilnika proizvođač ne može da ispitasam (u svojoj laboratoriji), potrebno je angžovati treću stranu(laboratoriju za ispitivanje, kontrolno telo, sertifikacionotelo); u ovom slučaju, prema odredbama novih propisa, stranisertifikati „treće“ strane, koji prate robu, mogu biti priznatiu formi rešenja od strane nadležnog ministra u utvrđenomb) Preuzimanje evropskih direktiva iz nadležnosti drugihministarstavaIz nadležnosti ostalih ministarstava preuzete su: Direktive o opremipod pritiskom (PED), Direktiva o jednostavnim posudama podpritiskom (SPVD) i Direktiva o telekomunikacijskoj terminalnojopremi (RTTED); prema zahtevima koji se javljaju iz privrede,neophodno je otpočeti rad na usklađivanju sa evropskimtehničkim zakonodavstvom u oblasti građevinskih proizvoda,vozila i hemikalija.3. Primena novog horizontalnog zakonodavstva,kao i preuzetih evropskih direktiva – primenanovog koncepta za plasiranje proizvoda natržišteNovim propisima u oblastiinfrastrukture uveden je novikoncept poslovanja kada je rečo proizvodnji, uvozu i izvozuindustrijskih proizvoda kojipodrazumeva poslovanje ponovim pravilnicima kojima supreuzete evropske direktive(električna i elektronska oprema,liftovi, lična i zaštitna oprema,mašine...); istovremeno supreuzeti i evropski standardi kojiprate ove direktive:a) za proizvođače je od izuzetnevažnosti činjenica da su dobilimogućnost da proizvode postandardima kojim se uvodenove tehnologije u procespostupku koji vodi komisija za priznavanje stranih ispravanadležnog ministarstva; priznati sertifikati se registruju uRegistru stranih isprava kod Ministarstva za ekonomiju iregionalni razvoj i za svaki sledeći uvoz istog proizvoda nijepotreban novi postupak već izvod iz Registra za proizvodu pitanju; tako se i u ovom slučaju skraćuje procedura, jerponovo nema duplog ispitivanja proizvoda, već se samo kodnadležnog ministarstva vodi postupak za priznavanje straneisprave koji je daleko kraći i jednostavniji;c) izvoznici (ovo je naročito značajno za strane investitore), zbogprimene novih, unapređenih standarda, sa kojima proizvodimoraju biti usaglašeni da bi bili usaglašeni sa zahtevima novihpravilnika (pretpostavka usaglašenosti), imaju mogućnost daizvoze kvalitetnije i sigurnije proizvode.Da bi funkcionisao novi koncept poslovanja u Srbiji, potpisan je iProtokol o saradnji između Ministarstva ekonomije i regionalnograzvoja, Ministarstva finansija-Uprave Carina i Ministarstvapoljoprivrede, trgovine šumarstva i vodoprivrede, kao prvimodel koordinacije nadzora nad tržištem; ovakav model ima,između ostalog za cilj razmenu informacija između tri institucijeo potencijalno opasnim proizvodima koji se mogu pojaviti nasrpskom tržištu ili prilikom uvoza.12

Kao ilustraciju sprovođenja novih propisa možemo navestii imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti po novomkonceptu; do sada je ukupno imenovano 6 tela za ocenjivanjeusaglašenosti, a doneto je 12 rešenja: (jedno telo može bitiimenovano za više oblasti pa se broj imenovanih tela i rešenjao imenovanju ne poklapaju). Od 6 imenovanih tela tri suimenovana za sprovođenje postupka usaglašenosti u skladusa pravilnikom kojim je preuzeta Direktiva o elektromagnetnojkompatibilnosti, 5 tela je imenovano za ocenjivanje usaglašenostiu skladu sa pravilnikom kojim je preuzeta Direktiva o bezbednostimašina, 3 tela su imenovana za ocenjivanje usaglašenostiu skladu sa Pravilnikom kojim je preuzeta Direktiva oniskonaponskoj opremi i jedno telo je imenovano za ocenjivanjeusaglašenosti u skladu sa pravilnikom kojim je preuzeta Direktivao bezbednosti liftova; u toku su još tri postupka za imenovanjetela za ocenjivanje usaglašenosti. Podaci o telima mogu se naćina web strani www.tehnis.merr.gov.rs.U metrologiji je, po novom konceptu, ovlašćeno više kontrolnihtela za ocenjivanje usaglašenosti - ukupno četrnaest, pretežno zamerila kao što su vage i sprave za merenje tečnog goriva.Još jedna ilustracija sprovođenja novih propisa u Srbiji svakakoje razvijanje jedinstvenog informativnog centra o tehničkojregulativi u Srbiji „TEHNIS“; TEHNIS obuhvata portal, aplikativnisoftver i bazu podataka sa registrima koji se odnose na tehničkepropise; može se reći da TEHNIS ima tri komponente:a) sadrži pet vrsta registara, jer je Ministarstvo ekonomijei regionalnog razvoja koordinator u oblasti tehničkihpropisa, a to su: 1) registar važećih tehničkih propisa 2)registar tehničkih propisa u pripremi 3) registar imenovanihi ovlašćenih tela za ocenjivanje usaglašenosti 4) registarovlašćenih tela za overavanje merila i 5) registar inostranihisprava o usaglašenosti koje važe u Republici Srbiji.b) TEHNIS predstavlja elektronski alat za obavljanje funkcije„Enquiry Point-a“, tj. kontaktne tačke za pružanje informacijaSTO i EU o tehničkim propisima i prijavljivanje tehničkihpropisa u fazi pripreme (notifikacija) u skladu sa STOSporazumom o tehničkim barijerama u trgovini - TBT ievropskom direktivom (98/34) o pribavljanju informacija uoblasti tehničkih propisa i standarda.c) Portal TEHNIS ima za cilj da pruži informacije privredi,potrošačima, tržišnoj inspekciji o: novinama u radu Sektoraza infrastrukturu kvaliteta u okviru Ministarstva ekonomijei regionalnog razvoja, informacije o tehničkoj regulativiSrbije, tekstove svih zakona i drugih propisa iz delokrugaSektora, tekstove važećih tehničkih propisa, tekstove Vodičaza primenu tri nova pravilnika (LVD, EMC, MD), kao i drugeinformacije o infrastrukturi kvaliteta u Srbiji.Uz uspešnu primenu novih propisa, važno je napomenuti iobuku/edukaciju privrede koju je Sektor za infrastrukturukvaliteta organizovao u vidu seminara o novim tehničkimpropisima; održana su dva ciklusa seminara u junu inovembru 2011. godine u saradnji sa regionalnim privrednimkomorama na temu „primena novih tehničkih propisa u oblastibezebednosti mašina, niskonaponske opreme i elektromagnetnekompatibilnosti“; seminari su trajali 21 dan, a obuci jeprisustvovalo 600 privrednika, predstavnika tržišne inspekcije ilokalnih carinskih ispostava.4. Jačanje institucijaa) Akreditaciono telo Srbije (ATS)Sve aktivnosti ATS-a su usmerene ka potpisivanju EA/MLA – štopredstavlja ključni preduslov za prihvatanje sertifikata, izdatihod akreditovanih organizacija u Srbiji, na tržištu EU; Novi Zakon,Osnivački akt i Statut ATS-a su omogućili da sistem akreditacijebude potpuno usaglašen sa principima evropske akreditacije iUredbom 765/2008/EZ; u aprilu 2011. imenovan je novi Nadzornii novi Upravni odbor ATS-a; u junu 2011. izvršena je ocenjivačkaposeta EA – “peer evaluation”; u junu 2011. je održana 1. sednicanovog Saveta za akreditaciju kao savetodavnog stručnog tela zaoblast akreditacije.b) Institut za standardizaciju Srbije (ISS)U oblasti standardizacije su doneti Zakon, Osnivački akt i StatutISS-a, koji su usklađeni sa principima EU, što sve ima za ciljispunjenje uslova za punopravno članstvo u CEN/CENELEC; ISSplanira da do kraja 2012. godine preuzme preko 80% EN standarda(u 2012. planirano objavljivanje ukupno 4.245 srpskih standarda);u rad organa ISS-a uključene su sve zainteresovane strane13

(skupština, upravni odbor, nadzorni odbor, tehničke komisije,stručni saveti); počela je edukacija o primeni srpskih standarda štoje od izuzetne važnosti za srpsku privredu - u 2011. godini ISS jeorganizovao 8 seminara za privredu i to:• SRPS ISO 9001 (2 termina)• Oprema za ličnu zaštitu (tri termina)• SRPS ISO/IEC 27001 (dva termina)c) Direkcija za mere i dragocene metaleU oblasti metrologije je novi Zakon o metrologiji usklađen sa OIML(preporukama D1 i D9) i evropskom praksom; U skladu sa novimzakonskim rešenjima:• utvrđene su jasne uloge svih aktera u sistemu metrologije• uspostavljen je sistem ovlašćivanja tela za overavanje merila• uveden je novi koncept za etaloniranje• izvršena je reorganizacija DMDM-a - onemogućen svakieventualni sukob interesa• postavljen je novi menadžment DMDM-a i izvršena jereorganizacija unutrašnjih organizacionih jedinica radiusklađivanja sa novim Zakonom.Pored navedenog, osnovan je Metrološki savet kao stručnosavetodavno telo. U skladu sa potpisanim CIPM MRA, etaloni iuverenja o etaloniranju i merenju, izdati od DMDM-a, uzajamnose priznaju širom sveta.Strategija će se zasnivati na 4 analize koje prethode izradi tekstaStrategije (prve dve u toku):- analiza sistema za ocenjivanje usaglašenosti (“provider side”),- analiza strukture industrije Srbije u pogledu potreba zauslugama u infrastrukturi kvaliteta (“demand side”),- analiza institucija infrastrukture kvaliteta – ISS, ATS, DMDM,- analiza funkcionalnosti uspostavljenog pravnog okvira ipreispitivanje rešenja koje je ustanovio Zakon o tehničkimzahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti.Pored teksta Strategije sa preporukama za unapređenjeinfrastrukture kvaliteta, pripremiće se i Akcioni plan za sprovođenjestrategije.Iz svega gorenavedenog, jasno i nedvosmisleno proizilazi da uprocesu uspostavljanja novog i modernog sistema infrastrukturekvaliteta, kao budućeg ključnog segmenta unutrašnjeg tržišta islobodnog protoka roba, moraju se postići tri osnovna cilja:1. stavljanje na tržište bezbednih proizvoda sa postepenimuklanjanjem tehničkih barijera u trgovini,2. Jačanje zaštite potrošača i3. Unapređenje konkurentnosti srpske privrede.Naime, zaokruživanjem novog sistema infrastrukture kvaliteta,Republika Srbija će biti nekoliko koraka bliže EU i njenimvrednostima koje će imati direktan pozitivan uticaj na:- srpske privrednike koji će proizvoditi, uvoziti i izvoziti saograničenim tehničkim barijerama ili bez njih,- potrošače kojima će biti garantovan bezbedan proizvod,- državu koja će biti u mogućnosti da pojednostavi procedurekontrole kada je u pitanju bezbednost proizvoda, na prvommestu uspostavljajući adekvatnu saradnju i koordinacijuizmeđu carinske administracije i tržišne inspekcije.Ostvarenjem ova tri cilja Republika Srbija će biti u poziciji dapostane aktivan učesnik u trgovini na tržištima Evrope i sveta.5. Strategija razvoja infrastrukture kvaliteta uSrbijiNakon perioda intenzivne harmonizacije sa evropskim propisima,Sektor za infrastrukturu kvaliteta je u 2011. godini započeopripreme na izradi Strategije razvoja infrastrukture kvaliteta usaradnji sa nemačkom nevladinom organizacijom za tehničkupomoć - GIZ, u okviru višegodišnjeg programa ACCESS -Assistance to the Competitiveness and Compatibility for the EUof Serbian SME. Ova Strategija je od izuzetnog značaja za sveaktere infrastrukture kvaliteta u Srbiji budući da treba da pokažedugoročni pravac razvoja ove oblasti u Srbiji, kao i eventualnemanjkavosti novouspostavljenog sistema infrastrukture kvaliteta.Jednom rečju, može se reći da je dugoročni cilj Strategijeuravnotežen razvoj svih komponenti (standardizacija, akreditacija,metrologija, ocenjivanje usaglašenosti), tj. stabilan i održiv sisteminfrastrukture kvaliteta usklađen sa potrebama i planovima razvojaindustrije Srbije.14

Analiza kapaciteta i potreba industrije za uslugama kojepružaju institucije infrastrukture kvalitetaPoziv privrednim subjektima na saradnju radi pripremeanalize stanja i potreba industrije za uslugama koje pružajutela za ocenjivanje usaglašenosti (laboratorije za ispitivanjeili etaloniranje, sertifikaciona tela za proizvode ili sistememenadžmenta, kontrolna tela), Institut za standardizacijuSrbije, Akreditaciono telo Srbije, Direkcija za mere i dragocenemetale.Izrada Strategije unapređenja infrastrukture kvaliteta,između ostalog podrazumeva analizu kapaciteta i potrebapojedinih grana industrije za uslugama koje pružaju institucijeinfrastrukture kvaliteta. U okviru raspoloživih sredstava,analizom će biti obuhvaćeni prvenstveno privredni subjektiiz sledećih oblasti: električnih i elektronskih aparata i mašina,mašinogradnje, lične zaštitne opreme, građevinskih proizvodai opreme pod pritiskom (pre svega proizvodi obuhvaćenievropskim direktivama za bezbednost mašina, liftova,niskonaponsku opremu, elektromagnetsku kompatibilnost,ličnu zaštitnu opremu, opremu pod pritiskom, građevinskeproizvode).Za potrebe ove analize Ministarstvo ekonomije i regionalnograzvoja pripremilo je upitnik i poslalo ga na 40 adresa privrednihsubjekata koji su identifikovani kao ključni predstavniciindustrije u pomenutim privrednim granama. I pored toga,radi sveobuhvatnijeg sagledavanja stanja i potreba industrijeza uslugama, koje pružaju institucije infrastrukture kvaliteta,neophodno je aktivno učešće što šireg kruga predstavnikaindustrije. Zato molimo privredne subjekte da popunjavanjemupitnika doprinesu realnom sagledavanju stanja u pogleduprimene tehničke regulative i da popunjen upitnik dostave naelektronsku adresu tbtinfo@merr.gov.rs, najkasnije do krajamaja 2012. godine. Upitnik možete preuzeti u .doc formatuna sajtu http://www.tehnis.merr.gov.rs. Zahvaljujemo narazumevanju što će samo potpuno popunjeni upitnici bitiobrađeni.Pored upitnika, predstavnici Ministarstva će, zajedno sapredstavnicima programa nemačke tehničke podrške Srbiji(projekat GIZ ACCESS), posetiti određeni broj privrednihsubjekata od kojih se očekuju informacije o realnim potrebamai poteškoćama sa kojima se susreće industrija kada je upitanju primena tehničkih propisa, odnosno celokupnog tzv.tehničkog zakonodavstva.Donošenjem Strategije unapređenja infrastrukturekvaliteta definisaće se naredni koraci za ujednačen razvojsvih komponenti infrastrukture kvaliteta: standardizacije,metrologije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti. U tomsmislu, cilj Strategije je da postavi prioritete razvoja za naredniperiod u ovoj oblasti, u skladu sa potrebama industrije, a uokvirima novog zakonodavnog miljea.Ukoliko imate potrebe za dodatnim informacijama u vezi sasprovođenjem ove analize, molimo vas da se obratite na e-mailadresu: tbtinfo@merr.gov.rs.15

Tema broja:Klimatske promeneKlimatske promene i EUKlimatske promene su izazov za sve nas. Temperature rastu, obrascipadavina se menjaju, glečeri se tope, nivo mora je sve viši i ekstremnivremenski događaji, kao štu su poplave i suše, postaju sve učestaliji.Šta više, predviđa se da će dramatične posledice klimatskihpromena postati još intenzivnije u narednim decenijama.Stoga je u narednom periodu veliki izazov pred nama kada se radio ovoj oblasti. Politika Evropske unije (EU) u oblasti klimatskihpromena ima za cilj da, vodeći međunarodne pregovore ipomažući svetu da se bori sa posledicama degradacije planete,Evropu učini vodećim regionom u borbi protiv klimatskihpromena u svetu.Evropska unija traži ekonomičan način da evropsku privredu učiniprivredom odgovornom prema životnoj sredini koja vodi računao što manjoj potrošnji energije. U poslednje dve decenije emisijase smanjila za 16%, dok je u istom periodu ostvaren ekonomskirast u iznosu od 40%. Ukoliko postojeće zakonodavstvo bude upotpunosti implementirano, Evropska unija je na putu da dostignesvoje ciljeve za 2020. godinu, smanji nivo emisije za 20% ispodnivoa iz 1990. godine i za 20% poveća učešće odnovljenih izvoraenergije u svom energetskom miksu. Trenutno smo na samo polaputa do trećeg cilja za 2020. godinu – poboljšanje energetskeefikasnosti za 20%; ipak, mnogo veći napori će biti neophodnikako bi se ovaj cilj ispunio. Do 2050. godine Evropa bi moglasmanjiti većinu svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte.Čiste tehnologije predstavljaju budućnost evropske privrede.U želji da na pravi način reflektuje povećanu političku pažnju ineophodnost da se povećanje prosečne globalne temperaturezadrži ispod 2°S u odnosu na pred-industrijski nivo, Evropskaunija je u februaru 2010. godine osnovala namenski Generalnidirektorat za klimatske akcije ( „DG CLIMA“ ). U okviru Komisije,DG CLIMA blisko sarađuje sa drugim odeljenjima Komisije vodimeđunarodne pregovore o klimatskim promenama, pomaže EUda se nosi sa posledicama klimatskih promena i ispuni ciljeve „20-20-20“ za 2020.godinu:• Smanjenje emisije gasova staklene bašte u EU za najmanje20% ispod nivoa iz 1990. godine,• 20% iskorišćene energije u EU dolazi iz obnovljivih izvora,• Postići smanjenje korišćenja primarne energije od 20% uodnosu na projektovane nivoe, poboljšanjem energetskeefikasknosti.Svojim „Planom za prelazak na privredu sa konkretno niskimprocentom ugljenika u 2050. godini“ Evropska komisija jeprevazišla ciljeve za 2020. godinu i utvrdila plan za postizanjedugoročnih ciljeva – da se domaća emisija smanji za 80 – 95% dosredine veka – kao što je dogovoreno od strane šefova država ivlada Evropske unije. Plan ukazuje na to kako sektori odgovorniza emisiju u Evropi – proizvodnja električne energije, industrije,transport, zgrade i građevinarstvo, kao i poljoprivreda – mogu unarednim decenijama preći na ekonomiju sa niskim procentomugljenika.U prilogu navedenim ciljevima, Komisija (DG CLIMA) i zemlječlanice EU razvijaju i primenjuju sistem trgovine emisijama (EUETS) i promovišu njegovo povezivanje sa drugim sistemimatrgovine ugljenikom sa krajnjim ciljem da izgrade međunarodnotržište trgovanja ugljenikom. Osim toga, Komisija pratiimplementaciju ciljeva za smanjenje emisije zemalja članica vansektora EU ETS („Odluka o zajedničkim naporima“). Što se tičeakcija u oblasti klimatskih promena, EU je usvojila zakonodavstvou oblasti monitoringa i izveštaja o gasovima sa efektom staklenebašte, izdvajanja i skladištenja ugljenika, efikasnosti vozila istandarda kvaliteta goriva, fluorisanih gasova i supstanci kojeoštećuju ozonski omotač. Značajne mere, koje se odnose naklimatske promene, su razvijene i u drugim oblastima politike EUkao što su energetika, transport, životna sredina, poljoprivreda iistraživanje – što ukazuje na to da je međusektorska saradnja odsuštinske važnosti u ovoj oblasti.Tokom razvoja i implementacije politike i zakonodavstva uoblasti klimatskih promena, svi akteri na nacionalnom nivou EUsu pozvani da učestvuju. Pored toga, Komisija podržava zemljekandidate za članstvo u EU da usklade svoje aktivnosti (takođe uoblasti klimatskih promena) sa standardima EU.16

ReCAP семинар о климатским променамаNacionalni seminar o klimatskimpromenama “Mogućnosti, prednosti iizazovi politike i zakonodavstva Evropskeunije u oblasti klimatskih promena“ održanje 29. i 30. marta 2012. godine u hoteluHajat, Beograd, u organizaciji Ministarstvaživotne sredine, rudarstva i prostornogplaniranja i u saradnji sa projektom„Regionalna mreža za pristupanje u oblastizaštite životne sredine (RENA)“ koji finansiraEvropska komisija.Seminar je održan u okviru projekta RENAčiji je cilj unapređenje regionalne saradnjeizmeđu zemalja zapadnog Balkana i Turskeu oblasti životne sredine i klimatskihpromena tokom procesa pristupanjaEvropskoj uniji. RENA projekat se sastojiod četiri radne grupe od kojih se jednabavi tematikom vezanom za klimatskepromene. Radna grupa za klimu pružapodršku potencijalnim kandidatima izemljama kandidatima poput Srbije uprocesu usaglašavanja zakonodavstva sazakonodavstvom Evropske unije u oblastiklimatskih promena, kao i u procesupripreme i implementacije politike istrategije koja se odnosi na klimatskepromene.Kako je navedeno u Strategiji proširenja,koju je Evropska komisija objavila 2011.godine, napori, koje zemlje ulažu u oblastiklimatskih promena, moraju biti adekvatnopropraćeni podizanjem javne svesti iizgradnjom kapaciteta.Seminar je otvorio šef delegacije EU u Srbiji,Vensan Dežer, koji je tom prilikom istakaoznačaj ove teme za sve nas budući da ćedramatične posledice klimatskih promenapostati još intenzivnije u narednimdecenijama. Budući da je Srbija nedavnopostala kandidat za članstvo u EU, moraćeda razmišlja o borbi protiv klimatskihpromena, ali će u tome imati podršku ipomoć Evropske unije. Naglasio je da suza Srbiju od suštinskog značaja kapacitetiza realizaciju zakona koji uređuju ovuoblast. Srbija će morati da definiše jasnupolitiku u oblasti klimatskih promena kakobi doprinela smanjenju emisije gasova ipovećanju energetske efikasnosti. Premarečima ambasadora Dežera sprovođenjetakve politike će doneti Srbiji noveinvesticije, a samim tim i nova radna mesta.Ministar životne sredine, rudarstva iprostornog planiranja, Oliver Dulić, je napočetku svog izlaganja naglasio da je Srbijaozbiljno pristupila primeni zakonodavstva,koje uređuje ovu oblast, i počelaodgovorno da razmišlja o zaštiti životnesredine i klimatskim promenama kako biostavila bolji svet budućim generacijama.Neodgovorno ponašanje bi ugrozilo450.000 porodica koje žive od poljoprivrede.Iako Srbija još uvek nema obavezukvantifikovanog smanjenja emisije gasovasa efektom staklene bašte, u toj oblasti umnogim segmentima ne zaostaje u odnosuna zemlje članice i sarađuje sa EU. Srbijuočekuju velike investicije u energetskomsektoru i u oblasti zaštite životne sredine,posebno u oblasti upravljanja otpadom.Do 2016. godine Srbija će biti u obavezida primenjuje direktivu Evropske unije otrgovini gasova sa efektom staklene baštekako bi se smanjila potrošnja energije udomaćinstvima i industriji, ali i povećalaproizvodnja energije iz obnovljivihizvora. Prema njegovim rečima, procenesvetskih naučnika pokazuju da ne bitrebalo potcenjivati posledice klimatskihpromena, zbog čega je neophodnointenzivno raditi na borbi protiv klimatskihpromena uvođenjem novih standarda,unapređenjem tehnologija i znanja, kao imodernizovanjem industrije.Direktorka Kancelarije za evropskeintegracije Vlade Srbije, Milica Delević,istakla je da je veoma važno usaglašavanjepropisa u oblasti životne sredine sastandardima EU i da je cilj Sporazuma ostabilizaciji i pridruživanju približavanjestavova svih strana u okviru političkogdijaloga o važnim međunarodnim pitanjima– među kojima je i pitanje klimatskihpromena. Jedan od načina privlačenjainvestitora jeste primena evropskihstandarda u svim oblastima, a naročito uprivredi. Ukoliko se proces harmonizacijepropisa nastavi, Srbija bi bila u poziciji da,srednjoročno, preuzme obaveze iz članstvau skoro svim oblastima pravne tekovine EU.Šef Odseka za međunarodne imeđuinstitucionalne odnose Gene-ralnogdirektorata Evropske komisije za klimu,Laurence Graff, istakla je da je ovo pitanjena kojem se mora hitno raditi budući daje prošle godine povećan broj ektremnihvremenskih prilika kako u Srbiji tako iširom sveta, a posledice će osetiti posebnoindustrija i poljoprivreda. Ona je podsetilada EU ulaže veliki napor i sredstva kako bismanjila emisiju gasova i da je cilj da sepređe na tzv. „low carbon“ privredu. U tomcilju je tokom 2008. i 2009. godine usvojenpaket propisa koji uređuje ovu oblast u EU.Posebno je istakla koliko je važno ispunjenjetzv. „20-20-20“ ciljeva do 2020. godine.Tokom svoje prezentacije Imre Csikós,koordinator Radne grupe za klimatskepromene (RENA), predstavio je strukturuRENA-e koja uključuje 4 radne grupe, alii postignute rezultate korisnika projekta(zemlje Zapadnog Balkana i Turska).17

Klimatske promene - problem ili izazovDanijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene, Ministarstvo životnesredine, rudarstva i prostornog planiranja18Osmotrene i očekivane promeneklimeProučavanje pojava menjanja klimejedna je od naučnih disciplina kojom sesvetska nauka bavi već dugi niz godina.Naučna istraživanja potvrdila su postojanjeprirodnih uticaja na promene klime, kao štosu promene položaja Zemlje u odnosu naSunce, varijacije Sunčevog zračenja i slično.S druge strane, naučno dokazane činjenice70-tih godina prošlog veka ukazale su napojavu „dodatnih” promena klime Zemljeu odnosu na očekivane, usled prirodnihuticaja. Ove „dodatne” promene klimeodnosno zagrevanje klimatskog sistemaprema četvrtom izveštaju Međunarodnogpanela o promeni klime, objavljenom2007. godine, su nesumnjive. Istovremeno,prema ovom izveštaju zagrevanjeklimatskog sistema je, sa verovatnoćomod 90%, posledica ljudskih aktivnosti.Drugim rečima, ljudske aktivnosti kao štosu korišćenje fosilnih goriva u industrijskojproizvodnji i saobraćaju i promena načinakorišćenja zemljišta i poljoprivredneproizvodnje osnovni su uzroci povećanjakoncentracija gasova sa efektom staklenebašte (GHG) u atmosferi odnosno globalnogzagrevanja.Pored ocena dosadašnjih promena klimei njihovih uzroka pomenuti izveštajMeđunarodnog panela o promeni klimedaje i različita scenarija očekivanih promenaklime do kraja ovog veka. Scenarija zaviseod faktora poput nivoa privrednog razvoja,raspoloživosti resursa, porasta brojastanovnika, razvoja i upotrebe tehnologijapraćenih malim emisijama GHG i slično.Ovako izrađeni scenariji predviđaju porastprosečne globalne temperature od 1,1 do6°S do kraja ovog veka.Pored potrebe rešavanja samog problemapromene klime, nastalog kao rezultataljudskih aktivnosti, svakako je sve izraženijapotreba rešavanja problema uticaja ovihpromena na sektore i sisteme, odnosnoprilagođavanja na izmenjene klimatskeuslove. Četvrti izveštaj Međunarodnogpanela o promeni klime potvrđuje većprisutne uticaje promena klime, uzočekivanje da će ih projektovano globalnozagrevanje značajno pojačati.Borba protiv klimatskih promenaOkvirna konvencija UN o promeni klime(Konvencija) utvrđuje na međunarodnomnivou opšti okvir borbe protiv klimatskihpromena. Konvencija podstiče idustrijskirazvijene zemlje na stabilizaciju emisijagasova sa efektom staklene bašte, ali ih nato ne obavezuje. To čini Kjoto protokol kojije proistekao iz Konvencije. Kjoto protokolutvrđuje kvantifikovane obaveze smanjenjaemisija gasova sa efektom staklene bašteza 38 industrijski razvijenih zemalja uperiodu od 2008 - 2012. godine u odnosuna emisije ovih gasova iz 1990. godine, kaotzv. bazne godine. Istovremeno, zemlje urazvoju, prema Kjoto protokolu, nemajuobavezu kvantifikovanog smanjenjaemisija gasova sa efektom staklene bašteu pomenutom periodu. Značajno je i daKjoto protokol utvrđuje obavezu smanjenjaemisija šest gasova sa efektom staklenebašte: ugljendioksida (CO2), metana (CH4),azotsuboksida (N2O), fluorougljovodonika(HFCs), perfluorugljovodonika (PFCs) isumporheksafluorida (SF6). Drugim rečima,borba protiv klimatskih promena u okviruKonvencije i Kjoto protokola podrazumevaaktivnosti koje direktno ili indirektnodovode do smanjenja emisija ovih šestgasova.S obzirom da Protokol definiše obavezesmanjenja emisija GHG za period 2008-2012. godine, kao i da naučne činjenicepokazuju da smanjenje emisija u Kjoto„periodu“ neće dovesti do ostvarenja ciljevaKonvencije i kako bi se ostvario kontinuitetborbe protiv klimatskih promena, 2007.godine započet je pregovarački proces podKonvencijom. Pregovarački proces trebaloje da 2009. godine dovede do usvajanjanovog ili do usvajanja amandmana naKjoto protokol kako bi se države članiceKonvencije pravovremeno pripremile zanjegovo sprovođenje od 2013. godine.Međutim, različiti stavovi država članicaKonvencije odložili su usvajanje ovakvogmeđunarodnog pravno obavezujućegdokumenta do 2015. godine, a čije bisprovođenje za sve države članice trebaloda započne od 2020. godine.Istovremeno, Evropska unija (EU) je 2009.godine definisala svoju politiku kontrole

emisije GHG kroz Paket za klimu i energiju.Poštujući odredbe Paketa za klimu i energiju,EU je i na međunarodnom nivou preuzelaobaveze smanjenja emisija GHG i u perioduod 2013. do 2020. godine obezbeđujućikontinuitet akcija u borbi protiv klimatskihpromena na teritoriji svojih država članica.Zakonodavstvo Evropske unijeBorba protiv klimatskih promena već dužiniz godina spada u prioritetne aktivnostidržava članica EU. Akcije (mere i aktivnosti)borbe protiv klimatskih promena utvrđenesu zakonodavstvom EU, koje poredkonkretnih zakonskih akata u oblastiklimatskih promena, uključuju i one kojedefinišu principe i prakse u različitimsektorima, a u svrhu borbe protiv klimatskihpromena.Ipak, kada se posmatra zakonodavstvo EUdirektno definisano kao zakonodavstvo uoblasti klimatkih promena ono je definisanoPaketom za klimu i energiju Evropske unije(EU Paket). Takođe, strateško, dugoročno,opredeljenje EU za smanjenje emisijaGHG utvrđeno je tzv. Mapom puta 2050(Roadmap 2050). Oba dokumenta nastalasu u procesu pregovora pod Konvencijom.Značajno je da je EU na međunarodnomnivou i u pregovaračkom procesu podKonvencijom jedina izašla sa ovakokonkretnim merama, koje su u skladu sanaučnim činjenicama i rezultatima, odnosnorezultatima istraživanja Međunarodnogpanela o promeni klime.EU Paket utvrđuje obaveze smanjenjaemisija GHG država članica EU za period2013 - 2020. godina. Najjednostavnijerečeno, EU Paket definiše odluku EU da ćesmanjiti svoje emisije GHG za najmanje20% do 2020. godine, u odnosu na emisijeiz 1990. godine. Ovakvo smanjenje emisijadržava članica EU praćeno je povećanjemudela energije proizvedene iz obnovljivihizvora energije za 20% u ukupnoj potrebnojkoličini energije i povećanjem energetskeefikasnosti za 20% na nivou EU.Suštinski, osnov EU Paketa čini set direktiva,odluka i pratećih dokumenata kojeobavezuju države članice na određenemere i aktivnosti u cilju smanjenja emisijaGHG.Direktiva o sistemu trgovine emisijama(Emissions Trading System - ETS), kaodeo EU Paketa, jedna je od najzahtevnijihdirektiva EU uopšte. Direktiva predstavljaosnov borbe protiv klimatskih promenaEU, definišući sistem smanjenja emisija izindustrije i avio saobraćaja na finansijskiopravdan način. Značajno je da su pored27 država članica u sistem trgovineemisijama EU uključeni, dobrovoljno, iIsland, Linhenštajn i Norveška, što dodatnopotvrđuje opravdanost ovakvog sistema.Istovremeno, u zemljama poput Japana jeu postupku uspostavljanja sličan sistemtrgovine emisijama.Trenutno, sistem trgovine emisijamaEU uključuje emisije iz postrojenja zaproizvodnju energije, toplana, rafinerija,cementara, čeličana i postrojenja zaprozvodnju gvožđa, stakla, kreča, cigle,keramike, pulpe i papira. Od 2013. godinesistem će biti proširen i na petrohemiju iindustriju aluminujuma i amonijaka, ali ineke dodatne GHG, pored onih utvrđenihKjoto protokolom.Sam princip sistema trgovine emisijamapodrazumeva utvrđivanje ograničenjaemisija za svaku od kompanija/postrojenja.Pored ograničenja kompanije dobijaju iodređeni broj emisionih dozvola kojimameđusobno mogu da trguju.Na kraju svake godine kompanije morajupokriti dodeljenim emisionim dozvolamasvoje kompletne emisije. U suprotnomplaćaju ogromne kazne. U slučaju da jekompanija ostvarila propisano smanjenjeemisija, odobrene emisione dozvole možesačuvati ili prodati drugoj kompaniji.Fleksibilnost, koju daje sistem trgovineemisijama, se ogleda u mogućnostiostvarenja smanjenja emisija sopstvenimmerama i aktivnostima u slučajevima kadaje to isplativije nego direktna kupovinadozvola.Pored toga, princip, definisan Direktivom osistemu trgovine emisijama, podrazumevaodređeno smanjenje emisionih dozvolau periodu do 2020. godine. Na ovaj načinostvariće se smanjenje emisija od 21% uodnosu na emisije iz 2005. godine.Jedan od ključnih preduslova za efikasnurealizaciju sistema trgovine emisijamaje uspostavljanje transparentnog ijedinstvenog sistema monitoringa iizveštavanja o emisijama. U tom smislupostrojenja i avio kompanije, uključeneu ovaj sistem, moraju pripremati godišnjiplan monitoringa, na osnovu kojegprate smanjenje emisija tokom godinei izveštavaju o istom Evropsku komisiju.Podaci iz godišnjeg izveštaja moraju biti19

verifikovani od strane akreditovanogverifikatora pre podnošenja Komisiji. Ovaprocedura, koja obuhvata monitoring,izvešavanje i verifikaciju (MRV), predstavljadeo tzv. „ciklusa usklađenosti” (“compliancecycle”) Direktive o sistemu trgovineemisijama EU.Usvajanje zakonodavnog okvira EU, kojiće detaljno definisati procedure, formei kriterijume za MRV za period od 2013do 2020. godine, uključujući i zahtevekoje moraju da ispune verifikatori iakreditaciona tela, se očekuje u prvojpolovini 2012. godine. Za sada je evidentnoda će verifikaciju moći obavljati isključivoinstitucije/kompanije, a ne pojedinci kao štoje to slučaj u periodu do kraja 2012. godine.Potencijalni verifikatori moraće da ispunezahteve, odnosno da budu akreditovaniprema standardu ISO 14065.Prednost izmena, koje će važiti od 2013.godine, odnosno jedinstvenog MRV sistemana nivou EU, se ogleda, između ostalog, i umogućnosti verifikacije izveštaja ne samona teritoriji države, na kojoj je verifikatorakreditovan za ovu vrstu delatnosti, već iu ostalim držama uključenim u EU sistemtrgovine emisijama.S obzirom da smanjenje emisija iz industrijei avio saobraćaja, utvrđeno Direktivomo sistemu trgovine emisijama, ne možeu potpunosti obezbediti ostvarenjeciljeva smanjenja emisija GHG definisanihEU Paketom, Paket uključuje i Odlukuo zajedničkom naporu na smanjenjuemisija (Effort Sharing Decision). OvaOdluka definiše ciljeve smanjenja emisijaiz drumskog saobraćaja, poljoprivrede,domaćinstava i otpada. Odlukom sudefinisane različite obaveze smanjenjaemisija iz navedenih sektora za različitedržave članice EU i one su definisane naosnovu nivoa ekonomskog razvoja države.Hvatanje i skladištenje ugljenika (Carboncapture and storage - CCS), kao deoEU Paketa, podrazumeva korišćenjetehnologije hvatanja i skladištenjaugljenika emitovanog iz industrijskihprocesa. Tehnologija potrebna za ovu vrstuaktivnosti još uvek je na nivou pilot, odnosnoispitivanih tehnologija. Istovrmeno, EUima jasne ciljeve komercijalizacije istih uperiodu od narednih par godina.Ciljevi povećanja korišćenja obno-vljivihizvora energije u ukupno proizvedenojenergiji uvedeni su kroz Direktivuza promovisanje korišćenja energijeproizvedene iz obnovljivih izvora (Directiveon the promotion of the use of energy fromrenewable sources – RES Directive). Oviciljevi takođe su različiti za različite državečlanice EU u zavisnosti od trenutnih udelaproizvodnje energije iz obnovljivih izvora,ekonomskog nivoa razvoja i slično.Povećanje energetske efikanosti do 2020.godine kao jedan od uslova ostvarenjaciljeva EU Paketa, države članice EU definišukroz akcione planove. Svaka država članicau obavezi je da prati nivo ostvarenjapredloženih akcija u okviru ovih planovai na osnovu istih revidira i priprema novemere i aktivnosti povećanja energetskeefikasnosti na nacionalnom nivou.Pored navednih delova EU Paketa za klimui energiju značajno je napomenuti i da nizEA ima aktivnu ulogu u stvaranju bolje životne sredine - EU Emission Trading System (ETS)EA je predložila na koji način ćeakreditacija tela za verifikaciju uskladu sa standardom ISO 14065postati deo EA MLA sporazuma.Već smo pomenuli da je Generalnaskupština EA potvrdila da je ova novaaktivnost (verifikacija) definisana nanivou 2 MLA sporazuma, kao i da seova aktivnost zasniva na standarduISO 14065 za EMAS verifikatore, a dase definicijom verifikacije potvrđujeda je standard ISO 14065 standardnivoa 3.Uskoro se očekuje usvajanje finalneverzije Uredbe EK o akreditaciji iverifikaciji (A&V), pa je stoga planiranoda EA i njene članice realizujumnogobrojne aktivnosti tokom 2012.godine budući da će primena Uredbezapočeti od 1. januara 2013. godine.Nakon utvrđene potrebe za revizijomdokumenta EA-6/03: Dokument zapriznavanje verifikatora u skladu saETS Uputstvom EU (EA Documentfor Recognition of Verifiers underthe EU ETS Directive), Generalnaskupština EA je naložila Komitetu zasertifikaciona tela da započne radna reviziji pomenutog dokumentau skladu sa novom verzijom Uredbeo akreditaciji i verifikaciji. Rad nareviziji pomenute uredbe će biti jedanod prvih zadataka Radne grupe zaakreditaciju GHG verifikatora.20

direktiva i odluka u različitim sektorimadefiniše zapravo aktivnosti koje za rezultatimaju borbu protiv klimatskih promena.Dugoročno/strateško planiranjeOsnovni princip EU u borbi protiv klimatskihpromena je obezbeđivanje kontinuitetaakcija, što prevashodno zahtevadugoročno, odnosno strateško planiranje.Uzimajući u obzir ovaj princip i želeći daobezbedi sigurnost, pre svega za industriju,EU je usvojila tzv. Mapu puta 2050. Ovajdokument predstavlja strateški dokumentEU koji sadrži tri moguća scenarijasmanjenja emisija do 2050. godine. Mapaputa 2050 pokazuje opredeljenje EU dau dugoročnom periodu do 2050. godinekontinuirano smanjuje svoje emisije, a ucilju razvoja sektora energetike na načinkoji će obezbediti proizvodnju energije2050. godine bez emisija GHG.kako do 2020. tako i do 2050. godine uvelikoj meri zavise i od uticaja promeneklime na sektore i sisteme, EU se paralelnobavi i problematikom prilagođavanja naizmenjene klimatske uslove (adaptacijom).Prepoznajući značaj prilagođavanjana izmenjene uslove kao jednog odključnih faktora za održivi razvoj, EU jeusvojila tzv. Beli papir (WHITE PAPER -Adapting to climate change: Towardsa European framework for action) kaostrateški dokument u oblasti adaptacije.Osnovni cilj ovog dokumenta je podizanjeznanja, uključivanje adaptacije u politike,povećanje otpornosti sektora i sistema napromene klime na nivou država članica EU.Značajno je pomenuti da adaptacija nijezakonski propisana i obavezujuća, već zasada spada u dobrovoljne aktivnosti državačlanica.Analizirajući akcije i zakonodavstvo EU uoblasti borbe protiv klimatskih promenaevidentno je da rešavanje ovog problemazahteva niz koordiniranih i kontinuiranihakcija. Saradnja svih zainteresovanih stranau kreiranju i sprovođenju politika jedan jeod osnovnih izazova i obezbeđuje održivostsprovođenja akcija, kako u kratkoročnomtako i dugoročnom periodu. Realizacijaaktivnosti u ovoj oblasti na način kakose realizuje na nivou EU omogućuje, uzodređena opravdana i isplativa ulaganja,obezbeđivanje novih radnih mesta i novihoblasti rada, ali i povećanje konkurentnostikompanija na međunarodnom i tržištu EU.Uticaji izmenjenih klimatskih uslova narazličite sektore i sisteme već su vidljivi kakona globalnom tako i na nivou EU i očekivanjasu da će ovi uticaji biti sve izraženiji.Takođe, uzimajući u obzir da sve planiraneaktivnosti u smislu smanjenja emisija GHG,21

Metrologija:Završena javna rasprava o predlozima tri nova pravilnikaLucija Dujović, pomoćnik direktora Direkcije za mere i dragocene metaleJavna rasprava o sledećim predlozimapravilnika čije je donošenje planiranoProgramom rada Vlade za drugikvartal 2012. godine, a kojima će bititransponovane direktive Evropske unijeu zakonodavstvo Republike Srbije jezavršena 20. februara 2012. godine:1. Pravilnik o mernim instrume-ntimakojim će se transponovati Direktivao mernim instrume-ntima (Directive2004/22/ES - Directive 2009/137/ESon Measuring Instruments – MID).Cilj ove direktive je da se ukloneprepreke u trgovini merilima, kao i da se2. Pravilnik o vagama sa neautomatskimfunkcionisanjem kojim ćese transponovati Direktiva o vagamasa neautomatskim funkcionisanjem(Non-AutomaticWeightingInstruments – NAWY Directive2009/23/ES).3. Pravilnik o postupku ispitivanjaprethodno upakovanih proizvodakojim će biti transponovane direktive,koje se odnose na prethodnoupakovane proizvode, i to: Direktivao usklađivanju zakona država članicakoja se odnosi na izradu određenihprethodno upakovanih proizvodaoznačenih masom ili zapreminom(Council Directive of 20 January 1976of the approximation of the laws of theMember States relating to the markingupby weight or by volume of certainprepackaged products, 76/211/ EES),Direktiva kojom se propisuju pravila onominalnim količinama za prethodnoupakovane proizvode koja su opšteprirode i uvek primenljiva, kao dopunaDirektive 76/211/EEZ, (Directive2007/45/EC of the European Parliamentand of the Council of 5 September 2007,laying down rules on nominal quantitiesfor prepacked products, repealingCouncil Directives 75/106/EES and80/232/EEC, and amending CouncilDirective 76/211/EEC).omogući jedinstveno tržište.Ova direktiva odnosi se na sledećamerila:1) vodomeri;2) gasomeri i korektori zapremine gasa;3) brojila aktivne električne energije;4) merila toplotne energije;5) merni sistem za neprekidno idinamičko merenje količina tečnostiosim vode;6) automatske vage;7) taksimetri;8) merila dužine opšte namene iugostiteljske posude (materijalizovanemere);9) merila dužine;10) analizatori izduvnih gasova.Cilj ove direktive je da se uklone preprekeu trgovini vagama sa neautomatskimfunkcionisanjem, kao i da se omogućijedinstveno tržište.Područje primene ove direktive odnosi sena određivanje mase, i to:- za potrebe komercijalnog poslovanja;- radi izračunavanja putarine, carine,poreza, premije, kazne, naknade,odštete ili sl;- u medicinskoj praksi kod vaganjapacijenata za svrhe praćenja,dijagnostikovnja i lečenja;- za određivanje cene za svrhe direktnejavne prodaje i pripreme prethodnihpakovanja i sl.Transponovanjem ovih direktiva krozdonošenje jednog Pravilnika o postupkuispitivanja prethodno upakovanihproizvoda omogućiće se propisivanje:- metroloških zahteva prethodnoupakovanih proizvoda označenihmasom ili zapreminom;- postupak ispitivanja prethodnoupakovanih proizvoda označenihmasom ili zapreminom;- metroloških zahteva i načina zaispitivanje mernih boca, kao i- metrološki nadzor nad prethodnoupakovanim proizvodima.22

Objavljeni pravilnici iz oblasti dragocenih metalai metrologije• Pravilnik o načinu ispitivanja tipamerila za pojedine vrste merila(„Službeni glasnik RS”, broj 22/12) jeobjavljen 23. marta 2012. godine,a stupio je na snagu 31. marta2012. godine. Ovim pravilnikomse propisuje način na koji se vršiispitivanje tipa merila za merila zakoja je obavezno izdavanje uverenjao odobrenju tipa merila. Merila zakoja je obavezno izdavanje uverenjao odobrenju tipa merila su merilaodređena Pravilnikom o vrstamamerila za koja je obavezno overavanjei vremenskim intervalima njihovogperiodičnog overavanja („Službeniglasnik RS”, broj 49/10). Danomstupanja na snagu ovog pravilnikaprestaje da važi Pravilnik o načinuna koji se vrši ispitivanje tipa merila(„Službeni list SRJ”, broj 14/95).• Pravilnik o obrascu i sadržini službenelegitimacije lica ovla-šćenog završenje metrološkog nadzora(„Službeni glasnik RS”, broj 16/12) jeobjavljen 7. marta 2012. godine, apočinje da se primenjuje od 14. aprila2012. godine. Ovim pravilnikombliže se propisuje obrazac i sadržinaslužbene legitimacije lica ovlašćenogza vršenje metrološkog nadzora, kaoi način vođenja evidencije o izdatimslužbenim legitimacijama.• Pravilnik o načinu priznavanjainostranih žigova na predmetima oddragocenih metala („Službeni glasnikRS”, broj 9/12) je objavljen 5. februara2012. godine i stupio je na snagu13. februara 2012. godine, kojim sebliže propisuje način priznavanjainostranih žigova na predmetima oddragocenih metala.23

Pravilnik, ogleda se u tome da se ovajpravilnik primenjuje na daleko veći brojproizvoda, odnosno vrsta lične zaštitneopreme, u odnosu na do sada važeće propiseu ovoj oblasti. Namera donosioca Pravilnikaje da se ovim pravilnikom na sveobuhvatannačin urede tehnički, odnosno bitnizahtevi za zdravlje i bezbednost za svuličnu zaštitnu opremu koja se stavlja natržište i/ili u upotrebu u Republici Srbiji,za razliku od dosadašnje regulative koja jepropisivala tehničke zahteve za ograničenbroj proizvoda iz ove oblasti.S obzirom na raznovrsnost i veliki brojproizvoda, koji su obuhvaćeni definicijomlične zaštitne opreme, ovaj pravilnikpropisuje kategorizaciju i razvrstavanjelične zaštitne opreme.Kategorizacija i razvrstavanje lične zaštitneopreme se propisuju, prevashodno, zbograzličitih oblika rizika, odnosno različitogstepena rizika koji su prisutni prilikomkorišćenja raznih vrsta opreme.Tako je članom 6. Pravilnika propisano dase kategorizacijom lična zaštitna opremadeli na sledeće kategorije: kategorijaI (jednostavna), kategorija II (obična) ikategorija III (zahtevna). Rezultat ovakvekategorizacije je definisanje konkretnihpostupaka za ocenjivanje usaglašenosti,koji se moraju sprovesti pre stavljanja natržište i/ili upotrebu pojedinih kategorijalične zaštitne opreme, a cilj ovih postupakaje obezbeđivanje optimalnog nivoa zaštitezdravlja i bezbednosti korisnika. Detaljnorazvrstavanje pojedinih vrsta lične zaštitneopreme u odgovarajuće kategorije dato jeu Prilogu 5 Pravilnika (član 7).KATEGORIJE I VRSTE LZO1. LZO ZA ZAŠTITU SLUHAVRSTA LZOKATEGORIJA1.1 Sva oprema za zaštitu sluha (koja se stavlja u uši ili nosi preko njih). II2. LZO ZA OČIVRSTA LZOKATEGORIJA2.1 Sva oprema za zaštitu očiju i filteri. II2.2 Oprema za zaštitu očiju i filteri, projektovana i izrađena za upotrebu u okruženju s visokom temperaturom čiji su učinci uporedivi s onima pri temperaturiIIIvazduha od +100°C ili više i za koju može biti karakteristično prisustvo infracrvenog zračenja, plamena ili veće količine rastopljenog materijala.2.3 Oprema za zaštitu očiju i filteri, projektovana i izrađena za zaštitu od jonizirajućeg zračenja. III2.4 Oprema za zaštitu očiju i filteri, projektovana i izrađena za zaštitu od električne struje. III2.5 Naočare i maske za plivanje ili ronjenje. I2.6 Oprema za zaštitu očiju i filteri, projektovana i izrađena isključivo za zaštitu od sunčevih zraka, sunčane naočare za individualnu i profesionalnu upotrebu.Ovo uključuje slučajeve kad su naočare obojene nakon proizvodnje ili bilo kojeg drugog sklapanja nakon proizvodnje (npr. postavljanje sunčanih zaštitnihIsočiva u okvir koji nema znak usaglašenosti).2.7 Skijaške naočare svih vrsta, osim korekcionih naočara. I3. LZO ZA ZAŠTITU OD PADA S VISINEVRSTA LZO3.1 Sva oprema projektovana i izrađena za zaštitu od pada s visine za individualnu i profesionalnu upotrebu (rad na visini, padovi s čamaca, planinarenje,penjanje po stenama, speleologija). Ova kategorija takođe uključuje opremu za rad na visini i s podrškom (pojaseve, trake oko bedara itd.).Napomena: ova oprema uključuje pojaseve (trake oko bedara, pojaseve oko ramena, itd.) i svu opremu namenjenu pričvršćivanju korisnika za objekat, uzizuzetak tačaka oslonca koji su sastavni deo prirodnog ili izgrađenog objekta.- Oprema ove vrste uključuje i opremu za profesionalnu upotrebu, kao što su: povezna užad, pokretne sprave za zaustavljanje pada, karabineri, spojnice,tačke oslonca i dr.- Oprema ove vrste uključuje i opremu za planinarenje, penjanje po stenama i speleologiju, kao što su: spojnice (jednostavna užad), užad za penjanje(dvostruka užad), produžene petlje, karabineri, hvataljke za uže, zaglavci, planinarski klinovi, klinovi za led, sprave za pridržavanje za upotrebu na veštačkimzidovima za penjanje i dr.Napomena: na kategorizaciju ne utiče činjenica da je oprema fabrički proizvedena/sklopljena ili da ju je proizveo/sklopio onaj koji je i sam poslodavac/korisnik (npr. dvostruko povezno uže).KATEGORIJAIII4. LZO ZA ZAŠTITU GLAVEVRSTA LZOKATEGORIJA4.1 Sve vrste kaciga uključujući i sportske kacige II4.2 Kacige projektovane i izrađene za upotrebu u okruženju s visokom temperaturom, čiji su učinci uporedivi s onima pri temperaturi vazduha od +100°Cili više i za koji može biti karakteristično prisustvo infracrvenog zračenja, plamena ili većih količina rastopljenog materijala.III4.3 Kacige projektovane i izrađene za zaštitu od električne struje. III4.4 Laka oprema za zaštitu glave projektovana i izrađena za zaštitu vlasišta glave. I25

9. LZO ZA ŠAKE I RUKEVRSTA LZOKATEGORIJA9.1 Sva oprema s dodacima (odvojivim ili ne), projektovana i izrađena naročito za zaštitu ruku (ruke i/ili šake). II9.2 Oprema s dodacima (odvojivim ili ne), projektovana i izrađena za zaštitu od opasnosti u vezi s električnom strujom tokom rada pod opasnim naponomili koja se upotrebljava kao izolaciona oprema za zaštitu od visokog napona.9.3 Oprema s dodacima (odvojivim ili ne), uključujući i vatrogasnu opremu, projektovana i izrađena za upotrebu u okruženju s visokim naponom čiji suučinci uporedivi s onima pri temperaturi vazduha od +100°C ili više i u kojem može biti karakteristično prisustvo infracrvenog zračenja, plamena ili većihkoličina rastopljenog materijala.9.4 Oprema s dodacima (odvojivim ili ne), projektovana i izrađena za upotrebu u okruženju s niskim naponom čiji su učinci uporedivi s onima pri temperaturivazduha od -50°C ili niže.IIIIIIIII9.5 Oprema s dodacima (odvojivim ili ne), projektovana i izrađena za osiguranje ograničenog opsega zaštite od hemijskih štetnosti ili jonizujućeg zračenja. III9.6 Oprema s dodacima (odvojivim ili ne) za profesionalnu upotrebu, projektovana i izrađena za zaštitu od sredstava za čišćenje s blagim delovanjem (pranjesudova, čišćenje itd.).9.7 Oprema s dodacima (odvojivim ili ne), projektovana i izrađena za zaštitu od mehaničkog delovanja s površinskim učincima (ubodi pri šivenju, vrtniradovi, prljavi poslovi, bavljenje sportom).9.8 Oprema s dodacima (odvojivim ili ne) za profesionalnu upotrebu projektovana i izrađena za zaštitu od vrućine ili opasnosti pri rukovanju s vrućimpredmetima, gde korisnik nije izložen temperaturama većim od +50°C ili opasnim uticajima (udarcima) te od uobičajeno hladnog vremena.III9.9 Suve rukavice za ronioce. IIOva oprema uključuje svu LZO koja štiti ruke ili delove ruku uključujući rukavice, rukavice bez prstiju, naprstnjake, opremu koja štiti samo prste ili samo dlan itd.Proizvođač označava proizvode i opasnosti u odnosu na koje je obezbeđena zaštita, zajedno s trajanjem zaštite.10. LZO ZA ZAŠTITU OD UTAPANjA ILI ZA UPOTREBU KAO POMOĆNA SREDSTVA ZA PLUTANjE, ODNOSNO PLIVANjEVRSTA LZOKATEGORIJA10.1 Sva oprema projektovana i izrađena zbog sprečavanja utapanja ili koja se upotrebljava kao pomoćno sredstvo i koja uključuje pomoćna sredstva zaplutanje, odnosno plivanje.Napomena:Oprema iz stava 1. ove tačke uključuje još i:II- užad i drugu opremu koja se koristi za izvlačenje iz vode nakon propadanja kroz led;- plivačka odela s ugrađenim plovcima;- narukvice za plivanje.11. LZO KOJA ŠTITI OD OPASNOSTI U VEZI S ELEKTRIČNOM STRUJOMVRSTA LZO11.1 Napomena: Zaštitna oprema za zaštitu od električne struje je već navedena u gornjim tabelama ovog priloga.Opasni napon je napon, koji je jednak ili veći od 50 V naizmenične struje ili 75 V jednosmerne struje.11.2 Zaštitna oprema (obuća, odeća i sl.) za zaštitu od statičkog elektriciteta.Napomena: ova oprema se koristi u okruženju u kojem je moguć rizik od eksplozije.KATEGORIJAIIIII12. LZO PROJEKTOVANA I IZRAĐENA ZA ZAŠTITU OD MEHANIČKOG DEJSTVAVRSTA LZOKATEGORIJA12.1 Sva LZO projektovana i izrađena za zaštitu korisnika od vibracija. II12.2 LZO projektovana i izrađena za zaštitu kože korisnika od trenja (npr. pojačanja). I12.3 LZO projektovana i izrađena za zaštitu korisnika od povećanog nivoa rizika proizašlog od sudara s drugim licima ili od pada pri bavljenju sportom (npr.štitnik za leđa za planinske bicikliste, fudbalski štitnici za potkolenice, hokejaški štitnici i dr.).II12.4 LZO projektovana i izrađena za zaštitu korisnika od uticaja G-sila (npr. okovratnik za vozače kartinga, štitnik za vrat za vozače autotrka i sl.). II12.5 Oprema za zaštitu od manjih udaraca i vibracija koji ne utiču na vitalne delove tela i čiji učinci ne mogu prouzrokovati nepopravljive lezije (kao što sulake kacige za zaštitu potiljka, rukavice, lagana obuća i dr.).I12.6 Sportska oprema za zaštitu od manjeg udarca pri padu (zaštita od masnica, ogrebotina, lakih opekotina i sl.), kao što su odbojkaški štitnici za kolena i sl.). I27

13. OPREMA ZA SPAŠAVANjEVRSTA LZO13.1 Maska za reanimaciju, pod uslovom da ta maska, osim omogućavanja odgovarajućeg veštačkog disanja, ima i zaštitnu funkciju za spasioca (npr. zaštitaod zaraze pri kontaktu s ustima žrtve) – u tom slučaju je je LZO13.2 Ako je oprema za spašavanje nošena pre nesreće, a pomaže spašavanju, onda je ta oprema LZO.Npr. mokro odelo koje se stalno nosi radi zaštite od pothlađivanja u slučaju pada u vodu je LZO.14. MOTOCIKLISTIČKA OPREMAKATEGORIJAZavisno od vrstezaštiteZavisno od vrstezaštiteVRSTA LZOKATEGORIJA14.1 Motociklistička odeća i dodatna zaštita (npr. rukavice, čizme) koje samo štite od klimatskih uticaja za profesionalnu upotrebu. I14.2 Motociklistička odeća i dodatna zaštita (npr. rukavice, obuća) za koju je obezbeđena dodatna zaštita (npr. štitnici od udarca za udove, štitnici za leđa,laktove ili ramena, zaštita od rezova, ogrebotina i dr.).II15. ODEĆA UOČLjIVA SA VELIKE UDALjENOSTI I PRIBORVRSTA LZOKATEGORIJA15.1 Odeća uočljiva sa velike udaljenosti II15.2 Pribor uočljiv sa velike udaljenosti (npr. viseći pribor kao što su viseće oznake) II28

prilagodi sprovođenju ovog pravilnika.S tim u vezi, propisano je da isprava ousaglašenosti, izdata na osnovu propisakoji prestaju da važe danom početkaprimene ovog pravilnika, važi do istekaroka važnosti u skladu sa tim propisom, anajkasnije do 1. jula 2013. godine (član 24).Danom početka primene ovog pravilnika,prestaju da važe:1) Naredba o obaveznom atestiranjušlemova za zaštitu u industriji(„Službeni list SFRJ”, br. 4/82 i 43/82);2) Naredba o obaveznom atestiranjušlemova za vatrogasce („Službeni listSFRJ”, broj 67/86);3) Naredba o obaveznom atestiranjuaparata za zaštitu organa za disanje(„Službeni list SFRJ”, broj 49/87);4) Pravilnik o obaveznom atestiranjupenjalica za drvene stubove za vodovei o uslovima koje moraju ispunjavatiorganizacije udruženog rada ovlašćeneza atestiranje tih proizvoda („Službenilist SFRJ”, broj 67/89);5) Pravilnik o obaveznom atestiranjuzaštitnih opasača i o uslovima kojemoraju ispunjavati organizacijeudruženog rada ovlašćene zaatestiranje tih proizvoda („Službeni listSFRJ”, broj 67/89);6) Pravilnik o tehničkim i drugimzahtevima za šlemove za vatrogasce(„Službeni glasnik RS”, broj 74/09);7) Pravilnik o tehničkim i drugimzahtevima za lična zaštitna sredstva(„Službeni glasnik RS”, br. 56/09), osimodredbe člana 2. stav 1. tačka 10) togpravilnika koja se odnosi na kacige ivizire za vozače motornih vozila na dvaili tri točka.Prilikom izrade ovog pravilnika, osimnavedene direktive EU, predlagač je uzeou obzir i rešenja iz referentnih propisaEU u oblasti tehničkog zakonodavstva, anaročito iz Odluke Evropskog parlamentai Saveta o zajedničkom okviru za trgovanjeproizvodima (Decision of the EuropeanParliament and of the Council on aCommon Framework for the Marketingof Products 768/2008/EC), kao i rešenja uuporednoj pravnoj praksi u regionu.30

календардогађајаAPRIL17 - 19. april 2012.EA Multilateral Agreement Council,Kopenhagen, Danska18 – 19. april 2012.ILAC Accreditation Issues Committee (AIC), Prag,Češka18 – 19. april 2012.Trening za sertifikaciona tela - sertifikacijaproizvoda za geografskom oznakom, Beograd -Futog, Srbija18 – 20. april 2012.TC-T Meeting and Workshop, Istambul, Turska20. и 27. april 2012.Seminar “Isprave i znakovi usaglašenosti utehničkom zakonodavstvu novog pristupa”,Institut za standardizaciju Srbije, Beograd23 - 27. april 2012.CAFMET 2012 - Fourth International MetrologyConference, Marakeš, Maroko, http://www.acmetrology.com/CAFMET201223. april 2012.TC-TF Meeting, Geteborg, Švedska26 – 27. april 2012.WELMEC Committee Meeting, Krakov, Poljska29. april – 3. maj 2012.ILAC/IAF Committees, Frankfurt, Nemačkaмај9. maj 2012.Round Table Meeting within the frameworkof the PTB project “Promotion of regionalcooperation in SEE in the field of qualityinfrastructure”, Beograd, Srbija9 -11. maj 2012.Prekretnice u Metrologiji IV, Milestones inMetrology IV, Venecija, Italija, http://www.milestonesinmetrology.com/10 – 13. maj 2012.Regionalna konferencija o akreditacijiIPA2011 „Infrastruktura kvaliteta u zemljamazapadnog Balkana i Turskoj, Aranđelovac,Srbija14 – 16. maj 2012.Networking workshop on “Ethical Behaviourin Conformity Assessment”, InternationalConformity Assessment (ICAS) Symposium,Istambul,Turska18. maj 2012.Seminar “Isprave i znakovi usaglašenosti utehničkom zakonodavstvu novog pristupa”,Institut za standardizaciju Srbije, Beograd21 – 25. maj 2012.EURACHEM Workshop on Validation / Traceability/ Measurement Uncertainty i EURACHEM GeneralAssembly, Berlin, Nemačka21 – 25. maj 2012.EURAMET General Assembly, Kongens Lyngby,Danska23 – 24. maj 2012.EA General Assembly meeting, Madrid, Španija31. maj 2012.EEE-PT WG, EEE Proficiency Testing WorkingGroup - “Proficiency Testing in Accreditation” (Ajoint EA – Eurolab – Eurachem Working Group),33rd EEE-PT WG meeting, Berlin, NemačkaJUN25 – 29. jun 2012.IAEA, 13th International Symposium onBiological and Environmental ReferenceMaterials (BERM 13), Beč, AustrijaJUL1- 6. jul 2012.Konferencija o preciznim elektromagnetskimmerenjima, Conference on PrecisionElectromagnetic Measurements, GaylordNational Resort, Washington DC, http://www.icpem.org/2012/Bilten 08AKREDITACONOTELO SRBIJEapril 2012..UrednikJasna Stojanovićtelefon: 011/ 311 71 77faks: 011/ 313 03 74e-mail: jasna.stojanovic@ats.rsPrevod i redakcijaKatarina Blagojeviće-mail: katarina.bogojevic@ats.rsAdresa11000 Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 2, adresni kod: 190813Palata Srbije (SIV), istočno krilo, odeljak – most, 1. sprattelefon: 011/313 03 73 • faks: 011/313 03 74e-mail: office@ats.rs • www.ats.rsBilten Akreditacionog tela Srbije izlazi kvartalno.Elektronski bilten Akreditacionog tela Srbije nalazi se na veb portalu ATS-a na adresi www.ats.rsATS je nacionalno akreditaciono telo osnovano od strane Republike Srbije kome su povereni poslovi ocenjivanja tehničke kompetentnosti tela za ocenjivanje usaglašenosti (u skladusa međunarodnim i domaćim standardima) koja obavljaju usluge ispitivanja, etaloniranja, sertifikacije i kontrolisanja.31