Profilisanje nepovoljnog položaja na tržištu rada - Međunarodna ...

4Individualni faktori. Problemi u ponašanju i teškoće sa održavanjem pažnje u školimogu predvideti kasnije probleme, kao što je rano napuštanje obrazovanja i neuspehu sticanju kvalifikacija. Mladi koji imaju takvih problema u detinjstvu dva puta češće odostalih rano u toku radnog veka budu nezaposleni. Čini se da put u obrazovni neuspehvodi preko problema s disciplinom i vršnjacima, što dovodi do bežanja iz škole, suspenzijei izbacivanja iz škole. Problemi s fizičkim zdravljem otežavaju stalno zaposlenje,mada nije potpuno jasno koliko je u pitanju diskriminacija, a koliko stvarnafizička ograničenja. Izgleda da anksioznost i blaga depresija nemaju uticaja na rezultatena tržištu rada, mada pojedinci koji pate od akutne depresije imaju manjuverovatnoću da dobiju posao kasnije u životu. Tinejdžerske trudnoće su tesno povezanes ranim napuštanjem školovanja i propuštanjem da se steknu kvalifikacije, madarod sam po sebi izgleda da nema jak uticaj na participaciju. I alkoholizam i narkomanijasu povezani sa nezaposlenošću i neaktivnošću, a osobe koje uživaju ove supstancečesto su, takođe, bez bez posla i zavise od socijalne pomoći.2. Pristupi profilisanjuPrevencija dugoročne nezaposlenosti dugo je već osnovni cilj politika zapošljavanjau državama sa visokim i srednjim prihodom. Mnoga dugoročno nezaposlena licana tržištu rada trpe određene nepovoljnosti, kao što su erozija veština i zadobijanjeožiljaka, što otežava ponovno zapošljavanje. Uz to, dugoročno nezaposleni trpe i većirizik od socijalne isključenosti. Iz šire privredne perspektive, dugoročna nezaposlenostuzrokuje značajne finansijske gubitke, kako zbog plaćanja socijalne pomoći, takoi zbog izgubljenog prihoda i proizvodnje. Zbog toga su u poslednje dve decenije mnogedržave razvile sisteme profilisanja za identifikaciju koliko osoba koja traži posao imarelativne teškoće povezane s ličnim okolnostima i veštinama na tržištu rada. 33 Sjedinjene Američke Države i Australija uvele su potpuno funkcionalne sisteme sredinom devedesetih godinadvadesetog veka. Za njima su sledile prvo Danska, 2004. pa Nemačka, 2005. Holandija, Novi Zeland iJužna Koreja takođe su eksperimentisali sa određenim vrstama profilisanja za pomoć pri određivanju ciljnegrupe za svoje javne službe zapošljavanja (NSZ - Bugarska, Finska, Francuska, Mađarska, Meksiko, Slovačkai Švedska trenutno testiraju modele za profilisanje).