13 3. UVOD Po sto puta na dan podsećam sam sebe na to da moj ...

Dr Nebojša Veljković – Indikatori održivog razvoja i upravljanje vodnim resursima3. UVODPo sto puta na dan podsećam sam sebe na to da moj duševni i mojradni život zavisi od delanja drugih ljudi, živih i pokojnih, te je red davraćam u istoj meri u kojoj sam uzimao i u kojoj nastavljam dauzimam.Albert Ajnštajn, Moja slika sveta (1934)Tehnološki razvoj je doneo čovečanstvu puno blagodeti i istovremeno stvorio «hemijskuprirodu» sa hiljadama novih supstaci nepoznatih u prirodi koje će pre ili kasnije eksplodirati uobliku hemijske bombe. Neodgovornim ispustanjem u prirodnu sredinu opasnih hemijskihmaterija čovek je od zemljine površine stvorio sekundarni izvor zagađivanja. Sada možemogovoriti samo o razmerama ove pojave jer hidrodinamički uslovi toka i hidrogeološka sredina safizičko-hemijskim svojstvima zagađivača uslovljavaju hemijske impulse koji imaju odloženodejstvo. Današnjim poremećajima u životnoj sredini najviše su doprinele industrijske isaobraćajne tehnologije 20. veka koje kao energiju koriste fosilna goriva, a za sirovineneobnovljive mineralne resurse. Opšta tendencija narušavanja i uništavanja prirode, čovekoveživotne sredine i biosfere u celini, agensima hemijskog, radioaktivnog, termičkog i zvučnogkaraktera sudbinski je vezana za pitanja perspektive čovečanstva. Realna je opasnost odporemećaja ekološke ravnoteže zbog unošenja u spoljašnju sredinu po prirodu nepoželjnihštetnih materija. Veštački izazvani procesi delatnošću ljudske civilizacije dovode do promena ulitosferi, atmosferi i hidrosferi i na posredan ili neposredan način utiču i na zdravlje ljudi.Imperativ u zaštiti životne sredine je uspostavljanje ravnoteže u prirodi, istovremeno stvaranjemuslova za dalji ekonomski prosperitet i tehnološki razvoj ljudskog društva koji neće menjatiuslove života svih vrsta na Zemlji.Da bi se postigao održivi razvoj koji je usklađen sa potrebama i mogućnostima prirode potrebnoje obezbediti veze između ekonomske politike i politike zaštite i unapređivanja životne sredinena svim nivoima društvenih zajednica i u svim sektorima privrede i neprivrede i integrisati ih usavremene ekološke zakonitosti. U okviru domena održivog razvoja rasprava se u devedesetimgodinama prošlog veka vodila od pitanja definicije do pitanja određivanja pokazateljakvalitativnih promena koje dovode do degradacije životne sredine, a rezultat su ekstenzivnogprivrednog razvoja i neracionalne upotrebe prirodnih resursa. Do danas, ni jedan metod zaodređivanje kvalitativnih pokazatelja održivog razvoja nije stekao nivo opšte prihvaćenosti. Zatose ulaže puno napora u ovoj oblasti od strane država, stručnih i naučnih institucija iz raznihoblasti na kreiranju indikatora održivog razvoja. Reč “indikator” je latinskog porekla i značipokazivač, odnosno nešto što nam pomaže da shvatimo gde se nalazimo, kojim putem idemo i13

Dr Nebojša Veljković – Indikatori održivog razvoja i upravljanje vodnim resursimakoliko smo udaljeni od onoga gde želimo da stignemo. Pouzdan indikator upozorava nas naproblem pre nego što on postane preozbiljan i pomaže nam da shvatimo šta treba preduzeti da bise taj problem rešio. Indikatori održivog razvoja ukazuju na oblasti gde su veze između privrede,životne sredine i društva slabe i pokazuju nam putokaz kako rešiti probleme. Tradicionalniindikatori kao što su produktivnost rada, procenat slučajeva oboljenja astme i kvalitet vode zapiće, definišu promene u jednom delu zajednice tako da je on potpuno nezavisan od ostalihdelova. Sa druge strane indikatori održivog razvoja oslikavaju realnost u vidu integrisanogpogleda na svet, putem višedimenzionalnih indikatora koji pokazuju vezu između ekonomije,ekologije i društva date zajednice. Indikatori su raznoliki isto kao i vrste sistema kojenadgledaju, ali postoje neke karakteristike koje su zajedničke za efikasne indikatore. Efikasniindikatori su relevantni, laki za razumevanje, pouzdani i baziraju se na raspoloživim podacima.Primer indikatora iz običnog života sa kojim se svakodnevno susrećemo je merač goriva uautomobilu koji je istovremeno dobar primer efikasnog indikatora koji je relevantan, lak zarazumevanje, pouzdan i bazira se na raspoloživim podacima. Tako merač goriva u automobilupokazuje koliko je benzina ostalo u kolima i ukoliko pokazuje da je rezervoar skoro prazan ondaznači da je vreme da se dopuni. Na ovaj način indikator nivoa goriva u rezervoaru obezbeđujeinformacije preko kojih možemo sprečiti ili rešiti probleme i to pre nego što postanu preozbiljni.Takođe, kao indikator merač nivoa benzina meri relevantne činjenice. U suprotnom, ako umestošto meri količinu benzina u rezervoaru pokazuje oktansku vrednost benzina, onda neće pokazatikada treba dopuniti rezervoar. Indikator, osim toga, mora biti razumljiv da bi znali o čemu ongovori. Postoje mnogi različiti tipovi merača nivoa benzina. Neki merači imaju skalu koja sekreće između oznaka za “pun” i “prazan”, dok ostali merači koriste svetlo da postignu isti efekatili pokazuju broj litara koji su preostali u rezervoaru. Iako različiti svi ovi merači su razumljivi zavozače. Na isti način indikator održivog razvoja mora biti pouzdan i zato je analogija sameračem nivoa goriva u rezervoaru automobila potpuna. Naime, merač nivoa benzina koji nampokazuje da je rezervoar prazan kada je on dopunjen do polovine zavaraće nas da dopunimobenzin pre nego što je to stvarno potrebno. Sa druge strane, merač nivoa benzina koji nampokazuje da je rezervoar dopunjen do pola kada je on u stvari prazan prouzrokovaće da benzinnestane kada kilometrima unaokolo nema pomoći. Zato je svaki indikator koristan samo akomožete da verujete u ono što vam pokazuje. Ali, pouzdanost nije isto što i preciznost. Kada našmerač nivoa benzina pokazuje da je rezervoar prazan mi znamo da tamo ima bar još pet do šestlitara kao rezerva. Merač nivoa benzina pouzdano pokazuje niži nivo benzina od stvarnog i on nemora obavezno da bude precizan, on samo mora da pruži pouzdanu sliku sistema koji meri. Ovoukazuje na bitno svojstvo indikatora da moraju pružiti pravovremene informacije dok još imavremena da se reaguje.14

Dr Nebojša Veljković – Indikatori održivog razvoja i upravljanje vodnim resursimaJedan od najvećih problema pri izradi indikatora održivog razvoja je u tome što su čestonajpotrebniji indikatori oni za koje nema podataka, dok su indikatori za koje ima podatakanajmanje podobni za merenje održivosti. Zato postoje nekoliko prednosti tradicionalnihindikatora. Prvo, podaci su lako dostupni i mogu se upotrebiti radi upoređenja zajednica. Drugo,tradicionalni indikatori nam mogu pomoći da definišemo problematične oblasti. Treće,tradicionalni indikatori se mogu kombinovati radi izrade indikatora održivog razvoja. Pojediniindikatori održivog razvoja su stekli isti nivo podrške kao tradicionalni ekonomski indikatori itako se pokazali kao koristan alat za unapređenje održivog razvoja. Izrada indikatora održivograzvoja otvara mnoga pitanja: Kome su namenjeni ovi indikatori? Ko će raspolagati i koristitibaze podataka koje oni pružaju? Hoće li ovi indikatori obuhvatiti i društvena i ekonomskapitanja ili će se odnositi samo na parametre životne sredine? Koja je definicija održivog razvojanajprikladnija i kako će se ona interpretirati?U ovoj monografiji je prezentovana izrada indikatora održivog razvoja metodom agregatapromenljivih činioca koji se baziraju na kvalitativnim i kvantitativnim indikatorima stanjavodnog režima slivnog područja i ekonomskim indikatorima privredne razvijenosti. Međusobniodnosi čoveka i okolne žive i nežive prirode je splet dva istorijski nastala dinamička sistema uneprekidnom razvoju, a izučavanje njihovih složenih struktura i međusobnih veza nalažeprimenu metode sintetičke istorije prirode i društva. Metodologija istraživanja obuhvataekoaglomeracije definisane kao šire prostorne celine sa centrima ekonomskog razvoja kojekarakterišu demografski i tehnološki trendovi, što uz zagađenje vazduha, voda i zemljištapredstavlja osnovne generatore presije na životnu sredinu. Kreiran indikator održivog razvojanazvan indeks razvoja ekoaglomeracija analiziran je za južnomoravsku osovinu razvoja Srbije sacentrima Niš, Leskovac i Vranje. Pokazano je da istraživanje i primer izračunavanja indeksaodrživog razvoja ekoaglomeracija omogućuje praćenje kretanja ekoloških i ekonomskihkompleksnih promena u dinamičkoj analizi. Sprovedeno istraživanje je značajno iz sledećihrazloga: ispitan je odnos između promenljivih koje su sadržane u osnovi njihovih veza što je odsuštinskog značaja za održiv razvoj; prikupljene su informacije i izvršena analiza za donošenjeodluka; i ovakav rad može služiti kao osnova za sistem blagovremenog upozoravanja.Ovakvim programom izrade i rezultatima istraživanja pokazano je da jedan od najznačajnijihaspekata održivog razvoja, zaštita i upravljanje vodnim resursima može biti kontrolisan prekoindeksa razvoja ekoaglomeracija u nacionalnim izveštajima i u okviru saradnje međudržavnihinstitucija čime se obezbeđuju najpovoljnija rešenja integralnog upravljanja vodama.15